PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev. godine) 10.10. i ranije važećeg Zakona) odn.2001. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž. godine. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke. Čak i da jeste . (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22. prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke. koja .12. te da tužilac sa 4.000. godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30. 10865/06 od 23. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6.034. u sklopu svih drugih dokaza zajedno. Zakona o parničnom postupku (član 8. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe.10. 6383/11(1) od 07. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. 481. Navodi u pogledu osporavanja računa br. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl.2007. i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku. a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje.2005. Kod takvog stanja stvari. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384.1.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem. godine.10.08.2001.05. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8. 1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti.2011.2002. Zakona o obligacionim odnosima.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti.00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26. godine. i 482.02. godine zaista i potpisan.2001. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica .konvertovana u EUR iznosi 77. nedelju snimanja. godine. a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga.05.000. godine) -7- . a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu.2001.da li je Aneks ugovora od 17.

na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. Pž. pa i Ministarstvu trgovine i usluga . primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ . kao i druge izvedene dokaze. a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. odluke suda.Odeljenju tržišne inspekcije. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice . da o tome obavesti nosioca prava. godine) 12. Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. izvrši oduzimanje predmeta. Isti stav . kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. ponavlja i u žalbi. br. kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn. te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. kao i lice od koga je roba oduzeta. proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države. Saglasno tome.PARNIČNI POSTUPAK 11.2011. Međutim.da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava. samostalno i suvereno.član 7. 14767/10 od 10. tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru. 6/2002). stav 1. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. koji parnični sud ocenjuje slobodno. kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica.Međunarodni ugovori". to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda. Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine. što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215. tačka 1. U suštini. te da donese odluku o takvom predlogu. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike . već organa uprave. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.01. uključujući i odlučivanje o privremenim merama. -8- . da odlučuje suvereno i samostalno. Inspekcija ima ovlašćenje da.članice SFRJ.

istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike . shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2. osporilo zahtev tužioca. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. Pž.bivše članice SFRJ..PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena.11. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera. već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima. a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća. 8799/05 od 7. a sve shodno članu 4. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice. decembra 2004. kao i koji je ishod navedene procedure. koja su tela države nadležna. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. -9- . pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215.2005. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. septembra 2002. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. Pravilno postupajući. Pravilno je prvostepeni sud. odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom. stav 1.. godine) 13. tačka 1. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. 6029/04 od 29. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen.

7. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan.2004. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B.2006. Zakona o preduzećima..6. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu.2003. zato što je otpao osnov za davanje otkaza.01.2002. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos. Rev. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu).10 - . To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt. posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. godine. januara 2005. s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine.2005. fakulteta od 28. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava. u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda. godine poništena je odluka Saveta fakulteta. U. fakulteta na sednici od 26. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14. 13222/05 od 16..2002. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu.. stav 2. predviđene članom 398a... (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti.. januara 2005.. ne može raspravljati u parničnom postupku. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. Imajući u vidu izloženo. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. godine) . Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju.. godine) 14. II 619/05 od 20. godine. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11. godine. onda se to mora uzeti u obzir. 1041/2003 od 7. godine konačno i pravosnažno. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M.09.6. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja.4. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M.

saglasno čl. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari..Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost." A.798/10 od 25.D. zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora. što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis.parcelom na kojoj se objekat nalazi. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 . S.ZPP. a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat.ZPP.5. u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd.a Zakona o sudovima. shodno ovlašćenju iz čl. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda. sa pripadajućim zemljištem na kat. . Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S.br. niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu.17. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V.1. ZPP) 15.b.st.15.godine. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999. JKP Elektroistok.1. Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud.2010. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku.st. I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena..S. godine) 16. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud.11 - . Naime.25.parceli 2150/1 KO S. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.

godine) 17. tako i po protivtužbi prvotuženog. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu. od kojih je jedan pravno lice.12 - .br. Ako je spor između tužioca . što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara. između ostalih i za naknadu dnevnica. pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice. postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice.PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. Sud tokom celog postupka..09.12.. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku. 9098/05 od 23. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. nego neki drugi domaći organ. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. po službenoj dužnosti. a drugi – fizičko lice. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N. po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog. a prema odredbama pomenutog Pravilnika. u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice. to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije. odlučuje se u upravnom postupku. niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. godine) 18. Kako je u ponovnom postupku.2010. u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene.. oglasiće se nenadležnim. te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). Zakona o sudovima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. . doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica. 1198/2010 od 21. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog. jer se ne radi o sporu iz člana 15. kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice.2005. a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog.

koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279. Naime. Sud tokom celog postupka. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. U konkretnom slučaju.. privrednih. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku.13 - . tačka 1. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem. oglasiće se nenadležnim. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. po službenoj dužnosti. a ne sud . Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele. Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. godine) 19. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod. odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu. kao državni organ. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. shodno članu 1. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog. Zakona o parničnom postupku. a ne sud. i član 280.2010. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena. 555/2010 od 13. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja. Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost. već u nadležnost upravnog organa. već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. Gž. Iz spisa predmeta kao i . pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.. Naime. a o tome se odlučuje u upravnom postupku. stav 1. Zakona o parničnom postupku. porodičnih.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. radnih. pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu.04. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu. nego neki drugi domaći organ. prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku.

Istovremeno u stavu 3. na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61. Zakona o opštem upravnom postupku. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku.14 - . našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876. koje je tužilac ostvario tokom 2002. pod uslovima propisanim tom odlukom. stav 3. Nasuprot žalbenim navodima. a to znači da i tužilac. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. Pž.2005. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. godine. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja. godine) .PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje. Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o opštem upravnom postupku. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. i 2003. navedenog člana. stav 2. Naime. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. stav 2.78 dinara. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. dok je u članu 12. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju.500. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije.03. po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu. Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. Dakle. što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. da je u konkretnom slučaju. Iz navedenog proizlazi dakle. 1763/05 od 24. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. pa je u članu 11. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku.

godinu.15 - . Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje. Naprotiv. stav 2. broj 832/04 od 20. godine. a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. čl. godine. aprila 2004. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. te člana 15. i 107. Zakona o vodama. juna 2004. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. tj. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine. Zakona o vodama. Zakona o opštem upravnom postupku. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. Ovo stoga što je članom 99. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. a u skladu sa članom 99. Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. Zakona o vodama. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. već je za to nadležan drugi organ . Zakona o uređenju sudova). a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. godini. Naime. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. marta 2003. tako i njene visine. 101. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. stav 1. godine. ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje.. Zakona o sudovima (odnosno člana 21. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje.. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z. radi pravne pouke tužioca. te rešenje pod istim brojem od 7. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom. nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. a saglasno članu 18.PARNIČNI POSTUPAK 20. stav 3. Zakona o uređenju sudova). a u smislu člana 18. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. . pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. 100. kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom.

godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. 8468/04 od 16. stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. stav 1. i 266. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. 11. godine) . Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave. i 8. stav 1. 261. stav 2. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa. 258/2005 od 7. godine) 21. već u nadležnost upravnog organa. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. Zakona o prinudnom poravnanju. tačka 2. jula 2005. ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca. Pri tome. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku. 33. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. 265.16 - . Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda. niti u članu 15. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. Zakona o opštem upravnom postupku. a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. čl. Pž. kao ni članom 24. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. stav 2. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi.2005. Međutim." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. Prev.11. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno. tačka 4. 264. Zakona o izvršnom postupku. Zakona o uređenju sudova). Zakona o uređenju sudova. Zakona o uređenju sudova. čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. Zakona o izvršnom postupku. 34 i 54. stav 2. marta 2003. stav 2.

U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog.17 USD.. što predstavlja 66.199. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena.500. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. odnosno procenom veštaka. 717/03 od 20. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. visina uloga. Tužioci osporavaju visinu istog uloga.2002. jer predmet nisu pravna. tj. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . što nije učinio..D.199. što predstavlja 26.56 USD.000. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. iz B. pošto je mašine i opremu za fabriku tj. te da na taj način prevari i . tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari.882.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci.. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.2003.73% suvlasničkog udela." DOO u B.D. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka.. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003.00 USD. iznos od 25.699. istog utvrđena visina nenovčanog uloga. a da bi i pored toga.. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe. tužioca drugog reda .94% suvlasničkog udela.17 USD. iznos od 102.882. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću.17 - .00 USD. u vezi člana 200.D.V. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. iz B. godine.2005.17 USD. stranke to mogu da utvrde sporazumno. ili ovlašćeni procenjivači. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača. već faktička pitanja. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. 147/04 od 8.33% suvlasničkog udela. uz navođenje da je navedenim rešenjem. godine. što predstavlja 6.9. kao sastavnim delom. Osim toga.11.3. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. iako je njihova vrednost 251.PARNIČNI POSTUPAK 22.. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost.. iznos od 251... Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. Po daljim navodima žalioca. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. godine.

.PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. i tako imao pravo odlučivanja. akcionari. br. krivičnu prijavu. 29/97. br. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem.. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća. nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. direktora i osnivača.. od 27. godine. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. 125/04).određenoj srazmeri.. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu.6. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. uz izveštaj iz stava 1. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B.. 33/96.. ovog zakona"... odnosno osnivači. od 1. 59/98. odluku o povećanju kapitala preduzeća "E. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač." DOO u B. jer u članu 457.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda..7. godine. 10830/03 od 12.2003... br. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. br.. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda.. rešenje Trgovinskog suda u B. FI.8. ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27. Zakona o parničnom po.2003. a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS". ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. godine. rešenje Trgovinskog suda u B. 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima.6.11. godine. jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ".2003. Fi.. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima..." DOO u B.2003. godine.3. pre prijave za upis u registar. godine.D...2002 godine.. stav 1. Saglasno iznetom.. godine. odluku o povećanju kapitala od 20. nalaz i mišljenje procenitelja "I." od 25. 29/97. br. od 11. Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela. 74/99. V Fi. sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima. Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". V Fi. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće.2002.2003. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E. 74/99.. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa.2003 godine. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16. Zakona o parničnom postupku. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge. 59/98.br. pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19.11. 10830/03 od 12.18 - . a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03.2001. kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .2001. 5393/01 od 15.6. stav 1. 29/96. Saglasno iznetom. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka.2.. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS. dajući razloge.11. 29/96. br. 10830/03 od 12. 33/96. U članu 339.. 125/2004). br. godine. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda." DOO u B..

Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću. Ovo zbog toga. Član 62. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b.33%). pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini. stav 1. ne spada u sudsku nadležnost. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. Članom 60. 4660/05 od 17. od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Pž. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Članom 62.06. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. Zakona o privatizaciji. člana 41b.PARNIČNI POSTUPAK stupku. Stoga. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. Dakle. kao pravnom odnosu.73% prema 66. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. Članom 41b. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. kao pravnoj činjenici. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. a u okviru toga i da. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari. godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1. godine) 23. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60.G. između ostalog. to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava.2005. srazmeri (26. te postavljenog tužbenog zahteva.19 - . Međutim. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom. stav 2. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. decembra 2003. stav 2. stav 1. Dakle. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. što iz tužbe." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca. uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60. Zakona o privatizaciji. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. koriste. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje.94% prema 6. Stavom 2.

3. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje. često. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka. prema okolnostima tog momenta. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. ima oglasiti nenadležnim. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu.. Zakona o parničnom postupku. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. 46/96). Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. Ovde je osnovno pitanje (dilema). zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. dakle. varijabilne tačke vezivanja. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari. te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. okamenila – perpetuatio fori.20 - . Članom 15. To znači. u momentu kada mu je tužba dostavljena. predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu). ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. zamrznuto je i činjenično stanje). u konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. godine) 24. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. I to je sve. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti. Navedena odluka nije pravilna. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija.2005. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. 43/82. ustanovi da je nadležan. po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. zbog promene domicila. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Pitanje je. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom. zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova. Pž.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda.04. Ukoliko sud. 2943/05 od 21. a ne momenat pokretanja postupka (parnice). ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka.. dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom. prema izmenjenim činjenicama. Sama mogućnost zlou.

Ipak. prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. toku stvari. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. znači. Međutim. i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Sporno je.21 - . pošto je tuženi saznao da je tužen. Dakle. Međutim. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. na dostavljanje tužbe tuženom. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). Međunarodna. To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. Međutim. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. suprotan stav mogao bi naći . logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. on će postati nadležan. kako to i u zakonu piše. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom. Stoga. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer. sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. Samo ukoliko se uzme da član 81. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. iz razloga celishodnosti. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. s druge strane. jer su posledice njihovog nepostojanja različite. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. on ima puni smisao. s jedne strane. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. Ona se okamenjuje. de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. Tačno je da postoji mišljenje da. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. U principu. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. svesnih i namernih manipulacija. U konkretnom slučaju. Takođe. relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom.

Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50. Dakle. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. jer je kod njih dozvoljeno. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. Zatim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Dalje. sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim.22 - . budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. od ovog pravila. smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. Naime. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga. tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. godine) 25. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16. a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari.09. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti.2005. prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. Da li je u smislu člana 52. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno). odredba člana 50. pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. osim pristanka tuženog. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom. o kome se u konkretnom slučaju radi. je relativno široka. 3065/05 od 3. Konačno. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. u drugom ne. Pž. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. Dakle. a i najčešće je. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva. Najpre. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16. već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. Ovakva interpretacija odredbe člana 50. osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). Međutim. ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti.

11. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite. jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila. pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica. za suđenje u sporu između parničnih stranaka. stav 1. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud. bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca. 60/91.23 - .10. kao i na nelojalnu konkurenciju. Međutim.. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda. tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS". Pošto je prodavac tužilac.. br. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom. 2006. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev.2006. jer se u ovom sporu ne utvrđuje za. ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje. 61/04).." br. Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. godine) 26. Prema članu 15. i 14. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a sedište tužioca se nalazi u K. i 7. ovog zakona. član 58... shodno članu 52. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države. i 25... ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom. Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine. za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"". Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58.06. Zakona o parničnom postupku. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule).L. godine) 27. što je u vezi člana 53. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. 292/06 od 28. 46/91. stav 1. 18/92 i 71/92). Naime. Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima. Zakona o žigovima. Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda.L.. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete.

Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka. godinu već refundirao.2003 godine i određeno.... I. a koja padaju na teret tuženog. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije".00 dinara dana 7. isplatio 23. 182..00 dinara dana 9. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.S. br.. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13. jer tuženi nema prebivalište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.11. obzirom da je tužilac svom radniku I. Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate. kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. I.231..12. Prema tome. 89/03). je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca. iz R.S. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.. stav 2. navedenog zakona. Tuženi je tužiocu iznos od 8.2005 godine i 23.S.S.11. odnosno za zabranu povrede.2004 godine. P-10/04 od 11. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio.526. pa je u tom postupku tužilac I.S.10..S. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br.73 dinara. jer je odredbom člana 49. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6. saglasno članu 54. a koja padaju na teret tuženog. obavezan je tužilac da I.784.26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom. Trgovinski sud. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog. godine radniku tužioca I. ne radi se o upravnom postupku.11.2-500072/03 od 13.2005 godine.936. kod Opštinskog suda u A.. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi. 3774/06 od 5. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede. već o obligacionom odnosu.232. pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.9. navede. je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A. u predmetu I-106/05..27 dinara po konačnom rešenju za 2003.24 - ..2006.2003. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. godine) 28.

pored kolizionih normi za statusne. Stoga se sud. godine) 29. ovog zakona. odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena. zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi. jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije. prema članu 54.75).kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije.3. čl. ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi.2007. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova. u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži. Međutim. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti. u teoriji su se iskristalisala dva stava. ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku. po prijemu tužbe. neće oglasiti apsolutno nenadležnim. Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. Zakon o parničnom postupku (član 27). (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26. a tužba je upravljena prema predmetima. to se i nadležnost trgovinskog suda. imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti. 46 . porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva. Dakle. Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53.25 - . . Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti. istog zakona. Kako i zahtev za utvrđenje povrede. zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije).kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda. predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: . Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima).

bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu. Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. na osnovu čl.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud. O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Sedom rečenog. Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). Član 16. – 23. 22. jer će shodno čl. godine. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana. među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana. može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. Iz obrazloženja: Član 30. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti. sud će shodno članu 19. rugo tumačenje je prihvatljivije. Zakona o parničnom postupku. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu. poverilac može podneti izlučnu prijavu.-39. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. 31. Zakona o vanparničnom postupku. 1573/07 od 19. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. nije potraživanje prema stečajnom dužniku. pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . 24. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu.zakupodavcem. a ne trgovinski sud. člana 31. citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i . Pravo na otkup stana. nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju.26 - . dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. i člana 63. Članom 31. decembra 1995. Zakona o vanparničnom postupku. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda. pod uslovima iz čl. istog zakona. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom.zakupodavca. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. 15. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . godine) 30.2. zavisiće od postupanja učesnika u istom.2007.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene.1075/10 od 24.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu. i B.2010. oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku. osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P. a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku.788/10 od 18. s obzirom da je shodno članu 57. stav 1 i 45. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih.05.I. tuženi su podneskom 14. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. ZPP) 39. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda.PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda. Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd.10. Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M. ZPP. S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti.2010. nakon što im je dostavljena tužba.33 - . godine) 40.06. u smislu člana 40 stav 1. godine) . shodno članu 20. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd. to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br.godine Osnovni sud u P se pravilno. jer je prebivalište tuženih u Čačku. Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14. i izjašnjenja Agencije za privredne registre. kao stvarno i mesno nadležnom.2010. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. ZPP.08. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž . to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku. ZPP.godine. shodno odredbama člana 40. oboje iz Čačka. javnom poretku i pravilima morala.2010. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši.

34 - . godine) . Supružnici su u konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Međutim.član 20. za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu.pored suda opšte mesne nadležnosti . imajući to u vidu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2010. ali drugom sudu . niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". stav 1. jer prigovora tužene nema.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište . 285/2010 od 04. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B.. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja. U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. poslednje zajedničko prebivalište imali u "U".Opštinskom sudu u "B". Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu.. i Četvrtog opštinskog suda u B. irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva.član 47. u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim. pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47.12. Gž. Za suđenje u bračnom sporu.2005. prema izričitim zakonskim odredbama. Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. prema navodima iz tužbe. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je . 13748/05 od 21. Dakle. zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog.PARNIČNI POSTUPAK 41.. Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu.. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom. a u vezi sa članom 209.02. dakle. a u smislu člana 45. Porodičnog zakona. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost.pored suda opšte mesne nadležnosti . nadležan je . godine) 42. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca. a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti . Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud. Uz to. broj 125/2004). Ovakav stav nije jasan.

a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase.02. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.12. Zakona o parničnom postupku. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti. Prema odredbi člana 57.35 - . jula 2003. 1019/06 od 14. Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica. rešenjem istog suda St. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani.2010..D. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. otvoren je stečajni postupak. u stečaju. stav 2. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari.. to nije bilo mesta za primenu člana 41. uz primenu navedene odredbe. Zato je prvostepeni sud pravilno. godine.." A. godine) 44.. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. Pž.D.. s pozivom na odredbu člana 41. 7035/02 od 10. nad pravnim prethodnikom tužioca "S. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. a ne posebnu mesnu nadležnost. isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu. rešenjem Trgovinskog suda u B.2006.... Zakona o parničnom postupku. pored suda opšte mesne nadležnosti. stav 2. 9747/10 od 23.član 53. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica . Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. godine) . obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S.. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Zakona o parničnom postupku.. koju propisuje član 57. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica.. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. jer ova odredba reguliše opštu. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. Naime." A.PARNIČNI POSTUPAK 43. u S. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice.

Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. ako je bio predsednik veća. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61.PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda.2006. broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. ZPP) 46.03. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja. odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora..36 - . Iz obrazloženja: Prema članu 62. kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari. stav 1. tačka 7. Zakona o parničnom postupku." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju. 144/06 od 8. ako je bio predsednik veća.. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda. ukoliko je tu. godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. stav 1. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. Da li se odredba člana 66. s obzirom na predmet spora. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. ZPP) 45. To dalje znači da je Opštinski sud u L. Zakona o parničnom postupku. R. a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda. U suprotnom. ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi.

koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Š.2005. a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom. Prema citiranoj odredbi člana 66.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Ove odredbe opet. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. M. stav 1. tačka 1. Članom 261. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca. stav 1. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka. Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca. stav 1. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije. istog zakona. odredba člana 253. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. dok se u odredbi člana 66. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost.09. Naime. jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga. kao i sudija. Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. i 20. Međutim.37 - . Na kraju članom 66. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66.. a član 253. Zakona o prinudnom poravnanju.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. Međutim. Dakle. godine) 47. To proizlazi iz odredbe člana 52. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće.

PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima. Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje. Pored navedenog. godine) 48. izmenjene članom 14.38 - . Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako. Zakona o parničnom postupku. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69. Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku. Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog. stav 3. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32. Polazeći od sadržine odredbe člana 68. (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava. člana 68. 1984/06 od 14. Druga grupa sudija. Ovako formulisana odredba stava 3. a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave.09. zastupa stav da stranke imaju pravo. u primeni izaziva dileme. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Iz obrazloženja: Odredba člana 68. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.2010.2006. odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. godine) . Ova odredba izmenjena je članom 14. stav 1. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda).) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu. koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima.12. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan.

pa ga ne može imati ni služba te Vlade. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . Vlada Republike Srbije. stav 3. stav 2. to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361. Ovaj sud. niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73. godine) . s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda.39 - . prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. U konkretnoj situaciji to nije slučaj. Ustava Republike Srbije. Naime. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. u smislu odredbe člana 405. Pored toga. nemaju svojstvo pravnog lica. 114/10 od 24. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122.2010. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. ni njene službe. ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. istog Zakona).PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84. Naime. Prema tome. jer je žalbu podneo tuženi. stav 2. a u vezi člana 412. stav 2. godine) 50. uz naknadu i po tržišnim uslovima). stav 2. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku.član 73. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2. stav 6. stav 1. 7287/2010(2) od 25. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. Pž. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca. kao revizijski. a time ni stranačku sposobnost. Pri tome. tačka 9. ZPP) 49. s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. Banka je stranka u parničnom postupku. Rev. stav 5.2010. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani.03. a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao.02. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. a ne neki od njenih organa samostalno. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

propisano je da za registracionu prijavu iz čl.PARNIČNI POSTUPAK 51. Odredba člana 8. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. godine) 52. Odredbom člana 73. ne plaća se naknada za registraciju. godine. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar. sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. istog zakona. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. 12843/05 od 30. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. već samo da nije registrovano na toj teritoriji. ovog zakona. jer je članom 8.11. 82. Odredbom člana 82.. u skladu sa ovim zakonom. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. usled prevođenja u neaktivan status. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. Dakle. Odredbom člana 84. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti. 82 i 83 ovog zakona. godine. Iz citiranih propisa proizlazi. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji.2005. najkasnije do 15. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. juna 2005. i 83. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. stav 1. juna 2005.40 - . ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku.. jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar. a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica. pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu. koji se vodi na način propisan zakonom. Pž. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. registrator ih prevodi u neaktivan status. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. primenom odredbe člana 78. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

vlasnika. U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija . iz K. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. stav 6.pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N.12. podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave .. mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. jer u Radnju za posredovanje. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik.." u N. pa ne može biti ni stranka u postupku... stav 1. Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica.. po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49. godine) 54. a što bi bilo neotklonjiv nedostatak. u vezi člana 103. Zakona o izvršnom postupku. koja ima svoj naziv . Zakona o izvršnom postupku. Zakonskim propisom iz člana 49.... kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom. 4109/05 od 13.05. Zakona o parničnom postupku. koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa.O. godine) 53. označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje.M. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca .. i 243.O. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari. koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. nije označen vlasnik kao fizičko lice.." u N.41 - . Nasuprot žalbenim navodima. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa." D. Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B.PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2005.... vlasnika. u B.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. Zakona o izvršnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 125/04). 49. ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu. pozivom na odredbe čl.. 12462/05 od 27. pa bi se tužba mogla odbaciti. P-1473/04 od 2... promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. Pž. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 125/04). stav 1.. advokat D. te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika. decembra 2004. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku.. godine..Preduzeća "D.2005. u smislu odredbe člana 73. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49.

. Prema članu 73. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije. a na osnovu člana 73. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. i N. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa ni povrede iz člana 361.p. jer je označen kao politička organizacija "S. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke. članova konzorcijuma... Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen. godine) 55. godine) .". i N. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma... Ovo posebno. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica. Zakona o parničnom postupku....p... U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Prema članu 7. st. je u okviru "S. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. stav 2... stav 3.. za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.o. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost. Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala." dužnik obaveze za Gradski odbor K.42 - . stav 1. P. što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji. Zakona o parničnom postupku. 14353/05 od 13. Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija... stav 2. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. tačka 12. Zakona o političkim organizacijama.2007.p. Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P.. nije ni pravno ni fizičko lice.. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer... Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku..p..04. a ne opštinski odbor političke organizacije.N." iz B. pa je saglasno članu 73... istog zakona.. Stranka u postupku. i 2. već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika.. nije osnovana.N.N.2006. na koju se neosnovano poziva tuženi. Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B. stav 3..o.N.o.PARNIČNI POSTUPAK "S. 3947/07 od 24. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa. stav 3. iz U.o. i N.." iz B. a Gradski odbor u K.N.N. iz U.. saglasno članu 73. tako da je "S. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost.N.. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu.5.. – Gradski odbor u K.. 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P. istog zakona.. koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije. pa je pravilno označen naziv tuženog...

11. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva. Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan. s obzirom na odredbu iz člana 482.da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". kao i upis drugih zastupnika (član 50. Zakona o privrednim društvima. pa i da prima pismena. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani. (čl.PARNIČNI POSTUPAK 56. a članom 19.43 - . član 3. institut koji za svog zastupnika ima direktora. 6534/05 od 8. samo ono lice koje je upisano u registar. 10. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća. novog Zakona o parničnom postupku . tačka 2. Članom 17.2005. Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. Kako je Veterinarski specijalistički institut. kao i drugog pravnog lica. U konkretnom slučaju. koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije. Veterinarski institut je osnovan kao ustanova. U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora . i 25. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva. savesnosti druge ugovorne strane itd. Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka". kako se navodi u pitanju. te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. Stoga je moguć zaključak suda da lice u . pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. Pitanje karaktera upisa nije od značaja. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika. Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke.npr. obima ovlašćenja u zastupanju. upisa u registar. godine) 57. to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. Iz obrazloženja: Članom 9. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. Zakona o registraciji privrednih subjekata).

godine potpisalo ovlašćeno lice.2006. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. i 7. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja.44 - . kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća.10. sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku.i 7. se ne odnosi na pravna lica. Zakona o parničnom postupku. i 361.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. ali nije još bilo upisano u sudski registar. godine) 59.S. septembra 1998. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje. koja su poslovno i parnično sposobna. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29. i 14. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75.11. Zakona o parničnom postupku. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. i 14. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. Zakona o parničnom postupku. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. Zakona o parničnom postupku). i to privremenog zastupnika iz člana 79.09. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. koje se upisuje u registar. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga. godine) 58.2006. septembra 1998. Samo izuzetno. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog. Ovaj termin. prvostepeni sud. i to su roditelj ili staratelj tog lica. i 25.11. Zakona o parničnom postupku. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju. godine. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti. a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. 265. i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. i 25. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici.

Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke. tačka 4. kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482.S. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. Naime. a ne i zastupnika pravnog lica. stav 3. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. 2825/05 od 7. i 20. ako pravno lice ima druge zastupnike. i za tok postupka nema nikakav značaj. koje dovodi do prekida zastarelosti. tačka 3. (sada 214. tj. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. Zakona o parničnom postupku. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219.2005. umre u toku parnice. Zakona o parničnom postupku). To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar. stav 1. tačka 3. istog zakona? Odredba člana 214. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pž. analognom primenom člana 214. Direktor tuženog Ž. i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju. a pravno lice nema punomoćnika. tačka 3. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. a ne konstitutivan karakter. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. bio je direktor pre upisa u sudski registar. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. upisane u registar u smislu člana 482. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. Zakona o parničnom postupku). Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. Zakona o parničnom postupku. nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica.45 - . registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku.2005. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. godine) 60.04. stav 3. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. godine) . kao direktor i zastupnik.PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar. Zakona o parničnom postupku. odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. Da li se odredba iz člana 214. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. Zakona o parničnom postupku. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje.09.

09. Zakona o postupku za upis u sudski registar. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. godine) 62. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. za pravna lica koja nisu privredni subjekti). stav 1. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94.09. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. prilikom donošenja presude zbog izostanka. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 61. Zakona o registraciji privrednih subjekata. stav 1. 9/01 i 36/02). Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica.46 - . odnosno njegov statutarni zastupnik. 29/96. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". godine) . i 20. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". stav 1. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. i člana 484. stav 2. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. posebno npr.2005. 29/97. Zakona o parničnom postupku. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. Zakona o parničnom postupku. odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika. 33/96. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. u skladu sa zakonom. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. br. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . 59/98. Da li se parnični sud. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. član 62. Odredbe člana 94.2005. 74/99. Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. a direktor zavisnog preduzeća . Zakona o parničnom postupku. i 20. novog Zakona o parničnom postupku. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica.

Ukoliko je u slučaju sumnje. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. stav 1. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77. u smislu člana 77. prema stanovištu ovoga suda. ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. tačka 7. Knjižno zaduženje. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. a u vezi sa čl. na osnovu člana 278.12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka.2005. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. Da li je direktor preduzeća. kao jednostrana izjava volje parnične stranke. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. odnosi se na zakonske zastupnike.2005. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka.PARNIČNI POSTUPAK 63. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. godine) . Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. stav 2. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar.06. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo.47 - . stav 2. 78. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. godine) 64. kao stranke u parničnom postupku. i 103. Zakona o parničnom postupku. 12434/05 od 27. Zakona o parničnom postupku. a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. Zakona o parničnom postupku. može predstavljati priznanje duga.

osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna. Kada je. u smislu člana 90. što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor. te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor. Nasuprot tome. a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora. Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. Naime. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55. stav 1. stav 4). Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima . stav 4). mora biti u pismenoj formi. ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. 41. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje. Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora. Kada je u pitanju posebno punomoćje. istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl. zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog. U posebnom punomoćju. Zakona o obligacionim odnosima.48 - . ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu). jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica. 13602/05 od 26. saglasnost može biti data prethodno. a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje. stav 3. istog zakona. Sledstveno tome. stav 4). smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja). budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost).član 91. pak. opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja.PARNIČNI POSTUPAK 65. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima). da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . i 42. U tom smislu.) koji je važio u to vreme. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re. godine) 66.član 87. treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora.2006.06. ako saglasnost nije data. Ovo punomoćje. može odmah po saznanju za prekoračenje.

s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. moralo da zna. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Uz manje razlike. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. Ovde se međutim.2006. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima.PARNIČNI POSTUPAK gistar. Zakon o privrednim društvima u članu 25.49 - . prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma. bilo putem njihovog prokurista. dakle. pak. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. Ovo stoga što je članom 92. 13602/05 od 26. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Zakon o preduzećima ovde. godine) 67. stav 2. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva.06. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju. ne. sud će takvu tužbu odbaciti. prividnom punomoćju. Ovo stoga što iz gore navedenog . odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. a koja je mogućnost postojala u članu 98. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. U smislu odredbe člana 482. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. odnosno punomoćnika. stav 1. Takođe. kao podnetu od neovlašćenog lica. nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. Naravno. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. pak. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa.

Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. i 14. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. N. Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. 9410/06 od 14. i 7. godine) 68. godine) 69. a prema odredbama člana 482. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba. Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje. i 25. S tim u vezi. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. stav 3. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. jer isto u smislu člana 94. jer isto u smislu člana 94. te se s toga odredbe člana 214. Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. Kako je tužilac pravno lice.50 - . Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika.10. odnosno statutarni zastupnik.11.2006. koji su javni. a ne zakonski zastupnik. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. na ročištu za glavnu raspravu od 7.2006. a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga.12. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra.N.6. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006.

Međutim. Zakona o parničnom postupku. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77. saglasno članu 79. onda po pravu te države. . Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano. stav 5. a ako ima stvarno sedište u drugoj državi.02. 443/05 od 12. veštak . stav 1. godine) 70. 310/2010 od 25. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan. Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza. priloženi faksovi uverenja od 4. a ne u onoj u kojoj je osnovano. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. jula 2002. jula 2006. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). smatraće se pravnim licem te države. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava. zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj. septembra 2004. To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. te da je tada imenovani veštak . a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. Prema odredbi člana 13. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje. Gž. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K.neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom. i člana 78.. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. Zakona o parničnom postupku. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde. a ne tzv. Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Naime. Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost.PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. stav 1. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi. stav 4. godine sa kontradiktornom sadržinom. godine i 16. a u vezi sa članom 17.. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. "pozajmljivanjem dokaza".51 - .. Organ iz stava 1. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost.2010. smatraće se pravnim licem te države. gde je osnovan i dalje postoji.. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava. godine) 71.neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese.

prizna postojanje takve sposobnosti. parnični sud može. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? . priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da. terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične. otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka . Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27. Žalba nije osnovana. Drugostepeni sud. S druge strane. na osnovu stanja u spisima. ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku. s obzirom na predmet spora. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360. 11323/2005 od 13. sa pozivom na odredbe člana 83. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja. Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. pa će stoga. kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio. Naime. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27.2006. Kako je sedište tužioca u Grčkoj. godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. godine.52 - .1.11. godine čija je važnost bila 6 meseci. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. odnosno predstavništvu. u smislu člana 73. stav 1. kao takav.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. ZPP. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost.Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959. Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. već da je tuženi predstavništvo . u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti. godine.2001.11. smatraće se pravnim licem te države.2001. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.2005. to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji. i prema domaćem pravu. na zahtev suda. a ne u onoj u kojoj je osnovano. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž. stav 3. godine) 72. prema članu 73. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih . u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove. ZPP. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza. ukoliko je to među strankama sporno. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. Prema tome. Najpre. ZPP.9. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji.aktorskom kaucijom.

U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar.2005. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku. a u vezi sa čl. godine) 74. i 103. stav 1. i 25. stav 2. stav 2.2005. odnosi se na zakonske zastupnike. Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. godine) 73. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. shodno odredbi člana 91. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo. u smislu člana 77. 78. kao stranke u parničnom postupku.10. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. Da li je direktor preduzeća. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. godine) . na osnovu člana 278. tačka 7. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77.11. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje.i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja. Zakona o parničnom postupku. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije. stav 2. Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. Ukoliko je u slučaju sumnje.09. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja. Zakona o parničnom postupku.06.2006.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. i 14. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje.53 - .

54 - . i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482.10. Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. Da li se parnični sud. Zakona o parničnom postupku. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79. godine) 77.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku.2006. Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma. godine) 76. posebno npr. stav 2. na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni. a direktor zavisnog preduzeća . Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima. Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103. da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128. 74/99. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". i 7. prilikom donošenja presude zbog izostanka.2006. 59/98. br. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. stav 1. u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka.11. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68.PARNIČNI POSTUPAK 75.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. . Zakona o parničnom postupku. 29/96. 9/01 i 36/02).11. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. i 25. Kad sud rešenjem u smislu člana 79. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima. i 14. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". 33/96. i 14. pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. i 25. stav 3. i 7.09. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. 29/97. Zakona o parničnom postupku). direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća.

godine ponovo označio istu adresu u B... godine tuženi M. samo na teritoriji opštine Z. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 .. U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan.. postoji ul. 2a.advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu .član 489.. Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno.. Zakona o parničnom postupku. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje . kako to proizlazi iz čl. Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog. Z.94. Zakona o parničnom postupku. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i . 3. br. pomera na prvi naredni radni dan . kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni. Zakona o parničnom postupku. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100.55 - . i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine. stav 1. U tužbi je označio adresu tuženog Z. je odseljen sa navedene adrese. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.član 84. Z. ul. Zakona o parničnom postupku.00 dinara sa sporednostima. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z.. pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju.. jer je tuženi odseljen. novembra 2005.. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79. najduže 30 dana. i 7. protiv tuženog M. Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik. ZPP) 78. Zakona o parničnom postupku. 2050/06 od 9. Prema izveštaju pošte od 8. stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje. imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B. pa i podneti žalbu na odluku. stav 5. Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke .11. br.2006. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika .. Zakona o parničnom postupku. Pž.. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi. i sam postavi privremenog zastupnika.G. tačka 2.G. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku.član 107. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu...član 132. septembra 2005. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. odnosno isplate iznosa od 49.. pa kako je tužilac u podnesku od 23.883.

2008. stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje. da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva. Imajući to u vidu. 7005/2010 od 22. prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi.02. Kako se. godine. za rok koji je isticao 04. ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude . godine. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14. u konkretnoj situaciji .tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga. a istekao je 02. Stoga.protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude.odbačena kao neblagovremena. godine. shodno navedenom.56 - .07. rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana .2008.2010.04. To. godine.2010. Prema stanju u spisima.02.02.01. prema dokazima u spisima . U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje. kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog.2008. Kako je.11. godine) 79. kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima. godine. da zaključi poravnanje.advokata. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega. znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika. odn. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu).imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene. Kako je 02.06.02. u navedenom smislu. tužiocu koji ima punomoćnika. počev od dana izdavanja punomoćja zastupa. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku. Pž. da i sam podnese žalbu.2008.vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. drugim državnim organima i svim trećim licima. godine subota.shodno zakonskim odredbama . U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog. to je .12. Međutim. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12.2008. prema Zakonu o privrednim društvima. parničnu radnju koja je . kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva. prizna zahtev. u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu. godine.2009. pa je tako i sam tužilac . a naročito da podigne tužbu. dostavljena 25. i ona bila vezana. a to je za sud neradni dan. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26. to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka.2008. pa je.tek od navedenog datuma . Shodno tome. Navedeno punomoćje izdato je 03. dozvoljeno je i omogućeno. sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05. da je povuče. godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu).05. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu. rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke. godine. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste. po isteku navedenog roka.2008. da se odrekne zahteva. to je žalba stranke . godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja.2010. Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete. godine predajom iz ruke sudu .2008.02. Kako navedenim punomoćjem vlastodavac .(prijemni pečat suda).PARNIČNI POSTUPAK samostalno.01. postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11. Prema tome.

stav 3.2005. treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.09. Zbog toga se. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. godine) 82. godine) 81. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. Pž. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno.2010. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja. Zakona o parničnom postupku punomoćnika. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . pa je žalba podneta od neovlašćenog lica. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. i 20. ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji.12. i 20.2005. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. Naime. nego i advokatski pripravnik. Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 88. ako je stranka tako odredila u punomoćju. već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. godine) 80. stav 3.09. Zakona o parničnom postupku (član 365. novog Zakona o parničnom postupku. stav 3. 14464/2010 od 29. ranije važećeg zakona) ista odbacuje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Da li punomoćje za advokata. na osnovu člana 378. Član 88. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje. u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu.PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu.57 - . koji je advokat.

advokat preneo punomoćje u celosti. godine) 83. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju.10.S. 289. 1. ako su za to ispunjeni ostali uslovi. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. 296. U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. u vezi sa članom 463.F. tj. novembra 2003. osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V. iz P. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika. godine. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku. iz B. iz B. da je advokat S.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po. propisano da. i 2. iz B. stekli su se uslovi iz člana 296. i na koga je preneto punomoćje u celosti. Shodno iznetom.. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S. iz P. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. citirana odredba člana 89. na strani tužioca. i članu 475 st. ukida u celosti. iz B. stav 1.F. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . 8423/04 od 21. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu. punomoćnik tužioca je advokat S. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. Ovo iz razloga što se. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju.F.S. i 14. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca.11. stav 1. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju. u konkretnom slučaju. Po mišljenju ovog suda. i 7.S.S. izdao zamenik punomoćnika tužioca. po mišljenju ovog suda. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B.. i 25. Zamenik punomoćnika koji je advokat. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno. Iv. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. broj 125/2004). stav 2. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom. po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S.S. stav 1. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. advokat na osnovu punomoćja. po zameničkom punomoćju.S.2006. pristupila advokat V. advokat S. iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. stav 2. a ne samo za pojedine. Naime.58 - . pošto je shodno članu 89. Međutim. a na koga je punomoćnik .

PARNIČNI POSTUPAK stupku. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19.2006. koja je postala izvršna dana 8. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje.neosnovani su. Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve . suprotno članu 92. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) . a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove.2009.59 - . stav 2. stav 1. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno. Zakona o parničnom postupku. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog. Iž. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku.02.03. u vezi člana 365.10. Naime. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. U konkretnom slučaju. godine. godine. Zakona o parničnom postupku. godine. godine) 85.2010. primenom člana 92.2009. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koje se primenjuje uvek. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn. godine) 84.10. 14230/2005 od 8. bez obzira na državljanstvo parnične stranke. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. ovog zakona. Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče. Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. 53/2010 od 12. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave.2009.10.rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.

prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru.2010. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad.i nakon otkaza .2011. 91.05.04. bez obzira na svojstvo stranaka u postupku. 217. Naime. Imajući u vidu takvo stanje stvari. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika. i članu 92. Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani. 1.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala.uredno pozvana. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17.2011. jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno. Gž. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika. Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka.pozivanjem punomoćnika pre otkaza . Apelacioni sud je rešenjem od 14.10. Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje. st. 92. st. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika. . stav 1. 2433/11 od 11. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. godine) 87. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje.02. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka. shodno čl. 1. Iž. Zakona o parničnom postupku. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. a punomoćnik je . a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja. Zakona o izvršnom postupku. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu. Ranije važećeg Zakona). godine) 86.2011.60 - . godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. i čl. Ono ne mora biti overeno. jer je stranka . Zakona o parničnom postupku (član 91. shodno članu 90. 129/10 od 10. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. i članu 91. Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih. pravilno primenivši čl.

a koja je postojala u članu 98. Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje.PARNIČNI POSTUPAK Naime. i 25. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. i 14. i 7. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. 6208/11(1) od 28. koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 2. stav 4. Ranije važećeg Zakona). stav 1. Pž.12. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. stav 5. godine) 89.61 - . stav 2. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. saglasno članu 135. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. To proizlazi iz člana 92. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. Zakona o parničnom postupku (član 93. da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano.2006. . Saglasno ovoj odredbi. Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke.održao je ročište. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Dakle. a .2011. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. Ovo stoga što je članom 92. sud će takvu tužbu odbaciti. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica.11.10. pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. godine) 88. Sudskog poslovnika. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje.

prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. godine. regulisane odredbama člana 361. 5398/02 od 23. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv. Postupajući na napred navedeni način. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su. A/97-17. godine. Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. 9930/05 od 24. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. decembra 2002. prema članu 135. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja. pre dostavljanja predmeta sudiji. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. decembra 2002. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. u situaciji kada je u ime preduzeća . stav 2. Zakona o parničnom postupku. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. Dakle. juna 2005. Pored toga. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika. punomoćnik tužioca je dana 18. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano.62 - . što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". pisarnica će. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. Naime. godine. Zakona o parničnom postupku. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. broj 125/2004). prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka.01.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine) 90. Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu. stav 1.B. tačka 12. A/97-17. januara 2003. odnosno da primeni odredbe člana 463. kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano.2006. izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca.

stav 2. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava. godine) . i 20. odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 1. ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ovo stoga što je članom 92. i 20. godine) 91. Da li se odmah odbacuje tužba.09. starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Osim toga. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica. stav 2. a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.09. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . sud će takvu tužbu odbaciti.2005. stav 1.2005. u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. ranijeg Zakona o parničnom postupku. godine) 92.09. koja je propisana u članu 92. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika.2005. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje.63 - . specijalno punomoćje. Takve radnje se shodno odredbi člana 92.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. stav 2.

64 - . godine) 94. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. stav 1. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu. i 7. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.06. sud će takvu tužbu odbaciti. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. godine) . istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja. Zakon o privrednim društvima u članu 25.2005. iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. kao podnetu od neovlašćenog lica. Ovde se međutim. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. a koja je mogućnost postojala u članu 98. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20. koji su javni. stav 2. stav 2.2006. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. i 25. U smislu odredbe člana 482. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice.11. uz odgovor nije priložio punomoćje. Zakona o parničnom postupku.09. stav 1. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. i 14. Ovo stoga što je članom 92. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor.PARNIČNI POSTUPAK 93. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje).odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva.

a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. i 25. stav 6. ime i prezime. a uz žalbu nije priložio punomoćje. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. godine) 96. to što je tužbu potpisao lično tužilac.09. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe. 125/04). u smislu člana 92. stav 2.65 - . čime se tužba smatra urednom. stav 1. Odredbom člana 100. stav 1. iz I. Svoju odluku temelje na odredbama člana 92... predmet spora. Zakona o parničnom postupku. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom.P. novog Zakona o parničnom postupku. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena. bez uticaja je na drugačiju odluku. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu.11. on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu. naziv firme. koji uz tužbu nije priložio punomoćje. stav 2. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. neuredna.2006. bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. a među njima i potpis podnosioca. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju.PARNIČNI POSTUPAK 95. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac. odnosno sedište stranaka. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. sadržinu izjave i potpis podnosioca. Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne. stav 1. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. prebivalište ili boravište. i 7. i člana 103. i 14. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata.

10. i 14.2005. a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. i 25. punomoćnik tužioca je .član 93. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. i 7. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. specijalno punomoćje. stav 2.66 - . godine) 97.2006. i po otkazu punomoćja. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.11. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza. stav 5. ne odnosi se na neovlašćena lica. Zakona o parnič. ali je . u smislu člana 92.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296. Opozivanje odn. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi. Prev. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . stav 6. stav 1. godine) 98. citirane odredbe – on. godine . 103." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv.2009. Zbog toga. otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku. Zakona o parničnom postupku i člana 103. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. stav 1.i u vreme održavanja spornog ročišta 07. godine. to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.2009. a uz tužbu nije priložio punomoćje.i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana . Zakona o parničnom postupku. Punomoćnik je dužan da . budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. i 100. stav 2. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92. 325/2005 od 15.prema navedenom stavu 4.10. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno. Zakona o parničnom postupku. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. U konkretnom slučaju. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98. Opozivanje odn. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. koja je propisana u članu 92. istog zakona. stav 2.09. na dan održavanja ročišta 07. Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat. stav 1. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje.06. istog zakona.

2006. i 7. 4426/10 od 18. i 25. same stranke i punomoćnika. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. kao da je odredba opšteg dela zakona. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. dolazi samo u slučajevima iz člana 95.2010. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. Iz navedenih razloga. Zakona o parničnom postupku. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima.10.njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. odnosno njegov statutarni zastupnik. Zakona o parničnom postupku. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Odredbe člana 94. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica.09. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja. Zakona o parničnom postupku. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. ili u radnim sporovima. stav 1. Uostalom. koja važi za svaku vrstu postupka.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. Da li se odredbe iz člana 484. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. i 14.2006. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. godine) 99. stav 2. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. Pž. i člana 484. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.11. jer je . Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. i 14. godine) . stav 2). jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn.11. a upravo zbog toga što je .bez obzira na otkaz punomoćja . Dotadašnji punomoćnik to ostaje. i 25.PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja. stav 1. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977.02. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. godine) 100.67 - . odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima.bez obzira na otkaz punomoćja . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93.

novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju.2005.PARNIČNI POSTUPAK 101. tačka 7. u vezi čl. da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu.09. u vezi čl. stav 1. godine) PODNESCI (Član 98 -101. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat. ili u radnim sporovima. odbaci tužbu. stav 2. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . kao da je odredba opšteg dela zakona. koja važi za svaku vrstu postupka. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima.. stav 1. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. sud je ovlašćen da shodno članu 279. ZPP) 102. jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Prvostepeni sud je. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku.6. Uostalom. radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U.st.st. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat.6. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. Tužba je dostavljena na odgovor tuženim. Da li se odredbe iz člana 484.103. Naime. tačka 7. i 20. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. shodno članu 279.103. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101.68 - . njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom . ZPP. odlučio da se odbacuje tužba.). ZPP. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima.

Pž.2011. Dakle. dopisom od 07. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. 2009. koji su propisani članom 103. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca. o čemu je i dostavio dokaz. te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara.2010. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11.02. 2010.08. predviđeni članom 103. Prema vraćenoj povratnici.958/10 od 23. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 103. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. 6024/10 od 2.69 - . (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. godine (dakle. Imajući u vidu takvo stanje stvari. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100. O tome je sudu dostavio dokaz. 12. podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. godine) 104. Ukoliko punomoćnik tužioca. u okviru naloženog roka. stav 2.br. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka. niti odredio naknadni rok za postupanje. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio. 01. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). protivtužba. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. između ostalog moraju sadržavati i . prema nalogu prvostepenog suda. godine. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori. 2009. godine. godine. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio. Zakona o parničnom postupku. 12. 12. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku. proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. 2009. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. Zakona o parničnom postupku. ali se podneskom od 14. stav 4. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom.

i 7. predmeta na koji se isprava odnosi. u vezi člana 100. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . Zakona o upravnim sporovima. Zakona o parničnom postupku. stranka koja nudi dokaz ispravom. tačka 2. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. i 14. 49/96). Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. To su: . da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. i 14. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Navedenim članom.2006. stav 1. i 7. dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave.11. tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. i 25. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). godine) 106. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. a na raspravi pokaže sudu original. stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tražeći poništaj ugovora o cesiji. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca.10.10. i 25. označi cedenta i cesionara. godine) 105. a ne protiv cedenta i cesionara. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe.2006. tj.70 - . čiji se akt osporava – (član 14. Stranka koja nudi dokaze ispravom. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. mesta i datuma sačinjavanja. br. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka.

član 103. a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. Stranka koja nudi dokaze ispravom. polazeći od navedenog. mesto i datum sačinjavanja.advokata. stav 4. tužbu odbacio kao neurednu. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka. prvostepeni sud je utvrdio da . Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. Dakle. osim ako je zakonom drugačije određeno . pri tome. stav 1. stav 1.isplati iznos od 40. dopune. već da je tužbu podnela lično stranka. odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje . jer se ona kod nje ne nalazi. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika. u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. stav 1. Zbog svega toga. pozivajući se na odredbu člana 92. U tom slučaju.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica.").uz tužbu . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Međutim. odbaciće se . već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. da na raspravi pokaže sudu original.2006. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je. podneo tužbu protiv tuženog. Jasno je. dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. vratiti podnesak radi ispravke. Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. prvostepeni sud će. postupiti u smislu . sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac. Zakona o parničnom postupku. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. jer je ista potpisana od strane tužioca. sud će stranci koja nema punomoćnika . isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. Iz tog razloga je.71 - .pri tome . sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. . kao naručilac radova. stav 1.000. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna. već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ako sud odlučuje bez usmene rasprave. Zakona o parničnom postupku. U ponovnom postupku. preko imenovanog advokata koji je i sastavio. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti. Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu. godine) 107.advokat nije priložio punomoćje. da nije angažovani punomoćnik tužioca. obaveže da tuženom . a ako bude vraćen bez ispravke odn.01. zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat.ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku. te da nije bilo mesta primeni člana 92.stav 2. pomenutog Zakona.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. . a da .po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu.član 103. predmet na koji se isprava odnosi. 5227/05 od 23.

. s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu.PARNIČNI POSTUPAK člana 103. Tužba.2010. godine. i 2. zakonskom zastupniku. platni nalog. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog. 8832/10 od 13. 1.. 1. a ne za neuspešno dostavljanje. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne . 1. st. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe.član 136. stav 1. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. Zakona o parničnom postupku. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28. na osnovu člana 134. prvostepeni sud je. trebalo da postupi na osnovu člana 134. Zakona o parničnom postupku. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. st. 825/10 od 25. i člana 136. 1. godine) 108. Zakona o parničnom postupku. pa će . Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. po nalogu suda. Posle toga će.05. na svom radnom mestu . godine) 109.2010. Zakona o parničnom postupku. člana 135. dostavi novu adresu tuženog. 1. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. i 2. a ne za neuspešno dostavljanje. Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu. stav 2. U daljem postupku.04. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom.uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja . i 2. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne. radi primanja pismena. vanredni pravni lek. Naime. 2. Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac. i člana 136. Zakona o parničnom postupku. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. st. Zakona pismeno obaveštenje da. odnosno punomoćniku član 136. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. a na toj adresi dostava ostane neuspešna.2009. člana 135. st. i 2. zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen.član 134. i 4. stav 1. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda. st.". istu dostaviti na odgovor tuženom. jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ". stav 1. st.. Pž.02. i 2.. a ne da primenom člana 100. stav 1. Pž. a ne tuženog.tužioca .. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda. . prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju. 1. odbaci tužbu kao neurednu.72 - .

Zakona o parničnom postupku. koju je u ime stranke podneo advokat. Naime.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta. godine) 111. Zakona o parničnom postupku. st. u vezi člana 103. i 25. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku . 1. Zakona o parničnom postupku. poništaj ugovora. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu. i 14. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279.10. stav 3. u toku postupka.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. i 187. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu. Zakona o parničnom postupku? . koje nužno prati sudbinu objekta. Da li se u konkretnom slučaju. na kojoj je objekat izgrađen. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost. 100. spornih stanova na ovoj parceli. Pri tome. stav 6. 1526/11 od 19. U slučaju da sud. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. Zakona o parničnom postupku. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. Gž. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187. na po jednom stanu.2011.73 - . ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen. a po osnovu ugovora o prodaji. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora.11. zaključenog između parničnih stranaka. po oceni ovog suda. u vezi čl.zbog nedostatka pasivne legitimacije. Navedeni nedostatak se može otkloniti. tj. i 3. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. ili odredbe člana 103. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom. Zakona o parničnom postupku (npr.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.10. koju je sastavio advokat. stav 6. to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . godine) 110. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom. stav 3. i 7. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78. ali ne i na urednost tužbe. kako su tužioci tužbom i učinili.

Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. a drugi primerak nije potpisan. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti. te da je jedan primerak bio potpisan. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. jer nema potpisa podnosioca. Zakona o parničnom postupku. osim ako zakonom nije drugačije određeno. odnosno koji je potpisan.9. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat.11. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka. Međutim. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. Zakona o parničnom postupku.2006.11.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati. Pž. stav 6. stav 1.74 - . Shodno tome. 100. umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše. 946/06 od 28. i 187. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. stav 6. i 25. stav 1. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. u smislu odredbe člana 78. Zakona o parničnom postupku. već je sud dužan da primerak.2006. advokat. od kojih je jedan potpisao punomoćnik. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom. godine) 113. godine) 112. Zakona o parničnom postupku. . Ovo iz razloga što je odredbama čl. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan. koji sadrži sve potrebne podatke. sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu. Viši trgovinski sud nalazi. ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka.10. i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. godine. Zakona o parničnom postupku. Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357.2005. nije nepotpuna. Zakona o parničnom postupku. stav 6. i 14. a taj nedostatak se može otkloniti. nema mesta primeni člana 103. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna. kao nepotpuna.

Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".10. 65/03 i 115/05). 34/01. Zakona o parničnom postupku. Pod prepisom u smislu stava 1. 3372/2010 od 25. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. (Iz rešenja Višeg suda u Nišu. a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. odgovor je sadržan u odredbi člana 127. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". Član 103. prvostepeni sud je . Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. u vezi člana 103. U pogledu drugog pitanja. tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. Imajući to u vidu. Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun. 53/96. a u vezi člana 372. sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava. stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. Zakona o parničnom postupku. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse. 9/02.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe. Zakona o sudskim taksama. stav 5.2006. istog Zakona. do 42. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu .član 103. Za prepisivanje sudskih akata. br. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. stav 5. ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda. Gž.10. stav 5. koje je sud izvršio na zahtev stranke. Zakona o parničnom postupku. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS". i 25.75 - . plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. 29/04 i 61/05). Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila. Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103. godine) 114. 28/94. godine) . Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. 37. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. stav 5. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu".učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka.član 101. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana. stav 1. stav 1. Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. br.11. i 14. 2010. jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti . Radi se o odredbama od čl. i 7.donoseći ožalbeno rešenje . a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga. br. Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis. 16/97.

Zakona o parničnom postupku. Ovo stoga. Zakona o parničnom postupku. stav 5. Članom 365. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. Zakona o parničnom postupku. ne može biti odbačen na osnovu člana 103. što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". u smislu člana 103. 2428/06 od 23. Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. stav 1. u nedovoljnom broju primeraka. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. stav 1. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. pa će u smislu člana 103. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. koji je primenio prvostepeni sud. stav 5. stav 5. Zakona o parničnom postupku. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska. te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a dostavljena u jednom primerku. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat. U nastavku postupka. Zakona o parničnom postupku. stav 1. broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku.76 - . prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. Zakona o parničnom postupku. godine) 116. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. stav 6.PARNIČNI POSTUPAK 115.2006. stav 5. stav 6. predviđena članom 103. istu umnoži o trošku stranke. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste.08. Zakona o parničnom postupku. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. stav 1. u konkretnom slučaju žalbe. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka. Iako je tačno da je članom 101. . da nema obaveze suda da u smislu člana 103. nego će. isti umnožiti o trošku podnosioca. Zakona o parničnom postupku.

godine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine.2006. godine) ROKOVI (Član 102-104.05.primio 27. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu. kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna.02.2010.2010. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog . godine. te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? .05. godine.05. Prvostepeni sud je naveo da je 27. Zakona o parničnom postupku. istog zakona propisano da se podnesci.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku.2010. to je pravilno prvostepeni sud. pa i žalba.sreda. 599/06 od 1. Kako je žalba podneta narednog dana.2010. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) . tj.04. 403/10 od 08. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati. dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom.nisu osnovani. godine bio dan kada je sud radio . dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. računajući taj rok. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05.u smislu člana 106. godine (kako je 05.2010. da je to njegov poslednji dan. prvostepeni sud će postupiti shodno čl. godine) 118.2010. stav 5.05. našao da je poslednji dan isticao 05. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom. kao i članu 364. stav 1. godine. Pž. Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe. odnosno 06. poverilac je . to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka). U nastavku postupka. i 367.77 - . Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. Da li se odredba iz člana 107.04.2010. 366. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27. te da se po istoj moglo postupati.04.07.2010.04. godine odn. Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva.2010.2010. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21.4.prema stanju u spisima . To i sam čini nespornim u navodima žalbe. ZPP) 117. stav 3. to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu. počev od 28.

u vezi člana 296. i 25. godine sa upozorenjem.108.2006. broj 125/04). Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. Zakona o parničnom postupku. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta. tačka 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. i 14. godine zastupala advokat V. kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. kojim je utvrđeno da je tužba povučena.78 - . juna 2005. stav 2. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. ako je podnesak upućen telegrafskim putem. oktobra 2005. Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe). Prema stavu 2. a prema stavu 3. aprila 2005. stav 2. Podneskom od 17. na zakonske posledice izostanka sa ročišta. marta 2004.M. uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. stav 2.tužba smatra povučenom. obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . godine punomoćnik tužioca advokat V. oktobra 2005. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361. godine u 12 časova. Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca. ZPP) 119. Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom.10. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. iz člana 108. stav 2. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108.4. godine) ROČIŠTA (Član 105 . istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. ako je predat sudu pre isteka roka.M. istog člana. jer su zakonske posledi. u vezi člana 296. Osim toga. pa za donošenje pobijanog rešenja. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4.11. stav 3. i 7. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta . u smislu člana 296. stav 2. zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije. pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".

R. 8/2006 od 2. Zakona o parničnom postupku. godine. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108. Rešenje je uručeno advokatu J. aprila 2005. marta 2005.06. pa je po oceni Vrhovnog suda. stav 1.2006. Prev. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17. Gž. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zakona o parničnom postupku. godine) . što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26. stav 1. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108. Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. Zakona o parničnom postupku.V. stav 2. stav 2. aprila 2005. maja 2005. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. J. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta.02. stav 1. Stoga. stav 2. dana 19. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 3. stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena. aprila 2005. Rešenje od 12. tačka 7. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K. Zakona o parničnom postupku. stav 2. april 2005. prvostepeni sud je rešenjem od 12. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17. godine. godine.J. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. godine. i tačka 12. godine.. aprila 2005. maj 2005. godine za 12. april 2005. godine i novo zakazao za 12. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom. tač. broj 125/04). na osnovu punomoćja. marta 2005. 7. aprila 2005. Zakona o parničnom postupku. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. godine) 120. aprila 2005. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26. Zakona o parničnom postupku i člana 6.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite.J.. 71/06 od 8.2006. Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12.79 - . Nakon toga. Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26. marta 2005. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. godine. iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5.R. i 12. dana 23. i K. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26. onemogućena da raspravlja pred sudom.

proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje.11.10.. s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje.282/09 od 15. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.2009.03. na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.2010. Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku.godine. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.podnet po proteku zakonskog roka iz čl. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19.80 - .2009. za P.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br. kao neblagovremen. kojim je putovala iz U. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 .2010.115 ZPP.U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi.godine jer je voz.115 Zakona o parničnom postupku. 950/2010 od 25. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.godine tužbu smatrao povučenom.03. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi. ZPP) 121. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta. . kasnio 35 minuta. izostanak nisu opravdali.03. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19.2009. u smislu ovlašćenja iz čl.2010.10. podnet od strane tužioca od 10. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem. sud će taj predlog ispitati. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. pa je prvostepeni sud saglasno čl.114.2010. u smislu ovlašćenja iz čl.godine.112 ZPP od 8 dana.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja.06. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima. godine) 122. od dana kada je to saznala.

2011. Naime.godine. Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana.godine i da je istekao 3.03.11.08.godine.2009. Iž.2009.04.10. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze. ranije važećeg Zakona). iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda. godine – dakle. od dana kada je to saznala.PARNIČNI POSTUPAK Naime. neblagovremen.2006. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. godine. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.10.2010.2009. podnet 7.81 - .godine primio 26. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07. Zakona o parničnom postupku (član 111. Iz tih razloga. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.415/10 od 16. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani.11. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu.2010. pa je pravilno našao da oni nisu opravdani. jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten. dana 7.282/09 od 15. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26. 844/11(1) od 07. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim. godine. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe. godine) 123.03.2009. poslavši ga preporučenom pošiljkom. u smislu člana 109.2009. a ne da li se lice. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.09. kojim se tužba smatra povučenom P br. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16.godine. telefonom javilo sudu da kasni.godine. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju.2010. koje je propustilo ročište. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna. godine) 124. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž. S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27. Zbog toga.11.2009. .10. prema okolnostima koje su dovele do izostanka.

odnosno uz isti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Nasuprot ovim navodima. već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. opšte je poznata činjenica. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku.2006.82 - . opšte je poznata činjenica. Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. Nasuprot ovim navodima. da je auto put tako opterećen saobraćajem. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. odnosno neopravdanosti zakašnjenja.12. ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. a kako je to uostalom naveo i . nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije. a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. 4279/06 od 7. Naime. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Naime. godine) 125. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta.

Iz obrazloženja: Član 296. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. 4279/06 od 7. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu.2006. Zakona o parničnom postupku. tužba se smatra povučenom". primenom člana 103. godine) 126. stav 2.83 - . prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. stav 2. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište.2006. Zakona o parničnom postupku. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. da je auto put tako opterećen saobraćajem. a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. odnosno uz isti. Iz obrazloženja: Pravilno je. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.03. stav 2. a ne propuštanja roka ili ročišta. koju je u ime stranke podneo advokat.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti.12. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. stav 6. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. 11989/2005 od 20. godine) 127. nakon ročišta.

a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem . godine ocenio opravdanim. oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje.2009.2010. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. Zakona o parničnom postupku. pre svega. pre svega.10. U ponovnom postupku prvostepeni sud će.član 478.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn. na osnovu člana 378. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13. morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. pre svega. zavisno od navedene ocene. S obzirom na navedene odredbe.84 - . Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana.član 112.10. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje.član 115. pa potom. to se pobijana odluka. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl.2009. 3255/06 od 12. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu. pa kako on to nije učinio. i 476. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka. godine) . tačka 2.2009. 6637/10 od 25. 112. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. tačka 2. godine) 128. ispitujući njegovu osnovanost. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.2009. pre svega. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje . pa se na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. Prema tome. a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana. stav 2. Zakona o parničnom postupku. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja. godine. od dana kada je za to saznala . rešenjem od 01.12. Zakona o parničnom postupku. odnosno da je podnet predlog nedozvoljen. Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je.02. godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine. stav 1.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 1. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je.10.2006.04. Pž. Zakona o parničnom postupku.

jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112. i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana.10. a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala.2006. kada je isti odbacio kao neblagovremen. Faktičko je pitanje. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. i 14. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. nego i razlog sprečenosti. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom. Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta.2007. da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti).11. subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. stav 2. od kada teče i objektivni rok. 1027/07 od 23. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. godine) . godine. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta. pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29.9. godine. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje. Prema odredbama člana 112. kao dana propuštanja. i 25. Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112. od dana kada je za to saznala.85 - .2006. Zakona o parničnom postupku.10.PARNIČNI POSTUPAK 129.2. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. godine) 130. Zakona o parničnom postupku dana 17.2006. stav 2. i 7. nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

međutim. iako su uredno pozvani. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja. Zakona o parničnom postupku. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan.2010. oktobar 2005. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Ako dokazi . stav 2. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Ako su dokazi priloženi ili predloženi. jer u njemu nisu ni predloženi odn. jer . Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. 3033/10 od 13. ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan.nisu verodostojni i nisu potpuni odn. Proizlazi. dokazi ne mogu biti cenjeni.u konkretnom slučaju .PARNIČNI POSTUPAK 131. U njegovom obrazloženju. Zakona o parničnom postupku. ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka). se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune. dakle. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti. ni priloženi dokazi. a ne za njegovo odbacivanje. Tužilac je . da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. stav 2. oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje.član 115. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama.86 - . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Pž. a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu. Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296. u kome nisu predloženi odn. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. sud odbacuje kao neuredan . Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno. U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće .niti su priloženi niti su predloženi. uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan. na ročište zakazano za 25. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud.05. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje.prema oceni suda . Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi. godine) 132. razumljivo. Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. da U navedenoj situaciji.

Prema članu 115. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S. sud je shodno članu 115. odbacuje sud kao neuredan. Iz ove odredbe. stav 4. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. stav 2. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. u smislu odredbe člana 115. Shodno odredbama člana 115. kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. iako navedeno lice nije advokat. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ili se neuredan predlog. dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika. Iz ovoga dakle.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom.06. U smislu odredbe člana 275. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. Zakona o parničnom postupku.04.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li stranku treba poučiti.P. stav 2. sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima. Osim toga. te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj. i 20. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku.2006.87 - . a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj. godine) . godine) 133. stav 2. posledice koje su propisane u članu 115. nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. Stoga. 172/06 od 6. u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika.2005. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 3. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao. Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 2. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave". Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama. stav 2.

prema članu 115. prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. .88 - . što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. stav 3. Prema odredbama člana 115. tačka 2. odnosno za izostanak. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje. Zakona o parničnom postupku. Prema odredbama novog ZPP . te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi.PARNIČNI POSTUPAK 134. stav 1.2006.9. stav 2. Dakle. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze. sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave. o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti. ocenu opravdanosti vrši van ročišta. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. a za šta ima ovlašćenje. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza. na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115. stav 3. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. i one na koje se poziva žalilac. Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361. Naime. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. 5363/06 od 18. bez prethodnog zakazivanja ročišta. ZPP. shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga. Zakona o parničnom postupku. godine) 135. to se žalba kao neosnovana odbija. a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387.

a potom oceni njihovu opravdanost.Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije). bez održanog ročišta. već samo pred zamoljenim sudom? . godine) ZAPISNICI (Član 115-123.09. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka. Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje.2006. ZPP) 137. stav 4. Iz tih razloga. Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj. godine) 136. na kome bi izveo predložene dokaze.2010. Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje. prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br.u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta. 12081/10 od 24.PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. sud nije mogao bez održavanja ročišta. 166/06 od 24. Da li iz odredbi člana 121. jer se na navedeni način. 2853/06 . Zakona o parničnom postupku (član 115. ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da . ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6. ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje. stav 4. stav 1. u smislu člana 113.01. Pž. osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7.89 - . imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom. kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom).

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

1942/06 od 1. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora. forma i vreme dostavljanja. Najzad prema članu 17. Međutim. primenjuje se princip lex posterior. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene . Dakle. kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. Prema članu 16. jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju. Može se dogoditi. Drugim rečima. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). Ukoliko odredbe o redosledu nema. bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji. naime.mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. treba biti jako oprezan . bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. I obrnuto.2006. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će.96 - . godine) 145. Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru. Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969). ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30. primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. Međutim. kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1). važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. bili oni dvostrani ili višestrani. a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor.03. a druga samo jedan od tih ugovora. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. po potrebi. derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru.

pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način.2.PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. stav 2. odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T. stav 2. Zakona o parničnom postupku. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9.2006. godine. a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju. 8/1955). godine) 146. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. tačka 7. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. godine.12.2006.12. U takvom slučaju.11.03. tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. godine i 9.dodatak. godine. 1154/07 od 23. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta. Na navedeno ročište od 12.1. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog.12. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" . a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. 1942/06 od 1.2006.V. pa su stoga žalbeni navodi osnovani. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država.1. tačka 7. godine) . Zakona o parničnom postupku. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija"). Prema stanju u spisima. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3.2007. poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik. S obzirom da isto ročište nije održano. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. kako je navedeno ročište održano. Ako stranka ima punomoćnika – advokata. Kako se na osnovu člana 132. godine tuženi nije bio uredno pozvan.2007. Iz iznetih razloga.2006. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. te se na osnovu člana 376.2007. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio.1. to za ročište od 9. već se nezavisno od tog saopštenja. kada stranka ima punomoćnika. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja. jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl). pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku. dostavljen je tuženom. koje su održane 12. umesto njegovom punomoćniku. br. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju.2006. čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi.97 - .2007.

doduše posredno. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku. 1124/06 od 1. a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka. matični broj i poreski broj poverioca. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija..6.2006. a što nije učinjeno. ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena. ZPP) 148. Prema stavu 2. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku. Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata.2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak. stav 1. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način. da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac . a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu.98 - . zaključkom od 13.PARNIČNI POSTUPAK 147.skupština Opštine ili Mesna zajednica. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. propisano je da se dostavlja. advokatu.2. Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132. Iž. Prema članu 133. Zakona o parničnom postupku. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142. Dostavljanje pismena punomoćniku. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji. čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava.2. ali za koga se navodi da je komšija.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. ukazuje. na koju se i žalbom izvršnog poverioca. ni punomoćnika. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. stav 3. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16..

Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu. i člana 138. stav 2 ZPP. što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3.2005. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. licu ovlašćenom za primanje pismena. časa i razloga odbijanja prijema. st.99 - . S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. 3. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno.prostorijama (na stolu) tuženog. aprila 2005. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. ZPP) 149. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi.09. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica. Naime. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu. Shodno odredbi člana 138. Zakona o parničnom postupku. godine i nalazom i mišljenjem veštaka. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr. 7578/05 od 6. ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1. godine. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda. odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . Pž. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka. aprila 2005. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. i 4.

2010.2010.02. 1373/10 od 24. godine) 151.2009.jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda. Zakona o parničnom postupku. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom. Taj slučaj. pa je ročište od 17. iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda. Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka. Pž. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. već se tuženi nalazi na istoj adresi. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17. naime.06. a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda. stav 4. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru". dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito. Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? . godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara. godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan. a o tome ne obaveste sud.. predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan. da niko nije pronađen. Zakona o parničnom postupku. očigledno nije nastupio. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda.30 u U. očigledno s pozivom na član 139.sada tuženog.2009..PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte.T..02. ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25.100 - . Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik. Za privredne subjekte. Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana. Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu. butik se ne nalazi na datoj adresi.br. po rečima komšija. godine) 150." Nakon toga. a zatim je uneta konstatacija: ". "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl). Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti. S toga. a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti..02. da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140.

Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske. Zakona o parničnom postupku? . stav 4. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu. Zakona o parničnom postupku. prebivalištu. a u smislu odredbe člana 140. dužni su da o tome odmah obaveste sud. jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe. godine) 153. odnosno sedištu. Međutim. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice.2005. i 7.10. boravištu? Odredbom člana 139. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud. istog člana je propisano da ako oni to ne učine. Zakona o parničnom postupku. i 25. i 14. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139. stav 1. stav 1. da kada u toku postupka dođe do promene adrese. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena.11. podatke o novoj adresi. tako da sud nije više u obavezi.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu.101 - . Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184. Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. te se istinitost tih podataka pretpostavlja. prebivalištu. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . "nepoznat" ili slično. Stavom 2. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo. a stranka o tome nije obavestila sud. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". a o tome nije obavestio sud.09. odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) 152. stav 4. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu.

pravni lekovi. 1. Prema stavu 2. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.102 - . Zakona o parničnom postupku. st.07. i 3.2006. nije podigao pošiljku i sl. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. tuženi odseljen sa adrese iz tužbe. Dokazni predlog . prema napomeni dostavljača. 2. primenjuje se u dve situacije: 1. kao način dostavljanja predviđen članom 127.11. zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 5153/06 od 13. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe.pravnog lica) je nea.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice. pa i pečat primaoca . To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. Zakona o parničnom postupku. ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Iz obrazloženja: S obzirom da je. ali je primalac odsutan. Zakona o parničnom postupku. to je prema članu 139. s pozivom na član 100. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139. stav 1. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog. Tuženom. godine) 154.i 7. kao što su sudske odluke. i 14. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140.2006. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen. Zakona o parničnom postupku). dostavljati preko oglasne table suda. stav 2. uz takvu napomenu dostavljača. da je na njoj vršeno dostavljanje. godine) DOSTAVNICA (Član 148. 2. i 25. Zakona o parničnom postupku. U tom slučaju će se sva pismena.10. pa i ona koja se lično dostavljaju. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna. shodno članu 139. istog člana. na koju adresu je primio prethodna pismena suda. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci. dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. a da je nakon toga. a o čemu adresant nije obavestio sud. To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna. ZPP) 155. u skladu sa članom 139. stav 2. a o kojoj promeni nisu obavestili sud.

važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu.Republike Srbije. Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka . Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje.član 128. 360/10 od 08.PARNIČNI POSTUPAK dekvatan. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . godine . Troškovi parničnog postupka. bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata. žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn.padaju na teret suda.član 144. 149. godine. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) . Zakona o parničnom postupku.prema stanju u spisima . godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167.ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi. Zakona o parničnom postupku. s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema . Zakona o parničnom postupku. s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice. ZPP) 156. Dakle. izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način. U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost . Zakona o parničnom postupku.2009.103 - . Drugog opštinskog javnog tužilaštva.07. Potvrda o izvršenom dostavljanju . Zakona o parničnom postupku.2010. jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom. na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika . licu ovlašćenom za primanje pismena . Zakona o parničnom postupku. trebalo on da snosi . . koji se primenjuje u postupku izvršenja.član 250. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.02. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica. Iz tih razloga. Iž.član 230.01. nedokazani.odbačena je tužba tužioca .dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača. U smislu člana 250. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica. shodno odredbama čl. u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi.2010. stav 3. podneta 10. a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. i 150.da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito .su neosnovani. Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu. Naime.

Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl.2010. stav 1. godine. Zakona o parničnom postupku. "Svaka stranka snosi svoje troškove. stav 3. 11619/10(2) od 21. Zakona o parničnom postupku. ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih. to je pravilna odluka o troškovima. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio. primenom odredbi čl.2011.2011.član 157. što tuženi nije učinio.03. istog zakona. Zakona o parničnom postupku. moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu. po odredbama ovog zakona. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima.član 157. u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu. su neosnovani. O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana. trebalo da snosi javni tužilac. 01.2010. 149.02. godine) 157. prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka. shodno članu 159. 150. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. doneta na osnovu člana 149. 149. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. Zakona o parničnom postupku. "Troškovi koje bi. Zakona o parničnom postupku. i 159. godine odn. on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž. koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157. i 159. kada stranka delimično uspe u parnici. Zakona o parničnom postupku.09.član 157. do zaključenja glavne rasprave. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. Dakle. Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. stav 2. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. 7829/11 od 21.09. drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja. godine) . stav 4. ali ne i pravo na nagradu" . Zakona o parničnom postupku. 150. Tuženi. prema procentu njenog uspeha u parnici. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova. Zakona o parničnom postupku. Pž.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04. stav 1. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog. stav 2. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka.104 - . Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. isplatiće se iz sredstava suda" .

O tome koji su troškovi bili potrebni. odlučiće ceneći sve okolnosti . jer ih tuženi nije ni opredelio. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. s obzirom na postignuti uspeh. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.2010. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima). Sud je. Zakona o parničnom postupku. Pž. 1518/10 od 19. Zakona o parničnom postupku. stav 1. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Odredbom ZPP propisano je da sud će. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. stav 2. Ako stranka delimično uspe u parnici. godine) 159. Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. Naime. Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka.PARNIČNI POSTUPAK 158. Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka. prilikom odlučivanja o troškovima postupka. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan. odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova .2011. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. 158-4/9 od 05. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Gž. imajući u vidu nalog drugostepenog suda. godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata). godine) .član 149.05. jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje.član 150.105 - . prema stavu Višeg suda. 149. Drugostepeni sud nalazi. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku.09.10. kao i o visini troškova. 150. Prvostepeni sud je. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl. sud može. Zakona o parničnom postupku.2009. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. 803/2011 od 19. i 159. Ostale troškove nije priznao. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu.

Izbor advokata van mesta suđenja. pa time i troškove istog. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud.11. Ako je dug plaćen u docnji. a o tome koji su troškovi bili potrebni. izvršeno posle podnošenja tužbe.2. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. izbor advokata van mesta suđenja. deveti. Međutim.12. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe.1. godine. godine. kao i o visini istih. Ipak. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.2010.PARNIČNI POSTUPAK 160. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen. godine. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe. 249/10 od 23. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi. Članom 154. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora. Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. deseti i jedanaesti mesec 2005. ali pre podnošenja tužbe. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove. s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove. godine) 161. 10832/06 od 23.2007. godine) .2005. Gž. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice.2005. platio 29.106 - . godine. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni. odlučiće sud ceneći sve okolnosti.02. odnosno 29. Zakona o parničnom postupku.2006. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. ovog Zakona (član 150. Bez obzira što je dug plaćen u docnji. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi.

O tome koji su troškovi potrebni. stav 4. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je .2010. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. stav 1. 7794/10 od 29. stav 1. godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. godine) 163. godine) 164. Sud će. dostavi i sporazum odn. da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. Zakona o parničnom postupku. sud odlučuje ceneći sve okolnosti . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 1. u skladu sa članom 65. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. stav 1. u vezi sa članom 150.ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn. Pž. Iz obrazloženja: Podneskom od 25.2010.član 150. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan. nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana. Za vođenje postupka. Tužilac. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ranije važaćeg Zakona). Zakona o parničnom postupku . čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta.12. Zakona o parničnom postupku (64. a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice. pa je . . i članom 159. kao i o visini troškova.rešeno kao u izreci. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza.04. Takođe. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka. 791/11 od 21.po oceni Privrednog apelacionog suda . uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak.PARNIČNI POSTUPAK 162. Pošto nisu nužni za ostvarenje prava. troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni. stav 1.03. u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda. prema istom izvršnom dužniku.2011. U smislu člana 154. ranije važećeg Zakona). Kako to nije učinio. Zakona o parničnom postupku (član 150. kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice .107 - . stav 4. jer nije pružio dokaze da je te troškove imao.u smislu člana 161.pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. bio je u obavezi da. Pž. Kako to nije učinio. ugovor kojim je to bilo dogovoreno.

pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj. Pž. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. Zakona o parničnom postupku. Sud. pri odmeravanju troškova i odluci o njima. . uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . stav 1. ceneći sve okolnosti. istog Zakona. godine) . Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može. godine) 165.ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano. Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu.član 149. pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima. isto delimično izmireno.član 149. pri donošenju nove odluke o troškovima.108 - .član 150. 149. pa je . Prvostepeni sud će. Zakona o parničnom postupku . prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Imajući u vidu citirane odredbe. Zakona o parničnom postupku. jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano. kao i celokupni tok postupka. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. Zbog toga je. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova. a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja. nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. Na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku. 2496/2010 od 03.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda. 7384/2010 od 06. tačka 12. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom. uz odgovarajuće obrazloženje. Pž.06.2010. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361. pravilno je prvostepeni sud. uz potpuno prihvatljivo obrazloženje. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima.pravilnom primenom odredaba čl. odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove . prvostepeni sud je bio dužan da. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn.05. stav 2. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke. i 150. stav 2. s obzirom na postignuti uspeh. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. kursnim razlikama u plaćanju.2010. uz detaljno i jasno obrazloženje.dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao.

109 - . merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. U skladu sa ovim odredbama. Zakona o parničnom postupku. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama.250. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. uz podnesak o povlačenju. ali je troškove tražio. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko.000. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima. to se utvrđivanje vrednosti.00 dinara. prema članu 34.PARNIČNI POSTUPAK 166. molbe zahteva i dr. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe. stav 2. koja je merodavna samo za obračun sudske takse. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima. 585/07 od 7. 21. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini. Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti. Zakona o izvršnom postupku. kao vrednost se uzima iznos od 10. navodeći da je. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja. u smislu člana 21. S druge strane. Zakona o sudskim taksama. a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. Prema član 28. 21-28č. sastava suda. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. prema članu 29. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora. pre utuženja. godine) 167. istog zakona. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse. po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. označava i opredeljuje prema vrsti spora. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti. . U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja. odredbama član 150. to je.2007.2. označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. do 27. stav 1. predloga. odnosno merodavna vrednost predmeta spora.00 dinara .

a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). Pošto. a ne javno pravobranilaštvo. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo. u smislu citiraneodredbe. tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. koji povuče tužbu.Dakle. to je. može osloboditi obaveze njihovog plaćanja.12. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku (član 196. istog Zakona (član 153.2010. Zakona o parničnom postupku. . mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove. Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. konstatuje da je tužba povučena. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe. te da odmah po izmirenju povuče tužbu. na osnovu iste odredbe.110 - . jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu. u smislu člana 158. Pž. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu. u smislu člana 157. Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu.12. ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog . 7183/10 od 09. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku.član 153. prema stanju u spisima. godine) 169. 6579/10 od 29. godine) 168. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. da se oslobodi obaveze plaćanja troškova. to je .shodnom primenom navedenih odredaba . nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena. imajući u vidu navedeno. Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu. pravilno . Zakona o parničnom postupku. Ovo je neophodno da bi mogao.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. Pž. Članom 157. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.u smislu člana 202. tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja. dužan da tuženom naknadi parnične troškove. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se.2010. ranije važaćeg Zakona).

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. Članom 2. 1 474/10(2) od 26. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. Tužiocu u smislu člana 150. na teritoriju Republike Crne Gore. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Članom 7. odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159. 1. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br.050. godine) 170.2006.2010. Zakona o parničnom postupku. godine) 171.10. i 2. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. 11862/05 od 17.sastav Zahteva po AT". Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka. već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . tada isti nije opredeljen. naime.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Naveo je. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova. u skladu sa zakonom i drugim propisima. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke. st. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti. da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo.111 - . Žalba tuženog je osnovana. . O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice.04. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. januara 2005 godine. kao i njihovu visinu. danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije. Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT". na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. Gž.

godine). Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28.112 - . niti prilikom raspravljanja na ročištu. godine) 172. novembra 2005. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. i 2. broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. dostavljeno mu je 3. godine. februara 2003. Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno.00 dinara u roku od 8 dana. Zakona o parničnom postupku. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. godine. i to putem podneska od 28.000. Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe). novembra 2005. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove. ali ih ni tada nije opredelio. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. Žalba tužilaca nije . broj 125/2004). sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev. kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. Međutim. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. stav 7. i 159. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. člana 159. godine. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka. tokom postupka jedino na ročištu od 3. 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". nego znatno docnije. jula 2005. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153. godine)." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. novembra 2005. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Prema članu 159. zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. st. jula 2005. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. godine. Zakona o parničnom postupku. ovog zakona.01. godine. Žalbu tužioca na rešenje od 19. 150. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. jula 2005. 149. godine zatražio troškove. novembra 2005. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. Naime. analognom primenom člana 159. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa. 451/06 od 24.2006. 153. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. jula 2005. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine. septembra 2005. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi.

ako su za to ispunjeni uslovi.rešenjem od 02. 150. Zakona o parničnom postupku. a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. marta 2006. godine.10. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. stav 7. parnični troškovi iz člana 163.250.04. stav 1. Samim tim na osnovu čl.2009. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159. te je . u toku postupka.naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos.2006. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje. 149.750. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT. februara 2006. godine) 174. godine) 173. Zakona o parničnom postupku.09. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava). O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. jer predsta. stav 4. prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Tuženi je podneskom od 23. broj 125/2004). stav 1.član 159. Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja. godine. Pravosnažnim rešenjem od 14. on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata).00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. Pž.2010.član 159. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika.PARNIČNI POSTUPAK osnovana. 3491/06 od 1. U postupku za koji je postavljen. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16. može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza. za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju.113 - . godine . To znači da.2009. O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. i 153. Iž. februara 2006. a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku . posebnim rešenjem. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. i stav 6. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9.11. Naime. posebnim rešenjem. 1236/10 od 22. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".

a u protivnom prekludirana je u pravu. 4639/2010 od 11. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 .2010. kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. shodno čla. Odredbom člana 80.114 - . godine. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu. Pž.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova. kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. Zakona o parničnom postupku. odnosno glavne rasprave. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka. Žalba tužioca je neosnovana. kao u konkretnom slučaju. odredbe člana 165. zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164. u vezi člana 165. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata.11. septembar 2005. da bi stranka. U konkretnom slučaju. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi. a iz ovoga proizlazi da. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.. kao neblagovremen i nepotpun. ZPP) 175. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju. Zakona o parničnom postupku. odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu. stav 2.173. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. i u podnescima (član 100. Međutim. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke.. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. Otuda.

2005.3. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu. budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak.2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. člana 165. godine. koji regulišu ovo pitanje. Za.190. člana 165. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.2006.2005. godine. kada se odredbe člana 164. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. septembra 2005. već je to učinio dana 24. Zakonska norma stava 2. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva.PARNIČNI POSTUPAK nu 164.04. istog zakona. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline. u vezi člana 165. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 .115 - . a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku. stav 1. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog. kao i na životnu dob. već mora da bude i sadržajno određen. pa kako tako nije postupio.1. već i šire. Naime. stav 1. ZPP) 176. Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka. Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5. Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1. shodno članu 387. Po nalaženju ovog suda.2005. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun. februara 2006. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja. 3306/06 od 19. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. posebno sa odredbama i članom 100. ili su one već nastupile. Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2. godine. godine.

2005. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. .06. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke.PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Gž. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta. i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn.2005.116 - . ZPP) 177. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama. Zakona o parničnom postupku. 03. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni. Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu. 13/05 od 28. Po mišljenju okružnog suda. 5488/05 od 15. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. te se u smislu odredbe člana 300. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. Zakona o parničnom postupku.2005. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" . a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište.198. stav 3. bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku.član 188. godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 .član 187. ili su one već nastupile.3. stav 1. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" . godine. U tom smislu. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno. stav 1. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka. Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. a ne određujućeg podneska. pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30.

06. . dokaze koji utvrđuju ove činjenice. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103. stav 1.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate.117 - . Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti. To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora.2011. st. stav 1.advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni.700. na osnovu člana 188. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. istog Zakona. Tužilac je . to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena. označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete.04.član 103. i stav 6.preko punomoćnika .2010. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice. i 187. 1. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . vrednost predmeta spora. Sud će odbaciti podnesak. Zakona o parničnom postupku. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn. glavnog traženja. stav 1. 8414/10 od 29.član 187. niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Pž. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat. tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate. pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo. godine) 178. čija visina nije određeno navedena. bilo moguće odrediti. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29. Zakona o parničnom postupku. 1297/11 od 29. godine) 179. 100. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Pž. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. dakle i tužbu.član 100. Zakona o parničnom postupku. i 6. U tužbi sa više tužbenih zahteva. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih. Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti .PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn.u konkretnom slučaju .

2009. budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. stav 1. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate.PARNIČNI POSTUPAK Članom 187. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. Takođe. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. ZPP. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stavom 3. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud.12. Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje. u skladu sa odredbom člana 395. 188.118 - . već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. 3190/09 od 15. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl. Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. 188. godine) 180. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. Zakona o parničnom postupku.

i 20. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. Zakona o upravnim sporovima. označi cedenta i cesionara. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. Zakona o parničnom postupku. godine) . ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. 8166/09 od 27.2005. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora.2009. tražeći poništaj ugovora o cesiji. godine) 181. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. u vezi člana 100. u obliku ili roku utvrđen ugovorom. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . br.PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. 49/96). s obzirom da je tužba podneta protiv organa. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. a ne protiv cedenta i cesionara. tačka 2. tačka 2. da investira u subjekat privatizacije na način.11.119 - . ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom. čiji se akt osporava – (član 14. tj. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ".09. stav 1. stav 1. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. s obzirom na prirodu samog obaveštenja. a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo.

prema nalaženju ovoga suda.2006. godine) . U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine. 218/06 od 24. već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva. koje je doneo prvostepeni sud. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži. Prema tome. Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. kao i sve podneske. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.120 - . tužilac po tom nalogu treba da postupi. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca.PARNIČNI POSTUPAK 182. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. Međutim. jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena. broj 125/2004). zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži.05. oktobra 2005. koja su navedena. prevođenje će se obaviti o trošku tužioca. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima. On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka. a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 1942/06 od 1. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. to je zahtev u označenom delu. a isti po tom nalogu ne postupi. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima. prema nalaženju ovoga suda. godine) 183. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku.2006. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje. odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka.03. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud.

a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31.04. 1921/06 od 20. Kako se shodno članu 262. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Članom 187. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati.2006. godine i 23. januara 2006. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora. februara 2005. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. stav 2. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. stavom 3.531. godine) 185. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. u skladu sa odredbom člana 395. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv.PARNIČNI POSTUPAK 184. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. januara 2005. Takođe. stav 1. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe. godine do isplate.121 - . na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i . godine izvršio plaćanje u docnji ili ne. Pž.

299. a na njemu je bio teret dokazivanja. 103. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom.2006. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti. 299. poništaj ugovora. koju je u ime stranke podneo advokat. pa se zato i odredba člana 187. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. odredbe čl. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. i 300.122 - . 299. st. s obzirom da odredba člana 103. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. iz odredaba st. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi.2005. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu. to je pravilno prvostepeni sud. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. člana 187. i 3. godine) 187.03. broj 125/2004). Naime. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku (npr. Osim toga. Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini. i 300. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". i 3. stav 6. jer odredbe čl. Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. 3469/05 od 30. 1. 1. jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. 12/06 od 6. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave. u stavu 3. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora.04. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. godine) 186. proiz. Dakle. Gž. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. stav 1. i 300. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta. jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio.

a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi. godine) 188. jer se po takvoj tužbi može postupati. osim ako zakonom nije drugačije određeno. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. a u vezi sa članom 187. iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. jer je odbacio tužbu. koji je u ime stranke podneo advokat. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata. koju je u ime stranke podneo advokat. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine) 189. ne čini tužbu neurednom.2006. Zakona o parničnom postupku. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan.01. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Zakona o parničnom postupku. Prema odredbi člana 187. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. stav 1. do 5. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe. i 20. U stavu 6. Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora.2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. st. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke. dakle. i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti. a da je . Kada je podnesak. stav 3. Članom 103. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke. od 1. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. a što je obavezan element tužbe. ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 6. da će sud odmah odbaciti tužbu. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena.123 - . stav 1. 6569/05 od 27.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži. kad nadležnost.09. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti.

Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. Tužilac je podneo žalbu. Gž. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način.2010. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa. U takvoj situaciji. te istovremeno nije primenjena odredba člana 100.5. isti je ovlastio odn. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Prema tome. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. koji je advokat. Zakona o parničnom postupku. Iako tužilac. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103. godine) 190. Žalba je osnovana. u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103.02.124 - . Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž. a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. Zakona o parničnom postupku.2006. Naime. inostranstvu. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. ima prebivalište u Crnoj Gori odn.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. stav 1. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. pa time i tužba. pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. izdao punomoćje advokatu u Srbiji. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. prema navodima iz tužbe. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti. stav 6. 2054/06 od 25. Punomoćnik koji je advokat. 84/2010 od 11. stav 6. godine) 191. istog zakona. Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu stanje u spisu. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. a ne na kraju teksta tužbe? . ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. stav 2. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. Međutim. koje se nalazi u spisima predmeta.

tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro. marta 2002. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). godine) 193. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Naime.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena. i 20. a ne i na konvertovani deo kamate. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba.PARNIČNI POSTUPAK Članom 100.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. stav 2. pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom. jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1. godine. tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna. kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja. te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun. godine.2005.09. Budući da glavni dug nije plaćen. protivtužba.09. te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje. Navedenim članom. između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna.2005. od kada se isključivo koristi euro. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja.125 - . bez potrebe produžilo parnični postupak. Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje. Stoga. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. godine) 192. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. marta 2002. i 20. dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja. Dakle. pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. godine) 194. Zakona o parničnom postupku. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. jer tužilac. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Tačno je da je odredbom člana 100. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. naziv firme. i 361. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. S tim u vezi. Samo izuzetno. ime i prezime. poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Prema odredbi člana 16. sadržinu izjavu i potpis podnosioca. Pž. Da ju je napravio. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. tj. 11438/05 od 24. Zakona o privrednim društvima. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. i to su roditelj ili staratelj tog lica. tako i tužioca. istog zakona. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. Ovaj termin. Zakona o parničnom postupku). predmet spora. Jer. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK nika. Zakona o parničnom postupku. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva.10. kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. a prema odredbama Haške . da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar.126 - . stav 2. Prema članu 17. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. u roku koji mu je odredio sud. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku propisano. Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. postavlja se pitanje. prebivalište ili boravište. putem ovlašćenog sudskog tumača. i to privremenog zastupnika iz člana 79. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda.2005. stav 2. se ne odnose na pravna lica. overenog od strane sudskog tumača. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. Zakona o parničnom postupku. tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. odnosno sedište stranaka. Zakona o privrednim društvima. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. 265. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti.

"Službeni glasnik RS". i 103. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. Zakona o parničnom postupku . st. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. 43/91 sa izmenama i dopunama).2006. tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom.2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku. Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl. Međutim. Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo. novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004). jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. overenog od strane sudskog tumača.127 - . 1942/06 od 1. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. 7062/05 od 27. našao da tužba nije uredna.04. jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". 100. nije potpisao punim imenom i prezimenom. broj 125/2004). ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. godine) 195. ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati. 3255/06 od 12. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo.06. godine) . te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva. februara 2006. Zakona o parničnom postupku. Sledom rečenog. overenog od strane sudskog tumača. poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu.03. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata. br. godine) 196. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103. a uz tužbu dostavio uredno punomoćje. Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. i 6.2006. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. sve neophodne elemente predviđene članom 100. 187.

već je potrebno da je po istom i postupila odn. zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. stav 2. Međutim. stav 6. 100. Zakona o parničnom postupku (član 187.04. između ostalog i potpis podnosioca. uz podnesak od 07. odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su.2010.09.PARNIČNI POSTUPAK 197. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. pa je pozivajući se na odredbe čl. Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. dok oni za protivnu stranku ne moraju. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio. godine. Član 101. Članom 100. tužioci su. jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. ranije važećeg Zakona). da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda. protivtužba. iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca.dana 13. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu. tako što će se izjasniti da li su. godine. čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat. stav 1. upućeni na parnicu. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29. godine) 198. radi njihovog utvrđenja.08. što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud.prema stanju u spisima . da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila.4. . i kopiju dostavi protivnoj stranci). 3462/07 od 18.2007. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke.2010.128 - .2010. Postupajući po nalogu prvostepenog suda. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. i 101. U smislu člana 192.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.06. 1. Imajući sve to u vidu.01. Pž. godine. st. a shodno odredbi člana 103. primenom člana 192. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku. bez uticaja su na drugačiju odluku. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. i 3. Zakona o parničnom postupku (član 187. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. tako da su. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. Do zaključenja glavne rasprave 11.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi. zatim . Tužba. u predmetnoj situaciji. stav 2.2005. st. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. shodno članu 192. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda. utvrđenje prava svojine i sl). 1.2011.2011. godine) 199. godine) . pa im je sud u više navrata.01. i 2.11. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu.03. stav 1. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. stav 4. Žalbeni navodi. u vezi člana 103.2011. 1. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi. Da li parnični sud može da odbaci tužbu. ranije važećeg Zakona) . st. godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. a ako bude vraćena bez ispravke. u smislu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku. kao i druge potrebne podatke. i 20.2011. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda. i 3. U konkretnom slučaju. i 2. mora da sadrži.činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju.tužbu odbacio.129 - . te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26. koga . Zakona o parničnom postupku. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. odnosno dopune. 1. 1. Zakona o parničnom postupku (npr. u vezi člana 101. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. st. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena. Oni nisu postupili po nalogu suda. Zakona o parničnom postupku. tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana.05. poništaj ugovora. na ročištu od 15. kao inicijalni akt. nije bilo. svojim ponašanjem. i 4.2011. u smislu odredbe člana 187. odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103. jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata. st. 7867/2011 od 23. Zakona o parničnom postupka (član 187. Međutim. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . sud će istu rešenjem odbaciti.

u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima.130 - . Zakona o parničnom postupku (član 188. kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku .član 124. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu.11.2011. bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe. Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu. u skladu sa članom 194. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom. tužilac u u stavu 1. zaključenog dana 20. Naime. 3200/2011 od 23. jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi). strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl.je pravilan. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.06.).nije dozvoljeno. Naime.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio. a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka. Pž. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. Zaključak prvostepenog suda da . godine) 201. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu . reč je o vansudskom raskidu ugovora. tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . Zbog povrede ugovora.1997. strana ugovornica ima mogućnost da. U konkretnom slučaju. U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora. već se na istu situaciju primenjuje član 124.PARNIČNI POSTUPAK 200. godine. a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida. druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom. ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) . Zakona o obligacionim odnosima. kao ugovornih strana. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu. Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen.

bilo zahtevom za naknadu štete. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine za zaštićene žigove. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora. godine) 203. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20. pozivajući se na član 188. Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva. koji je tužilac zaključio sa drugim licima. Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka.03. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . kao i licencnog ugovora od 01. Pž. godine. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes .2010. a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. Dakle. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica.2003. Zakona o parničnom postupku. već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede .2006. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice. Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Zakona o parničnom postupku. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno.određenoj srazmeri. Svoju odluku je. pri tome. godine) 202. odbacio protivtužbu. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave. dozvoljena je. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu.05. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva.131 - . pravilno zasnovao na primeni člana 188. Zakona o parničnom postupku. 8270/10 od 19.01.09. kada je to posebnim propisima predviđeno.bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut.01. čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima.2010.član 188. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188. prvostepeni sud je pravilno. . Pž. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima. Kako se radi o utvrđenju činjenice. čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima).PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun.2003. 5251/2010 od 30.

.199. te i obrazloženja ožalbenog rešenja.00 USD. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine. iznos od 25. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda.V. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda .94% prema 6. godine) .utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . Drugotuženi je istakao procesne prigovore.56 USD. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. što nije učinio. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. Pž. i tako imao pravo odlučivanja. godine.33% suvlasničkog udela.73% suvlasničkog udela.17 USD.33%). tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.882.D.2002. što predstavlja 26.određenoj srazmeri.D. što predstavlja 66. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. kao pravnoj činjenici.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine.73% prema 66.000.2005. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga.00 USD. Stoga. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Ovo zbog toga. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. kao pravnom odnosu. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda.2005. direktora i osnivača.. te postavljenog tužbenog zahteva. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. srazmeri (26. iznos od 251. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. dajući razloge. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva.. što iz tužbe. iz B. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev.9. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća.. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. iako je njihova vrednost 251.06. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. 147/04 od 8. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. 4660/05 od 17. te da na taj način prevari i ošteti tužioce. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D.882. iz B. kao nove i da predstavi da iste vrede 327.. tj.500. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu.17 USD.D. pošto je mašine i opremu za fabriku tj. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .199. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda.132 - . tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. tužioca drugog reda . Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupku. iznos od 102.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. jer predmet nisu pravna." DOO u B. što predstavlja 6. već faktička pitanja.D.17 USD.. visina uloga. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka.94% suvlasničkog udela. Saglasno iznetom.3. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu..699.

te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica . . Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu.000. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. ne radi se o utvrđivanju činjenice. Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2. i 14.11.prvostepeni sud odbacuje tužbu.000. godine) 206.00 dinara. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao.133 - . i 7.2006.00 dinara. a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice.000. i 25. predugovor stvara obaveze između ugovarača.ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji. Rešenjem privrednog suda iz 1991. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. koji stvara obaveze između ugovarača. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. godine) 205.10. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost. Naime.500. Zakona o parničnom postupku.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188. već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. Gž. 237/2010 od 18. Da li deoničko društvo – osnivač. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće. Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4.ukoliko ga ocenjuje ništavim . Posle ovoga. Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a smatrajući da .500. Zakona o parničnom postupku.2010. Što se tiče kapare.PARNIČNI POSTUPAK 204.02. novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću. Kao strana iz predugovora. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188.500.

stav 2.04. Gž.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. godine iznosi naznačenu sumu. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007.2006. godine) 207. godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360.08. Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos.a sve radi naplate utroška isporučene električne energije. da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361.2007. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. Tu. ne znači sama po sebi.03.09. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1. Takože. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku. 650/2010 od 22. tražeći troškove drugostepenog postupka.08. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora.2007. koja parnica je u toku . jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije. da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. pa je našao da je žalba neosnovana. Zakona o parničnom postupku. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak. Imajući u vidu takvo stanje stvari. po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01. Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. godine do 31. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03. Zakona o parničnom postupku. u vezi člana 388.dug u naznačenom iznosu.07. Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372. godine.2006. stav 2. Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372.134 - .2010. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti. stav 1. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo . godine. Naime.2010. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi. tačka 12. Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu.

kao što je uradio pobijanim rešenjem.2006. Iz navedenih razloga. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu. i 25. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom. Pž. a na osnovu člana 387. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. godine) 208. .08. koji je osnov za upis hipoteke. Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Zakona o registraciji privrednih subjekata. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice. Zakona o privrednim društvima. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. br. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188.11.2006. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar.10. tačka 3. stav 1. godine) 209. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom. Imajući u vidu izneto.135 - . uz povraćaj sredstava i naknadu štete. Zakona o parničnom postupku. i 7. prema nalaženju ovoga suda. prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige. odredba člana 302. Stoga.. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo. 4463/06 od 31. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. i 14. osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma. znači da je raskid prihvatio.

Postoje dve vrste ovih prava.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188.2005. već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom. godine) 210. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. str. Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".136 - . druga stranka može. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. Sledi. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. Prema tome. ako nije šta drugo određeno. Prev. da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora. govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog. kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. Zakona o parničnom postupku. Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu.09. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. raskinuti ugovor prostom izjavom. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima. na osnovu člana 288. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć. 22-23. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo. Pitanje. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. Zakona o obligacionim odnosima). 338/05 od 20. Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. pod 4. s obzirom da je članom 124. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. tako da ih treba poništiti. pravni preobražaj). ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

11. i 25.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe. Naprotiv.09. a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih. već se isto može samo utvrditi. Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja. i 14.143 - . Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne . Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima.201. niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa. već prema uslovima iz same obligacije. prema nacrtu glavne deobe. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika. pa stoga . Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi. dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo.i 7. Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja. Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti. Stoga.2006. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja. ZPP) 220.PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima. Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju. a za to nema zakonskog osnova. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije. godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 . Zakona .shodno izričitim odredbama člana 194. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

godine počeo da se primenjuje. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. Stavom 4. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. godine. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. 2. st. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. i 4. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. Zakona). Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. februara 2005. godine. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. februara 2005. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. godine. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe. stav 4. i 4. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. godine) 221. godine. Prema odredbama člana 190. februara 2005. godine. st. istog zakona. rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. Identično rešenje sadrži i član 350. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao. februara 2005.PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora. stav 8. a. 8769/10(1) od 3. potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća.144 - . osim toga. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. istog zakona. Kako je shodno članu 378. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. februara 2005. stav 8. rešenja koja su objavljena na ročištu.03. pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. februara 2005. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. 2. stav 2. Pž. jer citiranim odredbama člana 190.2011. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22.

i 20. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja. Tuženi je u toku postupka. Zakona o parničnom postupku.09. objavljeno na ročištu.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog.2006.06. u članu 193. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. U toku spora tužilac je preinačio tužbu. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava. Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352. stav 7. i 25. čim je objavljeno na ročištu. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. jer je to citiranim odredbama izričito isključeno. dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem.145 - . to više nema obaveze iz člana 350. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev. godine) 222. odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama. a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. već navedeno rešenje shodno članu 350. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način.11. istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. te dostavom zapisnika. novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. i 14. stav 4. tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. Kako shodno navedenom članu. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. februara 2005. stav 2. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. Kako ceniti prigovor zastarelosti. i 7. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23.2005. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru. nakon preinačenja tužbe. godine. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe. bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. stav 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) .

06. godine. a ne opredeljujući u tom podnesku. već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu. godine. ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio. broj 125/04). na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze. godine) . Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. i 2. stav 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. Gž. donoseći rešenje o ispravci. jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze. na koje se odnosi tužbeni zahtev. 40/2006 od 8. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva.00 dinara.PARNIČNI POSTUPAK 223. s obzirom da postupanjem protivno članu 193. 1. stav 3. u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338. tačka 7.2006. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije. pa je prvostepeni sud.655. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi.05. oktobra 2005. oktobra 2005. st.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. zahtev punomoćnika tuženog od 7. a u prvobitno opredeljenoj visini. godine) 224. u vezi člana 194.146 - . tačka 7. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3. 1823/06 od 24. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom. Promena pravnog osnova potraživanja. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. godine. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7.655. jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194. oktobra 2005. o preinačenju tužbe nije odlučio.2006. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 2. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti. decembra 2000. stav 4.

Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud. Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. Pž.2001. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2011.02. da bi se navedeni nedostaci otklonili. 1916/10 od 27.nisu osnovani.promenom istovetnosti zahteva.12. tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka. godine) .2001.moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK 225. godine.u konkretnom slučaju komisije veštaka . a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje.2010. početkom toka parnice. ako je u pitanju objektivno preinačenje . Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. Zakona o parničnom postupku. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi . kao i podnošenja tužbe. godine) 226. 840/2011(1) od 24. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. što mu u trenutku njihovog uočavanja. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka). dodavanjem ovog zahteva . u smislu člana 194.12. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn. obezbedio odn. U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. nije moralo biti ni poznato. U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi. To je i razumljivo. jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka .član 193. godine) već tek preinačenjem tužbe. Pž. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195. imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj.05. Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe. Međutim. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku .147 - . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07.

2010. Zbog toga. godine) . za zastarelost. Pž. odnosno protivtužbenog zahteva.05. osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe. ali i za promenu stranke u parnici. protivtužbe u ovoj parnici . nema uslova za dalje vođenje parnice.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja. mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. Gž. kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca.PARNIČNI POSTUPAK 227. te pogrešnu primenu materijalnog prava. stav 4. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje. pa se. jer sem zakonom propisanih izuzetaka. Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. jer je . Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog. promenom tužioca ili tuženog. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.148 - . kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…").06. 10304/10 od 21. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom. sa svim posledicama iz člana 195. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe.2010. Takođe. pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka.takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". stoga. ZPP) 228. dakle. Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. 1916/10 (1) od 27. Tužba u ovoj parnici nije povučena.

u zakonom predviđenom roku od 15 dana. nakon izjavljivanja blagovremenog. Iž. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava.PARNIČNI POSTUPAK 229.smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. jer se ona upustila u raspravljanje. tužbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Za povlačenje predloga za izvršenje. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. godine) 230. Naime. Osim toga. dozvoljen ili potpun). saglasno članu 196. dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe). potrebna je saglasnost izvršnog dužnika. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i . čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. dozvoljenog i potpunog prigovora. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena. sada tuženog). učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. godine) . Zakona o parničnom postupku. Tako su nastupile posledice iz člana 193. a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja. na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje.03. Naime. za povlačenje predloga za izvršenje odn. Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. a nije se. Pž. rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika. Zakona o parničnom postupku. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači.u zavisnosti od toga .05. Ukoliko se tuženi izričito.2010. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. umesto da oceni blagovremenost. protivio navedenom povlačenju. a izjavljivanje blagovremenog.2010. ne usprotivi povlačenju . prema stanju u spisima. 2419/10(1) od 25. nakon izjavljivanja prigovora.149 - . 1637/10 od 27. Ovo sve imajući u vidu da se. prigovor dostavlja poveriocu. zbog čega je. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.

stav 2. a po tužbi ovde tuženog. stav 2.2010. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica . godine. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku.. jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S.150 - . Zakona o parničnom postupku... Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom ..član 197. godine). 3465/2010 od 24. U konkretnom slučaju. te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi. godine. po tužbi ovde tuženog istaknut 27. koji se vodi između istih parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku..02.) .02.. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K. .02.shodno članu 197.o tom zahtevu obavešten (27. Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja. Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku.. stav 1. i o istom će odlučivati taj sud. u kome. imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19.. 3. ima procesni položaj tuženog..tužbu tužioca odbaci primenom člana 197.2009.Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K.član 361. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K. Pž. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. stav 2. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka .2009.. Zakona o parničnom postupku . pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on . ZPP) 231..član 197. st. tačka 10. godine) 232. a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru. te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku. i 4.11.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203. prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K.. u kome ovde tužilac. i 204.2009. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca. Zakona o parničnom postupku.

pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. nije od značaja što tužioci. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97. mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. Podnošenje tužbe na osnovu člana 96. poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97.01. istog zakona. sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda. Odredbom člana 96. postoji različito postupanje prvostepenog suda. potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje.identitet zahteva. donetim u postupku likvidacije nad tuženim. Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. Iz iznetih razloga. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94.2007. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka. Zakona o stečajnom postupku. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. Zakona o parničnom postupku. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. Zakona o stečajnom postupku. na osnovu koga su tužioci. Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. godine) . Zakona o stečajnom postupku. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. Zakona o stečajnom postupku. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. Zakona o parničnom postupku.151 - . morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva. istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. poverioci osporenih potraživanja. a koja i dalje postoji među strankama. tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja.

Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. stav 1. stav 1. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev. Međutim. Zakona o prinudnom poravnanju. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. sud će takvu tužbu odbaciti. Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. koji je u prekidu. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu. pa nema potrebe niti je. a što je posledica pravne prirode samog zahteva. onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. Ukoliko je poverilac. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. koji je u prekidu. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. U . sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. već je jedan sadržan u drugom. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari.152 - . Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata. zbog litispendencije. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. zbog litispendencije. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. ali ne odustane od kondemnatornog zahteva. Zakona o stečajnom postupku). postupajući po uputu stečajnog organa. sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. shodno članu 188. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka). poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja.PARNIČNI POSTUPAK 233. Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. Otvaranjem stečajnog postupka. Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno.

odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. Zakona o prinudnom poravnanju. stečaju i likvidaciji odnosno 96. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata. i 6. Prigovor da parnica o istom zahtevu. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. 1. Zakona o prinudnom poravnanju. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. st. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361.2005. odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. ispita da li je prava namera poverioca. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127.153 - .11. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96. zbog litispendencije. i 3. Zakona o prinudnom poravnanju. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu. a u parnici koja je u prekidu. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. i 2. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu. 279. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. 1. već novu tužbu. stav 1. a u smislu člana 197. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. nego mora postupiti u skladu sa članom 103. Zakona o stečajnom postupku). jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. usled otvaranja stečaja nad tuženim. godine) 234. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. i 197. st. a to su identitet stranaka. Zakona o parničnom postupku. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). Zakona o stečajnom postupku. Zakona o parničnom postupku. meritorno odlučiti. jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase. istog zakona. a po kojoj je postupak u prekidu. s. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. 1. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. stečaju i likvidaciji odnosno 96. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. stav 1 Zakona o parničnom postupku. jer su nepravilno primenjene odredbe čl. o kome će sud meritorno odlučiti. ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. sud će takvu tužbu odbaciti. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. između istih stranaka. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju.

pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. stav 1. od postojanja parnice. . Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. stav 1. jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. 3450/06 od 21. a što predstavlja subjektivni uslov. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica. ranije važećeg Zakona) . a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom.154 - . osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. a što predstavlja subjektivni uslov.2006. Zakona o parničnom postupku.12. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a saglasno članu 279. sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. godine) 235. Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. stav 1. međutim. stav 1). Treći. stav 1. To. 3450/06 od 21. odnosno da postoji identitet lica. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut. godine) 236. u toku trajanja postupka. koji se pokreće tužbom (član 186). Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. Treći. prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji.2006. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba.12. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. nema osnova za primenu člana 204. Zakona o parničnom postupku (član 198. odnosno da postoji identitet lica. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno.PARNIČNI POSTUPAK žbe.

po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe . tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva. Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak. stav 1.na osnovu člana 199. Pž. U toku postupka. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora.09.. Tužena Republika Srbija se svojim podneskom . a shodno članu 199. podneskom od 25.02.izjasnila da isto ne prihvata.2007. Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je . 1628/2010(2) od 13. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. godine) 238. to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši. godine protiv tužene DVP "E.2010. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da. nego se radi o deklaratornom zahtevu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.155 - . Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204.2010.pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju. jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije. čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma. 212/10 od 18.02.12. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05.2008. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno.213. Zakona o parničnom postupku (član 198. S obzirom na to. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice.kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i ." iz V. stav 1. Gž. Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac . Naime. suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada. U konkretnoj situaciji. godine. ovog Zakona . stav 2. ZPP) 237. godine) SUPARNIČARI (Član 205 .prvostepeni sud je pravilno odlučio. stav 1. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu . ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje. a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Naime. Kada tužilac . Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava. godine) 239.PARNIČNI POSTUPAK drugog. Naime. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja. 4723/2010 od 29. adresa nije pribavljena. nužni suparničari. U toku postupka.imajući to u vidu . pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog. svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204.da se tužba odbaci kao neuredna.u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta . S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari. postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti.2010. U konkretnom slučaju.korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom. Pž. u konkretnom . Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari.u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja.kao davalac kredita.04. Prvostepeni sud je . imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj. kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku) . Zakona o parničnom postupku. kojim je prvotuženom . na kojoj su sada tužene suvlasnice. Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna.6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude.156 - . Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci . Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka. a u smislu člana 100.protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu. odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev.platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom. ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. kao u konkretnom slučaju. obični suparničari. a shodno članu 204. Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele.

U takvom slučaju. godine) 241. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost.2006. Prev. Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara.157 - . jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. a suparničarstvo procesno stanje. pa eventualna solidarna odgovornost tuženih.02. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. Zakona o parničnom postupku. 469/10 od 11. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. a ne jedinstveno suparničarstvo. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati. 373/06 od 6. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. a suparničarstvo procesno stanje. Jer. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. U konkretnom slučaju.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom.12. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke. U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant. Gž. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. oni se nalaze u odnosu običnih. a ne jedinstvenih suparničara. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju. godine) 240. pogrešno primenio odredbu člana 204. a prema drugom odbiti. U protivnom. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. Jer. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. sudskom odlukom. Zakona o parničnom postupku.2010. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika). kao držalac. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. U konkretnom slučaju.03. Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac. ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. Pž. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi.2006.zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora. Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca). Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Prev. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. jer je on držalac stvari. Pored toga.PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. U protivnom. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 . Prema stavu drugostepenog suda.219.2011. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača. a prema drugom odbiti. zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. godine) . Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je . U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe. 373/06 od 6. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti.nakon zaključenja navedenog ugovora .12. Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. a ne jedinstveno suparničarstvo. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. 6533/10 od 19. umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. ZPP) 242. a suparničarstvo procesno stanje.158 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. Tužilac traži da se tuženi.

11839/10 (2) od 02. zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Prema članu 208. ovog zakona. godine) 244. Dakle.ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine.2010.2007. da tuženi uspe u parnici. po kupoprodajnom ugovoru od 20. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere. Nakon toga. uspe u parničnom postupku koji se vodi. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . Pž. Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora. kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva. tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća.isplata iznosa od 196. koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom.09. navedenih u samom rešenju.kao lice koje živi u stanu .oo EUR u dinarskoj protivvrednosti. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću. Konkretno. na čijoj se strani meša.umesto predaje označenog građevinskog materijala . sa pozivom na član 208. Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke. s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog. umešač je . učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana. te se u svom podnesku od 20. stav 2. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača. godine.2010.našao da ista nije dozvoljena. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku.da tuženi uspe u parnici. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige.06. a ne u pogledu privremene mere.2009. Zakona o parničnom postupku.159 - . predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. Dakle.000. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj. u ovom slučaju. pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača. tačka 5. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili . kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. Rešenjem od 25.PARNIČNI POSTUPAK 243.06.05. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu. pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog . Umešač stanuje od 1996. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača. Zakona o parničnom postupku .

. ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije. odluka o mešanju.njegova revizija. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . shodno članu 208. Na ovo upućuje i član 209. ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe. Naprotiv.04. a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena. Osim toga.160 - . Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. suda nije dozvoljena. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara. član 208. imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog. U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Dakle. te da je vlasnik tužioca.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj. 242/2010 od 14. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. Zakona o parničnom postupku). odn. godine) 246. Zbog toga su se i stekli uslovi. Zakona o parničnom postupku. takođe i većinski vlasnik tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Dakle. stav 1. Zakona o parničnom postupku. pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici. a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. po oceni Vrhovnog kasacionog. on ima položaj običnog suparničara (član 211. akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. godine) 245. Rev. navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač. Zakona o parničnom postupku. da stupi u parnicu na strani tuženog.2010. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje.03. u delu u kojem je njegova žalba odbačena. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje.2006.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora .tužioca. istog Zakona) i samostalne stranke. Kod takvog stanja stvari. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda. kao potreban uslov za mešanje u parnici. 12939/05 od 14.

Za rešenje tog spora zainteresovane su . mora da podnese teret neke nove. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu. Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. pored tužioca.P. kao akcionari tuženog. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci. tako i navedenog akcionara. Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici. kad stranka. među njima i Z. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo. 2. 14112/05) 247. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. osim u odnosu na predlagača Z. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. Predlagači. i Z.P. nemaju pravni interes u smislu člana 208. u parnici na strani tužioca. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes. kao generalnog direktora. buduće parnice. sa izuzetkom Z. u slučaju negativnog ishoda parnice. stiče regresno pravo prema trećem licu. i brisan iz registra kad i tužilac. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z. jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica.P. Međutim. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara.161 - .P. Više akcionara tuženog. Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono. kao lica ovlašćenog za zastupanje. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. stav 1. 3. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda.P. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav.P.

na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi. moralni. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. tač. donesena u jednoj parnici. st. neko može da ima ekonomski. 2. 361. 365. emocionalni. označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. Zakona o parničnom postupku). kojim je zasnovan pravni odnos između strana. Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku. taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. Zakona o parničnom postupku). tač. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica. Zakona o parničnom postupku. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica. niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava.09. Tako npr. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. po pravilu. Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici. društveni. navedenim Rešenjem od 19. Iako treća lica. može se dogoditi.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. kao način rešavanja spora između parničara.2010. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. 2. međutim. 5. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes. Zakona o parničnom postupku). 2.2007. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. Međutim.2007.05. 361. Zakona o parničnom postupku) . Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. za treća lica res inter alios acta. st. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. 361. Pž. U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 208. godine) 248. njih se nastali spor i ne tiče. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. st. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. Iz obrazloženja: Kao neosnovan. a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. itd. mogućno je da presuda. Kao što je pravni posao. 295/2010 (2008-2) od 25. 7. Dakle.2008. kao predigra parnice. tako i spor. 3652/07 od 25. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici.PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu.4. 7.03. a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. godine kao nedozvoljenu . da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga.162 - . po pravilu. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. godine) . nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. etički. nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. Ostali pojedinci. da tangira neka njegova prava i interese. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke. godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači.

stav 1. godine pa do isplate.163 - . uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo. dana 04. zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. predložio da se postupak prekine.3. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. R.br. punomoćnik tuženih je naveo da je. godine. počev od 12.2010. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik.stav1. nije pokrenut. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. Iz obrazloženja: Tužilac je. u skladu sa tim. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i. . Iz obrazloženja: Predmetni postupak. 03.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl.ZPP.godine.. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine.I.2010. podneo tužbu. 4. godine.4. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca.8. Parnični postupak.I.I. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari. koji su i njegovi pravni sledbenici. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok. primenom člana 214. pozivajući se na odredbu člana 217.2010. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. da preuzmu postupak. koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka. nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi. stavili predlog za nastavak postupka. Zakona o parničnom postupku. Na ročištu za glavnu raspravu. radi svojine i zauzeća. koje je održano 06. 2011. u junu 2009.2010.1118/2010 od dana: 31. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom. Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka.. 222 – 227 ZPP. R.godine i 13. 2009. zbog smrti tuženog. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog. 05. 02. tačka 4.) 249. 2011. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos. godine.godine. 2011. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P.4. godine) 250.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.. koji je umro u toku trajanja postupka.

2011. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. stav 1. tačka 4.2011. prvo. 04.nisu osnovani. Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. tačka 1. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja. osnovano se žalbom tužioca ukazuje da. Zakona o parničnom postupku (član 214. ukoliko je drugotuženi umro. Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku. 3171/11 od 18. primenom odredaba člana 222.2011. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da. nije uspeo da ga pronađe.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj. 2011. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada. . odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen.164 - .10. i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. 2011. u konkretnom slučaju. 5765/11 od 6. Pž. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 09. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 252. Zakona o parničnom postupku. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214. tačka 1. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja. U konkretnom slučaju. stav 1. stav 1. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka.04.i drugo-tuženi. ranije važećeg Zakona). godine) 251. koja je pravno lice. prestane da postoji odn. godine otvoren postupak stečaja. godine. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima. Pž. pa je prvostepeni sud pravilno. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. 05. Prema podacima iz APR-a od 03. Osim toga. na osnovu člana 207. nisu jedinstveni i nužni suparničari. Zakona o parničnom postupku odn. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16. i u odnosu na prvotuženog) . U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja. 2011. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. 10. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21.

Kao što je navedeno. tačka 5. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak. 215.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije . nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku. a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom.04. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 1. Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka. nije predviđen obavezni prekid. 5520/10 od 10. tačka 5. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere. 985/09 od 13. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. stav 1. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. Parnični sud može.165 - . (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. tačka 5. a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje. s obzirom da je članom 97. da li će se primeniti pravilo lex . pa poverioci. Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. jer se uvek može podneti nov predlog. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano. tog zakona. Dakle. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. ali ne mora taj postupak prekinuti. u svako doba. po Zakonu o patentima. Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava. Pž. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". Iž.2009. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda. na osnovu člana 214. u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim.06. godine) 254. da li će trgovinski sud po članu 214.2010. tj. postupka po tužbi zbog povrede prava. novog Zakona o parničnom postupku. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. Shodno odredbama člana 59. Zakona o parničnom postupku. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. pa je stoga ovaj sud .doneo rešenje kojim se isti prekida. stav 1.član 214. Zakona o parničnom postupku.u toku žalbenog postupka . godine) 253.

stav 1. Stranku koja je pravno lice. Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1). pa je sud na osnovu člana 475.i 7. pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. Ovo rešenje je uručeno tuženom. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 256. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214. Zakona o parničnom postupku. trgovačkih. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku). stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima. porodičnih. Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. stav 1... Zakona o parničnom postupku. i 25. radnih. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1..2006. a ne zakonski zastupnik. po zakonu zastupa statutarni zastupnik. Pored toga. jer je tužilac u međuvremenu umro. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za . shodno članu 218. i 14. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. što znači da se pravilo iz člana 214. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214. koji je podneo zahtev za troškove postupka. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku. stav 3. Po nastavku postupka u smislu člana 217. koji nije imao punomoćnika. oni međusobno ne mogu da se derogiraju. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. smatra se da je tužilac povukao tužbu. i 7. stav 1. i 14. Po tužbi tužioca vlasnika radnje.09. na koje nisu došle. a što je potvrdila i nadležna matična služba. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. a dan pre zakazanog ročišta. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216. i 25. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. posle prijema poziva za ročište. isto nije uručeno tužiocu. Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. kako se to navodi u pitanju. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.09. tačka 1.PARNIČNI POSTUPAK posteriori. međutim.2006. Kao procesni zakoni. godine) 255. odredbama člana 97.166 - . imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. prema izveštaju pošte – dostavljača. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti.11.

a prema odredbi člana 482.750. i 2. Naime. stav 1.03. 1. istog zakona. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. Tužilac. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik.2010. i 19.2006.prema stanju u spisima . godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. te se s toga odredbe člana 214.2009. odnosno statutarni zastupnik. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. Dakle. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. Zakona o parničnom postupku. 16. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. Kako je tužilac pravno lice. N. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. godine) 257. a prema odredbama člana 482. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima.6. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. stav 3.03. postupak pred Ustavnim su.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima. međutim. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice.N. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. na ročištu za glavnu raspravu od 7. a ne zakonski zastupnik.2006. Zakona o parničnom postupku. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka.12. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. navedene Odluke.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. godine. 9410/06 od 14.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. godine do isplate. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je .167 - . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. ne primenjuje na zastupnika pravnog lica. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. st. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik). i čl.

ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje.2009. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. Pž.03. stav 1.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. shodno odredbama člana 51.2010. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. i 2. stav 1. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. godine) 258. Tužilac. Zakona o parničnom postupku. i čl. Naime. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. godine. međutim. i člana 56. 16. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.08. Dakle. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. stav 1. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. 1. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. shodno odredbama člana 51. st. stav 1. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. Zakona o parničnom postupku. i člana 56. stav 1. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. i 19. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. godine do isplate.03. 10982/10 od 31.2010. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. stav 1. navedene Odluke.prema stanju u spisima . Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja.750. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda .168 - .

a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. odlučeno rešenjem stečajnog veća. 10982/10 od 31. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. te kako je o prijavljenom potraživanju. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen. Pž. osnovanost tužbenog zahteva. i 2. ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev. stav 1. Na koji način će parnični sud.08. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. Zakona o parničnom postupku. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe. a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom.169 - . da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. stav 1. Zakona o parničnom postupku. da li je ona dovoljno određena i jasna. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. godine) 259. tj. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215.2010. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja. U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi.

st. tačka 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1. a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. Članom 23a. Zakona o parničnom postupku (član 216. ranije važećeg Zakona). Zakona o parničnom postupku. godine odbacio tužbu primenom člana 101. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . 98 i 192 istog (čl. stav 1. . stav 4. godine. jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl.02. i 14. Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. u vezi sa čl. tj. 103.2006. ranije važećeg Zakona). sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222.170 - . Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca. godine) 261. ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349. stav 1.2011. i 2. Shodno članu 224. ranije važećeg Zakona). Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. tačka 5. 100. i 25. i 20. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne. tj. i 7. stav 1.2005. koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja. kao izvršne isprave. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. otvoren rešenjem istog suda od 05. istog (član 214. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka.06.11. i 2. stav 2.05. U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. stav 1. još nije donet program restrukturiranja. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja. a postupak restrukturiranja nije okončan.10. tačka 12. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku.PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno.2011. godine) 260. 1. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. i 187. tačka 5. stav 4.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe.05. godine) . U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da. Pž. Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl. stav 2.2011. Primeniće se član 216.2001. stav 1. Gž. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim. Zakona o parničnom postupku. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222.PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu. tačka 5. U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04.2001. stav 1.08. i čl. godine.12.2009. stav 1. dok je odredbom stava 2. osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka. Zakona o parničnom postupku (član 216. s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. u stavu 1. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave. Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja. stav 1.12. godine prizna sva prava iz radnog odnosa. aktom od 08. ranije važećeg Zakona) . pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude.11. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21. tačka 5. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05. tačka 5. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi). godine) 262. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. 1949/09 od 19. za vreme trajanja prekida postupka. U stavu 4.2010. jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12. na osnovu odredbe st. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje. u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi.2011. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku). Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje.12. u pogledu koga je zaključena rasprava. vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi.2011.03.171 - .05. 216. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda.2005. godine već bio prekinut. Zakona o parničnom postupku.2001.08. izreke. godine prekinuo žalbeni postupak. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. godine do 15. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. čl. Zakona o parničnom postupku (član 214. istog člana propisano da. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21.2009.05.2011.10. 7497/2011 od 23. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka.2005. 214. i 2. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji. godine. 217. st. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. Odrebom člana 224. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda. 1. godine do 15. i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja. stav 1. člana 216. a Okružni sud kao drugostepeni je. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava.03.rešenjem od 12. 2. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.

smatra povučenom. godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti. imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili. stav 1. Uz ovaj podnesakMeđutim.2008. istog Zakona. 25/2010 od 24.172 - . Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. Zakona o parničnom postupku . 100 Zakona o parničnom postupku. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96. iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl. Stavom 3.2008. godine. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5. Zakona o stečajnom postupku. Rešenjem istog suda od 21. Međutim. Članom 214.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog.2009. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka. dok.03. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17. 217. 103.u smislu odredbe čl.2009. navodeći da je tuženi preminuo dana 24. stav 1. u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog.10. te da su .2009. Otuda odredba člana 97. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu.03. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90. te da su oni njegovi zakonski naslednici.06.02. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome. mogu preuzeti postupak. u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa. ali tek po donošenju zaključka o .PARNIČNI POSTUPAK 263. tačka 5. Podneskom od 03.11. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. pa im je sud (dopisom od 31. Gž.2010. stav 1.08. koja se "vodi pred stečajnim sudom". nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11. godine) 264. i to u smislu odredbe čl. ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda . prethodno. naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla.

godine.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). a priznato pravo prema članu 31. Da li se na osnovu analogne primene člana 313. Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2. bilo na predlog stranke. Izuzetno od odredbe iz člana 12. . godine) 266. stav 2. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova. Zakona o stečajnom postupku. navedenog zakona. Odredbu člana 216. i 14. Zakona o parničnom postupku. i 14. godine) 265. pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. U protivnom.11. i 20. ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta .2006. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. bilo po službenoj dužnosti. pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216.09. i 25.173 - . septembra 2005. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19. stav 2.11. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima. Dakle odredbu člana 216. i 7.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313. preuzima započetu parnicu. Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. i 25. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju.09. to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97. stav 2.rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje. i 7.

Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos.2006. Međutim. kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. To je slučaj iz člana 50. i 67. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa. Prema članu 12. i 55. Članom 59. Članom 59. Rešenje o priznanju žiga. U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima.04. Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. i 7. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga. pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. 3725/06 od 26. istog zakona . dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. zastane.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga). odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja. koje je predmet tužbenog zahteva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa je poverilac. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. prethodno pitanje . onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda. Zakona o žigovima. 53. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga. i 25. godine) . 66. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena. zatim iz čl. pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu.11. i 14.09. Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila. a ne za sve. koji se vodi pred istim organom. nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava.pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava. i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. Zakona o žigovima. i upravnih i sudskih. odnosno međunarodnog registrovanja.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu.174 - . koja ima karakter rešenja u upravnom postupku. može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore.2006. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih. Zakona o žigovima. Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava. godine) 267. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga.

Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. tačka 3. Da li se odredba iz člana 214. Zakona o parničnom postupku. istog zakona? Odredba člana 214. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. Tužilac. analognom primenom člana 214. Zakona o parničnom postupku. i 14. stav 3. (sada 214. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. stav 1. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. Zakona o parničnom postupku). stav 3. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku).2006. i za tok postupka nema nikakav značaj. ZPP) 269. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. Zakona o parničnom postupku. i 25. i 7.175 - . godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482. upisane u registar u smislu člana 482. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. a ne i zastupnika pravnog lica. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje).11. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. tačka 4. a pravno lice nema punomoćnika. tačka 3. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. ako pravno lice ima druge zastupnike. kao direktor i zastupnik. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. umre u toku parnice. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . tačka 3. Zakona o parničnom postupku. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75.09. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja.233. tj.PARNIČNI POSTUPAK 268.

odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova. u smislu člana 8. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. godine) 270. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija.tuženog. po njegovim navodima. a prema priloženim dokazima. jer je tužilac. na saglasan predlog stranaka. kojim je. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate. Međutim. kao naručioca radova i tužioca. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika.176 - . tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga. predstavlja prethodno pitanje. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla. ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka. kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu. U tom postupku tuženi je ovde tužilac. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. stav 1. Zakona o parničnom postupku. a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. Pž.05. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. kako tužilac druge dokaze nije dostavio. da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. pa . Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos. Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. a shodno čl. kao izvođača radova. Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. na izgradnji fabrike boja za kožu. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova.2011. U konkretnom slučaju. 8909/2010 od 12. prvostepeni sud je primenom člana 223. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. 220. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati. nisu osnovani. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. kao i vrednosti istih. Ni tužilac.

(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja . Zakona o obligacionim odnosima. treba odbiti kao nepotrebne. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke .član 220. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke .član 300.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2. na osnovu izvedenih dokaza. Rev.02. kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu. godine) 271.500. pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem .nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj. istog Zakona. u vezi člana 300. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji. ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice.300 eura. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu. 195/10(1) od 17.2010. stav 2. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti.član 223. odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu. osim dokaza dostavljenih od strane tužioca. istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. godine koju je potpisa zajmodavac. u smislu citiranih odredbi Zakona. to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . jer je on te navode osporavao. Stavom 2. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda.2004. pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296.oo eura. ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. a predloge za izvođenje drugih dokaza. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12. stav 1. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog. ako zakonom nije drugačije određeno . Zakona o parničnom postupku. već je navedena sporna činjenica prijema robe. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog. tužilja u toku postupka . u smislu člana 105. Inače. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. Zakona o parničnom postupku. pravilno je tužbeni zahtev odbijen. jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza.oo eura. U ovom slučaju.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac . Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900. Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži. Zakona o obligacionim odnosima.177 - . pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu. stav 1. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika . Zakona o parničnom postupku.član 221.iznosa od 10.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.800. Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja. što je i konstatovano na potvrdi od 20. stav 1.oo eura. Ako sud.član 223.09.

Pri tome. nepristrasan i potpun. je na tužiocu. U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke.178 - . i ceniti iskaze saslušanih svedoka. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 13433/05 od 22. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova . godine) 272. odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja.magacionera tuženog.2006. on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova. sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru.PARNIČNI POSTUPAK svedoka . jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica.2005. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan. Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. međutim. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. u sporu za naplatu cene radova. a ne samo parafrazirati iste. sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza. ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. nije bilo osnova ni razloga. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio. Imajući u vidu. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja. da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate. da je tužilac u svom podnesku od 7. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. Pored navedenog. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze. dok za preostali iznos nije dug izmiren.9. na tuženom je bio teret dokazivanja.03. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova. jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice. sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke.

2006. stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom . Zakona o parničnom postupku. sud će odbiti da izvede dokaze.nisu osnovani.04.12. pri tome. niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). i 223. Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove . zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica. pozvao na odredbe člana 324. imajući u vidu sam tok postupka. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak. stav 2. Dakle. Međutim. i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. 9117/06 od 14.2010. jer razloga za dokazivanje nema. naime. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka. a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) . 220.isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje. a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica . One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kao ni visinu fakturisane naknade.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana. Naime.179 - . njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Pž. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze.član 222. te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog. tužilac ima prava da potražuje plaćanje. 2265/2010 od 22. Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati. Prema odredbama čl. U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se.nisu osnovani. Upravo zbog toga je sud pravilno.smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja. godine) 274. prema stanju u spisima. tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun. imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga. godine) 273. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena .

godine.05.tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta. Pž. Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima.shodno članu 222. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog . sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje .prema stanju u spisima . Zakona o parničnom postupku. godine) 276. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima. Pri tome.180 - . a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu.PARNIČNI POSTUPAK postupku. Pž. Navodi tuženog u žalbi . shodno iznetom.150. a kako su. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165. godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže. godine) 275. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom. stav 1.nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Na ročištu od 30.2009.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa. tačka 12.zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim. Zakona o obligacionim odnosima . da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu. Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice.2009. posle usaglašavanja poslovnih knjiga. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je .05.2010. a zbog docnje u plaćanju). uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277. a za koje tuženi nije dostavio dokaze . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2010.03. 984/10 od 18. podneskom od 18. te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga.01.na osnovu člana 262. odn. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao. stav 2.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . 2956/2010 od 27. stav 1. na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga. Imajući to u vidu. kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete. i to po oba tražena osnova .da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj. Zakona o parničnom postupku).tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa.

Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali. godine) 277. Međutim. Takođe.preduzetnik.član 232.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. stav 2. u biračkom telu. 293/10(1) od 17. Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. Zakona o parničnom postupku.teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. a ista je bitna u već navedenom smislu. osim kada zakonom nije drugačije propisano . iz istog proizlazi da je odštampan 14.2010. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda.2009. tačka 7. Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste).07.181 - . Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost. Rev. Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja . prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata . godine) .03. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK nosti. 7 Pž. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata. godine tj. pa i elektronskim putem. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) . o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne. 3251/2010 od 13. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. u smislu člana 223. on se nalazi u "škart" spisima. Dakle. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupku. da je došlo do tih štetnih posledica po njih.05. stav 4. Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. Zakona o parničnom postupku. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn. Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik . a u spisima niti je priložen ovaj Izvod. budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke.2010. što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.član 7. Zakona o parničnom postupku.

kada je tužilac obavešten o nedostatku. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi. Imajući navedeno u vidu. Zakona o parničnom postupku. odbio navedeni predlog. pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis. sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno. Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje). Zakona o parničnom postupku. ali je ne mora ni biti. Zakona o parničnom postupku. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava.182 - . zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa. Zakona o parničnom postupku. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe. jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. istog zakona.30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8.875.PARNIČNI POSTUPAK 278. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice. Zakona o parničnom postupku. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom.

Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje. to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. kao i koja je njena visina.2006. Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi. 220. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.183 - . dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja. Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog.243.05. i koja je visina navedene štete. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete.2007. to ne proizlazi. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu. i 223. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika. ZPP) 280. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa. 5190/06 od 15. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom. U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze. tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom.3. godine) ISPRAVE (Član 238 . 1823/06 od 24. godine) 279. . Prema stanju u spisima. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom. tužilac je promenio osnov svog potraživanja.

Zakona o obligacionim odnosima. bilo da prevozi robu ili je prazno. godine prelazila granični prelaz. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu. Priloženi računi koji. Članom 7. ako zakonom nije drugačije određeno . postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu. 10. godine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. kao zakupac. kao jednostrani akti. 2008. Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. Osim toga.član 223. putnička vozila i kamione. stav 2. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je. a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06.000. a koji nisu potpisani od strane tuženog. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. godine do 06. uzeo u zakup parking prostor za autobuse.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu. godine. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio. Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza. U konkretnom slučaju. shodno članu 26. tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn.član 26. Zakona o parničnom postupku. 10. Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . Predmetnim ugovorom tužilac je. dobija evidencionu karticu. stav 3. 10. ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen.00 dinara. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . godine do marta 2008. Zakona o obligacionim odnosima. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06. 2006. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. godine do marta 2008.184 - . U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. godine na graničnom prelazu. godine pa do marta 2008. Na utvrđeno činjenično stanje. godine. ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. 2006.

ako potiče od izdavaoca i 2 . a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. Ako se ospori istinitost isprave. Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala. razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave.2006. Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Kako tužilac. godine. veštačenjem). to ne proizlazi. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. proveravanjem ili veštačenjem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave.01. Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. ako ne koristi njegov parking prostor. nepropisno parkiran. S tim u vezi. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose. Izvornik potiče od izdavaoca. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio. i člana 300. proveravanjem.2011. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. godine) 281. Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. shodno odredbi člana 223.185 - . kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca. to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. godine) 282. Zakona o parničnom postupku. Pž. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. što i potvrđuje organ . godine. ugovor). 5227/05 od 23. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage.05. 5686/10 od 12. podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. poravnanja iz 1996.ako nije izmenjena njena sadržina. Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova.

tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu. s tim što nedostatak isprave u originalu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave. proveravanjem. Međutim. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Autentična isprava ima dokaznu snagu. smatra se da je isprava autentična. sud proverava autentičnost isprave.01. a . isprava je lažna. ako nije izmenjena njena sadržina. delo isprave.2006. Ako je potpis na ispravi neistinit. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. Ako se ospori istinitost isprave. smatra se da je istinita i sadržina. smatra se da je isprava autentična.. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. godine) 283. završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. ako nije izmenjena njena sadržina. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Ako je potpis istinit. Ako se pojavi sumnja u istinitost. godine) 284. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. Ako je potpis na ispravi neistinit. ako potiče od izdavaoca i 2. London. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 5227/05 od 23. smatra se da je isprava autentična. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave.2006. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. 5227/05 od 23. ako potiče od izdavaoca i 2. veštačenjem). smatra se da je istinita i sadržina. proveravanjem. veštačenjem).L. isprava je lažna.. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. 64 po kojoj zajmoprimac Y.. te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike . stav 3.. Međutim. Ako se pojavi sumnja u istinitost.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena.186 - . Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca . Ako se ospori istinitost isprave. Autentična isprava ima dokaznu snagu. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Izvod može da bude i overen i neoveren.L. a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232. Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog.originale u uobičajenom sudskom roku.. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države.. Ako je potpis istinit. početak teksta. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. a sada jedinog tuženog. pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. sud proverava autentičnost isprave.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br.01.

680. jer ni ovom sudu. . na iznos od 4. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. Ako nije. Zakona o parničnom postupku. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica. stav 3. Kod takvog stanja stvari. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. navedenog zakona. Stavom 3 istog člana. Iz odredbe člana 102. a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232. Očigledno ova pretpostavka nije tačna. juna 2000. na zahtev protivne strane. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu.. Međutim. u fotokopijama. što bi značilo da je ovaj dokaz cenio. težnji za odugovlačenjem spora. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde. a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog. a da su podnosiocu dostupne. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva. Zakona o parničnom postupku. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. Prema članu 102. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan.. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. godine..187 - .PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. te na osnovu ovlašćenja od 14. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi. i to organa druge države. to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu. pa ni postupajućem sudu.. onda je metod upoređivanja. da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. isprave u prepisu. predviđeno je da će sud. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio. stav 1. zloupotrebi procesnih ovlašćenja. pa postupiti na isti način. Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. Ako ipak jeste. odnosno falsifikata. U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. u svojstvu avaliste po istoj. godine. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K.742.18 USD sa kamatom od 22. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. oktobra 2004. na zahtev protivne strane. prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca. onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata.

Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. . poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. avgusta 1996. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. godine. te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. br. ime i prezime potpisnika. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici.2006. Neoverena fotokopija privatne isprave. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. godine lažna isprava – falsifikovana isprava. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je.188 - . avgusta 1996.) 285. Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž. Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu. prva slova povećavaju. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. proveravanjem. oktobra 2004. te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. godine) 286. prema stanovištu ovoga suda. avgusta 1996. predložio uvid u spise krivičnog postupka. u sredini reči dostižu maksimum. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1. Pž. godine.2005. aneksa br. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. Što se tiče potpisa. 168/06 od 28. 4139/04 od 8. veštačenjem).12. čija je istinitost (autentičnost) osporena. godine. već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja.06. 12434/05 od 27. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. br.

protiv kojih se vodi istražni postupak. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.189 - . ZPP) 287. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. pa i predmetnog poravnanja. ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave. jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja. proveravanjem. Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja. da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja.2006. ali to nije nužno. da je istražni postupak u toku. kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Međutim. Dalje. Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. avgusta 1996.01. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave. godine. Pomenuto poravnanje je privatna isprava. godine. ali ne mora suočiti. godine. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak. da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka. čija je istinitost (autentičnost) osporena. proveravanjem. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari.) SVEDOCI (Član 244 -258. jer ako se ospori istinitost isprave. veštačenjem). . Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. godine. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. avgusta 1996. ako se ospori istinitost isprave. ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. avgusta 1996. veštačenjem). koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. poravnanja od 1. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave. smatra se da je isprava autentična. godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave. 5227/05 od 23. a potom za pitanje dokazne snage te isprave. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može.

Pž.275. jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz. imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. saglasno članu 260.01. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu. odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. a što je u domenu njegovih ovlašćenja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.01. Naime. to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. saglasno članu 259.) VEŠTACI (Član 259 . ZPP) 288. ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri. stav 3. 14767/10 od 10. i 2. Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan. Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. pa eventualno i da. Zakona o parničnom postupku.190 - . st. kojim će . Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila. Zakona o izvršnom postupku. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti.2006.2011. Kako u konkretnoj situaciji sud. godine) 289. Prema iznetom.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica. sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe. Uostalom. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. 1. 13385/05 od 24. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka.

Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S. a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja. stav 2. broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Saglasno članu 249. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun. Zakona o parničnom postupku. godine) 291. a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. usvajajući tužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. a bez zakazivanja ročišta. ima svojstvo stalnog sudskog veštaka.B. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden.06. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom. ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250.2005. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku. a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak.01. a saglasno članu 256. na koji se stranke mogu izjasniti pismeno.PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka. kojim će imenovati drugo lice za veštaka. i eventualno iznesu predloge. Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe. već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice.191 - . Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. godine) 290. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. 7567/05 od 9. pa je na osnovu člana 376. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. imajući u vidu odredbe člana 256. stav 2. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo. stav 1. koji je dao pismeni nalaz i mišljenje.2006. tačka 12. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. Prema članu 257. dostavlja sudu pre rasprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka". Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8. Zakona o parničnom postupku. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka. i 20. treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka.

radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice.192 - . Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima. izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu. u vezi sa članom 249. Imajući u vidu citirane odredbe. Zakona o parničnom postupku. stav 1. rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o . sud veštaku određuje da ih dopuni odn. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . i 20. i 4. istog. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 292. stav 2. Zakona o parničnom postupku. U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu. a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu .dubine bunara i filtera koji se postavljaju. kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati. Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica. Zakona o parničnom postupku. Sa druge strane.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. Zakona o parničnom postupku. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj.06. istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva . a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke.član 251.član 250. koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258. Veštačenje vrši jedan veštak. S obzirom nato. već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze. obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. ispravi nalaz i mišljenje. Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je. I prema oceni ovoga suda. stav 3. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . Sve sporne činjenice. U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem. a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. radi kojih je veštačenje određeno. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara.2005.član 257. Zakona o parničnom postupku. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja. i to u postupku veštačenja. Zakona o parničnom postupku. Međutim. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4.

Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka.2010. Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. Ovaj propust. ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan. Pž. sud je .obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka.07. sud ovlašćen da. Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. prema stanju u spisima. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. Takođe. u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica. pa i Agencije.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. a radi koga je veštačenje i određeno. na koji se žalbom ukazuje. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. Zakona o parničnom postupku. godine) . koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu. čiji je nalaz i mišljenje. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima. nije od uticaja. svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu. Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz. 7005/2010(2) od 22. Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn. u celosti prihvatio. Prema stanju u spisima. 2489/10 od 08. Ovo zbog toga što je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. po mišljenju suda.posle sačinjenog nalaza veštaka .2010. shodno iznetom. stav 2. godine) 293. Zbog toga je. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. jasan. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.PARNIČNI POSTUPAK njima. a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica. ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima). neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. Naime. Zakona o parničnom postupku. već je bio dužan da . Pž. nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud.193 - .s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. na osnovu člana 376. stručan i sveobuhvatan. u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak.07. Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe.nisu osnovani. pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje.

o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja. Da li se u smislu člana 263.09. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 . Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom. i 14. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora. sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke . Naime. jer tuženi . smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka. Gž. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga.2006.2010. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena. ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202.04. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom.11. stav 3. Na ročištu održanom 03.283.194 - . (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. ZPP) 294. čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka. i 7. Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka. a pobijana presuda ukinuta. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. Zakona o parničnom postupku (član 361. godine) .2009.bez naredbe suda da bude priveden na ročište . Međutim. stav 2.11. stav 3. tačka 7.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke. godine) 295.lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije. Porodičnog zakona. u navedenoj situaciji. prema oceni Apelacionog suda. i 25. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog.2 817/10 od 17. Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. o čemu je podneskom obavestio sud. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove. stav 2.nije mogao da se odazove pozivu. a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše. Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja. stav 3. 1667/10 od 20. u prisustvu stranaka i nadzornog organa. ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka.09. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). Da li se u smislu člana 263. ali je ovlašćen da. i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja.195 - . Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. a što nije bio ni dužan da zna. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova.2010. imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni. gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. Pž. Shodno članu 267. jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. stav 3. S druge strane. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. iz iskaza nadzornog organa. Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke.PARNIČNI POSTUPAK 296. a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. godine) 297. koji je saslušan u svojstvu svedoka. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is.

Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . objekat postoji.06. to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. broj 125/2004). a koje je izveo po ugovoru br. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga.288. a posebno izvedenim veštačenjem." iz L. koji su već obavili veštačenje. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom . 72 od 30.5. Radovi na objektu M. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 298. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. godine. pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka.2005. br. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku. i 20. stav 1.196 - .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269. 1 do 3..S. što se u svakom trenutku može učiniti.. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".PARNIČNI POSTUPAK kazom. Prema stanju u spisima. tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće.. jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. Zakona o parničnom postupku.. škola su izvedeni.. Zakona o parničnom postupku. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove... protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. stav 1.." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. stav 1. tač. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. iz L. stav 1. Zakona o parničnom postupku.2005. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio.

Iz iznetih razloga. dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. stav 1.2006. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 . i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza. pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava. a posebno izvedenim veštačenjem. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. Zakona o parničnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. godine) . i potvrđeno rešenje prvostepenog suda. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. i 14.9.11. a na osnovu člana 387. Pvž. i 25. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke.291. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. Zakona o parničnom postupku. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. 125/04) u članu 265. 363/08. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. a po donošenju presude. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. sud može s pozivom na odredbu člana 313. ZPP) 299. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. br. br. 892/2009 od 4. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. stav 1. stav 1.197 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. br. zbog odlaganja. Zakona o parničnom postupku. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan. stav 1. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. stav 1. koji su već obavili veštačenje. To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno. Zakona o parničnom postupku. i 7.09. dakle van ročišta. koje će prvo da ceni prvostepeni sud.2009. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka. propisujući da u postupku obezbeđenja. tačka 2.

pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. Ako ona nedostaje. u čl. Uz to. tako da će parnični sud na osnovu člana 279. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu. kao u konkretnom slučaju. 84/04) je prekluzivan. imajući u vidu citirane propise. već i građanskopravna odgovornost. Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos.2005.2. Međutim. kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. tužbu se mora rešenjem odbaciti. Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . Po oceni Apelacionog suda. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti. ZPP) 300. Isto tako. u članu 5. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije. Prema stavu pravne teorije procesnog prava. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena.198 - . da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. tačka 2. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Gž.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. u članu 151. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. godine) 301. godine. i 151. prvostepeni sud je pravilno postupio. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. 125/04). Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. stav 1. a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti.sudije opštinskog suda.03. 35. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih . To dalje znači. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. prvenstveno zbog nejasnoće člana 96.2010. Naime. 157/10 od 18.

da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. stečajni sudija. drugog stečajni dužnik. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. stav 1. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. ovog člana. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. ovog člana. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. zavisno od visine spora.199 - . u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. stav 1. rok iz člana 96. odnosno arbitražno veće. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96." Član 118. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Zakona o stečajnom postupku. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. odnosno arbitražno veće. člana 96. 41/02. U slučaju iz stava 1. Prema jednom. Poverilac osporenog potraživanja može. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. ovog člana obavesti stečajno veće. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . stav 1. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. zavisno od visine spora. odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. ovog člana. ovog zakona. 63/01. kao i dokaze u vezi sa zahtevom. odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka. 27/03. upućuje se na parnicu. Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Ako poverilac iz stava 1. Član 96. u skladu sa stavom 1. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. Predlog iz stava 5. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. stav 1. kojim predsedava stečajni sudija. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. a predsednik veća je stečajni sudija.

Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti.200 - . Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. stav 1. stav 1. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu. stav 1. članom 5. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati. Rok iz člana 96. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. I kao peto. st. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. stav 3. kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. stav 1. odredbu člana 96. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. Međutim. 1. mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem . Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. Drugo. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. Smatram da je rok iz člana 96. stav 1. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. i 2. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. odredbom člana 29. Zakona o stečajnom postupku. Četvrto. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj. Prvo. stav 1. koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku. stav 1. bez obzira kada je tužbu podneo. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji.

njihova potraživanja. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. stav 1. ovog Zakona. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. stav 1. u članu 96. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. stav 1. Treće. a ne i na podnete tužbe. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. stav 1. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. od dana prijema zaključka iz člana 94. odredbom člana 279. stav 1. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. Sedmo. Peto. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. tačka 2. koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. Četvrto. u vezi sa članom 5. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. stav 2. stav 1. Naime. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. Zakona o stečajnom postupku. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95. Zakona o prinudnom poravnanju. Pošto je posebnim propisom iz člana 96. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. Međutim. stav 1. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. stav 4. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu. a ne i po isteku tog roka. stav 3.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena). svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca.201 - . i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela. i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. Radi se o izuzetku po članu 29. tačka 2. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. Rok iz člana 118. Šesto. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. Zakona o stečajnom postupku. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega. to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena.

103. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. stav 1.300. 103. u toku glavne rasprave. godine) 302. Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud. Po prethodnom ispitivanju tužbe. i 187. odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor. sve s obzirom na odredbu člana 284.11. Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora. Zakona o parničnom postupku? . stav 1. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna.103. i čl. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Iz toga sledi da sva pitanja. 279. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. 29/10 od 24. ovog zakona . i 279. Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno. tačka 7. Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl.2005. 100. nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl.03. Zakona o parničnom postupku. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 . a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora.član 279. . 78 i. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. Zakona o parničnom postupku. Gž. sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku . ZPP) 303. u vezi čl.i to čl . smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu. nije zaključio da je tužba neuredna. ponovo preispituje urednost tužbe. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore. 103.tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. Zakona o parničnom postupku. nalaže tužiocu da se tužba uredi. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96.2010.202 - .

309. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a najpre iz odredbe člana 298. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. 3. godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu. i 10.05.06. tačka 9. čl. stav 2. sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16. na koju revident ukazuje. ZPP) 304. a ne iz odredbe člana 284. Zakona o parničnom postupku. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti. drugostepeni sud je rešenjem od 04. Zakona o parničnom postupku. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore. tač. radi odlučivanja o žalbi tuženog. godine. i 346. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20.2009. Zakona o parničnom postupku. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. zakazao raspravu za 04.2009.2009.06.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284.06. tačka 7. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda. stav 2. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08.05. jer je dobio nepotpisan poziv. o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. tačan broj predmeta i sve ostale po. stav 3. i 20. Osim toga. na osnovu člana 369. član 17. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona. stav 1. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361. on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. a ni bitna povreda iz član 361. 324. i člana 300. stav 5.10. Zakona o parničnom postupku). stav 2. stav 1. poziv sadrži pečat drugostepenog suda. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. u međuvremenu. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Ova okolnost je tačna.00 časova. 4.203 - . 2. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. Zakona o parničnom postupku. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu.2009. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 . stav 1. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25. stav 1. Međutim. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin. stav 1. a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi. godine. godine.2009. stav 2. istog Zakona.2005. godine u 13. Pošto je punomoćnik tuženog. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29.

na koju se posredno u reviziji ukazuje. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Inače. i 7. godine) 306. stav 1. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. Zakona o parničnom postupku. i članu 475 st. jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. Članom 92. stav 1. kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela. tj. po tužbi podnetoj još 1997. u smislu člana 92. godine) 305.član 293. Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca. ranijeg Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. stav 2. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. ovog člana nije . 296. tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu. kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje. Zakona o parničnom postupku). ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289.2010.2006.član 293. ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. i 25. Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti .09. 2736/2010 od 19. 1. stav 2. Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje. jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje. U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475. 289. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku).05. Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi .204 - . a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296. i 2. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. i 14. stav 2. Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca. Rev. Zakona o parničnom postupku. Protiv rešenja iz stava 2.11. a ako obe stranke nisu pristupile. stav 1. stav 1. stav 1. stav 2. Zakona o parničnom postupku). da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl.

01. Zakona o parničnom postupku. Gž. a formalno prisustvo tuženog. sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. U konkretnom slučaju. u vezi čl. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale . Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. 103/2010 od 19. s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. i opravdaju određenim razlozima. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311. Na drugoj strani. Imajući u vidu navedene odredbe. u smislu odredaba člana 260.takođe nije dozvoljena žalba. Zakona o parničnom postupku (član 296. godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 . o kome unapred obaveštavaju sud. već je neophodno da svoj izostanak. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka. Dakle.2010. a formalno prisustvo tuženog. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Zakona o parničnom postupku. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju.član 293. Zakona o parničnom postupku . godine) 308. U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku. Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan. stav 3. niti ima obavezu da ročište odloži.205 - .tužba se smatra povučenom.član 296. niti ima obavezu da ročište odloži. Gž. stav 2.2010. a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati.03. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom. tužba se smatra povučenom. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . ne obavezuje sud da sprovede postupak.PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba .320. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu . 45/10 od 18. U tom smislu. 250. i 251. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta. a postupak obustavljenim. Ranije važećeg Zakona). ZPP) 307. protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

i 20. godine) 309. Zakona o parničnom postupku. godine) 311. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296.05. godine) 310. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen. Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta.neosnovani su.2005. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan. jeste neopravdan izosta. Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296. a svakako je dužan da u rešenju. obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj. stav 2.206 - . Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296.06.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. stav 2. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta. tačka 2. Pž. stav 2. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan. i 20.2005.PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) . a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju.06. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta. koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. stav 2. 3249/2010 od 27. pa i opravdanosti tih razloga. Naime. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale.2010. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. Zakona o parničnom postupku. u momentu donošenja rešenja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2.

Međutim. istog zakona. stav 2. Međutim. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. dakle pre održavanja ročišta. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. stav 1. da li je izostanak opravdan ili ne. stav 2. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. U članu 296. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. 10559/05 od 3. da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. 14558/04 od 22. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296. prvostepeni sud mora da . novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. juna 2005.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga.207 - . kao i odredbe člana 463. Naime. Dakle. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci.2005. u vezi sa članom 54. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. br. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19. decembra 2004. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. ranijeg Zakona o parničnom postupku. reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. godine. Pž. godine) 312. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na razloge propuštanja. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. Prvostepeni sud dodaje. opravdanost izostanka. raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje. godine. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. ukinuto u celosti. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. stav 1. u konkretnom slučaju. tj. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. što je u konkretnom slučaju izostalo. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. Ali. jula 2005. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne. Prema tome. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. stranka bi morala blagovremeno. Zakona o izvršnom postupku. Po mišljenju drugostepenog suda.09. Dakle. a po oceni drugostepenog suda. stav 2. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. da li je izostanak opravdan ili ne. tužba se smatra povučenom.

istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. januara 2005. septembra 2005. stav 2. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. jula 2005. pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. novembra 2005. godine. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. Pž. U konkretnom slučaju.08. obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. marta 2005. godine. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. dostavljeno mu je 3. tužba se smatra povučenom.2005. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. u smislu člana 296.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. godine. godine) 313. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. novembra 2005. novembra 2005. godine. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. Zakona o parničnom postupku. člana 159. godine.208 - . Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. broj 125/2004). 5588/05 od 26. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296. Prema stanju u spisima. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca. Zakona o parničnom postupku. stav 2. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. stav 2. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. jula 2005. Žalbu tužioca na rešenje od 19. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. tačka 12. stav 2. stav 2. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. Članom 296.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. tačka 3. jula 2005. Naime. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Međutim. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387. godine. stav 1.

novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. novembra 2005. Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana. stav 2. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. tužba se smatra povučenom. godine). Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan ." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. Iz obrazloženja: U članu 296.PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. februara 2005. Stranka mora blagovremeno.01. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti.209 - . ali na to ročište nisu pristupili. radnja nije preduzeta. Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Dakle. 12886/05 od 1. i to putem podneska od 28. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. godine) 315. godine. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih. 451/06 od 24. jula 2005. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima.02. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. dakle pre održavanja ročišta. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani. Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23. pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. stav 2. godine) 314. jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. godine). opravdanost izostanka.

Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296. pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. Zakona o parničnom postupku. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. 1555/05 od 16. stav 2. jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. Iz obrazloženja: Rešenjem P. stav 2. Kod takvog stanja stvari. radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna. stav 2.2006. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka. Zakona o uređenju sudova i člana 60. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. tačka 7. godine Trgovinski sud u Z. Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po . krivičnom postupku prema maloletnicima. i u vezi odredbi člana 20.PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. Prema tome. Sada. avgusta 2005. jula do 30. 139/2005 od 17. Prema tome. Zakona o parničnom postupku.. 8782 od 22. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta.210 - . ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. godine poslao telegram sudu br. čuvanja i vaspitanja dece. stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. U slučaju u kome je on blagovremeno predat. februara 2005. Prema stanju u spisima taj telegram br. radnopravnim.02. Prema tome. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. godine nije stigao u sud. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. ali je izgubljen ili uništen. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. Telegram je predat Službi "96". februara 2005. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. Zakona o parničnom postupku. polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22. avgusta 2005. čekovnim. u stvarima smetanja poseda. prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. stečajnim stvarima. godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2.. utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296. jula do 30. godine) 316. avgusta. Zakona o parničnom postupku. stav 2. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. Međutim. zakonskog izdržavanja. zemljišnoknjižnim. februara 2005. Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju. meničnim. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima.

da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. pa se stoga. stav 2. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave. godine za 17. godine) 317. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. kako bi isti obezbedio zamenu.2006. s obzirom na sadržinu rešenja. tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296.211 - . žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. stav 2. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka.03. Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296. novog Zakona o parničnom postupku. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio.2006. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. Zakona o parničnom postupku. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. godine. tužba se smatra povučenom". tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim. a rasprava zakazana rešenjem 2.03.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. avgust 2005. Iz obrazloženja: Član 296. stav 2. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. stav 2. a stranke su uredno pozvane. nakon ročišta. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. godine. godine) 318. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o . kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. juna 2005. 10651/05 od 1. marta 2005. godine. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. 11989/2005 od 20.

. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1. i 25. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. koje je doneto na osnovu člana 296. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice.10. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi.11. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu. obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne. da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2. i 7. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi.10. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom. i 7. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. u momentu donošenja rešenja. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta.212 - .11.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze.2006. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. na osnovu člana 296 stav 2. godine) 320. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. stav 2. i 14. Zakona o parničnom postupku. i 14. godine) 319. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. i 25. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka.2006. stav 2. stav 2. Sud je. jer se rešenje da se tužba smatra povučenom. Zakona o parničnom postupku. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica.341. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno.04. sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava. ZPP) 321. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra.2010. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . ranije važećeg Zakona). Naprotiv. te potom . (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Međutim. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319.213 - . u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. Osim toga. Naprotiv. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). a kome je isto priznato u stečaju. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. Pž.2 879/2010 od 08.12. prema stanju u spisima. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. Gž. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica. 1787/2010 od 22.2010. godine) . dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga. na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi . st. Naime. 2. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita. Drugo. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca.nastavi postupanje. niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči. stav 2. U konkretnom slučaju sporazum nije postignut. samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka. Zakona o parničnom postupku (član 305. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi.

8523/09 od 8. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. Naime. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. a nalazi se u postupku privatizacije. st. Zakona o preduzećima. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. Odredbama čl. Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. Odredbama čl. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika.214 - . st. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji.PARNIČNI POSTUPAK 322. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. poravnanje je posebna vrsta ugovora. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja.12. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. 1. koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Ovo stoga. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a. 16. zaključenih između preduzeća. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. pomoću uzajamnog popuštanja. putnih troškova i doprinosa PIO. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. 398a. 398a. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim .2009. neisplaćenih zarada. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. 14. pretnje ili prevare jedne od stranaka. godine) 323. 1. 456. kojim stranke sporni odnos među sobom. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara.

poravnanje je posebna vrsta ugovora. st.PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. kojim stranke sporni odnos među sobom. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. 398a. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. st. 2. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. godine) 324. investicionom ulaganju. a nalazi se u postupku privatizacije. Ovo stoga. Zakona o preduzećima. opterećivanju imovine. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. neisplaćenih zarada. Zakona o preduzećima. Raspolaganje preduzeća u privatizaciji. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. Naime. iako ovo oštećenje postoji. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih. putnih troškova i doprinosa PIO. 1. prodaji dela imovine. istog člana poništava agencija republike članice. 398a. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. putnih troškova i doprinosa PIO. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. st. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. Odredbama čl. 25a st. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo. Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom.215 - . Zakona o privatizaciji. 2. ZPP). 25a. 3. usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. javnom poretku ni pravilima morala (čl. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima. pomoću uzajamnog popuštanja. reorganizaciji ili restrukturiranju. dugoročnom zakupu. 3. poravnanju sa poveriocima. shodno stavu 2. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. nadležna za poslove privatizacije. Sudsko poravnanje ima .06. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl.2005. izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl.

345.06. međutim. već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. 9392/05 od 6. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava. pretnje ili prevare jedne od stranaka. 12202/05 od 9. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude.2006. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud.216 - . presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. Isto tako. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije.01. presuda koja je donesena iako stranka ne postoji. već samo njegovo pravo i mogućnost. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Pž. presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo. Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. . Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati. u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa. Zakona o parničnom postupku. prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje. presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu. Isto.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. presuda koja je donesena pošto je tužba povučena. Naime. ZPP) 325. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje. prvostepeni sud – između ostalog . ili nije ni donesena.nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 . godine) 326.2006. Nasuprot nepostojeće presude. ne predstavlja i obavezu. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata.

stav 5. Dakle.06. ukoliko je zahtev osnovan. Upravo iz navedenih razloga. . Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani. 4310/2010 od 16.217 - .351. a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . Zakona o parničnom postupku (član 333. ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje.2010. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. godine) 327. sam tuženi . Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude. stav 3. a ne u roku od osam dana od prijema presude. Pž. ZPP) 328. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja.tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može. ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani. Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ovog Zakona (član 478. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Pž.ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) .u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja . a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn.03. Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479. 13567/2010 od 04. Odredbom člana 345.2011.

Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka). Pž. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana.2011. Naprotiv . dalje. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku. Zakona o parničnom postupku. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. godine) 330. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog.05. 5079/10 od 12. i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Sud je.03. bez osnova. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. . takva obaveza nije zakonom predviđena. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. iz razloga celishodnosti. jer nije izvršio usluge a primio za to. o kome nije ni raspravljano. Zakona o parničnom postupku. primenom člana 335. stav 2. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. primenom člana 306. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. godine) 329. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. što znači da nije obavezni deo naziva odluke. Pž. stav 1. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. i članu 210.2011. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. 8769/10(2) od 3. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. te je doneo međupresudu. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva.i u članu 476. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395.218 - . Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. pa da proizlazi da je saglasno članu 104. Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. Naime. novčane iznose od tužioca.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova.

01. jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V. stav 1. Rev. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog. kao jedan od solidarnih dužnika. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi. nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom. zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). stav 1. u načelu. ovog Zakona. godine doneto na osnovu člana 101.. pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati. stav 1. Pž. moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju.06..2004. aprila 1997. tačka 8. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. Ovo je. godine) .. br. 4457/96 od 15.841. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe. pravosnažno obavezan na plaćanje. Međutim. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398. pa je ovaj sud . godine. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva). Naime.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21.219 - . Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T. 2 186/10 od 22.. Zakona o radu. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva.2006. istog .2002. jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno.u smislu člana 406. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V. kada se za to steknu zakonski uslovi.05. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. tačka 12." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N. 12797/05 od 24. međutim. stav 2.2010. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i. godine. o kome nije ni raspravljano. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi.06. Zakona o parničnom postupku. zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu..2004. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. P. jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. tačka 1.09. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi. godine) 331.92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda..

Osim toga. stav 1. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188.220 - . U vezi s tim. odn. i ona bi takođe bila nedozvoljena. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. kao i isplatu otpremnine. jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude.05. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. Prvostepeni sud. godine) . ista tužba bila takođe nedozvoljena. Zakona o parničnom postupku. shodno članu 188. Naime. jer je prvostepeni sud . tako da nije ispunjen uslov iz člana 188. 123. umesto presude. pravilno zaključuje da. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. Zakona o parničnom postupku. činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. može se u parnici doneti međupresuda. Tako nije ispunjen uslov iz člana 188. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 332. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) .nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. Zakona o parničnom postupku . kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan.pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. jer su zarade i otpremnina dospeli. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci. Gž. 814/2010 od 09.2010. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. S tim u vezi. u vezi sa članom 187. Zakona o parničnom postupku. kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele. i 330. koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. nije dozvoljen. s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. odn. kao i pravo na isplatu otpremnine. osim toga.

u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud. a ne i u toku revizijskog postupka. u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. . izričitom i nedvosmislenom izjavom volje. Ako je doneta presuda na osnovu odricanja. jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . 1 4026/10 od 24.11. ali da se" … već duži period preduzeće "E. Rev." d.PARNIČNI POSTUPAK 333. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog.221 - . godine. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev.02. kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja. jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336. U konkretnom slučaju.12. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku. Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva. Naime. Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva. ovakav zaključak se ne može prihvatiti. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev.2010. nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje. što ponavlja i u žalbi. Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. II 1079/2010 od 04.član 337. i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose). Međutim. Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma. pa on nema pravni interes da se žali. Gž.2010.03. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog. Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23.Dakle. u postupku prethodnog ispitivanja spisa.o. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) .o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji.ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. godine) 335. godine) 334. ali i dospelosti potraživanja. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta.2009.2009. Dakle.

2010. na ime glavnog duga. kao i za troškove izvršenja od 4. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana.730.03. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine 336. godine) 337. tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj. sa zateznom kamatom. 6745/06 od 23. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje. odnosno presuda na osnovu odricanja. U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.30 dinara. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.892. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke.81 dinara.86 dinara. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja.222 - . U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. Pž. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine dostavio odgovor na tužbu. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha.2009.00 dinara.06.11.08. Gž. ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. dana 02. Naime. Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12.104. u roku od osam dana. sa zateznom kamatom.746. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje.2009. . godine). pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. 10882/10 od 31.2006. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca. stav 2. Takođe. ne može se doneti presuda zbog propuštanja. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. na ime glavnog duga.

stav 1. ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338.09. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005.09. proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Gž. u konkretnom slučaju. već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. Zakona o parničnom postupku. a tuženi nije došao na to ročište.2005.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.223 - . godine) 338. godine) 339.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je.član 338. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja. i 20. i 20.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište. predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku. U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka. sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja). Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283. što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva. Dakle. iako je uredno pozvan. Zakona o parničnom postupku.ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu. ako su .2010. Zakona o parničnom postupku. Naime. primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor. stav 1. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. 13342/10 od 15. nepravilno primenio odredbu člana 338. Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu.pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom .09. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere). novog Zakona o parničnom postupku. to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak. godine) . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .

) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje. 2. a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu.09. godine) 341. stav 1. doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti. Odredba stava 7. a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. stavom 1. Naime.09. Zakona o parničnom postupku). ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate.224 - .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja. Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. stav 3. 3. a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. pa se takvom presudom. iz odredbe stava 3. sud neće uzeti u obzir.2005. van ročišta. Zakona o parničnom postupku).PARNIČNI POSTUPAK 340. u smislu člana 92. ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . dakle i bez prisustva parničnih stranaka. i 20. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . istog člana? Članom 338. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen.2005. istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. Dakle. imajući u vidu formulaciju stava 7. stav 1. 4. člana 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . člana 338. ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. godine) 342. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. i 20.

dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 3. čak i kada je sud. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom . a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti.opštem postupku. 1533/06 od 16. odmah zakazao ročište. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku. koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti. a u korist načela materijalne istine. ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova. Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Dakle. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338.02. Zakona o parničnom postupku. Novi Zakon o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.presuda zbog propuštanja.PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. Prema tome. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom .2006. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. novi Zakon u članu 338. te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. a ako tužba na ročištu nije preinačena. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. Naime. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude . godine) . vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. stav 3. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. septembra 2005. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu. stav 3.2006. 13565/05 od 22. odredbom člana 338. Članom 338. Zakona o parničnom postupku. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva.02. primenjujući izuzetak iz člana 283. godine. a imajući u vidu vrednost predmeta spora. uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. već se donosi presuda iz člana 338. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku. te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. Umesto presude zbog izostanka. Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. Odredbom člana 338. radi se o sporu male vrednosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.225 - . godine) 343. predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. već se donosi presuda iz člana 338. odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev.opštem postupku.

odnosno odredbama člana 453. a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. član 458. Stoga. ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. Shodno odredbama člana 457. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 344.226 - . odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona.predloga tuženom na odgovor. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. po kome je doneto rešenje o izvršenju. što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom. Prema iznetom. na osnovu člana 338. nastati pravne posledice predviđene članom 338. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. Zakona o parničnom postupku. a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje. godine). ovog zakona. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. do 464.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. stav 1. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.03. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. 14154/05 od 22. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja.2006. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. a ako sud i dostavi takvu tužbu . Kako je članom 458. doneti. presuda zbog propuštanja. 345. u parničnom postupku. . odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe .

da li sud može doneti rešenje. Zakona o parničnom postupku. stav 6. ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani.227 - . ZPP) 347.09. godine) 346. stav 3. Zakona o parničnom postupku. i 20. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. 8127/05 od 21. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. stav 1. Pž. Prema citiranim odredbama. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338. tač. godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona . stav 1. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja.član 491.2005.2005.09.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365. do 4. Zakona o parničnom postupku. člana 338. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog. 1. . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku odbaciti. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Prema izričitim odredbama stava 6. jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. zato što izreka presude to ne mora da sadrži. sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355.PARNIČNI POSTUPAK tačka 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba.

u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja.11. na napred opisani način. zbog posebne zakonske regulative. i 25. pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude.PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. a što je u saglasnosti sa članom 284. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. Po navedenim karakteristikama. godine) 348. pobijanje pravne radnje dužnika.228 - . Zakona o parničnom postupku. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje). dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno). Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. Zakona o obligacionim odnosima. 11958/05 od 14. i ako to nije izričito propisano članom 284. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora.2005. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. Nasuprot iznetim žalbenim navodima. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog. jasna i sadrži sve što je potrebno. Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280. i 14.2006. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude. u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. Pž. s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. Zakona o obligacionim odnosima. Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc).12. stav 2. koji reguliše čl. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113. godine) . tačka 12. proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. kao procesnim propisom. 111 –117. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost. Dakle.10.

(Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. ZPP) 349. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči. Gž. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi.229 - . koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao.2010. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. preinačena je i odluka o troškovima postupka. godine) 350. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. Uz to. Sud sa. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. 4/10(1) od 28. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. stav 3. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. pozivajući se na teško materijalno stanje. zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343.01. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. stav 3. tada nema osnova za donošenje dopunske presude.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358.

koji je pravnosnažno okončan. odbaciće tužbu. kao dana dospelosti. Ali. prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac. može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom. S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P.32/10 od 1. Zakona o parničnom postupku. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67. godine. Zakona o parničnom postupku. Sud je dužan da o tom predlogu odluči. Iz obrazloženja: Naime. i 7.2010. a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi).2007. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu. obračunate počev od 18.br. stav 2. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361.06.10.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke.230 - . i 25. godine. već slučajan. P. bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče. stav 3.000. ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343.2007. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev.02. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca.2006.1998. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.1998. godine) . počev od 17.br.02. Naime.10. tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. i 14. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi.oo dinara koji je tuženi platio dana 20. pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. stav 1. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima. godine. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3.oo dinara.09. sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku. ZPP) 351. Shodno članu 346. pa do konačne isplate. Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.75/07 od 14. Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema.11. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000.

stav 2. kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.05. godine. Naime. Takođe. Pored istovetnosti stranaka.2007. godine.06.02.2004.PARNIČNI POSTUPAK 352. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01.2008. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period.2008. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. U ponovnom postupku. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. tačka 10. Osnov podrazumeva. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. osim ugovornog osnova. Pravnosnažno presuđena stvar. godine. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period.328. a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10. tačka 10. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo.328. godine. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi. Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari. Zakona o parničnom postupku. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.231 - .92 dinara). godine. ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. . prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda. odbaciće tužbu prema članu 359.328. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova.29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti.07. zahteva i istovetnost osnova. pored istovetnosti stranaka. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju. stav 2. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti. stav 2.2005.07.11.2008.29 dinara. godine. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.791. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja.

godine) 353. a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1.03. prvostepeni sud će. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari. Pž. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava.2010. a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. sud će odbaciti tužbu član 346. Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka.2011.791. dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu.792. jer je reč o istom pravu.232 - . pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zbog toga je ovaj deo presude nejasan. Gž. uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna.02. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme.07 dinara (od toga iznos 604. Naime. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom. Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena. godine) 354.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. odnosno pravnom osnovu. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava. s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme.92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup).552. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice). Zakona o parničnom postupku. Imajući to u vidu. Pošto postupi na navedeni način. stav 2. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži. 12706/2010 od 10. 1616/10 od 01. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda.

ali .208. U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. U konkretnom slučaju.6o dinara sa zateznom kamatom odn. pravni osnov tužbe je naknada štete. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen.60 dinara sa revalorizacijom od 31. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje.član 346. godine) 355. U drugom predmetu. dosuđeno određenom izvršnom ispravom. U ovom postupku. isplatu vrednosti deonica. odnosno eventualno pre. stav 2.410. i člana 279.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud. zavisno . Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127. odbaciće tužbu . 5263/2010 od 18. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti. zahtev je isplata iznosa od 31. odnosno stečajnog dužnika. stav 4. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01.12. stav 4. revalorizovanog novčanog iznosa.208.. pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. Zaključak prvostepenog suda . tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala. stav 1.01.049. Dakle. zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12. godine. a u kome je sadržan i iznos od 31. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu. a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kao i u ovom postupku. člana 187.da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka.2010. stav 2.1991.11. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. tačka 4. U oba slučaja.00 dinara.208. Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari.233 - . stav 2.1998. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. Pž. stečajno veće će uputiti poverioca. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova . Zakona o parničnom postupku .shodno odredbi člana 187. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. na osnovu istih činjenica. a deonice nije dobio. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346.sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi. godine i činjenice uplate vrednosti akcija. po identičnom zahtevu. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio.06. niti mu je vraćen uplaćeni novac.pravilan je. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna.1997. Dakle. stečaju i likvidaciji prema kojoj. Zakona o prinudnom poravnanju. Zakona o parničnom postupku. godine. Zakona o parničnom postupku.

jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. Zakona o prinudnom poravnanju. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno. i 7. odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. Pž. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. ili drugog postupka u smislu stava 1. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. Naime. koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi. a može biti i drugi stečajni poverilac.2006. Kako se prema članu 99. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud. kao što je ovde slučaj. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase. 12309/05 od 26. pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari. usled presuđene stvari. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari. i 25. navedenog zakona. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. jer tužbe više nema. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom.234 - .PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. odnosno i pre. jula 2006. br. te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. odnosno upravnog. U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. su činjenice nastale posle ovog momenta. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. godine) 357. može voditi parnični postupak. U navedenoj situaciji. stav 2. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. i 14. godine) 356. sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći. to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. prema isplatnim redovima. kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. broj 125/2004). ovog člana. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu.11. stečaju i likvidaciji. 09.

i 214. kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl. 212. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. delimično je izvršen dobrovoljno. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. Ali. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. Zakona o obligacionim odnosima). S druge strane. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. a po nalogu tuženog. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja. Zakona o obligacionim odnosima.. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti. br. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. Dakle. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. a jednom. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje.3. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. ispuni isti dug. je ispunjena u potpunosti. imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi. Opšte pravilo sadržano je u članu 210. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212.500. punomoćniku. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga.00 dinara na ime troškova parničnog postupka. godine) 358. ko je isti dug platio dva puta. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta. ali pod uslovom da se radi o istom. i druge količine čija je vrednost 92. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45. pod uslovom da se radi o istom dugu.937. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. a ako to nije moguće. Ko dva puta plati. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. Iv. identičnom dugu.98 dinara.2005. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa. ali.00 dinara.295. Zakona o obligacio. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje. u pomenutom izvršnom predmetu. relevantno je da se radi o istom. saglasno članu 305. odnosno dva puta ispunjen. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1. i to po izvršnoj ispravi. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. identičnom dugu.600.2006. tako što mu je isti dug dva puta plaćen. stav 1. a ako je obaveza jednom ispunjena delimično. dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja.. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave.12. 10679/06 od 27. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B.235 - . 2593/05 od 16. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno.00 dinara. Tužilac je po poravnanju platio i 10. da bi lice koje se neosnovano obogatilo.700. trećem licu.

Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. kao i rešenje o izvršenju. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog.152. sem u neznatnom delu. Za ovakvo preispitivanje.98 dinara sa sporednostima. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. Zakona o obligacionim odnosima. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1. koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. te da će povući tužbu. odnosno za taj iznos. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio. U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna. tužilac je. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka.00 dinara i 92. nije savestan. izjavljenim protiv te presude.300. Zakona o obligacionim odnosima može . sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa.000. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen. već jedino na osnovu čl.00 dinara.00 dinara.152.637. za koje tužilac nije ni tvrdio. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5.00 dinara. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate. kao i za iznos parničnih troškova od 5. mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja. u svojstvu izvršnog dužnika. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju. zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova. u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen. 212.700. kako je predviđeno član 210. koje je na osnovu ove presude doneto. sa računa tužioca na račun tuženog. Taj iznos obuhvata troškove izvršenja. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena.236 - . a koje je i samo pravnosnažno.000. je pravnosnažna i izvršna presuda.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana. uslovi u ovoj parnici ne postoje. Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom. opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. Sledi da je samo u tom obimu. a ne njeno vraćanje. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl.600. U tom delu pobijana presuda je potvrđena. na osnovu član 375. jer tuženi koji je prinudnim putem. Zakona o obligacionim odnosima. 210. kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. niti dokazao da ih je ranije platio. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor). za koje tužilac niti tvrdi. i 211. niti dokazuje da ih je ranije platio. Plaćanje. odnosno 143. i 214.PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima.00 dinara. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212.637. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem.

koji su pored ispunjenja. br. na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno. na iznos od 603. 12137/05 od 6. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. decembra 2004. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. i 337. dužan je da to i dokaže. na iznos od 603. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu. godine na iznos od 764.50 dinara počev od 15. 753/06 od 5. kome šta ide u prilog. godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. godine.. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju.00 dinara počev od 15. godine) 359. kome šta ide u prilog. apri. 336. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka. a na njemu je teret dokazivanja. dao izjavu o kompenzaciji. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. Odredbe čl. sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603.50 dinara na ime glavnog duga.02.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno.10. godine) 360. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom.50 počev od 15. januara 2005. Iv. na iznos od 764. godine. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.237 - . marta 2005.50 dinar počev od 15. U ovom sporu. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. na iznos od 764.2006. imao potraživanje prema tužiocu. 1094/2005 godine od 27. novembra 2004. dužan je da to i dokaže. godine .102. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze.2006. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. februara 2005.00 dinara počev od 15. jedan od načina prestanka obaveze.00 dinara počev od 15. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave. godine. jula 2005. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi.

na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Odredbe čl. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. 9878/05 od 23. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj. U toku prvostepenog postupka.02. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. dužan je da to i dokaže. nije odlučio. suprotno članu 342. godine do isplate. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.02. odnosno njegov deo. pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. imao potraživanje prema tužiocu. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku.2006. pa bi za ugašeno potraživanje. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. stav 1.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude. godine) . U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu.2006. 12137/05 od 6. istaknutog u preboj.PARNIČNI POSTUPAK la 2005. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. 336. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. kao i za troškove izvršnog postupka. jedan od načina prestanka obaveze. a od nepostojanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. odnosno postojanja potraživanja tuženog. i 337. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. ukoliko takvo potraživanje postoji. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4.102.971. kome šta ide u prilog. a na njemu je teret dokazivanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Naime. Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju.78 dinara. jer od postojanja. u izreci pobijane presude. stav 3. istog zakona. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja. koja je obračunata na dug koji je plaćen. koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke. ali u docnji. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. godine) 361. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan. koji su pored ispunjenja. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.238 - . U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu.

Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. godine.239 - . Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju. Naime. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke.09. odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe. međusobnim i dospelim potraživanjima. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog. istorodnost i dospelost potraživanja. i 25. Potraživanja su se "srela 1996. zato što isti nije moguć. iako potraživanje tužioca nije novčano. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.11. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. Međutim. pravilna je i na zakonu zasnovana. godine. samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. godine". Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo.PARNIČNI POSTUPAK 362. te . Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. ako su ispunjeni uslovi iz člana 336. predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem. a potraživanje tuženog iz 1994. Naime. bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču. godine) 363. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. i 7. prema članu 336. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane. da se radi o istorodnim. i 14.2006. jer se ne radi o potraživanjima istog roda. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda. Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. godine. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima tj. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. Odredbom člana 339. Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila.

nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka. Dakle.7. Zakona o parničnom postupku. u postupku koji je vođen između istih stranaka.2010. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava. odlučeno o istom zahtevu. na osnovu člana 223. kao što nije propisano da mora biti dozvoljen. tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava.03. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima. Pž. i u parnicama koje su pravosnažno okončane. godine) 364. Zakona o parničnom postupku. Pri tome. tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.2006. Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . i stav 2.članu 187.član 347. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. odbaciće tužbu član 346. stav 3. S tim u vezi. stav 1. pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno.240 - . Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. godine. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. 10704/05 od 20. tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju. Zakona o parničnom postupku. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. zasnovanim na identičnom životnom događaju. stav 2. na istim činjenicama. pravnosnažnom presudom. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. Članom 187. U konkretnom slučaju. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. radi se o identičnim strankama. a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije.član 347. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave . činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15. predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi. a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima. pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen. po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije. Zakona o obligacionim odnosima. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena.

7795/10 od 15. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. preinačena je i odluka o troškovima postupka. Pž. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa.241 - . Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. Gž.04. 4/10(2) od 28. . koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane.2010. Zakona o parničnom postupku (član 349.2010.01. navedenog člana. godine) 366. godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. Članom 362.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi. Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. ZPP) 365. ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. Na osnovu člana 362. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. Uz to. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku (član 349. ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. ranije važećeg Zakona).

01. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka.06.prema stanju u spisima .2010. Sud je potom. 2683/2010 od 03. Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke. a koje su u smislu člana 376.2007.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3. godine) REŠENJE (Član 363 .prema istom . usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je . nego o samostalnoj i novoj odluci. S tim u vezi. Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka.434. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje.zahtev u stavu 3. pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21.01. imajući u vidu da je . veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade.2006. niti ono može predstavljati novu odluku. jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu. prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude. Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21. godine. godine) 367. ZPP) 368. 1722/06 od 23. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog. a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80. i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453.715.366.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog.2007. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke.oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate. Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim.242 - . Pž. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev.02. to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju. Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda.

Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu.2006. Međutim. Sve navedeno saglasno članu 342. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost. tačka 3. tačka 6. prvostepeni sud odbacio tužbu. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369.09.2009. godine) 369. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. Zakona o parničnom postupku. Navođenje zbog čega se tužba odbacuje. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK na 352. ZPP) 370. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka.12. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. Zakona o parničnom postupku. jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. Iz navedenih razloga. Pravilno je u smislu člana 279. nedostatak pravnog interesa. 9668/06 od 28. iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje.243 - . a na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku. saglasno članu 342. rešenje je objavljeno. stav 1. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan. koji se shodno primenjuje i na rešenja. već deo obrazloženja te odluke. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda. već deo obrazloženja iste. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. Zakona o parničnom postupku. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena. 7940/09 od 29. .

2005. Zakona o parničnom postupku). stav 3. i 366 (za žalbu.372. 365. To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni. propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju. Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23. i 424. pravičnu i zakonitu zaštitu. zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku.02. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke. (za ponavljanje postupka). Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. .2010. Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107. godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci.1993. Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba. i 11. Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku.09. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline. ZPP) 371. i 401.) 394.(za reviziju). Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu.244 - .06. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355. 9. 421.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28.1981.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423. Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka. sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom. (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13.06. Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 . godine. 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom. i 10.

ZPP. Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti.2010. U odnosu na žalbu. Iž. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju. u vezi sa članom 103.05. 360. ali žalba nije potpisana. bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi.u smislu čl.245 - .B.. Iz tih razloga. stav 4.stav 6.P. Članom 100.br. pa se . Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti.o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana. nisu postojali uslovi da prvostepeni. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. ne sprečava drugostepeni . godine) 372. shodno članu 103. Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni. ispod imena nema potpisa. Zakona o parničnom postupku . odlučio da se odbacuje žalba tuženih. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B. te je odbačena. nije potpisao žalbu. jer ista nije nepotpuna. podneta od strane njihovog punomoćnika. odnosno do ne potpisivanja žalbe. zakon je napravio izuzetak. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija. žalbu je potpisao punomoćnik – advokat.B.Odredbom čl. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija.ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. a ni drugostepeni sud.11. koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata.03. jer punomoćnik tuženih. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? .2010. Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti. 1398/10 od 20. godine) 373. iz U. stav 1.2009. na mestu gde treba da stoji potpis.. po punomoćju u spisima.na osnovu žalbe .apelacioni sud. advokata M. shodno članu 357. iz U. gde je otkucano ime punomoćnika. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.P. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda. U konkretnom slučaju.209/10 od 9. u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska.ZPP. Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata.357.Prvostepeni sud je. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava. Takođe.. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. dana 18.stav 4.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih.godine. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu. 358. navedenu žalbu odbaci.može identifikovati. To što žalbeni razlozi . u kojoj je označena odluka koja se pobija. a koja se . te da je predat primerak žalbe na kojoj. advokat M. stavljen pečat punomoćnika-advokata. jer i to ispituje po službenoj dužnosti.u smislu čl. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati. Uredna je žalba koja je potpisana. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji. i 358. a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika.

koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno. i 2. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. Ove mogućnost tuženi nije koristio. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357.246 - . a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. da predloži eventualno saslušanje svedoka.2005. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. i 485.06. na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. Zakona o parničnom postupku. stav 3. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru. stav 3. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. godine.09. na blagajni pravnog prethodnika tužioca. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. 3551/2010 od 02. kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio. godine) 375. Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka. st. godine) 374. ukoliko za isto nema dokumentaciju. Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi. tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. stav 1. Takođe je mogao. . poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. Zakona o parničnom postupku. preko pošte. sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. već u gotovom. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. Međutim. Pri tome. Na okolnosti iznete u prigovoru.2009.09. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107.2010.PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. Pž. Zakona o parničnom postupku. bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. 1. podnesaka. Konačno. Zakona o parničnom postupku. da je potraživanje ispunjeno. iz opravdanih razloga. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja. i 20. istog zakona. Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama.

Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici.ZPP ("Službeni glasnik RS”. i 262.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. jula 2005. godine (iako je bila uredno pozvana). Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. 364. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. 148. stav 1). članovi veća. Žalbeni navodi . Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. 628/2006 od 18. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303. Naime. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl. stav 2. 1214/10 od 24. stav 3. i 378. i člana 303. juna 2005. stav 1. godine) . Rev. Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala. istog zakona. u vezi člana 359. stav 1.2006. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. člana 300. broj 125/04). niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12.05. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije.član 359. godine.2010. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor . sud ne raspravlja po službenoj dužnosti. stav 1. veštaka ili stranke.247 - . Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. godine) 376. na kome je zasnovao zaključak o visini štete. Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku. maja 2005. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku . kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. Prvostepeni sud je 15. U žalbi se u smislu člana 359. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.02. Pž. svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga.

tačka 12. Pž. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. kako je utvrđeno u prethodnom postupku. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. Međutim. ZPP) 377. 07. 2009. 14479/10(1) od 2.248 - . Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno. stav 2. 07. godine) 378. Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. sud će je odbaciti.da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju. Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se.sud će je odbaciti. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je .uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju. 2009. što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka.PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . a ako je ipak podneta . pre svega.376. a ako je ipak podneta. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari.2011.09. Zakona o parničnom postupku. a drugo .prema stavu Privrednog apelacionog suda . U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud. imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01. na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi. Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom. . Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. tuženi u žalbi osnovano navodi da je. i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. U svakom drugom slučaju. godine. godine.

godine) 379. godine. sve do zaključenja glavne rasprave. istog zakona.03. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. koje je održano 12. Naime. godine to ne proizilazi. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. 2009. 2005. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. ako tuženi na to pristine. 2005.2011. smatraće se da je pristao na povlačenje. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v. Pž. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. godine na kome je ista i zaključena. društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . godine. 04. stav 2. 10. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije. kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 2010. Budući da pristanka tuženog nema. direktora tuženog od 14. nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.d. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu. 10. direktora tuženog od 14. 10. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao. na kome je glavna rasprava i zaključena.akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata.249 - . stav 2. . 10135/10 od 31. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. 11. stav 2. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196. godine. tačka 12. Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima. Privredna društva (akcionarsko. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju. februara 2010. 2010.d. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. jer iz podneska tužilje od 26. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. 2005. pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. bio poništaj rešenja o otkazu v. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. s tim da je. Zakona o parničnom postupku. 04.

T. Članom 343. već predstavlja uopšteni zahtev. Međutim. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. godine.". prvostepeni sud je isti odbio. dokumenta o svojinskim pravima. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani. predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. u vezi člana 388. godine. Pri tom. Zakona o privrednim društvima. saglasno članu 344. u smislu člana 175. i 344. 01. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. predlagači su protivniku predlagača dana 03. Zakona o privrednim društvima. postupak nije pravilno sproveden. 174. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja. statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). bez označenja naziva i datuma dokumenata . predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S. Članom 344.250 - . u smislu člana 372. U istom je tražen na uvid osnivački akt. za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. Zakona o privrednim društvima. zapisnici. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. u skladu sa članom 345. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. stav 1. kao i dokumenta za privredno društvo "S. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću. da je žalba predlagača neosnovana. Pre obraćanja sudu. Zakona o privrednim društvima.T". Zakona o vanparničnom postupku. Prema stanju u spisima. Zakona o privrednim društvima. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. Zakona o privrednim društvima. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. kao neosnovan. knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. i ponovo 14. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva. jer nisu bili članovi tog društva. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda.akata za koje se traži uvid. ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. Kod tako uopštenog zahteva. odnosno neodređenog zahteva. 12. 2010. 2010. Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid. u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. u skladu sa članom 174.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24. interna dokumenta. 2011. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174. Privredni apelacioni sud nalazi. 343. 09. kada je odbio zahtev predlagača. Naime. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. Zakona o parničnom postupku.

Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje. a skinuo 12. u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. stav 1. stav 2. tačka 7.04.prema stavu Privrednog apelacionog suda . 8089/10 od 10.2009.2011.10. stav 2. zatražiće se mišljenje drugih veštaka. Zakona o parničnom postupku. te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu. Naime. Zakona o parničnom postupku. 2010. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. Iz ovih razloga. tj.PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta. godine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo. pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta. u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje. godine. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje.2009. Zakona o privrednim društvima. tačka 2. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je . tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje.propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. odlučio kao u izreci. s obzirom da je dostava bila neuredna. već na adresu preduzetnika. . 11. u vezi člana 30. 2009. Iz obrazloženja: Tužena je . tačka 12.10.251 - . već na adresu preduzetnika.06. Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387. Zakona o vanparničnom postupku.i komisije veštaka.2009. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Osim toga. stav 1. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.prema stanju u spisima . 256/11 od 6. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30. a ako je potrebno . kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344.dana 20. da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. godine.2011. Zakona o parničnom postupku . Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese.11. godine) 381. 10. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. Pž. godine) 380. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje. Takvim postupanjem.

Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. utvrdio potpuno suprotne činjenice. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja. godine i dopune nalaza od 27. imajući u vidu iznete primedbe.član 249. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. 2005. 2007. Zakona o parničnom postupku. godine proizlazi da se. stav 3. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je. 13070/11 od 28. utvrdio da . radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice.09. godine i Dopune nalaza od 27. te je morala biti ukinuta. 12. na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. izvršeno na pravilan način. Pž.00 dinara. godine.kako je zaključio prvostepeni sud.677. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine iznosa od 195. Zakona o parničnom postupku. navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka. 2005. stav 2.razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391. jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312. godine i usmenih izjašnjenja. 2009.900.član 259. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.900. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu. pre svega. 2010.00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog. Prvostepeni sud je. 04. 10.900. stav 1. 10. utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja. To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27. da iznos od 195. Prvostepeni sud će. 07. čije uračunavanje je . ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu. godine i dopunskog nalaza od 02. 2009. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. U ponovnom postupku. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza. imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja.00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07.00 dinara. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju. prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu. 06.na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje .00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati.252 - . tačka 12. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195. potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže . na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka.677. godine. prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka.2011. 04. zatražiće se mišljenje drugih veštaka . izdatoj na iznos od 195. a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. Nakon što postupi na navedeni način. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. 07. da se neslaganje u navedenoj visini od 391. na osnovu postojeće dokumentaeije. potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn. nije zatvoren nijedan konkretan račun. 2008.900. jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća. 2010. godine) .po nalazu veštaka . kao i da uplatom po priznanici od 30.

2010. Kada prepis prvostepene presude. tačka 12.2011. pa je. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto. u tom smislu. po tom osnovu. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika . na ime naknade štete. Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. Iž. na osnovu člana 387.PARNIČNI POSTUPAK 382. isplati iznos od 126. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. Zakona o izvršnom postupku. godine. tačka 12. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl. već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361.06. dana 01. stav 2. prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575.253 - . Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361. koji je dostavljen ovom sudu.54 dinara.11. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. tačka 2.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. Zakona o parničnom postupku (član 361. odbija. na osnovu člana 20. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi. koje je prvostepeni sud dao. stav 2. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva. tačka 12.167. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. stav 1. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude. ranije važećeg Zakona. 27. stav 2.272. Zakona o parničnom postupku . godine) . nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu. (član 361.00 dinara koji je tuženi. a – imajući u vidu .12. na ime regresa isplatio tužiocu. Odlučujući o zahtevu tužioca. ranije važećeg Zakona). tačka 12. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. stav 2. to je morala biti ukinuta. već neposredno izvršnom dužniku.305.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 233/11 od 10.2011.tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta . Zakona o parničnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. godine) 383.2010.02. stav 2. stav 2.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu. Pž.81 dinar. 14467/10 od 30. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. to se. Propustom suda.

tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom. i to u visini stope Centralne evropske banke. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. 4458/10 od 21. a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete. a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća.10. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio.PARNIČNI POSTUPAK 384. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja . Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. tačka 7. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće.imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja). godine) 385. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi . istog Zakona.2010.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262. 220. s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. stav 2. od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju. jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277. na osnovu čl. te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza.254 - . Pž.da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . stav 1. koju tuženi nije platio tužiocu. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta. Osim toga.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika. Naprotiv. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio. jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. i 223. održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. .

presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. već. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . Zakona o parničnom postupku. prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja. imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio. Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka. Posle toga. ističe manju neto težinu. tačka 12. Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja. međutim. Zakona o parničnom postupku . da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 1.10.255 - . stav 2. a ne suda. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Iz tog razloga.prijemnicu). nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu . godine) 386. utvrdiće da je tuženi . doneće novu odluku o tužbenom zahtevu. prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.2010. prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca. od čega zavisi da li se zahtev tuženog . Zakona o obligacionim odnosima.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.član 731. Pž.palete. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu. manama ili prirodnim svojstvima robe.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog. iz kojih može doći do štete na robi. osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca. u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. i to imajući. kao i neispravnom ambalažom . Pre svega. kao spornu. od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja. tačka 2.član 734.protivtužioca).da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće.član 731. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da.su neosnovani. te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . tačka 7. stav 2. a voće je bilo upakovano u kutije . izvedenih i predloženih dokaza. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . pre svega u vidu. Skladištar odgovara za štetu na robi. . on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe. 3449/2010 od 20. uz pravilnu primenu materijalnog prava.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog . Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom. Međutim. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe. Prvostepeni sud je. naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. tačka 1.protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja. Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka.

imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o obligacionim odnosima. tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom. stav 2. Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu. U svakom slučaju. nije data mogućnost da raspravlja pred sudom .PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem.10. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave.2010. Propuštajući da to učini.član 1089. stav 2. Pž. godine) 387. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora. te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu. tačka 7. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn. Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. godine. . godine) 388. S obzirom na ovu normu. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu.2011.član 361. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. tačka 7. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. 1 549/10 od 27. mirno rešenje spora. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. Zakona o obligacionim odnosima.01.član 281. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka.07. stav 2. a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. to je sud trebalo da odloži ročište.256 - . a ne suda. je u ovlašćenju parničnih stranaka. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema . Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze . Međutim. 10705/10 od 26. dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain. u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom. kao i zaključenje ugovora o poravnanju. Gž. Naime. a naročito propuštanjem dostavljanja. a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto.2006. Zakona o parničnom postupku. uz tužbu.

210/06 od 17. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I.2006. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe. gde je potom smeštena. carinski postupak je prekinut. te je presudom Okružnog suda u U.br. stav 2. Prema navodima tužbe.godine Vrhovnom kasacionom sudu. kada je zadržana. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. već je delimično prekoračio predlog.400. P. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. 7060/09 od 11. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava. Imajući to u vidu.3.2007. "dosuđujući" više od onoga što je traženo.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa. Za to vreme. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena.00 dinara. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka. u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa.2009. da je o tome sačinjen zapisnik.11. da je taj postupak prekinut.godine.2010. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. ZPP) 389.12. iako to tužilac nije tražio. roba je zadržana od strane carinskih organa. već vanredni pravni lek. tačka 12.godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera.257 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I. Ali. Zakona o parničnom postupku. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 . Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba. da je roba zadržana. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4. i presudu Okružnog suda u U. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3. .386. Tuženi je dana 1. svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka.580/06 od 4. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I.5. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.br. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima.

2010. godine. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01.08. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari.258 - .Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca.2010. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija.2010. član 365. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.08.09. Pž. na taj način. 9116/11 od 02. predali u prijemnu kancelariju suda.05. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan. a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet. godine) 390.rešenjem od 28. koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima. godine.1136/10 od 30. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22.2011.ZPP. prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. koji je podnet od strane tužilaca. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu. tako što su tužioci svoj podnesak.8.2008. te da su. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba.2010. te da se radi o očiglednoj omašci. godine . Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog.2008. . utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu. godine. Nakon toga.2008. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena. već vandredni pravni lek. godine) 391. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. koje je. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24.11. nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika.odbacio.04. stav 3. navodeći da je isti blagovremen i osnovan.stav1. da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365.07. postupajući po podnesku tužilaca. stav 3. Podneskom od 30. godine. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je . kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19.br.09.2011. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena.

Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12. zastarelo te je tužbeni zahtev. godine. tačka 3. Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. međutim. pa se isto rešenje. . a ne samom izvršnom dužniku. Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja. Imajući u vidu da.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. januara 2009. stav 3.05.259 - . godine. godine. pa ni do odricanja od zastarelosti. godine) 392. januara 2005. godine. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. a na osnovu člana 91. stav 2. ZPP. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost. kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. Zakona o uređenju sudova. 2172/10 od 15. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu. da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. Iž.zastarevaju za tri (3) godine. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak . Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug.2010. koje se nalazi na istoj adresi. Izvršni dužnik. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361.2010. rešenje o izvršenju od 04. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana. Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku. a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. prema povratnici koja se nalazi u spisima. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste.2010. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. godine. Zakona o parničnom postupku. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. januara 2009.potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . prema povratnici koja je u spisima.2010. stav 1. na osnovu člana 387.05. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. dostavljeno je.saldo kontiste.05. ne može doći do priznanja duga. zbog zastarelosti pravilno odbijen.07. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21.

godine. te da je time prekinut tok zastarelosti. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana.11. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana.03. čija se blagovremenost posebno ceni. jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga. Iz tih razloga. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15. 387/10 od 18. kako tužilac ističe.2011. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. godine. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu . Zakona o parničnom postupku. pa ni do odricanja od zastarelosti. godine. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti.260 - . nije došlo do priznanja duga. 3119/11 od 22. na osnovu člana 387. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari. godine) 393. jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. godine) 394. godine. u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu.11. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. došlo do prekida zastarelosti. nazvanim "dopuna žalbe". Pž. Bez uticaja je takođe. tačka 3.2010. godine.2008. dakle u pogledu odluke o troškovima spora. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. već je u pitanju samostalna žalba. Kako je tužilac pr. suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009.11.10. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan.2008. stav 1. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda. izvršen rad i uslugu. odlučeno je kao u izreci ove presude.2008. septembra 2005.saldo kontista. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III. a koje je ispravljeno rešenjem od 18.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog.

(Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu. kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. jula 2002. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari. septembra 2005. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga. U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi.05. 1. bez obzira kada je podneta. godine. godine. odlučivši kao u izreci ove presude pod II.261 - .PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. Zakona o parničnom postupku. godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe.2006. jer je podneta po proteku roka od osam dana. godine. kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja. Zakona o parničnom postupku. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. 11721/05 od 1. stav 1. st. 128/06 od 10. a u pogledu stvarne nenadle. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci. Zakona o parničnom postupku.2006. odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost). Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. godine primio 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. godine) 395. nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. radi čega je na osnovu člana 374. broj 125/2004). pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio. novembra 2002. to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. godine) 396. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. a u vezi sa članom 365. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. tačka 3. novembra 2002. i 2. Stoga se tužiočev podnesak od 26.02. tačka 2. u označenoj situaciji. septembra 2005. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. stav 1. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara. Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena.

stav 2. 2974/06 od 29. tako da počinjena povreda. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361.2006. s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud.02. Prema odredbi člana 21. u prvostepenoj presudi. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. tač. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. tačka 2. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. 1. tačka 12. u vezi člana 478. Zakona o parničnom postupku. tačka 4. 12615/05 od 20. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1. 2. godine) 397. Zakona o parničnom postupku. u vezi člana 478. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud. Zakona o parničnom postupku.2006. i 9. Zakona o sudovima. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. postupka Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 2. a saglasno članu 15. ako se tuženi u žalbi na . prema članu 372.262 - . 5. dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. januara 2007. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. st. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. godine. 1. već samo na zahtev stranke. Zakona o parničnom postupku. 7. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku. tačka 12. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. i 2. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. godine) 398.9. stav 2. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi. stav 1. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Međutim. koja se odredba u smislu člana 84. stav 2. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi.

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

godine) 409. procesno je nedozvoljena. stav 3. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. tačka 5. Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. 2803/2010 od 08. stav 3. Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. Rev. pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. Zakona o parničnom postupku. stav 2. izreke revizijskog rešenja. Citiranu procesnu odredbu. stav 3. Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom.2010. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi.PARNIČNI POSTUPAK rovima. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom. stav 3. a u vezi sa članom 401. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400. To podrazumeva da treća lica. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. NJime je revizija dozvoljena. procesnih zakona. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja. te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja. juna 2005. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. procesnog zakona. stav 2. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. Drugostepeno rešenje od 30. Članom 394. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije".07. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.269 - . godine nije rešenje iz člana 400. nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. smatra dozvoljenom. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude . to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. i člana 412. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena.član 27. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta.član 412. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. važećeg procesnog zakona. kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno .

pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. godine) 410. koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji. pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku. NJom je u stavu 3. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom. Zakona o prinudnom poravnanju. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.2006. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.2005. procesnih zakona. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje.2004. stav 3. Prev. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta. u smislu norme iz člana 8. doneto u stečajnom postupku. kao žalba žalioca. i 412. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta.1. revidentu. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka. . 381/06 od 15. stav 3. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31. Bez obzira na njenu izričitost. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja. revident je izjavio žalbu. preneto je prvostepenim rešenjem od 12. ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. godine osnivaču stečajnog dužnika. stav 2. Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. niti izjaviti revizija. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom. stečaju i likvidaciji. Protiv tog prvostepenog rešenja.10. tačka 1.03. U postupku stečaja u smislu člana 12. Stečajnog zakona.10. godine. važećeg procesnog zakona.270 - .2004. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene. sa obavezom dužnika . Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400. jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. godine.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena.

mogućnost da se u revizijskom postupku.2010. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422. kao razlog za ponavljanje postupka.ZPP.2007. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14.2007.godine primio presudu.2010. dana 18.godine.PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije.11.09.03. i 6.2009.stav 1. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži.09.ZPP.2005.godine. koji reviziju revidenta. pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U. sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja. u vezi tačka 6. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424. tačka 4. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu. tačka 6. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. ZPP. ZPP) 411.tačka 4. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu. I.br. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi. stav 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tačka 9. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. Najčešće su to grubi previdi.tačka 4. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433. koja presuda je dostavljena tuženom. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen.745/07 od 26.424. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena.2007. godine) .05.st.godine. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29. smatra nedozvoljenom. 381/06 od 15. stav 1.09.stav 1.ZPP.godine. to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426.09.ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen.1162/10 od 28. Stoga je cilj procesne norme. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe.ZPP. i 6.1. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava. P. Prev.st.424. S obzirom da je tuženi dana 28. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini.271 - .1.

2009. jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl. godine podnesak vratio sudu.10. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka.10. jer je u smislu člana 422.ZPP.10.2010. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni. dopunjen podneskom od 4.godine. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog.03.godine. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan.2010. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425.272 - . to je pravilno prvostepeni sud. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača.2009. godine u predmetu P br. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29. iako je prethodno poučen da će. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju. godine) 413. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Naime.2010. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6.2004. Tuženi je zatim dana 26. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja. presudom ili rešenjem.10.br. pa ga je odbacio.ZPP. Zakona o parničnom postupku.03. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj. biti odbačen. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke.godine.2004.08. jer je predlog za ponavljanje postupka. nerazumljiv i nepotpun. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo. godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. a upozoren je na posledice propuštanja. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. jer u smislu člana 422. saglasno članu 103.PARNIČNI POSTUPAK 412.godine. Dana 4. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. dopunjen podneskom 4. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune.2. ZPP. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo. podnet dana 29.2010.02.1072/10 od 25. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon. shodno članu 103.425 ZPP.2010. shodno članu 425. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan.

1. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet. ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka. tač. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen. godine) 415. stav 2. kao što je navedeno. pa je tako bitna povreda iz člana 374. Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga. tačka 7. 1. Razlog predviđen članom 426.7. Zakona (član 422. 1. tačka 2. 2. Pž. stav 2. 9. jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko. ranije važećeg Zakona). kao razlog za ponavljanje postupka. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz tih razloga. ranijeg Zakona). 1. tač. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku. Međutim. 1. 7.2010. godine 414. 2. tač. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. tačka 1. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.jer nije bio dozvoljen. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426. Zakona o parničnom postupku (član 422. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. 1.05. Zakona (član 361. U svakom slučaju. st. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. ranije važećeg Zakona).2011.273 - . tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da. tačka 1. st. odredba iz člana 374. Zakona (član 361. 931/2010 od dana 09. stav 1. tačka 9. tač. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. 2090/2011 od 25. stav 1. koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. br. st. tač. Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek. Zakona (član 422. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan. stav 1. (član 361. st. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica. st. Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. presudom ili rešenjem. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu.

Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. Zakona o parničnom postupku. ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi. januara 2005. kao nedozvoljen. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. Na osnovu izloženog. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja.. br. Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. navodeći da je punomoćnik tužioca. 31/93. st. 5094/05 od 3. P2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ".. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. 43/82. 24/94. godine) . 12/98. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. 58/84.. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. Naime. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak. stav 1. br. stav 2.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. Za svaki sud. 1. te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499. 36/80. 2864/02 od 10. br. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B. imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja.274 - .N. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. pa shodno članu 425. 57/89. istog zakona. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. P2. članom 421. 2864/02 od 20. 74/87. 27/92. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". te se postupak ponavlja. 69/82. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. 36/77. Zakona o parničnom postupku. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. istog zakona. Pž. izbrisan iz imenika advokata.2005. Postupajući na osnovu člana 491. Imajući u vidu izneto. decembra 2002.PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost.06. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499.. advokat M. i 2. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. 72/82. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe. stav 2. 6/80. predlog za ponavljanje postupka. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B. 20/90. 4/77. 125/04). decembra 2002. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. br. stav 2. Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. materijalna pravnosnažnost. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.

275 - . zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79. a naročito propuštanjem dostavljanja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku kada su tužba. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. a tom licu je bila uručena tužba. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. i stav 3. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. . 4934/06 od 11. tačka 1. Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci. Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište.PARNIČNI POSTUPAK 416. te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2006.06. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog. Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem.12. U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. godine) 417. Pž.2005. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama. i 20. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina. godine) 418. tačka 2. a tuženi matično preduzeće). može zasnivati na razlogu iz člana 422. već za ukidanje klauzule pravosnažnosti. tačka 1.

godine.2004. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28.5.2009.9.2004.2008.br. a koji nisu . tačka 2. a stranka se na njih nije pozvala. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19. godine i za ročište od 28. a skinuto 31. tada važećeg Zakona o parničnom postupku.2004.04. te da su se stekli uslovi iz člana 421. stav 2. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva. godine uruči tužiocu saglasno članu 145. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja.12. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka.12. kao i troškove postupka. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28. tačka 2. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine.. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku.9.2006.9.2004. Stoga.2004. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti.2004. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30.12.2009. Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom.2004. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421. 2709/2006 od 11. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. stav 4. 1649/01 od 28. godine. stav 1. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145.9.2004. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17. godine podneli predlog za ponavljanje postupka. stav 4.9. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom.2004. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom. godine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom.9. godine) 419. Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28. godine.276 - .05. Zakona o parničnom postupku.01. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom.9. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu. Kako je rešenje od 28.. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421. koji su zaključili tužilac i trećetuženi. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu. godine pravosnažno.06.2004. a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2. jer za postojanje njih nije ni znala. stav 1.

2009. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. dakle. u stavu 2. predlog za ponavljanje postupka.zakonitim i pravilnim. da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze. tačka 4. Međutim.2009. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. Smatraju da je Ugovorom od 30. odredbama člana 424. ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu.2008. godine. ukine odluku od 20.09. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu. istog Zakona je predviđeno da. Prema stanovištu prvostepenog suda.ukinuta.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku . (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen. a na osnovu odredbe člana 424. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu.član 422. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji.277 - . je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom .07. a stranka se na njih nije pozvala. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka. Takođe. godine ne proizvodi pravno dejstvo.12. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. godine) 420.2004. godine. stav 1. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen.01. njegovom puno. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim . ako bi rok određen u stavu 1. Zakona o parničnom postupku. pa je. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke.06. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio. stav 1. 5260/2010 od 09. a kako ovom ugovoru nisu pristupili. pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. Prema stavu tuženih.2010. Pž. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari). pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. podnet 21. i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn. Zakona o parničnom postupku. tačka 9. počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna. jer za postojanje njih nije ni znala. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani.

a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. ZPP) 421.04. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434. stav 4. Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. Zakona o parničnom postupku. dostavljena je punomoćniku tuženog 17. 4580/2010 od 18.2. i 435. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24. presuda drugostepenog suda od 02. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. a sa kojim će zastati. Rev.278 - . tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. iako su uredno pozvane? . 1330/10 od 22.član 430. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile . godine. Pž.12. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a sa kojim će zastati. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. ukoliko stranke ne pristupe na ročište. godine. Prema dokazima u spisima . godine. shodno članu 424.11. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima. uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta.441.09. Zakona o parničnom postupku. stav 2. uzeće u obzir sve okolnosti. godine.07. pa je od tada.2009. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati. Naime.2009. uzimajući u obzir sve okolnosti.2010.2009. U tom smislu. može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. prema stanju u spisima.povratnica.PARNIČNI POSTUPAK moćniku. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . kada je tužena strana u stečaju.2009. ZPP) 422.2010.

ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije. shodno odredbi člana 434. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. godine) 423.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. to je pravilno prvostepeni sud. odnosno opravdanosti navedene mere. to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu. stav 3. jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja.279 - . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. 289. ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja. 289.. ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera.". Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. i 296. A ako je krivični postupak u toku. iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. Zakona o parničnom postupku. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi . odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog. te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. imajući u vidu odredbe člana 95. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa.06. i 20. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. Kako se pravilnost disciplinske mere. stav 2.. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. i 296.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa.2005. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure. stav 2. stav 3.

stav 3. stav 2. jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama..280 - . stečaju i likvidaciji. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca. pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa.C. Pž. pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja.09. nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja .2005. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK na isto. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. januara 2002.. godine) 424. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda. a ukoliko je već okončan. kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije.P. Iz navedenih razloga.. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog.. te je time i povređena citirana odredba člana 95. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu. što navedenu odluku čini nezakonitom. 7814/05 od 20. broj 125/2004). proveriti ishod krivičnog postupka. jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". po članu 97.. kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214. povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. tačka 5. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.. sud mora u daljem toku postupka. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. stav 1. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno.

Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108. godine) 425.. 43/2001). Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K.281 - . 8279/05 od 16. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu. decembra 2003. međutim. zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K.. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada.P. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke. niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku. pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. godine otvoren stečajni postupak... jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N.09..PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru.2005.. stav 1. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade. drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen. zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa.. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem.. međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K. a za . br. a Okružni sud u K. Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.. pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja.... pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu. 55/96. od 24. a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke. jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24. tačka 1. postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao. koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku.. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem. decembra 2003. 28/2001. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br. Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev.

PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes.282 - . Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.2006. Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju. Prema tome. Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. Pž. tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. postojanju i prestanku radnog odnosa. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 . 12908/05 od 8. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora.02. pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187.04. što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost.454. stav 3. 10613/05 od 5. Naime.2006. Odredbama člana 439. ZPP) 427. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora. pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. . jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne. godine) 426.

Shodno izloženom.2010. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora. godine) 429.09. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl.tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. ne može sprovesti.Stavom 3. ne može sprovesti. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati. .12.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru.1236/10 od 15. jer je ona nedozvoljena. pa kao takva ne predstavlja meru koja se.449 stav 1.283 - . Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. 20ž Zakona o privatizaciji. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pž. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe. Zakona o parničnom postupku. naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri.2009. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. godine) 428. a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere. i 299.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. prema čl. a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. Međutim.br. Saglasno čl. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. 302. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete. 5071/09 od 15. tužilac traži zaštitu prava na državinu. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava. 449. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari.

ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. na osnovu čl. 211/10(2) od 10. 220. Prvostepeni sud je. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane. broj 125/2004).284 - . pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". tužilac je u smislu odredbe člana 75. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. tj. da isti nije deposediran. primenom pravila o teretu dokazivanja. godine) 430. ni zahtev za povraćaj državine. da se zasniva na zakonu.2010. kojom isti nije prihvatio. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge). prvostepeni sud je utvrdio.02. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. U konkretnom slučaju. ni zabranu budućeg smetanja. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. godine. Zakona o parničnom postupku. postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. godine) . od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn.2006. U konkretnom slučaju. Pž. međutim. jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj. Iz obrazloženja: Izuzetno. Od toga. U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.09. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije. tj. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. i 223. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja. 11151/05 od 1. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. jula 2005. da se zasniva na zakonu. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine. da nisu deposedirani. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja.

tačka 4. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. odbačena je tužba. rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga. a u smislu citiranih zakonskih odredbi. stav 3. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja . Zakona o parničnom postupku. Redovna tužba za naplatu zakupnine. odvoz smeća i slične usluge. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. isporuku vode. toplotne energije i odvoženje smeća. 8527/05 od 21. ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti.član 449.05.. Izvod iz poslovnih knjiga. Iž. može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. Pž.PARNIČNI POSTUPAK 431. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda. Prema tome. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere. zbog toga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. 1588/2010 od 20. godine) .06. stav 2.2010. ZPP) 432.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju. toplotne energije. osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. prema članu 36. isporuku vode. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa. Prema stanju u spisima predmeta. godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466. Naime.285 - . U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere.2005.

koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12. stav 4.12. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. iz spisa predmeta. st. Zakona o izvršnom postupku.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka. blagovremeni prigovor uložila je O. nalazeći da tužena J.PARNIČNI POSTUPAK 433.2006. primenom člana 458. stav 1. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23. kao tužena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. po članu 21. jer je podnet od strane neovlašćenog lica.S. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. Naprotiv. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju. godine) 434. Zakona o parničnom postupku. godine odbacio kao nedozvoljenu. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr. bez obzira što je prigovor odbačen. kada je žalbu tužene. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje. čiju dozvoljenost. da tužiocu plati iznos od 73. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana.G. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5. 1.2005. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku.S. kao označena tužena. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. iz B. stav 1.031. Protiv ovog rešenja.4. zbog pogrešne primene člana 365. bez dostavljanja punomoćja. Zakona o izvršnom postupku. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku. 1.S. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365. nepotpun ili nedozvoljen. Kod takvog stanja stvari. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. Međutim. izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5.S. a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga. i 3.S.2007. Kako je J. legitimisane su stranke u postupku. Prema članu 355.5. pri tom se pozivajući na član 458.5. kao neblagovremen. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.286 - . 1. stav 1. stranka u postupku. 5313/06 od 23.4. i 3. s pozivom na član 365.2006. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga.2006.2006. godine ukinuto. a ne podnosilac prigovora. st. Zakona o parničnom postupku.5. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. st. proizlazi da je kao tužena označena J. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu. Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja. i 3. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.

u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. 454. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu . i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. 2954/06 od 24. kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. po članu 458 stav 1. shodno citiranim odredbama člana 21. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. godine) 435. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl.12. koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Zakona o parničnom postupku. Zato se odredbe člana 458. Zakona o parničnom postupku. potpunosti i dozvoljenosti prigovora. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba.2005 godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. Zakona o izvršnom postupku.287 - . isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26. koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. koje je postalo pravosnažno. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika.12. u skladu sa odredbama člana 21. niti se zakazuje pripremno ročište. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. i 455. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu. po kome je doneto rešenje o izvršenju. Zakona o parničnom postupku. Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku.2005 godine. Zakona o parničnom postupku.12. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen. zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno. 453. Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen. stav 1. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. Pravosnažno rešenje. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku.1.2007. Zakona o parničnom postupku. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U parničnom postupku. uključujući i ispitivanje blagovremenosti. Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen. stav 1.

nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. do 464. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. U članu 453. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. stav 1. Zakona o parničnom postupku. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu.06. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe .predloga tuženom na odgovor. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu. Stoga.288 - . Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga.. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). Shodno odredbama člana 457. Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194. 14154/05 od 22. godine) . a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. ovog zakona. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.2005. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. stav 1. a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga".03. Zakona o izvršnom postupku. između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga. stav 1. Prema iznetom. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. stav 3. ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga.. i 20. Kako je članom 458.. Po prigovoru izvršnog dužnika. član 458. u parničnom postupku. odnosno odredbama člana 453. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Članom 458.2006.. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje. godine) 436. a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom. Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom.PARNIČNI POSTUPAK člana 21.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)".

453 . Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458.086. 2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142.(Iv) od 9. pa je rešenjem Ipv. godine podneo Opštinskom sudu u K. novembra 2001. Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate. a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog . godine i 2. godine do isplate. Dužnik . br. i 454.00 dinara sa zakonskom kamatom od 21. Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim. Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). novembra 1989. izvršenju na osnovu verodostojne isprave).289 - . 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2. nije ukinut od strane izvršnog suda. kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu. je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. po odredbama člana 459.PARNIČNI POSTUPAK 437. U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja). 453. Zakona o parničnom postupku. stav 1). stav 4.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka.tuženi u ovoj parnici. godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142. godine.. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. avgusta 2001. aprila 2001.086.480. jula 2001. godine do isplate. Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . stav 1. broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje.086. predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142.00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. Rešenjem o izvršenju od 6.716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20. nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18.. smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ". aprila 2001. o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu.nije ukinut.00 dinara. pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu. 28/2000). trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458.00 dinara za neisporučenih 16.464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. stav 4). ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54. oktobra 1989.

stav 1.2003. radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3. a materijalno-pravne odredbe člana 54. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima. i 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2002. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca.00 dinara. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. stav 2. godine. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene. godine) 438. 2104/19 od 11. zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati.1.4. stav 2. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu.2005. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3. st. 1.2006.2002.50 dinara. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br. u vezi člana 478.12. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju.11. godine kojim je odredio predloženo izvršenje. tačka 12. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv. tačka 12. Zakona o parničnom postupku.200.992. a prigovor tuženog neosnovan. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. godine) . 700/2006 od 8. pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku. već samo na zahtev stranke. Rev. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. već na drugo pravno lice. u prvostepenoj presudi. br. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku.2006. koja su tim rešenjem utvrđena. godine protiv tuženog. tačka 12. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372.12.9. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. 2675/04 od 17. postupka Zakona o parničnom postupku. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. stav 2.290 - . Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene.06. u vezi člana 478. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji.2004. 2974/06 od 29.

U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza. s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog. Kako konkretna prvostepena odluke. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama. neće preispitivati u postupku po žalbi. u smislu citirane odredbe.479. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. presuda zbog izostanka. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338. 911/11 od 24. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe.2011. na koje se navodima žalbe i ukazuje. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. na osnovu člana 478. a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti. prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490.PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 . konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje. jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. ZPP) 439. to je neophodno jer se. Dakle. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. tačka 12.291 - . pravilna je ocena prvostepenog suda da su se. po svojoj prirodi. odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Naime.. godine) 440.. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava.02. Zakona o parničnom postupku). pozivom na odredbe člana 338. bez obzira što se ono. Zakona o parničnom postupku koja reguliše . Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja. Pž. Međutim.

a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. Tuženi je došao na zakazano ročište. godine) 441. a koje se odnose na spor male vrednosti. konstatovao određeno stnje. stav 2. Zakona o parničnom postupku. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti. Pž. odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. stav 2. Zakona o parničnom postupku. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti.06. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu. Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti. a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 9993/05 od 28.2005. Dakle. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. Zakona o parničnom postupku. i 12. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. jun 2005. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe.292 - . naročito postupajući suprotno članu 471. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. tač. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. to može biti raz. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja. pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku. U zapisniku sa ročišta od 9. 6. Prema članu 338. godine. aprila 2005. Naime. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9. Iz svega napred navedenog. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. juna 2005. Zakona o parničnom postupku. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu.

Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476.892. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. jer u sporu male vrednosti na ročište . Pž. godine) 442.86 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. broj 125/2004). U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). 6745/06 od 23. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. Prema odredbi člana 475. drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava. Zakona o parničnom postupku (član 475. tačka 8. a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni. a prema odredbi člana 312. juna 2006.00 dinara. stav 2. ranije važećeg Zakona). Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva.PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15. U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. pa je u takvoj situaciji.50 dinara. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju.08. neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8. Pored ostalog. i to izvode realizovanih stavki.30 dinara. Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 2. stav 2.300. koji sprečava izvršenje. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti. kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15. nisu isticane tokom prvostepenog postupka. kao i za troškove izvršenja od 4. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka.741. sa zateznom kamatom. stav 3. doneta je presuda zbog izostanka.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28. tačka 8. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".293 - . stav 2. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.746. Prema tome. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine uplatio iznos od 4. broj 125/2004).324. stav 2. na ime glavnog duga. tuženi. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2006.

Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja. kao i parnični troškovi. godine) . uredno pozvani tuženi . Imajući u vidu takvo stanje stvari.06.vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2011. Pž. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir. Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima. radnja tuženog nije postojala.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21. jer dokazi koje je tužilac podneo . S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga.2010. s obzirom na odredbu iz člana 29. te da u spornom periodu. kada su ispostavljeni računi.12. ukoliko ne čine glavni zahtev. ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana .bez uticaja su na drugačiju odluku. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. stav 2. 7567/10 od 03. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. i 10. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom. Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom. godine. pravilno primenivši član 475.računi kao verodostojne i jednostrane isprave. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi.zaista i izvršena.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. to se stoga dugovana kamata. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl. stav 1. stav 2. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. 10161/11 od 21.294 - . Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj.2010. obavljao određenu delatnost. koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog. pored toga što je privremeno odjavio radnju. Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena. Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi.01. 8. Zakona o parničnom postupku (član 476. ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475. Zakona o parničnom postupku . ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku. jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev. Zakona o parničnom postupku. godine) 443. Pž.

G. ili sa kog docnijeg ročišta. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475. jer je na isto pristupio bez punomoćja. stav 1. koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. na koje je uredno pozvan. godine nije dozvolio advokatu D. pa je na osnovu odredbe člana 475. Ali. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N. stav 1.. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. jer tužilac nije uredno pozvan. podneli tužbu. februara 2005.K. Nepravilna primena odredbe člana 475. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu.PARNIČNI POSTUPAK 444. Zakona o parničnom postupku. februara 2005. a uredno je pozvan. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Članom 475. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. koji se nalaze u spisima predmeta. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom.S. i D.06.K. godine. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga. 6822/05 od 12. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu. stav 1. zastupanje tužioca na tom ročištu. jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe. Pž. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. godine) 445. Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan.295 - . U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. februara 2005. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda.. godine pozvan advokat M.2005. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Shodno iznetom. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24. smatraće se da je povukao tužbu..G. Činjenica da je stavom 2. a ne i na punomoćje. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca.. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475.

Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Naime.11. a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca . Pri izričitim odredbama člana 475. ne pristupi na ročište.prema stanju u spisima . Zakona o parničnom postupku. godine) 446.nije dostavio dokaze za svoje navode. tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju. koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda. godine) 447. ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. i 7. (Iz presude Višeg suda u Valjevu.2010. Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. Pž. Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi.09. i 25. svojim odsustvom sa ročišta. godine) . već se samo pojavljuje kao suvišna. stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku.2006. naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja. pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom.01. U konkretnom slučaju. Iz navedenih razloga. bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima. bez obzira na opravdanost razloga. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet). tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. i 14.05.2011.PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475.296 - . što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona. stav 1. bez obzira što odredbama člana 476.član 476. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. tuženi . istog člana. Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. 2324/2010 od 13. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Gž. bez obzira na opravdanost razloga izostanka. 28/11 od 27.

Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. to znači da je obaveza prvostepenog suda da. jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio . Prilikom donošenja presude zbog izostanka. što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. 599/2010 od 19. stav 2. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. zakona. Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude. Odredbom člana 476. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. Gž.PARNIČNI POSTUPAK 448.2010. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan). Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine) 449. te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.član 476. stav 2.05. i da se radi o sporu male vrednosti. u stavu 2. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta). Dakle. a uredno je pozvan. stav 1. Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku . stav 1. Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . istog).297 - . Zakona o parničnom postupku. tačka 12. Međutim. istog zakona. istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. prilikom donošenja ove vrste presude. stav 1. doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika.član 476. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama. Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. da je tuženi prethodno osporio tužbe.

06. dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? .PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. člana 476. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. stav 1. primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. onda se presuda na osnovu člana 476.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Bez obzira što odredbama člana 476.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20.2005. Dakle. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. stav 1. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.298 - . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava. Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476. stav 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.06. Kako se objašnjava stav 2. godine) 451. stav 2. što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti. Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. godine) 450. jer je istovremeno odredbama člana 478. pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku.

kao i dokaze iznete u dotadašnjem toku postupka. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. stav 1. prema stanju u spisima . a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. godine) 452. Zakona o parničnom postupku je jasna. istog zakona. Pored navedenog. godine ostao pri tužbi i zahtevu. i 20. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište. 2.PARNIČNI POSTUPAK Odredba člana 476. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ne sadrži razloge za odlučivanje kao u navedenoj presudi. Članom 476. iznoseći i razloge za isto osporavanje. sud pri donošenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuženog. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. Ceneći da su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka usled izostanka tuženog sa ročišta za glavnu raspravu a na osnovu člana 476. stav 1. aprila 2005. a u vezi člana 490. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi.299 - .2005. Sud je odredio izvršenje po navedenom predlogu poverioca – tužioca. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog. stav 2. predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Na osnovu člana 54. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. istog člana. stav 1. jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima.06. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Obrazloženje navedene presude. i 3. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet. odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti.

300 - . stekli su se uslovi za donošenje presude zbog izostanka iz člana 476. da li se izvode dokazi čitanjem isprava u spisu predmeta.11. Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 476. te da li .2006. godine) 453. ceneći pri tom shodno iznetom u pogledu tužbenog zahteva da li su činjenice na kojima se isti zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama.PARNIČNI POSTUPAK tuženi je podneo prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tužioca iznoseći razloge osporavanja istog. Kako je na ročište za tuženog pristupio punomoćnik koji nije imao uredno punomoćje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na ročište ispunjeni uslovi iz člana 476. stav 1. Pž. pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tužbe i dokaza dostavljenim uz nju. Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku presuda zbog izostanka se donosila isključivo ako se tuženi nije na bilo koji način upustio u raspravljanje.2005. Samo na takav način sud strankama pruža zakonitu jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava u smislu člana 2. Odluka će se međutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza. ali je nesumnjivo zbog opšteg raspravnog načela koje važi i u ovoj situaciji pri donošenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tuženi već upustio u raspravljanje sud dužan da ceni i navode tuženog iznete u dotadašnjem toku postupka. već je sankcija u činjenici da će se zaključiti glavna rasprava pa će on time biti onemogućen da ističe nove navode i dostavlja dokaze. Sankcija za tuženikovo izostajanje ne može biti donošenje odluke kojom se neće ceniti njegovi navodi. Zakona o parničnom postupku.04. Novi zakon predviđa da se presuda može doneti u slučaju izostanka tuženog sa kog docnijeg ročišta i kada se tuženi već upustio u raspravljanje. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka na prvom ročištu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 476. Ako punomoćnik uredno pozvanog tuženog na ročište pristupi bez urednog punomoćja usled čega mu bude uskraćeno zastupanje. u skladu sa raspravnim načelom kao opštim principom parničnog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno. stav 1. godine) 454. Prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadašnjem toku postupka. a uredno je pozvan. Zakona o parničnom postupku. 3278/06 od 12. Zakona o parničnom postupku presuda zbog izostanka može se doneti ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. 7429/05 od 30. ali ceneći i navode tuženog iznete u toku postupka do donošenja presude zbog izostanka. jer su posledice u toj situaciji iste kao da tuženi nije pristupio na to ročište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Pž. U pogledu urednosti pozivanja tuženog nesporno je da je tuženi uredno pozvan. Navedeni prigovor sud nije cenio pri donošenju presude zbog izostanka. postavlja se pitanje forme i sadržine zapisnika koji se sastavlja na ovom ročištu? Da li sud donosi reše