PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti.da li je Aneks ugovora od 17.02. godine. godine.1.2001. i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu.10. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl.2002. 6383/11(1) od 07. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke. godine. i 482. godine. 10865/06 od 23. godine) -7- . i ranije važećeg Zakona) odn.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16. 481.034. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.05. Čak i da jeste . nedelju snimanja.10. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora.00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26.000. a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog.000. u sklopu svih drugih dokaza zajedno. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24. godine) 10. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8. koja .2001.2001. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. Kod takvog stanja stvari. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica . Pž. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384. godine zaista i potpisan. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.2005. a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu. Zakona o parničnom postupku (član 8.10. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku.2011.2007. Navodi u pogledu osporavanja računa br.05.konvertovana u EUR iznosi 77.2001.PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev.08. Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke. prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. te da tužilac sa 4. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje. Zakona o obligacionim odnosima.12.

izvrši oduzimanje predmeta.2011. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. već organa uprave. te da donese odluku o takvom predlogu. -8- .01. Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine.da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava. pa i Ministarstvu trgovine i usluga . Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. Međutim. Isti stav . to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda. samostalno i suvereno. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica. na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. U suštini. koji parnični sud ocenjuje slobodno. 14767/10 od 10.PARNIČNI POSTUPAK 11. da odlučuje suvereno i samostalno. kao i druge izvedene dokaze. odluke suda. primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ . kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru.Međunarodni ugovori". iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike . proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države. kao i lice od koga je roba oduzeta. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. stav 1. te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn.Odeljenju tržišne inspekcije. da o tome obavesti nosioca prava. 6/2002). Zakona o parničnom postupku. kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice . tačka 1. Zakona o parničnom postupku.član 7. Pž. Saglasno tome. ponavlja i u žalbi. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. godine) 12. što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215.članice SFRJ. Inspekcija ima ovlašćenje da. br. uključujući i odlučivanje o privremenim merama.

Pravilno je prvostepeni sud. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike . istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom. tačka 1. septembra 2002. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste.. 8799/05 od 7.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. kao i koji je ishod navedene procedure. -9- . a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S.. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice. decembra 2004. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2. 6029/04 od 29.bivše članice SFRJ. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. Pž. godine) 13. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca. pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. stav 1.2005. koja su tela države nadležna. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća. osporilo zahtev tužioca. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena.11. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. a sve shodno članu 4. Pravilno postupajući. pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka.

onda se to mora uzeti u obzir.01. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11.2006. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27. godine poništena je odluka Saveta fakulteta.2005. godine. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa..10 - .. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava.. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan.4.09.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa).2002. U. 1041/2003 od 7. Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu. godine.2003. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos. Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti. To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt.6. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M.. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Imajući u vidu izloženo. posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27.. II 619/05 od 20.2002. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14.6. stav 2. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt. Rev. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. predviđene članom 398a. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja.7. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora. u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. zato što je otpao osnov za davanje otkaza. januara 2005. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. godine) 14.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju.. 13222/05 od 16. Zakona o preduzećima. fakulteta na sednici od 26. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. januara 2005. fakulteta od 28.. godine. ne može raspravljati u parničnom postupku. godine) . Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. godine konačno i pravosnažno.2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M.

a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda. niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu.br.parcelom na kojoj se objekat nalazi.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 . u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V.798/10 od 25. što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari.a Zakona o sudovima. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud.5.. JKP Elektroistok.ZPP.17.. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.godine.st.1. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku. sa pripadajućim zemljištem na kat.11 - .15. zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud.st. godine) 16. I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata. a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat.b. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora.1. shodno ovlašćenju iz čl.Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica. S.S. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena." A.parceli 2150/1 KO S. Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud. .25. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. ZPP) 15. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta. Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S. Naime.2010.D. saglasno čl. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti.ZPP.

a prema odredbama pomenutog Pravilnika. Sud tokom celog postupka. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog. a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog. 9098/05 od 23. što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice. te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice.br. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.. Zakona o sudovima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.09. po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N. između ostalih i za naknadu dnevnica. odlučuje se u upravnom postupku. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara. po službenoj dužnosti. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica. niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima. kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. . to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan.12.2005. godine) 18.2010. 1198/2010 od 21. doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.12 - . prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice. a drugi – fizičko lice. Kako je u ponovnom postupku. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije.. postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku. godine) 17.. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora. oglasiće se nenadležnim. Ako je spor između tužioca . od kojih je jedan pravno lice.PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. nego neki drugi domaći organ. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca.. tako i po protivtužbi prvotuženog. jer se ne radi o sporu iz člana 15. u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog.

Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele. 555/2010 od 13. Sud tokom celog postupka. U konkretnom slučaju. Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. a o tome se odlučuje u upravnom postupku. porodičnih. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. a ne sud. prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku.. pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost.. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. a ne sud . ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. privrednih. već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem. Zakona o parničnom postupku. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. shodno članu 1. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. već u nadležnost upravnog organa. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice. Iz spisa predmeta kao i . godine) 19. stav 1. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu. Gž. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod. i član 280. po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279. pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu.13 - . odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. Zakona o parničnom postupku. kao državni organ. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu. Naime.2010.04. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. radnih. nego neki drugi domaći organ.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. Naime. oglasiće se nenadležnim. tačka 1.

Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. i 2003. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. stav 2. navedenog člana. Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. Iz navedenog proizlazi dakle. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61. pod uslovima propisanim tom odlukom.2005. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ. stav 2. što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. koje je tužilac ostvario tokom 2002. godine. a to znači da i tužilac. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju. Nasuprot žalbenim navodima. čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. Zakona o parničnom postupku. da je u konkretnom slučaju. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja.78 dinara. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. Istovremeno u stavu 3. propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. Pž. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. stav 2. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje. Dakle. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876.14 - . godine) . 1763/05 od 24. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 3. našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. pa je u članu 11. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza. Naime. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o opštem upravnom postupku. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu.03. dok je u članu 12. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17.500. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla.PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije.

Zakona o uređenju sudova). marta 2003. godine. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. . a saglasno članu 18. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. Zakona o vodama.javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. i 107. radi pravne pouke tužioca. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. tj.15 - . Zakona o uređenju sudova). kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ.. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. 100. pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. godine. juna 2004. a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. Zakona o vodama. tako i njene visine. stav 1. a u skladu sa članom 99. a u smislu člana 18. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine. Naime. te člana 15. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom.. Naprotiv. stav 3. broj 832/04 od 20. čl. ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje. aprila 2004. Zakona o vodama. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. Zakona o opštem upravnom postupku. a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. već je za to nadležan drugi organ . Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. godini. Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. 101. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. te rešenje pod istim brojem od 7. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z.PARNIČNI POSTUPAK 20. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. godinu. Zakona o sudovima (odnosno člana 21. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. stav 2. godine. Ovo stoga što je članom 99.

33. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. Zakona o izvršnom postupku. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. Zakona o uređenju sudova. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. 258/2005 od 7. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku. Pri tome. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. tačka 2. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda. tačka 4. čl. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave.11. i 266. Međutim. marta 2003.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. godine) 21. 265. 11. kao ni članom 24. Zakona o izvršnom postupku.2005. Zakona o uređenju sudova. tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine) . Pž. stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 2. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno.16 - . već u nadležnost upravnog organa. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. jula 2005. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. stav 2. 34 i 54. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. i 8. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. stav 1. Prev. 264. stav 2. Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. 8468/04 od 16. stav 2. Zakona o uređenju sudova). ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca. stav 1. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. Zakona o prinudnom poravnanju. Zakona o opštem upravnom postupku. niti u članu 15. 261. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa.

tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378.882.94% suvlasničkog udela. što predstavlja 26.. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. tužioca drugog reda . jer predmet nisu pravna. iznos od 251. godine. Osim toga. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E.. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. što predstavlja 66. odnosno procenom veštaka. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena.. te da na taj način prevari i ..17 - . kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga.17 USD. iako je njihova vrednost 251. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača. godine.2002. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. visina uloga. već faktička pitanja. 717/03 od 20. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. godine. kao sastavnim delom.. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda .699. stranke to mogu da utvrde sporazumno.33% suvlasničkog udela. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana.." DOO u B. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.199.. iznos od 25.73% suvlasničkog udela. a da bi i pored toga. iz B.D.D. u vezi člana 200.17 USD. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.2003.PARNIČNI POSTUPAK 22. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja.199. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. istog utvrđena visina nenovčanog uloga.2005..3. Po daljim navodima žalioca. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća.11.500. Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III.882.56 USD. ili ovlašćeni procenjivači. tj.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003.V..D. što predstavlja 6.000. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine. uz navođenje da je navedenim rešenjem.00 USD. što nije učinio. 147/04 od 8. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11. iz B. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću.00 USD. iznos od 102.. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe.9.17 USD.

11. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. FI. stav 1. godine..2003. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda... dajući razloge. Saglasno iznetom. uz izveštaj iz stava 1... br.. V Fi. akcionari. odnosno osnivači. br. jer u članu 457.. 5393/01 od 15..br.. nalaz i mišljenje procenitelja "I. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D..11. a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS".6. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187.2002 godine. i tako imao pravo odlučivanja. dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. rešenje Trgovinskog suda u B. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće." DOO u B.7. godine. godine.2002..2001. ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27. pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.6. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori.. 29/96. ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. U članu 339. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E. krivičnu prijavu. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200.. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća.18 - .2003. nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ".. br. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. 29/97. 125/2004). br." DOO u B." od 25. 29/97..2003. V Fi. rešenje Trgovinskog suda u B.. Fi.2." DOO u B..2003. 33/96. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa . 10830/03 od 12. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16. 10830/03 od 12. godine.D. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B.8. 10830/03 od 12.3. 74/99. 33/96. odluku o povećanju kapitala preduzeća "E. godine.. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS. direktora i osnivača. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi.2001. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda...određenoj srazmeri. 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima. 59/98. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. godine.6.. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa. od 11. Saglasno iznetom. od 27. godine... pre prijave za upis u registar. br. ovog zakona". koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje.PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. odluku o povećanju kapitala od 20. 29/96. godine. 74/99. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela. Zakona o parničnom postupku.2003 godine. stav 1.2003.. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E. sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima.11. 125/04). Zakona o parničnom po. 59/98. br. br. od 1.

94% prema 6. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. godine) 23. godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. Član 62. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. stav 2. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. što iz tužbe. stav 2. između ostalog. stav 1." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a u okviru toga i da. Ovo zbog toga. kao pravnom odnosu.G. koriste. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji.19 - . uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću. S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. decembra 2003. stav 1. Članom 60. Zakona o privatizaciji. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60. srazmeri (26. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost. Članom 62. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. kao pravnoj činjenici. pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini. Dakle. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.33%). to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b. Pž. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. Stoga. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom. ne spada u sudsku nadležnost. Zakona o privatizaciji. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. te postavljenog tužbenog zahteva. Dakle. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Međutim.73% prema 66. Članom 41b. od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju.PARNIČNI POSTUPAK stupku. člana 41b. Stavom 2. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije.06.2005. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1. 4660/05 od 17. Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije.

ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Članom 15. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka. Navedena odluka nije pravilna.04. često. ima oglasiti nenadležnim. Ovde je osnovno pitanje (dilema). dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom. u konkretnom slučaju. zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu. Sama mogućnost zlou. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. prema okolnostima tog momenta. varijabilne tačke vezivanja. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. 2. Pž.2005. a ne momenat pokretanja postupka (parnice).20 - . godine) 24. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. Pitanje je. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. zbog promene domicila. zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova. jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. Zakona o parničnom postupku. u momentu kada mu je tužba dostavljena. zamrznuto je i činjenično stanje). oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1. Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. 46/96). okamenila – perpetuatio fori. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka.. 2943/05 od 21. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. 3. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. 43/82. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. ustanovi da je nadležan. prema izmenjenim činjenicama. dakle. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari. Ukoliko sud. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti. To znači. I to je sve. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti.. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija. predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu).

iz razloga celishodnosti. sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. znači. na dostavljanje tužbe tuženom. logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Dakle. relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom. i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti.21 - . U konkretnom slučaju. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. toku stvari. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. Takođe. Tačno je da postoji mišljenje da. za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. kako to i u zakonu piše. on ima puni smisao. Međutim. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom. jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. pošto je tuženi saznao da je tužen. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. Međutim. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. Samo ukoliko se uzme da član 81. svesnih i namernih manipulacija. jer su posledice njihovog nepostojanja različite. Stoga. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. s druge strane. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. U principu. Sporno je. Međunarodna. on će postati nadležan. s jedne strane. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. Ipak.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. Ona se okamenjuje. ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. suprotan stav mogao bi naći . Međutim. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka.

Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16. u drugom ne. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. Ovakva interpretacija odredbe člana 50. prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti. godine) 25. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. od ovog pravila. je relativno široka. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog. osim pristanka tuženog. Dalje. odredba člana 50. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu. 3065/05 od 3. odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. Pž. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom.22 - . već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan.09. tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva. Najpre. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost. odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti. o kome se u konkretnom slučaju radi. Međutim. poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. Zatim. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga. Da li je u smislu člana 52. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno). Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. a i najčešće je. Naime. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja . pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. Konačno.2005. Dakle. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50. jer je kod njih dozvoljeno. Dakle. Zakona o parničnom postupku. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu.

Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda. što je u vezi člana 53. član 58. Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33. jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca. Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari... shodno članu 52. 18/92 i 71/92). bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti. 61/04). kao i na nelojalnu konkurenciju.. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"". i 25. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. godine) 26. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda.. jer se u ovom sporu ne utvrđuje za. Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud. i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade. Pošto je prodavac tužilac. tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS". i 14. ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. za suđenje u sporu između parničnih stranaka. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica. ovog zakona.06.2006. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda. 46/91.L. postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje. Zakona o žigovima. br. Naime. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite.L. ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom.11. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule). Prema članu 15. stav 1. pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima.23 - .. Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. stav 1.. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K. Zakona o parničnom postupku. 60/91. Međutim. za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom.." br. 2006. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države.PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. a sedište tužioca se nalazi u K. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine. pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom.. 292/06 od 28. godine) 27.10.

.24 - . godinu već refundirao. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. 89/03).26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu. P-10/04 od 11.2003. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio. jer je odredbom člana 49. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu. godine radniku tužioca I. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede.. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi. ne radi se o upravnom postupku. iz R. Trgovinski sud. isplatio 23. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6.11.S.00 dinara dana 9. pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. obzirom da je tužilac svom radniku I.S. godine) 28. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A.S.S.936..27 dinara po konačnom rešenju za 2003.526.. I. saglasno članu 54..12. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio. Tuženi je tužiocu iznos od 8. kod Opštinskog suda u A. I.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog.. obavezan je tužilac da I. odnosno za zabranu povrede.231. već o obligacionom odnosu.S. a koja padaju na teret tuženog.2005 godine i 23.784.10.11. a koja padaju na teret tuženog. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate...2005 godine. navedenog zakona. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari..2-500072/03 od 13. br. je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37. navede.2004 godine. u predmetu I-106/05. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom. kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. pa je u tom postupku tužilac I.00 dinara dana 7.11. Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka.73 dinara. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. Prema tome.2003 godine i određeno. 3774/06 od 5. 182. Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu.2006. jer tuženi nema prebivalište. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13.232. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br.9. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46..S. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije". je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog..

u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži. predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: .2007.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije.75). Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti. Zakon o parničnom postupku (član 27). ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi. prema članu 54. neće oglasiti apsolutno nenadležnim. porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. pored kolizionih normi za statusne. 46 . ovog zakona. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. . zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije.25 - . istog zakona. a tužba je upravljena prema predmetima. imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena. čl. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Stoga se sud. To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima). u teoriji su se iskristalisala dva stava. Međutim. ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi.kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom.3. Kako i zahtev za utvrđenje povrede. Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. to se i nadležnost trgovinskog suda. Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda.kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda. godine) 29. Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53. Dakle. po prijemu tužbe. Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava. u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije). Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova.

Iz obrazloženja: Član 30. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 24. Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu. i člana 63. a ne trgovinski sud. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. – 23. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi).-39. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. člana 31. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. godine) 30. zavisiće od postupanja učesnika u istom. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti. na osnovu čl. poverilac može podneti izlučnu prijavu. Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. pod uslovima iz čl. sud će shodno članu 19. citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i . decembra 1995. 22. Sedom rečenog.zakupodavca. godine. 15. nije potraživanje prema stečajnom dužniku. Članom 31. rugo tumačenje je prihvatljivije. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom. Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom.26 - . nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju. O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. Član 16. jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. jer će shodno čl. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda. dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana.2. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. istog zakona. Zakona o parničnom postupku. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl. pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. Pravo na otkup stana.2007. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . 1573/07 od 19. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. 31. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud.zakupodavcem. može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti. Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište.06. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda.788/10 od 18.2010. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda.33 - . Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene.05. stav 1 i 45.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu.10.I. osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P. Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd. a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku.godine.godine Osnovni sud u P se pravilno. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište.2010. to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu. ZPP. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog. tuženi su podneskom 14. u smislu člana 40 stav 1. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. shodno odredbama člana 40. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih. jer je prebivalište tuženih u Čačku. to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku. i B. ZPP. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak.2010. oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku. s obzirom da je shodno članu 57. kao stvarno i mesno nadležnom.2010. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd. shodno članu 20.08. nakon što im je dostavljena tužba.PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br.1075/10 od 24. ZPP) 39. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. oboje iz Čačka.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd. godine) 40. Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M. i izjašnjenja Agencije za privredne registre. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. javnom poretku i pravilima morala. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž . godine) . ZPP.

Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". prema navodima iz tužbe. kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila.34 - . a u vezi sa članom 209. Supružnici su u konkretnom slučaju.. Porodičnog zakona.PARNIČNI POSTUPAK 41. ali drugom sudu . U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. imajući to u vidu.. niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". jer prigovora tužene nema. Zakona o parničnom postupku. pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47. stav 1. i Četvrtog opštinskog suda u B. Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je . Za suđenje u bračnom sporu. 285/2010 od 04. poslednje zajedničko prebivalište imali u "U". Međutim. to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila. prema izričitim zakonskim odredbama. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.12. Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. Ovakav stav nije jasan. Zakona o parničnom postupku. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja.član 47. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.2010. Dakle.2005.pored suda opšte mesne nadležnosti . Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu. godine) 42. Gž. godine) .pored suda opšte mesne nadležnosti . zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište . irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta.. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost. dakle. Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu. Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva. za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. a u smislu člana 45. Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu. broj 125/2004). 13748/05 od 21. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca.02. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. nadležan je . u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim.član 20. a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti .Opštinskom sudu u "B". Zakona o parničnom postupku. Uz to..

istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. s pozivom na odredbu člana 41. isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak... nad pravnim prethodnikom tužioca "S.2006.12. stav 2. 1019/06 od 14. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. koju propisuje član 57.. Zakona o parničnom postupku. rešenjem Trgovinskog suda u B. godine) ." A. Pž. Naime. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani. rešenjem istog suda St.35 - . otvoren je stečajni postupak. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. a ne posebnu mesnu nadležnost. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti.02. to nije bilo mesta za primenu člana 41. Prema odredbi člana 57.D.. jer ova odredba reguliše opštu. stav 2. obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S. 9747/10 od 23. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica.. Zakona o parničnom postupku. pored suda opšte mesne nadležnosti. ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice. a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase. 7035/02 od 10. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice.. godine) 44. Zakona o parničnom postupku.član 53. Zato je prvostepeni sud pravilno... uz primenu navedene odredbe. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna. Zakona o parničnom postupku.. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. godine.PARNIČNI POSTUPAK 43. Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta." A. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica .. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak..D.2010. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica. u stečaju. jula 2003. u S. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.

ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.03. Zakona o parničnom postupku. ako je bio predsednik veća. ukoliko je tu. 144/06 od 8. ZPP) 46. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). R. stav 1. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. ZPP) 45. ako je bio predsednik veća. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. tačka 7. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61. a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari. odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora. stav 1.36 - . Da li se odredba člana 66. to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. Iz obrazloženja: Prema članu 62.2006.. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju. s obzirom na predmet spora. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda. U suprotnom. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja.. To dalje znači da je Opštinski sud u L. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici.

te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik. dok se u odredbi člana 66. i 20. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju.. a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca.2005. M. Članom 261. Zakona o prinudnom poravnanju. jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga. Š. Prema citiranoj odredbi člana 66. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66. Međutim. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca. tačka 1. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. godine) 47. Na kraju članom 66. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće.37 - . Dakle. To proizlazi iz odredbe člana 52. Naime. istog zakona. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. kao i sudija. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave. ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć. stav 1. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku.09. Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka. a član 253. stav 1. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke. tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. stav 1. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke. odredba člana 253. Ove odredbe opet. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača. Međutim.

) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu. Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog.38 - . Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku. stav 3. (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70. a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. izmenjene članom 14. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima. koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. godine) . Ovako formulisana odredba stava 3. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. stav 1. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Iz obrazloženja: Odredba člana 68. Polazeći od sadržine odredbe člana 68.2006. Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje.09. pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2.PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66. Druga grupa sudija.2010. Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. u primeni izaziva dileme. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. zastupa stav da stranke imaju pravo. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda). Ova odredba izmenjena je članom 14. člana 68. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69. Zakona o parničnom postupku. godine) 48. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Pored navedenog.12. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. 1984/06 od 14. odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava.

s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. jer je žalbu podneo tuženi. a u vezi člana 412. prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2. 114/10 od 24. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. istog Zakona). Zakona o parničnom postupku). stav 3. Naime. a time ni stranačku sposobnost. stav 2. godine) 50. Ustava Republike Srbije. Rev. u smislu odredbe člana 405. Naime. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. stav 2. uz naknadu i po tržišnim uslovima). to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361.03. Vlada Republike Srbije. tačka 9. stav 2. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. Banka je stranka u parničnom postupku. ni njene službe. kao revizijski. U konkretnoj situaciji to nije slučaj. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122.član 73. s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. ZPP) 49. Pž. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a ne neki od njenih organa samostalno. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. Zakona o parničnom postupku. niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73.39 - . nemaju svojstvo pravnog lica. stav 1. Pri tome. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca. Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani.02.PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda.2010. Pored toga.2010. stav 6. Ovaj sud. stav 2. pa ga ne može imati ni služba te Vlade. 7287/2010(2) od 25. stav 5. Prema tome. godine) . Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca.

Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. već samo da nije registrovano na toj teritoriji. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. godine. godine) 52. Odredba člana 8. juna 2005. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji. Odredbom člana 82.. a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. 82 i 83 ovog zakona. usled prevođenja u neaktivan status. primenom odredbe člana 78. Iz citiranih propisa proizlazi. 82. propisano je da za registracionu prijavu iz čl. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. juna 2005. pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica.11. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. istog zakona. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti. Odredbom člana 84. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. Odredbom člana 73. stav 1. najkasnije do 15. 12843/05 od 30. Dakle. ne plaća se naknada za registraciju.. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. jer je članom 8. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. ovog zakona. koji se vodi na način propisan zakonom. jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar. Zakona o parničnom postupku. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica. i 83. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2005. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac. u skladu sa ovim zakonom. godine. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Pž.40 - . sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. registrator ih prevodi u neaktivan status. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 51. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda.

. u vezi člana 103.. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik..pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N. te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku.. Zakona o izvršnom postupku.. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49. decembra 2004.. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. a što bi bilo neotklonjiv nedostatak.. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. pa ne može biti ni stranka u postupku. advokat D.. 4109/05 od 13. podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave . u B.O. koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa. vlasnika. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija . 125/04). godine) 54.12. označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje." u N... Zakona o izvršnom postupku.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca .M. i 243. Nasuprot žalbenim navodima.Preduzeća "D. Zakonskim propisom iz člana 49. ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu. koja ima svoj naziv . koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. 125/04).. mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji. iz K.. već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji.PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K... Zakona o izvršnom postupku." D. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B.05. U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari. godine.. stav 6. nije označen vlasnik kao fizičko lice. godine) 53. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49. stav 1.O. Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa." u N... pa bi se tužba mogla odbaciti. vlasnika.. 12462/05 od 27.2005. Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca. stav 1.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. pozivom na odredbe čl. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 49. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pž. Zakona o parničnom postupku.2005. jer u Radnju za posredovanje. P-1473/04 od 2. u smislu odredbe člana 73.41 - .

stav 1. Ovo posebno.. Zakona o parničnom postupku." dužnik obaveze za Gradski odbor K..5. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke. Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P.o. a na osnovu člana 73. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. saglasno članu 73.. i 2. Stranka u postupku.. stav 3. imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji. tačka 12.. je u okviru "S.. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma.... Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica. pa je saglasno članu 73.N. 14353/05 od 13. Prema članu 73.. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije. iz U. i N.p. već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. članova konzorcijuma.. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. a Gradski odbor u K." iz B. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen. Zakona o parničnom postupku.04.N." iz B. Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku.o. na koju se neosnovano poziva tuženi. stav 3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.N.N.N.. ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost. iz U. i N. i N.o. nije osnovana. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost. a ne opštinski odbor političke organizacije.N.. stav 3. koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer. st. Prema članu 7..N... pa je pravilno označen naziv tuženog. Zakona o političkim organizacijama.p. nije ni pravno ni fizičko lice. jer je označen kao politička organizacija "S. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P. stav 2. istog zakona... za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73. pa ni povrede iz člana 361. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu..2007.. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa.2006. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima.... istog zakona. 3947/07 od 24. Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala. 1.. – Gradski odbor u K.... na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.".o.... tako da je "S. što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. godine) . Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B.p. godine) 55. Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija... koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije.. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. stav 2. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361..PARNIČNI POSTUPAK "S. P.p.42 - .

jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva. tačka 2. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. (čl. Zakona o registraciji privrednih subjekata). To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. i 25. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke. pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka".da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva. kao i upis drugih zastupnika (član 50. U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica. Članom 17. Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora .npr. samo ono lice koje je upisano u registar. institut koji za svog zastupnika ima direktora. te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. obima ovlašćenja u zastupanju. a članom 19. Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. s obzirom na odredbu iz člana 482. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika. koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. Stoga je moguć zaključak suda da lice u . kao i drugog pravnog lica. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. Kako je Veterinarski specijalistički institut. upisa u registar.11.PARNIČNI POSTUPAK 56. Zakona o privrednim društvima. član 3. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća. Iz obrazloženja: Članom 9. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća. U konkretnom slučaju. Pitanje karaktera upisa nije od značaja. novog Zakona o parničnom postupku . 10. pa i da prima pismena. savesnosti druge ugovorne strane itd. zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju.2005. kako se navodi u pitanju. Veterinarski institut je osnovan kao ustanova. Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan. godine) 57. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije.43 - . 6534/05 od 8.

i 14. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga. godine. Zakona o parničnom postupku. sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. i 7. koje se upisuje u registar. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2006. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica.09. Zakona o parničnom postupku). Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl.i 7.44 - . i to su roditelj ili staratelj tog lica. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti. septembra 1998. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. Zakona o parničnom postupku. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot.11. a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. septembra 1998. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje. se ne odnosi na pravna lica. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž. Samo izuzetno. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici. ali nije još bilo upisano u sudski registar. i 361. i 25.S. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu.10. Zakona o parničnom postupku. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju. i 14. koja su poslovno i parnično sposobna. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti. godine potpisalo ovlašćeno lice. godine) 59. godine) 58. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2006. i to privremenog zastupnika iz člana 79. i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482.11. Ovaj termin. 265. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482. i 25. prvostepeni sud.

odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. Pž. stav 3. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. Zakona o parničnom postupku. Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. Zakona o parničnom postupku. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. Zakona o parničnom postupku. analognom primenom člana 214. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. Da li se odredba iz člana 214. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. kao direktor i zastupnik.45 - . i za tok postupka nema nikakav značaj. odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. Zakona o parničnom postupku. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). 2825/05 od 7. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine) .2005. i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. umre u toku parnice. Naime. Zakona o parničnom postupku.09. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482. nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke.PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine) 60.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. stav 3. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. (sada 214. koje dovodi do prekida zastarelosti. Zakona o parničnom postupku). ako pravno lice ima druge zastupnike. registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. i 20.S. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. tačka 3. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. a ne konstitutivan karakter. tačka 3. tj. a pravno lice nema punomoćnika. tačka 3. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. a ne i zastupnika pravnog lica. bio je direktor pre upisa u sudski registar. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. stav 1.04. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. istog zakona? Odredba člana 214. upisane u registar u smislu člana 482. Direktor tuženog Ž. Zakona o parničnom postupku). po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. tačka 4.

čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. stav 2. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. i člana 484. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". 9/01 i 36/02). stav 1. stav 1. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. a direktor zavisnog preduzeća . s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. 59/98.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. u skladu sa zakonom.PARNIČNI POSTUPAK 61. Zakona o postupku za upis u sudski registar. godine) 62. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Dotadašnji punomoćnik to ostaje. i 20. Da li se parnični sud. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. Odredbe člana 94. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. 29/97. odnosno njegov statutarni zastupnik. prilikom donošenja presude zbog izostanka.2005. 74/99.09. Zakona o registraciji privrednih subjekata. Zakona o parničnom postupku. Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. i 20. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". za pravna lica koja nisu privredni subjekti). kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. 29/96.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. član 62.09. Zakona o parničnom postupku. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. br. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. Zakona o parničnom postupku. godine) . ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. posebno npr. 33/96.2005. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika.46 - . stav 1. novog Zakona o parničnom postupku.

06. Knjižno zaduženje. na osnovu člana 278. godine) 64. novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77. kao stranke u parničnom postupku. tačka 7. prvostepeni sud postupio na gore opisani način.2005. stav 1. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. i 20. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. a u vezi sa čl. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka.47 - . prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77. Zakona o parničnom postupku. može predstavljati priznanje duga. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. kao jednostrana izjava volje parnične stranke. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća. i 103. Zakona o parničnom postupku. Ukoliko je u slučaju sumnje. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. 78. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 63. Zakona o parničnom postupku.2005. prema stanovištu ovoga suda. godine) . stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda.12. Da li je direktor preduzeća. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. 12434/05 od 27. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. u smislu člana 77. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. odnosi se na zakonske zastupnike. stav 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .

Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl. u smislu člana 90. Zakona o obligacionim odnosima). budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55. stav 3.06. stav 4). Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor. Sledstveno tome. jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja. da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna.član 87. ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog. smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55. i 42. Kada je u pitanju posebno punomoćje. Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja. Nasuprot tome.) koji je važio u to vreme. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re.član 91. istog zakona.2006. može odmah po saznanju za prekoračenje. a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje. istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. stav 1.48 - . a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost). 41. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja). mora biti u pismenoj formi. opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima . stav 4). U posebnom punomoćju. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o obligacionim odnosima. pak. stav 4). Naime. U tom smislu. ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. godine) 66. Ovo punomoćje. zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora. 13602/05 od 26. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora. ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu).PARNIČNI POSTUPAK 65. što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor. saglasnost može biti data prethodno. Kada je. ako saglasnost nije data. te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora.

Ovo stoga što je članom 92.06. prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca. dakle. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa. 13602/05 od 26. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. stav 2. ne. Zakon o preduzećima ovde.2006.49 - . punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. Takođe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. stav 1. nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili. moralo da zna. odnosno punomoćnika. Uz manje razlike. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. Ovde se međutim. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. pak. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima. Naravno. samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. Zakon o privrednim društvima u članu 25. U smislu odredbe člana 482. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). kao podnetu od neovlašćenog lica. za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. godine) 67. bilo putem njihovog prokurista. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma. Ovo stoga što iz gore navedenog . prividnom punomoćju. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92.PARNIČNI POSTUPAK gistar. sud će takvu tužbu odbaciti. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. pak. a koja je mogućnost postojala u članu 98. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva.

na ročištu za glavnu raspravu od 7. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. Kako je tužilac pravno lice. godine) 68. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica. S tim u vezi. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica.2006. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. i 7. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica.50 - . Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. a prema odredbama člana 482. Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. 9410/06 od 14. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba.11.N. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara.10. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. Zakona o parničnom postupku. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. jer isto u smislu člana 94. odnosno statutarni zastupnik. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. N. godine) 69.6. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra.2006. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv. koji su javni. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima.12. Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka. a ne zakonski zastupnik. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. stav 3. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. te se s toga odredbe člana 214. i 25. i 14. jer isto u smislu člana 94.

To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi. godine sa kontradiktornom sadržinom. Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. Organ iz stava 1. Zakona o parničnom postupku. Međutim. onda po pravu te države. te da je tada imenovani veštak . zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj.51 - . ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K. smatraće se pravnim licem te države..neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese. Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza. Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost. 443/05 od 12. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. Prema odredbi člana 13. priloženi faksovi uverenja od 4. stav 1. a u vezi sa članom 17. saglasno članu 79. i člana 78. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. godine) 70. Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. jula 2002.PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku.. jula 2006. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77. godine) 71. veštak .neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom. Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. a ne u onoj u kojoj je osnovano. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. smatraće se pravnim licem te države. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. . stav 1.2010. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan... Gž. Naime. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava. stav 4. a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. a ako ima stvarno sedište u drugoj državi. stav 5. "pozajmljivanjem dokaza". 310/2010 od 25.02. godine i 16. septembra 2004. gde je osnovan i dalje postoji. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). a ne tzv.

2005. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. prema članu 73. već da je tuženi predstavništvo . na osnovu stanja u spisima. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. parnični sud može. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? . kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio.11. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž. godine čija je važnost bila 6 meseci. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan.Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959. ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku. sa pozivom na odredbe člana 83. ZPP. godine. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360. S druge strane.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka . a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. stav 1. to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom. Naime.11. Prema tome. Žalba nije osnovana. stav 3. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih .2001. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. ZPP. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27. godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća. Kako je sedište tužioca u Grčkoj. ZPP. godine.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji. Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. odnosno predstavništvu. u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti.52 - . tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu. a ne u onoj u kojoj je osnovano. kao takav. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda.2006. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. na zahtev suda. ukoliko je to među strankama sporno. Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost.2001. u smislu člana 73. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da. Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. 11323/2005 od 13.9. i prema domaćem pravu. u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove.aktorskom kaucijom. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. Najpre. godine) 72. s obzirom na predmet spora.1. prizna postojanje takve sposobnosti. smatraće se pravnim licem te države. Drugostepeni sud. pa će stoga. terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične.

stav 2.i 7. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje.11. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja. Zakona o parničnom postupku. godine) . odnosi se na zakonske zastupnike. Zakona o parničnom postupku. stav 2. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. u smislu člana 77. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja.09. kao stranke u parničnom postupku.06. stav 2. shodno odredbi člana 91. stav 1. godine) 74. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ukoliko je u slučaju sumnje. Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. godine) 73.2006. a u vezi sa čl. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije. i 103. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo.2005. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. Da li je direktor preduzeća. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke. stav 2. i 25.2005. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. na osnovu člana 278. Zakona o parničnom postupku. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. Zakona o parničnom postupku. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica.53 - . 78. i 14. i 20. tačka 7. Zakona o parničnom postupku.10.

. ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status. 33/96.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. br. posebno npr. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. Zakona o parničnom postupku. da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128.PARNIČNI POSTUPAK 75. Zakona o parničnom postupku.11. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. i 25.09. Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. godine) 77. i 25. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni. 29/96. stav 2. i 14. u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka. Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. godine) 76. Kad sud rešenjem u smislu člana 79. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". prilikom donošenja presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku). i 7.10. 74/99.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva. stav 1. i 7. pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane. 59/98. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". i 14.2006.54 - . Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma.2006. Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79.11. 29/97. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. Da li se parnični sud. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. 9/01 i 36/02). u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 3. a direktor zavisnog preduzeća .direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. Zakona o parničnom postupku. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima.

br.94. pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. septembra 2005. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu. najduže 30 dana. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka.advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu .član 132. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi. 2a. U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan. pa kako je tužilac u podnesku od 23. Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke . br. i sam postavi privremenog zastupnika.. imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B. Zakona o parničnom postupku. U tužbi je označio adresu tuženog Z.G. stav 1. Zakona o parničnom postupku. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku. pomera na prvi naredni radni dan . Prema izveštaju pošte od 8.član 107.. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje . godine ponovo označio istu adresu u B.. Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik.. Z. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio. Zakona o parničnom postupku. pa i podneti žalbu na odluku.11. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100.2006. protiv tuženog M. postoji ul. jer je tuženi odseljen.883.. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi. stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje. Zakona o parničnom postupku. odnosno isplate iznosa od 49.član 489. tačka 2. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova. Zakona o parničnom postupku.. kako to proizlazi iz čl. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika ... samo na teritoriji opštine Z. 3.član 84. godine tuženi M. ul. je odseljen sa navedene adrese. i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i . stav 5.. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 .G. kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni.. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 78. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. Zakona o parničnom postupku.55 - . Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju.. novembra 2005. i 7. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. Pž.. 2050/06 od 9.00 dinara sa sporednostima. Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog. Z..

drugim državnim organima i svim trećim licima.12. da zaključi poravnanje.05.tek od navedenog datuma . to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka.02. godine. U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje.56 - . da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva. sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05.01. Prema tome. godine subota. rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana . a istekao je 02. prizna zahtev. kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. u navedenom smislu.2008.protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12. godine. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog. a to je za sud neradni dan. Kako je. godine) 79.2008.07.2008.02. tužiocu koji ima punomoćnika.tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga. po isteku navedenog roka. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu). godine predajom iz ruke sudu . prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi. rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke.11. to je . Kako je 02. u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega. Stoga. To. da se odrekne zahteva. dostavljena 25. Međutim.02. da je povuče.06.2009.2008. Prema stanju u spisima. prema Zakonu o privrednim društvima. kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku. i ona bila vezana. parničnu radnju koja je . a naročito da podigne tužbu.vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26. godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja. dozvoljeno je i omogućeno. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste.2008. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu. kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima. Kako se.2010. ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude .2010.2010. znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika. godine. Kako navedenim punomoćjem vlastodavac . 7005/2010 od 22. u konkretnoj situaciji . shodno navedenom.odbačena kao neblagovremena.(prijemni pečat suda).2008. Shodno tome. Pž.2008. pa je. stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje.advokata.02. godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu). godine.02. odn.sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14.04.shodno zakonskim odredbama .01.PARNIČNI POSTUPAK samostalno. počev od dana izdavanja punomoćja zastupa. godine. pa je tako i sam tužilac .2008. Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete. godine. da i sam podnese žalbu. Navedeno punomoćje izdato je 03. Imajući to u vidu. za rok koji je isticao 04. godine. postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11. to je žalba stranke .imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene. prema dokazima u spisima .

u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu. ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. Pž. koji je advokat. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. pa je žalba podneta od neovlašćenog lica. stav 3. stav 3. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. u smislu člana 88. Član 88.12. i 20. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje. za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . Zbog toga se.2005. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. ranije važećeg zakona) ista odbacuje. i 20. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji.09. ako je stranka tako odredila u punomoćju. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. Da li punomoćje za advokata. nego i advokatski pripravnik. Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. 14464/2010 od 29. na osnovu člana 378. godine) 81.2010.PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja.09. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. Naime. godine) 82. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku punomoćnika. Zakona o parničnom postupku (član 365.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.57 - . novog Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik.2005. stav 3. treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat. godine) 80.

289.advokat preneo punomoćje u celosti. iz B. pošto je shodno članu 89. da je advokat S. na strani tužioca. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V. i 7. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. advokat S. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju. a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju.. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca. po mišljenju ovog suda. Po mišljenju ovog suda. stav 1. osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat. Međutim.F.. u vezi sa članom 463. iz B. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. Shodno iznetom. stekli su se uslovi iz člana 296. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke. i članu 475 st. 8423/04 od 21. u konkretnom slučaju. tj. U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno.S. iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. iz B. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. godine) 83. advokat na osnovu punomoćja. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". tačka 3) Zakona o parničnom postupku. izdao zamenik punomoćnika tužioca. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2006.10. dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. ako su za to ispunjeni ostali uslovi. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S. 296. stav 2. i na koga je preneto punomoćje u celosti. citirana odredba člana 89. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno.F. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . a ne samo za pojedine. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. i 2.58 - . i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. punomoćnik tužioca je advokat S. propisano da.S. po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku.S. Naime. stav 1. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu.S.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju. iz P. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. i 14. broj 125/2004). godine. po zameničkom punomoćju. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno. iz P. Zamenik punomoćnika koji je advokat. i 25. ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. a na koga je punomoćnik . iz B. novembra 2003. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Iv. stav 1.S.F.S.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po. stav 2. 1. Ovo iz razloga što se.11. pristupila advokat V. ukida u celosti.

PARNIČNI POSTUPAK stupku. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje. suprotno članu 92. Zakona o parničnom postupku.10.2006. primenom člana 92.2009. godine) 85. koja je postala izvršna dana 8. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši.2010. ovog zakona. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica. godine) 84. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku. Naime. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. godine.neosnovani su. a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove. Iž. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.10.02. bez obzira na državljanstvo parnične stranke.59 - .rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08. koje se primenjuje uvek. Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve .2009. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu.10.2009. godine.03. Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče. godine. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku. stav 2. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 14230/2005 od 8. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom . 53/2010 od 12. stav 1. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) . u vezi člana 365. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih.60 - . jer je stranka . Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje. godine) 86. i članu 92. Zakona o parničnom postupku (član 91. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika. shodno čl.2011. jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom. 92.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala. i članu 91. Apelacioni sud je rešenjem od 14. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu. 91.10. Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje. st.uredno pozvana. 1. stav 1. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu. 217. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje. a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na svojstvo stranaka u postupku.02.2011. Gž.2010. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani.2011. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku.05. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka. 129/10 od 10. shodno članu 90. Naime. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika.pozivanjem punomoćnika pre otkaza .04. Ono ne mora biti overeno. Iž. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika.PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka. . st. 1. 2433/11 od 11. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad. Imajući u vidu takvo stanje stvari. pravilno primenivši čl. Zakona o izvršnom postupku. a punomoćnik je . stav 1. prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru. Ranije važećeg Zakona). njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. godine) 87. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. i čl.i nakon otkaza .

2011. ranijeg Zakona o parničnom postupku. saglasno članu 135. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. Pž. a .12. a koja je postojala u članu 98. Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. Ovo stoga što je članom 92. 6208/11(1) od 28. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Dakle. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta. stav 4. To proizlazi iz člana 92.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje.održao je ročište. sud će takvu tužbu odbaciti. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. . U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. i 25. Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. Ranije važećeg Zakona). i 7. godine) 88. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.10. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. stav 5. Zakona o parničnom postupku (član 93. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat.PARNIČNI POSTUPAK Naime. stav 1. i 14. Saglasno ovoj odredbi. ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji.61 - . Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 2. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje. godine) 89. stav 2. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano.11. pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. Sudskog poslovnika.2006. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke.

prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. stav 2. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano. Zakona o parničnom postupku. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. 9930/05 od 24. Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca. decembra 2002. a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja.01.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Dakle. januara 2003. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu. godine) 90. godine. broj 125/2004). godine. prema članu 135.62 - .2006. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja. pisarnica će. kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. 5398/02 od 23. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv. u situaciji kada je u ime preduzeća .B. juna 2005. godine. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud. Pored toga. punomoćnik tužioca je dana 18. pre dostavljanja predmeta sudiji. decembra 2002. regulisane odredbama člana 361. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika. stav 1. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka. tačka 12. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja. Zakona o parničnom postupku. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Naime. Postupajući na napred navedeni način. A/97-17. A/97-17. odnosno da primeni odredbe člana 463.

Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) 91. stav 2. i 20. Osim toga. Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. ranijeg Zakona o parničnom postupku.2005. i 20.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. stav 1. godine) 92. stav 2. odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja. a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata.09. stav 2. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .09. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice.09.2005. godine) . a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. Da li se odmah odbacuje tužba.63 - . Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv.2005. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. stav 1. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98. Ovo stoga što je članom 92. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. sud će takvu tužbu odbaciti. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. specijalno punomoćje. koja je propisana u članu 92. u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Takve radnje se shodno odredbi člana 92. stav 2. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica.

a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice.11. stav 1. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.06. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. i 14. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a koja je mogućnost postojala u članu 98. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu. kao podnetu od neovlašćenog lica. i 25.09. Ovo stoga što je članom 92. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. sud će takvu tužbu odbaciti. uz odgovor nije priložio punomoćje. u smislu člana 92. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. godine) 94.PARNIČNI POSTUPAK 93. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. Ovde se međutim. Zakona o parničnom postupku.2005. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). U smislu odredbe člana 482. stav 2. godine) . Zakon o privrednim društvima u članu 25. koji su javni. stav 2. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. i 20. iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. stav 1.64 - . Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7.

a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu. novog Zakona o parničnom postupku. bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. predmet spora. jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. i 25.. Zakona o parničnom postupku. i člana 103. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . i 7. stav 2. a među njima i potpis podnosioca. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. prebivalište ili boravište. sadržinu izjave i potpis podnosioca. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom. stav 6. Odredbom člana 100. neuredna. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. iz I. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. čime se tužba smatra urednom. stav 1. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. Svoju odluku temelje na odredbama člana 92. Zakona o parničnom postupku.65 - . on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. u smislu člana 92. koji uz tužbu nije priložio punomoćje.11. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu. odnosno sedište stranaka. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.09. to što je tužbu potpisao lično tužilac. ime i prezime.PARNIČNI POSTUPAK 95. Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne. bez uticaja je na drugačiju odluku.2006. a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat. stav 1. naziv firme. stav 1. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda.. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata. a uz žalbu nije priložio punomoćje. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. godine) 96. 125/04). Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.P. i 14. stav 2.

Zakona o parničnom postupku. ne odnosi se na neovlašćena lica.66 - .i u vreme održavanja spornog ročišta 07." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prev. i 14. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98. godine) 97.2009. godine . a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. stav 2. koja je propisana u članu 92.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese. i 100. Opozivanje odn. istog zakona. na dan održavanja ročišta 07. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . a uz tužbu nije priložio punomoćje.09. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. citirane odredbe – on. specijalno punomoćje. stav 5.član 93. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. Zakona o parničnom postupku.06. godine) 98. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika.10. stav 1. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi. u smislu člana 92. stav 1. to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1.11. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. i 25. Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat. 103.i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana . i 7. stav 6. punomoćnik tužioca je . stav 2. istog zakona. U konkretnom slučaju. Opozivanje odn. tačka 2. budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje. Zbog toga. stav 2. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. 325/2005 od 15. ali je .10. Punomoćnik je dužan da .PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati. Zakona o parničnom postupku i člana 103.prema navedenom stavu 4. godine. Zakona o parnič. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno. Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.2009. i po otkazu punomoćja.2006. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza.2005. Zakona o parničnom postupku.

Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja. Odredbe člana 94. odnosno njegov statutarni zastupnik. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. koja važi za svaku vrstu postupka.10. i člana 484. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. i 7. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. i 25. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica.njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. kao da je odredba opšteg dela zakona.2006. Pž. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. 4426/10 od 18. godine) 100. jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn. i 14.11. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja.11. a upravo zbog toga što je . same stranke i punomoćnika. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. ili u radnim sporovima. Uostalom. stav 1. i 25. stav 1. godine) 99.2006. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93.PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. Iz navedenih razloga. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. Da li se odredbe iz člana 484. godine) .09.2010. Zakona o parničnom postupku.67 - . na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima.bez obzira na otkaz punomoćja . odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. jer je . Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica.02. Zakona o parničnom postupku.bez obzira na otkaz punomoćja . njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. stav 2). i 14. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.i 7. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. stav 2. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku.

shodno članu 279.). Naime. odlučio da se odbacuje tužba. u vezi čl. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom . godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. stav 1. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. kao da je odredba opšteg dela zakona. ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.PARNIČNI POSTUPAK 101.2005. ZPP.103.09. ili u radnim sporovima. tačka 7. i 20. da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. ZPP. jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U. Prvostepeni sud je. novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. godine) PODNESCI (Član 98 -101. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba. sud je ovlašćen da shodno članu 279. odbaci tužbu. Uostalom. tačka 7. Tužba je dostavljena na odgovor tuženim.103. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku.st. koja važi za svaku vrstu postupka. u vezi čl.6.6. stav 1. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih.st. Da li se odredbe iz člana 484. stav 2. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima.68 - . ZPP) 102. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda ..

2009.69 - . podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. između ostalog moraju sadržavati i . u okviru naloženog roka. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio. Imajući u vidu takvo stanje stvari. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. ali se podneskom od 14. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). Ukoliko punomoćnik tužioca. stav 4. Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09.br. predviđeni članom 103. O tome je sudu dostavio dokaz. godine) 103. stav 2. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11. Dakle. 2010. protivtužba. te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Prema vraćenoj povratnici. koji su propisani članom 103. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku. 2009. godine. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. o čemu je i dostavio dokaz. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca.2011. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora.2010. proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. 01. kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio.08.02. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom. prema nalogu prvostepenog suda. dopisom od 07.PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori. a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. 12. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. Zakona o parničnom postupku. godine. 6024/10 od 2. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. 12. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka.958/10 od 23. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. 2009. Pž. godine (dakle. 12. niti odredio naknadni rok za postupanje. godine) 104.

a na raspravi pokaže sudu original. i 14. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe.11. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". Navedenim članom. i 25.10. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. stranka koja nudi dokaz ispravom. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. mesta i datuma sačinjavanja. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt.11. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. tražeći poništaj ugovora o cesiji. a ne protiv cedenta i cesionara. stav 1. i 7. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. godine) 106. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. 49/96). Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. čiji se akt osporava – (član 14. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. Stranka koja nudi dokaze ispravom. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. br.2006. Zakona o parničnom postupku. predmeta na koji se isprava odnosi. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . tačka 2. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. Zakona o upravnim sporovima. i 25.2006. godine) 105. i 14. To su: . stav 1. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. označi cedenta i cesionara.70 - .10. tj.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. u vezi člana 100. i 7. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

kao naručilac radova. Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. preko imenovanog advokata koji je i sastavio.isplati iznos od 40. Međutim.advokat nije priložio punomoćje. pozivajući se na odredbu člana 92. U ponovnom postupku. a da . Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica. Jasno je.000. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka. podneo tužbu protiv tuženog. Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku.član 103.advokata. stav 1. jer je ista potpisana od strane tužioca.stav 2. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je. pomenutog Zakona. Zakona o parničnom postupku. sud će stranci koja nema punomoćnika .ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. odbaciće se . godine) 107.pri tome . stav 1. već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. stav 1. jer se ona kod nje ne nalazi. Stranka koja nudi dokaze ispravom. stav 4. te da nije bilo mesta primeni člana 92. kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika. a ako bude vraćen bez ispravke odn. Zakona o parničnom postupku. 5227/05 od 23. pri tome.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje . Zbog svega toga. prvostepeni sud je utvrdio da . sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. .71 - . Zakona o parničnom postupku. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. stav 1. Dakle. sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac. Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu.uz tužbu . dopune. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. da na raspravi pokaže sudu original. Zakona o parničnom postupku. zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat. osim ako je zakonom drugačije određeno .po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe.01."). predmet na koji se isprava odnosi. a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. polazeći od navedenog. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna. Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe.2006. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. da nije angažovani punomoćnik tužioca. Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. mesto i datum sačinjavanja. . vratiti podnesak radi ispravke. prvostepeni sud će. U tom slučaju. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . postupiti u smislu . u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu. u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. već da je tužbu podnela lično stranka. obaveže da tuženom . već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. Ako sud odlučuje bez usmene rasprave. da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. Iz tog razloga je.član 103. dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. tužbu odbacio kao neurednu.

i 2. člana 135.2010. Tužba. Pž.". st. zakonskom zastupniku. Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe... st. Zakona pismeno obaveštenje da.02. istu dostaviti na odgovor tuženom. st. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn.član 134. a ne da primenom člana 100.. 825/10 od 25. i 2. na osnovu člana 134. a ne tuženog. i člana 136. Naime. jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda.član 136. 1. dostavi novu adresu tuženog. na svom radnom mestu . Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a ne za neuspešno dostavljanje. st.72 - . i 4. radi primanja pismena. platni nalog. st. odbaci tužbu kao neurednu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 8832/10 od 13. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne. i 2. jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ". i člana 136. 1. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. godine. Zakona o parničnom postupku.2009. Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac. godine) 108. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. stav 1. Pž. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog. prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK člana 103. Zakona o parničnom postupku. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne . Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu. trebalo da postupi na osnovu člana 134. Zakona o parničnom postupku. 1. U daljem postupku.05.04. po nalogu suda. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. prvostepeni sud je. odnosno punomoćniku član 136. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom.uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja . a na toj adresi dostava ostane neuspešna.. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe. vanredni pravni lek. 1. 2.2010. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe. Zakona o parničnom postupku. 1.. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa. stav 2. i 2. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. 1. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28. godine) 109.tužioca . s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu. stav 1. člana 135. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda. stav 1. zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen. i 2. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. pa će . a ne za neuspešno dostavljanje. . st. Posle toga će.

a po osnovu ugovora o prodaji. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom. stav 6. koju je sastavio advokat.10. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele. ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen. 100. zaključenog između parničnih stranaka. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. i 14. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite.11. Zakona o parničnom postupku. i 7. Zakona o parničnom postupku. Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku . po oceni ovog suda. u vezi čl. Zakona o parničnom postupku. 1526/11 od 19. i 187.2006. Zakona o parničnom postupku (npr. st. koju je u ime stranke podneo advokat. u toku postupka. na kojoj je objekat izgrađen. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. ali ne i na urednost tužbe. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. poništaj ugovora. stav 3. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu.73 - . Gž. koje nužno prati sudbinu objekta. kako su tužioci tužbom i učinili.2011.10. stav 3. na po jednom stanu. Zakona o parničnom postupku. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187. to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . U slučaju da sud. Da li se u konkretnom slučaju. stav 6. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. godine) 110. 1. tj. s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom. u vezi člana 103. Pri tome. Naime. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu. Zakona o parničnom postupku? . spornih stanova na ovoj parceli. Navedeni nedostatak se može otkloniti. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187. i 25. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta.zbog nedostatka pasivne legitimacije.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. godine) 111. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu. ili odredbe člana 103. i 3.

Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. advokat. Zakona o parničnom postupku. godine.11. ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. stav 6. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama. . a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103. te da je jedan primerak bio potpisan. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka. Zakona o parničnom postupku. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom. nije nepotpuna. stav 1. u smislu odredbe člana 78. Zakona o parničnom postupku. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu. i 7.2005. Zakona o parničnom postupku. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak. 946/06 od 28. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat. već je sud dužan da primerak. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan. koji sadrži sve potrebne podatke. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. Viši trgovinski sud nalazi. stav 1. kao nepotpuna. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. Međutim. godine) 112. nema mesta primeni člana 103. a taj nedostatak se može otkloniti. godine) 113.11. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. Pž. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat.74 - . umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše. a drugi primerak nije potpisan. stav 6. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka. jer nema potpisa podnosioca.9. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna.2006. i 187. od kojih je jedan potpisao punomoćnik. Zakona o parničnom postupku. odnosno koji je potpisan. i 25. sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. Ovo iz razloga što je odredbama čl. osim ako zakonom nije drugačije određeno. stav 6. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. i 14. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati.10. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. 100.2006. Shodno tome.

2010. tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. Radi se o odredbama od čl. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.10. Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana. 9/02. Pod prepisom u smislu stava 1. stav 5. jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti . stav 5. stav 5. godine) . stav 1.član 101. Gž. prvostepeni sud je .2006. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. 34/01. 29/04 i 61/05). br. koje je sud izvršio na zahtev stranke. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". br. sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . stav 1. i 7.10.učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS". Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu". Zakona o parničnom postupku. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu . Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103. Zakona o parničnom postupku. godine) 114.član 103. plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. Za prepisivanje sudskih akata. 65/03 i 115/05). i 14. Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe. a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava. br. Imajući to u vidu. Zakona o parničnom postupku. do 42. ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda. u vezi člana 103. U pogledu drugog pitanja. Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis. Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti. Član 103.75 - . stav 5. 3372/2010 od 25. NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. 28/94. 16/97. odgovor je sadržan u odredbi člana 127. i 25. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. a u vezi člana 372. Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun. Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30. Zakona o sudskim taksama.donoseći ožalbeno rešenje . Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. (Iz rešenja Višeg suda u Nišu.11. 53/96. a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga. istog Zakona. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. 37. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini.

da nema obaveze suda da u smislu člana 103. nego će. ne može biti odbačen na osnovu člana 103. u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku.2006. istu umnoži o trošku stranke. pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358. prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. Ovo stoga. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska. Zakona o parničnom postupku. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. godine) 116. Zakona o parničnom postupku. Članom 365. stav 5. Zakona o parničnom postupku. u konkretnom slučaju žalbe. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat.PARNIČNI POSTUPAK 115. stav 5. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". . stav 5. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. Iako je tačno da je članom 101. U nastavku postupka. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. isti umnožiti o trošku podnosioca. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. stav 1. koji je primenio prvostepeni sud. stav 1. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat. a dostavljena u jednom primerku. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste. stav 5. u nedovoljnom broju primeraka.08. 2428/06 od 23.76 - . Zakona o parničnom postupku. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. stav 6. stav 1. stav 1. predviđena članom 103. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. Zakona o parničnom postupku. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. stav 6. te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat. broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku. pa će u smislu člana 103.

2010.05.sreda. to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu. prvostepeni sud će postupiti shodno čl.2010. poverilac je . pa i žalba. istog zakona propisano da se podnesci. godine. to je pravilno prvostepeni sud. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27. Zakona o parničnom postupku.05. počev od 28.04. godine (kako je 05.02. godine) 118. godine. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog .2010. godine. godine odn. godine. te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? . Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe.2010.prema stanju u spisima .05. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 599/06 od 1.4.04. Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. odnosno 06. godine. da je to njegov poslednji dan.77 - . dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. 403/10 od 08. godine) ROKOVI (Član 102-104. tj. našao da je poslednji dan isticao 05.05. kao i članu 364.2006. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine bio dan kada je sud radio . To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. ZPP) 117. stav 5. računajući taj rok.2010. dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom.nisu osnovani.2010. kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna. Kako je žalba podneta narednog dana. Pž. stav 1. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21. to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka).PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. U nastavku postupka.2010. i 367. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu.primio 27. To i sam čini nespornim u navodima žalbe. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe.u smislu člana 106.07. te da se po istoj moglo postupati. stav 3. Prvostepeni sud je naveo da je 27. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati.2010.2010. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva. 366. Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke. Da li se odredba iz člana 107.2010.04. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) .04.

godine) ROČIŠTA (Član 105 . i 14. juna 2005. Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4. iz člana 108.M. uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. kojim je utvrđeno da je tužba povučena. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta.10. jer su zakonske posledi. istog člana. stav 2. broj 125/04). stav 2. i 7. Zakona o parničnom postupku. u vezi člana 296. stav 3. u smislu člana 296.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije. ako je podnesak upućen telegrafskim putem.11. aprila 2005. pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta. godine sa upozorenjem. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta . godine zastupala advokat V. marta 2004. Prema stavu 2. stav 2. Zakona o parničnom postupku. stav 2. kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. pa za donošenje pobijanog rešenja.tužba smatra povučenom. oktobra 2005.2006. stav 3. na zakonske posledice izostanka sa ročišta. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361.M. Osim toga. a prema stavu 3. godine punomoćnik tužioca advokat V. stav 2.4.108. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108. Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca. Podneskom od 17. oktobra 2005. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe). godine u 12 časova. u vezi člana 296. ako je predat sudu pre isteka roka. i 25. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.78 - . ZPP) 119. Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje. istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tačka 7.

Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. stav 2. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26.J. godine. broj 125/04). Zakona o parničnom postupku i člana 6. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. godine) 120. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296. J. onemogućena da raspravlja pred sudom. Zakona o parničnom postupku. marta 2005. tačka 7.. godine) . stav 1. aprila 2005. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom. marta 2005. tač. godine i novo zakazao za 12. 7. aprila 2005. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26. marta 2005. Nakon toga. aprila 2005. iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5.R.R.V. 8/2006 od 2. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17.02. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta. na osnovu punomoćja. godine. april 2005. Zakona o parničnom postupku. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17. pa je po oceni Vrhovnog suda. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26. Zakona o parničnom postupku. aprila 2005. 71/06 od 8. godine za 12. Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12. godine. godine.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite. godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26. i tačka 12. april 2005. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. maj 2005. i K. Rešenje od 12. stav 1. maja 2005.79 - . Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.J. stav 3. Prev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gž. i 12. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108. aprila 2005. Rešenje je uručeno advokatu J. stav 2. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta.06. Stoga. Zakona o parničnom postupku. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108.2006. godine..2006. godine. dana 23. stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena. prvostepeni sud je rešenjem od 12. aprila 2005. stav 2. stav 1. dana 19.

godine.03.112 ZPP od 8 dana. pa je prvostepeni sud saglasno čl.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 . kojim je putovala iz U. 950/2010 od 25.10. od dana kada je to saznala. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem.03.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi. kasnio 35 minuta.06.2010.godine jer je voz. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. izostanak nisu opravdali. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta.115 Zakona o parničnom postupku. ZPP) 121. kao neblagovremen. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br.2009.2010. u smislu ovlašćenja iz čl. Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima.115 ZPP.2010. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19.. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.282/09 od 15.2009. u smislu ovlašćenja iz čl.10. za P. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje.2009.03.godine tužbu smatrao povučenom. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19.podnet po proteku zakonskog roka iz čl.2010.114. . s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19.godine. sud će taj predlog ispitati. godine) 122.11.80 - . na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15. proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje. podnet od strane tužioca od 10. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.

jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani.415/10 od 16.03.282/09 od 15. koje je propustilo ročište. neblagovremen.03. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.2009. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16.godine. S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27.PARNIČNI POSTUPAK Naime.godine. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka. godine.2009. Zbog toga. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.2010. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu.10.2011. prema okolnostima koje su dovele do izostanka.81 - . godine – dakle. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. .2010. iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž. Iž. 844/11(1) od 07.10.11. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim.11. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju. ranije važećeg Zakona). pa je pravilno našao da oni nisu opravdani. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. podnet 7. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze. godine) 123. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna. Zakona o parničnom postupku (član 111.godine primio 26.2009.godine. dana 7.godine i da je istekao 3.09. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu.2010.04. u smislu člana 109.10. telefonom javilo sudu da kasni. godine.2006.godine. poslavši ga preporučenom pošiljkom.2009.11. kojim se tužba smatra povučenom P br. Naime. godine) 124.08. a ne da li se lice. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe.2009. Iz tih razloga. Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana. od dana kada je to saznala.2009.

pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. odnosno neopravdanosti zakašnjenja.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.82 - . da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. Naime. a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. opšte je poznata činjenica. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka. Nasuprot ovim navodima. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv. Naime.12. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. odnosno uz isti. godine) 125. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. 4279/06 od 7. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. a kako je to uostalom naveo i . prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. opšte je poznata činjenica. ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti. Nasuprot ovim navodima. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. da je auto put tako opterećen saobraćajem. kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije.2006. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta.

11989/2005 od 20. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. 4279/06 od 7. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. Zakona o parničnom postupku. tužba se smatra povučenom".03. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. Iz obrazloženja: Član 296. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. stav 2. koju je u ime stranke podneo advokat. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006.2006. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. stav 2. stav 2. primenom člana 103. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko. godine) 127. Zakona o parničnom postupku. stav 6. nakon ročišta. a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem.12. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. godine) 126. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena.83 - . Iz obrazloženja: Pravilno je. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje. a ne propuštanja roka ili ročišta.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. odnosno uz isti. da je auto put tako opterećen saobraćajem.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

3255/06 od 12.10.2009. stav 1. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje. to se pobijana odluka. i 476.član 115. godine ocenio opravdanim.2009. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je.04.12. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem . Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje. 6637/10 od 25. godine.02. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje . a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. ispitujući njegovu osnovanost. 112.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. pre svega. Prema tome. pre svega. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka. tačka 2. a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13.2010. stav 2. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga.10.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti.2009. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 1.2006.84 - . pa kako on to nije učinio. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn.član 112.10. pre svega.2009. rešenjem od 01. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. pa potom. pa se na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku. zavisno od navedene ocene. godine) . oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. godine. tačka 2. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. godine) 128. od dana kada je za to saznala . godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13. S obzirom na navedene odredbe. Pž. pre svega. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je.član 478. Zakona o parničnom postupku. na osnovu člana 378. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. odnosno da je podnet predlog nedozvoljen. Međutim. Zakona o parničnom postupku. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje. ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga.

Prema odredbama člana 112. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta. Zakona o parničnom postupku. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje.2. Zakona o parničnom postupku dana 17. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29. od dana kada je za to saznala. godine) 130.PARNIČNI POSTUPAK 129.10. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka. i 14. Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta. Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga. stav 2. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne. i 25. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. godine. i 7.2006. 1027/07 od 23. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112.2006. dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala.9. godine) . i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana. nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. kada je isti odbacio kao neblagovremen. Faktičko je pitanje. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom. kao dana propuštanja. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti).2007. Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta. od kada teče i objektivni rok. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. nego i razlog sprečenosti.11. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.10.2006.85 - . stav 2.

da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. da U navedenoj situaciji. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. jer . oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. Pž. dakle.prema oceni suda . godine) 132. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama.niti su priloženi niti su predloženi. Proizlazi. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. dokazi ne mogu biti cenjeni. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan.05. a ne za njegovo odbacivanje. jer u njemu nisu ni predloženi odn. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje. a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu.86 - . Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. na ročište zakazano za 25. Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima.u konkretnom slučaju .nisu verodostojni i nisu potpuni odn. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. oktobar 2005. 3033/10 od 13. ni priloženi dokazi. ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje. U njegovom obrazloženju.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti. stav 2. U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće . Tužilac je . Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno.2010. razumljivo. stav 2. Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud. Ako su dokazi priloženi ili predloženi. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja.član 115. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka. Ako dokazi . ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka). Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. sud odbacuje kao neuredan . Zakona o parničnom postupku. u kome nisu predloženi odn. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. iako su uredno pozvani.PARNIČNI POSTUPAK 131. međutim. se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan. Zakona o parničnom postupku.

Zakona o parničnom postupku. nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. stav 2. a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. Prema članu 115. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan. stav 2. u smislu odredbe člana 115. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. i 20. dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika. stav 3. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o parničnom postupku. iako navedeno lice nije advokat. te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći. ili se neuredan predlog. Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. Da li stranku treba poučiti. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima.04. posledice koje su propisane u članu 115. U smislu odredbe člana 275. odbacuje sud kao neuredan. sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju. Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze.06. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave".87 - .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2006.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku. sud je shodno članu 115. Iz ovoga dakle. godine) 133. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 2. Shodno odredbama člana 115. 172/06 od 6. stav 2. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S. a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. stav 4. u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Stoga. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj. Osim toga. godine) . Iz ove odredbe. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika.2005. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika.P. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj.

a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. stav 3. te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga. a za šta ima ovlašćenje. Prema odredbama člana 115. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište. ocenu opravdanosti vrši van ročišta. ZPP. prema članu 115. shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. godine) 135. i one na koje se poziva žalilac.2006. na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115. Dakle. 5363/06 od 18. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza. Prema odredbama novog ZPP . to se žalba kao neosnovana odbija. o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta.PARNIČNI POSTUPAK 134. tačka 2. stav 2. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta. a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. Naime. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". . bez prethodnog zakazivanja ročišta. Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga.9. a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361.88 - . stav 1. što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 3. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze. odnosno za izostanak. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta. Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje.Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije). (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 2853/06 . 166/06 od 24. već samo pred zamoljenim sudom? . 12081/10 od 24.u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze. Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj. bez održanog ročišta. godine) ZAPISNICI (Član 115-123. sud nije mogao bez održavanja ročišta. sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. u smislu člana 113. jer se na navedeni način. a potom oceni njihovu opravdanost.09. na kome bi izveo predložene dokaze. stav 4. Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. godine) 136.održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka. Pž.2006. ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6. Zakona o parničnom postupku (član 115. ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da . ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje.PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. ZPP) 137. Da li iz odredbi člana 121. Iz tih razloga. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje. kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom). prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7.01.89 - .2010. Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom. imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. stav 4.

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja. godine) 145. Može se dogoditi. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor. Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30. jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. I obrnuto. primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. primenjuje se princip lex posterior. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju. kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. Dakle. treba biti jako oprezan . naime. Ukoliko odredbe o redosledu nema. Najzad prema članu 17. Prema članu 16. kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora. 1942/06 od 1. važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji. a druga samo jedan od tih ugovora. forma i vreme dostavljanja. a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog. bili oni dvostrani ili višestrani. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora. Međutim.03. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). Drugim rečima. važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji.96 - . ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će. Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969).mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji.2006. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. po potrebi. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru. Međutim. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene . Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1).

2006.97 - . Kako se na osnovu člana 132. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12.12. br. sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku. kako je navedeno ročište održano. Ako stranka ima punomoćnika – advokata. kada stranka ima punomoćnika.2006.12. S obzirom da isto ročište nije održano. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" . jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije.11. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta. to za ročište od 9. godine.2007. 8/1955). Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju. odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. dostavljen je tuženom. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija"). godine) 146. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. U takvom slučaju.PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog.2006. Iz iznetih razloga. koje su održane 12.1. a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. pa su stoga žalbeni navodi osnovani. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T. pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način. umesto njegovom punomoćniku. pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu. kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl). a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju. godine tuženi nije bio uredno pozvan. godine. godine. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik.2007. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio.2.12. 1942/06 od 1. stav 2. Prema stanju u spisima. stav 2.dodatak. godine) .V. tačka 7. 1154/07 od 23.2007. godine i 9. pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku.2006. godine. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3. te se na osnovu člana 376.1. već se nezavisno od tog saopštenja. tačka 7. Na navedeno ročište od 12. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9. Zakona o parničnom postupku. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja.1. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. Zakona o parničnom postupku.2007. čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361.2006.03. tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu.

98 - . jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji.2. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena.2006. na koju se i žalbom izvršnog poverioca.. ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak. Prema članu 133. Iž. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava.PARNIČNI POSTUPAK 147. čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.skupština Opštine ili Mesna zajednica. stav 3. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka. Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata. ZPP) 148. Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128. Dostavljanje pismena punomoćniku. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje.2. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku. ukazuje. ni punomoćnika. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu. 1124/06 od 1. ali za koga se navodi da je komšija. propisano je da se dostavlja.. doduše posredno. da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac . zaključkom od 13.6. Prema stavu 2. matični broj i poreski broj poverioca. a što nije učinjeno. advokatu. stav 1.

Shodno odredbi člana 138. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. Zakona o parničnom postupku. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. i 4.99 - . što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. godine i nalazom i mišljenjem veštaka. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga.prostorijama (na stolu) tuženog. i člana 138. godine.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr. licu ovlašćenom za primanje pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145.2005. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda. stav 2 ZPP. ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena. aprila 2005. S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. Naime.09. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. 3. st. Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu. 7578/05 od 6. ZPP) 149. odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . časa i razloga odbijanja prijema. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica. aprila 2005. Pž. te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3.

Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana. godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara. a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti. S toga. Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr. butik se ne nalazi na datoj adresi.sada tuženog.2010.02.02.. da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140." Nakon toga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom.2009. godine) 150. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti..br. po rečima komšija. pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru". Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17. pa je ročište od 17. "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl)..02. očigledno s pozivom na član 139. iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda.2009. ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda. Zakona o parničnom postupku. naime. predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. Za privredne subjekte. Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik. a zatim je uneta konstatacija: ".2010.PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda.. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu.100 - . 1373/10 od 24. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak. da niko nije pronađen. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena. već se tuženi nalazi na istoj adresi. dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito. Pž.30 u U. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25. Zakona o parničnom postupku. a o tome ne obaveste sud.06.T. a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan. stav 4. godine) 151. Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? . očigledno nije nastupio. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. Taj slučaj.jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R.

stav 4. Zakona o parničnom postupku. stav 1. godine) 153. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu. a o tome nije obavestio sud. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo. te se istinitost tih podataka pretpostavlja. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske. godine) 152. i 25. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu. i 14. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184. dužni su da o tome odmah obaveste sud. prebivalištu. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. da kada u toku postupka dođe do promene adrese. Međutim. prebivalištu. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". Zakona o parničnom postupku.2005.11. pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu. tako da sud nije više u obavezi. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. odnosno sedištu. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena. a stranka o tome nije obavestila sud. a u smislu odredbe člana 140. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 1.2006. Zakona o parničnom postupku? . podatke o novoj adresi. i 20.10. "nepoznat" ili slično. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci. Stavom 2.09. istog člana je propisano da ako oni to ne učine. i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139. boravištu? Odredbom člana 139. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz. odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način.101 - . jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe.

U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. dostavljati preko oglasne table suda. kao način dostavljanja predviđen članom 127. da je na njoj vršeno dostavljanje. 5153/06 od 13. prema napomeni dostavljača. istog člana.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. ZPP) 155. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140. i 14. a o čemu adresant nije obavestio sud. godine) 154. pa i pečat primaoca . Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. U tom slučaju će se sva pismena. ali je primalac odsutan. To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna. na koju adresu je primio prethodna pismena suda.07.i 7. Zakona o parničnom postupku. tuženi odseljen sa adrese iz tužbe. Tuženom. stav 2. Iz obrazloženja: S obzirom da je. 1. To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese. Dokazni predlog . sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a da je nakon toga. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe.pravnog lica) je nea.2006. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen. nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini.2006. st.11. shodno članu 139. kao što su sudske odluke. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. stav 2. 2. pa i ona koja se lično dostavljaju. godine) DOSTAVNICA (Član 148.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. i 25. 2. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139. koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud. uz takvu napomenu dostavljača. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna. Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice.102 - . zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci. s pozivom na član 100. primenjuje se u dve situacije: 1. Zakona o parničnom postupku. nije podigao pošiljku i sl. Zakona o parničnom postupku). Prema stavu 2. a o kojoj promeni nisu obavestili sud. Zakona o parničnom postupku. u skladu sa članom 139. dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. to je prema članu 139.10. pravni lekovi. stav 1. i 3. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak.

godine.2009. licu ovlašćenom za primanje pismena .član 128. Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka .da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata.07. podneta 10. a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan.padaju na teret suda. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) . 149. jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica. U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost . .103 - . koji se primenjuje u postupku izvršenja. žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn.član 250. Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu.su neosnovani. s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema . trebalo on da snosi .01.2010. i 150. Zakona o parničnom postupku.2010. Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje.prema stanju u spisima . Iž. Potvrda o izvršenom dostavljanju . U smislu člana 250.Republike Srbije. godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica. Zakona o parničnom postupku. shodno odredbama čl. Iz tih razloga. Troškovi parničnog postupka. Dakle. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27. Drugog opštinskog javnog tužilaštva. 360/10 od 08. u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi. ZPP) 156.02. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . Naime.dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača.PARNIČNI POSTUPAK dekvatan.ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi. izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način. Zakona o parničnom postupku. nedokazani. stav 3. godine . s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice.važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu.član 144.član 230. Zakona o parničnom postupku. na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika . Zakona o parničnom postupku.odbačena je tužba tužioca .

on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona.09. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. što tuženi nije učinio. drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja. godine odn. po odredbama ovog zakona. Zakona o parničnom postupku. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 7829/11 od 21.2011. godine) 157. "Svaka stranka snosi svoje troškove. shodno članu 159. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio. Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pž. stav 3. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka. godine. isplatiće se iz sredstava suda" . u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157. koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157. i 159. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. 149.član 157.2010.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04. prema procentu njenog uspeha u parnici. Zakona o parničnom postupku. stav 4. 149. O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. 150.član 157. primenom odredbi čl. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" . ali ne i pravo na nagradu" . Pž.09. stav 1.2010. Tuženi. su neosnovani. Zakona o parničnom postupku.02. Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku.član 157. Dakle. i 159. "Troškovi koje bi. trebalo da snosi javni tužilac. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima. kada stranka delimično uspe u parnici. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. istog zakona. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana. to je pravilna odluka o troškovima. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog.104 - . 11619/10(2) od 21. ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac. Zakona o parničnom postupku. stav 2. 150. moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu. do zaključenja glavne rasprave. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova. godine) . prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka.03.2011. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 01. stav 2. doneta na osnovu člana 149.

odlučiće ceneći sve okolnosti . O tome koji su troškovi bili potrebni. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku. godine) 159. Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka. Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. Naime. prema stavu Višeg suda.PARNIČNI POSTUPAK 158. imajući u vidu nalog drugostepenog suda. 150. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan. 149. jer ih tuženi nije ni opredelio. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije.2010. s obzirom na postignuti uspeh. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud nalazi.član 150. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. 158-4/9 od 05. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl.105 - . jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje. stav 1. Sud je. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Ostale troškove nije priznao.10. godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata). odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova . Prvostepeni sud je. godine) . i 159.2011.09. Pž. Gž. 1518/10 od 19. Zakona o parničnom postupku. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova.2009. Odredbom ZPP propisano je da sud će. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. kao i o visini troškova. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima). Ako stranka delimično uspe u parnici. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br.05. 803/2011 od 19. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. stav 2. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka. sud može. prilikom odlučivanja o troškovima postupka.član 149.

ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao.2007. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj. izvršeno posle podnošenja tužbe. ali pre podnošenja tužbe.2005.2.12. Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi. deveti.2006. 249/10 od 23. godine. Međutim.106 - . odlučiće sud ceneći sve okolnosti. Bez obzira što je dug plaćen u docnji. pa time i troškove istog. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Zakona o parničnom postupku. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove. Gž. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22.02.2010. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud. deseti i jedanaesti mesec 2005. godine. Izbor advokata van mesta suđenja. a o tome koji su troškovi bili potrebni. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. izbor advokata van mesta suđenja. platio 29. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice.2005. Ipak. kao i o visini istih. godine) . kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. godine. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. odnosno 29.PARNIČNI POSTUPAK 160. Članom 154. 10832/06 od 23. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove. ovog Zakona (član 150. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici.11.1. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe. Ako je dug plaćen u docnji. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. godine) 161. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. godine. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen.

Zakona o parničnom postupku (64.2011.rešeno kao u izreci. Zakona o parničnom postupku (član 150.04.u smislu člana 161. Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku. Kako to nije učinio. da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. dostavi i sporazum odn. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Takođe. godine) 164. stav 1. O tome koji su troškovi potrebni. stav 1. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza. stav 1.ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn. stav 4. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova. ranije važećeg Zakona). 7794/10 od 29. stav 1. . Iz obrazloženja: Podneskom od 25. godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka.2010. Za vođenje postupka. ugovor kojim je to bilo dogovoreno. Pž. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je .član 150.PARNIČNI POSTUPAK 162. Pošto nisu nužni za ostvarenje prava. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice . prema istom izvršnom dužniku.03. jer nije pružio dokaze da je te troškove imao. stav 4. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana. sud odlučuje ceneći sve okolnosti .2010. i članom 159. Tužilac. troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni. Pž. čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta. u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda.107 - . u vezi sa članom 150. kao i o visini troškova. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. 791/11 od 21. U smislu člana 154. stav 1. Sud će. Zakona o parničnom postupku . pa je . Zakona o parničnom postupku. uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak. Kako to nije učinio.12.pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. ranije važaćeg Zakona). godine) 163.po oceni Privrednog apelacionog suda . a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. u skladu sa članom 65. bio je u obavezi da.

isto delimično izmireno. kursnim razlikama u plaćanju.06. pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj. uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . pri donošenju nove odluke o troškovima. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. ceneći sve okolnosti. Pž. pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima.2010.108 - . godine) 165. a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja.pravilnom primenom odredaba čl. s obzirom na postignuti uspeh. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda. Zakona o parničnom postupku .član 149.05. uz potpuno prihvatljivo obrazloženje. godine) . stav 1. uz odgovarajuće obrazloženje. pri odmeravanju troškova i odluci o njima. stav 2. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano.ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. tačka 12. Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može. kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku.dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao. istog Zakona. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom. Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove . odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . 7384/2010 od 06. 2496/2010 od 03. Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova. Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu. prvostepeni sud je bio dužan da.član 150. nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. . Imajući u vidu citirane odredbe. donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. i 150. pa je . jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano.2010. pravilno je prvostepeni sud. uz detaljno i jasno obrazloženje. Pž. opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. Prvostepeni sud će. Na osnovu člana 376. pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. 149. kao i celokupni tok postupka. stav 2. Sud. Zbog toga je. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci.član 149.

Zakona o izvršnom postupku. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora.PARNIČNI POSTUPAK 166. to se utvrđivanje vrednosti. prema članu 29. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20. u smislu člana 21. označava i opredeljuje prema vrsti spora.109 - . predloga. sastava suda. U skladu sa ovim odredbama. odredbama član 150. po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. S druge strane.250. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini. koja je merodavna samo za obračun sudske takse. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. stav 1. 21-28č. Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl. Prema član 28. bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora. uz podnesak o povlačenju. stav 2.00 dinara. Zakona o parničnom postupku. prema članu 34. istog zakona. U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja. 585/07 od 7. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. 21. odnosno merodavna vrednost predmeta spora. stav 2.000. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. kao vrednost se uzima iznos od 10. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi. to je. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. pre utuženja. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga.00 dinara . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko. navodeći da je. merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi. ali je troškove tražio. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse.2. Zakona o sudskim taksama. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti. i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. . a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. godine) 167. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima. do 27.2007. molbe zahteva i dr.

pravilno . prema stanju u spisima. Pž. godine) 169. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo.u smislu člana 202. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se. Zakona o parničnom postupku.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. u smislu citiraneodredbe. Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. Zakona o parničnom postupku (član 196. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. to je. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.2010. u smislu člana 157. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe. Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu. ranije važaćeg Zakona).shodnom primenom navedenih odredaba . koji povuče tužbu. na osnovu iste odredbe. 7183/10 od 09. Pž. Pošto.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. Članom 157. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu. mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove.110 - . da se oslobodi obaveze plaćanja troškova.2010. Zakona o parničnom postupku. 6579/10 od 29. a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). može osloboditi obaveze njihovog plaćanja. Ovo je neophodno da bi mogao. tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja. istog Zakona (član 153. Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. godine) 168. konstatuje da je tužba povučena. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe. u smislu člana 158.član 153. nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena. . to je .Dakle. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu navedeno. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog . ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac.12. tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. te da odmah po izmirenju povuče tužbu. jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu. Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu.12. dužan da tuženom naknadi parnične troškove. a ne javno pravobranilaštvo.

već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije.111 - . Gž. Tužiocu u smislu člana 150. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. 11862/05 od 17.sastav Zahteva po AT".PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke. te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. januara 2005 godine. Članom 2.10. Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT". koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. u skladu sa zakonom i drugim propisima. Žalba tuženog je osnovana.050. Naveo je. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br. da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. godine) 171.2006. odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159. tada isti nije opredeljen. kao i njihovu visinu. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo. naime. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. st. Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. na teritoriju Republike Crne Gore. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova. godine) 170. . Zakona o parničnom postupku. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. Članom 7. na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede.2010. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva.04. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. 1 474/10(2) od 26.00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. i 2.

punomoćnik tuženog je rešenje od 5. Zakona o parničnom postupku. Žalbu tužioca na rešenje od 19. 149. jula 2005. godine. nego znatno docnije. dostavljeno mu je 3. novembra 2005. broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev. godine zatražio troškove.2006. jula 2005. godine). godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. 451/06 od 24. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. ali ih ni tada nije opredelio. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. godine) 172. 153.112 - . zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. i 2. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. i to putem podneska od 28. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl. februara 2003. broj 125/2004). imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja.00 dinara u roku od 8 dana. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. Međutim. ovog zakona. Naime. ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi. godine. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153. godine. st. jula 2005. kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. i 159. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove. godine. 1. novembra 2005. Žalba tužilaca nije . tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. novembra 2005. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". septembra 2005. Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. Prema članu 159. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. godine). godine. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. člana 159. stav 7. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS"." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. novembra 2005. tokom postupka jedino na ročištu od 3.01. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe).000. niti prilikom raspravljanja na ročištu. 150. jula 2005. analognom primenom člana 159. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. godine. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe.

član 159. a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku .2009.2010. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9.2006. posebnim rešenjem. te je . Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".11. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava). za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju. prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.113 - . marta 2006.naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos.PARNIČNI POSTUPAK osnovana. Naime. Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio. 1236/10 od 22. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. godine.član 159. i stav 6. 150. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje. Zakona o parničnom postupku.2009. U postupku za koji je postavljen. Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza.00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. godine. Pž. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine . on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata).250.rešenjem od 02. posebnim rešenjem. 149. godine) 174. 3491/06 od 1. Tuženi je podneskom od 23. stav 4. februara 2006.750. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika. Pravosnažnim rešenjem od 14. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6.00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159.04. godine) 173. jer predsta.10. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja. Samim tim na osnovu čl. i 153. O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. parnični troškovi iz člana 163. februara 2006. Zakona o parničnom postupku. ako su za to ispunjeni uslovi. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari. u toku postupka. O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika. To znači da.09. stav 1. stav 7. može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . Iž. broj 125/2004). stav 1.

stav 1. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju. godine. 4639/2010 od 11.173. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka.11. kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). Pž. Odredbom člana 80. Otuda. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu.114 - . Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu. U konkretnom slučaju. Žalba tužioca je neosnovana. odnosno glavne rasprave. u vezi člana 165. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka. da bi stranka. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. a u protivnom prekludirana je u pravu. Zakona o parničnom postupku. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove.2010. septembar 2005. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke. shodno čla. a iz ovoga proizlazi da. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 . odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi.. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. odredbe člana 165. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano. Zakona o parničnom postupku. stav 2.. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1. kao neblagovremen i nepotpun. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164. kao u konkretnom slučaju. ZPP) 175. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. Međutim. i u podnescima (član 100. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu.

tačka 2) Zakona o parničnom postupku. koji regulišu ovo pitanje. shodno članu 387.PARNIČNI POSTUPAK nu 164. u vezi člana 165. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. Zakonska norma stava 2. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. već je to učinio dana 24. istog zakona.2.115 - . godine. stav 1. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog.04. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja. posebno sa odredbama i članom 100. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. ili su one već nastupile. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. Zakona o parničnom postupku. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5. kada se odredbe člana 164. februara 2006. a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2005. Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje. stav 1. Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30.1. člana 165. Naime. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. godine. godine. godine. 3306/06 od 19. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka.190. već mora da bude i sadržajno određen. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. ZPP) 176. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu. Za. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. već i šire.2005. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. pa kako tako nije postupio. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1. Po nalaženju ovog suda. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva.2006. budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2. Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun. kao i na životnu dob.2005. člana 165. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 . septembra 2005.3. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti.

U tom smislu.198. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku. 5488/05 od 15.2005. ili su one već nastupile. godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 . dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Gž. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama. godine. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog. i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" .2005. te se u smislu odredbe člana 300. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.06. 03. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno. 13/05 od 28. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu. Zakona o parničnom postupku. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn. Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. a ne određujućeg podneska. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke. stav 1. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku.član 188. Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište. 2005. a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. ZPP) 177. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta. vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" .3. svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. . pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30. "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.116 - . stav 1. da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. Po mišljenju okružnog suda. stav 3. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku.član 187.

dokaze koji utvrđuju ove činjenice.2011. 1. 1297/11 od 29. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . glavnog traženja. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora. stav 1. 100.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate. stav 1.advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni. čija visina nije određeno navedena. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn. dakle i tužbu. godine) 179. Zakona o parničnom postupku. pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo. i stav 6. Sud će odbaciti podnesak. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat. pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate. . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn.član 187. stav 1. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.700. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29. 8414/10 od 29.član 103. na osnovu člana 188.preko punomoćnika .117 - .član 100.06.2010. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. Tužilac je . označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete. i 6. vrednost predmeta spora. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103.04. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih. Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl. Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti. Zakona o parničnom postupku. U tužbi sa više tužbenih zahteva. i 187. niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari.u konkretnom slučaju . tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. st. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna. Zakona o parničnom postupku. bilo moguće odrediti. godine) 178. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva. Pž. istog Zakona. to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena. Pž. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora. Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti .

188. propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. stavom 3. stav 1. 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo. ZPP. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. u skladu sa odredbom člana 395.118 - . jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu. godine) 180. budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati. Zakona o parničnom postupku. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP).PARNIČNI POSTUPAK Članom 187. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. 188. Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora.12. već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv.2009. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. Takođe. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl. 3190/09 od 15.

(Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). kao učesnika materijalno pravnog odnosa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. godine) 181. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. stav 1. da investira u subjekat privatizacije na način. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan. i 20. tj. br. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. Zakona o upravnim sporovima. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. tačka 2. a ne protiv cedenta i cesionara. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". označi cedenta i cesionara. 8166/09 od 27. godine) . da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. u obliku ili roku utvrđen ugovorom. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o parničnom postupku. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji.09. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih.119 - . čiji se akt osporava – (član 14. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. s obzirom na prirodu samog obaveštenja. tražeći poništaj ugovora o cesiji. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. tačka 2.2005. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. 49/96).11.2009. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. u vezi člana 100.

prevođenje će se obaviti o trošku tužioca. godine) 183. 218/06 od 24. Prema tome. već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva. odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima.PARNIČNI POSTUPAK 182.120 - .2006. zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje. koja su navedena. a isti po tom nalogu ne postupi. prema nalaženju ovoga suda. koje je doneo prvostepeni sud.03. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži. broj 125/2004).2006. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku. jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca. prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud. 1942/06 od 1. Međutim. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. oktobra 2005. sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. prema nalaženju ovoga suda. to je zahtev u označenom delu. godine. Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. godine) . tužilac po tom nalogu treba da postupi. kao i sve podneske. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena. U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti.05. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka.

1921/06 od 20. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje.PARNIČNI POSTUPAK 184. godine izvršio plaćanje u docnji ili ne. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. godine i 23. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate.531. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31. godine do isplate. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. godine) 185. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. januara 2005. stavom 3. Takođe. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. januara 2006. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.121 - . Pž. stav 1. Kako se shodno članu 262. stav 2. na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i . odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. Članom 187. a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate.2006. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. u skladu sa odredbom člana 395. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud.04. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. februara 2005. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga.

jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave.2005. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004). a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. koju je u ime stranke podneo advokat. i 3. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187.122 - . člana 187. 1. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. u stavu 3. jer odredbe čl. 299. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom. stav 1. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. to je pravilno prvostepeni sud. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti. Naime.03. stav 6. proiz. 299. 299.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. a na njemu je bio teret dokazivanja. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. 3469/05 od 30. st. Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. Zakona o parničnom postupku (npr. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. godine) 186. godine) 187. i 300. Gž. Osim toga. iz odredaba st. s obzirom da odredba člana 103. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave. 103. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. i 300. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. i 3. Dakle. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu. 1. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi.2006. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta. jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. 12/06 od 6.04. poništaj ugovora. pa se zato i odredba člana 187. odredbe čl. i 300. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi.

a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. koji je u ime stranke podneo advokat. dakle. stav 1. godine) 189. kad nadležnost. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti. Prema odredbi člana 187. a što je obavezan element tužbe. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. od 1.2005. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. stav 3. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti. a da je . ne čini tužbu neurednom. 6569/05 od 27.123 - .09. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke.01. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. jer se po takvoj tužbi može postupati. a u vezi sa članom 187. da će sud odmah odbaciti tužbu. jer je odbacio tužbu. st. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Kada je podnesak. Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. koju je u ime stranke podneo advokat.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Članom 103. U stavu 6. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe. i 20. ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. osim ako zakonom nije drugačije određeno. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi.2006. godine) 188. stav 6. do 5.

Tužilac je podneo žalbu. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103. izdao punomoćje advokatu u Srbiji. pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. imajući u vidu stanje u spisu. pa time i tužba. prema navodima iz tužbe. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. Iako tužilac. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa. 2054/06 od 25. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. godine) 190. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. isti je ovlastio odn. pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima. Žalba je osnovana. stav 6. U takvoj situaciji. ima prebivalište u Crnoj Gori odn. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89. Naime. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. te istovremeno nije primenjena odredba člana 100. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. a ne na kraju teksta tužbe? . a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103.5. u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103. godine) 191. Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti.02. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. stav 6. Gž. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti.2006. Prema tome. stav 2. Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž.124 - . inostranstvu.2010. ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. koji je advokat. koje se nalazi u spisima predmeta. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. stav 1. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. istog zakona. Punomoćnik koji je advokat. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. 84/2010 od 11.

Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. godine. Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1. protivtužba. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Stoga. bez potrebe produžilo parnični postupak. i 20. marta 2002.2005. Navedenim članom. tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna. ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. Dakle. pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro.PARNIČNI POSTUPAK Članom 100. jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. a ne i na konvertovani deo kamate. i 20. pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure. Naime. godine. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci).odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom. stav 2. kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. godine) 193. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. od kada se isključivo koristi euro. pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1.2005. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup.09. Budući da glavni dug nije plaćen. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. godine) 192. dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja. marta 2002.125 - . te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje.09.

Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. stav 2. postavlja se pitanje. putem ovlašćenog sudskog tumača. overenog od strane sudskog tumača. da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. u roku koji mu je odredio sud. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. sadržinu izjavu i potpis podnosioca. Prema odredbi člana 16. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. godine) 194. ime i prezime.PARNIČNI POSTUPAK nika. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. prebivalište ili boravište. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. Zakona o parničnom postupku. i 361. Jer. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. 11438/05 od 24. odnosno sedište stranaka. Zakona o parničnom postupku. tj. Da ju je napravio. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. Zakona o parničnom postupku.2005. Ovaj termin. Zakona o privrednim društvima. predmet spora. Zakona o parničnom postupku). tako i tužioca. Tačno je da je odredbom člana 100. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva. Zakona o parničnom postupku propisano. Samo izuzetno. Pž. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.126 - . i to su roditelj ili staratelj tog lica. Zakona o parničnom postupku. Zakona o privrednim društvima. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. naziv firme. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. se ne odnose na pravna lica. a prema odredbama Haške . kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju.10. tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. i to privremenog zastupnika iz člana 79. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. stav 2. jer tužilac. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. S tim u vezi. 265. tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. Prema članu 17. istog zakona.

ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Sledom rečenog. nije potpisao punim imenom i prezimenom.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo. Zakona o parničnom postupku. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena. novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati.127 - .04.2005. Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. 1942/06 od 1. našao da tužba nije uredna. Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo. 7062/05 od 27. godine) 195. februara 2006. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna.2006.2006. br. st. Zakona o parničnom postupku . tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. godine) 196. Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl."Službeni glasnik RS". 1. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. broj 125/2004). Međutim. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo. Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe.03. 43/91 sa izmenama i dopunama). 3255/06 od 12. overenog od strane sudskog tumača. te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva. Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. 187. 100. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata.06. godine) . sve neophodne elemente predviđene članom 100. overenog od strane sudskog tumača. i 6. jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. i 103. poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku. broj 125/2004). jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". a uz tužbu dostavio uredno punomoćje.

da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda. i kopiju dostavi protivnoj stranci). već je potrebno da je po istom i postupila odn. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu.2010. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke. stav 1. tužioci su. Međutim. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu.08.09. upućeni na parnicu. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka.2010. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.4. čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. godine) 198.dana 13. Zakona o parničnom postupku (član 187. ranije važećeg Zakona). odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.2010. uz podnesak od 07. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba. Postupajući po nalogu prvostepenog suda.128 - . Članom 100. . tako što će se izjasniti da li su. radi njihovog utvrđenja. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti.PARNIČNI POSTUPAK 197. zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente.04. dok oni za protivnu stranku ne moraju. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud. Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29. Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su. stav 6. stav 2. i 101. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano. pa je pozivajući se na odredbe čl. protivtužba. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima.prema stanju u spisima . jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. U smislu člana 192. da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila. stav 1.2007. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. između ostalog i potpis podnosioca. 3462/07 od 18. Član 101. 100. godine.

tako da su. Do zaključenja glavne rasprave 11. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Da li parnični sud može da odbaci tužbu.05. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu. Pž.01. u smislu odredbe člana 103. 1. godine. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku. i 20.129 - . 1. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. utvrđenje prava svojine i sl). svojim ponašanjem. Zakona o parničnom postupku. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103. u vezi člana 103.tužbu odbacio. 1. Tužba. kao inicijalni akt. a ako bude vraćena bez ispravke. i 3.11. pa im je sud u više navrata. bez uticaja su na drugačiju odluku. 1. u smislu odredbe člana 187. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena.2011. u vezi člana 101. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata. Žalbeni navodi. a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda.2011.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 2. stav 1. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. st. Oni nisu postupili po nalogu suda. koga . jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103. st. i 3. sud će istu rešenjem odbaciti. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda. na ročištu od 15. Zakona o parničnom postupka (član 187. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Imajući sve to u vidu.činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. st.2011. i 4. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. Zakona o parničnom postupku (npr. shodno članu 192. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. mora da sadrži. i 2.2005. poništaj ugovora. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi. Zakona o parničnom postupku. kao i druge potrebne podatke. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine. te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26. godine) 199.01. 1. primenom člana 192. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. U konkretnom slučaju. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno dopune. ranije važećeg Zakona) . u predmetnoj situaciji. st. Zakona o parničnom postupku. stav 2. zatim . st.03. tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana.2011.2011. Zakona o parničnom postupku (član 187.06. Međutim. nije bilo. a shodno odredbi člana 103. stav 4. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. godine) . 7867/2011 od 23. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi.

Naime. jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi). Zakona o parničnom postupku (član 188. Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu.nije dozvoljeno. U konkretnom slučaju. U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora.je pravilan. 3200/2011 od 23. kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku .1997. tužilac u u stavu 1.06. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom. reč je o vansudskom raskidu ugovora.član 124. godine. Naime. a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka.).2011. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane.u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima. godine) 201.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio. kao ugovornih strana. Zbog povrede ugovora. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu.PARNIČNI POSTUPAK 200. ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen.11. Pž. druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu . strana ugovornica ima mogućnost da. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe. a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl. u skladu sa članom 194. strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos. Zaključak prvostepenog suda da . Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) . zaključenog dana 20. tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . već se na istu situaciju primenjuje član 124.130 - . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu.

čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. odbacio protivtužbu.član 188. prvostepeni sud je pravilno. Dakle. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva.03. bilo zahtevom za naknadu štete. već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede .2010. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes . godine) 202. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva. Pž. čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima). Svoju odluku je. pri tome.01. koji je tužilac zaključio sa drugim licima. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno. dozvoljena je.2006. kada je to posebnim propisima predviđeno. ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave. pravilno zasnovao na primeni člana 188. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.09. godine.2010. Zakona o parničnom postupku. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima. Zakona o parničnom postupku.131 - . 8270/10 od 19. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. Pž. 5251/2010 od 30. kao i licencnog ugovora od 01.01. .bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu. Zakona o parničnom postupku. godine) 203. a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice. godine za zaštićene žigove. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188.PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. pozivajući se na član 188. Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave.određenoj srazmeri. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora.2003.2003. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun. Kako se radi o utvrđenju činjenice.05. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

33% suvlasničkog udela. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. a ne o vrednosti nenovčanog uloga.D. iznos od 251. te da na taj način prevari i ošteti tužioce. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Tužioci osporavaju visinu istog uloga.000.. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. te i obrazloženja ožalbenog rešenja.17 USD. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza.17 USD.D." DOO u B. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03.132 - .00 USD. što predstavlja 66. iz B. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev..73% prema 66. Zakona o parničnom postupku.3. kao pravnom odnosu.D. Saglasno iznetom.699. srazmeri (26. Pž. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. iako je njihova vrednost 251.500.882.. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja.. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. što nije učinio.2005.00 USD. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine.9. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. dajući razloge.882.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu .. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. pošto je mašine i opremu za fabriku tj. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. iz B. Ovo zbog toga. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga.. jer predmet nisu pravna. 147/04 od 8. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.94% suvlasničkog udela. 4660/05 od 17.. iznos od 102. godine) . već faktička pitanja.V. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga.56 USD. što iz tužbe. Drugotuženi je istakao procesne prigovore.2002. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja.73% suvlasničkog udela.33%). posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda .D. tužioca drugog reda . Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova.94% prema 6. iznos od 25. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. tj. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. visina uloga.. te postavljenog tužbenog zahteva. što predstavlja 26.određenoj srazmeri.199.06. Stoga. kao pravnoj činjenici. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .17 USD. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. direktora i osnivača. što predstavlja 6. i tako imao pravo odlučivanja. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. godine. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga.199. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća.2005. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda.

133 - . .2010. novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću. i 25. i 14.000. Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost. Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu. a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice.2006. a smatrajući da . i 7. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Kao strana iz predugovora.PARNIČNI POSTUPAK 204.02.000.ukoliko ga ocenjuje ništavim . Posle ovoga. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće. Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2.500.00 dinara. koji stvara obaveze između ugovarača. 237/2010 od 18.prvostepeni sud odbacuje tužbu. Rešenjem privrednog suda iz 1991. godine) 206. Što se tiče kapare. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao. već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188.10. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.500. Da li deoničko društvo – osnivač.000. ne radi se o utvrđivanju činjenice. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. Gž. te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica . Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji. godine) 205. predugovor stvara obaveze između ugovarača. Naime. Zakona o parničnom postupku.11.00 dinara.ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji.500.

Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva.134 - . Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. tačka 12. Naime. koja parnica je u toku . Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke.2007. da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372. ne znači sama po sebi. Imajući u vidu takvo stanje stvari.07. godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora. stav 2. 650/2010 od 22. Tu. Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu.a sve radi naplate utroška isporučene električne energije. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu.09. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03.2006. u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti. Takože.2006. Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju.2010.04. godine iznosi naznačenu sumu. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. godine) 207. da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar.2007.2010.03. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi. jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije.08. stav 2. stav 1. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo . Gž. godine. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak.08. godine. godine do 31. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. pa je našao da je žalba neosnovana.dug u naznačenom iznosu. tražeći troškove drugostepenog postupka.

godine) 208. i 25. . odredba člana 302.08. Stoga. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar.2006. Zakona o parničnom postupku. tačka 3. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. i 7. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima.11. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. prema nalaženju ovoga suda. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom..135 - . Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. Zakona o privrednim društvima. godine) 209. Zakona o registraciji privrednih subjekata. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. i 14. ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice. koji je osnov za upis hipoteke. uz povraćaj sredstava i naknadu štete. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Imajući u vidu izneto. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. Iz navedenih razloga. br. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188. stav 1. Pž. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. kao što je uradio pobijanim rešenjem. Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava.10. 4463/06 od 31. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom. znači da je raskid prihvatio. a na osnovu člana 387.2006. prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma. Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije.

raskinuti ugovor prostom izjavom. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo.136 - .2005. Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro. ako nije šta drugo određeno. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Sledi. 338/05 od 20. govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog. tako da ih treba poništiti. pod 4. Postoje dve vrste ovih prava. Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. 22-23. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom. Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. Zakona o parničnom postupku. Pitanje. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. pravni preobražaj). Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. s obzirom da je članom 124.09. druga stranka može. na osnovu člana 288. Prema tome. da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. Zakona o obligacionim odnosima). U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. Prev. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć. str. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine) 210.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

već prema uslovima iz same obligacije. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja.i 7. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194.09. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika.shodno izričitim odredbama člana 194. Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova. Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije.143 - . Zakona . pa stoga . Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne . a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih. Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti. i 14. Stoga. Naprotiv.11. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi. godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 . Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju.2006. a za to nema zakonskog osnova. Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva. ZPP) 220. i 25. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe.PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima.201. Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. već se isto može samo utvrditi. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja. Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja. niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo. prema nacrtu glavne deobe. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora. godine. stav 8. jer citiranim odredbama člana 190. 2. stav 8. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. a. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. godine. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. Zakona). Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. Prema odredbama člana 190. rešenja koja su objavljena na ročištu. Kako je shodno članu 378. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku. 8769/10(1) od 3. istog zakona. februara 2005. godine. februara 2005. februara 2005. osim toga. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao.PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. stav 2. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine počeo da se primenjuje. st. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. 2. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. godine. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. Stavom 4. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. stav 4. godine) 221. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. istog zakona. februara 2005. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23.03. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba.144 - . godine. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno. st. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. februara 2005. Identično rešenje sadrži i član 350. i 4.2011. februara 2005. Pž. i 4.

145 - . U toku spora tužilac je preinačio tužbu. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava. i 20. februara 2005. Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja. Tuženi je u toku postupka.11. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. stav 4. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. godine) 222. i 7.2005. Zakona o parničnom postupku. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama. odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva. godine) . Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23. istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. u članu 193. stav 2. nakon preinačenja tužbe. i 14. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog. čim je objavljeno na ročištu. te dostavom zapisnika. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru.06. objavljeno na ročištu. stav 7.09. godine. Kako ceniti prigovor zastarelosti. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem. Kako shodno navedenom članu. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. stav 1. već navedeno rešenje shodno članu 350. i 25. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. to više nema obaveze iz člana 350.2006. jer je to citiranim odredbama izričito isključeno.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.

1823/06 od 24. decembra 2000. Promena pravnog osnova potraživanja. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud. na koje se odnosi tužbeni zahtev. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7. godine) . stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine. Gž.05. u vezi člana 194. oktobra 2005. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194. bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. stav 2. u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338.2006. Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio. donoseći rešenje o ispravci.655. 1.06. na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze. oktobra 2005. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva.146 - . 40/2006 od 8. jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze. zahtev punomoćnika tuženog od 7. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. tačka 7. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom. godine. godine. stav 4. st. broj 125/04). Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. s obzirom da postupanjem protivno članu 193.PARNIČNI POSTUPAK 223. stav 3.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.655. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije. pa je prvostepeni sud.00 dinara. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3. tačka 7.2006. a u prvobitno opredeljenoj visini. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. oktobra 2005. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. o preinačenju tužbe nije odlučio. ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu. a ne opredeljujući u tom podnesku. godine) 224. i 2.

Zakona o parničnom postupku. 1916/10 od 27. godine. nije moralo biti ni poznato. u smislu člana 194.2001.12.02.član 193.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi. početkom toka parnice. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. To je i razumljivo. Zakona o parničnom postupku . U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena. godine) 226. stav 2. tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka. te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka).2010. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07. Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. ako je u pitanju objektivno preinačenje . a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima.2011. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.05.u konkretnom slučaju komisije veštaka .2001. godine) . povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. da bi se navedeni nedostaci otklonili. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195. Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud. godine) već tek preinačenjem tužbe. dodavanjem ovog zahteva .147 - . Pž. obezbedio odn. Međutim.moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK 225.12.promenom istovetnosti zahteva. Zakona o parničnom postupku. jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka . Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi . kao i podnošenja tužbe. što mu u trenutku njihovog uočavanja. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka. Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn. imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj. Pž. 840/2011(1) od 24.nisu osnovani.

U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. Tužba u ovoj parnici nije povučena.PARNIČNI POSTUPAK 227. Zbog toga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Takođe. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom. kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". za zastarelost. sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. odnosno protivtužbenog zahteva. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog. pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe. sa svim posledicama iz člana 195. mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. stoga. dakle. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. godine) .148 - . jer sem zakonom propisanih izuzetaka. Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. te pogrešnu primenu materijalnog prava. promenom tužioca ili tuženog. osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja.2010. nema uslova za dalje vođenje parnice.2010.05. godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…"). jer je .takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. pa se. kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici. 1916/10 (1) od 27. Gž. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje. Pž. Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog. stav 4. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. protivtužbe u ovoj parnici . Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe. Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe. ZPP) 228. 10304/10 od 21.06. ali i za promenu stranke u parnici. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca.

jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. saglasno članu 196. umesto da oceni blagovremenost. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i . u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači. potrebna je saglasnost izvršnog dužnika. prema stanju u spisima. Zakona o parničnom postupku. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. Zakona o parničnom postupku. jer se ona upustila u raspravljanje. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka. prigovor dostavlja poveriocu. zbog čega je. a nije se. Ovo sve imajući u vidu da se. dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe).05. 2419/10(1) od 25. dozvoljenog i potpunog prigovora. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog. Pž.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. tužbe. za povlačenje predloga za izvršenje odn.149 - . a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja. Ukoliko se tuženi izričito. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane. rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti.smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. Iž. Osim toga.PARNIČNI POSTUPAK 229. nakon izjavljivanja blagovremenog. dozvoljen ili potpun).03. Naime. protivio navedenom povlačenju. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava. godine) 230.2010. a izjavljivanje blagovremenog. 1637/10 od 27. nakon izjavljivanja prigovora. Za povlačenje predloga za izvršenje. ne usprotivi povlačenju .u zavisnosti od toga . sada tuženog). u zakonom predviđenom roku od 15 dana.2010. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika. Naime. na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje. Tako su nastupile posledice iz člana 193. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) . Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena.

2009.shodno članu 197. Zakona o parničnom postupku. i 4.02.. Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.. i 204. godine. te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi.. i o istom će odlučivati taj sud. . stav 1.. pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on . stav 2.o tom zahtevu obavešten (27. tačka 10.11. godine) 232. Zakona o parničnom postupku. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom . 3465/2010 od 24. u kome ovde tužilac. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru.član 197.150 - . Zakona o parničnom postupku.2010. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K. te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku.. Pž.2009.02..2009.02.tužbu tužioca odbaci primenom člana 197. a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. 3.. u kome. pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K. ZPP) 231. prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. U konkretnom slučaju.član 197. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). Zakona o parničnom postupku.Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K. godine). ima procesni položaj tuženog. godine. st. imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica . a po tužbi ovde tuženog.. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku.. stav 2. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka . po tužbi ovde tuženog istaknut 27..član 361. koji se vodi između istih parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku .) . Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203. stav 2.. jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S..

Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. poverioci osporenih potraživanja. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja. tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. Zakona o parničnom postupku. ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97. Podnošenje tužbe na osnovu člana 96. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva.identitet zahteva.151 - . Zakona o stečajnom postupku. godine) . poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97.2007. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. nije od značaja što tužioci.01. Zakona o stečajnom postupku. a koja i dalje postoji među strankama. Zakona o stečajnom postupku. Iz iznetih razloga. Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. donetim u postupku likvidacije nad tuženim. na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. postoji različito postupanje prvostepenog suda. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. istog zakona. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica. Odredbom člana 96. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . na osnovu koga su tužioci. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. Zakona o stečajnom postupku. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba.

ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. stav 1. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. sud će takvu tužbu odbaciti. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev. poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. Ukoliko je poverilac. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. stav 1. Zakona o parničnom postupku. koji je u prekidu. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. zbog litispendencije. Zakona o stečajnom postupku). Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. koji je u prekidu. zbog litispendencije. ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze. Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. shodno članu 188. obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela. pa nema potrebe niti je. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. U . Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. Međutim. Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. Otvaranjem stečajnog postupka. ali ne odustane od kondemnatornog zahteva. već je jedan sadržan u drugom. postupajući po uputu stečajnog organa. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. a što je posledica pravne prirode samog zahteva.PARNIČNI POSTUPAK 233.152 - . sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. Zakona o prinudnom poravnanju. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka).

Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu. o kome će sud meritorno odlučiti. stav 1.11. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu. iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. zbog litispendencije. meritorno odlučiti. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. a u smislu člana 197. i 6. i 2. Zakona o stečajnom postupku. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase. ispita da li je prava namera poverioca. Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96. stav 1 Zakona o parničnom postupku. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju. Zakona o parničnom postupku. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127. 279. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.153 - . stečaju i likvidaciji odnosno 96. 1. Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. usled otvaranja stečaja nad tuženim. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). a po kojoj je postupak u prekidu. Zakona o stečajnom postupku). parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. 1. Zakona o parničnom postupku. Prigovor da parnica o istom zahtevu. a u parnici koja je u prekidu. došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361. jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. Zakona o prinudnom poravnanju. stečaju i likvidaciji odnosno 96.2005. a to su identitet stranaka. ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. s. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. jer su nepravilno primenjene odredbe čl. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. sud će takvu tužbu odbaciti. godine) 234. 1. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. Zakona o prinudnom poravnanju. odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. nego mora postupiti u skladu sa članom 103. st. Zakona o prinudnom poravnanju.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu. i 197. istog zakona. i 3. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. već novu tužbu. st. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. između istih stranaka. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127.

istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. odnosno da postoji identitet lica. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. koji se pokreće tužbom (član 186). međutim. . Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka.2006. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu.154 - . stav 1. Zakona o parničnom postupku (član 198. Zakona o parničnom postupku. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. godine) 235. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. a što predstavlja subjektivni uslov. To.PARNIČNI POSTUPAK žbe. nema osnova za primenu člana 204. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. a što predstavlja subjektivni uslov. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica. U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi. jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. od postojanja parnice. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji. ranije važećeg Zakona) . godine) 236. a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom.12. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno. stav 1). Treći. stav 1. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom.2006. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut. u toku trajanja postupka. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. Treći. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. stav 1.12. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. a saglasno članu 279. jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta. stav 1. 3450/06 od 21. sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe. odnosno da postoji identitet lica. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. 3450/06 od 21.

ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica. 1628/2010(2) od 13.213. stav 1. godine. stav 1. stav 2.02. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu .pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju.izjasnila da isto ne prihvata. podneskom od 25. Naime. a shodno članu 199. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da.02. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Tužena Republika Srbija se svojim podneskom . Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak. Pž. tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva. nego se radi o deklaratornom zahtevu. U konkretnoj situaciji. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. stav 1. Gž. Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204. ZPP) 237. godine protiv tužene DVP "E.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice. godine) SUPARNIČARI (Član 205 . godine) 238.09. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno. S obzirom na to.2010.. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05. U toku postupka.prvostepeni sud je pravilno odlučio. to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši. Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac .2010.2007.po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe . Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora. čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je . jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije. 212/10 od 18.155 - .na osnovu člana 199.12. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe.kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i . suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada. ovog Zakona ." iz V.2008. Zakona o parničnom postupku (član 198.

da se tužba odbaci kao neuredna. Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava. kojim je prvotuženom . kao u konkretnom slučaju. a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom. svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204.6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode.2010. obični suparničari. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja.156 - . kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev. Prvostepeni sud je .platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom.u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja. Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio. Zakona o parničnom postupku) . jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna. Zakona o parničnom postupku. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog. Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka. odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna. a u smislu člana 100. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku. godine) 239. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog. pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn. u konkretnom . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. na kojoj su sada tužene suvlasnice. 4723/2010 od 29. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta . Kada tužilac . U konkretnom slučaju. U toku postupka. Naime. imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa.kao davalac kredita.04. adresa nije pribavljena.imajući to u vidu . S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari.protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu.PARNIČNI POSTUPAK drugog. ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele. to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje. nužni suparničari.u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . a shodno članu 204. Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari. Naime.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. Pž. Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci .korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1. tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev. postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe.

U protivnom.2010. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. oni se nalaze u odnosu običnih. 469/10 od 11. a ne jedinstvenih suparničara. Jer. a prema drugom odbiti. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. Zakona o parničnom postupku. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. pa eventualna solidarna odgovornost tuženih. a ne jedinstveno suparničarstvo. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. Prev. U takvom slučaju. Jer. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) 240. sudskom odlukom. pogrešno primenio odredbu člana 204. a suparničarstvo procesno stanje.157 - . U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant. jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita.2006. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. a suparničarstvo procesno stanje. donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. Zakona o parničnom postupku. spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način. 373/06 od 6. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju. Gž. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara.12. U konkretnom slučaju. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti.02. godine) 241.

U protivnom.03. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. a suparničarstvo procesno stanje. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. Pored toga. umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) . ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. kao držalac. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika). Prema stavu drugostepenog suda. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. ZPP) 242. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. a prema drugom odbiti.zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati.2011. ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog. Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je . jer je on držalac stvari.PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara.nakon zaključenja navedenog ugovora . 6533/10 od 19. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog.12. Pž. zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara. Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 . ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. a ne jedinstveno suparničarstvo.2006. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta.219. U konkretnom slučaju. Prev. Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca).158 - . U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe. 373/06 od 6. Tužilac traži da se tuženi. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost.

09. na čijoj se strani meša. kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva. po kupoprodajnom ugovoru od 20. sa pozivom na član 208. godine. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom.2010. tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća. pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog . Pž.isplata iznosa od 196. ovog zakona. zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću.kao lice koje živi u stanu . Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora. Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke. nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača. navedenih u samom rešenju. da tuženi uspe u parnici.umesto predaje označenog građevinskog materijala . Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala. Dakle. 11839/10 (2) od 02.2007. kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige.da tuženi uspe u parnici. Zakona o parničnom postupku .2009. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . Nakon toga. a ne u pogledu privremene mere.06. godine) 244. Konkretno. Prema članu 208. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine.05. te se u svom podnesku od 20.oo EUR u dinarskoj protivvrednosti.06.ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva.2010. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača. umešač je .000. Rešenjem od 25. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili . koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. tačka 5. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku.159 - . stav 2. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere.PARNIČNI POSTUPAK 243. Zakona o parničnom postupku. učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana. uspe u parničnom postupku koji se vodi. predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. Umešač stanuje od 1996. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.našao da ista nije dozvoljena. u ovom slučaju. Dakle. s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu. pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača.

godine) 245. istog Zakona) i samostalne stranke. pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara.160 - . u delu u kojem je njegova žalba odbačena. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. . Dakle. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda.2010. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici. po oceni Vrhovnog kasacionog.tužioca. koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora . ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. Naprotiv. kao potreban uslov za mešanje u parnici. odn. a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena. odluka o mešanju. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač.2006. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. 12939/05 od 14. akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje. Zakona o parničnom postupku). te da je vlasnik tužioca. takođe i većinski vlasnik tuženog. godine) 246. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. suda nije dozvoljena. da stupi u parnicu na strani tuženog. Na ovo upućuje i član 209. vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj.03. Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe. ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. Zakona o parničnom postupku. Kod takvog stanja stvari. Zakona o parničnom postupku.04. Dakle. član 208. da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga su se i stekli uslovi. 242/2010 od 14. shodno članu 208. on ima položaj običnog suparničara (član 211.njegova revizija. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. Osim toga. U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. Rev. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje.

Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici.P.P. Predlagači.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav. među njima i Z. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono. Međutim. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. kad stranka. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca. i Z. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu.P. 3.P.P. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci. u parnici na strani tužioca. osim u odnosu na predlagača Z. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. buduće parnice. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca. tako i navedenog akcionara. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. u slučaju negativnog ishoda parnice. stav 1. nemaju pravni interes u smislu člana 208. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo.161 - . Više akcionara tuženog. i brisan iz registra kad i tužilac. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. kao lica ovlašćenog za zastupanje. Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici. stiče regresno pravo prema trećem licu. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z. Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. pored tužioca. Za rešenje tog spora zainteresovane su . Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. 14112/05) 247. kao akcionari tuženog. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda. sa izuzetkom Z. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. mora da podnese teret neke nove.P. 2. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu. Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica. kao generalnog direktora.

godine kao nedozvoljenu . a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. može se dogoditi. Dakle. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. Kao što je pravni posao. 365. Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku.2007. Iako treća lica. neko može da ima ekonomski. nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. godine) . njih se nastali spor i ne tiče. za treća lica res inter alios acta. moralni. mogućno je da presuda. 2.2008. nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. st.09. Zakona o parničnom postupku. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. Zakona o parničnom postupku). da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga. Pž. Zakona o parničnom postupku). a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. itd. Zakona o parničnom postupku) . 361. 5. 3652/07 od 25. na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici. označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31. kao predigra parnice. međutim. taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava. Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. po pravilu. Tako npr. tač. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici.2010. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači.03. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. navedenim Rešenjem od 19. st. Ostali pojedinci. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. Zakona o parničnom postupku. emocionalni. kao način rešavanja spora između parničara. donesena u jednoj parnici. 7.PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu. Međutim. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. kojim je zasnovan pravni odnos između strana. Zakona o parničnom postupku). tako i spor. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica. da tangira neka njegova prava i interese. 208. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. st.162 - . 361. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. 7. godine) 248. godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici. 2. po pravilu. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti.2007. ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica.05. društveni. 2. tač. Iz obrazloženja: Kao neosnovan. etički. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes.4. 295/2010 (2008-2) od 25. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. 361. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica.

tačka 4. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30. uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje. Iz obrazloženja: Predmetni postupak. R... stav 1. 2011. dana 04. da preuzmu postupak. punomoćnik tuženih je naveo da je. nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi.godine.godine. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca. nije pokrenut. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i. stavili predlog za nastavak postupka. 03. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik..I. koje je održano 06. godine) 250.I.) 249. koji je umro u toku trajanja postupka.163 - . 05. predložio da se postupak prekine. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine. 222 – 227 ZPP. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom. Na ročištu za glavnu raspravu. radi svojine i zauzeća. R. 4. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate.2010. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. počev od 12. koji su i njegovi pravni sledbenici. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. u junu 2009. Parnični postupak.2010. zbog smrti tuženog. 02.stav1. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari.ZPP. godine pa do isplate. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos. Iz obrazloženja: Tužilac je. Zakona o parničnom postupku.4. podneo tužbu. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok.4. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku. 2011.8.3.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl.I. pozivajući se na odredbu člana 217. 2009. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P. godine. u skladu sa tim. 2011. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo.godine i 13.2010. godine. . koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.2010. zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka.br. primenom člana 214.1118/2010 od dana: 31.godine. godine.

. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. Pž. tačka 1. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka. Zakona o parničnom postupku odn. 2011. godine) 252. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13.i drugo-tuženi. U konkretnom slučaju. Naime. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja. prestane da postoji odn. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214. i u odnosu na prvotuženog) . 3171/11 od 18. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. 09. 05. tačka 4. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima.164 - . Zakona o parničnom postupku. U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja.2011. Pž. tačka 1. na osnovu člana 207. Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. ranije važećeg Zakona). Prema podacima iz APR-a od 03. osnovano se žalbom tužioca ukazuje da. i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. prvo. stav 1. godine) 251. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 04. 2011.2011. Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj.10. koja je pravno lice. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. nije uspeo da ga pronađe.04. Zakona o parničnom postupku (član 214. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja. nisu jedinstveni i nužni suparničari. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da.nisu osnovani. stav 1. 2011.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. pa je prvostepeni sud pravilno. primenom odredaba člana 222. Osim toga. godine. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn. godine otvoren postupak stečaja. 5765/11 od 6. 2011. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada. 10. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih. ukoliko je drugotuženi umro. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204. u konkretnom slučaju. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete.

Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o stečajnom postupku. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku.u toku žalbenog postupka . tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. po Zakonu o patentima. u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim. da li će trgovinski sud po članu 214. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje. tačka 5. 5520/10 od 10. Shodno odredbama člana 59. Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. godine) 254. tj. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda. nije predviđen obavezni prekid.2010. stav 1. Kao što je navedeno. tog zakona. nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede. Zakona o parničnom postupku. pa poverioci. Iž. 215. a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom. Zakona o parničnom postupku. Pž. ali ne mora taj postupak prekinuti. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava. u svako doba.165 - . Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak.doneo rešenje kojim se isti prekida. tačka 5. na osnovu člana 214.06. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. jer se uvek može podneti nov predlog. Parnični sud može. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije . tačka 5. stav 1.04. pa je stoga ovaj sud . s obzirom da je članom 97. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Dakle. da li će se primeniti pravilo lex . Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere. stav 1. Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava. 985/09 od 13. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta.2009. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima.član 214. postupka po tužbi zbog povrede prava. novog Zakona o parničnom postupku. godine) 253.

09. a što je potvrdila i nadležna matična služba.. Zakona o parničnom postupku. prema izveštaju pošte – dostavljača. stav 1. stav 2. koji nije imao punomoćnika. posle prijema poziva za ročište. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti. Kao procesni zakoni.2006. Pored toga. smatra se da je tužilac povukao tužbu. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana. isto nije uručeno tužiocu. stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. kako se to navodi u pitanju.PARNIČNI POSTUPAK posteriori. i 25. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za . tačka 5. stav 1. i 25. porodičnih.i 7. koji je podneo zahtev za troškove postupka. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. Zakona o parničnom postupku). jer je tužilac u međuvremenu umro.. oni međusobno ne mogu da se derogiraju.. godine) 255. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 3. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice. shodno članu 218. Po nastavku postupka u smislu člana 217. Stranku koja je pravno lice. Po tužbi tužioca vlasnika radnje.166 - .11. odredbama člana 97. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216. trgovačkih. stav 1.11. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. godine) 256. Zakona o parničnom postupku. a dan pre zakazanog ročišta. pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. međutim. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. Ovo rešenje je uručeno tuženom. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje. i 14. radnih. što znači da se pravilo iz člana 214. a ne zakonski zastupnik. Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1). i 7. Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. na koje nisu došle. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214. i 14. s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima. po zakonu zastupa statutarni zastupnik. tačka 1. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. Zakona o parničnom postupku.09. Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. pa je sud na osnovu člana 475. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku.2006.

Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik). navedene Odluke. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena.6. godine. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. a prema odredbama člana 482. odnosno statutarni zastupnik. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima.prema stanju u spisima .2006.2010.2006. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. Tužilac. Kako je tužilac pravno lice. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. stav 3. istog zakona. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. godine do isplate.167 - . te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. st. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. Zakona o parničnom postupku. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106.12. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. 9410/06 od 14. na ročištu za glavnu raspravu od 7. a prema odredbi člana 482.750. a ne zakonski zastupnik. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. stav 1. i čl.03.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. ne primenjuje na zastupnika pravnog lica. N.N.2009. već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. 16. postupak pred Ustavnim su.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. i 19. međutim. Dakle. godine) 257. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. i 2.03. Naime. 1. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. te se s toga odredbe člana 214. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima.

jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. 1. Zakona o parničnom postupku. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. i člana 56. shodno odredbama člana 51. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. Tužilac. navedene Odluke.168 - . st. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. i čl. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.750. godine. godine) 258.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. stav 1. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. stav 1. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. stav 1. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata.2010.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16.2009. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda . godine do isplate.08. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. shodno odredbama člana 51. i 2. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. i člana 56. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke.2010. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje.03.prema stanju u spisima . 16. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. Naime. 10982/10 od 31. Pž. stav 1.03. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Dakle. međutim. stav 1. i 19. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak.169 - . pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen. mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. Zakona o parničnom postupku. da li je ona dovoljno određena i jasna. 10982/10 od 31. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. tj. i 2. odlučeno rešenjem stečajnog veća. stav 1. stav 1. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene. Na koji način će parnični sud. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . godine) 259. osnovanost tužbenog zahteva. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. te kako je o prijavljenom potraživanju. Zakona o parničnom postupku. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev. U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis.2010. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.08. Pž. pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem.

stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. otvoren rešenjem istog suda od 05. stav 1. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku.2006. istog (član 214. Shodno članu 224. 100. Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje. godine. koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja. st. i 14. jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. 98 i 192 istog (čl. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju.2005.05. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca. Zakona o parničnom postupku (član 216. tačka 5. stav 4. ranije važećeg Zakona). ranije važećeg Zakona).PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno. a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja. godine) 261. U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. 103.06. Članom 23a. i 2. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka.2011. ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349. stav 2. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja.10. tačka 5. i 187. 1. stav 1. u vezi sa čl. još nije donet program restrukturiranja. i 25. a postupak restrukturiranja nije okončan. stav 1. tačka 12. . i 7. Zakona o parničnom postupku. stav 4. tačka 1. godine) 260. i 20. kao izvršne isprave.02. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. ranije važećeg Zakona). godine odbacio tužbu primenom člana 101.170 - . Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.2011. tj.11. tj. stav 1. i 2. jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne.

2010. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje.08. U stavu 4. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave. a Okružni sud kao drugostepeni je. godine do 15. godine. pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude.PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl.05.11. Primeniće se član 216.12.2011. Zakona o parničnom postupku (član 216. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. stav 1. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka. stav 1. Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku). u stavu 1. 216. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. godine) . jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12. ranije važećeg Zakona) .03.171 - . 1949/09 od 19. U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04. s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom. 214. Zakona o parničnom postupku (član 214. jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05. i čl. čl. stav 2.03. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da. u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja. u pogledu koga je zaključena rasprava. Odrebom člana 224. 217. st. stav 1.2001.05. godine) 262. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka. 2. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim.12. Zakona o parničnom postupku. Gž. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom.2009. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi).rešenjem od 12. godine. osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21. Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja.2005.12. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. tačka 5. aktom od 08. Pž.2001. i 2.10.2011.05. Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222. 7497/2011 od 23. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje. za vreme trajanja prekida postupka.2011.2009. dok je odredbom stava 2. na osnovu odredbe st. godine prizna sva prava iz radnog odnosa.2001.08. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji. člana 216. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda. istog člana propisano da. godine do 15. izreke. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda.2005.2011. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21. godine prekinuo žalbeni postupak. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava. stav 1. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. 1. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. godine već bio prekinut. tačka 5. stav 1.

u smislu odredbe čl. mogu preuzeti postupak. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. Međutim. Stavom 3.2009. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90.172 - . u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa.2008.02. 217.03.11. naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla.2009.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog. godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti.08. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. istog Zakona.2009. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima. Gž. Članom 214. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu. godine) 264. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5. Otuda odredba člana 97. 25/2010 od 24. koja se "vodi pred stečajnim sudom".smatra povučenom. iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 263. u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. dok. Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.10. pa im je sud (dopisom od 31. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome. prethodno. 103. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno. 100 Zakona o parničnom postupku. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog. godine. imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. te da su oni njegovi zakonski naslednici. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. Zakona o stečajnom postupku. stav 1.2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda . ali tek po donošenju zaključka o .06.2010. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17. tačka 5. Zakona o parničnom postupku . i to u smislu odredbe čl. nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja. Podneskom od 03.2008. te da su . Uz ovaj podnesakMeđutim.03. navodeći da je tuženi preminuo dana 24. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka. stav 1. Rešenjem istog suda od 21.

Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka.2006. Zakona o stečajnom postupku. to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti. Izuzetno od odredbe iz člana 12. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313.rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari.11. Da li se na osnovu analogne primene člana 313. stav 2. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. i 25. . stav 2. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. i 14. godine) 265. Dakle odredbu člana 216. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova. godine. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97. pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja.09.2006.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. i 20. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216. i 25. septembra 2005. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka.09. bilo po službenoj dužnosti. bilo na predlog stranke. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19.173 - . Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka. i 14. U protivnom. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju. stav 1. objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). preuzima započetu parnicu. stav 2. a priznato pravo prema članu 31. Zakona o parničnom postupku. navedenog zakona. godine) 266. i 7. ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta . Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. Odredbu člana 216.

koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. pa je poverilac. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda. i 14. koje je predmet tužbenog zahteva. a ne za sve.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga. Zakona o žigovima. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih.04. odnosno međunarodnog registrovanja. ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava. može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore. zastane. i 67. kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. godine) . Članom 59. zatim iz čl. pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. To je slučaj iz člana 50. 3725/06 od 26. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59. Rešenje o priznanju žiga. 66. i upravnih i sudskih.174 - . i 55. nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava. Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. Zakona o žigovima. Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). Prema članu 12. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena. i 7. godine) 267.pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka. koja ima karakter rešenja u upravnom postupku. i 25. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga). Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila. 53. i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. istog zakona .2006.09. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga. odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja. koji se vodi pred istim organom. prethodno pitanje . Međutim.2006. Zakona o žigovima.11. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu. dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. Članom 59. U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima.

Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Zakona o parničnom postupku. umre u toku parnice. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. ako pravno lice ima druge zastupnike. stav 3. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 269. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. Da li se odredba iz člana 214. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. a ne i zastupnika pravnog lica. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. tačka 3. a pravno lice nema punomoćnika. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. stav 3. analognom primenom člana 214.175 - . stav 1. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. Zakona o parničnom postupku). i 25. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku).) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. Tužilac. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja.11. i 7.2006. Zakona o parničnom postupku. tačka 4. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977.09. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. tačka 3. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . upisane u registar u smislu člana 482. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika.PARNIČNI POSTUPAK 268. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). Zakona o parničnom postupku. kao direktor i zastupnik.233. istog zakona? Odredba člana 214. i 14. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. i za tok postupka nema nikakav značaj. (sada 214. tj. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku.

odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova.2011. stav 1. da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. 220. kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla. a prema priloženim dokazima.05. predstavlja prethodno pitanje. Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. u smislu člana 8. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. godine) 270. sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. U konkretnom slučaju. a shodno čl. Zakona o parničnom postupku. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati.tuženog. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. nisu osnovani. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka. Pž. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Međutim. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. kao i vrednosti istih. Ni tužilac. tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga.176 - . kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . kojim je. Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova. kao naručioca radova i tužioca. Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. kao izvođača radova. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. po njegovim navodima. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. U tom postupku tuženi je ovde tužilac. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. kako tužilac druge dokaze nije dostavio. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. na saglasan predlog stranaka. 8909/2010 od 12. prvostepeni sud je primenom člana 223. jer je tužilac. na izgradnji fabrike boja za kožu. pa .

Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja. jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . jer je on te navode osporavao.oo eura. Ako sud. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12. Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži. stav 1. Zakona o parničnom postupku. istog Zakona. kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu. Zakona o parničnom postupku. ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu. već je navedena sporna činjenica prijema robe. u smislu člana 105. a predloge za izvođenje drugih dokaza. U ovom slučaju.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda. odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 271. pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem . ako zakonom nije drugačije određeno . istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava.09. u vezi člana 300. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke .član 221. Stavom 2. Rev. to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262.član 300.iznosa od 10.oo eura. što je i konstatovano na potvrdi od 20.300 eura. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. pravilno je tužbeni zahtev odbijen. pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296. 195/10(1) od 17. treba odbiti kao nepotrebne. Zakona o parničnom postupku. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika .nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu. stav 2. u smislu citiranih odredbi Zakona.177 - . Zakona o parničnom postupku.član 220.500. Zakona o obligacionim odnosima.član 223. Zakona o parničnom postupku. stav 1. na osnovu izvedenih dokaza.2010. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj.02.oo eura.800. ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja . Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900.član 223.2004. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke . tužilja u toku postupka . godine koju je potpisa zajmodavac. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog. osim dokaza dostavljenih od strane tužioca. Inače. Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac . stav 1. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji.

da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate. a ne samo parafrazirati iste.9. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova . na tuženom je bio teret dokazivanja. ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim.PARNIČNI POSTUPAK svedoka . U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze.magacionera tuženog. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice.2005. godine) 272. da je tužilac u svom podnesku od 7. Imajući u vidu. već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. 13433/05 od 22. Pri tome. kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu.2006. prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. i ceniti iskaze saslušanih svedoka. sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru. sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica. je na tužiocu. Pored navedenog. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova. u sporu za naplatu cene radova. dok za preostali iznos nije dug izmiren. U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. međutim. sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio.03. on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan.178 - . nepristrasan i potpun. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. nije bilo osnova ni razloga.

tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. Upravo zbog toga je sud pravilno. godine) 273.12. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze. Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati. te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog.nisu osnovani. u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica. a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) . i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . 2265/2010 od 22. a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka. pri tome. naime.2010. stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Međutim. a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica . 220.nisu osnovani. zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja.smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja. pozvao na odredbe člana 324. Dakle. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun. Prema odredbama čl. tužilac ima prava da potražuje plaćanje. i 223. jer razloga za dokazivanje nema.04. Naime.2006.179 - . Zakona o parničnom .isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje. koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak. godine) 274. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu sam tok postupka. prema stanju u spisima.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana. One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. 9117/06 od 14. sud će odbiti da izvede dokaze. kao ni visinu fakturisane naknade. Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove . Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena .član 222. Pž. imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.01.2010. 2956/2010 od 27. a zbog docnje u plaćanju). Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete.zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav.da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj. Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa. odn. stav 1. Na ročištu od 30.180 - .PARNIČNI POSTUPAK postupku. godine) 276.2009. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165. Pž. a kako su. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu.150. 984/10 od 18. shodno iznetom.na osnovu člana 262. Navodi tuženog u žalbi . Zakona o parničnom postupku). stav 1. Pž. posle usaglašavanja poslovnih knjiga.03. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog .2009.2010. Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice.05. Zakona o obligacionim odnosima . Pri tome. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom. na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga. tačka 12. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu. Imajući to u vidu. godine.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta. godine) 275. sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje . uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277.shodno članu 222. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je .prema stanju u spisima . Zakona o obligacionim odnosima. te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga. i to po oba tražena osnova . kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. a za koje tuženi nije dostavio dokaze . godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže.nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima.05.tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa. podneskom od 18. a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik .član 232. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost.PARNIČNI POSTUPAK nosti. Rev. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. stav 2. tačka 7. godine) . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.član 7. jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari. Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.181 - .teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. Takođe.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio. u smislu člana 223. Zakona o parničnom postupku. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari. da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn. budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. u biračkom telu. a u spisima niti je priložen ovaj Izvod.2010. Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali. Zakona o parničnom postupku. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) . Dakle. iz istog proizlazi da je odštampan 14. o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne. U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata . 293/10(1) od 17.07.preduzetnik. Zakona o parničnom postupku. 3251/2010 od 13. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. osim kada zakonom nije drugačije propisano . Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. godine tj.05. prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. Zakona o parničnom postupku. da je došlo do tih štetnih posledica po njih. Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste).2010.03. godine) 277. stav 4.2009. Međutim. a ista je bitna u već navedenom smislu. pa i elektronskim putem. 7 Pž. Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja . on se nalazi u "škart" spisima.

uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. istog zakona. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava.875. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom. kada je tužilac obavešten o nedostatku. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. ali je ne mora ni biti. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. Imajući navedeno u vidu. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. Zakona o parničnom postupku. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje). jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. Zakona o parničnom postupku. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 278. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. Zakona o parničnom postupku. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa.182 - . pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Zakona o parničnom postupku. odbio navedeni predlog. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe.30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi.

to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu. 5190/06 od 15. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. godine) 279. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika. U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. .05. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor.243. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. i 223. to ne proizlazi. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete. kao i koja je njena visina. tužilac je promenio osnov svog potraživanja. Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. i koja je visina navedene štete. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa. tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom. 220.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi. Prema stanju u spisima.2007. godine) ISPRAVE (Član 238 . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom.2006. 1823/06 od 24. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom. dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja.183 - .3. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju. ZPP) 280. Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje.

ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. godine do marta 2008. godine. stav 2. iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje. Na utvrđeno činjenično stanje. bilo da prevozi robu ili je prazno. Članom 7. a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn. 10. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. Zakona o obligacionim odnosima. godine do 06. godine. 2008. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . Predmetnim ugovorom tužilac je.184 - . ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. kao zakupac. Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . 10. godine prelazila granični prelaz. Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza. Zakona o obligacionim odnosima. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. godine pa do marta 2008. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu.000. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga. postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. stav 3. putnička vozila i kamione. ako zakonom nije drugačije određeno . a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio. godine na graničnom prelazu. Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo. tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. dobija evidencionu karticu. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune. 2006.00 dinara. shodno članu 26. 2006. U konkretnom slučaju. godine. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen. U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni.član 26.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. uzeo u zakup parking prostor za autobuse. kao jednostrani akti. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06. Osim toga. godine do marta 2008. Zakona o parničnom postupku. Priloženi računi koji. 10.član 223. a koji nisu potpisani od strane tuženog.

a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. Izvornik potiče od izdavaoca. nepropisno parkiran.2011. godine) 281.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. veštačenjem). to ne proizlazi. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave. Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. Ako se ospori istinitost isprave. godine) 282. 5686/10 od 12. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. što i potvrđuje organ .ako potiče od izdavaoca i 2 . Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova. Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala. ako ne koristi njegov parking prostor. podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. ugovor). Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku.2006. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose. Kako tužilac. i člana 300. kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. Pž. Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. proveravanjem ili veštačenjem. Zakona o parničnom postupku. shodno odredbi člana 223. to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio. poravnanja iz 1996. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu.05.ako nije izmenjena njena sadržina. 5227/05 od 23. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. proveravanjem.01. S tim u vezi. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu. razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne.185 - . godine.

. London. Izvod može da bude i overen i neoveren. veštačenjem). može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Ako se pojavi sumnja u istinitost. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1.. a sada jedinog tuženog. isprava je lažna. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave. ako nije izmenjena njena sadržina. završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. smatra se da je istinita i sadržina. Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. smatra se da je isprava autentična. 5227/05 od 23. sud proverava autentičnost isprave.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. isprava je lažna. proveravanjem.. proveravanjem. te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike . smatra se da je isprava autentična.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu.01.186 - . veštačenjem). Međutim. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. stav 3.2006.. Ako se ospori istinitost isprave. Ako je potpis istinit. ako potiče od izdavaoca i 2. ako potiče od izdavaoca i 2. godine) 283. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca.01. smatra se da je isprava autentična.2006. Međutim. ako nije izmenjena njena sadržina. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br.L. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca . a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232. Ako se pojavi sumnja u istinitost. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog. početak teksta. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. 5227/05 od 23. pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ako se ospori istinitost isprave.. godine) 284. Ako je potpis na ispravi neistinit. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem..L. Autentična isprava ima dokaznu snagu. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. delo isprave. 64 po kojoj zajmoprimac Y. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. smatra se da je istinita i sadržina. Autentična isprava ima dokaznu snagu. Ako je potpis na ispravi neistinit.originale u uobičajenom sudskom roku. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. sud proverava autentičnost isprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. s tim što nedostatak isprave u originalu. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave. tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu. Ako je potpis istinit. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. a .

onda je metod upoređivanja.PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. . a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti. Stavom 3 istog člana. a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. Iz odredbe člana 102. Zakona o parničnom postupku. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). Međutim. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva.. što bi značilo da je ovaj dokaz cenio. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan.18 USD sa kamatom od 22. Očigledno ova pretpostavka nije tačna. godine. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. Prema članu 102. da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. Ako ipak jeste.. odnosno falsifikata. stav 1. da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. na iznos od 4. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu. na zahtev protivne strane..680. Ako nije. Zakona o parničnom postupku.. godine. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. stav 3.742. predviđeno je da će sud. isprave u prepisu. U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje. pa postupiti na isti način. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. oktobra 2004. na zahtev protivne strane. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. u svojstvu avaliste po istoj. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde. zloupotrebi procesnih ovlašćenja. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. težnji za odugovlačenjem spora. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. a da su podnosiocu dostupne. pa ni postupajućem sudu. navedenog zakona. i to organa druge države. jer ni ovom sudu. U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. Kod takvog stanja stvari. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu. te na osnovu ovlašćenja od 14.187 - . juna 2000. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata. u fotokopijama. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi.

188 - .2006. aneksa br. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici. br. ime i prezime potpisnika. poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega. u sredini reči dostižu maksimum. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. prva slova povećavaju. predložio uvid u spise krivičnog postupka. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. godine. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata.2005. avgusta 1996. Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu. te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. avgusta 1996. godine) 286. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. br. godine. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak. čija je istinitost (autentičnost) osporena.) 285. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. godine lažna isprava – falsifikovana isprava. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. avgusta 1996. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. veštačenjem). već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Što se tiče potpisa. Neoverena fotokopija privatne isprave. 4139/04 od 8. oktobra 2004. 12434/05 od 27. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. prema stanovištu ovoga suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. Pž. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja.12. Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. godine. Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. proveravanjem. . te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. 168/06 od 28.06.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova.

Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. ali to nije nužno. protiv kojih se vodi istražni postupak. veštačenjem). ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. ali ne mora suočiti.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. proveravanjem. poravnanja od 1. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. pa i predmetnog poravnanja. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave. da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja. Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. čija je istinitost (autentičnost) osporena. Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja. 5227/05 od 23. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak.2006. avgusta 1996. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka.189 - . podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu. godine. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. smatra se da je isprava autentična. ako se ospori istinitost isprave. Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1. godine. kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. Dalje. da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. jer ako se ospori istinitost isprave. godine. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza.) SVEDOCI (Član 244 -258. godine. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može. avgusta 1996. Međutim. Međutim. Pomenuto poravnanje je privatna isprava. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. veštačenjem). proveravanjem. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. ZPP) 287. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave. . jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja.01. avgusta 1996. koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. da je istražni postupak u toku. a potom za pitanje dokazne snage te isprave. jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari.

Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan. 13385/05 od 24. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini.) VEŠTACI (Član 259 . Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. Uostalom. jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz. To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu. Zakona o izvršnom postupku.190 - .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. i 2. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka. Pž. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. Zakona o parničnom postupku. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. Naime. ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri. Kako u konkretnoj situaciji sud. saglasno članu 259. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere. ZPP) 288. sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe.01. st. Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila.275. godine) 289. stav 3.2006. 14767/10 od 10.01.2011. saglasno članu 260. Prema iznetom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. kojim će . pa eventualno i da. Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog. a što je u domenu njegovih ovlašćenja.

01. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud.PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka.2005. 7567/05 od 9. a bez zakazivanja ročišta. a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. dostavlja sudu pre rasprave.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun. a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. usvajajući tužbeni zahtev. stav 2. pa je na osnovu člana 376. koji je dao pismeni nalaz i mišljenje. broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8.06. Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje. Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja.B. već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka. a saglasno članu 256. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku. Saglasno članu 249. Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. godine) 291. imajući u vidu odredbe člana 256. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka".191 - . Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". na koji se stranke mogu izjasniti pismeno. zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. kojim će imenovati drugo lice za veštaka. godine) 290. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 1. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe. Prema članu 257. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden. Zakona o parničnom postupku. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. stav 2. Zakona o parničnom postupku. i eventualno iznesu predloge.2006. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu. tačka 12. a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu. i 20. ima svojstvo stalnog sudskog veštaka. treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka. istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo.

istog. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati. godine) 292. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva . Zakona o parničnom postupku. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4. sud veštaku određuje da ih dopuni odn.06.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu. S obzirom nato.član 250. Veštačenje vrši jedan veštak.član 251. Zakona o parničnom postupku. a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. I prema oceni ovoga suda. Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima. stav 2. koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. u vezi sa članom 249. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze. obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke. U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu. Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je. Zakona o parničnom postupku. kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o . stav 1. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. stav 3. a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. Imajući u vidu citirane odredbe. Zakona o parničnom postupku. a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica. i 4. radi kojih je veštačenje određeno. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara.član 257. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249. Sa druge strane.192 - . Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. i 20. ispravi nalaz i mišljenje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. Međutim. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj. rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio.dubine bunara i filtera koji se postavljaju. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . Sve sporne činjenice.2005. U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu. izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i to u postupku veštačenja.

nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud. pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje. u celosti prihvatio. Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno. Zakona o parničnom postupku. stav 2. ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz. stručan i sveobuhvatan. godine) . 7005/2010(2) od 22. nije od uticaja. jasan. Zakona o parničnom postupku. 2489/10 od 08. na koji se žalbom ukazuje. na osnovu člana 376. u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica. sud je .07. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. Ovo zbog toga što je.nisu osnovani. Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka.posle sačinjenog nalaza veštaka . ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan. Pž. a radi koga je veštačenje i određeno. Takođe. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. shodno iznetom. Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe. pa i Agencije.07. sud ovlašćen da. koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn. Naime. Ovaj propust. Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. prema stanju u spisima. svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu.PARNIČNI POSTUPAK njima. a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. Zbog toga je. već je bio dužan da . po mišljenju suda.2010. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima). a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . Prema stanju u spisima. ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan.193 - . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 293.2010.s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. čiji je nalaz i mišljenje. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka. Pž.

Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog.194 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj. i 7. godine) .nije mogao da se odazove pozivu. Da li se u smislu člana 263. ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Međutim. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. Zakona o parničnom postupku.2009. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka.11. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora. i 14. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove. godine) 295. a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena. stav 3. o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden.283.04. Na ročištu održanom 03.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263.lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije.bez naredbe suda da bude priveden na ročište .11. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom. Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne. Porodičnog zakona. tačka 7. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom.2 817/10 od 17. stav 2.2006. jer tuženi . Zakona o parničnom postupku (član 361. Gž. čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. i 25. prema oceni Apelacionog suda. Naime. stav 3. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka.09. o čemu je podneskom obavestio sud. tačka 7.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 . Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. u navedenoj situaciji. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom. a pobijana presuda ukinuta. stav 2. sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke . ZPP) 294.2010. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja. stav 2. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila.

Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke. a što nije bio ni dužan da zna. koji je saslušan u svojstvu svedoka. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. ali je ovlašćen da. te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila.09. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". 1667/10 od 20. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. Pž. ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja. jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Shodno članu 267. S druge strane.2010. dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka.PARNIČNI POSTUPAK 296. godine) 297. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova. iz iskaza nadzornog organa. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza.195 - . Zakona o parničnom postupku. Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Da li se u smislu člana 263. Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. stav 3. gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is. stav 3. u prisustvu stranaka i nadzornog organa.

Radovi na objektu M. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio. škola su izvedeni. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. 72 od 30. Zakona o parničnom postupku. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove. Zakona o parničnom postupku. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka." iz L. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. ZPP) 298. stav 1. jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. koji su već obavili veštačenje. što se u svakom trenutku može učiniti.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.. objekat postoji. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R. i 20. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Prema stanju u spisima. to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. stav 1.2005. prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269. stav 2... (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .. tač. godine..2005. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. iz L.. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom . Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana. dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku. stav 1. Zakona o parničnom postupku.. broj 125/2004).196 - .PARNIČNI POSTUPAK kazom.S.. br. 1 do 3. Zakona o parničnom postupku. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.5. a koje je izveo po ugovoru br. a posebno izvedenim veštačenjem. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke.288. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284. stav 1.06.

Zakona o parničnom postupku.9. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave. i 7. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. sud može s pozivom na odredbu člana 313.2009. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. a na osnovu člana 387.291.197 - . i potvrđeno rešenje prvostepenog suda. a posebno izvedenim veštačenjem. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. Pvž. Zakona o parničnom postupku. stav 1. stav 1. stav 1. stav 1. koje će prvo da ceni prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku. br. stav 1. propisujući da u postupku obezbeđenja. dakle van ročišta.09. ZPP) 299. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2006. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka. tačka 2. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 . br. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265. br. pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. zbog odlaganja. Zakona o izvršnom postupku. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. Iz iznetih razloga. To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P. a po donošenju presude.11. godine) . 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava. 363/08. 892/2009 od 4. dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". koji su već obavili veštačenje. i 14. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. i 25. i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza. Zakona o parničnom postupku. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. 125/04) u članu 265. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan.

Gž. prvostepeni sud je pravilno postupio. Po oceni Apelacionog suda. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2. Prema stavu pravne teorije procesnog prava. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke.sudije opštinskog suda. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Ako ona nedostaje. To dalje znači. ZPP) 300. da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. godine) 301. prvenstveno zbog nejasnoće člana 96. 35. Međutim. Isto tako. 157/10 od 18.03. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije. 125/04). i 151. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije.2. Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . godine. u čl. već i građanskopravna odgovornost.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. u članu 151. Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos. Naime. kao u konkretnom slučaju.2010.198 - . Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. Uz to. tako da će parnični sud na osnovu člana 279. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih . u članu 5. 84/04) je prekluzivan.2005. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. tužbu se mora rešenjem odbaciti. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena. stav 1. tačka 2. a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda. imajući u vidu citirane propise.

Predlog iz stava 5.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. stav 1. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. stav 1. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. upućuje se na parnicu. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar.199 - . Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. U slučaju iz stava 1. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96. drugog stečajni dužnik. 27/03. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan. ovog zakona. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. ovog člana obavesti stečajno veće. Poverilac osporenog potraživanja može. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . zavisno od visine spora. odnosno arbitražno veće. kojim predsedava stečajni sudija. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku. u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. kao i dokaze u vezi sa zahtevom. odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. zavisno od visine spora. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. ovog člana. ovog člana. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. Prema jednom. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. rok iz člana 96. 41/02. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. člana 96. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika. stav 1. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. Član 96. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. u skladu sa stavom 1." Član 118. odnosno arbitražno veće. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. stečajni sudija. u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. a predsednik veća je stečajni sudija. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. 63/01. odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. stav 1. ovog člana. Ako poverilac iz stava 1. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću.

poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu. stav 1. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. i 2. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. Drugo. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. odredbom člana 29. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. Zakona o stečajnom postupku. odredbu člana 96. 1. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem . Zakona o stečajnom postupku. st.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji. stav 1. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. stav 3. stav 1. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti. Međutim. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti. I kao peto. koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. Smatram da je rok iz člana 96. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. Četvrto. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. stav 1. to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana.200 - . bez obzira kada je tužbu podneo. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku. stav 1. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku. što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati. članom 5. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. Prvo. kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. stav 1. stav 1. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. Rok iz člana 96.

a ne i po isteku tog roka. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. stav 1. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena). i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. Sedmo. Naime. Peto. od dana prijema zaključka iz člana 94. stav 1. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. stav 4. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. stav 1. stav 2. Zakona o parničnom postupku. stav 3. Zakona o stečajnom postupku. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. u vezi sa članom 5. Rok iz člana 118. stav 1. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. stav 1. odredbom člana 279. koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. Šesto. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. tačka 2. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena. tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. Međutim.201 - . to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. Četvrto. stav 1. tačka 2. Treće. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. njihova potraživanja. i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. Zakona o stečajnom postupku. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. stav 1. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95. Radi se o izuzetku po članu 29. u članu 96. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. Pošto je posebnim propisom iz člana 96. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. Zakona o prinudnom poravnanju. ovog Zakona. a ne i na podnete tužbe. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela.

Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud. i čl. nije zaključio da je tužba neuredna. stav 1. odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. sve s obzirom na odredbu člana 284. . Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl.103. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna. 78 i. nalaže tužiocu da se tužba uredi. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore. stav 1. 103. u toku glavne rasprave. u vezi čl. Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora.tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. Gž. nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl.član 279.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. ZPP) 303. 103. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Iz toga sledi da sva pitanja. smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. tačka 7.2005. 29/10 od 24. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 . odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. Zakona o parničnom postupku? .2010. 279. 100. 103. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu.i to čl . Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno.03. Po prethodnom ispitivanju tužbe. a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora. Zakona o parničnom postupku. U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. ponovo preispituje urednost tužbe. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe.202 - .300. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96.11. i 187. godine) 302. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. i 279. ovog zakona .

Zakona o parničnom postupku. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. stav 1. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. stav 2. član 17. radi odlučivanja o žalbi tuženog. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin. sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16.2009.06. poziv sadrži pečat drugostepenog suda.2009. Pošto je punomoćnik tuženog. stav 1. godine. 3. u međuvremenu. 2. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. a najpre iz odredbe člana 298.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25.2009. i 20. o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. Ova okolnost je tačna. stav 1. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu. Međutim. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti. čl. Osim toga. godine u 13. 4.00 časova. stav 3.2009.05.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284. 324. na koju revident ukazuje. a ne iz odredbe člana 284. i 346. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. drugostepeni sud je rešenjem od 04. stav 5.2009. stav 1. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. Zakona o parničnom postupku. jer je dobio nepotpisan poziv. godine. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . tač. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore.06. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona.203 - . godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu. istog Zakona. a ni bitna povreda iz član 361.05. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. stav 1. stav 2. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20.309. ZPP) 304. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 . sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. godine.06. zakazao raspravu za 04. on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka.10. i 10. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku). stav 2. stav 1.2005. tačka 9. Zakona o parničnom postupku. tačka 7. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. na osnovu člana 369. tačan broj predmeta i sve ostale po. Zakona o parničnom postupku. stav 2. i člana 300. a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi.

Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan. Članom 92. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje. Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 2. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi . jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. Protiv rešenja iz stava 2. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje. Zakona o parničnom postupku. stav 2. godine) 305. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti . na koju se posredno u reviziji ukazuje.2006. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela.11. Rev.09. stav 1. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca. ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289. po tužbi podnetoj još 1997. 289. jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje. tj. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda.204 - . ranijeg Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a ako obe stranke nisu pristupile. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. Zakona o parničnom postupku). Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu. Zakona o parničnom postupku). U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. u smislu člana 92.član 293. kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98. Zakona o parničnom postupku. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku. a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. stav 1. stav 1. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. godine) 306. ovog člana nije . a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296. stav 2. Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca. Inače.član 293. ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. 1.2010.05. i članu 475 st. i 14. 2736/2010 od 19. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. i 7. i 25. 296.

250. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati.03. u smislu odredaba člana 260.2010. Na drugoj strani. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311. a postupak obustavljenim. s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. tužba se smatra povučenom. Gž. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka. niti ima obavezu da ročište odloži. Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. 103/2010 od 19. Dakle.PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba . ne obavezuje sud da sprovede postupak. i opravdaju određenim razlozima. U konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju. U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku. u vezi čl. Zakona o parničnom postupku. već je neophodno da svoj izostanak.2010.01. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane.tužba se smatra povučenom. i 251. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu . niti ima obavezu da ročište odloži. ZPP) 307. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke. Gž. a formalno prisustvo tuženog.takođe nije dozvoljena žalba. rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom. stav 3. a formalno prisustvo tuženog. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale . protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Zakona o parničnom postupku . Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan.član 296. stav 2. Ranije važećeg Zakona).320.205 - . godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 . Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta. Zakona o parničnom postupku (član 296. sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. o kome unapred obaveštavaju sud. Imajući u vidu navedene odredbe. 45/10 od 18. U tom smislu. godine) 308.član 293.

godine) 311. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice.neosnovani su. a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296. Naime. Zakona o parničnom postupku. i 20.206 - . i 20. Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296.PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) . a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju. stav 2. 3249/2010 od 27. Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. pa i opravdanosti tih razloga. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 2. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.06. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. stav 2. stav 2. Zakona o parničnom postupku.05. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka. tačka 2. stav 2. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta. Zakona o parničnom postupku. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku. u momentu donošenja rešenja. godine) 310. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005.2005. da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen. koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. Pž. a svakako je dužan da u rešenju. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta. jeste neopravdan izosta. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj.06. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) 309. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan.2010.

novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. što je u konkretnom slučaju izostalo. Zakona o parničnom postupku. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. Dakle. 10559/05 od 3. kao i odredbe člana 463. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. stav 2. 14558/04 od 22. tužba se smatra povučenom. ranijeg Zakona o parničnom postupku. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. tj.207 - . Po mišljenju drugostepenog suda. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. prvostepeni sud mora da . raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. Ali. stranka bi morala blagovremeno. istog zakona. Dakle. stav 2.2005. u vezi sa članom 54. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. U članu 296. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. jula 2005. decembra 2004. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. br. stav 1. ukinuto u celosti. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. Prvostepeni sud dodaje. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. Zakona o izvršnom postupku. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. godine) 312. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a po oceni drugostepenog suda. juna 2005. pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. godine. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. bez obzira na razloge propuštanja. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. Prema tome. stav 1. Međutim. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne.09. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296. dakle pre održavanja ročišta. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. godine. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. da li je izostanak opravdan ili ne. stav 2. da li je izostanak opravdan ili ne. Pž. u konkretnom slučaju. Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje. opravdanost izostanka. Naime.

stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. U konkretnom slučaju. stav 2. Članom 296. godine. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. broj 125/2004). godine. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 5588/05 od 26.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. stav 2.208 - . a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. tužba se smatra povučenom. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. novembra 2005. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387. godine. januara 2005. člana 159. Međutim. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.08. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. dostavljeno mu je 3. Naime. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. marta 2005. pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale. septembra 2005. novembra 2005. godine. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. stav 1. Pž. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. Prema stanju u spisima. novembra 2005. godine. jula 2005. godine) 313. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. godine. Zakona o parničnom postupku.2005. stav 2. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. u smislu člana 296. tačka 3. jula 2005. stav 2. stav 2. Žalbu tužioca na rešenje od 19. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. jula 2005. tačka 12. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku.

jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. 12886/05 od 1. i to putem podneska od 28. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane.2006. februara 2005. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. Zakona o parničnom postupku.2006. dakle pre održavanja ročišta. novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. 451/06 od 24. opravdanost izostanka. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne.PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. radnja nije preduzeta. godine. Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima. stav 2. jula 2005. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. godine) 314. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani. Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana. Stranka mora blagovremeno." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 315. ali na to ročište nisu pristupili. stav 2. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005.209 - . Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. novembra 2005. godine). ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. Iz obrazloženja: U članu 296.01. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. Dakle. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan . tužba se smatra povučenom. pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. godine). Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu.02. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296.

Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. U slučaju u kome je on blagovremeno predat. pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. 8782 od 22. polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296. stav 2. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. radnopravnim. Kod takvog stanja stvari. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. stav 2. stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. jula do 30. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. zakonskog izdržavanja. prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po . Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. Prema tome. Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296. jula do 30. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. avgusta 2005. krivičnom postupku prema maloletnicima..PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. i u vezi odredbi člana 20. Zakona o uređenju sudova i člana 60. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22. Međutim. Zakona o parničnom postupku.. Prema stanju u spisima taj telegram br. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. godine) 316. februara 2005. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju. stečajnim stvarima. stav 2. zemljišnoknjižnim. čuvanja i vaspitanja dece. utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296. stav 2.02. Telegram je predat Službi "96". Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. februara 2005. februara 2005.2006. Iz obrazloženja: Rešenjem P.210 - . jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. čekovnim. radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna. godine nije stigao u sud. ali je izgubljen ili uništen. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. avgusta. tačka 7. u stvarima smetanja poseda. godine Trgovinski sud u Z. Zakona o parničnom postupku. stav 2. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka. Zakona o parničnom postupku. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta. 139/2005 od 17. Zakona o parničnom postupku. godine poslao telegram sudu br. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. meničnim. 1555/05 od 16. Prema tome. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. Prema tome. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. avgusta 2005. Sada.

stav 2. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. marta 2005. tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. nakon ročišta.03. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave. da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku.2006.211 - . doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. Zakona o parničnom postupku.03. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o . Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. stav 2. 11989/2005 od 20. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Iz obrazloženja: Član 296. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. godine. s obzirom na sadržinu rešenja.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. stav 2. tužba se smatra povučenom". može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 2. godine) 317. godine) 318. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta. juna 2005. kako bi isti obezbedio zamenu. a rasprava zakazana rešenjem 2. godine. zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora. a stranke su uredno pozvane. njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim. Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296. novog Zakona o parničnom postupku. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. avgust 2005. tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. 10651/05 od 1. godine za 17. pa se stoga. žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. godine.2006.

na osnovu člana 296 stav 2. i 25. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale.212 - . godine) 319.11. u momentu donošenja rešenja. Sud je. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Zakona o parničnom postupku.2006. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta.11. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. godine) 320. obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Zakona o parničnom postupku. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu. koje je doneto na osnovu člana 296. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. . stav 2. i 25. i 7.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2. stav 2. i 14.10. i 7. jer se rešenje da se tužba smatra povučenom.2006. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. i 14.10. stav 2. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne.

samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. a kome je isto priznato u stečaju.2010. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao.2 879/2010 od 08.2010. Pž. o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. stav 2. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). godine) .04. niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku.nastavi postupanje. prema stanju u spisima. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica.341. 1787/2010 od 22.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra. te potom . Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319. ranije važećeg Zakona). ZPP) 321. U konkretnom slučaju sporazum nije postignut.12. Zakona o parničnom postupku (član 305. 2. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica. Naprotiv. da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Gž. sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava. Naprotiv. dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga. st. Drugo.213 - . Osim toga. u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. Međutim. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Naime.

pomoću uzajamnog popuštanja. poravnanje je posebna vrsta ugovora. 1. putnih troškova i doprinosa PIO. godine) 323. 456. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. 398a. 398a. Zakona o preduzećima. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. Naime. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja.12. 14. a nalazi se u postupku privatizacije. 16. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. Ovo stoga. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji. koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. zaključenih između preduzeća. 8523/09 od 8. st. pretnje ili prevare jedne od stranaka. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim . Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja.214 - . Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja.2009. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji. kojim stranke sporni odnos među sobom. Odredbama čl. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. st. 1.PARNIČNI POSTUPAK 322. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika. Odredbama čl. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. neisplaćenih zarada. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje.

st. ZPP). pomoću uzajamnog popuštanja. shodno stavu 2. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Ovo stoga. putnih troškova i doprinosa PIO. poravnanje je posebna vrsta ugovora. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima. st. Sudsko poravnanje ima . Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. 25a st. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. Zakona o privatizaciji. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom. javnom poretku ni pravilima morala (čl. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Odredbama čl. opterećivanju imovine. a nalazi se u postupku privatizacije. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. putnih troškova i doprinosa PIO. 398a. reorganizaciji ili restrukturiranju.PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. 2. izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima. Naime. 1. 3. st. 2. 25a. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. istog člana poništava agencija republike članice. usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. prodaji dela imovine. godine) 324. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28.2005. iako ovo oštećenje postoji. poravnanju sa poveriocima.215 - . odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. Zakona o preduzećima.06. investicionom ulaganju. 398a. nadležna za poslove privatizacije. kojim stranke sporni odnos među sobom. 3. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. neisplaćenih zarada. Raspolaganje preduzeća u privatizaciji. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. dugoročnom zakupu. Zakona o preduzećima.

Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva. Isto tako. presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo. . već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. međutim. u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa.nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. Isto. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 . prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje. godine) 326. presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje.01.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. već samo njegovo pravo i mogućnost. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata.2006. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud. Pž. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije. 12202/05 od 9. Zakona o parničnom postupku.216 - . presuda koja je donesena iako stranka ne postoji.06. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati. ZPP) 325. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. prvostepeni sud – između ostalog . ne predstavlja i obavezu. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. 9392/05 od 6. Naime. presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. Nasuprot nepostojeće presude. ili nije ni donesena. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. pretnje ili prevare jedne od stranaka.345. presuda koja je donesena pošto je tužba povučena.2006.

Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva. ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. godine) 327. 4310/2010 od 16. mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. Dakle. Zakona o parničnom postupku (član 333. Pž. . Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani. Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke. ukoliko je zahtev osnovan.03.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim.217 - . 13567/2010 od 04.351.u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja . U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari.tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja.2011. ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani. Pž.2010.06. a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Upravo iz navedenih razloga. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . a ne u roku od osam dana od prijema presude. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. sam tuženi . stav 3. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu. ovog Zakona (član 478. stav 5. ZPP) 328. Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude.ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) . Odredbom člana 345.

i u članu 476. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer nije izvršio usluge a primio za to. iz razloga celishodnosti. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku. Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka). (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. Zakona o parničnom postupku. primenom člana 335. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. Naprotiv .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu.05. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude.03. o kome nije ni raspravljano. što znači da nije obavezni deo naziva odluke. novčane iznose od tužioca.218 - .2011. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. . Pž. 8769/10(2) od 3. Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. godine) 330. primenom člana 306. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. Sud je. godine) 329. takva obaveza nije zakonom predviđena. stav 2. 5079/10 od 12. pa da proizlazi da je saglasno članu 104. Pž. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva.2011. stav 1. dalje. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. i članu 210. Naime. bez osnova. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. te je doneo međupresudu.

(Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. stav 2. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi.2004. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi. br. pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati. Ovo je. Zakona o parničnom postupku.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V.92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.841. Naime.219 - . Rev. moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju...2006. godine) . jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. stav 1. 4457/96 od 15. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi. stav 1. 12797/05 od 24. istog . aprila 1997. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe. godine) 331. godine. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu. tačka 1. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva.. zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171. tačka 8. nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva). pravosnažno obavezan na plaćanje. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28.. međutim. u načelu.2002.2010. o kome nije ni raspravljano.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog. P.01. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu.05. tačka 12. kada se za to steknu zakonski uslovi. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno.2004.06.06.u smislu člana 406. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos. pa je ovaj sud .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21. kao jedan od solidarnih dužnika." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N. jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V. Međutim. Pž. 2 186/10 od 22.. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu.. jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. godine doneto na osnovu člana 101. stav 1. Zakona o radu. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i.09. ovog Zakona. Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T.

Zakona o parničnom postupku. jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari.pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. i 330. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. Zakona o parničnom postupku. Naime. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. ista tužba bila takođe nedozvoljena. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude. činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. Zakona o parničnom postupku . ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi.PARNIČNI POSTUPAK 332. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188.220 - . Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva.05. kao i isplatu otpremnine. može se u parnici doneti međupresuda. Zakona o parničnom postupku. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci.2010. tako da nije ispunjen uslov iz člana 188. Gž. Tako nije ispunjen uslov iz člana 188. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. u vezi sa članom 187. 123. kao i pravo na isplatu otpremnine. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. jer je prvostepeni sud . osim toga. odn.nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Prvostepeni sud. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). shodno članu 188. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. godine) . Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu. Osim toga. i ona bi takođe bila nedozvoljena. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn. odn. koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. umesto presude. i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. Zakona o parničnom postupku. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. nije dozvoljen.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) . U vezi s tim. S tim u vezi. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. 814/2010 od 09. pravilno zaključuje da. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. jer su zarade i otpremnina dospeli. stav 1.

Međutim.o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke.2009. II 1079/2010 od 04.02. U konkretnom slučaju. Ako je doneta presuda na osnovu odricanja.221 - .ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. godine) 335. jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . Naime. Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma. ovakav zaključak se ne može prihvatiti. Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) . Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva. Gž. u postupku prethodnog ispitivanja spisa.o. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev. 1 4026/10 od 24. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud. godine. u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose). kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja. izričitom i nedvosmislenom izjavom volje." d. a ne i u toku revizijskog postupka. u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje. Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji. Zakona o parničnom postupku.2009. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev. Dakle. ali i dospelosti potraživanja. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23.11.12. Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima. Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta. što ponavlja i u žalbi.Dakle.član 337. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). pa on nema pravni interes da se žali. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku.2010. . jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336. nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi.2010. godine) 334. ali da se" … već duži period preduzeće "E. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog.PARNIČNI POSTUPAK 333.03. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog. Rev.

30 dinara. Pž. Takođe. godine). godine 336.2010. Naime. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke. 10882/10 od 31. godine) 337.2009.892. sa zateznom kamatom. kao i za troškove izvršenja od 4. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj. dana 02. Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12.06. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. na ime glavnog duga.03. sa zateznom kamatom. pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje.08. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.730. Gž.2009. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.222 - .11. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. na ime glavnog duga.00 dinara. u roku od osam dana.86 dinara. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.2006. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. odnosno presuda na osnovu odricanja. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. godine dostavio odgovor na tužbu.104. ne može se doneti presuda zbog propuštanja. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje.81 dinara.746. stav 2. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. . ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. 6745/06 od 23. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje.

pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. 13342/10 od 15. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja).član 338. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište.223 - . Zakona o parničnom postupku. novog Zakona o parničnom postupku. i 20. iako je uredno pozvan. stav 1. Zakona o parničnom postupku. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere).2005. proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak. godine) 339. Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. ako su . što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena.09.09. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . godine) . u konkretnom slučaju.2010. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu. Naime. U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka. primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor. nepravilno primenio odredbu člana 338. godine) 338.09. i 20. a tuženi nije došao na to ročište. kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. Gž. stav 1. Zakona o parničnom postupku. predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku. Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja. to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja. ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338. Dakle.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva.

a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja. Odredba stava 7. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282. dakle i bez prisustva parničnih stranaka. iz odredbe stava 3.224 - . istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. istog člana? Članom 338. člana 338. pa se takvom presudom. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku). godine) 342. imajući u vidu formulaciju stava 7. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje. a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Dakle.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. van ročišta. stav 1.) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti. a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. člana 338.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.PARNIČNI POSTUPAK 340. stavom 1. kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. 2. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen.09. 3. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. i 20. Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.2005. stav 1.09. stav 3. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu. 4. u smislu člana 92. godine) 341. sud neće uzeti u obzir. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate. i 20. a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu.2005. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu. Naime. Zakona o parničnom postupku). (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .

Prema tome. Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. stav 3. već se donosi presuda iz člana 338. vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476. Zakona o parničnom postupku. ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova. Zakona o parničnom postupku. Naime. uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. 1533/06 od 16. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.02. predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom . Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Novi Zakon o parničnom postupku. novi Zakon u članu 338. a imajući u vidu vrednost predmeta spora.opštem postupku.02. odredbom člana 338. dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. a ako tužba na ročištu nije preinačena. Zakona o parničnom postupku. Članom 338. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom .presuda zbog propuštanja.PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. već se donosi presuda iz člana 338. 13565/05 od 22. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku.225 - . te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude . stav 3. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. radi se o sporu male vrednosti. septembra 2005. godine. Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Dakle. primenjujući izuzetak iz člana 283. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. godine) 343. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. čak i kada je sud.opštem postupku. godine) . U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Umesto presude zbog izostanka. a u korist načela materijalne istine. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu. odmah zakazao ročište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 3. Odredbom člana 338.2006.

Prema iznetom. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. a ako sud i dostavi takvu tužbu . ovog zakona. nastati pravne posledice predviđene članom 338. godine). na osnovu člana 338.03. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Kako je članom 458. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. član 458. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe .2006.predloga tuženom na odgovor. ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. Zakona o parničnom postupku. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. odnosno odredbama člana 453. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. presuda zbog propuštanja. pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. Shodno odredbama člana 457. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom. do 464. u parničnom postupku. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu.226 - . već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga.PARNIČNI POSTUPAK 344. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora. Zakona o parničnom postupku. 345. doneti. 14154/05 od 22. jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje. . a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja. stav 1. po kome je doneto rešenje o izvršenju. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Stoga. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.

stav 3. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Prema citiranim odredbama. Pž. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .09. Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. do 4. 8127/05 od 21. 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog. da li sud može doneti rešenje. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. stav 1. sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona .PARNIČNI POSTUPAK tačka 1.2005. Zakona o parničnom postupku odbaciti. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. i 20.227 - . godine) 346. člana 338. ZPP) 347. stav 6.09. Zakona o parničnom postupku. zato što izreka presude to ne mora da sadrži. ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa. Prema izričitim odredbama stava 6. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355. februara 2005. tačka 1. . ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.2005.član 491. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. Zakona o parničnom postupku. već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. tač. stav 1. a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja.

aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc). i 7. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. jasna i sadrži sve što je potrebno. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora. i 14. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa. zbog posebne zakonske regulative. na napred opisani način.10. Zakona o parničnom postupku. datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno). Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome.PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje). Nasuprot iznetim žalbenim navodima. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude. pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). i ako to nije izričito propisano članom 284. godine) 348. 11958/05 od 14. s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog. Zakona o parničnom postupku. kao procesnim propisom.11. proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika. u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja. 111 –117. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113.228 - . a što je u saglasnosti sa članom 284. Dakle. i 25. u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. pobijanje pravne radnje dužnika. Pž. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost.2006. kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. koji reguliše čl. tačka 12. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280.12. Po navedenim karakteristikama.2005. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.

preinačena je i odluka o troškovima postupka. pozivajući se na teško materijalno stanje. Sud sa. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. Uz to. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa.01. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. stav 3. tada nema osnova za donošenje dopunske presude. stav 3. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan.2010. koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. 4/10(1) od 28. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. ZPP) 349. godine) 350. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. Gž. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči.229 - . u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio.

02. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi).09. pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. stav 2. S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P. Shodno članu 346. i 25.10.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke.2007. Naime. godine) . a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361. identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. i 14. Zakona o parničnom postupku.06.1998. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost.11. stav 3. može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom. pa do konačne isplate.000. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi.2010. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3. kao dana dospelosti. ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343.2007.2006. godine. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu. odbaciće tužbu.br.75/07 od 14. bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.oo dinara koji je tuženi platio dana 20. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev. sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku. Zakona o parničnom postupku. Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000.br. prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari.32/10 od 1.oo dinara. obračunate počev od 18.1998. Iz obrazloženja: Naime. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca. tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). P. koji je pravnosnažno okončan. godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.10.230 - . počev od 17. Ali. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67. Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu. ZPP) 351. Sud je dužan da o tom predlogu odluči. već slučajan. i 7.02. godine. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran.

odbaciće tužbu prema članu 359. godine. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10. Naime. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. Zakona o parničnom postupku.791. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318. osim ugovornog osnova. godine. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju. Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318.11. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. godine. prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.02.2008. Pravnosnažno presuđena stvar. stav 2. kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14. U ponovnom postupku. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari. stav 2.29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti.29 dinara.328. godine. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju. Zakona o parničnom postupku. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period.05. tačka 10. a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini. Zakona o parničnom postupku. godine. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi. godine.2005. stav 2.2007.328.92 dinara).PARNIČNI POSTUPAK 352.07.06. pored istovetnosti stranaka. tačka 10. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318. zahteva i istovetnost osnova. Pored istovetnosti stranaka.2008. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04.2004. Osnov podrazumeva.328. Takođe.2008.231 - . ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. . Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama.07. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova.

s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja.07 dinara (od toga iznos 604. pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. stav 2. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. odnosno pravnom osnovu. dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu. jer je reč o istom pravu.552.792.03.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga.2010. Pošto postupi na navedeni način. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. Gž. a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda. Imajući to u vidu. 1616/10 od 01.02. u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži.232 - . . a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. godine) 354. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava. prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka.92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup). Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava.2011. godine) 353. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.791. 12706/2010 od 10. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima. sud će odbaciti tužbu član 346. Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju. Naime. Pž. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice). Zbog toga je ovaj deo presude nejasan.

shodno odredbi člana 187. zahtev je isplata iznosa od 31. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka.06. Zakona o parničnom postupku .12. pravni osnov tužbe je naknada štete. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena.01. U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. niti mu je vraćen uplaćeni novac. godine. stav 2. godine. kao i u ovom postupku. po identičnom zahtevu.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01. stečaju i likvidaciji prema kojoj. Zakona o prinudnom poravnanju.410.1991. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti. stav 4. a deonice nije dobio.60 dinara sa revalorizacijom od 31. odnosno stečajnog dužnika. stečajno veće će uputiti poverioca. stav 2. ali . Pž. godine) 355. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje. a u kome je sadržan i iznos od 31. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova . Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna.2010. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. Zaključak prvostepenog suda .1998.da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. stav 4.049. 5263/2010 od 18.208. odbaciće tužbu .sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi. tačka 4. U konkretnom slučaju. zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127. i člana 279. isplatu vrednosti deonica. U oba slučaja. Zakona o parničnom postupku. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346.208. pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine i činjenice uplate vrednosti akcija. Zakona o parničnom postupku. odnosno eventualno pre.11. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31.pravilan je. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen.208. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud. stav 1. člana 187.. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. dosuđeno određenom izvršnom ispravom.6o dinara sa zateznom kamatom odn. Dakle. zavisno . Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari.233 - . tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala.00 dinara. revalorizovanog novčanog iznosa. U ovom postupku. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno.član 346. U drugom predmetu. stav 2.1997. Dakle. na osnovu istih činjenica. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu.

stečaju i likvidaciji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. U navedenoj situaciji. navedenog zakona. su činjenice nastale posle ovog momenta.11. odnosno upravnog. 12309/05 od 26.2006. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. ovog člana. koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi. 09. stav 2. br. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu. pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari. i 25. odnosno i pre. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. i 14. usled presuđene stvari. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud. Zakona o prinudnom poravnanju. ili drugog postupka u smislu stava 1. srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase. može voditi parnični postupak. Pž. sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. broj 125/2004).PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno.234 - . jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom. godine) 357. kao što je ovde slučaj. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca. Kako se prema članu 99. i 7. godine) 356. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15. jula 2006. prema isplatnim redovima. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. a može biti i drugi stečajni poverilac. jer tužbe više nema. Naime. odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava.

imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.3. a jednom. ispuni isti dug.12.00 dinara.295. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. u pomenutom izvršnom predmetu. i to po izvršnoj ispravi.2005.600. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B. tako što mu je isti dug dva puta plaćen. 212. da bi lice koje se neosnovano obogatilo. S druge strane. punomoćniku. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. godine) 358. Zakona o obligacio. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. saglasno članu 305. relevantno je da se radi o istom. ko je isti dug platio dva puta. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. Zakona o obligacionim odnosima). a ako je obaveza jednom ispunjena delimično. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. je ispunjena u potpunosti. ali. i 214. a po nalogu tuženog. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. Ko dva puta plati. kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl.235 - . dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. trećem licu. Ali. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti. pod uslovom da se radi o istom dugu.00 dinara na ime troškova parničnog postupka.98 dinara. stav 1. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa.500. identičnom dugu. Opšte pravilo sadržano je u članu 210. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke.937. br.. Dakle. 2593/05 od 16. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. ali pod uslovom da se radi o istom. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. 10679/06 od 27. u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke. i druge količine čija je vrednost 92. identičnom dugu. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga.. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1.2006. delimično je izvršen dobrovoljno. a ako to nije moguće.700. odnosno dva puta ispunjen. Tužilac je po poravnanju platio i 10. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. Iv.

jer tuženi koji je prinudnim putem. u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen. Zakona o obligacionim odnosima. kao i rešenje o izvršenju. koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212.PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog.000. sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca. odnosno 143. Zakona o obligacionim odnosima može . zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio. niti dokazuje da ih je ranije platio. a ne njeno vraćanje. Sledi da je samo u tom obimu. Zakona o obligacionim odnosima. je pravnosnažna i izvršna presuda.300. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova. kao i za iznos parničnih troškova od 5. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka.637. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga.00 dinara. i 214.000.637. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. za koje tužilac niti tvrdi. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor). Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe.236 - . Zakona o obligacionim odnosima. već jedino na osnovu čl. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl.700. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici.00 dinara. Taj iznos obuhvata troškove izvršenja. Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1.152. koje je na osnovu ove presude doneto. U tom delu pobijana presuda je potvrđena. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1. obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena. te da će povući tužbu. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. 212. sem u neznatnom delu. na osnovu član 375. niti dokazao da ih je ranije platio. u svojstvu izvršnog dužnika. sa računa tužioca na račun tuženog. uslovi u ovoj parnici ne postoje. kako je predviđeno član 210. izjavljenim protiv te presude. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju. opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja.00 dinara. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. Za ovakvo preispitivanje. 210.152. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca. nije savestan. odnosno za taj iznos. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem. a koje je i samo pravnosnažno. i 211.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja.00 dinara.600. U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna. Plaćanje. za koje tužilac nije ni tvrdio. tužilac je. Zakona o parničnom postupku. kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen.00 dinara i 92.98 dinara sa sporednostima.

br. i 337. 12137/05 od 6.50 dinara počev od 15. februara 2005.50 dinara na ime glavnog duga. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.50 počev od 15. što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. kome šta ide u prilog. godine. a na njemu je teret dokazivanja.50 dinar počev od 15.00 dinara počev od 15. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. U ovom sporu. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio. dužan je da to i dokaže. decembra 2004. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. na iznos od 764. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka. dužan je da to i dokaže.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno. godine. godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. imao potraživanje prema tužiocu.237 - . Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.102. a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. Iv. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju. godine . 1094/2005 godine od 27. godine) 359.02. 336.. na iznos od 603. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom.2006. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave.10.00 dinara počev od 15. jedan od načina prestanka obaveze. jula 2005. na iznos od 603. sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603. marta 2005. novembra 2004. godine) 360.00 dinara počev od 15. koji su pored ispunjenja. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu. 753/06 od 5.2006. godine na iznos od 764.. godine. januara 2005. Odredbe čl. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti. kome šta ide u prilog. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave. na iznos od 764. apri. dao izjavu o kompenzaciji.

102. Zakona o parničnom postupku. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. suprotno članu 342. odnosno postojanja potraživanja tuženog. godine) . Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. 336. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. odnosno njegov deo.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude. pa bi za ugašeno potraživanje. pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. 9878/05 od 23. u izreci pobijane presude. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja. U toku prvostepenog postupka.971. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4. te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio.2006. a na njemu je teret dokazivanja. i 337. ali u docnji. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. jer od postojanja. dužan je da to i dokaže. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. istaknutog u preboj.02. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. stav 1. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. jedan od načina prestanka obaveze. koja je obračunata na dug koji je plaćen. koji su pored ispunjenja. na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku.238 - . Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju.02. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan. ukoliko takvo potraživanje postoji. Naime. kao i za troškove izvršnog postupka.2006. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj. koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke. godine) 361. a od nepostojanja.78 dinara.PARNIČNI POSTUPAK la 2005. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. kome šta ide u prilog. godine do isplate. 12137/05 od 6. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. imao potraživanje prema tužiocu. stav 3. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. Odredbe čl. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje. Zakona o parničnom postupku. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. nije odlučio. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. istog zakona. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

međusobnim i dospelim potraživanjima. ako su ispunjeni uslovi iz člana 336. te . samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom. Naime. godine) 363. Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. istorodnost i dospelost potraživanja. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja.2006. prema članu 336. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. Odredbom člana 339. Naime. odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe. Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju. godine. bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču. iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. Zakona o obligacionim odnosima tj. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. Međutim. iako potraživanje tužioca nije novčano. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. i 25. godine". Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo. Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila. pravilna je i na zakonu zasnovana. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda.239 - . da se radi o istorodnim. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog.PARNIČNI POSTUPAK 362. i 14. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. godine. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane. a potraživanje tuženog iz 1994. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke.11. i 7. Potraživanja su se "srela 1996. zato što isti nije moguć. Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. jer se ne radi o potraživanjima istog roda. godine.09. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem.

činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. Zakona o parničnom postupku. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije. Članom 187. S tim u vezi.7. stav 2. pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava. jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe.240 - . a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici.članu 187. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi.član 347. tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.član 347. Zakona o parničnom postupku. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. odlučeno o istom zahtevu. a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . u postupku koji je vođen između istih stranaka. Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka. pravnosnažnom presudom. Zakona o obligacionim odnosima. nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . U konkretnom slučaju. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima. na osnovu člana 223. i u parnicama koje su pravosnažno okončane. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. i stav 2. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave .2006. 10704/05 od 20. godine) 364. stav 3. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. kao što nije propisano da mora biti dozvoljen. Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku. Pri tome. stav 1. a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije. Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. radi se o identičnim strankama. tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava. Dakle. po službenoj dužnosti.03. na istim činjenicama. zasnovanim na identičnom životnom događaju. pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen. odbaciće tužbu član 346. Pž.2010. godine.

godine) 366. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane. Zakona o parničnom postupku (član 349. ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Uz to. . zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni.01. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. preinačena je i odluka o troškovima postupka. Na osnovu člana 362. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. Pž. Zakona o parničnom postupku (član 349. 7795/10 od 15.241 - . Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. navedenog člana.04. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi.2010. ZPP) 365. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. Gž. Članom 362. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi. 4/10(2) od 28. Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. ranije važećeg Zakona).2010. godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362.

Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim. nego o samostalnoj i novoj odluci.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke. pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21. ZPP) 368. jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. godine) REŠENJE (Član 363 . S tim u vezi.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3. godine.2010.715. godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80.434. niti ono može predstavljati novu odluku. 2683/2010 od 03. to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju.366. imajući u vidu da je . 1722/06 od 23.zahtev u stavu 3. Pž. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje. Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda.prema stanju u spisima . Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka.prema istom .06. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.242 - . i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3.oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate. a koje su u smislu člana 376.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog. veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade.01. Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka.2007.2006. godine) 367. Sud je potom.2007. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje. usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je . prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude. Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke.02.01. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev.

iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. Iz navedenih razloga.09. već deo obrazloženja te odluke. godine) 369. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. rešenje je objavljeno. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe.12. Zakona o parničnom postupku. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. Pravilno je u smislu člana 279. već deo obrazloženja iste. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 9668/06 od 28. . Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka. nedostatak pravnog interesa. Zakona o parničnom postupku. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka. stav 1. tačka 6. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu. 7940/09 od 29. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena.PARNIČNI POSTUPAK na 352. prvostepeni sud odbacio tužbu. Navođenje zbog čega se tužba odbacuje.2009. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima. a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. Međutim. saglasno članu 342. koji se shodno primenjuje i na rešenja.243 - . ZPP) 370. tačka 3. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan. procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda.2006. pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje. Sve navedeno saglasno članu 342. Zakona o parničnom postupku. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost. jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. a na osnovu člana 387.

372. Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28. ZPP) 371. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355.09. i 10. To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni.(za reviziju). pravičnu i zakonitu zaštitu.06. (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13.) 394. 365. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 .1981. Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23. Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka. Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom. i 424. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci. i 366 (za žalbu. stav 3.02. i 11. godine.2005. 421. 9. . Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke. Zakona o parničnom postupku). zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku. (za ponavljanje postupka). zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku.2010. Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu. 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom. Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba.1993. propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423. i 401.244 - .06. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline. godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10.

advokata M.11. Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta. stav 4. Iz tih razloga.P. Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti. u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu.u smislu čl.ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe.2010. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija. 1398/10 od 20. te da je predat primerak žalbe na kojoj. shodno članu 103. Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti. dana 18. zakon je napravio izuzetak.. jer ista nije nepotpuna. odnosno do ne potpisivanja žalbe. stav 1.na osnovu žalbe .apelacioni sud.godine. nije potpisao žalbu.03. Uredna je žalba koja je potpisana. u kojoj je označena odluka koja se pobija. koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata. žalbu je potpisao punomoćnik – advokat. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.357.može identifikovati.Odredbom čl. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? .stav 4. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda. Zakona o parničnom postupku . a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika.05.u smislu čl.br. po punomoćju u spisima. U konkretnom slučaju.ZPP.B. navedenu žalbu odbaci. gde je otkucano ime punomoćnika.209/10 od 9. Iž.ZPP. a koja se . Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti.B. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati.245 - . iz U. godine) 372. To što žalbeni razlozi . Članom 100. na mestu gde treba da stoji potpis.Prvostepeni sud je. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju. advokat M. iz U.P. godine) 373.2009. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B. a ni drugostepeni sud. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava. U odnosu na žalbu. odlučio da se odbacuje žalba tuženih. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji. nisu postojali uslovi da prvostepeni.. Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni.. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija. ali žalba nije potpisana. i 358. stavljen pečat punomoćnika-advokata.2010. jer punomoćnik tuženih. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata. u vezi sa članom 103. ne sprečava drugostepeni . shodno članu 357. pa se .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih. bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi. ispod imena nema potpisa. 358. Takođe.stav 6. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. podneta od strane njihovog punomoćnika.o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana. 360. jer i to ispituje po službenoj dužnosti. te je odbačena.

ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. Konačno. tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. podnesaka. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. 1. Ove mogućnost tuženi nije koristio. st. ukoliko za isto nema dokumentaciju. stav 3. bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. 3551/2010 od 02. Na okolnosti iznete u prigovoru.246 - . Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358. Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe.09. godine) 375. Zakona o parničnom postupku. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. preko pošte. na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. Međutim. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2009. iz opravdanih razloga.2010. i 485. Zakona o parničnom postupku. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. stav 1. godine.2005. već u gotovom. Takođe je mogao. stav 3. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. Pri tome. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359. kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama. Zakona o parničnom postupku. kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio. koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno. i 20. Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi. a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. da predloži eventualno saslušanje svedoka. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka. Pž.09. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja. i 2. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. istog zakona. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357. Zakona o parničnom postupku.06. na blagajni pravnog prethodnika tužioca.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. . godine) 374.PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru. da je potraživanje ispunjeno.

stav 2. Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18. sud ne raspravlja po službenoj dužnosti.02. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277.05. ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije. člana 300. Naime. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku.2010. Zakona o parničnom postupku. stav 3. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. u vezi člana 359. istog zakona.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. 148. Zakona o parničnom postupku. članovi veća. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud.2006. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300. na kome je zasnovao zaključak o visini štete. godine) . stav 1). 364. Pž. Zakona o parničnom postupku . veštaka ili stranke.247 - . niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12. Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257. i 262. i člana 303. godine) 376. stav 1. godine (iako je bila uredno pozvana). broj 125/04). stav 1. juna 2005. jula 2005. i 378. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. Rev. U žalbi se u smislu člana 359. Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303. kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. 1214/10 od 24. godine.ZPP ("Službeni glasnik RS”. maja 2005. 628/2006 od 18. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda. Žalbeni navodi . stav 1. Prvostepeni sud je 15. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.član 359. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici.

07. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. . U svakom drugom slučaju. što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine. Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno.248 - . Zakona o parničnom postupku. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. a ako je ipak podneta .da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju.PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se. 2009. Međutim.2011. pre svega. a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. godine) 378. iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju. 2009. 14479/10(1) od 2. tačka 12. 07. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je . nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora.uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. kako je utvrđeno u prethodnom postupku. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. Pž.376. Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti.sud će je odbaciti. a ako je ipak podneta. sud će je odbaciti. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari. i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. ZPP) 377. na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi.prema stavu Privrednog apelacionog suda . u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. tuženi u žalbi osnovano navodi da je. stav 2.09. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. a drugo . Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno. Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. godine.

akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata. tačka 12. smatraće se da je pristao na povlačenje. koje je održano 12. 10. 2005. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. Pž. 10. 2005. Zakona o parničnom postupku. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. 10.d. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Naime. sve do zaključenja glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku. direktora tuženog od 14. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. 11. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. februara 2010. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. godine. Privredna društva (akcionarsko. jer iz podneska tužilje od 26. stav 2. direktora tuženog od 14. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima.2011. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. na kome je glavna rasprava i zaključena. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. istog zakona. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. 2005. kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. godine na kome je ista i zaključena. godine to ne proizilazi.249 - . bio poništaj rešenja o otkazu v. 2010. pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da. 2009. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. s tim da je. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. . stav 2. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija.03. 2010. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. 10135/10 od 31. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196. Budući da pristanka tuženog nema. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v. stav 2. godine. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva. 04.d. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. godine) 379. 04. ako tuženi na to pristine.

Pre obraćanja sudu. postupak nije pravilno sproveden.". statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). 09. Međutim.T". Privredni apelacioni sud nalazi. interna dokumenta. Kod tako uopštenog zahteva. predlagači su protivniku predlagača dana 03. Zakona o privrednim društvima. i ponovo 14. u smislu člana 175. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl. 2010. u skladu sa članom 174. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. saglasno članu 344. predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. prvostepeni sud je isti odbio. Članom 343. 343. bez označenja naziva i datuma dokumenata . 01. ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani. odnosno neodređenog zahteva. godine. u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. Zakona o parničnom postupku. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima.T. kada je odbio zahtev predlagača. knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. Zakona o vanparničnom postupku. da je žalba predlagača neosnovana.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24. U istom je tražen na uvid osnivački akt.250 - . Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid. jer nisu bili članovi tog društva. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta. 12. Zakona o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima. zapisnici. u vezi člana 388. dokumenta o svojinskim pravima. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda.akata za koje se traži uvid. kao neosnovan. Zakona o privrednim društvima. i 344. 174. Pri tom. stav 1. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja. i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. 2011. kao i dokumenta za privredno društvo "S. stav 1. Naime. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. Zakona o privrednim društvima. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. 2010. u skladu sa članom 345. Zakona o privrednim društvima. već predstavlja uopšteni zahtev. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. godine. Zakona o privrednim društvima. u smislu člana 372. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. Prema stanju u spisima. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. Članom 344.

godine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž.prema stavu Privrednog apelacionog suda . Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387.10. stav 2. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. godine) 380. Takvim postupanjem. nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19.2011. u vezi člana 30.2009. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. Pž. tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje.prema stanju u spisima . stav 1. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. zatražiće se mišljenje drugih veštaka. Zakona o vanparničnom postupku. tačka 12. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30. tačka 2.i komisije veštaka. odlučio kao u izreci.04. stav 2. Zakona o parničnom postupku . Zakona o parničnom postupku. stav 1.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje.2011.06.2009. Zakona o privrednim društvima. s obzirom da je dostava bila neuredna. 8089/10 od 10. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. a ako je potrebno .10. 2010.2009. .dana 20. godine) 381. tačka 7. 2009. a skinuo 12. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je . Zakona o parničnom postupku. Osim toga. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje.11. 11. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima. već na adresu preduzetnika. godine.PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta. već na adresu preduzetnika. godine. te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu. 10. Iz ovih razloga.251 - . Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo. tj. Iz obrazloženja: Tužena je . u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje. 256/11 od 6. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. Naime. kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344. pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta.

te je morala biti ukinuta. 04. utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja.900. stav 2. godine. jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije. Pž.677. Prvostepeni sud će. izdatoj na iznos od 195. 2009. 2010. Zakona o parničnom postupku. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju. utvrdio da . na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07. 13070/11 od 28. godine i Dopune nalaza od 27. Zakona o parničnom postupku. potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn. 2008. 2005.2011. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. imajući u vidu iznete primedbe.na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje .00 dinara.09.00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća.900. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati. 06. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je.900. čije uračunavanje je . To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27. Nakon što postupi na navedeni način. kao i da uplatom po priznanici od 30. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka. da se neslaganje u navedenoj visini od 391. 2009. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine iznosa od 195. izvršeno na pravilan način. godine. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312. 2005. prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu. Zakona o parničnom postupku.član 249. tačka 12.00 dinara. 2007. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni.00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu. godine i dopunskog nalaza od 02. godine i dopune nalaza od 27.kako je zaključio prvostepeni sud.677. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka.razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391. 10. utvrdio potpuno suprotne činjenice. 07.po nalazu veštaka .00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog. U ponovnom postupku. godine) . 07. godine proizlazi da se. Prvostepeni sud je. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu. na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07. godine i usmenih izjašnjenja.252 - . stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je. da iznos od 195. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga. pre svega. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev.član 259. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu. 10. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza. navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka. 04. 2010. ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu.900. stav 3. potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže . Zakona o obligacionim odnosima. na osnovu postojeće dokumentaeije. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. zatražiće se mišljenje drugih veštaka . 12. nije zatvoren nijedan konkretan račun.

ranije važećeg Zakona). Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. tačka 2. godine) 383. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. isplati iznos od 126. na osnovu člana 20. Kada prepis prvostepene presude. stav 1. nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana. Pž. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba. stav 2.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati. Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. na ime naknade štete. u tom smislu. već neposredno izvršnom dužniku.253 - .54 dinara.2010. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. stav 2. godine) . na ime regresa isplatio tužiocu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 14467/10 od 30. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. koje je prvostepeni sud dao.06. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. to je morala biti ukinuta. Iž. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. Zakona o parničnom postupku . prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575. to se. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl.12. stav 2. već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Zakona o izvršnom postupku. na osnovu člana 387. tačka 12.02.272. (član 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku.tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532.2010. Zakona o parničnom postupku (član 361. ranije važećeg Zakona. godine. stav 2. Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta . nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. tačka 12. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika .11. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba. dana 01. 233/11 od 10.2011. pa je.167. Zakona o izvršnom postupku. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto.2011. Propustom suda. po tom osnovu. odbija.305.81 dinar. tačka 12. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva. koji je dostavljen ovom sudu. doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi.00 dinara koji je tuženi. Odlučujući o zahtevu tužioca.PARNIČNI POSTUPAK 382. 27.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. tačka 12. a – imajući u vidu .

Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju. jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj.2010. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća. Naprotiv. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta.imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. i 223.PARNIČNI POSTUPAK 384. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije. te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza. jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. istog Zakona. Zakona o parničnom postupku. a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. 4458/10 od 21. na osnovu čl. stav 1. i to u visini stope Centralne evropske banke. tačka 7.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262. godine) 385. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja .254 - . održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio. s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom. a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je .da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . Pž. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja).10. Osim toga. . 220. stav 2. jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio. koju tuženi nije platio tužiocu. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi . osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete. Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom.

Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da. Zakona o obligacionim odnosima. osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca. iz kojih može doći do štete na robi. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu. tačka 1. uz pravilnu primenu materijalnog prava. međutim.član 731. tačka 12.palete. i to imajući. Skladištar odgovara za štetu na robi. da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. već.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog . doneće novu odluku o tužbenom zahtevu. Zakona o obligacionim odnosima.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. ističe manju neto težinu. on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe.su neosnovani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.član 734. Zakona o obligacionim odnosima. Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. godine) 386. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. 3449/2010 od 20. a ne suda.prijemnicu). u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . .255 - . Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom.2010. nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu . pre svega u vidu. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja. utvrdiće da je tuženi . prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca. Zakona o parničnom postupku .da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Posle toga.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja. tačka 2. kao i neispravnom ambalažom . izvedenih i predloženih dokaza. stav 2. Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka. naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. kao spornu. stav 2.protivtužioca). Pž. manama ili prirodnim svojstvima robe. Međutim. imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio.član 731.protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja. Prvostepeni sud je. Pre svega. propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe. a voće je bilo upakovano u kutije . Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka. te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog. Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja.10. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog. tačka 7. od čega zavisi da li se zahtev tuženog . Iz tog razloga.

član 361.10. nije data mogućnost da raspravlja pred sudom . a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto.PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. je u ovlašćenju parničnih stranaka. Propuštajući da to učini. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu. te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu. a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze .256 - . prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine. Gž. 1 549/10 od 27. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. mirno rešenje spora. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. kao i zaključenje ugovora o poravnanju. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka. na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. stav 2. imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. Zakona o parničnom postupku.2010. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave. a ne suda. Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu.2006.2011. Naime. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. Zakona o obligacionim odnosima. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu. S obzirom na ovu normu.01. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora. U svakom slučaju. dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain.član 281. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema . u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom. . tačka 7. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu. Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu. Zakona o parničnom postupku. a naročito propuštanjem dostavljanja. tačka 7. to je sud trebalo da odloži ročište. Međutim. stav 2. 10705/10 od 26.član 1089. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa.07. godine) 387. Pž. godine) 388. pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn. uz tužbu. tačka 7.

. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima.12.11. Tuženi je dana 1. gde je potom smeštena.210/06 od 17. ZPP) 389. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tačka 12.br.godine.257 - . da je roba zadržana. Prema navodima tužbe. da je o tome sačinjen zapisnik.br. carinski postupak je prekinut. kada je zadržana. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4.godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.386. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa. iako to tužilac nije tražio. Ali. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 .00 dinara. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava.3.2007.2009.400. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I.580/06 od 4. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba. stav 2. te je presudom Okružnog suda u U. "dosuđujući" više od onoga što je traženo. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. 7060/09 od 11. Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba. roba je zadržana od strane carinskih organa. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera.2010. Zakona o parničnom postupku. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I.5. već je delimično prekoračio predlog. već vanredni pravni lek. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl. da je taj postupak prekinut. Imajući to u vidu. Za to vreme. P.godine Vrhovnom kasacionom sudu. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka.2006. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. i presudu Okružnog suda u U.

Pž. na taj način. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena.ZPP. već vandredni pravni lek.1136/10 od 30. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari. godine. Zakona o parničnom postupku.11.08. a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365.2008. Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog.2010. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01.2010.2011. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. godine.09. kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19.odbacio.Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe. nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika. koji je podnet od strane tužilaca. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22. godine . koje je.04. koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima. stav 3.br. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan. te da su. predali u prijemnu kancelariju suda. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba.2010. navodeći da je isti blagovremen i osnovan. te da se radi o očiglednoj omašci.2008. godine) 391. član 365. . postupajući po podnesku tužilaca. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01.stav1. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage. 9116/11 od 02.08.09.05. godine.8. prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse.2010. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je .2011. godine) 390. Podneskom od 30. Nakon toga. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije .rešenjem od 28. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena.2008. a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet. da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija. godine. tako što su tužioci svoj podnesak.07. utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu. stav 3.258 - .

a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. zastarelo te je tužbeni zahtev.05. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. godine. 2172/10 od 15.2010. godine. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. godine. kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana. rešenje o izvršenju od 04. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . a na osnovu člana 91. prema povratnici koja je u spisima. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. stav 2. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372.2010. godine.259 - .zastarevaju za tri (3) godine. ne može doći do priznanja duga. pa se isto rešenje. a ne samom izvršnom dužniku. koje se nalazi na istoj adresi. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. zbog zastarelosti pravilno odbijen. stav 3.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak . Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). januara 2009.potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . . označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi.saldo kontiste. Imajući u vidu da.05. međutim. ZPP. Izvršni dužnik. Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja. Iž.07. stav 1. jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug. prema povratnici koja se nalazi u spisima. na osnovu člana 387. pa ni do odricanja od zastarelosti. Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7. Zakona o uređenju sudova. da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste.2010. dostavljeno je. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. januara 2005. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. godine. Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen. januara 2009.2010. godine) 392. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12.05.

na osnovu člana 387. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.saldo kontista. godine) 393. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti. godine) 394. nije došlo do priznanja duga. došlo do prekida zastarelosti. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog.10. suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova.2008. Bez uticaja je takođe. u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu. godine.11.260 - . godine. pa ni do odricanja od zastarelosti. čija se blagovremenost posebno ceni.2008.2010. Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana. izvršen rad i uslugu. stav 1. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu . kako tužilac ističe. jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan. dakle u pogledu odluke o troškovima spora.11. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. odlučeno je kao u izreci ove presude. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda. Iz tih razloga. već je u pitanju samostalna žalba. godine.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja. godine. a koje je ispravljeno rešenjem od 18. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima.2008. septembra 2005. Zakona o parničnom postupku. Pž. 3119/11 od 22. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari.03. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. 387/10 od 18.2011. te da je time prekinut tok zastarelosti. jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. tačka 3. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. nazvanim "dopuna žalbe".11. Kako je tužilac pr. godine.

2006.02. Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu. godine primio 2. st. Zakona o parničnom postupku. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. u označenoj situaciji.261 - . jer je podneta po proteku roka od osam dana. kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime. i 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku. godine.2006. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. godine) 396. Zakona o parničnom postupku. U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi. godine. pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio. nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. 128/06 od 10. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude. tačka 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. radi čega je na osnovu člana 374. bez obzira kada je podneta. kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena. Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. 1. godine) 395. odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost). a u vezi sa članom 365. novembra 2002. novembra 2002. stav 1. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci.PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. odlučivši kao u izreci ove presude pod II. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja. 11721/05 od 1. godine. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. broj 125/2004). septembra 2005. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. a u pogledu stvarne nenadle. stav 1. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi.05. jula 2002. tačka 3. Stoga se tužiočev podnesak od 26. godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe. to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. septembra 2005.

2. već samo na zahtev stranke. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. ako se tuženi u žalbi na . te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. a saglasno članu 15. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 5. Zakona o parničnom postupku. koja se odredba u smislu člana 84. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1. stav 2. 1. st. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. godine) 398. prema članu 372. tačka 12. u vezi člana 478.2006. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Zakona o parničnom postupku. tako da počinjena povreda. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. januara 2007. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž.02. stav 2. 1. stav 2. tačka 12. stav 2. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. stav 1. postupka Zakona o parničnom postupku. i 9. tač. i 2. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. Prema odredbi člana 21. Zakona o parničnom postupku. dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. godine. u vezi člana 478. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju.9. stav 2. Međutim. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. 12615/05 od 20. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.262 - . s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud.2006. godine) 397. tačka 4. u prvostepenoj presudi. 7. 2974/06 od 29. Zakona o sudovima.

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja.PARNIČNI POSTUPAK rovima. nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. procesno je nedozvoljena. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. stav 2. Citiranu procesnu odredbu. To podrazumeva da treća lica.član 412. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. stav 3.269 - . Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. Drugostepeno rešenje od 30. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. smatra dozvoljenom. Članom 394. Rev. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. godine) 409. procesnog zakona. Zakona o vanparničnom postupku. stav 3. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena.2010. kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. stav 2. i člana 412. stav 2. stav 3. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno . pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi. a u vezi sa članom 401. izreke revizijskog rešenja. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. procesnih zakona.član 27. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom.07. Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400. tačka 5. 2803/2010 od 08. važećeg procesnog zakona. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude . Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. godine nije rešenje iz člana 400. NJime je revizija dozvoljena. koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. juna 2005. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". stav 3. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. Zakona o parničnom postupku. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja.

ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji.2006.10. koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31. Stečajnog zakona. godine.2005.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. 381/06 od 15. stav 3. stav 2. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. u smislu norme iz člana 8. niti izjaviti revizija.03. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku. jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. Zakona o prinudnom poravnanju. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije. godine osnivaču stečajnog dužnika. stav 3. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja.10. Protiv tog prvostepenog rešenja. tačka 1. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom. godine) 410. NJom je u stavu 3. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. revidentu. revident je izjavio žalbu. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. Prev. stečaju i likvidaciji. koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja.1.2004. Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. procesnih zakona. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene.270 - . Bez obzira na njenu izričitost. doneto u stečajnom postupku. godine.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena. važećeg procesnog zakona. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku. preneto je prvostepenim rešenjem od 12. kao žalba žalioca. pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka. sa obavezom dužnika . pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.2004. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta. U postupku stečaja u smislu člana 12. i 412. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. . ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka.

PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424.tačka 4. Najčešće su to grubi previdi. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava. tačka 6. mogućnost da se u revizijskom postupku.br. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku. godine) . sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja.stav 1. tačka 9. ZPP. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.1162/10 od 28.godine.1. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433. to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426.ZPP. I.ZPP.1.09.05. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude.st. Stoga je cilj procesne norme.tačka 4.stav 1.2010. i 6. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14.st.2007.11. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene. 381/06 od 15. ZPP) 411.2007. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži. Prev.godine.09.2009. S obzirom da je tuženi dana 28. kao razlog za ponavljanje postupka.ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen. tačka 4.09. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. u vezi tačka 6.godine. koji reviziju revidenta.09. stav 1.03. pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U. P. stav 1.2005. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.godine primio presudu. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422.424.2007. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi. koja presuda je dostavljena tuženom. i 6. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika. smatra nedozvoljenom.ZPP.424.2010. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl.745/07 od 26.ZPP. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422.271 - . dana 18.

godine. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6. dopunjen podneskom od 4. shodno članu 425. jer u smislu člana 422. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka.2009. nerazumljiv i nepotpun. to je pravilno prvostepeni sud. Tuženi je zatim dana 26. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo.2010. ZPP. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača.ZPP.br.10.425 ZPP. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. a upozoren je na posledice propuštanja.10. godine podnesak vratio sudu.ZPP.03. presudom ili rešenjem. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune.2010. Dana 4.2010.2010. shodno članu 103. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.godine. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6.godine. jer je u smislu člana 422. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon. godine u predmetu P br. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja. dopunjen podneskom 4.2010. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju. jer je predlog za ponavljanje postupka.03. iako je prethodno poučen da će. biti odbačen.02. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune. jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl. godine) 413. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog.PARNIČNI POSTUPAK 412.10. podnet dana 29. saglasno članu 103.2009. godine.10. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke.2004.2.272 - . Zakona o parničnom postupku. pa ga je odbacio. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.1072/10 od 25. Naime.2004. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425.08.

Razlog predviđen članom 426. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. st. stav 1. Zakona (član 422. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. tač. ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka. st. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. stav 1. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku. 1. Pž. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu. koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. (član 361. Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek.273 - . 2.7. 1. kao što je navedeno. ranijeg Zakona). st. 1. st. godine) 415. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. st. 9. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica. Međutim. ranije važećeg Zakona). jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko. pa je tako bitna povreda iz člana 374.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj. 1. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. 7. 2090/2011 od 25. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan. ranije važećeg Zakona). 2. 1. tač. tačka 2. tačka 1. br. U svakom slučaju.05. Zakona o parničnom postupku (član 422. 931/2010 od dana 09.2011. Zakona (član 422. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen. Zakona (član 361. stav 2. odredba iz člana 374. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. tač. tačka 7. 1. godine 414. tačka 1. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. stav 2. stav 1. tač. Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen. tač. tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da. Iz tih razloga. Zakona (član 361. kao razlog za ponavljanje postupka. presudom ili rešenjem.jer nije bio dozvoljen. tačka 9.2010. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga.

godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. 12/98. te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. br. istog zakona. 2864/02 od 20. decembra 2002. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi. navodeći da je punomoćnik tužioca. i 2. 72/82. materijalna pravnosnažnost. 6/80. januara 2005. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". stav 1.. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom.2005. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. 27/92. decembra 2002. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.06. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. br. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499. članom 421. kao nedozvoljen. st. 57/89. 31/93. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. izbrisan iz imenika advokata. Na osnovu izloženog. Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. 69/82. 36/77. godine) . 74/87. 36/80. predlog za ponavljanje postupka. stav 2. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. Imajući u vidu izneto. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost. 2864/02 od 10.274 - . Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe. pa shodno članu 425. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. 43/82. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B.PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. Pž. pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. 58/84. Za svaki sud. Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499. Postupajući na osnovu člana 491. br.. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. istog zakona. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak. 5094/05 od 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ".. Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. P2. te se postupak ponavlja. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B. 125/04). stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima. Naime..N. Zakona o parničnom postupku. P2. br. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno. 24/94. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. Zakona o parničnom postupku. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. stav 2. 4/77. 1. 20/90.. advokat M.

275 - . U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. Pž. pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. godine) 417. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. tačka 1. tačka 1. i 20. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. i stav 3. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja.2006. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina. zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79. Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. a tuženi matično preduzeće). Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. Zakona o parničnom postupku kada su tužba. U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog. tačka 2. može zasnivati na razlogu iz člana 422.2005. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. a naročito propuštanjem dostavljanja. 4934/06 od 11. stav 2.06.PARNIČNI POSTUPAK 416. godine) 418.12. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama. već za ukidanje klauzule pravosnažnosti. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . . Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište. a tom licu je bila uručena tužba.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.

godine.2004.9.9.05. godine. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28.2004. Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom.2008. godine.2004.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25.04.01. stav 1.2006. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti. stav 1. stav 4. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom.2004. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2.2004. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka.9.12. a stranka se na njih nije pozvala.2009. stav 2. godine) 419. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145.2004. te da su se stekli uslovi iz člana 421.2004. a koji nisu . kao i troškove postupka. godine uruči tužiocu saglasno članu 145. Stoga. godine pravosnažno. a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24.12. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. tačka 2.12. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. godine. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku.2004. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom. tada važećeg Zakona o parničnom postupku.5.06. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave.. koji su zaključili tužilac i trećetuženi. Kako je rešenje od 28. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom.2004. tačka 2. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja.9. godine.9. jer za postojanje njih nije ni znala.276 - . 1649/01 od 28.9. godine i za ročište od 28. 2709/2006 od 11.2004.br.9. Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28. a skinuto 31. godine podneli predlog za ponavljanje postupka.2009. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28. stav 4. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. Zakona o parničnom postupku.

godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu. dakle. Prema stavu tuženih. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. Smatraju da je Ugovorom od 30. ukine odluku od 20. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži. Pž. Međutim. godine. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji.ukinuta. Zakona o parničnom postupku. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka.07.277 - . i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn. da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze. godine ne proizvodi pravno dejstvo. odredbama člana 424. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke.2009. pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. godine) 420.12. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. godine.2009.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi. tačka 4.2004. a na osnovu odredbe člana 424.06. Zakona o parničnom postupku. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna. Prema stanovištu prvostepenog suda. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen. stav 1. stav 1. istog Zakona je predviđeno da. jer za postojanje njih nije ni znala. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani. je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom .2010. pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole.zakonitim i pravilnim. a stranka se na njih nije pozvala. u stavu 2. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. njegovom puno. ako bi rok određen u stavu 1. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku . Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim . podnet 21. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn.2008. Takođe. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. tačka 9. 5260/2010 od 09. predlog za ponavljanje postupka. a kako ovom ugovoru nisu pristupili. pa je.član 422.09.01. ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari). počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna.

2009.09. Zakona o parničnom postupku. godine. Rev. ZPP) 422. Pž. godine. uzeće u obzir sve okolnosti. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile. uzimajući u obzir sve okolnosti. godine.PARNIČNI POSTUPAK moćniku. a sa kojim će zastati.11.2009. 4580/2010 od 18.04. Zakona o parničnom postupku.2009. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima.441. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile . kada je tužena strana u stečaju.2010. shodno članu 424. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda.2010.2. stav 2.278 - . Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije. presuda drugostepenog suda od 02. U tom smislu. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti. stav 4. pa je od tada. Naime. ukoliko stranke ne pristupe na ročište.član 430. iako su uredno pozvane? . tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. a sa kojim će zastati. ZPP) 421. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati.07. Prema dokazima u spisima . dostavljena je punomoćniku tuženog 17. 1330/10 od 22. i 435. uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. prema stanju u spisima.2009. godine.povratnica.12.

primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa. odnosno opravdanosti navedene mere. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti. stav 2. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. Zakona o parničnom postupku. i 296. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. i 20. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja. Zakona o parničnom postupku..". ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere. 289. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana. godine) 423. stav 2. to je pravilno prvostepeni sud.279 - . ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. A ako je krivični postupak u toku. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano. stav 3. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure.06. stav 3. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera. 289. Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. Kako se pravilnost disciplinske mere. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl. te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi . i 296. to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.. shodno odredbi člana 434. imajući u vidu odredbe člana 95.

po članu 97. stav 2. sud mora u daljem toku postupka. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog. Zakona o stečajnom postupku. broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. Pž. te je time i povređena citirana odredba člana 95. Iz navedenih razloga. stav 1. a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. tačka 5. tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.. januara 2002. a ukoliko je već okončan. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu.PARNIČNI POSTUPAK na isto. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama. proveriti ishod krivičnog postupka. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa. godine) 424. stav 3.C. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda.280 - . pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje.. nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. stečaju i likvidaciji.P. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja .. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa.... pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja. 7814/05 od 20.09. što navedenu odluku čini nezakonitom. kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214. Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25.2005. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.

P. postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice.2005... 8279/05 od 16. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja.. a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke. niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K. a za . decembra 2003.. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja. 28/2001. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao. jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada. Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108. Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br.. bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem.. drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen.PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru. godine otvoren stečajni postupak. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. međutim... pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.. zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". 55/96. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K. Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku.281 - . međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev. tačka 1. koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem. a Okružni sud u K. br. pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade...09. jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. decembra 2003. godine) 425. 43/2001). jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24. zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K.. stav 1.. Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev. od 24.

što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora. Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju.282 - . pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena. Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika. Naime. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto. jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 . Odredbama člana 439.2006.2006. pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. Pž. tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora.454. stav 3. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne. godine) 426. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. postojanju i prestanku radnog odnosa.04. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes. .02. 12908/05 od 8. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Prema tome. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji. 10613/05 od 5. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. ZPP) 427.

pa kao takva ne predstavlja meru koja se. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja.283 - . a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. jer je ona nedozvoljena.449 stav 1. Zakona o parničnom postupku. 20ž Zakona o privatizaciji. 449. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe. Međutim.br.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava.1236/10 od 15.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru.12. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari. Pž. ne može sprovesti.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.Stavom 3. tužilac traži zaštitu prava na državinu. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl. a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl.2010. i 299.2009. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu. prema čl. Shodno izloženom.tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. godine) 428. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. 5071/09 od 15. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. godine) 429. ne može sprovesti.09. Saglasno čl. 302. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog. naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere. .

tužilac je u smislu odredbe člana 75. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans. broj 125/2004). Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.2006. jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. da nisu deposedirani. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice. ni zahtev za povraćaj državine. od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. 220. 211/10(2) od 10. 11151/05 od 1. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog.09. ni zabranu budućeg smetanja. godine. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine. međutim.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. Prvostepeni sud je. godine) . i 223. godine) 430. ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja.284 - .02. U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn. Od toga. na osnovu čl. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. da isti nije deposediran. Pž. tj. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. U konkretnom slučaju. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja. primenom pravila o teretu dokazivanja. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jula 2005. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge). tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. da se zasniva na zakonu. tj. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. prvostepeni sud je utvrdio. kojom isti nije prihvatio. Zakona o parničnom postupku.2010. da se zasniva na zakonu. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. Iz obrazloženja: Izuzetno. U konkretnom slučaju. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja.

godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36. a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. stav 2. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja .2005.06. ZPP) 432. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. Pž. zbog toga. isporuku vode. 1588/2010 od 20. može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. tačka 4. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Prema tome. toplotne energije. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke. rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera. Izvod iz poslovnih knjiga.2010.član 449. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere. toplotne energije i odvoženje smeća.PARNIČNI POSTUPAK 431. odvoz smeća i slične usluge..05. a u smislu citiranih zakonskih odredbi. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom. Naime. 8527/05 od 21. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. Iž. odbačena je tužba. Prema stanju u spisima predmeta. U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa. godine) . isporuku vode. prema članu 36. stav 3.285 - . Redovna tužba za naplatu zakupnine. uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju.. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda.

Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje. st.S. zbog pogrešne primene člana 365.5. proizlazi da je kao tužena označena J. kada je žalbu tužene. Zakona o parničnom postupku. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. i 3. kao neblagovremen. Zakona o parničnom postupku. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku. Kod takvog stanja stvari.2007.4. kao tužena.5.S.4. Naprotiv. kao označena tužena. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju. po članu 21. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. stav 1. Zakona o parničnom postupku.2006.5.2006.12. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana.286 - . st. godine) 434. Zakona o parničnom postupku. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga. Kako je J. i 3. stav 1. 1. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. 1. iz spisa predmeta.2006. st. blagovremeni prigovor uložila je O. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. godine odbacio kao nedozvoljenu. nepotpun ili nedozvoljen. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. nalazeći da tužena J. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. Međutim.G. da tužiocu plati iznos od 73. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen. a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga. stav 1. Protiv ovog rešenja. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku. Zakona o parničnom postupku. čiju dozvoljenost.S.2006. Zakona o parničnom postupku. 1. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja.S. koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12. iz B. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. a ne podnosilac prigovora. Zakona o izvršnom postupku. bez obzira što je prigovor odbačen.2005. stranka u postupku. stav 4. i 3.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka. Zakona o izvršnom postupku. legitimisane su stranke u postupku. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu. Prema članu 355. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5.S. pri tom se pozivajući na član 458. 5313/06 od 23. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku. godine ukinuto.031. primenom člana 458.PARNIČNI POSTUPAK 433. bez dostavljanja punomoćja. s pozivom na član 365.

uključujući i ispitivanje blagovremenosti.12. 454. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje.2005 godine. po kome je doneto rešenje o izvršenju. stav 1. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen. Zakona o parničnom postupku. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. stav 1. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. u skladu sa odredbama člana 21. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26. Zakona o parničnom postupku. godine) 435.12.PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. Zakona o parničnom postupku. U parničnom postupku. Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. Zakona o izvršnom postupku. koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba. po članu 458 stav 1. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. i 455. Zato se odredbe člana 458. Pravosnažno rešenje. Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen. 2954/06 od 24. koje je postalo pravosnažno. i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. 453. u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu . Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.2007. stav 1.12. stav 1. Zakona o parničnom postupku. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. Zakona o parničnom postupku.1. niti se zakazuje pripremno ročište. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika. shodno citiranim odredbama člana 21. zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno.2005 godine. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu. kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku. potpunosti i dozvoljenosti prigovora. koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Zakona o izvršnom postupku.287 - . Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20.

godine) .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga.288 - . nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu. Shodno odredbama člana 457.2005. i 20.PARNIČNI POSTUPAK člana 21. Kako je članom 458. ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga.predloga tuženom na odgovor. Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. stav 3. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). do 464. stav 1. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom. odnosno odredbama člana 453. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)".. Zakona o parničnom postupku. između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe .06. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. Prema iznetom. stav 1. ovog zakona. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje.2006. 14154/05 od 22. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. stav 1. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. . tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona.03.. godine) 436. Zakona o izvršnom postupku. član 458. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Po prigovoru izvršnog dužnika. Članom 458. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".. Stoga. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. u parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U članu 453.

aprila 2001. godine. smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu. 453 . izvršenju na osnovu verodostojne isprave). Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). novembra 1989. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ". novembra 2001.tuženi u ovoj parnici.086. godine podneo Opštinskom sudu u K.00 dinara. oktobra 1989. jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu.086. Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . po odredbama člana 459. 2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142. Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida. nije ukinut od strane izvršnog suda. stav 4.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka. godine i 2. kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu. U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja).464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. stav 1.. sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari.nije ukinut. avgusta 2001. Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim. aprila 2001. jula 2001. Zakona o parničnom postupku. jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida).00 dinara za neisporučenih 16. trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458.(Iv) od 9.716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20.480.289 - .00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. pa je rešenjem Ipv. godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142. godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje. 453. Rešenjem o izvršenju od 6. 28/2000). stav 1). predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142.00 dinara sa zakonskom kamatom od 21. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18. Dužnik .. godine do isplate. br. broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. i 454.PARNIČNI POSTUPAK 437. stav 4). Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458. 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2. je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog .086. godine do isplate. ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54.

postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. stav 1. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. a prigovor tuženog neosnovan. godine kojim je odredio predloženo izvršenje. godine. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3.12.2003. 2675/04 od 17. stav 2.1.2006. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3. već na drugo pravno lice. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361.992. tačka 12. Rev. pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku. stav 2. 1.9. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti. postupka Zakona o parničnom postupku. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene.12.2004. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca. jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. godine) . godine) 438.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima.2006. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. tačka 12. i 2. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje.4. br. u vezi člana 478. već samo na zahtev stranke.50 dinara. 2974/06 od 29. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br. 2104/19 od 11. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu.2002. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. godine protiv tuženog.06. Zakona o parničnom postupku. stav 2. st. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372.11. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11.200.00 dinara. 700/2006 od 8.2002.2005. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano. a materijalno-pravne odredbe člana 54. koja su tim rešenjem utvrđena. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. Zakona o parničnom postupku. u prvostepenoj presudi. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati.290 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. u vezi člana 478. pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni.

odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Pž. na osnovu člana 478. da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. ZPP) 439. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje. Zakona o parničnom postupku). to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. godine) 440. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev. pozivom na odredbe člana 338. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Međutim. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja.479.PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 . Dakle. prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338. bez obzira što se ono. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). po svojoj prirodi. a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti. pravilna je ocena prvostepenog suda da su se.291 - . u smislu citirane odredbe. U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza.. na koje se navodima žalbe i ukazuje. stav 2. Naime. Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe. presuda zbog izostanka. neće preispitivati u postupku po žalbi. odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka.2011.02. 911/11 od 24. s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog. to je neophodno jer se. Kako konkretna prvostepena odluke. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490. Zakona o parničnom postupku koja reguliše . tačka 12.

aprila 2005. stav 2. odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. 6. godine) 441. konstatovao određeno stnje. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. tač. godine. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti. stav 2. i 12. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 9993/05 od 28. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. Dakle. to može biti raz. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19. Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. Naime. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. naročito postupajući suprotno članu 471. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti.06. a koje se odnose na spor male vrednosti. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. juna 2005.2005. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. Iz svega napred navedenog. Zakona o parničnom postupku. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave. Prema članu 338. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. U zapisniku sa ročišta od 9. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. Tuženi je došao na zakazano ročište. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti.292 - . U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. jun 2005. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut. Pž. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja.

00 dinara. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. sa zateznom kamatom. i to izvode realizovanih stavki. tačka 8. broj 125/2004). stav 2. stav 2. broj 125/2004).08. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava. juna 2006. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28. stav 2. stav 2. Pored ostalog. doneta je presuda zbog izostanka. nisu isticane tokom prvostepenog postupka.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog. 6745/06 od 23. ranije važećeg Zakona).892. U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. tačka 8. Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.50 dinara. stav 3.746. Prema tome. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka. godine uplatio iznos od 4. broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.293 - . Zakona o parničnom postupku (član 475. a prema odredbi člana 312. Zakona o obligacionim odnosima. pa je u takvoj situaciji. tuženi.741. koji sprečava izvršenje. na ime glavnog duga. Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8. stav 2.2006. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju. jer u sporu male vrednosti na ročište . drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti.PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. godine) 442. Prema odredbi člana 475. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".30 dinara. kao i za troškove izvršenja od 4. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41.324. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni.86 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15. Pž.300.

vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. Pž. S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga. ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kada su ispostavljeni računi. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom. jer dokazi koje je tužilac podneo . stav 2. Zakona o parničnom postupku.2010.2011. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 10161/11 od 21. jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom. stav 2. Zakona o parničnom postupku . ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475. Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu. obavljao određenu delatnost. kao i parnični troškovi.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog. ukoliko ne čine glavni zahtev. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj. godine) 443. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. Zakona o parničnom postupku (član 476. godine) .06. i 10. godine. Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima.bez uticaja su na drugačiju odluku. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi. ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana . ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir. Imajući u vidu takvo stanje stvari. to se stoga dugovana kamata. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev.12. Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi.zaista i izvršena. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. radnja tuženog nije postojala. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev. te da u spornom periodu. 7567/10 od 03. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl.294 - . Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . stav 1. s obzirom na odredbu iz člana 29. Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. pravilno primenivši član 475.01. pored toga što je privremeno odjavio radnju. uredno pozvani tuženi . Pž. 8.2010. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja.računi kao verodostojne i jednostrane isprave.

koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe.G. pa je na osnovu odredbe člana 475. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište.2005. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. smatraće se da je povukao tužbu. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom. na koje je uredno pozvan. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu.K.PARNIČNI POSTUPAK 444. Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan.G. Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24. stav 1. stav 1.. godine. koji se nalaze u spisima predmeta.. konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N..K. Nepravilna primena odredbe člana 475. ili sa kog docnijeg ročišta. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda. godine) 445. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475. a uredno je pozvan. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu.295 - . Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24. Zakona o parničnom postupku. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga. 6822/05 od 12. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24. zastupanje tužioca na tom ročištu. i D. Zakona o parničnom postupku. Shodno iznetom. februara 2005. februara 2005. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. februara 2005. Činjenica da je stavom 2. a ne i na punomoćje. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. jer je na isto pristupio bez punomoćja.06.S. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu. godine nije dozvolio advokatu D. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca. Ali.. Članom 475. godine pozvan advokat M. podneli tužbu. Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. jer tužilac nije uredno pozvan. Pž. stav 1.

Naime. bez obzira na opravdanost razloga. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet). Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. godine) 447. naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2.član 476. pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. 2324/2010 od 13. Gž. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima.prema stanju u spisima . koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda. Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.2010.2011. U konkretnom slučaju.nije dostavio dokaze za svoje navode. i 14.296 - . bez obzira na opravdanost razloga izostanka. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva. (Iz presude Višeg suda u Valjevu.PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475. 28/11 od 27. ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. U konkretnom slučaju. Pž. Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom. a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca .05. Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. bez obzira što odredbama člana 476. Iz navedenih razloga. godine) . stav 1. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. stav 1. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona. i 25. Pri izričitim odredbama člana 475.11. istog člana. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.01.09. Zakona o parničnom postupku. već se samo pojavljuje kao suvišna. Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi. i 7. ne pristupi na ročište. tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. godine) 446. Zakona o parničnom postupku.2006. tuženi . svojim odsustvom sa ročišta.

time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika.05. tačka 12. to znači da je obaveza prvostepenog suda da. da je tuženi prethodno osporio tužbe. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. prilikom donošenja ove vrste presude. Zakona o parničnom postupku. Prilikom donošenja presude zbog izostanka. zakona. u stavu 2. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan). Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. i da se radi o sporu male vrednosti. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu. te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. Zakona o parničnom postupku . propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. stav 1. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. stav 1. U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka.297 - .član 476. stav 1. Dakle. ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Međutim. a uredno je pozvan. Gž. Odredbom člana 476. istog). što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. godine) 449. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. 599/2010 od 19. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio . Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan.član 476. istog zakona. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta).2010. Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476.PARNIČNI POSTUPAK 448.

člana 476. Zakona o parničnom postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476. stav 1.06. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.298 - . što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. Bez obzira što odredbama člana 476. i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti. stav 2. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen.06. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. i 20. Kako se objašnjava stav 2. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava. stav 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. onda se presuda na osnovu člana 476. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. godine) 451. stav 1. godine) 450. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku. Dakle. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka. dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? .2005. i 20. stav 1. jer je istovremeno odredbama člana 478.2005. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi.PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog. stav 1. Ceneći da su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka usled izostanka tuženog sa ročišta za glavnu raspravu a na osnovu člana 476. a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti. i 3. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ne sadrži razloge za odlučivanje kao u navedenoj presudi. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. 2. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. iznoseći i razloge za isto osporavanje. stav 2. stav 1. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. a u vezi člana 490. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. Na osnovu člana 54. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan. prema stanju u spisima . Članom 476. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. aprila 2005. koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12.2005. godine ostao pri tužbi i zahtevu. istog člana. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi. i 20. Zakona o parničnom postupku je jasna. kao i dokaze iznete u dotadašnjem toku postupka.PARNIČNI POSTUPAK Odredba člana 476. godine) 452. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište. predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. Sud je odredio izvršenje po navedenom predlogu poverioca – tužioca.299 - . jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima. Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. stav 1. istog zakona.06. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. Obrazloženje navedene presude. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča. sud pri donošenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuženog. Pored navedenog.

Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 476. ceneći pri tom shodno iznetom u pogledu tužbenog zahteva da li su činjenice na kojima se isti zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama. Zakona o parničnom postupku. Samo na takav način sud strankama pruža zakonitu jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava u smislu člana 2. a uredno je pozvan. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pž. ali je nesumnjivo zbog opšteg raspravnog načela koje važi i u ovoj situaciji pri donošenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tuženi već upustio u raspravljanje sud dužan da ceni i navode tuženog iznete u dotadašnjem toku postupka. Zakona o parničnom postupku presuda zbog izostanka može se doneti ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 476. Odluka će se međutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza. Kako je na ročište za tuženog pristupio punomoćnik koji nije imao uredno punomoćje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na ročište ispunjeni uslovi iz člana 476.PARNIČNI POSTUPAK tuženi je podneo prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tužioca iznoseći razloge osporavanja istog. te da li . Navedeni prigovor sud nije cenio pri donošenju presude zbog izostanka. 7429/05 od 30.2005. stekli su se uslovi za donošenje presude zbog izostanka iz člana 476. Ako punomoćnik uredno pozvanog tuženog na ročište pristupi bez urednog punomoćja usled čega mu bude uskraćeno zastupanje. stav 1. pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tužbe i dokaza dostavljenim uz nju. Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku presuda zbog izostanka se donosila isključivo ako se tuženi nije na bilo koji način upustio u raspravljanje.04. U pogledu urednosti pozivanja tuženog nesporno je da je tuženi uredno pozvan.2006.11. godine) 454. postavlja se pitanje forme i sadržine zapisnika koji se sastavlja na ovom ročištu? Da li sud donosi rešenje o održavanju ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti u odsutnosti uredno pozvanog tuženog. Pž.300 - . 3278/06 od 12. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Novi zakon predviđa da se presuda može doneti u slučaju izostanka tuženog sa kog docnijeg ročišta i kada se tuženi već upustio u raspravljanje. jer su posledice u toj situaciji iste kao da tuženi nije pristupio na to ročište. stav 1. u skladu sa raspravnim načelom kao opštim principom parničnog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno. godine) 453. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka na prvom ročištu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. Zakona o parničnom postupku. da li se izvode dokazi čitanjem isprava u spisu predmeta. Sankcija za tuženikovo izostajanje ne može biti donošenje odluke kojom se neće ceniti njegovi navodi. Prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadašnjem toku postupka. već je sankcija u činjenici da će se zaključiti