PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

godine.12. godine zaista i potpisan. i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu.2001. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica . Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22. 10865/06 od 23.00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26. i ranije važećeg Zakona) odn.10. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku. prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu.05.2001. godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa.08. u sklopu svih drugih dokaza zajedno.10. i 482. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku. godine.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.2001.02. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30. godine.000. 1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti. Navodi u pogledu osporavanja računa br. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora. a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog. 6383/11(1) od 07. a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. koja . godine) 10. Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke. godine.034. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku. Pž.05.2007. a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku (član 8.PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16. 481.2002. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8.10.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.konvertovana u EUR iznosi 77. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. te da tužilac sa 4. nedelju snimanja.2001. Čak i da jeste .2005. godine) -7- .da li je Aneks ugovora od 17.000. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384. Kod takvog stanja stvari.1. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje.2011.

ponavlja i u žalbi. kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. uključujući i odlučivanje o privremenim merama. Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. stav 1.Međunarodni ugovori". samostalno i suvereno. pa i Ministarstvu trgovine i usluga . da odlučuje suvereno i samostalno.članice SFRJ. Pž. koji parnični sud ocenjuje slobodno. -8- . odluke suda.01. kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku. Zakona o parničnom postupku. Inspekcija ima ovlašćenje da. kao i druge izvedene dokaze. godine) 12. to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda. Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine. primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ .da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava. proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države. tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru.član 7. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. da o tome obavesti nosioca prava. Zakona o parničnom postupku. na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike . U suštini. iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice . Saglasno tome.Odeljenju tržišne inspekcije. što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215. br. izvrši oduzimanje predmeta. tačka 1. kao i lice od koga je roba oduzeta. već organa uprave. kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK 11. te da donese odluku o takvom predlogu. 6/2002). Isti stav . 14767/10 od 10.2011.

stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. tačka 1. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice. već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena. Pravilno je prvostepeni sud.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima. osporilo zahtev tužioca. shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2.2005. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. 6029/04 od 29. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. Pravilno postupajući. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca. a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike .11. septembra 2002. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera.. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka.bivše članice SFRJ. decembra 2004. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. a sve shodno članu 4. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom. odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine. stav 1. koja su tela države nadležna. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. godine) 13. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. 8799/05 od 7. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora.. kao i koji je ishod navedene procedure. -9- . pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka. Pž. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž.

.. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27.10 - .. fakulteta na sednici od 26. To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt. zato što je otpao osnov za davanje otkaza.. fakulteta od 28.. godine poništena je odluka Saveta fakulteta. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M.2006.4. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. stav 2. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. Rev.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.7. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12.. 1041/2003 od 7. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa.09. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt. predviđene članom 398a.. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). ne može raspravljati u parničnom postupku. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora. godine. godine) 14.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju. u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. II 619/05 od 20. januara 2005. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M.6.2004. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos.01. Zakona o preduzećima. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava.6.2002.2005. godine) . Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti. 13222/05 od 16. Imajući u vidu izloženo. onda se to mora uzeti u obzir. Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B.2002. januara 2005.2003. s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog. godine. U. godine konačno i pravosnažno..

ZPP. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku.2010. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat.15. niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta.parceli 2150/1 KO S. ZPP) 15. u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd. što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost. zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud.798/10 od 25.st.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 . shodno ovlašćenju iz čl.5.parcelom na kojoj se objekat nalazi. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena. JKP Elektroistok. sa pripadajućim zemljištem na kat. a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora.st.ZPP.br." A.. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari.a Zakona o sudovima.D.25.11 - . Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud. S.1. .17.S. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. Naime. saglasno čl. godine) 16.1.godine. I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata.b. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti. Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata..Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost.

(Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 1198/2010 od 21. godine) 18. godine) 17. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N.2010.09. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N. po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. između ostalih i za naknadu dnevnica. Ako je spor između tužioca . postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice.2005. po službenoj dužnosti. a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog. a prema odredbama pomenutog Pravilnika.12 - . te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). tako i po protivtužbi prvotuženog... nego neki drugi domaći organ. Kako je u ponovnom postupku. odlučuje se u upravnom postupku. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije. kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. a drugi – fizičko lice.. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara. jer se ne radi o sporu iz člana 15.. oglasiće se nenadležnim. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. Zakona o sudovima. od kojih je jedan pravno lice.br. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica. što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice. u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene.PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog. Sud tokom celog postupka. niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog. doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica. . o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku.12. 9098/05 od 23.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima. to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan. prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice.

Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost. U konkretnom slučaju. pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. nego neki drugi domaći organ. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku.2010. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja. stav 1. Sud tokom celog postupka. koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279. Naime. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem.. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena. prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku. kao državni organ.04. oglasiće se nenadležnim. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. Zakona o parničnom postupku. a ne sud . Zakona o parničnom postupku. shodno članu 1. odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. Iz spisa predmeta kao i . Naime. već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. radnih. Gž. tačka 1. Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. porodičnih. privrednih. pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. 555/2010 od 13. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. a o tome se odlučuje u upravnom postupku. i član 280. po službenoj dužnosti. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog. već u nadležnost upravnog organa.. godine) 19.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. a ne sud. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih.13 - .

Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. godine) . što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. godine. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona.03. Zakona o parničnom postupku. Naime. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 2.14 - . Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. stav 3. našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. dok je u članu 12. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. pa je u članu 11. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju. a to znači da i tužilac. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17. koje je tužilac ostvario tokom 2002. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza.PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. 1763/05 od 24. i 2003. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ. Zakona o opštem upravnom postupku. Pž. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. navedenog člana. Iz navedenog proizlazi dakle. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2.78 dinara. Zakona o opštem upravnom postupku. pod uslovima propisanim tom odlukom. stav 2. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61. Dakle. Istovremeno u stavu 3.500. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. Nasuprot žalbenim navodima. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. da je u konkretnom slučaju. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. stav 2.2005.

Zakona o sudovima (odnosno člana 21. 100. ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje.15 - . Naprotiv. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. i 107. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine. stav 2. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. već je za to nadležan drugi organ . čl. a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. godini. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. tako i njene visine. tj. a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. aprila 2004. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. Naime. a u smislu člana 18. . Zakona o uređenju sudova). Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje.javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. a saglasno članu 18. kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ovo stoga što je članom 99. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z. broj 832/04 od 20. pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. te rešenje pod istim brojem od 7. radi pravne pouke tužioca.. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. stav 1. Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. stav 3. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96.. nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. marta 2003.PARNIČNI POSTUPAK 20. a u skladu sa članom 99. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. godinu. godine. Zakona o vodama. Zakona o uređenju sudova). te člana 15. Zakona o vodama. juna 2004. Zakona o opštem upravnom postupku. godine. godine. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. 101. Zakona o vodama.

godine) 21. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. Pri tome. 11. stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. stav 1. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. godine) . tačka 4. stav 2. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. Zakona o opštem upravnom postupku. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. Zakona o izvršnom postupku. kao ni članom 24. Zakona o uređenju sudova). čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. Zakona o uređenju sudova. Pž. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. i 8. jula 2005. 264. već u nadležnost upravnog organa. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave.16 - . 33. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. 34 i 54. 258/2005 od 7. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. stav 1.2005. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Međutim. Zakona o uređenju sudova. niti u članu 15. Prev. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. stav 2." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. marta 2003. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku. tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost. ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. i 266. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. Zakona o prinudnom poravnanju. tačka 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. 8468/04 od 16. 265. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje.11. Zakona o izvršnom postupku. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. čl. stav 2. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. 261. Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa. stav 2.

. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. u vezi člana 200. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. Osim toga. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda .17 USD. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača. tužioca drugog reda .3. kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R.17 USD. tj.D. kao sastavnim delom.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe. istog utvrđena visina nenovčanog uloga. iznos od 102.PARNIČNI POSTUPAK 22. već faktička pitanja. uz navođenje da je navedenim rešenjem.2003. godine.2002. 717/03 od 20. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339.. iznos od 251. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela. jer predmet nisu pravna. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.D.2005. što nije učinio. Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III.73% suvlasničkog udela.33% suvlasničkog udela. što predstavlja 66. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. Po daljim navodima žalioca.882. godine. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja.D..11. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. pošto je mašine i opremu za fabriku tj. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. te da na taj način prevari i .699. tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. 147/04 od 8. a da bi i pored toga." DOO u B. godine.. stranke to mogu da utvrde sporazumno. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva.00 USD. iz B. što predstavlja 26. ili ovlašćeni procenjivači. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća.56 USD. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003. što predstavlja 6.... iz B.882.00 USD. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E.199. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja.17 - . visina uloga... Tužioci osporavaju visinu istog uloga. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327.000. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci.9. iznos od 25.500. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka.V.94% suvlasničkog udela.17 USD.199. iako je njihova vrednost 251. odnosno procenom veštaka.

direktora i osnivača. 74/99... br. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16.18 - .2002. pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19." DOO u B. V Fi. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. br. od 27.. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. 10830/03 od 12..." DOO u B..2. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. i tako imao pravo odlučivanja. 29/96. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". dajući razloge. odnosno osnivači.. rešenje Trgovinskog suda u B.2001.br.. godine.. 125/2004). da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. br.2003. 29/96. Fi. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda.3. odluku o povećanju kapitala preduzeća "E. godine. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi. br.2003. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. jer u članu 457.D. godine.6. akcionari." od 25. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge. dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B.8. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. uz izveštaj iz stava 1.. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa.. godine. V Fi. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. rešenje Trgovinskog suda u B.. godine. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. FI..6. Zakona o parničnom postupku. nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. od 11.. ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27. 29/97. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. br. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa . nalaz i mišljenje procenitelja "I. br." DOO u B. jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". 59/98. 125/04). Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200.. 10830/03 od 12. pre prijave za upis u registar. 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima.. a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS". 10830/03 od 12. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač.2003 godine. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. odluku o povećanju kapitala od 20. Saglasno iznetom.11. Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E.. krivičnu prijavu..2003.. Saglasno iznetom. od 1. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće. 33/96. Zakona o parničnom po. Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela. 29/97.6.2002 godine. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda..određenoj srazmeri. godine. 5393/01 od 15.11. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187. 74/99.2001...2003. stav 1.. br. ovog zakona". sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima. godine. godine. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu .2003. U članu 339. 59/98.7.11.. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća. 33/96.

Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. Član 62. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. decembra 2003. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću. od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju.94% prema 6.73% prema 66. kao pravnoj činjenici. što iz tužbe. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. između ostalog. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b. 4660/05 od 17. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost. Stoga. Dakle. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. Zakona o privatizaciji.PARNIČNI POSTUPAK stupku. srazmeri (26. kao pravnom odnosu. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. Pž. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom.33%). Članom 62. stav 1. uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije. te postavljenog tužbenog zahteva. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60.2005.06. godine) 23. Stavom 2.G.19 - . Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. Zakona o privatizaciji. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60. a u okviru toga i da. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. Ovo zbog toga. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. Članom 41b. stav 2. to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije. stav 1. Dakle. koriste. godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini. Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. ne spada u sudsku nadležnost. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca. S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. člana 41b. Članom 60. Međutim.

2.. predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu). u momentu kada mu je tužba dostavljena. 46/96). ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. Pitanje je. a ne momenat pokretanja postupka (parnice).. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti. dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. varijabilne tačke vezivanja. zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova. dakle. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu. 3. oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. Zakona o parničnom postupku. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. Navedena odluka nije pravilna. zamrznuto je i činjenično stanje). I to je sve.04. često. po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. ustanovi da je nadležan. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka. prema okolnostima tog momenta. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. 43/82. To znači. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. zbog promene domicila. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. Ukoliko sud. Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. Sama mogućnost zlou. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. prema izmenjenim činjenicama. 2943/05 od 21. okamenila – perpetuatio fori. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti.20 - . ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. godine) 24. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. Pž. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija. ima oglasiti nenadležnim. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka. Članom 15. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. u konkretnom slučaju. Ovde je osnovno pitanje (dilema). jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda.2005.

i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti. iz razloga celishodnosti. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. Tačno je da postoji mišljenje da. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. znači. toku stvari. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. jer su posledice njihovog nepostojanja različite. Takođe. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. suprotan stav mogao bi naći . prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. Samo ukoliko se uzme da član 81. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. Ipak. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. Ona se okamenjuje. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. Međutim. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. s druge strane. Međutim. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. Međunarodna. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. svesnih i namernih manipulacija.21 - . pošto je tuženi saznao da je tužen. on ima puni smisao. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. na dostavljanje tužbe tuženom. s jedne strane. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. Dakle. relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom. Međutim. on će postati nadležan. U principu. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. Sporno je.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan. kako to i u zakonu piše. od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. U konkretnom slučaju. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. Stoga. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer. citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja).

Dalje. Najpre. godine) 25. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se. Ovakva interpretacija odredbe člana 50. je relativno široka. Međutim. odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. od ovog pravila. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno).2005. smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50.22 - . odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost. Dakle. Konačno. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. 3065/05 od 3. prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. u drugom ne.09. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari. osim pristanka tuženog. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva. a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti. Dakle. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . jer je kod njih dozvoljeno. Naime. o kome se u konkretnom slučaju radi. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga. a i najčešće je. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16. odredba člana 50. a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). Zatim. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16. tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu. Pž. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. Da li je u smislu člana 52. Zakona o parničnom postupku. sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim.

stav 1. Naime. tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS". jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila.. Prema članu 15. br. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K. član 58. jer se u ovom sporu ne utvrđuje za. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule). Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33. za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova.23 - . godine) 27. Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58. Zakona o parničnom postupku. Međutim. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda.. pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite. ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom. za suđenje u sporu između parničnih stranaka. ovog zakona.06. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"". Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima. 60/91.L." br. Pošto je prodavac tužilac. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom. 2006..10. shodno članu 52. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom... ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. što je u vezi člana 53.L. Zakona o žigovima. 46/91. Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda.PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete.. 18/92 i 71/92). godine) 26. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade.. ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud. 292/06 od 28. i 14. stav 1. Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. a sedište tužioca se nalazi u K. kao i na nelojalnu konkurenciju. 61/04). postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica. i 25.2006. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca.. bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti.11. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine.

S. Prema tome.2003... saglasno članu 54.26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu.S. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio. navede. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom. ne radi se o upravnom postupku.2004 godine. Tuženi je tužiocu iznos od 8. u predmetu I-106/05. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br.12. a koja padaju na teret tuženog. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu. Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka.S. iz R. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi.. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate..11. I.24 - . Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja..73 dinara.2005 godine i 23. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.S. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio.2005 godine.00 dinara dana 9. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio. 89/03).. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije". P-10/04 od 11. kod Opštinskog suda u A.232. 3774/06 od 5...936.00 dinara dana 7. isplatio 23.2006. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. obavezan je tužilac da I. br. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. godine radniku tužioca I. već o obligacionom odnosu. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46. je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A. pa je u tom postupku tužilac I.27 dinara po konačnom rešenju za 2003.11. je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37. godine) 28. Trgovinski sud. jer tuženi nema prebivalište.11.526. I. kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. navedenog zakona. odnosno za zabranu povrede.2003 godine i određeno.. 182. a koja padaju na teret tuženog. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13.S.. jer je odredbom člana 49. obzirom da je tužilac svom radniku I.231.784.2-500072/03 od 13. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6..9. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog.10. stav 2. godinu već refundirao. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.S. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede.

Kako i zahtev za utvrđenje povrede. prema članu 54. u teoriji su se iskristalisala dva stava. neće oglasiti apsolutno nenadležnim. jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije. Međutim. predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: . istog zakona. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti. Stoga se sud.3.kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda. ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije. Zakon o parničnom postupku (član 27). 46 . odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53. ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda. Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima).25 - . ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži. pored kolizionih normi za statusne. porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26. zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti.kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom.75). Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova. Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava. imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. a tužba je upravljena prema predmetima. po prijemu tužbe. godine) 29. u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva. ovog zakona. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". . ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. Dakle. čl. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku.2007. ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi. to se i nadležnost trgovinskog suda. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije). Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti.

Član 16. Zakona o vanparničnom postupku. citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i . Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu. Pravo na otkup stana. 15. – 23. Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu.zakupodavca. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu. nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju. dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. a ne trgovinski sud. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana. 31. člana 31. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti. godine. jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). Zakona o parničnom postupku. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . Članom 31. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. na osnovu čl. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. sud će shodno članu 19. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. nije potraživanje prema stečajnom dužniku. jer će shodno čl. decembra 1995. Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. rugo tumačenje je prihvatljivije. 22. Zakona o vanparničnom postupku. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud.2007. pod uslovima iz čl. pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom. Sedom rečenog. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl.zakupodavcem. godine) 30. može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona.26 - . među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. istog zakona. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. i člana 63. 24. Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. zavisiće od postupanja učesnika u istom.-39. bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena. Iz obrazloženja: Član 30. poverilac može podneti izlučnu prijavu.2. O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. 1573/07 od 19.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

2010.05. to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku. tuženi su podneskom 14. s obzirom da je shodno članu 57. ZPP. shodno odredbama člana 40. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši. Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M.2010.godine.33 - .PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61. jer je prebivalište tuženih u Čačku. nakon što im je dostavljena tužba. godine) 40. oboje iz Čačka. kao stvarno i mesno nadležnom.06.I. oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku. ZPP.788/10 od 18.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu. javnom poretku i pravilima morala.1075/10 od 24. ZPP. to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu. stav 1 i 45.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda. i B.2010. godine) . Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog.08.10. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih. ZPP) 39. Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd. i izjašnjenja Agencije za privredne registre. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž . osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak.2010.godine Osnovni sud u P se pravilno. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. u smislu člana 40 stav 1. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima. shodno članu 20.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B. Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. i Četvrtog opštinskog suda u B. godine) . Porodičnog zakona. Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS"... Zakona o parničnom postupku. jer prigovora tužene nema. dakle.. zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog. Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu. irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta. Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je . ali drugom sudu . Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište . (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. poslednje zajedničko prebivalište imali u "U". pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja.2010.član 47. Međutim. Ovakav stav nije jasan.PARNIČNI POSTUPAK 41. to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila.član 20. Gž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. Za suđenje u bračnom sporu.02. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud. stav 1.pored suda opšte mesne nadležnosti . prema izričitim zakonskim odredbama. Uz to.2005. a u smislu člana 45.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca. Dakle. U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti . broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku. nadležan je .34 - .Opštinskom sudu u "B".12. niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". a u vezi sa članom 209. imajući to u vidu. prema navodima iz tužbe. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost. 13748/05 od 21. Supružnici su u konkretnom slučaju. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom. godine) 42. 285/2010 od 04.pored suda opšte mesne nadležnosti .

stav 2. u stečaju. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica... (Iz presude Privrednog apelacionog suda.. 1019/06 od 14. 7035/02 od 10.D. s pozivom na odredbu člana 41. Pž. Zato je prvostepeni sud pravilno. 9747/10 od 23. rešenjem istog suda St. godine. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom.12. rešenjem Trgovinskog suda u B. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak." A.. Zakona o parničnom postupku. to nije bilo mesta za primenu člana 41. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. koju propisuje član 57.D. a ne posebnu mesnu nadležnost.. Naime. obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S. jula 2003... Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta.. u S.35 - . isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. otvoren je stečajni postupak. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak.. a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase." A. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. pored suda opšte mesne nadležnosti.. jer ova odredba reguliše opštu. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica .2006. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani.02. Zakona o parničnom postupku. godine) . Prema odredbi člana 57. nad pravnim prethodnikom tužioca "S.2010. Zakona o parničnom postupku. uz primenu navedene odredbe. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK 43..član 53. godine) 44. Zakona o parničnom postupku. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice. stav 2. ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice.

odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. Iz obrazloženja: Prema članu 62. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. stav 1. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda. Zakona o parničnom postupku. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda. U suprotnom. Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61.36 - . ukoliko je tu. R. kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari.03. ako je bio predsednik veća. 144/06 od 8. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. ZPP) 46. tačka 7. ZPP) 45.. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici. To dalje znači da je Opštinski sud u L. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.. stav 1. Da li se odredba člana 66.2006. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ako je bio predsednik veća. godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64. s obzirom na predmet spora. ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija).

da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik. Zakona o prinudnom poravnanju. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke. dok se u odredbi člana 66. Ove odredbe opet. Š. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača. Međutim. Prema citiranoj odredbi člana 66. Na kraju članom 66. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama. stav 1. M. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca..37 - . ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. To proizlazi iz odredbe člana 52. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.09. Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost. stav 1.2005. koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. tačka 1. istog zakona. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije. Članom 261. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć. Dakle. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. odredba člana 253. i 20. tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Naime. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. kao i sudija. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka. Međutim. niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. godine) 47. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave. Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. a član 253.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66. stav 1. jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga.

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda).12. (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32.2006. a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku. Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66. godine) 48. u primeni izaziva dileme. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Ovako formulisana odredba stava 3. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave. odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje. Iz obrazloženja: Odredba člana 68. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu.09. Ova odredba izmenjena je članom 14. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku. Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2. Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog. Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda.2010. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. stav 1. Polazeći od sadržine odredbe člana 68. 1984/06 od 14. ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. zastupa stav da stranke imaju pravo. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. člana 68. stav 3. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava. Pored navedenog. Druga grupa sudija. godine) . izmenjene članom 14. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan.38 - . pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani. Pri tome. Zakona o parničnom postupku. uz naknadu i po tržišnim uslovima). U konkretnoj situaciji to nije slučaj. u smislu odredbe člana 405. a time ni stranačku sposobnost.02.član 73. Zakona o parničnom postupku. godine) . Naime. 7287/2010(2) od 25. Pored toga. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . 114/10 od 24. stav 2. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. stav 1. stav 3. stav 5. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. Pž. ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Ustava Republike Srbije. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122. ZPP) 49. tačka 9. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. jer je žalbu podneo tuženi. Rev.2010. Banka je stranka u parničnom postupku. stav 2. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca. niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73.PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84. a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao. stav 2. Prema tome. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. Ovaj sud. nemaju svojstvo pravnog lica.03. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. Zakona o parničnom postupku). istog Zakona). a ne neki od njenih organa samostalno. kao revizijski. Naime. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku.39 - .2010. Vlada Republike Srbije. stav 6. stav 2. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. a u vezi člana 412. ni njene službe. godine) 50. pa ga ne može imati ni služba te Vlade. s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda.

Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac. 82. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti. godine. usled prevođenja u neaktivan status. u skladu sa ovim zakonom. koji se vodi na način propisan zakonom. registrator ih prevodi u neaktivan status. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar.. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. istog zakona. juna 2005. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. najkasnije do 15. Pž. Odredbom člana 84. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. juna 2005. jer je članom 8. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica.40 - . iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji. godine. Odredbom člana 82.PARNIČNI POSTUPAK 51. sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. stav 1. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. Iz citiranih propisa proizlazi. Odredbom člana 73.2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. već samo da nije registrovano na toj teritoriji. godine) 52.11. Dakle. ovog zakona. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. propisano je da za registracionu prijavu iz čl. ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku. Odredba člana 8. primenom odredbe člana 78. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. stav 1. 82 i 83 ovog zakona. pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje.. ne plaća se naknada za registraciju. jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar. 12843/05 od 30. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. Zakona o parničnom postupku. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. i 83. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu.

Pž. godine.pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N. stav 6. godine) 53. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa. 49. pozivom na odredbe čl. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Nasuprot žalbenim navodima. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom." D. Zakona o izvršnom postupku.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pa bi se tužba mogla odbaciti. u vezi člana 103. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. u smislu odredbe člana 73. stav 1. iz K.12. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. advokat D. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik. P-1473/04 od 2. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje. u B. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br... U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari..O.M. jer u Radnju za posredovanje. Zakona o izvršnom postupku... koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa. podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave .41 - ... koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. decembra 2004. 4109/05 od 13. koja ima svoj naziv . godine) 54. 125/04)." u N. U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija . ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu.. a što bi bilo neotklonjiv nedostatak.. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti... Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica. vlasnika. i 243. pa ne može biti ni stranka u postupku..O. nije označen vlasnik kao fizičko lice. te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika.05. Zakona o parničnom postupku. 12462/05 od 27. vlasnika..2005. već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca ... Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49." u N. mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji. po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača.PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K. Zakonskim propisom iz člana 49.2005.. 125/04). Zakona o izvršnom postupku. stav 1..Preduzeća "D. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom. Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca.

imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. i N.... a ne opštinski odbor političke organizacije.o.. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. nije osnovana.o. P. stav 2.. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa. godine) .p.5. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. tačka 12.p. Stranka u postupku." iz B.N.... (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari...o.. stav 3. godine) 55." iz B. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P. st. koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije... na koju se neosnovano poziva tuženi.p. jer je označen kao politička organizacija "S. Zakona o parničnom postupku. – Gradski odbor u K.. već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika.. iz U.N.. Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala. i N.. stav 3. 3947/07 od 24.04. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije.. i 2. a na osnovu člana 73. tako da je "S.. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. pa ni povrede iz člana 361. stav 3. Prema članu 73.. nije ni pravno ni fizičko lice. Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen... Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija. Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica. istog zakona. Ovo posebno.N. ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima.. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika.p. i N. iz U. Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku. stav 1. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma..2006. a Gradski odbor u K. pa je saglasno članu 73. 14353/05 od 13.N.N.N. saglasno članu 73.. Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P.N.. koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer.. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B. Zakona o političkim organizacijama. pa je pravilno označen naziv tuženog. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. je u okviru "S.2007. što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73.PARNIČNI POSTUPAK "S. Prema članu 7...42 - ..o.. članova konzorcijuma. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. istog zakona." dužnik obaveze za Gradski odbor K..". stav 2.. 1.

Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka". to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. Zakona o privrednim društvima. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani.2005. kako se navodi u pitanju. Članom 17. Kako je Veterinarski specijalistički institut. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa i da prima pismena.PARNIČNI POSTUPAK 56. 6534/05 od 8.npr. koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća. samo ono lice koje je upisano u registar. godine) 57. zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju. upisa u registar. To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. kao i drugog pravnog lica. Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). a članom 19. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora . Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća.da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". Zakona o registraciji privrednih subjekata). (čl. da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva. Stoga je moguć zaključak suda da lice u . U konkretnom slučaju. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. član 3. s obzirom na odredbu iz člana 482. te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. savesnosti druge ugovorne strane itd. Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica. Iz obrazloženja: Članom 9. obima ovlašćenja u zastupanju. institut koji za svog zastupnika ima direktora.43 - . pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. tačka 2. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije. novog Zakona o parničnom postupku . Veterinarski institut je osnovan kao ustanova. 10.11. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika. Pitanje karaktera upisa nije od značaja. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. i 25. kao i upis drugih zastupnika (član 50. jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva.

Zakona o parničnom postupku. godine) 58.2006. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. godine. godine potpisalo ovlašćeno lice. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. Zakona o parničnom postupku). (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 14. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. se ne odnosi na pravna lica. i 361. Samo izuzetno. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. i to privremenog zastupnika iz člana 79.09. i 7. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju. prvostepeni sud. i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482.44 - .11. godine) 59. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482. ali nije još bilo upisano u sudski registar. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. Zakona o parničnom postupku.10. i 25. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje. Ovaj termin.S. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž.2006. i to su roditelj ili staratelj tog lica. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog. koje se upisuje u registar. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga. septembra 1998. i 14. 265. septembra 1998. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot. Zakona o parničnom postupku. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica.11. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482.i 7. koja su poslovno i parnično sposobna. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica. i 25. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti. a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu.

kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. a ne i zastupnika pravnog lica. umre u toku parnice. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. ako pravno lice ima druge zastupnike. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. stav 1.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212.04.2005. Zakona o parničnom postupku. i za tok postupka nema nikakav značaj. koje dovodi do prekida zastarelosti. tačka 3. upisane u registar u smislu člana 482. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. tačka 3. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. godine) . Zakona o parničnom postupku. Pž. nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. i 20.S. tj. Direktor tuženog Ž. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. tačka 3. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. tačka 4. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. Zakona o parničnom postupku). (sada 214. istog zakona? Odredba člana 214. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. Zakona o parničnom postupku. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. godine) 60. i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju. Zakona o parničnom postupku).PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar. kao direktor i zastupnik. Zakona o parničnom postupku. Da li se odredba iz člana 214. Zakona o parničnom postupku.09. a pravno lice nema punomoćnika. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. bio je direktor pre upisa u sudski registar. a ne konstitutivan karakter.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 3. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik.2005. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje.45 - . Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje. stav 3. 2825/05 od 7. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. analognom primenom člana 214. Naime. registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom.

član 62. odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika.09. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. 33/96. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. 29/96. Odredbe člana 94. Da li se parnični sud. Zakona o registraciji privrednih subjekata. Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. 29/97. a direktor zavisnog preduzeća . može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. stav 1. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. godine) 62. Zakona o parničnom postupku. br. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. 9/01 i 36/02).09. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". za pravna lica koja nisu privredni subjekti). novog Zakona o parničnom postupku. Zakona o postupku za upis u sudski registar. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .46 - . Dotadašnji punomoćnik to ostaje. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. posebno npr. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68.2005. stav 1. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. i člana 484. čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. prilikom donošenja presude zbog izostanka.PARNIČNI POSTUPAK 61. 74/99.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. 59/98. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. Zakona o parničnom postupku. i 20. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. odnosno njegov statutarni zastupnik.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica. godine) . stav 1. i 20.2005. u skladu sa zakonom. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2.

novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo. kao stranke u parničnom postupku. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. stav 2. stav 2. stav 2. na osnovu člana 278. 78. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. može predstavljati priznanje duga. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. Zakona o parničnom postupku. i 20. Knjižno zaduženje. a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu.PARNIČNI POSTUPAK 63. ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. Da li je direktor preduzeća.12.2005. kao jednostrana izjava volje parnične stranke. a u vezi sa čl.06. godine) 64.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća. novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77. Zakona o parničnom postupku. prema stanovištu ovoga suda. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. godine) . Zakona o parničnom postupku. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. 12434/05 od 27. stav 1. Ukoliko je u slučaju sumnje. odnosi se na zakonske zastupnike. tačka 7. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar.47 - .2005. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. i 103. u smislu člana 77.

Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla.06. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje.PARNIČNI POSTUPAK 65. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost). Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. Ovo punomoćje.48 - . te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. godine) 66. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re. zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. može odmah po saznanju za prekoračenje. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja).) koji je važio u to vreme. osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna. 13602/05 od 26. Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja. jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja. saglasnost može biti data prethodno. Kada je u pitanju posebno punomoćje. stav 4).2006. mora biti u pismenoj formi. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica. U posebnom punomoćju. stav 4). Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. Kada je. istog zakona. a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje. stav 3. Sledstveno tome. ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. pak. smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55. Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima . opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja.član 91. treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55. stav 1. Naime. stav 4). U tom smislu. u smislu člana 90. da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor. a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora. ako saglasnost nije data. 41. ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu). ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog. i 42. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor. Nasuprot tome. Zakona o obligacionim odnosima).član 87. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora.

bilo putem njihovog prokurista. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. Uz manje razlike. stav 2. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili.2006. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju. Naravno. Zakon o privrednim društvima u članu 25. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. prividnom punomoćju. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Takođe. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. 13602/05 od 26. odnosno punomoćnika. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. pak. Zakon o preduzećima ovde. ne.49 - . Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. dakle. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. sud će takvu tužbu odbaciti. Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. kao podnetu od neovlašćenog lica. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). pak. odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. godine) 67. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca.06.PARNIČNI POSTUPAK gistar. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. moralo da zna. Ovde se međutim. U smislu odredbe člana 482. za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. a koja je mogućnost postojala u članu 98. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. Ovo stoga što je članom 92. Ovo stoga što iz gore navedenog .

i 25. godine) 68. Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika. odnosno statutarni zastupnik. jer isto u smislu člana 94. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje.2006. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. i 14.11. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. a prema odredbama člana 482. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka.2006.2006.6. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. S tim u vezi. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. Kako je tužilac pravno lice. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica.10. 9410/06 od 14. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv.50 - . te se s toga odredbe člana 214.N.12. koji su javni. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. i 7. Zakona o parničnom postupku. godine) 69. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a ne zakonski zastupnik. jer isto u smislu člana 94. N. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. na ročištu za glavnu raspravu od 7. stav 3.

stav 1. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde. a ne u onoj u kojoj je osnovano. priloženi faksovi uverenja od 4. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost. stav 4. veštak ..PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. te da je tada imenovani veštak . Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava.51 - .neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese. a ako ima stvarno sedište u drugoj državi. To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K. Gž. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. godine sa kontradiktornom sadržinom.. septembra 2004.. a ne tzv. a u vezi sa članom 17. a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi.02. i člana 78. stav 5. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku. godine) 70. godine) 71. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. 443/05 od 12. jula 2006. Međutim. Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan. . (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Organ iz stava 1. 310/2010 od 25. Zakona o parničnom postupku. Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. "pozajmljivanjem dokaza". gde je osnovan i dalje postoji. godine i 16. Zakona o parničnom postupku. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano.2010. Prema odredbi člana 13. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje. smatraće se pravnim licem te države.. Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza. Naime. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. saglasno članu 79. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost. jula 2002. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava. onda po pravu te države. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost.neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom. zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj. stav 1. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi. smatraće se pravnim licem te države.

Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. godine. Žalba nije osnovana.11. ZPP. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan. kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio. terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične. prema članu 73. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? .2001.1. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. S druge strane. parnični sud može.2001.aktorskom kaucijom. s obzirom na predmet spora.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka . sa pozivom na odredbe člana 83.11.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji. u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti. godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza.52 - . prizna postojanje takve sposobnosti. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost. na zahtev suda. Naime. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360. otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28. ukoliko je to među strankama sporno. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. i prema domaćem pravu. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50. godine) 72. Kako je sedište tužioca u Grčkoj.2006. a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. na osnovu stanja u spisima. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. godine čija je važnost bila 6 meseci. Najpre. Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27. godine. odnosno predstavništvu. Drugostepeni sud. ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku. a ne u onoj u kojoj je osnovano. ZPP. tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu. stav 1.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj.9. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih . u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove. Prema tome. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž. Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. u smislu člana 73. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. pa će stoga. Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27. to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom. smatraće se pravnim licem te države. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda.Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959. već da je tuženi predstavništvo . kao takav. ZPP. 11323/2005 od 13.2005. stav 3.

a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. i 103. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku.09. i 20.11. godine) . novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. a u vezi sa čl. 78. Da li je direktor preduzeća. godine) 73. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77. godine) 74.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke. Zakona o parničnom postupku. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 2.06. Ukoliko je u slučaju sumnje. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. stav 2. shodno odredbi člana 91. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja.i 7.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. na osnovu člana 278. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo.2005. i 14. kao stranke u parničnom postupku. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. u smislu člana 77. tačka 7. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja. Zakona o parničnom postupku.2006. i 20. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. odnosi se na zakonske zastupnike.10. stav 1. i 25. stav 2.53 - . stav 2.

stav 2. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. 29/96. 29/97.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. Kad sud rešenjem u smislu člana 79. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni.2006. Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku. u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka.PARNIČNI POSTUPAK 75. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". a direktor zavisnog preduzeća . Zakona o parničnom postupku). i 7. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. i 14. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128. posebno npr. . Zakona o parničnom postupku. 59/98. Zakona o parničnom postupku. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79. Da li se parnični sud.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima.09.2006.11. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 3. prilikom donošenja presude zbog izostanka. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku. i 25. 33/96. pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane. Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. i 25. godine) 76. i 14. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. 74/99. 9/01 i 36/02). br.10. i 7. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma. godine) 77. stav 1.11.54 - .

Z..11.član 489. godine tuženi M. je odseljen sa navedene adrese. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. 2a. Zakona o parničnom postupku. postoji ul. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi.. i 7. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 .G. novembra 2005.. Z. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79.. Prema izveštaju pošte od 8. pomera na prvi naredni radni dan . septembra 2005. jer je tuženi odseljen. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. Zakona o parničnom postupku. stav 5.G. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika . i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine.. Pž. odnosno isplate iznosa od 49. samo na teritoriji opštine Z. pa i podneti žalbu na odluku. protiv tuženog M.. Zakona o parničnom postupku. Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik. kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100.00 dinara sa sporednostima.. 3. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi.. stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje. Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio..94.član 132. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog.. pa kako je tužilac u podnesku od 23.2006.član 84. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke .883. stav 1.55 - . Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. i sam postavi privremenog zastupnika. Zakona o parničnom postupku.. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu. br.. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje . U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan. Zakona o parničnom postupku.advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B. br. ZPP) 78. U tužbi je označio adresu tuženog Z. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z. najduže 30 dana. kako to proizlazi iz čl. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova.član 107.. ul.. tačka 2. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i . godine ponovo označio istu adresu u B. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju. pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. 2050/06 od 9.

protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude. To. i ona bila vezana.2008. ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude .06.tek od navedenog datuma . godine) 79.04.2010. kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog. rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke. za rok koji je isticao 04. tužiocu koji ima punomoćnika.advokata.07. pa je. godine. kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima. godine.01. dozvoljeno je i omogućeno.2008. prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi.2008. shodno navedenom. da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva.imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene.02.2008. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu).2008. po isteku navedenog roka. godine predajom iz ruke sudu . da zaključi poravnanje.02. Pž.(prijemni pečat suda). u konkretnoj situaciji . to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka. odn. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega.56 - .2010. to je . prema dokazima u spisima . da i sam podnese žalbu. godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja. prema Zakonu o privrednim društvima. Prema tome. Stoga. U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje.01. postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11. Kako je.02.02. da je povuče. godine. Imajući to u vidu. godine subota.sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14. a to je za sud neradni dan. godine. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12.11. počev od dana izdavanja punomoćja zastupa. godine. Kako se. to je žalba stranke . a istekao je 02. u navedenom smislu.02.2008. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. Navedeno punomoćje izdato je 03.PARNIČNI POSTUPAK samostalno. Kako je 02.tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog.2010. drugim državnim organima i svim trećim licima. sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05.12. parničnu radnju koja je . (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Shodno tome. Prema stanju u spisima. Kako navedenim punomoćjem vlastodavac . kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva.2009. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste.2008. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku.05.vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete. rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26.2008. u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu. godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu).shodno zakonskim odredbama . znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika. dostavljena 25. rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana . pa je tako i sam tužilac . godine. Međutim. a naročito da podigne tužbu. da se odrekne zahteva. godine.odbačena kao neblagovremena. 7005/2010 od 22. stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje. prizna zahtev.

2010.12.09. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . Da li punomoćje za advokata. ako je stranka tako odredila u punomoćju.2005. stav 3.PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja. Naime. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. Zakona o parničnom postupku (član 365. za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja. godine) 82. treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat. i 20. ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. nego i advokatski pripravnik.2005.57 - . Član 88. ranije važećeg zakona) ista odbacuje. stav 3. a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. Zakona o parničnom postupku punomoćnika. i 20.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje.09. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. u smislu člana 88. Zakona o parničnom postupku. u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu. godine) 81. godine) 80. 14464/2010 od 29. novog Zakona o parničnom postupku. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 3. Zbog toga se. na osnovu člana 378. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. pa je žalba podneta od neovlašćenog lica. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. koji je advokat.

a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju. stekli su se uslovi iz člana 296. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika. iz P. u vezi sa članom 463.S. Iv. 8423/04 od 21.S. po mišljenju ovog suda. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po. a ne samo za pojedine. da je advokat S. Naime. propisano da. i članu 475 st.11.. i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S. Po mišljenju ovog suda. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku. osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat.2006. po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S. i 14. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. Međutim. iz B. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. stav 1. pošto je shodno članu 89. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke.advokat preneo punomoćje u celosti. Ovo iz razloga što se. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. advokat na osnovu punomoćja.S. dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. iz B.. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. iz B. 289.58 - . punomoćnik tužioca je advokat S. godine) 83. pristupila advokat V. tj. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. novembra 2003. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju. i na koga je preneto punomoćje u celosti. u konkretnom slučaju.S. na strani tužioca.F. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca. stav 1. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.F. po zameničkom punomoćju.10. i 25. ako su za to ispunjeni ostali uslovi. tačka 3) Zakona o parničnom postupku.F. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004). iz B. U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno. izdao zamenik punomoćnika tužioca. iz P. Shodno iznetom. stav 1. godine.S. a na koga je punomoćnik . 296. citirana odredba člana 89. stav 2. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. i 2. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu. 1. i 7. Zamenik punomoćnika koji je advokat. ukida u celosti. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V. advokat S.S. stav 2. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju.

59 - . Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom .10. koje se primenjuje uvek.PARNIČNI POSTUPAK stupku. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši. Naime.10. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog. godine. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu. godine) 85. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. stav 2. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. koja je postala izvršna dana 8.10. stav 1. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2009.2009. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222.rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08. u vezi člana 365.2009.2010. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. godine) 84. suprotno članu 92. godine. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave. godine.02.neosnovani su. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica.2006. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje. ovog zakona. primenom člana 92. Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve . 53/2010 od 12.03. a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove. Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku. Iž. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn. U konkretnom slučaju. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data. Zakona o parničnom postupku. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. bez obzira na državljanstvo parnične stranke. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 14230/2005 od 8. Zakona o parničnom postupku. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo.

217. stav 1. godine) 87. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. 92. stav 1.10. Naime. godine) 86. 2433/11 od 11.02. i članu 91. i članu 92. i čl. prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru. a punomoćnik je . Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala.05.2011. Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje.60 - . shodno članu 90. .PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka. a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja.i nakon otkaza . Ranije važećeg Zakona). shodno čl. st.2010. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani.2011. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad.2011. Zakona o parničnom postupku (član 91.pozivanjem punomoćnika pre otkaza . Iž. Zakona o izvršnom postupku. 1. Apelacioni sud je rešenjem od 14. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku. Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno. 1. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika. Imajući u vidu takvo stanje stvari. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu. 91. jer je stranka . (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Zakona o parničnom postupku. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika.uredno pozvana. 129/10 od 10. jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom. st. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika. Ono ne mora biti overeno. bez obzira na svojstvo stranaka u postupku. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu.04. pravilno primenivši čl. Gž. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. godine) 88. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98.2011. . 6208/11(1) od 28. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. stav 2. pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac.11. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. To proizlazi iz člana 92. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.održao je ročište. stav 5. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. Ovo stoga što je članom 92. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. Pž. a .PARNIČNI POSTUPAK Naime. Saglasno ovoj odredbi. Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Sudskog poslovnika. sud će takvu tužbu odbaciti. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje. stav 4.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . i 14. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. stav 1.61 - . godine) 89. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica.10. Dakle. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku (član 93. i 7. Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.12.2006. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak. Ranije važećeg Zakona). stav 2. saglasno članu 135. a koja je postojala u članu 98.

Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. odnosno da primeni odredbe člana 463. decembra 2002. Pored toga. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. Dakle. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika. broj 125/2004). prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. stav 1. izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca. Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. A/97-17. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. Zakona o parničnom postupku. proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja. stav 2. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac.B. januara 2003. 9930/05 od 24. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja. prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka. Postupajući na napred navedeni način. A/97-17. punomoćnik tužioca je dana 18. decembra 2002. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano.01. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. regulisane odredbama člana 361. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. godine. prema članu 135. Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud.2006. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja.62 - . Zakona o parničnom postupku. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su. godine. godine) 90. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja. što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. 5398/02 od 23. Naime. u situaciji kada je u ime preduzeća .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. pre dostavljanja predmeta sudiji. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. juna 2005. kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. pisarnica će. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. tačka 12. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu.

ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.63 - .2005. stav 2. Takve radnje se shodno odredbi člana 92. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. Osim toga. starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje.2005. koja je propisana u članu 92. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. stav 2. i 20. stav 1. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica.09. godine) 91. stav 2. u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. i 20. Ovo stoga što je članom 92. godine) . a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.09. i 20. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje. stav 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. specijalno punomoćje.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. Da li se odmah odbacuje tužba. a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 1. godine) 92. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. sud će takvu tužbu odbaciti. Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava.09.2005.

iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu.06. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu. koji su javni. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor.2005. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. a koja je mogućnost postojala u članu 98.2006. godine) . i 20. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. godine) 94. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica.64 - . kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. Ovo stoga što je članom 92. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. Ovde se međutim. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.PARNIČNI POSTUPAK 93. U smislu odredbe člana 482. i 7. uz odgovor nije priložio punomoćje. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. stav 2. Zakona o parničnom postupku. i 14. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. sud će takvu tužbu odbaciti. Zakon o privrednim društvima u članu 25. u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku. stav 1. i 25. kao podnetu od neovlašćenog lica. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja. stav 1.11.09. stav 2.

a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. stav 1. naziv firme. i 7.2006. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom. on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. odnosno sedište stranaka. stav 1. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu. prebivalište ili boravište.P. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. stav 1. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. i 25. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. a uz žalbu nije priložio punomoćje. i 14. neuredna. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje.11. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat. sadržinu izjave i potpis podnosioca. Zakona o parničnom postupku. čime se tužba smatra urednom. stav 2. novog Zakona o parničnom postupku. ime i prezime. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja.PARNIČNI POSTUPAK 95. to što je tužbu potpisao lično tužilac. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena. 125/04). a među njima i potpis podnosioca.65 - . Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne. u smislu člana 92. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. Odredbom člana 100.. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu. i člana 103. Zakona o parničnom postupku. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. stav 2. Svoju odluku temelje na odredbama člana 92. bez uticaja je na drugačiju odluku.09. predmet spora. koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac. godine) 96. iz I.. stav 6.

Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98. i 14.10. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. stav 5. godine) 97.66 - . U konkretnom slučaju. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. na dan održavanja ročišta 07. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.i u vreme održavanja spornog ročišta 07. a uz tužbu nije priložio punomoćje.2005.i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana . stav 6. istog zakona. to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. u smislu člana 92. specijalno punomoćje. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje. i po otkazu punomoćja.09. Zakona o parničnom postupku. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . godine . a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. Zakona o parnič. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.2009. budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398. godine) 98. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Opozivanje odn. stav 1. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza.PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92. ali je . stav 2. Zbog toga. tačka 2. stav 2. Prev. godine. 103. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. i 7. Punomoćnik je dužan da . otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296. Zakona o parničnom postupku. citirane odredbe – on.prema navedenom stavu 4. Opozivanje odn. i 25. stav 1. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika.2009. koja je propisana u članu 92. punomoćnik tužioca je . Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat.06. stav 1. Zakona o parničnom postupku. stav 2.2006. i 100.11.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. Zakona o parničnom postupku i člana 103. istog zakona.10. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. 325/2005 od 15. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje.član 93. ne odnosi se na neovlašćena lica.

10. stav 2). ili u radnim sporovima. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. i 14. Iz navedenih razloga. same stranke i punomoćnika. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. Zakona o parničnom postupku.njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom. Uostalom.11. godine) . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. stav 2. Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja. jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.09. stav 1. i člana 484. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. 4426/10 od 18. godine) 99.bez obzira na otkaz punomoćja . Pž.67 - . Odredbe člana 94.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. kao da je odredba opšteg dela zakona.11.i 7. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku.2006. Da li se odredbe iz člana 484. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. koja važi za svaku vrstu postupka. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. i 7. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. a upravo zbog toga što je . i 14. Zakona o parničnom postupku. odnosno njegov statutarni zastupnik. Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja.2006. stav 1. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. jer je . Dotadašnji punomoćnik to ostaje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.02.PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101.2010. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. godine) 100. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. i 25. i 25.bez obzira na otkaz punomoćja . odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu.

ZPP. godine) PODNESCI (Član 98 -101.st. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. Tužba je dostavljena na odgovor tuženim. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. odlučio da se odbacuje tužba. ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju. stav 2. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima.6. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat. tačka 7. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. odbaci tužbu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 1. ZPP) 102. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. koja važi za svaku vrstu postupka. kao da je odredba opšteg dela zakona. novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja.st.68 - . u vezi čl. i 20..PARNIČNI POSTUPAK 101. Uostalom. radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. sud je ovlašćen da shodno članu 279. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. stav 1. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih. Da li se odredbe iz člana 484. Prvostepeni sud je. ili u radnim sporovima. pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom . u vezi čl.). a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati.103.09. da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku.2005. Naime.6. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. tačka 7.103. shodno članu 279. ZPP.

stav 4. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca. 2009. O tome je sudu dostavio dokaz. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio. stav 2. a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100. koji su propisani članom 103. niti odredio naknadni rok za postupanje. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. godine.69 - .PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je.2011. Prema vraćenoj povratnici. prema nalogu prvostepenog suda. u okviru naloženog roka. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio. godine (dakle. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.2010. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11. 6024/10 od 2. Pž. 12. Imajući u vidu takvo stanje stvari. Ukoliko punomoćnik tužioca.br. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. godine. predviđeni članom 103. ali se podneskom od 14. Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom. proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. godine) 104. 2009. o čemu je i dostavio dokaz. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi. godine) 103. 12. Dakle. protivtužba. između ostalog moraju sadržavati i . kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku.08. te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara. dopisom od 07. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. 12. Zakona o parničnom postupku. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora. 2009. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. godine. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe.958/10 od 23. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09.02. 01. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. 2010. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci).

70 - . Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". tačka 2. Zakona o parničnom postupku. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca.11. tačka 2. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat.10. u vezi člana 100. i 25.10. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. br.11. i 14. Navedenim članom. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca. stranka koja nudi dokaz ispravom. i 25. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). godine) 106. kada je to propustio da učini Vrhovni sud.2006. To su: . predmeta na koji se isprava odnosi. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. Stranka koja nudi dokaze ispravom. a ne protiv cedenta i cesionara.2006. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. tražeći poništaj ugovora o cesiji. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. godine) 105. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. i 14. mesta i datuma sačinjavanja. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. stav 1. označi cedenta i cesionara. tj. Zakona o upravnim sporovima. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. čiji se akt osporava – (član 14. 49/96). i 7. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. a na raspravi pokaže sudu original. i 7.

00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. kao naručilac radova. prvostepeni sud je utvrdio da . osim ako je zakonom drugačije određeno .po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. polazeći od navedenog. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna. Dakle. u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu. već da je tužbu podnela lično stranka. a da . tužbu odbacio kao neurednu. stav 1. Međutim. da na raspravi pokaže sudu original. stav 1. dopune. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu. jer je ista potpisana od strane tužioca.ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku. Zakona o parničnom postupku. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. pozivajući se na odredbu člana 92. preko imenovanog advokata koji je i sastavio. već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. pomenutog Zakona. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je. stav 4.član 103. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka. predmet na koji se isprava odnosi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. postupiti u smislu .isplati iznos od 40. Zakona o parničnom postupku. . u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. godine) 107. a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. podneo tužbu protiv tuženog. sud će stranci koja nema punomoćnika . sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac. Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku."). da nije angažovani punomoćnik tužioca. Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. stav 1. odbaciće se . obaveže da tuženom . Iz tog razloga je.uz tužbu . dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . 5227/05 od 23.advokat nije priložio punomoćje. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti. kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika. pri tome. Stranka koja nudi dokaze ispravom.000. U ponovnom postupku. a ako bude vraćen bez ispravke odn. Jasno je. mesto i datum sačinjavanja.stav 2.71 - . odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje . Zbog svega toga. zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat. Zakona o parničnom postupku. dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave.advokata. prvostepeni sud će. Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica. Ako sud odlučuje bez usmene rasprave. .pri tome . da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. U tom slučaju. Zakona o parničnom postupku. vratiti podnesak radi ispravke.član 103.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe. Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune.01. jer se ona kod nje ne nalazi. te da nije bilo mesta primeni člana 92.2006.

platni nalog. jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ".2010. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. istu dostaviti na odgovor tuženom. zakonskom zastupniku. a ne da primenom člana 100. Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu.tužioca . po nalogu suda. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. odbaci tužbu kao neurednu.2010.. člana 135. Pž. prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju. člana 135. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. U daljem postupku. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe.05. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen. trebalo da postupi na osnovu člana 134. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. Pž. stav 1. . st. Zakona pismeno obaveštenje da. Posle toga će. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda.PARNIČNI POSTUPAK člana 103. st. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog.član 134.2009. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. i 4. stav 1. a ne za neuspešno dostavljanje. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. i 2. 1. i člana 136. a ne za neuspešno dostavljanje. 1. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne .. Zakona o parničnom postupku.. Zakona o parničnom postupku.uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja . i 2. a ne tuženog. vanredni pravni lek. pa će .. i 2. godine) 108. stav 1. stav 2.". Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe. jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda. na svom radnom mestu . dostavi novu adresu tuženog. Zakona o parničnom postupku. radi primanja pismena. 1. i 2. na osnovu člana 134.02.član 136. prvostepeni sud je. st. st. Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac. Tužba. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. Zakona o parničnom postupku. st. 8832/10 od 13. st. i 2. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu. godine.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka.72 - . 1. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. 1. 825/10 od 25. Zakona o parničnom postupku.04. 2. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom. godine) 109. odnosno punomoćniku član 136.. i člana 136. Naime. 1. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne. stav 1. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28.

Navedeni nedostatak se može otkloniti. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. spornih stanova na ovoj parceli. i 7. st. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. koju je u ime stranke podneo advokat. Naime. stav 3. Zakona o parničnom postupku? . Zakona o parničnom postupku.73 - . i 25. koju je sastavio advokat. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. i 187. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187. i 3. Da li se u konkretnom slučaju. u vezi čl. u toku postupka. godine) 110. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost. godine) 111. u vezi člana 103. prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. stav 3. Zakona o parničnom postupku.10.10. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. Zakona o parničnom postupku. 1526/11 od 19. kako su tužioci tužbom i učinili. 1. na kojoj je objekat izgrađen. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom. Zakona o parničnom postupku (npr. Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta. i 14. poništaj ugovora. 100. ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen. Gž. Pri tome.2011. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku .2006. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. zaključenog između parničnih stranaka. stav 6. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.zbog nedostatka pasivne legitimacije. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. po oceni ovog suda. stav 6. tj. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. ali ne i na urednost tužbe. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279. koje nužno prati sudbinu objekta. a po osnovu ugovora o prodaji. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu.11. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca. s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78. ili odredbe člana 103. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom. to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . U slučaju da sud. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. na po jednom stanu.

a taj nedostatak se može otkloniti. stav 6. a drugi primerak nije potpisan. kao nepotpuna.11. Zakona o parničnom postupku. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. advokat. 100. Međutim. . i 187. 946/06 od 28. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna.2006. nema mesta primeni člana 103.11. od kojih je jedan potpisao punomoćnik.2005. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. Pž. stav 1. već je sud dužan da primerak. ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. Shodno tome. a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti.10.74 - . te da je jedan primerak bio potpisan. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. odnosno koji je potpisan. nije nepotpuna. i 14. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati.9. sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. koji sadrži sve potrebne podatke. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. Zakona o parničnom postupku. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše. stav 1. Zakona o parničnom postupku. godine. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom. Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer nema potpisa podnosioca. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat. Viši trgovinski sud nalazi. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu. umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše. stav 6. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357. i 25. Ovo iz razloga što je odredbama čl. godine) 112. u smislu odredbe člana 78. i 7. godine) 113.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. stav 6. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente.2006. Zakona o parničnom postupku. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo. Zakona o parničnom postupku. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. osim ako zakonom nije drugačije određeno. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama. Zakona o parničnom postupku.

75 - . ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu . Pod prepisom u smislu stava 1.donoseći ožalbeno rešenje . tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. stav 5. plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". stav 1. 65/03 i 115/05). Zakona o parničnom postupku.učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka. i 14. godine) . a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. Zakona o sudskim taksama. 9/02. Zakona o parničnom postupku. 29/04 i 61/05). Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis.10. Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana.11. 2010. odgovor je sadržan u odredbi člana 127. br. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. stav 5. koje je sud izvršio na zahtev stranke. godine) 114. stav 5. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava. 28/94. Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS".PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe. prvostepeni sud je . br. Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti . Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse. 3372/2010 od 25. 16/97. Za prepisivanje sudskih akata. do 42. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu". i 25. u vezi člana 103. Radi se o odredbama od čl. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. Gž. 37. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila. stav 1. istog Zakona. (Iz rešenja Višeg suda u Nišu. i 7. stav 5. a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30. 34/01.član 101. NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga. sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini. br. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Imajući to u vidu.10. Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103. Zakona o parničnom postupku. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. Član 103. a u vezi člana 372. stav 1.član 103. U pogledu drugog pitanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. 53/96.2006.

što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku. 2428/06 od 23. Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. stav 5. stav 5. u nedovoljnom broju primeraka.PARNIČNI POSTUPAK 115. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat. broj 125/2004). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. isti umnožiti o trošku podnosioca. godine) 116. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. nego će. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. Zakona o parničnom postupku. u konkretnom slučaju žalbe. stav 6.2006. ne može biti odbačen na osnovu člana 103.08. koji je primenio prvostepeni sud. stav 1. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. istu umnoži o trošku stranke. prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. stav 6. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 1. stav 5. da nema obaveze suda da u smislu člana 103. a dostavljena u jednom primerku. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste. u smislu člana 103. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. Iako je tačno da je članom 101. stav 1. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana. Zakona o parničnom postupku. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska. pa će u smislu člana 103. stav 1. stav 5. Zakona o parničnom postupku. te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat. Zakona o parničnom postupku. . Zakona o parničnom postupku. Ovo stoga. U nastavku postupka. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. Članom 365. Zakona o parničnom postupku.76 - . predviđena članom 103.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.04.2010. kao i članu 364.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. godine) ROKOVI (Član 102-104.u smislu člana 106.2006.primio 27. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) .77 - .2010. našao da je poslednji dan isticao 05. dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom. to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu.2010.sreda.2010. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva.2010. Prvostepeni sud je naveo da je 27.4. stav 5.2010. računajući taj rok. i 367. 403/10 od 08. pa i žalba.04. 599/06 od 1. To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05.05. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21.prema stanju u spisima .2010.02. ZPP) 117. Zakona o parničnom postupku. To i sam čini nespornim u navodima žalbe. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe. to je pravilno prvostepeni sud. da je to njegov poslednji dan. kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna. odnosno 06. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27. Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe. te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? . godine) 118.07. poverilac je . godine. 366. godine. godine bio dan kada je sud radio . Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke.2010. U nastavku postupka.05. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom.04.05.2010.04. Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. Pž. godine odn. Da li se odredba iz člana 107. godine. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati. te da se po istoj moglo postupati. stav 1. prvostepeni sud će postupiti shodno čl.nisu osnovani. istog zakona propisano da se podnesci. godine. tj. to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka). godine (kako je 05. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog . Kako je žalba podneta narednog dana. stav 3.05. počev od 28.2010. godine.

Osim toga. oktobra 2005. u vezi člana 296. Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. oktobra 2005. broj 125/04). Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje. na zakonske posledice izostanka sa ročišta. obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . juna 2005. Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom. istog člana. stav 3. stav 2.11. Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. Prema stavu 2.tužba smatra povučenom. ZPP) 119. Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca. godine zastupala advokat V. i 14. marta 2004. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108. ako je podnesak upućen telegrafskim putem. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. stav 2. stav 2. a prema stavu 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". aprila 2005. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta . pa za donošenje pobijanog rešenja. uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta.4. stav 2. stav 3. godine u 12 časova. godine punomoćnik tužioca advokat V. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi.2006. u vezi člana 296. istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. tačka 7. zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije.10. Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe).M. iz člana 108. ako je predat sudu pre isteka roka.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. godine) ROČIŠTA (Član 105 .108. i 7. Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 296. Podneskom od 17.78 - .M. godine sa upozorenjem. jer su zakonske posledi. stav 2. kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. i 25. kojim je utvrđeno da je tužba povučena. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361.

dana 23. aprila 2005. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17. godine. tač. stav 1. Gž. godine i novo zakazao za 12. maj 2005.79 - . broj 125/04). Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.V. Prev. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 2. aprila 2005. Zakona o parničnom postupku. godine za 12. prvostepeni sud je rešenjem od 12. stav 3. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26. Zakona o parničnom postupku i člana 6. Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Rešenje je uručeno advokatu J. što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108. godine.2006. Rešenje od 12. 7. godine) 120. tačka 7. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. aprila 2005. 8/2006 od 2. stav 1. 71/06 od 8. na osnovu punomoćja. i tačka 12.J. godine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K.R. iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5. Zakona o parničnom postupku. stav 2. marta 2005. april 2005. godine) .06. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296. Zakona o parničnom postupku. godine. marta 2005. Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. april 2005. pa je po oceni Vrhovnog suda.. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. onemogućena da raspravlja pred sudom. J. aprila 2005. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26. aprila 2005.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite. stav 2. dana 19. i 12. godine. aprila 2005. Zakona o parničnom postupku.2006. Stoga. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108.R. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. Nakon toga.. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12. stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena. marta 2005. stav 1. i K. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17. maja 2005. godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom.02. godine.J. stav 2.

na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 .2009. . pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.2010. u smislu ovlašćenja iz čl. kao neblagovremen. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi.80 - .03.godine. Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku. 950/2010 od 25. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. za P. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19.2009. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.112 ZPP od 8 dana. podnet od strane tužioca od 10.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja.115 Zakona o parničnom postupku. izostanak nisu opravdali. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima.godine.03. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje. ZPP) 121.godine tužbu smatrao povučenom.11. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19.godine jer je voz.114. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. kojim je putovala iz U. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje.2010.U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog. godine) 122. kasnio 35 minuta. u smislu ovlašćenja iz čl. s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br.06.10.282/09 od 15. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. od dana kada je to saznala.2010.2009. pa je prvostepeni sud saglasno čl.. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem.10.115 ZPP. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.2010. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.podnet po proteku zakonskog roka iz čl.03. proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje. sud će taj predlog ispitati.

a ne da li se lice. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna. . Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana. godine.godine.2011. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze.03.415/10 od 16.2010.2009.2009. dana 7. iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda.81 - . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 123.2010. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07. od dana kada je to saznala. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.godine. u smislu člana 109. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. Naime.godine.2009.2010.10. poslavši ga preporučenom pošiljkom.2009. godine. Iž. Zbog toga.godine. godine – dakle. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju.PARNIČNI POSTUPAK Naime.282/09 od 15. jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja.2009.11.godine i da je istekao 3. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.09. Zakona o parničnom postupku (član 111. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe. telefonom javilo sudu da kasni.2009. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu. ranije važećeg Zakona). S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27. kojim se tužba smatra povučenom P br.08.03.10.11. 844/11(1) od 07.10. neblagovremen.04. podnet 7. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16.godine primio 26. godine) 124.11. prema okolnostima koje su dovele do izostanka. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim. Iz tih razloga. koje je propustilo ročište.2006. pa je pravilno našao da oni nisu opravdani. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani.

Nasuprot ovim navodima. pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". odnosno neopravdanosti zakašnjenja.82 - . Nasuprot ovim navodima. kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije. odnosno uz isti. odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem.2006. da je auto put tako opterećen saobraćajem. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja.12. ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. 4279/06 od 7. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv. a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. Naime. a kako je to uostalom naveo i . godine) 125. Naime. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. opšte je poznata činjenica. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. opšte je poznata činjenica. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka.

a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.03. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. a ne propuštanja roka ili ročišta. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. 4279/06 od 7. tužba se smatra povučenom".2006.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje. stav 6. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti. nakon ročišta. godine) 126. Zakona o parničnom postupku.2006. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. Iz obrazloženja: Član 296. Iz obrazloženja: Pravilno je. odnosno uz isti. godine) 127. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. 11989/2005 od 20.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu. primenom člana 103. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. koju je u ime stranke podneo advokat. Zakona o parničnom postupku. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka.83 - . prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. da je auto put tako opterećen saobraćajem. stav 2. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. stav 2. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. stav 2.12. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje.04.12. ispitujući njegovu osnovanost. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet. stav 1. na osnovu člana 378. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl. morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana. pre svega. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je. pre svega.10. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn.2009. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka. 112. oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje. pre svega. stav 1. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem .2009. pa se na osnovu člana 387. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti.10. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13. godine. Zakona o parničnom postupku. godine) 128. 3255/06 od 12.član 478. od dana kada je za to saznala .2009. godine. zavisno od navedene ocene. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. to se pobijana odluka. godine ocenio opravdanim.član 115. odnosno da je podnet predlog nedozvoljen.2009. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje. rešenjem od 01. Pž. godine) . Međutim. pa kako on to nije učinio. a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini. Prema tome. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. 6637/10 od 25.2006.02.član 112. ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. Zakona o parničnom postupku.10. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje . tačka 2. stav 2.84 - .2010. i 476. a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. pre svega. Zakona o parničnom postupku.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. S obzirom na navedene odredbe. pa potom. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje. tačka 2.

10.11. od kada teče i objektivni rok. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. Faktičko je pitanje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 2. i 14. pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29. kao dana propuštanja.9. nego i razlog sprečenosti.10. Prema odredbama člana 112. Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta.PARNIČNI POSTUPAK 129. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka.2. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. Zakona o parničnom postupku.2006. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. i 25. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti). Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. stav 2. dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. 1027/07 od 23. godine) 130. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. godine) . Zakona o parničnom postupku dana 17. Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112.85 - . i 7. od dana kada je za to saznala. da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta. i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana. stav 2. kada je isti odbacio kao neblagovremen.2006. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta. godine. a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.2007.2006.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 3033/10 od 13. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje.86 - . Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje.član 115. U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće . Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. Proizlazi. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan. a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu.PARNIČNI POSTUPAK 131. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti. Ako su dokazi priloženi ili predloženi. oktobar 2005. stav 2. Ako dokazi . U njegovom obrazloženju. godine) 132. na ročište zakazano za 25. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. Zakona o parničnom postupku. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi.u konkretnom slučaju . međutim. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka). Zakona o parničnom postupku. da U navedenoj situaciji.2010.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan. sud odbacuje kao neuredan . razumljivo. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. Pž.niti su priloženi niti su predloženi. Tužilac je . godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud. iako su uredno pozvani. stav 2. Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno. dokazi ne mogu biti cenjeni. jer . Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296. ni priloženi dokazi. dakle. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama. a ne za njegovo odbacivanje. ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje. u kome nisu predloženi odn. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan.05.nisu verodostojni i nisu potpuni odn. se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune.prema oceni suda . jer u njemu nisu ni predloženi odn.

stav 2.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje.2006. a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. Iz ovoga dakle. Stoga. U smislu odredbe člana 275. stav 4. godine) . Da li stranku treba poučiti. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. stav 2. Iz ove odredbe. odbacuje sud kao neuredan. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. sud je shodno članu 115.06. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave". stav 3.87 - . dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika. Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. stav 2. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. ili se neuredan predlog. Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao.04. Prema članu 115. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. Osim toga. stav 2. iako navedeno lice nije advokat. te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj. a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. i 20. Shodno odredbama člana 115. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. Zakona o parničnom postupku. sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju. godine) 133. Zakona o parničnom postupku.2005. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika. Zakona o parničnom postupku. posledice koje su propisane u članu 115. stav 2. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. u smislu odredbe člana 115. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.P. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama. 172/06 od 6. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S.

PARNIČNI POSTUPAK 134. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361. a za šta ima ovlašćenje. bez prethodnog zakazivanja ročišta. to se žalba kao neosnovana odbija. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. 5363/06 od 18. Naime. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga. stav 3.2006. godine) 135. ocenu opravdanosti vrši van ročišta. stav 2. Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. Prema odredbama novog ZPP . a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje. odnosno za izostanak. prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. prema članu 115. ZPP. a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. . a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku.88 - . Zakona o parničnom postupku. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. stav 1. i one na koje se poziva žalilac. Dakle.9.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze. stav 3. o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti. Prema odredbama člana 115. shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku. što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. Zakona o parničnom postupku. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje. sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave. tačka 2. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište.

stav 4. na kome bi izveo predložene dokaze. Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj. Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje.održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka. ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da . Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta. Iz tih razloga. 12081/10 od 24. sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje. Pž. bez održanog ročišta. a potom oceni njihovu opravdanost. ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) ZAPISNICI (Član 115-123. imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. 166/06 od 24. 2853/06 .01. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje.PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. godine) 136. prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. sud nije mogao bez održavanja ročišta. osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom). ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6.89 - .2006. stav 4. Zakona o parničnom postupku (član 115. Da li iz odredbi člana 121.Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije). jer se na navedeni način.09. već samo pred zamoljenim sudom? .u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . u smislu člana 113. stav 1.2010. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7. Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom. ZPP) 137.

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30.2006. Najzad prema članu 17. Drugim rečima. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji. ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora.mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. bili oni dvostrani ili višestrani. važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru. Može se dogoditi. kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. 1942/06 od 1. Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969). a druga samo jedan od tih ugovora. Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. Prema članu 16. treba biti jako oprezan . Međutim. Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ukoliko odredbe o redosledu nema. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja.03. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima. I obrnuto. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju. primenjuje se princip lex posterior. kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. forma i vreme dostavljanja. po potrebi. Dakle. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1). važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji. primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene .96 - . Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora. naime. derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). godine) 145.

Ako stranka ima punomoćnika – advokata.1.1. tačka 7. 1942/06 od 1.2006. to za ročište od 9. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija"). 8/1955).97 - .2006. godine) 146.2006. 1154/07 od 23. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9. pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način. a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju.1.03. S obzirom da isto ročište nije održano. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio. pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku. dostavljen je tuženom. kako je navedeno ročište održano. godine) . kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12.2007. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog. koje su održane 12.11. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3.2006. Prema stanju u spisima. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik. a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl).dodatak. godine. Na navedeno ročište od 12.V. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T. godine i 9. kada stranka ima punomoćnika. godine. tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. pa su stoga žalbeni navodi osnovani. tačka 7. godine. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju.12. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" . te se na osnovu člana 376. pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu.12. čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361. br. odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom.2007. jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave.2007.PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. godine. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.12. poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu. godine tuženi nije bio uredno pozvan.2. Iz iznetih razloga. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta. umesto njegovom punomoćniku. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. Kako se na osnovu člana 132. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi. U takvom slučaju. Zakona o parničnom postupku.2007. stav 2. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. već se nezavisno od tog saopštenja.2006.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142. Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128. na koju se i žalbom izvršnog poverioca. ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena. ukazuje. ni punomoćnika. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava. a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu. matični broj i poreski broj poverioca. Prema stavu 2.2. a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 147. stav 3. advokatu. doduše posredno. propisano je da se dostavlja. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način. Iž. jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način.6.skupština Opštine ili Mesna zajednica. da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac ..2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija. ZPP) 148. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. Dostavljanje pismena punomoćniku.2.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka. Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata.98 - . ali za koga se navodi da je komšija. stav 1. Prema članu 133. a što nije učinjeno. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132.2006. 1124/06 od 1.. zaključkom od 13.

stav 2 ZPP. Shodno odredbi člana 138. ZPP) 149. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1. ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena. godine. godine i nalazom i mišljenjem veštaka. godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145. Zakona o parničnom postupku. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda.prostorijama (na stolu) tuženog. S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . aprila 2005. te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno.2005.09. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. licu ovlašćenom za primanje pismena. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga. Pž. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. 3. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. st. što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr. aprila 2005. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. i člana 138. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Naime. i 4. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. časa i razloga odbijanja prijema. 7578/05 od 6. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.99 - .

Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana. a zatim je uneta konstatacija: ".02. godine) 150.jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud.PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte. godine) 151. Pž. naime. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda.2010. po rečima komšija. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu.2009. Za privredne subjekte.. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17..100 - .02.2009. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. stav 4. Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara.02. pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru". Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? . da niko nije pronađen.2010. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. Zakona o parničnom postupku. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom. Zakona o parničnom postupku. Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak. očigledno s pozivom na član 139.sada tuženog. a o tome ne obaveste sud.br. već se tuženi nalazi na istoj adresi. "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl).30 u U. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti." Nakon toga. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. S toga. iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda. butik se ne nalazi na datoj adresi. Taj slučaj.. a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda. da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140.T. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena. 1373/10 od 24. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25. predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan.06. ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka. dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito. pa je ročište od 17. očigledno nije nastupio.. Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr.

10. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139. i 25. stav 1. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo. stav 4. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud.11. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske. godine) 153. Stavom 2. prebivalištu. godine) 152. istog člana je propisano da ako oni to ne učine. Zakona o parničnom postupku.2006. podatke o novoj adresi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a u smislu odredbe člana 140. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. prebivalištu. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu. i 14. i 20. "nepoznat" ili slično. Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu. da kada u toku postupka dođe do promene adrese. a o tome nije obavestio sud. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139. stav 1. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno sedištu. dužni su da o tome odmah obaveste sud. i 7. pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139.09. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena. Zakona o parničnom postupku? .101 - . boravištu? Odredbom člana 139. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način. tako da sud nije više u obavezi. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. a stranka o tome nije obavestila sud. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. Zakona o parničnom postupku.2005. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe. stav 4. te se istinitost tih podataka pretpostavlja. Međutim. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184.

da je na njoj vršeno dostavljanje. stav 2. tuženi odseljen sa adrese iz tužbe. st. a o čemu adresant nije obavestio sud. to je prema članu 139. shodno članu 139. pa i pečat primaoca . Zakona o parničnom postupku. 2. nije podigao pošiljku i sl.pravnog lica) je nea. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. U tom slučaju će se sva pismena. i 14. pa i ona koja se lično dostavljaju. Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice. Prema stavu 2. nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139.2006. Dokazni predlog . s pozivom na član 100.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe. Zakona o parničnom postupku. primenjuje se u dve situacije: 1. 1.11. 2.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. Zakona o parničnom postupku. dostavljati preko oglasne table suda. istog člana. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen. Tuženom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. i 3. kao što su sudske odluke. koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud. godine) 154. stav 2. prema napomeni dostavljača. uz takvu napomenu dostavljača. a da je nakon toga. stav 1. i 25. To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. Zakona o parničnom postupku. u skladu sa članom 139.102 - . ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini. Zakona o parničnom postupku).2006. dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. kao način dostavljanja predviđen članom 127. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak. a o kojoj promeni nisu obavestili sud. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. ali je primalac odsutan. 5153/06 od 13. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci. Zakona o parničnom postupku.10. ZPP) 155. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog.i 7. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese. na koju adresu je primio prethodna pismena suda. To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna.07. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140. Iz obrazloženja: S obzirom da je. pravni lekovi. godine) DOSTAVNICA (Član 148.

Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica.član 144. i 150. Potvrda o izvršenom dostavljanju .ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi.02. U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost .dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača. Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje. shodno odredbama čl. izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) . stav 3. koji se primenjuje u postupku izvršenja. bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata. Iž.važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu. Zakona o parničnom postupku.2010.da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito . žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica.07. podneta 10. godine .član 250. . Zakona o parničnom postupku.103 - . jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom. Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka . Zakona o parničnom postupku.član 230.01. a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. trebalo on da snosi . godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167. Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu.2010.član 128. s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema .su neosnovani. 360/10 od 08. ZPP) 156. Troškovi parničnog postupka.prema stanju u spisima . Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK dekvatan. Iz tih razloga. nedokazani.odbačena je tužba tužioca . Dakle.2009. U smislu člana 250. u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi. 149. na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika . godine. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27. Drugog opštinskog javnog tužilaštva.Republike Srbije. Naime.padaju na teret suda. licu ovlašćenom za primanje pismena .

i 159.2011. istog zakona.2011. ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih. što tuženi nije učinio. O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. 150.2010. 149.član 157. Zakona o parničnom postupku. koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157. do zaključenja glavne rasprave. po odredbama ovog zakona.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04.09. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" . ali ne i pravo na nagradu" . shodno članu 159. i 159. "Svaka stranka snosi svoje troškove. stav 1. stav 2. 149. stav 1. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova.09. primenom odredbi čl. Zakona o parničnom postupku. godine) . 01. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu.član 157. Pž. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog. to je pravilna odluka o troškovima. trebalo da snosi javni tužilac. Zakona o parničnom postupku. "Troškovi koje bi. godine) 157. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Tuženi. isplatiće se iz sredstava suda" . stav 3. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac. 11619/10(2) od 21. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana.02. Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. Zakona o parničnom postupku. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. godine.104 - .član 157. su neosnovani. drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima. prema procentu njenog uspeha u parnici. kada stranka delimično uspe u parnici.03. 7829/11 od 21. Pž. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o parničnom postupku. stav 4. doneta na osnovu člana 149. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.2010. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. godine odn. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu. prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl. 150. Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona. Dakle. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157.

Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje. Odredbom ZPP propisano je da sud će. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka. odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova . godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata).član 150. Ostale troškove nije priznao. Gž. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima). Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka. Pž. O tome koji su troškovi bili potrebni. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. Zakona o parničnom postupku. 150. prema stavu Višeg suda. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku. Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka.2011.PARNIČNI POSTUPAK 158. 1518/10 od 19. Ako stranka delimično uspe u parnici. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu nalog drugostepenog suda. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. sud može. kao i o visini troškova. godine) 159.05. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu.105 - . i 159. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud nalazi. s obzirom na postignuti uspeh.10. stav 1. Sud je. odlučiće ceneći sve okolnosti . 149. jer ih tuženi nije ni opredelio. 803/2011 od 19.2009. godine) .2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 2. Naime.09. Prvostepeni sud je. 158-4/9 od 05. prilikom odlučivanja o troškovima postupka.član 149.

Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. odnosno 29. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba. godine.2010. Međutim. Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru. Gž. Zakona o parničnom postupku. Članom 154. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe. deveti. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Bez obzira što je dug plaćen u docnji. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice.2005. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. 249/10 od 23.PARNIČNI POSTUPAK 160.2.106 - . ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. platio 29. odlučiće sud ceneći sve okolnosti.2006. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. godine. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi.02. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj. godine. ali pre podnošenja tužbe. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove.2007. izvršeno posle podnošenja tužbe.2005. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove. Izbor advokata van mesta suđenja. deseti i jedanaesti mesec 2005. izbor advokata van mesta suđenja. godine. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22. a o tome koji su troškovi bili potrebni. pa time i troškove istog. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Ipak. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Ako je dug plaćen u docnji. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao. godine) . s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata. ovog Zakona (član 150. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni.12. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe. godine) 161. kao i o visini istih. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. 10832/06 od 23.11.1.

poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana. Pž. stav 1.2010. kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice . Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka. . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.po oceni Privrednog apelacionog suda . Zakona o parničnom postupku (64. Pž. Pošto nisu nužni za ostvarenje prava. troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni. O tome koji su troškovi potrebni. Kako to nije učinio. uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak. prema istom izvršnom dužniku. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova. godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan.107 - .član 150. godine) 164. nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. ranije važaćeg Zakona).ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn.u smislu člana 161. a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. bio je u obavezi da. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza. Za vođenje postupka. stav 1.rešeno kao u izreci. stav 4. dostavi i sporazum odn. stav 1. Zakona o parničnom postupku. u vezi sa članom 150. sud odlučuje ceneći sve okolnosti .pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. jer nije pružio dokaze da je te troškove imao. stav 4.04. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.2011. u skladu sa članom 65. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . stav 1. ranije važećeg Zakona). u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda. i članom 159. 791/11 od 21.03. stav 1. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. Takođe. Zakona o parničnom postupku (član 150. 7794/10 od 29. godine) 163. Kako to nije učinio. Zakona o parničnom postupku .12.2010.PARNIČNI POSTUPAK 162. kao i o visini troškova. Iz obrazloženja: Podneskom od 25. čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta. Sud će. U smislu člana 154. pa je . Tužilac. ugovor kojim je to bilo dogovoreno.

stav 1. pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima. ceneći sve okolnosti. Sud. 149. 7384/2010 od 06. s obzirom na postignuti uspeh. pravilno je prvostepeni sud. Pž. jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano. a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. Zakona o parničnom postupku .2010. . pri donošenju nove odluke o troškovima.05.član 149. uz odgovarajuće obrazloženje. Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova. uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . stav 2. Zbog toga je. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. pa je .ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. isto delimično izmireno. istog Zakona. Pž.2010. odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke.pravilnom primenom odredaba čl. godine) . opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove . kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn. Imajući u vidu citirane odredbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano. tačka 12.108 - . Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu. pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je bio dužan da. i 150. kursnim razlikama u plaćanju.član 150.član 149.dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao.06. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud će. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima. uz detaljno i jasno obrazloženje. pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. 2496/2010 od 03. nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. Zakona o parničnom postupku. kao i celokupni tok postupka. Na osnovu člana 376. pri odmeravanju troškova i odluci o njima. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361. uz potpuno prihvatljivo obrazloženje. godine) 165. stav 2.

koja je merodavna samo za obračun sudske takse. stav 1. Zakona o sudskim taksama.00 dinara. odnosno merodavna vrednost predmeta spora. Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora. to je. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. predloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. do 27. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe. Prema član 28. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora. . molbe zahteva i dr. označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. 21. uz podnesak o povlačenju.250. a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. godine) 167. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. S druge strane.00 dinara . i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi. navodeći da je. stav 2. Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. to se utvrđivanje vrednosti. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja. označava i opredeljuje prema vrsti spora. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20. ali je troškove tražio. stav 2. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti. prema članu 29. pre utuženja. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima. Zakona o izvršnom postupku. 21-28č. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse. U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja. 585/07 od 7.000. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko.109 - .PARNIČNI POSTUPAK 166. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti.2. u smislu člana 21. odredbama član 150. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. prema članu 34. po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. istog zakona. U skladu sa ovim odredbama. kao vrednost se uzima iznos od 10.2007. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. sastava suda. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima.

PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku.12. konstatuje da je tužba povučena.2010. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu.2010. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog. 7183/10 od 09. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. da se oslobodi obaveze plaćanja troškova. a ne javno pravobranilaštvo. Ovo je neophodno da bi mogao. godine) 168.član 153. jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu. nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena. pravilno . dužan da tuženom naknadi parnične troškove. Pž. 6579/10 od 29. . to je . prema stanju u spisima. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe. mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove. Zakona o parničnom postupku. ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe. Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja.110 - . Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu. Pošto. Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. Pž. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo.12. te da odmah po izmirenju povuče tužbu. u smislu člana 157. imajući u vidu navedeno. istog Zakona (član 153. koji povuče tužbu. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog . Zakona o parničnom postupku (član 196. na osnovu iste odredbe. Članom 157. to je.Dakle. Zakona o parničnom postupku. ranije važaćeg Zakona). u smislu člana 158. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se.shodnom primenom navedenih odredaba . može osloboditi obaveze njihovog plaćanja. godine) 169. a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari).u smislu člana 202. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. u smislu citiraneodredbe. Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu.

godine) 170. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. Žalba tuženog je osnovana. odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. u skladu sa zakonom i drugim propisima. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti. januara 2005 godine. Članom 7. 11862/05 od 17.2006. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova. kao i njihovu visinu. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke. i 2.2010. 1 474/10(2) od 26. Naveo je. Tužiocu u smislu člana 150. 1. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. na teritoriju Republike Crne Gore. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT". Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka. već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. tada isti nije opredeljen. naime.050. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije. na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede. Zakona o parničnom postupku. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br. Članom 2. što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke.04. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane.111 - . Gž. godine) 171.10.sastav Zahteva po AT".00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. st.

punomoćnik tuženog je rešenje od 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. ali ih ni tada nije opredelio. novembra 2005. Naime. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153. Međutim. Zakona o parničnom postupku.01. člana 159. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe. godine. Zakona o parničnom postupku. i 2. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153. godine. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. i to putem podneska od 28. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. godine) 172. godine zatražio troškove. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku.112 - . st. 153. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe).2006. jula 2005." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. novembra 2005. tokom postupka jedino na ročištu od 3. jula 2005. novembra 2005. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove. godine. ovog zakona. jula 2005. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. novembra 2005.000. godine. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka. Žalba tužilaca nije . godine). godine. broj 125/2004). stav 7. godine. jula 2005. Žalbu tužioca na rešenje od 19. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi. februara 2003. analognom primenom člana 159. 149. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. dostavljeno mu je 3. Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu. i 159. niti prilikom raspravljanja na ročištu. godine). Prema članu 159. sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev.00 dinara u roku od 8 dana. 451/06 od 24. 1. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. nego znatno docnije. septembra 2005. kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. 150. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28.

godine. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava).00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT. prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge.04. U postupku za koji je postavljen. stav 7.11. februara 2006.naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos. parnični troškovi iz člana 163. Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio. godine. Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza.2006. 3491/06 od 1. on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. 150.113 - . koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. Iž. jer predsta. posebnim rešenjem. posebnim rešenjem. Pž. Samim tim na osnovu čl. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.09. stav 1.00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. u toku postupka. i stav 6.2010. 149. godine . a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16.2009. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje. marta 2006.rešenjem od 02. 1236/10 od 22. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6. Pravosnažnim rešenjem od 14. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika.član 159. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159. i 153. broj 125/2004). februara 2006.PARNIČNI POSTUPAK osnovana. To znači da.750.250. Zakona o parničnom postupku. te je . za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari. Naime. Tuženi je podneskom od 23.član 159. godine) 174. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika. Zakona o parničnom postupku.2009. ako su za to ispunjeni uslovi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja.10. stav 1. a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku . Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 4. godine) 173.

da bi stranka. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka. kao neblagovremen i nepotpun. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. Otuda. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 . Zakona o parničnom postupku. kao u konkretnom slučaju. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju.2010. Pž. Odredbom člana 80.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova.11. Međutim. u vezi člana 165. odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi.. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). septembar 2005. ZPP) 175. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano. Zakona o parničnom postupku. zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi. U konkretnom slučaju. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. 4639/2010 od 11. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu.114 - . Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. shodno čla. kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. odredbe člana 165.173. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. Žalba tužioca je neosnovana. stav 2. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka. odnosno glavne rasprave. a u protivnom prekludirana je u pravu. stav 1. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge.. a iz ovoga proizlazi da. kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu. i u podnescima (član 100. godine. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164.

2006.3. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. Za. posebno sa odredbama i članom 100. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. već mora da bude i sadržajno određen. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti. u vezi člana 165. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. Naime.PARNIČNI POSTUPAK nu 164. već i šire. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5.04. istog zakona. Zakonska norma stava 2. a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. tačka 2) Zakona o parničnom postupku. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu. ili su one već nastupile. Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku. godine. člana 165. godine. Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu.1. Zakona o parničnom postupku. kada se odredbe člana 164. stav 1. februara 2006. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun. Po nalaženju ovog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kao i na životnu dob.115 - . Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2. budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. shodno članu 387.2005. Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 . 3306/06 od 19. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. pa kako tako nije postupio. već je to učinio dana 24. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora.2005. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. godine. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja.190. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline.2005. stav 1. septembra 2005. člana 165. godine. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30. koji regulišu ovo pitanje.2. ZPP) 176.

i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni. Gž. godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 . stav 1. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno. stav 1. Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice.06. Po mišljenju okružnog suda. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka.PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku. stav 3. ZPP) 177. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. a ne određujućeg podneska. Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu. U tom smislu. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu.198. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku.član 187.116 - . . Zakona o parničnom postupku.3. te se u smislu odredbe člana 300. svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. godine. 03. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. ili su one već nastupile.2005. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama.član 188. "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Zakona o parničnom postupku. 5488/05 od 15. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta. vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" . nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" .2005. 13/05 od 28. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište. bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. 2005.

činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. stav 1. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva.04. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih. istog Zakona. Zakona o parničnom postupku. čija visina nije određeno navedena. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29.06. 8414/10 od 29.član 187. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103. Zakona o parničnom postupku. niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari. godine) 179. U tužbi sa više tužbenih zahteva.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate.član 103.2010. 1297/11 od 29.preko punomoćnika . kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn. i stav 6. Sud će odbaciti podnesak.700. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. bilo moguće odrediti. Zakona o parničnom postupku. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn. 1. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Tužilac je . Zakona o parničnom postupku. stav 1. st. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice.117 - . dokaze koji utvrđuju ove činjenice. godine) 178. Pž. to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena. na osnovu člana 188. a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. dakle i tužbu.u konkretnom slučaju . Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti. i 187. glavnog traženja. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat.član 100. To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora. Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti . Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna. vrednost predmeta spora. . 100.2011. Pž. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora. tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete. Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl. i 6.advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni.

Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.118 - . istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. 3190/09 od 15. budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv.2009. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje. stav 1. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. ZPP. Zakona o parničnom postupku. jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu. Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati. stavom 3. 188. Takođe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. 188. godine) 180. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl.PARNIČNI POSTUPAK Članom 187.12. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). u skladu sa odredbom člana 395. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev.

PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tačka 2.11. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. br.2005. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187.2009. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. Zakona o parničnom postupku. čiji se akt osporava – (član 14. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe.09. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. 8166/09 od 27. tačka 2. 49/96). tj. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. s obzirom na prirodu samog obaveštenja. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". tražeći poništaj ugovora o cesiji. Zakona o upravnim sporovima. i 20. označi cedenta i cesionara. u obliku ili roku utvrđen ugovorom. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. da investira u subjekat privatizacije na način. godine) 181. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan. godine) . Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. u vezi člana 100. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. stav 1. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara .119 - . ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a ne protiv cedenta i cesionara. stav 1.

1942/06 od 1.120 - . tužilac po tom nalogu treba da postupi. godine) 183. a isti po tom nalogu ne postupi. Prema tome. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje. broj 125/2004). prevođenje će se obaviti o trošku tužioca. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. prema nalaženju ovoga suda. oktobra 2005.2006. zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži. kao i sve podneske. jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka. prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. to je zahtev u označenom delu. prema nalaženju ovoga suda. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. godine) . Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine. Međutim.05. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena.03. U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik.PARNIČNI POSTUPAK 182. koje je doneo prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. 218/06 od 24. koja su navedena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca.2006. sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži. već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva. godine.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9. stavom 3.121 - . U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. 1921/06 od 20.04. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. Članom 187.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice.PARNIČNI POSTUPAK 184. u skladu sa odredbom člana 395. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga. Pž. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. godine do isplate. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud.531. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. Kako se shodno članu 262. godine i 23. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Takođe.2006. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i . istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31. godine) 185. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze. januara 2006. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. februara 2005. januara 2005. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. stav 1. godine izvršio plaćanje u docnji ili ne. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. stav 2. a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.

tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. godine) 186. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave. poništaj ugovora. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. i 300. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. odredbe čl. jer odredbe čl.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. Zakona o parničnom postupku (npr. i 3. proiz. Osim toga. 12/06 od 6. 1. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. 299. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta.122 - . protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. s obzirom da odredba člana 103. člana 187. iz odredaba st. stav 1. Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio. i 300. godine) 187. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini.03. Dakle. 3469/05 od 30.2006. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. Gž. a na njemu je bio teret dokazivanja. st. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. i 300. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti. jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom. stav 6. 299. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. pa se zato i odredba člana 187.2005. 103. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. 299. u stavu 3. to je pravilno prvostepeni sud. Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. Naime.04. koju je u ime stranke podneo advokat. 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004). (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. i 3.

09. Kada je podnesak. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata.2005. jer se po takvoj tužbi može postupati. do 5. i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe. ne čini tužbu neurednom. a da je . dakle. stav 6. st. Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. od 1. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. stav 1. kad nadležnost. koji je u ime stranke podneo advokat. stav 1. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži.01. jer je odbacio tužbu. stav 3. da će sud odmah odbaciti tužbu. koju je u ime stranke podneo advokat. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. osim ako zakonom nije drugačije određeno.2006. godine) 189. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. U stavu 6. Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. Članom 103. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena. i 20. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. a u vezi sa članom 187.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke. ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat.123 - . 6569/05 od 27. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. godine) 188. a što je obavezan element tužbe. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti. Prema odredbi člana 187.

ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način. u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103. izdao punomoćje advokatu u Srbiji. Zakona o parničnom postupku. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103.5. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. pa time i tužba. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. inostranstvu. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. stav 2. pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103.2006. Iako tužilac. 84/2010 od 11. te istovremeno nije primenjena odredba člana 100. stav 6. U takvoj situaciji. Naime. Žalba je osnovana.2010. Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž. isti je ovlastio odn. 2054/06 od 25. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti. stav 1. Zakona o parničnom postupku. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. istog zakona. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci.02. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti. ima prebivalište u Crnoj Gori odn. Gž.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima. Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. stav 6. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. Prema tome. imajući u vidu stanje u spisu. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. koje se nalazi u spisima predmeta. pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. prema navodima iz tužbe. Punomoćnik koji je advokat. Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. koji je advokat. godine) 190. Tužilac je podneo žalbu. Zakona o parničnom postupku. a ne na kraju teksta tužbe? . Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa.124 - . godine) 191. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.

tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. godine) 192.09. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom. te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) 193. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. Naime. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje. jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica. pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2005. stav 2. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup. Navedenim članom. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna. bez potrebe produžilo parnični postupak. Dakle. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20. Stoga.2005. kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja. te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje. tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro. Budući da glavni dug nije plaćen. a ne i na konvertovani deo kamate. između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca. marta 2002. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena. godine. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja. pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava.125 - .PARNIČNI POSTUPAK Članom 100. od kada se isključivo koristi euro. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun. i 20. ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. protivtužba.09. godine. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna. marta 2002. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice.

i 361. godine) 194. Ovaj termin. Zakona o privrednim društvima. i to su roditelj ili staratelj tog lica. Prema odredbi člana 16. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. jer tužilac. Zakona o parničnom postupku. postavlja se pitanje. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482.126 - . tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. Zakona o parničnom postupku). koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. odnosno sedište stranaka. Da ju je napravio. Prema članu 17. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. predmet spora. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 265. istog zakona. stav 2. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. a prema odredbama Haške . Tačno je da je odredbom člana 100. Samo izuzetno. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Zakona o parničnom postupku propisano. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. S tim u vezi. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. sadržinu izjavu i potpis podnosioca. u roku koji mu je odredio sud. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103. da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. Zakona o privrednim društvima. Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75.10. prebivalište ili boravište. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. ime i prezime. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima.2005.PARNIČNI POSTUPAK nika. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. se ne odnose na pravna lica. tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. tako i tužioca. naziv firme. Pž. Jer. tj. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. overenog od strane sudskog tumača. i to privremenog zastupnika iz člana 79. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100. putem ovlašćenog sudskog tumača. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. 11438/05 od 24. Zakona o parničnom postupku. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju.

overenog od strane sudskog tumača. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. godine) 195. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Sledom rečenog. 7062/05 od 27. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. sve neophodne elemente predviđene članom 100. našao da tužba nije uredna. Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo. nije potpisao punim imenom i prezimenom. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. Zakona o parničnom postupku . 1. 187. 100. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. februara 2006."Službeni glasnik RS". Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. a uz tužbu dostavio uredno punomoćje.127 - . jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. 1942/06 od 1. 3255/06 od 12. Međutim. broj 125/2004). st. poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu. ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati. i 6. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo. i 103. Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl. 43/91 sa izmenama i dopunama). Zakona o parničnom postupku. godine) . broj 125/2004).2005. tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva. jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103.2006. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata. Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom.2006.04.06. overenog od strane sudskog tumača. te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva. Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. godine) 196. Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku. br. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati.03. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

tako što će se izjasniti da li su. s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. i 101. stav 1. Postupajući po nalogu prvostepenog suda.prema stanju u spisima . i kopiju dostavi protivnoj stranci).09.PARNIČNI POSTUPAK 197.128 - . stav 6. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio.2010. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti.08.dana 13. Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29. da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud. Zakona o parničnom postupku (član 187. godine. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. Članom 100. stav 2. što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka. upućeni na parnicu. da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila. radi njihovog utvrđenja. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca. pa je pozivajući se na odredbe čl. tužioci su. 3462/07 od 18. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2007. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba. dok oni za protivnu stranku ne moraju. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu. jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. stav 1. uz podnesak od 07. godine) 198. čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat. Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. godine.04. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano. . već je potrebno da je po istom i postupila odn. 100. između ostalog i potpis podnosioca. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su.2010. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke. protivtužba. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . Međutim. iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima.4. odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.2010. U smislu člana 192. ranije važećeg Zakona). zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu. Član 101.

Zakona o parničnom postupku (npr. i 3. stav 4. stav 1. 1. 7867/2011 od 23. primenom člana 192. u vezi člana 101. a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda. i 4.05. sud će istu rešenjem odbaciti. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. utvrđenje prava svojine i sl). godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu.2011. 1.01. st. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . mora da sadrži. tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana. st. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati.2005. kao inicijalni akt. pa im je sud u više navrata. Tužba. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu.11.06.129 - . godine. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. zatim . i 3. shodno članu 192. 1. kao i druge potrebne podatke. jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. Da li parnični sud može da odbaci tužbu. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. Međutim. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. 1. u vezi člana 103. godine) .2011. ranije važećeg Zakona) .činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. st. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. nije bilo. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Imajući sve to u vidu. bez uticaja su na drugačiju odluku. koga . odnosno dopune. poništaj ugovora. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine. i 20. a ako bude vraćena bez ispravke. 1. tako da su. U konkretnom slučaju. st. i 2.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi. st. u predmetnoj situaciji. na ročištu od 15. Pž.2011. a shodno odredbi člana 103. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena. Žalbeni navodi. Zakona o parničnom postupku. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. u smislu odredbe člana 103. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26.2011. te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26. svojim ponašanjem. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi. Zakona o parničnom postupku.tužbu odbacio. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu. Zakona o parničnom postupku (član 187. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupka (član 187. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda. Do zaključenja glavne rasprave 11.01. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku.03. u smislu odredbe člana 187.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Oni nisu postupili po nalogu suda. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 199.2011. i 2. stav 2. odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103.

kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku . Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu.). ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. Zbog povrede ugovora. Zakona o parničnom postupku (član 188.06. druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima. Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen. bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe.je pravilan. zaključenog dana 20. U konkretnom slučaju. Naime.11.PARNIČNI POSTUPAK 200. već se na istu situaciju primenjuje član 124. reč je o vansudskom raskidu ugovora. strana ugovornica ima mogućnost da. Zakona o obligacionim odnosima.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio. u skladu sa članom 194. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . tužilac u u stavu 1.2011.nije dozvoljeno. U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora.u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . godine. kao ugovornih strana. a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom. strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos. Pž. Naime. jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi).1997. 3200/2011 od 23. Zaključak prvostepenog suda da . ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu . Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) . a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida.130 - . godine) 201.član 124. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl.

dozvoljena je.01.131 - .09. godine) 203. 8270/10 od 19. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva.2003. koji je tužilac zaključio sa drugim licima. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes . godine. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun. . godine) 202. 5251/2010 od 30. odbacio protivtužbu.2010. već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede . bilo zahtevom za naknadu štete. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica. Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave.03. pozivajući se na član 188.2006.član 188. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora. godine za zaštićene žigove. Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . Pž.PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog. Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva.određenoj srazmeri. Kako se radi o utvrđenju činjenice. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu. a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. Pž.05.01.2003. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice. Svoju odluku je. pri tome. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je pravilno. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave. pravilno zasnovao na primeni člana 188.2010. Zakona o parničnom postupku. kao i licencnog ugovora od 01. čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima). kada je to posebnim propisima predviđeno. Dakle. čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima.bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut.

Tužioci osporavaju visinu istog uloga.94% suvlasničkog udela. kao pravnom odnosu.33%). što predstavlja 66. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica.. već faktička pitanja. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. tužioca drugog reda .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. visina uloga. srazmeri (26. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. Pž.3. što iz tužbe. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. Stoga. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. godine) .. dajući razloge.određenoj srazmeri. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. kao pravnoj činjenici. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge. što predstavlja 26. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva.56 USD. te postavljenog tužbenog zahteva. iznos od 102.000.. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje.V. tj. i tako imao pravo odlučivanja.500.882.132 - . Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.33% suvlasničkog udela. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova.2005. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. iako je njihova vrednost 251. jer predmet nisu pravna.199. što nije učinio. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja.2002. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda.D. direktora i osnivača. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga.17 USD.9. iz B. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.199. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378.17 USD.17 USD.73% suvlasničkog udela. godine. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. iz B.. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine. što predstavlja 6. te da na taj način prevari i ošteti tužioce. Saglasno iznetom. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. Ovo zbog toga. 147/04 od 8. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu ..699.06. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. iznos od 251.73% prema 66.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka.D. iznos od 25.D." DOO u B..882..94% prema 6..00 USD. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima.2005. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .00 USD. 4660/05 od 17. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.D. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.

Kao strana iz predugovora.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188.2006. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. i 14.500. i 25. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave.000. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. a smatrajući da . predugovor stvara obaveze između ugovarača.2010. Posle ovoga.PARNIČNI POSTUPAK 204. te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica .ukoliko ga ocenjuje ništavim . već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje. godine) 205. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.02. 237/2010 od 18. ne radi se o utvrđivanju činjenice.00 dinara. Rešenjem privrednog suda iz 1991. a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice.000. koji stvara obaveze između ugovarača.500. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao. Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji.10.ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji.11. Zakona o parničnom postupku. godine) 206.133 - . . Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2. Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188.500.00 dinara. novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće. Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4. Naime. Da li deoničko društvo – osnivač. Što se tiče kapare. Gž.000. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.prvostepeni sud odbacuje tužbu. Zakona o parničnom postupku. i 7. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost.

po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar.2006. Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju. jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije.09. tražeći troškove drugostepenog postupka.2010.dug u naznačenom iznosu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. Takože. stav 2. Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos. stav 1. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01.08. Gž.2007. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. u vezi člana 388. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo .2006. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu. pa je našao da je žalba neosnovana. Imajući u vidu takvo stanje stvari. Naime. tačka 12. godine. godine) 207. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak.04. Zakona o parničnom postupku.2007. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372. ne znači sama po sebi. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva. koja parnica je u toku . godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu. da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. Zakona o parničnom postupku.a sve radi naplate utroška isporučene električne energije. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke. godine iznosi naznačenu sumu. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti.03. Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372.07.08. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi. godine do 31.2010.134 - . stav 2. da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. godine. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku. Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007. Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa. Tu. 650/2010 od 22. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu.

osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. godine) 208. znači da je raskid prihvatio. Iz navedenih razloga. prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige. koji je osnov za upis hipoteke. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar.10. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. br. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo. Zakona o parničnom postupku. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188. i 25. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. 4463/06 od 31. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. . Imajući u vidu izneto. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice.135 - . kao što je uradio pobijanim rešenjem.08. godine) 209. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. a na osnovu člana 387. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima. stav 1. odredba člana 302. i 7. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava. uz povraćaj sredstava i naknadu štete. Zakona o privrednim društvima. Pž. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. tačka 3. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom. i 14.. Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. Zakona o registraciji privrednih subjekata.11. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom.2006.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. prema nalaženju ovoga suda. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice.2006. Stoga.

da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa. Sledi. na osnovu člana 288. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. tako da ih treba poništiti. da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Pitanje. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo.136 - . Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro.09.2005. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. ako nije šta drugo određeno. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. stav 2. raskinuti ugovor prostom izjavom. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine) 210. kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. druga stranka može. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. 22-23. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć. str. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. pravni preobražaj). Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. 338/05 od 20. Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu. Postoje dve vrste ovih prava. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. s obzirom da je članom 124. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. pod 4. već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom. Prema tome. Prev. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog. Zakona o obligacionim odnosima). raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima. Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova. tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja. i 25. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja. ZPP) 220. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase. a za to nema zakonskog osnova. godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 .201. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194. Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja.shodno izričitim odredbama člana 194. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi.11. Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne . Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika. Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog.09. Naprotiv. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva. Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju. a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih. već prema uslovima iz same obligacije.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe. prema nacrtu glavne deobe.i 7.143 - . Stoga. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa.2006. već se isto može samo utvrditi. Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo. Zakona . pa stoga . niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije. i 14.

pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. februara 2005. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22. Kako je shodno članu 378. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao. jer citiranim odredbama člana 190. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. godine. istog zakona. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr.2011. februara 2005. rešenja koja su objavljena na ročištu. stav 8. to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. st. godine. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku. februara 2005. godine počeo da se primenjuje. st. osim toga. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. februara 2005. potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. godine. februara 2005. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. 2. stav 2. godine. 2. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. istog zakona. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. februara 2005. Stavom 4. a. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. Prema odredbama člana 190. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora.144 - .PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. godine) 221. Pž. godine. stav 8. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. stav 4. i 4. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku. i 4. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. Identično rešenje sadrži i član 350. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe. 8769/10(1) od 3.03. Zakona).

odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. te dostavom zapisnika. stav 1. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava. i 25. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje. i 14. stav 4.06. godine) . bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. stav 7. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog. Kako ceniti prigovor zastarelosti. dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem. Kako shodno navedenom članu. to više nema obaveze iz člana 350. Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava.09. nakon preinačenja tužbe. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru. jer je to citiranim odredbama izričito isključeno. februara 2005. objavljeno na ročištu.145 - . onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. već navedeno rešenje shodno članu 350. U toku spora tužilac je preinačio tužbu. Tuženi je u toku postupka. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba.2006. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi.11. godine. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. i 7. a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. godine) 222. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev. Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352. i 20.2005. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti. istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. čim je objavljeno na ročištu. u članu 193. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .

Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 40/2006 od 8. u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338.2006. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. s obzirom da postupanjem protivno članu 193. na koje se odnosi tužbeni zahtev. 1. u vezi člana 194. tačka 7. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. oktobra 2005. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. 1823/06 od 24. zahtev punomoćnika tuženog od 7. stav 2. i 2.655. stav 4. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom.146 - . jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze.2006. stav 3. oktobra 2005. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. decembra 2000. godine) . Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom.06. oktobra 2005. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a ne opredeljujući u tom podnesku. pa je prvostepeni sud. Gž.PARNIČNI POSTUPAK 223. godine) 224. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338. tačka 7. na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze. ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. donoseći rešenje o ispravci. Promena pravnog osnova potraživanja. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti.00 dinara. već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu. jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194. stav 2. o preinačenju tužbe nije odlučio. broj 125/04).655. a u prvobitno opredeljenoj visini.05. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. godine. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3. godine. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije. godine. st.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud.

a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima. tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka.PARNIČNI POSTUPAK 225. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka.moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni.05.2010. Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. godine) 226. što mu u trenutku njihovog uočavanja. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje. imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj. U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena. Pž. godine. dodavanjem ovog zahteva . 1916/10 od 27. u smislu člana 194. godine) . jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka . početkom toka parnice.2011. ako je u pitanju objektivno preinačenje . kao i podnošenja tužbe.član 193.12. Zakona o parničnom postupku.u konkretnom slučaju komisije veštaka . stav 2. U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. obezbedio odn. Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe. Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud. godine) već tek preinačenjem tužbe.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi.nisu osnovani. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn. Međutim.02. To je i razumljivo. Pž.147 - . 840/2011(1) od 24. da bi se navedeni nedostaci otklonili. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku .12. Zakona o parničnom postupku.2001. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi . Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07.2001. te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka).promenom istovetnosti zahteva. nije moralo biti ni poznato.

Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. odnosno protivtužbenog zahteva. sa svim posledicama iz člana 195. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Tužba u ovoj parnici nije povučena. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom.06. mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. te pogrešnu primenu materijalnog prava. godine) . Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog. promenom tužioca ili tuženog.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja. jer sem zakonom propisanih izuzetaka. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje. Pž. jer je .2010. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca. dakle.takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. stoga. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…"). To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe.148 - . kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. pa se. Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog. stav 4. za zastarelost. pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka. sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe.2010.PARNIČNI POSTUPAK 227. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. Zbog toga. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takođe. kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici. U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. protivtužbe u ovoj parnici . Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. ZPP) 228. 10304/10 od 21. godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. Gž. nema uslova za dalje vođenje parnice. 1916/10 (1) od 27.05. ali i za promenu stranke u parnici.

149 - . Naime.PARNIČNI POSTUPAK 229. saglasno članu 196. za povlačenje predloga za izvršenje odn.u zavisnosti od toga . Pž. sada tuženog). (Iz presude Privrednog apelacionog suda. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika. Zakona o parničnom postupku. umesto da oceni blagovremenost. jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog. u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači.05. tužbe. dozvoljenog i potpunog prigovora. Zakona o parničnom postupku. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i .smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. dozvoljen ili potpun).2010. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti. dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe).2010. ne usprotivi povlačenju . Osim toga. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena. Ukoliko se tuženi izričito. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava. zbog čega je. Tako su nastupile posledice iz člana 193.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. jer se ona upustila u raspravljanje. prigovor dostavlja poveriocu. nakon izjavljivanja prigovora. 1637/10 od 27. godine) . a nije se. 2419/10(1) od 25. na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje. Za povlačenje predloga za izvršenje. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. potrebna je saglasnost izvršnog dužnika.03. Iž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. Naime. Ovo sve imajući u vidu da se. čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka. prema stanju u spisima. nakon izjavljivanja blagovremenog. a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja. a izjavljivanje blagovremenog. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. protivio navedenom povlačenju. godine) 230. u zakonom predviđenom roku od 15 dana.

Zakona o parničnom postupku. te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku.član 197.. U konkretnom slučaju..11.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203. pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K. . Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K. a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K.. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru. 3465/2010 od 24.. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19.shodno članu 197.. koji se vodi između istih parničnih stranaka..) . a po tužbi ovde tuženog. Zakona o parničnom postupku. stav 2. i o istom će odlučivati taj sud. pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on . prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. godine. u kome ovde tužilac. godine.član 197. 3. ima procesni položaj tuženog.2009. godine) 232..02. stav 2. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica . Zakona o parničnom postupku . Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom . tačka 10. stav 2.tužbu tužioca odbaci primenom člana 197.2009. po tužbi ovde tuženog istaknut 27. Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku. Pž.02. st.o tom zahtevu obavešten (27. te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi.član 361. Zakona o parničnom postupku. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). i 204...2010. stav 1.02. u kome. jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S. ZPP) 231. i 4. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku.. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K.150 - ... Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja.2009. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka . godine).

potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . donetim u postupku likvidacije nad tuženim. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. Zakona o stečajnom postupku. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. Zakona o parničnom postupku. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. Zakona o stečajnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. a koja i dalje postoji među strankama. nije od značaja što tužioci. tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja. Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97. Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. Zakona o stečajnom postupku.01. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda. Iz iznetih razloga. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. godine) . Podnošenje tužbe na osnovu člana 96. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. postoji različito postupanje prvostepenog suda.2007. ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva. Odredbom člana 96. Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka. Zakona o parničnom postupku. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. istog zakona. poverioci osporenih potraživanja. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. Zakona o stečajnom postupku. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica.identitet zahteva. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja.151 - . na osnovu koga su tužioci.

Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze. Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. shodno članu 188. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela. sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. ali ne odustane od kondemnatornog zahteva.152 - . poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja. onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. pa nema potrebe niti je. Zakona o stečajnom postupku). jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. Zakona o parničnom postupku. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka). koji je u prekidu. obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. Međutim. postupajući po uputu stečajnog organa. zbog litispendencije. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. U . ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. Ukoliko je poverilac. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata. Otvaranjem stečajnog postupka. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. sud će takvu tužbu odbaciti. zbog litispendencije. Zakona o prinudnom poravnanju. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. koji je u prekidu. a što je posledica pravne prirode samog zahteva. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu.PARNIČNI POSTUPAK 233. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. već je jedan sadržan u drugom. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. stav 1. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. stav 1.

Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. 1. i 3. istog zakona. i 197. odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. a po kojoj je postupak u prekidu. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju. 279. jer su nepravilno primenjene odredbe čl.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu. između istih stranaka. meritorno odlučiti. Zakona o prinudnom poravnanju. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. godine) 234. iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase. stav 1. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127. parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. zbog litispendencije. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. ispita da li je prava namera poverioca. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. 1. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. Prigovor da parnica o istom zahtevu. usled otvaranja stečaja nad tuženim. nego mora postupiti u skladu sa članom 103. Zakona o prinudnom poravnanju. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu. a u smislu člana 197. došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. sud će takvu tužbu odbaciti. Zakona o stečajnom postupku). st.11. a u parnici koja je u prekidu. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127. st. stečaju i likvidaciji odnosno 96. Zakona o prinudnom poravnanju. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96. već novu tužbu. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. 1. jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. Zakona o parničnom postupku. stečaju i likvidaciji odnosno 96.2005. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. Zakona o stečajnom postupku. stav 1 Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata. i 2. o kome će sud meritorno odlučiti.153 - . i 6. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361. ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. s. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. a to su identitet stranaka. Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu.

. Zakona o parničnom postupku. odnosno da postoji identitet lica. stav 1.2006. koji se pokreće tužbom (član 186). Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu. Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. od postojanja parnice. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. a saglasno članu 279. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov.2006. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi. 3450/06 od 21.PARNIČNI POSTUPAK žbe. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. međutim. stav 1. stav 1. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. stav 1). jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. 3450/06 od 21. Treći. stav 1. nema osnova za primenu člana 204. odnosno da postoji identitet lica. u toku trajanja postupka. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. Treći. To. ranije važećeg Zakona) . godine) 235. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186.154 - . Zakona o parničnom postupku (član 198. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. godine) 236. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.12. jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. a što predstavlja subjektivni uslov. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom.12. a što predstavlja subjektivni uslov. a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut.

godine) SUPARNIČARI (Član 205 . čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma. ZPP) 237. jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije. nego se radi o deklaratornom zahtevu. ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica.2010. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05. Tužena Republika Srbija se svojim podneskom .213. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da. stav 1.kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i .2007. 1628/2010(2) od 13. godine.2010. ovog Zakona . 212/10 od 18. godine) 238. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 1.02.izjasnila da isto ne prihvata.po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe . S obzirom na to. U toku postupka. stav 2.02. Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak. Pž.09.2008. Naime. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno.12. tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva.155 - . Gž. Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja. Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac . godine protiv tužene DVP "E. stav 1.na osnovu člana 199. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu .prvostepeni sud je pravilno odlučio.pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju. suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada. U konkretnoj situaciji.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora. Zakona o parničnom postupku (član 198. a shodno članu 199." iz V. podneskom od 25. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je . (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204.. to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši.

u konkretnom . Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta .u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . kojim je prvotuženom . svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . 4723/2010 od 29. Pž. a u smislu člana 100. Kada tužilac . Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari.2010. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja. kao u konkretnom slučaju. godine) 239. Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka.u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja. imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa. pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti.PARNIČNI POSTUPAK drugog. te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204. na kojoj su sada tužene suvlasnice.korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1.platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe.protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu. obični suparničari. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude. odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna. nužni suparničari. S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari. Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele. tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna. U toku postupka. Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci . Prvostepeni sud je . adresa nije pribavljena. a shodno članu 204. Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava.imajući to u vidu .04. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog.da se tužba odbaci kao neuredna. a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio.156 - . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku. postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. Naime. jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca. ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog. Zakona o parničnom postupku) . to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev. kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev. Naime.kao davalac kredita. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku.

Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke. Prev. U protivnom. U konkretnom slučaju. Jer.2006.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. a ne jedinstveno suparničarstvo. U takvom slučaju. spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. sudskom odlukom. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. pogrešno primenio odredbu člana 204.157 - . ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. a suparničarstvo procesno stanje.02. a ne jedinstvenih suparničara. oni se nalaze u odnosu običnih. donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. Zakona o parničnom postupku. godine) 241. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati.12. pa eventualna solidarna odgovornost tuženih. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način.2010. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. 373/06 od 6. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. Zakona o parničnom postupku. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. a suparničarstvo procesno stanje. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. a prema drugom odbiti. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. godine) 240. U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant. 469/10 od 11. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. Gž. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. Jer. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju.

umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 . a ne jedinstveno suparničarstvo. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika). U protivnom. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost.158 - . ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača. Tužilac traži da se tuženi. jer je on držalac stvari. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. 6533/10 od 19.03. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. U konkretnom slučaju. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog. umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega.2006. Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca). ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način.zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora.12. Pž. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je .2011.219. ZPP) 242. Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. godine) . a prema drugom odbiti.nakon zaključenja navedenog ugovora . 373/06 od 6. Prev. Prema stavu drugostepenog suda. Pored toga. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. a suparničarstvo procesno stanje. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. kao držalac. Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac.

pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog . predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj.2007. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku.159 - . tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća.našao da ista nije dozvoljena. Nakon toga. Dakle. 11839/10 (2) od 02. da tuženi uspe u parnici.da tuženi uspe u parnici. kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva. Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora.06.kao lice koje živi u stanu . s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog.umesto predaje označenog građevinskog materijala . kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. na čijoj se strani meša. godine) 244. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige. nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača. navedenih u samom rešenju.05.06. tačka 5. u ovom slučaju. učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana. umešač je . ovog zakona.PARNIČNI POSTUPAK 243. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili . Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke. pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom.000. pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača. Prema članu 208.2009. sa pozivom na član 208. zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog. koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine. po kupoprodajnom ugovoru od 20. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača. Konkretno.isplata iznosa od 196. Rešenjem od 25. Umešač stanuje od 1996. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Dakle. uspe u parničnom postupku koji se vodi. godine. Pž.2010. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala.oo EUR u dinarskoj protivvrednosti.2010. te se u svom podnesku od 20.09. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku .ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. a ne u pogledu privremene mere. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu.

Kod takvog stanja stvari. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici. Dakle. 242/2010 od 14. shodno članu 208. suda nije dozvoljena. odluka o mešanju. po oceni Vrhovnog kasacionog. Osim toga. odn.160 - . Naprotiv. pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje. Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe.04. Na ovo upućuje i član 209. Zakona o parničnom postupku. on ima položaj običnog suparničara (član 211. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora . imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog. Zakona o parničnom postupku).njegova revizija. član 208. godine) 246.2006. Dakle. U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije. akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. kao potreban uslov za mešanje u parnici. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. . stav 1. takođe i većinski vlasnik tuženog.03.tužioca. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda. 12939/05 od 14. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. da stupi u parnicu na strani tuženog. Rev. istog Zakona) i samostalne stranke. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . godine) 245. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. Zbog toga su se i stekli uslovi. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. te da je vlasnik tužioca. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . Zakona o parničnom postupku. u delu u kojem je njegova žalba odbačena. a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena.2010.

nemaju pravni interes u smislu člana 208. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca. u parnici na strani tužioca. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica. tako i navedenog akcionara.P. kad stranka. buduće parnice. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda. Više akcionara tuženog.P. 14112/05) 247. Predlagači. stiče regresno pravo prema trećem licu. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. osim u odnosu na predlagača Z. Međutim. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu.P. Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. 3. među njima i Z. 2.P. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z. pored tužioca. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav. kao generalnog direktora. u slučaju negativnog ishoda parnice. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z. sa izuzetkom Z. kao akcionari tuženog.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara. Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca. mora da podnese teret neke nove. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. stav 1. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci.P. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem. i Z. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici. Za rešenje tog spora zainteresovane su . kao lica ovlašćenog za zastupanje. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu.161 - . jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. i brisan iz registra kad i tužilac.P.

st. kao predigra parnice. 361. po pravilu. 3652/07 od 25. označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31. Ostali pojedinci. da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog. Zakona o parničnom postupku. nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. emocionalni. Zakona o parničnom postupku). da tangira neka njegova prava i interese.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. Iz obrazloženja: Kao neosnovan.2008. a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. tako i spor. Zakona o parničnom postupku). godine) . Tako npr. Iako treća lica. međutim. moralni. 208.2010. st. 2. etički.05. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici.4. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica. po pravilu. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. tač.162 - . 7. donesena u jednoj parnici. Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici. 361. a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. 361. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. njih se nastali spor i ne tiče. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica. Kao što je pravni posao. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. 2.PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu. st. godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici. neko može da ima ekonomski. na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. mogućno je da presuda. Dakle. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke. Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. 295/2010 (2008-2) od 25. za treća lica res inter alios acta.2007. itd. Zakona o parničnom postupku).09. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes.2007. 365. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. Zakona o parničnom postupku. navedenim Rešenjem od 19. tač. može se dogoditi. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 2. 7. 5. Međutim. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači. godine kao nedozvoljenu . Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica. društveni. U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. kao način rešavanja spora između parničara. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica. kojim je zasnovan pravni odnos između strana.03. Zakona o parničnom postupku) . niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava. Pž. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. godine) 248. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora.

2009. Parnični postupak. koje je održano 06. u junu 2009. Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. Iz obrazloženja: Predmetni postupak. podneo tužbu.. 02. počev od 12. 05.2010. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok.2010. da preuzmu postupak.godine i 13.4.. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. radi svojine i zauzeća. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i.ZPP. pozivajući se na odredbu člana 217. dana 04. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog. stavili predlog za nastavak postupka. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. u skladu sa tim. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom. zbog smrti tuženog. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. R. Iz obrazloženja: Tužilac je. R. Zakona o parničnom postupku.I. zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. koji su i njegovi pravni sledbenici.4. . godine. primenom člana 214. 03. nije pokrenut. 2011. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P. stav 1.godine. koji je umro u toku trajanja postupka.I.) 249. 2011. predložio da se postupak prekine.2010. godine) 250.3.godine. Na ročištu za glavnu raspravu.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari.163 - . punomoćnik tuženih je naveo da je. uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje. godine. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca.I.8. koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka.stav1. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.br. nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku. 4.2010. godine pa do isplate.godine. 2011. 222 – 227 ZPP.. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine.1118/2010 od dana: 31. godine. tačka 4.

i u odnosu na prvotuženog) . godine) 252. 5765/11 od 6. . Naime. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214.164 - . Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka. Prema podacima iz APR-a od 03. prestane da postoji odn. Zakona o parničnom postupku. u konkretnom slučaju. odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen. tačka 1. pa je prvostepeni sud pravilno. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima. 10. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja. 09. godine otvoren postupak stečaja. stav 1. 2011.10. Zakona o parničnom postupku odn. primenom odredaba člana 222. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja. prvo. i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. osnovano se žalbom tužioca ukazuje da. Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. tačka 1. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih.04. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. stav 1. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. 3171/11 od 18. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn. ukoliko je drugotuženi umro. ranije važećeg Zakona). stav 1.i drugo-tuženi. Pž. na osnovu člana 207. nisu jedinstveni i nužni suparničari. 05. U konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 2011. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. koja je pravno lice.2011.nisu osnovani. Pž. Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. 2011. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja. Osim toga. 2011. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj. 04. tačka 4. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da. Zakona o parničnom postupku (član 214. godine.2011. godine) 251. nije uspeo da ga pronađe. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada.

Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava.165 - . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja.2010. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom. Zakona o parničnom postupku. na osnovu člana 214. nije predviđen obavezni prekid. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. pa je stoga ovaj sud . a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje.04. stav 1. Dakle. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije . Parnični sud može. 985/09 od 13.doneo rešenje kojim se isti prekida. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka. godine) 253. jer se uvek može podneti nov predlog. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. novog Zakona o parničnom postupku. ali ne mora taj postupak prekinuti. tačka 5. s obzirom da je članom 97. u svako doba. tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. tog zakona. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. tačka 5. Iž. Kao što je navedeno.06. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda. godine) 254. nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede. tj. Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. stav 1. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava.u toku žalbenog postupka . Zakona o stečajnom postupku. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak. Pž.član 214. da li će se primeniti pravilo lex . on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. po Zakonu o patentima. postupka po tužbi zbog povrede prava. pa poverioci. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku. stav 1. 215. Shodno odredbama člana 59. 5520/10 od 10. da li će trgovinski sud po članu 214. u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere.2009. Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano.

Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. oni međusobno ne mogu da se derogiraju. a što je potvrdila i nadležna matična služba. pa je sud na osnovu člana 475.11. godine) 255. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje. prema izveštaju pošte – dostavljača. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216.2006. i 25. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za . shodno članu 218.11. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. posle prijema poziva za ročište. jer je tužilac u međuvremenu umro. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1. kako se to navodi u pitanju. trgovačkih.09. Ovo rešenje je uručeno tuženom. i 14. Po tužbi tužioca vlasnika radnje. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa.PARNIČNI POSTUPAK posteriori. stav 1.09. s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima.2006. godine) 256.166 - . Zakona o parničnom postupku. stav 1. međutim..i 7. tačka 1. koji nije imao punomoćnika. stav 3. na koje nisu došle. Stranku koja je pravno lice. Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1). Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. koji je podneo zahtev za troškove postupka. i 25. tačka 5. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. porodičnih. i 14.. isto nije uručeno tužiocu. stav 1. Kao procesni zakoni. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku. a ne zakonski zastupnik. smatra se da je tužilac povukao tužbu. po zakonu zastupa statutarni zastupnik. a dan pre zakazanog ročišta. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. odredbama člana 97. pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana. što znači da se pravilo iz člana 214. Po nastavku postupka u smislu člana 217. i 7. stav 2. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214. Pored toga. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti. radnih. Zakona o parničnom postupku.. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214.

pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja.03. međutim. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice.03. 9410/06 od 14.2006. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena.2006. 1. odnosno statutarni zastupnik. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. Zakona o parničnom postupku. Dakle. Naime. zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik). stav 1. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. N. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka.167 - . Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine. i 19. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. Tužilac. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V.N. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. a ne zakonski zastupnik. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju.12.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16.prema stanju u spisima . ne primenjuje na zastupnika pravnog lica.750.2009. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. 16. na ročištu za glavnu raspravu od 7. navedene Odluke. godine do isplate.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. Kako je tužilac pravno lice. i 2. a prema odredbi člana 482. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. i čl.6.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje. istog zakona. godine) 257. te se s toga odredbe člana 214. a prema odredbama člana 482. postupak pred Ustavnim su. stav 3. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora.2010. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. st.

u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda . Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. Dakle. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda.2010. 16. godine) 258. i 19. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja.168 - . ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. stav 1.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka.08. Naime. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. navedene Odluke. shodno odredbama člana 51. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. stav 1. i čl. stav 1. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.prema stanju u spisima . koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106.03. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.03. 10982/10 od 31. godine do isplate. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. stav 1. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. Tužilac. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. i člana 56.750. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. i 2. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. shodno odredbama člana 51. stav 1. 1.2010. Pž. godine. stav 1. st.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. i člana 56. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka.2009. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. međutim.

a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca. koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem. tj. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. Pž. mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja. da li je ona dovoljno određena i jasna.2010. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene. Na koji način će parnični sud. Zakona o parničnom postupku. i 2. Zakona o parničnom postupku. osnovanost tužbenog zahteva. odlučeno rešenjem stečajnog veća. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev.08. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. te kako je o prijavljenom potraživanju. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. stav 1. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 259. a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . stav 1. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe.169 - . dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. 10982/10 od 31. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće.

tačka 12. stav 1. Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca. stav 4.2011. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. kao izvršne isprave. tačka 5. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. 98 i 192 istog (čl. . a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. Zakona o parničnom postupku. godine. koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja. tj. ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349. sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222. ranije važećeg Zakona).11. i 14. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja. ranije važećeg Zakona). istog (član 214. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. i 25. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. godine) 260. stav 4. stav 1. jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne. Članom 23a. i 20. Zakona o parničnom postupku (član 216. st. i 2. 1. ranije važećeg Zakona). stav 1.02. 100. stav 2. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. tačka 5.05.170 - . U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Shodno članu 224. u vezi sa čl. a postupak restrukturiranja nije okončan.PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno. Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje. stav 1. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. 103. i 2. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja. tj. Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.2006. otvoren rešenjem istog suda od 05. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361.2011. godine) 261. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. i 187. još nije donet program restrukturiranja.06.2005. godine odbacio tužbu primenom člana 101.10.

Odrebom člana 224. za vreme trajanja prekida postupka. i čl. st. Zakona o parničnom postupku.12. Primeniće se član 216. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. člana 216. Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21.rešenjem od 12. stav 1. 2.05. jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave. u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim. godine. Zakona o parničnom postupku (član 216. stav 1. godine prekinuo žalbeni postupak. istog člana propisano da. tačka 5. U stavu 4.11. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje. 7497/2011 od 23. Zakona o parničnom postupku. na osnovu odredbe st.2001. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda.171 - . i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja.2011.2001. 214.2005.08. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12. godine. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe.10.2009. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave.2005. Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi). u pogledu koga je zaključena rasprava.2009. godine) . tačka 5.2011. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji. osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave.12. godine) 262. stav 1. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. i 2. 216. Zakona o parničnom postupku (član 214.05. U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04. godine prizna sva prava iz radnog odnosa.2011. Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja. pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude. stav 1. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka.2001. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku). (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. čl. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Pž.05.2010. vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. aktom od 08. tačka 5. a Okružni sud kao drugostepeni je. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl. godine do 15. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka.2011.08. u stavu 1. U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da.03. dok je odredbom stava 2. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. stav 1. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. godine već bio prekinut.PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu.03. 1. 217. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava. Gž. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje. 1949/09 od 19. godine do 15.12. izreke. stav 2. ranije važećeg Zakona) . s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom.

dok. koja se "vodi pred stečajnim sudom". Podneskom od 03. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka.08. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu. nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja.10. 25/2010 od 24. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl. imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa. prethodno. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96.PARNIČNI POSTUPAK 263. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Gž. Članom 214.06. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90. 103.03. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome.2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11.2009. Uz ovaj podnesakMeđutim. istog Zakona.u smislu odredbe čl. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog. 100 Zakona o parničnom postupku.172 - . te da su oni njegovi zakonski naslednici. stav 1.2009. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima. navodeći da je tuženi preminuo dana 24. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje. Međutim. godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti. ali tek po donošenju zaključka o .2009. Otuda odredba člana 97. te da su . Stavom 3. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5.2010. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17. u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. stav 1. 217.smatra povučenom.03. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o parničnom postupku .11. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda . Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. stav 1.2008. naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla.2008.02. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97. ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno. Rešenjem istog suda od 21. pa im je sud (dopisom od 31. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. godine) 264. godine. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog. mogu preuzeti postupak. tačka 5. i to u smislu odredbe čl.

i 14. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. Da li se na osnovu analogne primene člana 313. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju. Zakona o parničnom postupku. godine) 265. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka. navedenog zakona. U protivnom.173 - .2006. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova.09. i 25.11. septembra 2005. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka. a priznato pravo prema članu 31.09. Zakona o stečajnom postupku. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19. godine. stav 2. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97. objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). i 25. Dakle odredbu člana 216. bilo na predlog stranke. pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. stav 2. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. i 14. Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka. ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta . stav 1. .rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. godine) 266. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 2. Izuzetno od odredbe iz člana 12.2006. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. i 20. Odredbu člana 216. pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima.11. bilo po službenoj dužnosti. preuzima započetu parnicu. to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti. i 7.

U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima. i 25.174 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. odnosno međunarodnog registrovanja. pa je poverilac. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga).11. Međutim. To je slučaj iz člana 50. i 14. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga. i 55. Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59. Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila. Zakona o žigovima. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu. koje je predmet tužbenog zahteva. Prema članu 12. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu. Zakona o žigovima. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga.2006. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta. Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos. i upravnih i sudskih. 3725/06 od 26.2006. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga. Zakona o žigovima. koji se vodi pred istim organom. istog zakona . i 7. i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. godine) 267. može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena. odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja.pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ. dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. 53. pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. Članom 59. ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava. kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). prethodno pitanje . a ne za sve. 66. koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. koja ima karakter rešenja u upravnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa.04. godine) . Rešenje o priznanju žiga. i 67.09. Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava. onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda. nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. zastane. zatim iz čl. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. Članom 59.

a ne i zastupnika pravnog lica. Da li se odredba iz člana 214. tačka 4. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482. tačka 3. Zakona o parničnom postupku). ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. Tužilac. ZPP) 269.175 - . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. i za tok postupka nema nikakav značaj. upisane u registar u smislu člana 482. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977.2006.09. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava.11.PARNIČNI POSTUPAK 268. stav 3. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. ako pravno lice ima druge zastupnike. i 14. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. umre u toku parnice. a pravno lice nema punomoćnika. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. analognom primenom člana 214. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . stav 3. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. i 7. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. tačka 3. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. istog zakona? Odredba člana 214. Zakona o parničnom postupku). Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). (sada 214. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. stav 1. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi.233. i 25. tj.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tačka 3. kao direktor i zastupnik.

prvostepeni sud je primenom člana 223. sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate. Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni. U konkretnom slučaju. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. pa . Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova. na izgradnji fabrike boja za kožu. jer je tužilac. u smislu člana 8. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. Ni tužilac. a shodno čl. da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos. Međutim.176 - . predstavlja prethodno pitanje. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. Pž. nisu osnovani. kojim je.tuženog. kako tužilac druge dokaze nije dostavio. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati.2011. U tom postupku tuženi je ovde tužilac. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu. Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka. kao izvođača radova. tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga. a prema priloženim dokazima. na saglasan predlog stranaka. 220. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. kao i vrednosti istih.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. godine) 270. Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka. stav 1. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja.05. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. Zakona o parničnom postupku. kao naručioca radova i tužioca. 8909/2010 od 12. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova. po njegovim navodima.

stav 1. pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem .oo eura.2010.član 223. pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296. Zakona o parničnom postupku. Ako sud. Zakona o obligacionim odnosima. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika . Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog. istog Zakona. Zakona o parničnom postupku.član 223. pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu. Rev. u smislu citiranih odredbi Zakona. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda.član 220. godine) 271. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. u smislu člana 105.član 221. osim dokaza dostavljenih od strane tužioca. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12. stav 2. tužilja u toku postupka . U ovom slučaju. istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. godine koju je potpisa zajmodavac. ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza.član 300. kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu. odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog.300 eura. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke . Zakona o obligacionim odnosima. već je navedena sporna činjenica prijema robe.02. stav 1. jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio. u vezi člana 300.09. Zakona o parničnom postupku. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj. ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke . stav 1. Stavom 2. 195/10(1) od 17. jer je on te navode osporavao. a predloge za izvođenje drugih dokaza. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo. stav 1.500. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.oo eura. Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži.nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja .iznosa od 10. Inače.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac . Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti. što je i konstatovano na potvrdi od 20.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2.800. ako zakonom nije drugačije određeno . to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262.2004. treba odbiti kao nepotrebne. na osnovu izvedenih dokaza. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . pravilno je tužbeni zahtev odbijen.oo eura.177 - . pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu.

odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja. godine) 272. a ne samo parafrazirati iste. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan. nije bilo osnova ni razloga.2005. i ceniti iskaze saslušanih svedoka. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Imajući u vidu. nepristrasan i potpun. jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja. već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. je na tužiocu.2006. sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza.9.PARNIČNI POSTUPAK svedoka . sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova.magacionera tuženog. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica. dok za preostali iznos nije dug izmiren. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze. ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate. a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke.178 - . jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. na tuženom je bio teret dokazivanja. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova .03. kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. međutim. da je tužilac u svom podnesku od 7. U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice. Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. Pri tome. 13433/05 od 22. on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu. sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. Pored navedenog. u sporu za naplatu cene radova.

imajući u vidu sam tok postupka. tužilac ima prava da potražuje plaćanje. i 223. tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. Pž. Dakle.nisu osnovani. 2265/2010 od 22. u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja.12. stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. naime. prema stanju u spisima.nisu osnovani. a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). stav 2. pozvao na odredbe člana 324. pri tome. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka. godine) 274.2010. godine) 273. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena .smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja. koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak. One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se. Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati.04.član 222. Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove . Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica.179 - . niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . kao ni visinu fakturisane naknade. 9117/06 od 14. 220. imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga. sud će odbiti da izvede dokaze.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Upravo zbog toga je sud pravilno.isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun. i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. Zakona o parničnom . a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica . jer razloga za dokazivanje nema. njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) .2006. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze. te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog. Međutim. Zakona o parničnom postupku. Naime. Prema odredbama čl.

a zbog docnje u plaćanju).2009. podneskom od 18. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim.03. a kako su. a za koje tuženi nije dostavio dokaze . Na ročištu od 30.na osnovu člana 262.2010. Pri tome.PARNIČNI POSTUPAK postupku.150.05. na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu. godine) 276.2010. i to po oba tražena osnova . stav 1. 2956/2010 od 27.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa. Pž. odn. posle usaglašavanja poslovnih knjiga.tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa. godine. Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice. godine) 275. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je . godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže. Zakona o parničnom postupku).zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog . te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga. shodno iznetom. Zakona o parničnom postupku.prema stanju u spisima .shodno članu 222.05. stav 2.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu. sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje .tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima . a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima.180 - .nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu. Navodi tuženog u žalbi . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn.2009. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je .da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao. Pž. 984/10 od 18. Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima.01. tačka 12. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom. stav 1. Imajući to u vidu.

Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste). Zakona o parničnom postupku.2010.2009.07. godine) 277. Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. stav 2. 293/10(1) od 17. stav 4. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. 7 Pž. Zakona o parničnom postupku. da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn. a u spisima niti je priložen ovaj Izvod. iz istog proizlazi da je odštampan 14. u smislu člana 223.teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn. on se nalazi u "škart" spisima. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre.05. o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne. budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke. godine) . Dakle. 3251/2010 od 13. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.2010. u biračkom telu. osim kada zakonom nije drugačije propisano . a ista je bitna u već navedenom smislu. godine tj. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. tačka 7. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost. Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) .03. Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik . Zakona o parničnom postupku. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK nosti. jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. pa i elektronskim putem. Zakona o parničnom postupku.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Rev.član 232. Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja .preduzetnik. Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata . Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari.181 - . Takođe. da je došlo do tih štetnih posledica po njih. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari.član 7.

30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. kada je tužilac obavešten o nedostatku. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis. Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8. jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno.875. Zakona o parničnom postupku. uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Zakona o parničnom postupku. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava. zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje). Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK 278. Imajući navedeno u vidu. Zakona o parničnom postupku. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom. odbio navedeni predlog. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi.182 - . Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana. Zakona o parničnom postupku. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. ali je ne mora ni biti. istog zakona.

Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor. U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze. to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl. i 223. 5190/06 od 15. 220. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. ZPP) 280. to ne proizlazi. Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva.243. . ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja.183 - . kao i koja je njena visina. Prema stanju u spisima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. i koja je visina navedene štete. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi.05. godine) ISPRAVE (Član 238 .3. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje. godine) 279.2006. tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom. 1823/06 od 24. tužilac je promenio osnov svog potraživanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu. Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika.2007. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja.

ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. godine. stav 3. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. godine do marta 2008. kao jednostrani akti. bilo da prevozi robu ili je prazno. Zakona o parničnom postupku. shodno članu 26. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu. dobija evidencionu karticu. godine. godine na graničnom prelazu. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. godine do marta 2008. a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu. Na utvrđeno činjenično stanje. kao zakupac. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. 10. godine. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu. ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. 10. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn. U konkretnom slučaju. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune.184 - . Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo.član 26. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni.član 223. Predmetnim ugovorom tužilac je. Zakona o obligacionim odnosima. Priloženi računi koji. putnička vozila i kamione.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. 2006. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je. godine do 06. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen. 2006. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06. a koji nisu potpisani od strane tuženog. a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio. Osim toga. godine prelazila granični prelaz. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga. uzeo u zakup parking prostor za autobuse. U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. 10.00 dinara. Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. stav 2. Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska.000. Zakona o obligacionim odnosima. 2008. tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . Članom 7. ako zakonom nije drugačije određeno . godine pa do marta 2008.

ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. poravnanja iz 1996. to ne proizlazi.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. Kako tužilac. shodno odredbi člana 223. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio. Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. ako ne koristi njegov parking prostor. što i potvrđuje organ . s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne. 5227/05 od 23. S tim u vezi.2006. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose. godine) 282. kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca.05. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage. 5686/10 od 12. i člana 300. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio. godine) 281. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. proveravanjem ili veštačenjem. Pž. godine. razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne.2011. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu. proveravanjem. nepropisno parkiran.ako nije izmenjena njena sadržina. ugovor). podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog.ako potiče od izdavaoca i 2 . Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996.185 - . Ako se ospori istinitost isprave. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. Zakona o parničnom postupku. godine. a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji. Izvornik potiče od izdavaoca. veštačenjem). Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala.01.

a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232. Autentična isprava ima dokaznu snagu. Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. Autentična isprava ima dokaznu snagu.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ako nije izmenjena njena sadržina. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. isprava je lažna. Izvod može da bude i overen i neoveren. veštačenjem). 5227/05 od 23. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave.2006.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca . s tim što nedostatak isprave u originalu.01. Ako se pojavi sumnja u istinitost. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. proveravanjem. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. ako potiče od izdavaoca i 2.. smatra se da je isprava autentična.. veštačenjem). može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. delo isprave. Ako je potpis istinit. smatra se da je istinita i sadržina. a . te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike . Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. početak teksta. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države. Ako se pojavi sumnja u istinitost. 5227/05 od 23.L. Ako je potpis na ispravi neistinit. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. proveravanjem. 64 po kojoj zajmoprimac Y.. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1.L. Ako se ospori istinitost isprave. London. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. godine) 283. završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ako nije izmenjena njena sadržina. pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti. sud proverava autentičnost isprave.originale u uobičajenom sudskom roku. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. sud proverava autentičnost isprave. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave. smatra se da je istinita i sadržina. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. Ako je potpis istinit. smatra se da je isprava autentična. Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog.. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Ako je potpis na ispravi neistinit. smatra se da je isprava autentična. stav 3. Ako se ospori istinitost isprave. isprava je lažna. godine) 284. tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu.01.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu. ako potiče od izdavaoca i 2..2006. Međutim. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br.186 - . a sada jedinog tuženog. Međutim.

u svojstvu avaliste po istoj. u fotokopijama.742. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca. da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. onda je metod upoređivanja. predviđeno je da će sud. isprave u prepisu. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi. Iz odredbe člana 102. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu.. Zakona o parničnom postupku. juna 2000. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan. godine. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu. Prema članu 102. navedenog zakona. to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. pa postupiti na isti način. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica.. a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. i to organa druge države.PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde.. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio. a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232.18 USD sa kamatom od 22. onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata. te na osnovu ovlašćenja od 14. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. jer ni ovom sudu. Međutim. stav 1. Kod takvog stanja stvari. na zahtev protivne strane. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. Zakona o parničnom postupku. . što bi značilo da je ovaj dokaz cenio. Stavom 3 istog člana. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. Očigledno ova pretpostavka nije tačna.. Ako nije. oktobra 2004. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. na iznos od 4. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. odnosno falsifikata. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K.680.187 - . a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog. a da su podnosiocu dostupne. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti. Ako ipak jeste. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište. na zahtev protivne strane. godine. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. pa ni postupajućem sudu. stav 3. težnji za odugovlačenjem spora. zloupotrebi procesnih ovlašćenja.

proveravanjem. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. avgusta 1996. Neoverena fotokopija privatne isprave. Pž. br. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. godine) 286. oktobra 2004. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak. prema stanovištu ovoga suda. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1.12. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova. br. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka.188 - . godine. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. u sredini reči dostižu maksimum. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega.2006. ime i prezime potpisnika. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. prva slova povećavaju. aneksa br.2005. Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. 168/06 od 28. . godine. te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici. Što se tiče potpisa. avgusta 1996.06. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. čija je istinitost (autentičnost) osporena. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata. Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. predložio uvid u spise krivičnog postupka. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera.) 285. ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja. avgusta 1996. godine. 4139/04 od 8. 12434/05 od 27. veštačenjem). Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž. godine lažna isprava – falsifikovana isprava.

podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može. da je istražni postupak u toku. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. veštačenjem). Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja. avgusta 1996. jer ako se ospori istinitost isprave. godine. smatra se da je isprava autentična. godine. kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja. ali ne mora suočiti. poravnanja od 1. čija je istinitost (autentičnost) osporena. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave.01. godine. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. Međutim.189 - . Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. avgusta 1996. prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. godine. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave. ali to nije nužno. ZPP) 287. Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja. avgusta 1996. a potom za pitanje dokazne snage te isprave. da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka.2006. Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja. veštačenjem). Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.) SVEDOCI (Član 244 -258. proveravanjem. ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1. 5227/05 od 23. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka. koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak. ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. . ako se ospori istinitost isprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa i predmetnog poravnanja. protiv kojih se vodi istražni postupak. godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. Međutim. Pomenuto poravnanje je privatna isprava.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996. jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja. Dalje. proveravanjem. jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave.

pa eventualno i da. ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri. a što je u domenu njegovih ovlašćenja. Prema iznetom. stav 3.01. st. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Uostalom. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan.275. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje. 13385/05 od 24. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere.2011. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica. ZPP) 288. Zakona o izvršnom postupku. To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu. saglasno članu 259.) VEŠTACI (Član 259 . i 2. Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. Naime. godine) 289. Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan.190 - . Kako u konkretnoj situaciji sud.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi.2006.01. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Zakona o parničnom postupku. to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. 14767/10 od 10. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka. kojim će . saglasno članu 260. Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog. 1. jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz. Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila. Pž.

PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka. a bez zakazivanja ročišta. pa je na osnovu člana 376. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. na koji se stranke mogu izjasniti pismeno. Prema članu 257. već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice.191 - .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2005. dostavlja sudu pre rasprave. a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja. ima svojstvo stalnog sudskog veštaka. usvajajući tužbeni zahtev. i eventualno iznesu predloge. godine) 290. stav 2. Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. Zakona o parničnom postupku. a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun. zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S. a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2006. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. kojim će imenovati drugo lice za veštaka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. imajući u vidu odredbe člana 256. Zakona o parničnom postupku. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka". Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8. i 20. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo. tačka 12. Saglasno članu 249. ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe. stav 1. stav 2. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku.06. a saglasno članu 256. broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Zakona o parničnom postupku. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka.B. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden. 7567/05 od 9. koji je dao pismeni nalaz i mišljenje. godine) 291. Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu.01. a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak.

u vezi sa članom 249. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. i 20. istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva . već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249. Zakona o parničnom postupku. Veštačenje vrši jedan veštak.član 250. radi kojih je veštačenje određeno. rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio. U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje. istog. i 4. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati. u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4. i to u postupku veštačenja. godine) 292. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. stav 1. a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu. stav 2. sud veštaku određuje da ih dopuni odn. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj.192 - . Zakona o parničnom postupku. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze. Zakona o parničnom postupku.06. obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o . Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . Imajući u vidu citirane odredbe.član 257. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu. I prema oceni ovoga suda. a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je.član 251. stav 3. Zakona o parničnom postupku. izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne. Zakona o parničnom postupku. kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. Međutim. koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. ispravi nalaz i mišljenje. a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu . Sve sporne činjenice. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima.dubine bunara i filtera koji se postavljaju. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. S obzirom nato. Zakona o parničnom postupku. Sa druge strane.2005.

a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka. po mišljenju suda. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn. koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu. Zakona o parničnom postupku. i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. Zakona o parničnom postupku. već je bio dužan da . ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. stručan i sveobuhvatan. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima. shodno iznetom. a radi koga je veštačenje i određeno. Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe. u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica. Zbog toga je. Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz.obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. Ovaj propust. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. nije od uticaja. Ovo zbog toga što je. a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz.posle sačinjenog nalaza veštaka . pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje. stav 2.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima). svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu. prema stanju u spisima. sud ovlašćen da.2010. na osnovu člana 376. neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan. u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak. u celosti prihvatio. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.07.PARNIČNI POSTUPAK njima. 2489/10 od 08. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka. pa i Agencije. sud je . nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud. Takođe. Prema stanju u spisima. 7005/2010(2) od 22.07. godine) 293.2010.nisu osnovani. Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno. Pž. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. čiji je nalaz i mišljenje.193 - . Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. na koji se žalbom ukazuje. jasan. godine) . Pž. Naime.

i 7.09. Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka. Zakona o parničnom postupku. stav 2. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. jer tuženi . Naime. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka. Međutim. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom.bez naredbe suda da bude priveden na ročište . Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. Porodičnog zakona. Zakona o parničnom postupku (član 361. Da li se u smislu člana 263. stav 3. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom. ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202.283. stav 2. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. ZPP) 294. i 25. Gž.11.04. tačka 7.2009.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 .nije mogao da se odazove pozivu. tačka 7. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena. čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. stav 3. i 14. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora. o čemu je podneskom obavestio sud. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše. stav 2.2006. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. a pobijana presuda ukinuta.2010. godine) 295. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. godine) . Na ročištu održanom 03. Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja. u navedenoj situaciji. smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka.2 817/10 od 17.194 - . sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke .lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije. prema oceni Apelacionog suda.11. o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj.

te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. ali je ovlašćen da. Zakona o parničnom postupku. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. koji je saslušan u svojstvu svedoka. Da li se u smislu člana 263. Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova. Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom.09. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is. iz iskaza nadzornog organa. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. 1667/10 od 20. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni.195 - . stav 3.2010. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka. gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). Shodno članu 267. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza. godine) 297. Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. S druge strane. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja.PARNIČNI POSTUPAK 296. sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. u prisustvu stranaka i nadzornog organa. a što nije bio ni dužan da zna. imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. stav 3. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. Pž.

2005..odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. 1 do 3.. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača. Prema stanju u spisima.S. godine. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . objekat postoji. tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. br. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. i 20.5. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. a posebno izvedenim veštačenjem. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. stav 1. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. stav 1. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana.. dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku.. to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. a koje je izveo po ugovoru br. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom .. jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke." iz L. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. iz L. pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka. tač. 72 od 30.196 - . stav 1. prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269. Zakona o parničnom postupku. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio. koji su već obavili veštačenje. škola su izvedeni. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku..2005. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove.. stav 1. što se u svakom trenutku može učiniti.PARNIČNI POSTUPAK kazom. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. Radovi na objektu M.288. protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R. Zakona o parničnom postupku.06.. ZPP) 298. broj 125/2004).

i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza.9. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. Pvž. stav 1. i potvrđeno rešenje prvostepenog suda. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269.2009. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. stav 1. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P. dakle van ročišta. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava. br. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. tačka 2. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. koje će prvo da ceni prvostepeni sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. br. i 7. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. sud može s pozivom na odredbu člana 313. a posebno izvedenim veštačenjem. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. i 14.09.11. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. godine) . već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. propisujući da u postupku obezbeđenja. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. a na osnovu člana 387. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave.197 - . Zakona o parničnom postupku. br. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. i 25. 892/2009 od 4. ZPP) 299. stav 1. 363/08. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265. stav 1. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 . Zakona o parničnom postupku.291. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan. dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. Zakona o parničnom postupku. To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja. Iz iznetih razloga. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. zbog odlaganja.2006. a po donošenju presude. koji su već obavili veštačenje. Zakona o parničnom postupku. 125/04) u članu 265.

To dalje znači.03. Prema stavu pravne teorije procesnog prava. Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2. ZPP) 300. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. u članu 5. Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. prvostepeni sud je pravilno postupio. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Gž. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. stav 1. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. Međutim. tačka 2. Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . u čl. da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti.sudije opštinskog suda. 35. godine. a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije. kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda. 84/04) je prekluzivan.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena.2005. tako da će parnični sud na osnovu člana 279. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu.2010. Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos. Ako ona nedostaje. Po oceni Apelacionog suda. 125/04). zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. imajući u vidu citirane propise.198 - . Isto tako. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. i 151. prvenstveno zbog nejasnoće člana 96. kao u konkretnom slučaju. 157/10 od 18. godine) 301. u članu 151. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. Naime. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. Uz to. već i građanskopravna odgovornost. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.2. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. tužbu se mora rešenjem odbaciti. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih .

stav 1. 63/01. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac. odnosno arbitražno veće. kojim predsedava stečajni sudija. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. rok iz člana 96. u skladu sa stavom 1. stav 1. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. ovog člana obavesti stečajno veće. da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. člana 96. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku. U slučaju iz stava 1. ovog člana. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. zavisno od visine spora. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija. upućuje se na parnicu. u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . ovog zakona. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan. Ako poverilac iz stava 1. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. Član 96. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka. Predlog iz stava 5. Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. 27/03.199 - . odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. a predsednik veća je stečajni sudija. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. stav 1. stav 1. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. kao i dokaze u vezi sa zahtevom. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika. odnosno arbitražno veće. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana. ovog člana. stečajni sudija. zavisno od visine spora. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara. Poverilac osporenog potraživanja može.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Prema jednom. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. 41/02. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja." Član 118." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. drugog stečajni dužnik.

što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati. Četvrto. Zakona o stečajnom postupku. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu. Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. stav 1. i 2. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji. Drugo. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. stav 1. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. st. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. odredbu člana 96. Prvo. Međutim. to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor. stav 3. bez obzira kada je tužbu podneo. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem . 1. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe. Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. I kao peto. odredbom člana 29. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. stav 1. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem. članom 5. mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. stav 1. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. stav 1. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Smatram da je rok iz člana 96. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Rok iz člana 96. stav 1.200 - . poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu.

Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. Zakona o prinudnom poravnanju. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. Zakona o stečajnom postupku. tačka 2. i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. stav 2. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni. svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. u članu 96. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. stav 1.201 - . u vezi sa članom 5. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena). a ne i po isteku tog roka. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Zakona o stečajnom postupku. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. Zakona o stečajnom postupku. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca. tačka 2. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega. stav 1. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. stav 1. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. Naime. stav 1. Peto. to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. tačka 2. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. Treće. Sedmo. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. Međutim. stav 4. a ne i na podnete tužbe. njihova potraživanja. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. od dana prijema zaključka iz člana 94. stav 1. Šesto. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . Zakona o parničnom postupku. Pošto je posebnim propisom iz člana 96. ovog Zakona. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena. Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. Četvrto. stav 1. odredbom člana 279. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. stav 3. Rok iz člana 118. Radi se o izuzetku po članu 29.

i 279. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna.član 279. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96. 29/10 od 24. i 187.103. Zakona o parničnom postupku? . u vezi čl. Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. Gž. smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl. 103. nalaže tužiocu da se tužba uredi. U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku . godine) 302. 78 i.2005. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud. .11. ovog zakona . 103.202 - . sve s obzirom na odredbu člana 284. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. ponovo preispituje urednost tužbe. 100.03. jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora. ZPP) 303. Zakona o parničnom postupku. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. stav 1. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 .tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. Zakona o parničnom postupku.2010. Iz toga sledi da sva pitanja. stav 1. i čl.300.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. 279. Po prethodnom ispitivanju tužbe. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno.i to čl . sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja. 103. stav 1. Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl. odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. nije zaključio da je tužba neuredna. u toku glavne rasprave.

stav 2. 2. Osim toga. godine.2009. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku). sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16. zakazao raspravu za 04. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin. sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda. stav 2. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda.2009.10. Zakona o parničnom postupku. stav 1. stav 2.203 - . o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. u međuvremenu. tačka 9. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku. stav 5. Zakona o parničnom postupku. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti. 4. on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka. stav 1.06. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. godine. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 . Ova okolnost je tačna. godine.2009. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu. istog Zakona. drugostepeni sud je rešenjem od 04. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore. ZPP) 304.06. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. a ni bitna povreda iz član 361. 324. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29. stav 2. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08.309.00 časova. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona.2005.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 3. na koju revident ukazuje. tač. i člana 300. poziv sadrži pečat drugostepenog suda. i 346. Međutim.05. jer je dobio nepotpisan poziv. čl. a ne iz odredbe člana 284. stav 1. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361. član 17.2009. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284. stav 1. Zakona o parničnom postupku. stav 1. i 20. a najpre iz odredbe člana 298. Pošto je punomoćnik tuženog. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20. godine u 13. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. 3. radi odlučivanja o žalbi tuženog. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. na osnovu člana 369. Zakona o parničnom postupku. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25. stav 1.06. godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu.05. tačan broj predmeta i sve ostale po. i 10.2009.

Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu. Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca. Zakona o parničnom postupku. a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje. jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. Rev. kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98. stav 1. i 25. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. stav 1. Zakona o parničnom postupku). u smislu člana 92.član 293. stav 2. stav 1. Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela. i 2. Zakona o parničnom postupku. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan.05. 296. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti . kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje. tj. a ako obe stranke nisu pristupile. tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu. stav 1. stav 1. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o parničnom postupku). U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475. godine) 306. i članu 475 st. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. na koju se posredno u reviziji ukazuje.2010.09.2006. ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289. 289. i 14.član 293.204 - . ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. Zakona o parničnom postupku.11. Protiv rešenja iz stava 2. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. stav 2. po tužbi podnetoj još 1997. Inače. ovog člana nije . stav 2. 2736/2010 od 19. stav 2. i 7. Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi . ranijeg Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca. jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku. Članom 92. godine) 305. 1.

niti ima obavezu da ročište odloži. sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Gž. Zakona o parničnom postupku. godine) 308. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale . (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom.03.takođe nije dozvoljena žalba.01. i opravdaju određenim razlozima. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. 45/10 od 18. Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta. niti ima obavezu da ročište odloži. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 .2010. stav 2. a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311. U tom smislu. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. o kome unapred obaveštavaju sud. Dakle. ne obavezuje sud da sprovede postupak. Zakona o parničnom postupku. a formalno prisustvo tuženog. Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. Imajući u vidu navedene odredbe. u smislu odredaba člana 260. a formalno prisustvo tuženog.PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba . Gž.2010. 250. 103/2010 od 19. već je neophodno da svoj izostanak.član 293. tužba se smatra povučenom.tužba se smatra povučenom. U konkretnom slučaju. Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan.320. protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Zakona o parničnom postupku (član 296. i 251. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke.205 - .član 296. a postupak obustavljenim. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu . U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku. stav 3. ZPP) 307. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju. Zakona o parničnom postupku . u vezi čl. Ranije važećeg Zakona). Na drugoj strani. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane.

stav 2. stav 2. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku. da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen. obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan.05. i 20. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. a svakako je dužan da u rešenju. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje.06. stav 2. stav 2. godine) 310.2005. stav 2. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. jeste neopravdan izosta.06. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta. Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296.neosnovani su.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. godine) 309. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296. a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju. Pž.2010. Zakona o parničnom postupku. 3249/2010 od 27. pa i opravdanosti tih razloga. Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .206 - . koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. Naime. godine) 311.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) .2005. u momentu donošenja rešenja.

Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. istog zakona. stav 2. godine. Zakona o izvršnom postupku. da li je izostanak opravdan ili ne. bez obzira na razloge propuštanja. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. stranka bi morala blagovremeno. br. Dakle. kao i odredbe člana 463. Međutim. decembra 2004. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. a po oceni drugostepenog suda. juna 2005.2005. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.09. Međutim. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. u konkretnom slučaju. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci. Naime. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. što je u konkretnom slučaju izostalo. Po mišljenju drugostepenog suda.207 - . što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. stav 1. Zakona o parničnom postupku. novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. opravdanost izostanka. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. tj. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. Prema tome. prvostepeni sud mora da . pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19. Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. godine. Ali. tužba se smatra povučenom. stav 2. da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. U članu 296. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. godine) 312. raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. Pž. Dakle. jula 2005. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne. u vezi sa članom 54. dakle pre održavanja ročišta. 10559/05 od 3. stav 2. ukinuto u celosti. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 1. da li je izostanak opravdan ili ne. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Prvostepeni sud dodaje. 14558/04 od 22. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296.

septembra 2005. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1. tužba se smatra povučenom. tačka 3. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. godine. Međutim.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom.208 - .08. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Pž. Zakona o parničnom postupku. godine. pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale.2005. tačka 12. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. 5588/05 od 26. marta 2005. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. jula 2005. stav 2. u smislu člana 296. novembra 2005. novembra 2005. novembra 2005.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. broj 125/2004). Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Žalbu tužioca na rešenje od 19. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296. Zakona o parničnom postupku. člana 159. stav 2. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. Naime. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. godine. jula 2005. Prema stanju u spisima. stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. dostavljeno mu je 3. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. godine. jula 2005. godine. godine) 313. godine. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31. stav 2. U konkretnom slučaju. januara 2005. stav 2. Članom 296.

pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296. godine). Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. godine). ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. i to putem podneska od 28.PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. godine) 315. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. Iz obrazloženja: U članu 296. stav 2. novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim.209 - . pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. radnja nije preduzeta. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. ali na to ročište nisu pristupili. Stranka mora blagovremeno. Zakona o parničnom postupku. jula 2005. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. 451/06 od 24. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan . Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse.2006. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane. opravdanost izostanka. februara 2005. tužba se smatra povučenom. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu.2006. Dakle.02. stav 2. godine) 314. 12886/05 od 1. dakle pre održavanja ročišta. novembra 2005.01.

godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22. i u vezi odredbi člana 20. Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Sada. godine) 316. 8782 od 22. čuvanja i vaspitanja dece. ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. godine Trgovinski sud u Z. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o uređenju sudova i člana 60. stav 2. februara 2005. radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna.. Međutim.2006. Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. Iz obrazloženja: Rešenjem P. utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. avgusta 2005. godine nije stigao u sud. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. U slučaju u kome je on blagovremeno predat. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. zakonskog izdržavanja. Kod takvog stanja stvari. Prema tome. Prema tome. Prema stanju u spisima taj telegram br. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka. Prema tome.02. godine poslao telegram sudu br. avgusta. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. meničnim. 1555/05 od 16. avgusta 2005. jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. zemljišnoknjižnim. februara 2005. stav 2. prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. jula do 30.PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. Telegram je predat Službi "96". jula do 30. radnopravnim. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima. u stvarima smetanja poseda. Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296. ali je izgubljen ili uništen.. 139/2005 od 17. stav 2. februara 2005. Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju. stečajnim stvarima. Zakona o parničnom postupku. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. stav 2.210 - . polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296. Zakona o parničnom postupku. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta. čekovnim. stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po . pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. krivičnom postupku prema maloletnicima. Zakona o parničnom postupku.

2006. godine. a stranke su uredno pozvane. tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen. godine.2006. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. godine. pa se stoga. avgust 2005. marta 2005. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296. a rasprava zakazana rešenjem 2. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave. 11989/2005 od 20. da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. juna 2005. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta. kako bi isti obezbedio zamenu. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. godine) 318. stav 2. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. stav 2. novog Zakona o parničnom postupku. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. stav 2. s obzirom na sadržinu rešenja. doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. stav 2.03. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296.03. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud.211 - . 10651/05 od 1. kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. Zakona o parničnom postupku. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o . nakon ročišta. Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio. žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. tužba se smatra povučenom". zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora. Iz obrazloženja: Član 296. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. godine za 17. godine) 317. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim.

stav 2. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. Zakona o parničnom postupku. stav 2. i 7. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. godine) 320. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. na osnovu člana 296 stav 2. da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne.11. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale.11. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka.212 - . i 14. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu.10. i 25. u momentu donošenja rešenja.2006. stav 2. . Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. koje je doneto na osnovu člana 296. i 25. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan.2006. i 14.10. jer se rešenje da se tužba smatra povučenom. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Sud je. i 7. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. godine) 319. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Zakona o parničnom postupku.

Naprotiv. Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita. niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . Drugo. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. godine) . a kome je isto priznato u stečaju. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca. Međutim.2010.2 879/2010 od 08. koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. te potom . ZPP) 321. Gž. U konkretnom slučaju sporazum nije postignut. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica. Zakona o parničnom postupku (član 305. st.213 - . ranije važećeg Zakona).12.341. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. 2.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi. prema stanju u spisima.2010. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala. Osim toga. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. Naime. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi . Pž. 1787/2010 od 22. dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga.nastavi postupanje. samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka. stav 2. na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje.04. Naprotiv. da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu.

398a. 398a. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. 16. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. 456. 8523/09 od 8. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. pretnje ili prevare jedne od stranaka. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. st. putnih troškova i doprinosa PIO. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. zaključenih između preduzeća. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću. poravnanje je posebna vrsta ugovora. koje posluje većinskim društvenim kapitalom. st. kojim stranke sporni odnos među sobom. Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji. Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim . na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje.214 - . 1. Naime. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. Zakona o preduzećima. pomoću uzajamnog popuštanja. Odredbama čl. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a. a nalazi se u postupku privatizacije. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a. 1. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. neisplaćenih zarada.12.PARNIČNI POSTUPAK 322.2009. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. Odredbama čl. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ovo stoga. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. 14. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. godine) 323. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika.

rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. putnih troškova i doprinosa PIO. 25a. st. usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. st. 2. 25a st.PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28. kojim stranke sporni odnos među sobom. odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. dugoročnom zakupu. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). shodno stavu 2. javnom poretku ni pravilima morala (čl. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. 398a. ZPP). poravnanju sa poveriocima. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl. već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora.215 - . jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Zakona o privatizaciji. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl. izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima. Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. Sudsko poravnanje ima . Raspolaganje preduzeća u privatizaciji. Zakona o preduzećima. opterećivanju imovine. neisplaćenih zarada. reorganizaciji ili restrukturiranju. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. iako ovo oštećenje postoji. 2. poravnanje je posebna vrsta ugovora. 398a. putnih troškova i doprinosa PIO. Ovo stoga. nadležna za poslove privatizacije. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom. 3.2005. 1. istog člana poništava agencija republike članice. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo. Naime. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. prodaji dela imovine. investicionom ulaganju. 3. pomoću uzajamnog popuštanja. Zakona o preduzećima. godine) 324. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. a nalazi se u postupku privatizacije. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih.06. Odredbama čl. st. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima.

presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu. Zakona o parničnom postupku. 9392/05 od 6. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje. međutim. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava. Nasuprot nepostojeće presude. ne predstavlja i obavezu. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva. pretnje ili prevare jedne od stranaka. godine) 326. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. Naime.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja.06. već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. ili nije ni donesena. Isto tako.345. Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. Pž. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude. ZPP) 325.01.216 - . Isto. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prvostepeni sud – između ostalog . prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje. presuda koja je donesena pošto je tužba povučena. već samo njegovo pravo i mogućnost. presuda koja je donesena iako stranka ne postoji. Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata. 12202/05 od 9. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 . presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo.nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude.2006.2006. . presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa.

mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. ovog Zakona (član 478. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu.2011. a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn. Zakona o parničnom postupku (član 333. stav 3. Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva. a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke. godine) 327. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može.tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja. Dakle. ZPP) 328. . Pž. Upravo iz navedenih razloga. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja . ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude. Pž. stav 5. ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke.03. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani. ukoliko je zahtev osnovan. U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479.2010. Odredbom člana 345.351. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari.ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) .217 - . Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. 4310/2010 od 16. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . 13567/2010 od 04. sam tuženi .06. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja. a ne u roku od osam dana od prijema presude.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim.

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova.i u članu 476. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. Pž. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu.2011. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. novčane iznose od tužioca. Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka). Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. dalje. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. i članu 210. bez osnova. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Sud je. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. . Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. o kome nije ni raspravljano. stav 2. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. što znači da nije obavezni deo naziva odluke. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku. godine) 330. primenom člana 306. 5079/10 od 12. te je doneo međupresudu. pa da proizlazi da je saglasno članu 104. 8769/10(2) od 3. takva obaveza nije zakonom predviđena. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog.05. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Zakona o parničnom postupku. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. primenom člana 335. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. stav 1. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Naprotiv . jer nije izvršio usluge a primio za to. godine) 329. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora.2011. Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. Pž.03. Naime. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke.218 - . iz razloga celishodnosti. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno.

u načelu. Zakona o parničnom postupku. kada se za to steknu zakonski uslovi. aprila 1997. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi. zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). Naime. jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. Pž. Zakona o radu.u smislu člana 406. stav 1. br.2004.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V. godine. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28. pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati... o kome nije ni raspravljano. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno.2002. pa je ovaj sud . godine) . 2 186/10 od 22.219 - . P. kao jedan od solidarnih dužnika. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu. godine. Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T.09. Međutim.2006. 4457/96 od 15. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva.92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. tačka 8. moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva). jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu. stav 1.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje.. Ovo je.05. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. pravosnažno obavezan na plaćanje. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398. ovog Zakona.. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. 12797/05 od 24. zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171.841.06.2004.01.2010. tačka 12. nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom. jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. stav 1. međutim. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos. godine doneto na osnovu člana 101." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N.06. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi. Rev.. istog . Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. tačka 1. godine) 331. stav 2..

da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. U vezi s tim. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. jer su zarade i otpremnina dospeli. Naime. pravilno zaključuje da. kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele. činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. kao i pravo na isplatu otpremnine. Osim toga. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. i ona bi takođe bila nedozvoljena. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). 814/2010 od 09. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. ista tužba bila takođe nedozvoljena.pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. odn. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude. u vezi sa članom 187.2010. kao i isplatu otpremnine. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. može se u parnici doneti međupresuda. jer je prvostepeni sud . koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. stav 1. Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu. Zakona o parničnom postupku. 123. Zakona o parničnom postupku . godine) .220 - .nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) . shodno članu 188. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. osim toga. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188. Prvostepeni sud. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu.PARNIČNI POSTUPAK 332. i 330. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. tako da nije ispunjen uslov iz člana 188.05. S tim u vezi. nije dozvoljen. odn.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. umesto presude. Tako nije ispunjen uslov iz člana 188. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Gž.

Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima. Međutim. u postupku prethodnog ispitivanja spisa. Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud. što ponavlja i u žalbi. jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . II 1079/2010 od 04. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev.2010. kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja.12. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave.03. Rev. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog. godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku.ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. ovakav zaključak se ne može prihvatiti. 1 4026/10 od 24. Dakle. a ne i u toku revizijskog postupka. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva.član 337. Naime. Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva. pa on nema pravni interes da se žali. Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) . u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje. Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva. Gž.2009.Dakle.2009.PARNIČNI POSTUPAK 333. godine) 335. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). .o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke. izričitom i nedvosmislenom izjavom volje.221 - . nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.02. godine) 334. i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose).o. u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. ali i dospelosti potraživanja. jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje.11. Ako je doneta presuda na osnovu odricanja. ali da se" … već duži period preduzeće "E. Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma.2010. godine. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23. Zakona o parničnom postupku." d. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev. U konkretnom slučaju.

kao i za troškove izvršenja od 4.892.104.2010. na ime glavnog duga.222 - . tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337.746.81 dinara. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. Takođe. .30 dinara.2006.730.06.00 dinara. pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. ne može se doneti presuda zbog propuštanja.08. godine 336. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. sa zateznom kamatom. Gž. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje.03. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude. godine). godine) 337. stav 2. 10882/10 od 31. dana 02. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".86 dinara. Naime.2009. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. sa zateznom kamatom. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja. u roku od osam dana.2009. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. odnosno presuda na osnovu odricanja. na ime glavnog duga. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje. U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. Pž.11. 6745/06 od 23. godine dostavio odgovor na tužbu. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12.

novog Zakona o parničnom postupku.član 338. već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja. kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak. Dakle. Zakona o parničnom postupku.2010. donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. ako su . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva. Gž. godine) .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere). Zakona o parničnom postupku. nepravilno primenio odredbu člana 338. stav 1. Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu. 13342/10 od 15. predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. u konkretnom slučaju.pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom . stav 1.ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283.2005.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena. godine) 338. godine) 339. i 20. Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu.09.09. a tuženi nije došao na to ročište.2005. Zakona o parničnom postupku. primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište. iako je uredno pozvan.09. Naime.223 - . sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja). U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka. i 20.

Zakona o parničnom postupku). ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Zakona o parničnom postupku).odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. sud neće uzeti u obzir. 3. godine) 342. pa se takvom presudom. 2. i 20. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. van ročišta. a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. stav 1.224 - .09. a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Odredba stava 7. Dakle. ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. člana 338. a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. stavom 1. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. godine) 341. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje.PARNIČNI POSTUPAK 340. i 20. iz odredbe stava 3.2005. 4. istog člana? Članom 338. kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu. imajući u vidu formulaciju stava 7. doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti.09. stav 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. Naime. člana 338.2005. u smislu člana 92. dakle i bez prisustva parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen.) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja.

13565/05 od 22. primenjujući izuzetak iz člana 283. te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. Članom 338. već se donosi presuda iz člana 338. stav 3. te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. Odredbom člana 338.02. a u korist načela materijalne istine. Naime. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. 1533/06 od 16. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova.2006. odmah zakazao ročište. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude . odredbom člana 338. Zakona o parničnom postupku. uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom . godine) . Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. Novi Zakon o parničnom postupku. čak i kada je sud. dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. Zakona o parničnom postupku. stav 3. godine. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. stav 3. predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". Zakona o parničnom postupku.2006.opštem postupku.opštem postupku. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine) 343. novi Zakon u članu 338. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu.PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti. Prema tome. septembra 2005.225 - . Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. Umesto presude zbog izostanka.02. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva. odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja.presuda zbog propuštanja. već se donosi presuda iz člana 338. a ako tužba na ročištu nije preinačena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. radi se o sporu male vrednosti. Dakle. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom . Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. Zakona o parničnom postupku. a imajući u vidu vrednost predmeta spora.

Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . doneti. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. na osnovu člana 338. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. stav 1. .PARNIČNI POSTUPAK 344. Zakona o parničnom postupku. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. Kako je članom 458. Shodno odredbama člana 457. a ako sud i dostavi takvu tužbu .2006. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. do 464. nastati pravne posledice predviđene članom 338. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. odnosno odredbama člana 453. godine). a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.predloga tuženom na odgovor. presuda zbog propuštanja.03. ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. u parničnom postupku. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora. 345.226 - . član 458. po kome je doneto rešenje o izvršenju. Prema iznetom. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. 14154/05 od 22. Zakona o parničnom postupku. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”. pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. ovog zakona. Stoga.

8127/05 od 21. Prema citiranim odredbama. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja.član 491. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog. Zakona o parničnom postupku. već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355. 1. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365.09. ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. . Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. zato što izreka presude to ne mora da sadrži. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja.09. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.PARNIČNI POSTUPAK tačka 1. Pž.2005. februara 2005. Prema izričitim odredbama stava 6. godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona . ZPP) 347. do 4. stav 1. tačka 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. i 20. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. stav 6. stav 3. Zakona o parničnom postupku odbaciti. Zakona o parničnom postupku. tač. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa. da li sud može doneti rešenje. ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. Zakona o parničnom postupku.227 - .2005. člana 338. godine) 346. stav 1.

u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. i 25. kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. tačka 12. datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome. a što je u saglasnosti sa članom 284. Zakona o parničnom postupku. Po navedenim karakteristikama. pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika. koji reguliše čl. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa.11. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.12. godine) 348. razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje). s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude. i ako to nije izričito propisano članom 284. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi. Dakle. stav 2. u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja. Pž. dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno). Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog.PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. Zakona o obligacionim odnosima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. 111 –117. godine) . kao procesnim propisom. aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc). i 14. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. 11958/05 od 14. i 7.10. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. Zakona o obligacionim odnosima. pobijanje pravne radnje dužnika. jasna i sadrži sve što je potrebno. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost. zbog posebne zakonske regulative. Nasuprot iznetim žalbenim navodima. Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude. na napred opisani način.2006.2005. Zakona o parničnom postupku. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113.228 - .

preinačena je i odluka o troškovima postupka. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi. Gž. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. stav 3. stav 3. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343. ZPP) 349. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. godine) 350. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim.2010. Sud sa.01. zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. 4/10(1) od 28. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao.229 - . Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči. Uz to. u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. pozivajući se na teško materijalno stanje.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao. tada nema osnova za donošenje dopunske presude.

tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). i 7. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost. identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi). ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343.11.oo dinara koji je tuženi platio dana 20.230 - . Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu. Zakona o parničnom postupku.2007. godine.75/07 od 14. odbaciće tužbu. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu. a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke.09.000.2006.10. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000. stav 1.02. ZPP) 351. Ali. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361. već slučajan.br. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67.06. pa do konačne isplate. Sud je dužan da o tom predlogu odluči. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3. i 25. pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. i 14. može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom.oo dinara.32/10 od 1. godine. počev od 17. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran. Naime.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke. bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca. sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku. koji je pravnosnažno okončan. obračunate počev od 18.10. stav 2. godine) .02. Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema. stav 3. prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P.1998.2007. Shodno članu 346. godine. kao dana dospelosti.1998.2010. Iz obrazloženja: Naime. Zakona o parničnom postupku. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima. P. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi.br. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318. zahteva i istovetnost osnova. odbaciće tužbu prema članu 359.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.2005.231 - . godine. godine.11.791.328. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.2008. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari.02. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo. Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi.2004. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. . Zakona o parničnom postupku. stav 2. a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. Pravnosnažno presuđena stvar.328.328. godine. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju. Pored istovetnosti stranaka. Osnov podrazumeva. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01. Naime.05. pored istovetnosti stranaka. stav 2. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda.2008. U ponovnom postupku. tačka 10. tačka 10.07. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318. godine. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318. osim ugovornog osnova.29 dinara. Takođe.07. prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda.2008. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju. stav 2. godine. godine. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period.2007.PARNIČNI POSTUPAK 352.06. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.92 dinara). Zakona o parničnom postupku. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04. Zakona o parničnom postupku. ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu.

godine) 354. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. . Pošto postupi na navedeni način. Naime. Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava.232 - . 1616/10 od 01. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima. odnosno pravnom osnovu. uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja.2011. 12706/2010 od 10. prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava. s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice). Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda. a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari.791. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. godine) 353. Zakona o parničnom postupku.03. dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu. Pž. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga.552. pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži.07 dinara (od toga iznos 604. stav 2.02. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna.92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup). Zbog toga je ovaj deo presude nejasan. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. Imajući to u vidu.792. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju.2010. jer je reč o istom pravu. Gž. sud će odbaciti tužbu član 346. prvostepeni sud će. Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom.

dosuđeno određenom izvršnom ispravom.208. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti.shodno odredbi člana 187. godine) 355. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova . zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12. tačka 4. kao i u ovom postupku.sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi. Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari. U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud. stečaju i likvidaciji prema kojoj. U drugom predmetu. revalorizovanog novčanog iznosa.410. godine. Zakona o parničnom postupku .2010. Zakona o parničnom postupku.član 346. U ovom postupku. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127. zahtev je isplata iznosa od 31. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje.00 dinara. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 1.208. U konkretnom slučaju. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. stav 2. U oba slučaja. pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala.06.01. ali . Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. po identičnom zahtevu. stav 4. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. Zakona o prinudnom poravnanju.12. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. godine i činjenice uplate vrednosti akcija.11. stečajno veće će uputiti poverioca. Pž.6o dinara sa zateznom kamatom odn. na osnovu istih činjenica. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu.da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka. Dakle. godine. člana 187.233 - . 5263/2010 od 18. odbaciće tužbu . jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01. a u kome je sadržan i iznos od 31. odnosno eventualno pre. Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna.. isplatu vrednosti deonica.pravilan je.1997.208. a deonice nije dobio. stav 2. Zaključak prvostepenog suda . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.1998.049. tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala. i člana 279. odnosno stečajnog dužnika. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31. pravni osnov tužbe je naknada štete.1991. Dakle. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. zavisno .60 dinara sa revalorizacijom od 31. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio. niti mu je vraćen uplaćeni novac. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. stav 4.

te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125. kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. godine) 356. Zakona o prinudnom poravnanju. to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari.11. odnosno upravnog. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave.234 - . 12309/05 od 26. navedenog zakona. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno. ovog člana. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca. i 7. prema isplatnim redovima. U navedenoj situaciji. U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. a može biti i drugi stečajni poverilac. stav 2. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. br. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. Kako se prema članu 99. Pž. može voditi parnični postupak. 09. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći. i 25. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. stečaju i likvidaciji. srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase. jula 2006. pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. odnosno i pre. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine) 357. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15.2006. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. jer tužbe više nema. odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. kao što je ovde slučaj.PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. i 14. usled presuđene stvari. su činjenice nastale posle ovog momenta. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud. Naime. ili drugog postupka u smislu stava 1. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. broj 125/2004). koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi.

u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno. i 214. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. identičnom dugu. identičnom dugu. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. br. a jednom.2005. Zakona o obligacionim odnosima. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. ko je isti dug platio dva puta. Ali. punomoćniku. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. stav 1.00 dinara. i druge količine čija je vrednost 92. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. trećem licu. ali. imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi. dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren..00 dinara na ime troškova parničnog postupka. delimično je izvršen dobrovoljno. kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl. Opšte pravilo sadržano je u članu 210. godine) 358. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti. 10679/06 od 27. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.235 - . pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave.937. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. a ako to nije moguće. istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. S druge strane.3.12.600.. odnosno dva puta ispunjen. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja.295.98 dinara. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. pod uslovom da se radi o istom dugu. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. je ispunjena u potpunosti. saglasno članu 305. Zakona o obligacionim odnosima). relevantno je da se radi o istom. Dakle. ispuni isti dug. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta. da bi lice koje se neosnovano obogatilo. Tužilac je po poravnanju platio i 10. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen.500.00 dinara. tako što mu je isti dug dva puta plaćen. a po nalogu tuženog. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45.2006. i to po izvršnoj ispravi. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa. a ako je obaveza jednom ispunjena delimično. 2593/05 od 16. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. 212. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. Ko dva puta plati. Zakona o obligacio.700. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. u pomenutom izvršnom predmetu. Iv. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. ali pod uslovom da se radi o istom.

Sledi da je samo u tom obimu. zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova. Zakona o obligacionim odnosima. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio.236 - . sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe. i 214. U tom delu pobijana presuda je potvrđena.700.637. niti dokazao da ih je ranije platio. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate. već jedino na osnovu čl. kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. odnosno 143. kao i za iznos parničnih troškova od 5.98 dinara sa sporednostima. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. Zakona o obligacionim odnosima.000.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa. Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor). u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa. Plaćanje. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. Za ovakvo preispitivanje. 212. Zakona o parničnom postupku. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka. a ne njeno vraćanje. odnosno za taj iznos.PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima. za koje tužilac niti tvrdi. koje je na osnovu ove presude doneto.00 dinara i 92. niti dokazuje da ih je ranije platio. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212. nije savestan. je pravnosnažna i izvršna presuda. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen. sa računa tužioca na račun tuženog. Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom. obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana. kao i rešenje o izvršenju.152. koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi. Taj iznos obuhvata troškove izvršenja. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju.00 dinara.00 dinara. 210. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu. kako je predviđeno član 210. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5. i 211.152. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga. Zakona o obligacionim odnosima. te da će povući tužbu.637. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. Zakona o obligacionim odnosima može . U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna.000. mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja. za koje tužilac nije ni tvrdio. uslovi u ovoj parnici ne postoje. a koje je i samo pravnosnažno. u svojstvu izvršnog dužnika. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45.600. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca.00 dinara. opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja. na osnovu član 375. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno. sem u neznatnom delu. jer tuženi koji je prinudnim putem. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog. tužilac je.00 dinara. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova.300. izjavljenim protiv te presude.

odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. jedan od načina prestanka obaveze. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. na iznos od 764.. godine) 359. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu.102. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu.2006. a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave.50 počev od 15. kome šta ide u prilog. godine na iznos od 764. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. dužan je da to i dokaže. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.10. a na njemu je teret dokazivanja. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. 12137/05 od 6. godine. na iznos od 764. marta 2005. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti.50 dinara na ime glavnog duga. apri. kome šta ide u prilog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.50 dinara počev od 15.00 dinara počev od 15. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. 753/06 od 5. godine . i 337. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu. jula 2005.237 - .00 dinara počev od 15. decembra 2004. godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. Odredbe čl. 1094/2005 godine od 27. godine) 360. br. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. dužan je da to i dokaže. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. na iznos od 603.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno. 336. što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio. godine. januara 2005. imao potraživanje prema tužiocu. Iv. novembra 2004.02.2006. na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno.50 dinar počev od 15. U ovom sporu.. koji su pored ispunjenja. godine. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave.00 dinara počev od 15. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka. februara 2005. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. dao izjavu o kompenzaciji. na iznos od 603. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju.

stav 3. kome šta ide u prilog. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj.02. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. pa bi za ugašeno potraživanje. godine do isplate. koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate. koja je obračunata na dug koji je plaćen. Zakona o parničnom postupku. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji. suprotno članu 342. a na njemu je teret dokazivanja. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. jedan od načina prestanka obaveze. U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu. ukoliko takvo potraživanje postoji. godine) .PARNIČNI POSTUPAK la 2005. i 337. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze.102. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. godine) 361. a od nepostojanja. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4.78 dinara. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. 12137/05 od 6. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. U toku prvostepenog postupka. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. Zakona o parničnom postupku. istaknutog u preboj. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan.2006. kao i za troškove izvršnog postupka. nije odlučio. koji su pored ispunjenja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Naime. Odredbe čl. pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. 9878/05 od 23. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. imao potraživanje prema tužiocu. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. dužan je da to i dokaže. Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju. stav 1.238 - .971. jer od postojanja. ali u docnji. odnosno njegov deo.02. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja. te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. 336.2006. odnosno postojanja potraživanja tuženog. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje. istog zakona. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. u izreci pobijane presude. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

a potraživanje tuženog iz 1994. prema članu 336. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem. godine. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. jer se ne radi o potraživanjima istog roda.09. Zakona o obligacionim odnosima tj. godine) 363. i 7. Zakona o obligacionim odnosima. da se radi o istorodnim.239 - . Potraživanja su se "srela 1996.2006. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem. Naime. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. međusobnim i dospelim potraživanjima. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda. ako su ispunjeni uslovi iz člana 336.PARNIČNI POSTUPAK 362. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja. predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. te . zato što isti nije moguć. godine. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane.11. istorodnost i dospelost potraživanja. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu. iako potraživanje tužioca nije novčano. i 14. godine". Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila. pravilna je i na zakonu zasnovana. Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. Odredbom člana 339. Međutim. Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. i 25. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog. bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke. Naime. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju.

i stav 2. Zakona o parničnom postupku. Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). pravnosnažnom presudom. tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. Zakona o parničnom postupku. Članom 187. Pž. zasnovanim na identičnom životnom događaju. Pri tome.240 - . odlučeno o istom zahtevu. godine) 364.2006.2010. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici. tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije. jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj. na istim činjenicama. 10704/05 od 20. na osnovu člana 223. U konkretnom slučaju. stav 3.03. Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. radi se o identičnim strankama. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . S tim u vezi. a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije. pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen. Zakona o obligacionim odnosima. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava.član 347. u postupku koji je vođen između istih stranaka. stav 2. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi. Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. odbaciće tužbu član 346. Dakle. Zakona o parničnom postupku. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave . a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima. stav 1. Zakona o parničnom postupku. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. godine. Zakona o parničnom postupku. činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. i u parnicama koje su pravosnažno okončane.članu 187. nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . po službenoj dužnosti. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. kao što nije propisano da mora biti dozvoljen.član 347.7. tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima.

Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.2010.04. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima. ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude.01. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda.241 - . ranije važećeg Zakona). Gž. ZPP) 365. navedenog člana. Članom 362. ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. 4/10(2) od 28. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. . u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi. Zakona o parničnom postupku (član 349. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. Zakona o parničnom postupku (član 349. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane.2010. Pž. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Na osnovu člana 362. godine) 366. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. 7795/10 od 15.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi. godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362. preinačena je i odluka o troškovima postupka. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Uz to.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.prema istom . Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke.2007. a koje su u smislu člana 376. imajući u vidu da je . presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju.242 - .oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate.prema stanju u spisima . Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke. niti ono može predstavljati novu odluku.434. godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80.01. Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim. S tim u vezi. prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude. a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21.366. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka. usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je . to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje. jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu.2006.2007.715. i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453.zahtev u stavu 3. veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade.2010. Pž.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje. ZPP) 368. 2683/2010 od 03. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev. godine) REŠENJE (Član 363 . pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21. nego o samostalnoj i novoj odluci.01. Sud je potom. godine. 1722/06 od 23.02.06. godine) 367.

Navođenje zbog čega se tužba odbacuje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pravilno je u smislu člana 279. Zakona o parničnom postupku. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369. koji se shodno primenjuje i na rešenja. tačka 6. 7940/09 od 29. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan. nedostatak pravnog interesa. već deo obrazloženja te odluke. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje.PARNIČNI POSTUPAK na 352. Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka.243 - . 9668/06 od 28. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka. a na osnovu člana 387. prvostepeni sud odbacio tužbu. stav 1. rešenje je objavljeno.09. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena. godine) 369. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. Iz navedenih razloga. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu. procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena.2006. . jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. ZPP) 370. već deo obrazloženja iste. Sve navedeno saglasno članu 342.2009. Zakona o parničnom postupku.12. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. saglasno članu 342. Međutim. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. tačka 3. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost. stav 1. iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe.

(za reviziju). Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku.09. . 421. 365.06. godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28. (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13. 9. Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107. Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2. Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito.02.2005. Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba. i 366 (za žalbu. i 10. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu. zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku.06. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423. propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju. sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom. i 424.372. zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku.) 394. Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe.1993. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355. i 401. (za ponavljanje postupka).2010. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 . 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom. ZPP) 371. stav 3.244 - . Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka.1981. godine. Zakona o parničnom postupku). i 11. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline. To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni. Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. pravičnu i zakonitu zaštitu.

Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni. odnosno do ne potpisivanja žalbe.05. podneta od strane njihovog punomoćnika. Iz tih razloga. dana 18. jer punomoćnik tuženih. a ni drugostepeni sud.stav 6. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.na osnovu žalbe . ali žalba nije potpisana.ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe.P. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. 1398/10 od 20. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu.Prvostepeni sud je. iz U. Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta.2009. iz U. Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti. shodno članu 357. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? . po punomoćju u spisima. advokata M. 360.ZPP.B.može identifikovati. žalbu je potpisao punomoćnik – advokat. Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti. To što žalbeni razlozi . bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi. nisu postojali uslovi da prvostepeni.. Zakona o parničnom postupku . stav 1.03. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda.. a koja se . Takođe.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih. u kojoj je označena odluka koja se pobija. ispod imena nema potpisa. u vezi sa članom 103.br. nije potpisao žalbu. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji. advokat M. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava.u smislu čl. jer ista nije nepotpuna. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti.11.B. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati.2010.stav 4. U odnosu na žalbu. na mestu gde treba da stoji potpis. i 358.2010. u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska.245 - . navedenu žalbu odbaci.P. pa se . ne sprečava drugostepeni .ZPP.Odredbom čl. gde je otkucano ime punomoćnika. shodno članu 103. U konkretnom slučaju.357. zakon je napravio izuzetak. Članom 100. te je odbačena.. jer i to ispituje po službenoj dužnosti.apelacioni sud.godine. stav 4. Iž.o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana. 358. te da je predat primerak žalbe na kojoj. a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika. godine) 373. Uredna je žalba koja je potpisana. godine) 372. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija.209/10 od 9. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata. odlučio da se odbacuje žalba tuženih.u smislu čl. stavljen pečat punomoćnika-advokata. koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju.

Pri tome. stav 3. godine) 374. koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno.246 - .06. a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. već u gotovom. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357. kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja.PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. iz opravdanih razloga.09. Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza. st. Takođe je mogao. na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno. Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi. Ove mogućnost tuženi nije koristio. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. 3551/2010 od 02. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio.2009.09.2010. . na blagajni pravnog prethodnika tužioca. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. da je potraživanje ispunjeno. bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. Zakona o parničnom postupku.2005. godine. preko pošte. godine) 375. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359. 1. i 2. istog zakona. da predloži eventualno saslušanje svedoka. i 20. Pž. podnesaka. Konačno. i 485. tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. Na okolnosti iznete u prigovoru. Zakona o parničnom postupku. stav 3. kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama. Zakona o parničnom postupku. Međutim. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva. stav 1. Zakona o parničnom postupku. ukoliko za isto nema dokumentaciju. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe.

svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303. Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda. Rev. Prvostepeni sud je 15. godine (iako je bila uredno pozvana).05. Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. godine) . Pž. Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti. istog zakona. godine) 376. Zakona o parničnom postupku. 148. 1214/10 od 24. Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka.2006. veštaka ili stranke. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. i 378.02. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. stav 1. na kome je zasnovao zaključak o visini štete. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. maja 2005.član 359. i člana 303. članovi veća. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. stav 3. U žalbi se u smislu člana 359. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije.2010. Žalbeni navodi . stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. člana 300.ZPP ("Službeni glasnik RS”. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277. i 262. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku. Zakona o parničnom postupku . stav 1). stav 2. 628/2006 od 18. niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12. juna 2005. 364. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske.247 - . jula 2005. godine. stav 1. sud ne raspravlja po službenoj dužnosti. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor . u vezi člana 359. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala. broj 125/04). Naime.

imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . 2009. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. a drugo .PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . a ako je ipak podneta. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora.2011. Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati.prema stavu Privrednog apelacionog suda . nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. godine.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno.sud će je odbaciti. na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi. pre svega. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju. ZPP) 377. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti. 2009. tuženi u žalbi osnovano navodi da je. Međutim. u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom. kako je utvrđeno u prethodnom postupku. stav 2. iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju.376. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. sud će je odbaciti. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno. U svakom drugom slučaju. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je . 07. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. a ako je ipak podneta . Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. godine. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. . U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud.09.uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Pž. a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.248 - . što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01. 14479/10(1) od 2.da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju. Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici. godine) 378. 07. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. tačka 12. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari. Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje.

2010. 11. Zakona o parničnom postupku. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. 04. Zakona o parničnom postupku. godine) 379. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. Privredna društva (akcionarsko. godine na kome je ista i zaključena. 2010. direktora tuženog od 14. 10135/10 od 31. istog zakona. stav 2. februara 2010. stav 2. nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. s tim da je. Naime. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v. stav 2. ako tuženi na to pristine. 10. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. na kome je glavna rasprava i zaključena. 04.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. 10.d. koje je održano 12. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. Pž. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. bio poništaj rešenja o otkazu v. tačka 12.249 - . Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. godine.d. smatraće se da je pristao na povlačenje. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. direktora tuženog od 14. godine. 2009. jer iz podneska tužilje od 26. Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije. 10. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196.2011. kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da. sve do zaključenja glavne rasprave. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija. . Budući da pristanka tuženog nema. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. 2005. 2005. godine to ne proizilazi. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 2005. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje.03.akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata. društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . godine. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S. predlagači su protivniku predlagača dana 03. 2010. Članom 344. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl. kada je odbio zahtev predlagača. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. prvostepeni sud je isti odbio. Kod tako uopštenog zahteva. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). saglasno članu 344. stav 1. interna dokumenta. Zakona o privrednim društvima. postupak nije pravilno sproveden. Naime. da je žalba predlagača neosnovana. 2010. Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. već predstavlja uopšteni zahtev. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani. dokumenta o svojinskim pravima. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. u vezi člana 388. 343. 09. bez označenja naziva i datuma dokumenata . u skladu sa članom 174. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. Zakona o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima. predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. 174. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174.akata za koje se traži uvid. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. i 344. kao neosnovan. u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. zapisnici. Članom 343. Privredni apelacioni sud nalazi. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o privrednim društvima. kao i dokumenta za privredno društvo "S. Međutim. odnosno neodređenog zahteva. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. stav 1. Pri tom. knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. godine. i ponovo 14. 2011.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.T".T.".250 - . u skladu sa članom 345. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. u smislu člana 175. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva. Pre obraćanja sudu. godine. Zakona o privrednim društvima. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Zakona o privrednim društvima. U istom je tražen na uvid osnivački akt. ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. Zakona o parničnom postupku. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. Prema stanju u spisima. 12. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta. Zakona o privrednim društvima. u smislu člana 372. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda. 01. i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. jer nisu bili članovi tog društva.

Zakona o vanparničnom postupku. već na adresu preduzetnika. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. 2010. da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. tačka 7.PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta. godine) 381.04. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. a skinuo 12.06. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja.2011. tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje.10. nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje. godine. Zakona o parničnom postupku. 8089/10 od 10. s obzirom da je dostava bila neuredna. već na adresu preduzetnika. Pž. zatražiće se mišljenje drugih veštaka. Takvim postupanjem. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. Zakona o privrednim društvima. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo.prema stanju u spisima . stav 2. tačka 2.i komisije veštaka. Zakona o parničnom postupku . pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta. 256/11 od 6. stav 2. Naime. stav 1. .propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom.10.2009. odlučio kao u izreci. godine. 11. Osim toga. tj. 2009. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje. stav 1. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. 10.2011.251 - .prema stavu Privrednog apelacionog suda . te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.dana 20. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. a ako je potrebno . kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka.2009. Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30. Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387. u vezi člana 30.11. godine. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je . u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. godine) 380.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. tačka 12. Iz obrazloženja: Tužena je . Iz ovih razloga. Zakona o parničnom postupku.2009.

navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka. 07. 2010. 2008. utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja. Prvostepeni sud će. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. stav 2. godine i dopunskog nalaza od 02. ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu.00 dinara. Pž. imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. čije uračunavanje je . da iznos od 195. Zakona o parničnom postupku. na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. godine i Dopune nalaza od 27. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312. godine iznosa od 195. 10. zatražiće se mišljenje drugih veštaka . jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije.na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje . prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu. godine proizlazi da se. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o obligacionim odnosima. 2005. 2009. godine) .677. na osnovu postojeće dokumentaeije. Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07.00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. godine i dopune nalaza od 27. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga. 2010.900. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati. 04.član 259. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza. 2005. 12. potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže . a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu. Zakona o parničnom postupku. godine i usmenih izjašnjenja.00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je. prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka.900. stav 1. tačka 12. imajući u vidu iznete primedbe. 13070/11 od 28. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 2009. godine. pre svega. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju. potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn.član 249. stav 3. godine. nije zatvoren nijedan konkretan račun. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27. 07.252 - .razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391. 06.00 dinara. te je morala biti ukinuta. da se neslaganje u navedenoj visini od 391.kako je zaključio prvostepeni sud. utvrdio potpuno suprotne činjenice. izvršeno na pravilan način. 2007. jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća.09. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice.677. Prvostepeni sud je. utvrdio da . Zakona o parničnom postupku. Nakon što postupi na navedeni način. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev. na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07.00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu. 04. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu.2011.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je.900. U ponovnom postupku. kao i da uplatom po priznanici od 30. izdatoj na iznos od 195.po nalazu veštaka .900. 10.

tačka 12. stav 1. tačka 12.2010. na ime regresa isplatio tužiocu. koji je dostavljen ovom sudu. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba.12. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto. tačka 2. prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575.2011.06. isplati iznos od 126. već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba. dana 01. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. po tom osnovu. Propustom suda. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. ranije važećeg Zakona). na osnovu člana 387.00 dinara koji je tuženi. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta .253 - . stav 2.2010. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva. Kada prepis prvostepene presude.81 dinar. u tom smislu. (član 361. na ime naknade štete. Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. 233/11 od 10. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Iž. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl. godine) . to se.272. Zakona o parničnom postupku (član 361.PARNIČNI POSTUPAK 382. to je morala biti ukinuta. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. 14467/10 od 30.2011. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi. koje je prvostepeni sud dao.11.02. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude. ranije važećeg Zakona. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. pa je. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika . stav 2. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. stav 2.tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532. godine) 383. 27. stav 2. već neposredno izvršnom dužniku. nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana. stav 2. tačka 12. Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361.167. godine. a – imajući u vidu . ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. tačka 12. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu. Pž. Zakona o parničnom postupku.54 dinara. Zakona o parničnom postupku . Odlučujući o zahtevu tužioca.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati. odbija. na osnovu člana 20.305.

te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262. 4458/10 od 21. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete.PARNIČNI POSTUPAK 384. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. koju tuženi nije platio tužiocu.10. tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. godine) 385. jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa.254 - .2010. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi . jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. tačka 7. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. Zakona o parničnom postupku. jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika. stav 2. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja). Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom. na osnovu čl. održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog. Osim toga. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277.da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. . Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta. od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju. i to u visini stope Centralne evropske banke. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju. a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Pž. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja . a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo. i 223. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. istog Zakona. 220. Naprotiv. stav 1. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije.

. izvedenih i predloženih dokaza.protivtužioca). iz kojih može doći do štete na robi.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog . tačka 7.255 - . nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu .10. tačka 1. tačka 1. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 2. a voće je bilo upakovano u kutije . 3449/2010 od 20. osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca. Pre svega.protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je. stav 2. Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka. a ne suda. prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja. presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja. od čega zavisi da li se zahtev tuženog . kao spornu. te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog. Zakona o parničnom postupku. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog. Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka. Zakona o obligacionim odnosima.član 731. pre svega u vidu. kao i neispravnom ambalažom . i to imajući. u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. Zakona o parničnom postupku . propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . Međutim.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Skladištar odgovara za štetu na robi. on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe. već. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Posle toga.član 731. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . doneće novu odluku o tužbenom zahtevu.2010. utvrdiće da je tuženi .palete. imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio. Pž. da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima. Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 12. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja. prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka.da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu. naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. manama ili prirodnim svojstvima robe.su neosnovani. Iz tog razloga. međutim. tačka 2. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. godine) 386.prijemnicu).član 734. Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom. ističe manju neto težinu.

prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.10. 1 549/10 od 27. Naime. Pž. a naročito propuštanjem dostavljanja. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu.PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. Propuštajući da to učini.01. te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa. tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema . stav 2. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu. Zakona o parničnom postupku. dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain. a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto. S obzirom na ovu normu.07. Zakona o obligacionim odnosima. to je sud trebalo da odloži ročište. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave. U svakom slučaju. uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. Gž. 10705/10 od 26.256 - . Međutim. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka. mirno rešenje spora. godine) 387. Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. . imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. tačka 7. uz tužbu. na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . godine) 388. je u ovlašćenju parničnih stranaka. kao i zaključenje ugovora o poravnanju. nije data mogućnost da raspravlja pred sudom .član 281. Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu.član 361. u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom. a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. Zakona o parničnom postupku. tačka 7. godine. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. tačka 7.član 1089.2006. stav 2. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn. Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. a ne suda. stav 2.2010. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora.2011. Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu.

godine Vrhovnom kasacionom sudu. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. stav 2. u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine.210/06 od 17. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava.2007. 7060/09 od 11. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana.386. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka.2010. te je presudom Okružnog suda u U.5. da je o tome sačinjen zapisnik. "dosuđujući" više od onoga što je traženo.godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl. kada je zadržana. . ZPP) 389. roba je zadržana od strane carinskih organa.br. svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka.257 - . da je taj postupak prekinut.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa. tačka 12. carinski postupak je prekinut. P. da je roba zadržana.00 dinara. Zakona o parničnom postupku.3. već vanredni pravni lek.400. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. iako to tužilac nije tražio.2009. Prema navodima tužbe. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera. Imajući to u vidu. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba. i presudu Okružnog suda u U.12. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I.2006. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. Tuženi je dana 1. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I.11. Ali. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena. gde je potom smeštena. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima.580/06 od 4.br. Za to vreme. već je delimično prekoračio predlog.godine. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3. Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 .

a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. stav 3.09. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage. te da su. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22.2008.2011. godine.ZPP. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. . koji je podnet od strane tužilaca.1136/10 od 30.stav1. te da se radi o očiglednoj omašci.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365.04. Nakon toga. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari.2011. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. godine. godine. nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378.odbacio. koje je. predali u prijemnu kancelariju suda. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe. godine) 391. već vandredni pravni lek. kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19.2010.2010. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije . a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet.05.11. koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je . godine) 390.2010. Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena.258 - . na taj način.2008. Zakona o parničnom postupku. godine .rešenjem od 28. prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse.08.2010. stav 3.Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca.8. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena. Pž. tako što su tužioci svoj podnesak. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan. 9116/11 od 02. navodeći da je isti blagovremen i osnovan.2008.07.08.09.br. član 365. da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan. utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. postupajući po podnesku tužilaca. godine. Podneskom od 30. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba.

Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361. prema povratnici koja je u spisima. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. ne može doći do priznanja duga. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak . stav 3. Zakona o uređenju sudova. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu. koje se nalazi na istoj adresi.07.zastarevaju za tri (3) godine.2010. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . godine. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.259 - . godine) 392. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. prema povratnici koja se nalazi u spisima. januara 2009. Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. pa se isto rešenje.05. godine.2010. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana. ZPP. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. tačka 3. dostavljeno je.2010. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12. . Izvršni dužnik. međutim. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372.05. Iž. a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. stav 1. a na osnovu člana 91. januara 2005. godine. kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. godine. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. na osnovu člana 387. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. a ne samom izvršnom dužniku. zbog zastarelosti pravilno odbijen. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi. rešenje o izvršenju od 04. januara 2009. Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7. Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. stav 2. zastarelo te je tužbeni zahtev. godine. pa ni do odricanja od zastarelosti.05. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. Imajući u vidu da.saldo kontiste.potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost.2010. jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug. Zakona o parničnom postupku. 2172/10 od 15.

jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti. a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari.11. godine. izvršen rad i uslugu.saldo kontista. odlučeno je kao u izreci ove presude. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. a koje je ispravljeno rešenjem od 18.11. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. te da je time prekinut tok zastarelosti. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15. godine. u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu.2008. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog. došlo do prekida zastarelosti. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. Pž. već je u pitanju samostalna žalba.2011. dakle u pogledu odluke o troškovima spora. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan. kako tužilac ističe. septembra 2005. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. nazvanim "dopuna žalbe". Iz tih razloga.11. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja. tačka 3. jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. 3119/11 od 22. Kako je tužilac pr. pa ni do odricanja od zastarelosti. suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova. Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana. nije došlo do priznanja duga. čija se blagovremenost posebno ceni. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. godine) 394. godine.03. 387/10 od 18.2008.2008. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. godine. stav 1. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. godine) 393. Bez uticaja je takođe. Zakona o parničnom postupku. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu .2010. na osnovu člana 387.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda.10. godine.260 - .

godine) 395. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. tačka 2. godine. bez obzira kada je podneta.2006. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara. Zakona o parničnom postupku. nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi.2006. Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1.261 - . novembra 2002. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu. st. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. Zakona o parničnom postupku. to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. jer je podneta po proteku roka od osam dana.02. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. godine. kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. godine primio 2. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 11721/05 od 1. jula 2002. pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio. tačka 3. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. radi čega je na osnovu člana 374.05. kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. a u pogledu stvarne nenadle.PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. i 2. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost). u označenoj situaciji. broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku. novembra 2002. Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. odlučivši kao u izreci ove presude pod II. 1. a u vezi sa članom 365. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari. godine) 396. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja. 128/06 od 10. septembra 2005. septembra 2005. godine. stav 1. Stoga se tužiočev podnesak od 26.

dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. tačka 4. Zakona o parničnom postupku. 1. 2. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. stav 2. stav 2. 2974/06 od 29. 12615/05 od 20. Prema odredbi člana 21.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. 7. a saglasno članu 15. godine) 397. tako da počinjena povreda. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. Zakona o sudovima. stav 2. 1. ako se tuženi u žalbi na . (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud. i 2. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju.02. postupka Zakona o parničnom postupku. koja se odredba u smislu člana 84. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. tačka 12. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. tačka 2. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. stav 2.2006. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. u vezi člana 478. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1. januara 2007. u prvostepenoj presudi. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. st. Zakona o parničnom postupku. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. godine. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. u vezi člana 478. Zakona o parničnom postupku. godine) 398. Zakona o parničnom postupku. i 9.262 - . Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. 5. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari. Međutim. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi.2006. Zakona o parničnom postupku. tač. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo. stav 2. stav 1. već samo na zahtev stranke. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361.9. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. prema članu 372. tačka 12. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud.

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

i člana 412. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. procesnih zakona. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi. to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. stav 3. koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. Citiranu procesnu odredbu. NJime je revizija dozvoljena. kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. procesno je nedozvoljena. stav 3. stav 2. a u vezi sa članom 401. stav 3. smatra dozvoljenom. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. To podrazumeva da treća lica. stav 3. tačka 5. izreke revizijskog rešenja. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400.PARNIČNI POSTUPAK rovima. odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom. godine) 409. Članom 394. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude . stav 2. ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno . procesnog zakona.2010. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja. kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404. nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. Rev. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. važećeg procesnog zakona. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. godine nije rešenje iz člana 400.član 27. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. 2803/2010 od 08. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja.član 412. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. juna 2005. Zakona o vanparničnom postupku. Drugostepeno rešenje od 30. stav 2.07. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije.269 - .

doneto u stečajnom postupku. koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena.2004. sa obavezom dužnika . niti izjaviti revizija. revident je izjavio žalbu. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400. godine. Stečajnog zakona.270 - . U postupku stečaja u smislu člana 12. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu.1.2005. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. 381/06 od 15. koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31. pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda. stav 3.10. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka. i 412. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta. stav 2. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene. važećeg procesnog zakona. godine osnivaču stečajnog dužnika. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje. u smislu norme iz člana 8. procesnih zakona.03. revidentu. Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom.2006.2004. pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. NJom je u stavu 3. godine) 410. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena. Prev. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije. ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom. Protiv tog prvostepenog rešenja. jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. stav 3. preneto je prvostepenim rešenjem od 12. tačka 1. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta. ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. godine. stečaju i likvidaciji. kao žalba žalioca.10. . Zakona o prinudnom poravnanju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. Bez obzira na njenu izričitost.

2007. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422.05.PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan.ZPP. smatra nedozvoljenom.1.stav 1. Prev. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene.09.11. 381/06 od 15. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu.godine.424. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije.1162/10 od 28. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.2005.tačka 4.09. tačka 6.2010.godine.st.godine. koji reviziju revidenta.09. mogućnost da se u revizijskom postupku.1.godine primio presudu. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422.03.2007. stav 1. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika. u vezi tačka 6. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. I. to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426.2009. i 6.godine. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži. i 6.2007.2010. stav 1. pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe. Stoga je cilj procesne norme.tačka 4. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku.ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424.st.09. P. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku.ZPP. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29.ZPP.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava. godine) .ZPP. koja presuda je dostavljena tuženom. tačka 9. ZPP. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu.stav 1. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi. S obzirom da je tuženi dana 28. dana 18.424. tačka 4. sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja. ZPP) 411. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. kao razlog za ponavljanje postupka.br.745/07 od 26.271 - . Najčešće su to grubi previdi.

2010. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju.godine.PARNIČNI POSTUPAK 412.2004. nerazumljiv i nepotpun.2004. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan. iako je prethodno poučen da će.1072/10 od 25. shodno članu 425. pa ga je odbacio. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.272 - . shodno članu 103. Zakona o parničnom postupku.godine.10. a upozoren je na posledice propuštanja. godine) 413. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6. ZPP.10. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6. Dana 4. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog.08. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka.425 ZPP. jer je u smislu člana 422. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune.03. godine podnesak vratio sudu.ZPP.2010. jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni.2009.ZPP. dopunjen podneskom od 4. godine u predmetu P br.2010.10. jer je predlog za ponavljanje postupka. presudom ili rešenjem. Tuženi je zatim dana 26. Naime. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.godine.03.godine.2. to je pravilno prvostepeni sud. podnet dana 29. jer u smislu člana 422. saglasno članu 103. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj.2010.2009. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.10. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke.br. biti odbačen. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo.2010. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. godine.02. dopunjen podneskom 4. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka.

Zakona o parničnom postupku (član 422. ranijeg Zakona). Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek. st. stav 1. 1. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. 2.2010. Zakona (član 361. Zakona (član 422. tač. stav 2. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. tač. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica. Zakona (član 361. godine 414. pa je tako bitna povreda iz člana 374. godine) 415. 9. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet.2011. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka. koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. Pž. Razlog predviđen članom 426.jer nije bio dozvoljen. 1. tačka 7. stav 1. ranije važećeg Zakona). 2090/2011 od 25. br. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu. Zakona (član 422. Međutim.05. Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. 1. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. tačka 2. kao što je navedeno. odredba iz člana 374. 1. U svakom slučaju. st. tač. stav 1. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga. st. st. 7. ranije važećeg Zakona). kao razlog za ponavljanje postupka. Iz tih razloga. (član 361. 1. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen. 1. 2. stav 2. tač.273 - . tačka 1. tač. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku. tačka 9. presudom ili rešenjem. 931/2010 od dana 09. st. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan. Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426.7. tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. tačka 1. jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen.

. te se postupak ponavlja. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja. pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. 6/80. 2864/02 od 20. decembra 2002. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499.. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. 27/92. decembra 2002. Imajući u vidu izneto. 58/84. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499. 57/89. imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja. Zakona o parničnom postupku. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 125/04). materijalna pravnosnažnost. 24/94. P2. godine) . kao nedozvoljen. istog zakona. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak.06. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.2005. januara 2005. 1.PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost. Na osnovu izloženog. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. stav 1. 5094/05 od 3. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. stav 2. pa shodno članu 425. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. predlog za ponavljanje postupka. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B.N. i 2. br. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi. st. izbrisan iz imenika advokata. Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. br. 4/77. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. navodeći da je punomoćnik tužioca. 43/82. te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno. br. 36/80. 12/98. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. 69/82.. Za svaki sud. te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. 74/87. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381.. advokat M. Pž. stav 2. 2864/02 od 10. P2. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima. Postupajući na osnovu člana 491. 72/82. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. stav 2. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. istog zakona. članom 421.. 31/93. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. 20/90. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B.274 - . Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ". Zakona o parničnom postupku. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. br. Naime. 36/77.

U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. tačka 1. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina. Pž. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci.2006. stav 2. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog. te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. a tom licu je bila uručena tužba. Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. godine) 418. Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište.12. Zakona o parničnom postupku kada su tužba.275 - . zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79. a naročito propuštanjem dostavljanja. . može zasnivati na razlogu iz člana 422. i stav 3.PARNIČNI POSTUPAK 416.2005. godine) 417. tačka 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. već za ukidanje klauzule pravosnažnosti.06. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . 4934/06 od 11. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama. Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. i 20. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. tačka 2. a tuženi matično preduzeće).

Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2004. godine) 419. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom. stav 2. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2.04. godine i za ročište od 28.12.5. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19. 2709/2006 od 11. koji su zaključili tužilac i trećetuženi.9. Kako je rešenje od 28. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva.2004. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. godine. tačka 2. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. godine pravosnažno.9.2008.9. kao i troškove postupka. stav 1. godine. a stranka se na njih nije pozvala. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145..12. a skinuto 31. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom. tada važećeg Zakona o parničnom postupku. te da su se stekli uslovi iz člana 421.br.9.9. a koji nisu .2004.9.2009. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. Stoga. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom. jer za postojanje njih nije ni znala. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25..06. stav 4. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table.2006. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28.01. stav 1.12.2004.2004.276 - .9. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku. a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24. 1649/01 od 28. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja. godine. godine.05.2004. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu. godine uruči tužiocu saglasno članu 145. stav 4. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17. godine. Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom.2004. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka.2004. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu.2009.2004.2004. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti. godine podneli predlog za ponavljanje postupka.

ukinuta. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari). taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn.01.2009. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu.277 - . godine) 420. a stranka se na njih nije pozvala. Zakona o parničnom postupku.06.2008. njegovom puno. 5260/2010 od 09. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen.zakonitim i pravilnim. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi. u stavu 2. predlog za ponavljanje postupka. tačka 9.12. počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna. Pž. godine. ukine odluku od 20. dakle. ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu. je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom . Prema stavu tuženih. odredbama člana 424. Prema stanovištu prvostepenog suda. ako bi rok određen u stavu 1. godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu. pa je. a na osnovu odredbe člana 424. godine. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. stav 1. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim . Međutim. godine ne proizvodi pravno dejstvo. jer za postojanje njih nije ni znala. Smatraju da je Ugovorom od 30. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži.2004. Takođe. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. a kako ovom ugovoru nisu pristupili. da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze.2009. pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. tačka 4. pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. stav 1. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani.09. podnet 21. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji.2010. Zakona o parničnom postupku. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole. istog Zakona je predviđeno da. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku .07.član 422.

(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. a sa kojim će zastati.2009.2010. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti. U tom smislu. pa je od tada. 4580/2010 od 18. iako su uredno pozvane? . uzeće u obzir sve okolnosti. godine.09. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434.PARNIČNI POSTUPAK moćniku. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati. stav 2. Pž.11. godine. prema stanju u spisima.2009. kada je tužena strana u stečaju. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile . Zakona o parničnom postupku.povratnica.04. shodno članu 424.2009. Rev. ukoliko stranke ne pristupe na ročište. ZPP) 422. dostavljena je punomoćniku tuženog 17. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. Naime. Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije.07. i 435. godine. Prema dokazima u spisima . a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile.član 430.2010. ZPP) 421.12. uzimajući u obzir sve okolnosti. stav 4.2009. uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta. Zakona o parničnom postupku.441. tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. presuda drugostepenog suda od 02. 1330/10 od 22. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. a sa kojim će zastati.2.278 - . godine.

Zakona o parničnom postupku. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi . odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog. stav 3. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl.06. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. Kako se pravilnost disciplinske mere. stav 2.".. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. shodno odredbi člana 434. 289. jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije. 289. ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere. Zakona o parničnom postupku. stav 3. ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. to je pravilno prvostepeni sud.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa. stav 2. i 296.2005. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka. iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. i 296. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera. i 20. imajući u vidu odredbe člana 95. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure..279 - . to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu. godine) 423. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. A ako je krivični postupak u toku. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja. te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. Zakona o parničnom postupku. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti. odnosno opravdanosti navedene mere.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.

PARNIČNI POSTUPAK na isto. a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. godine) 424. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. Zakona o stečajnom postupku. tačka 5. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Iz navedenih razloga...2005. stav 3.P. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25. stečaju i likvidaciji. a ukoliko je već okončan.. pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa. tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. 7814/05 od 20. jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog. Pž. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca. te je time i povređena citirana odredba člana 95. po članu 97. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu.09. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja .C.. broj 125/2004). sud mora u daljem toku postupka. pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka.. Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. stav 1. što navedenu odluku čini nezakonitom. nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.280 - . kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda.. proveriti ishod krivičnog postupka. januara 2002. pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. stav 2. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem.

. zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao. decembra 2003. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108. a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke... bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem. pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. 8279/05 od 16. Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev. zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. godine otvoren stečajni postupak. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N.. Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev.P. jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada.. niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku.. 28/2001. stav 1. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade. pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". a Okružni sud u K..PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K. decembra 2003. koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku. od 24. drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen.2005. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br.09. 43/2001). Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. međutim. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K. tačka 1... postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice.. jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu. a za .. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke. međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev.. pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu.281 - . 55/96. br.. godine) 425.

Naime. što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa.04. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka. ZPP) 427. 12908/05 od 8. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.2006. pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. godine) 426. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost. 10613/05 od 5. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto.282 - . Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 . jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje.454.02. Prema tome. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena. . Pž. postojanju i prestanku radnog odnosa. tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog.2006. Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes. Odredbama člana 439. Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika.

Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava.449 stav 1. 20ž Zakona o privatizaciji. 5071/09 od 15. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere.1236/10 od 15. 449. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari.283 - . Saglasno čl. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.12. prema čl. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete. naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri. Zakona o parničnom postupku. i 299.2010. Shodno izloženom.Stavom 3. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. pa kao takva ne predstavlja meru koja se.br. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu. jer je ona nedozvoljena. Pž. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. . da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. tužilac traži zaštitu prava na državinu. ne može sprovesti. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu. 302.2009. ne može sprovesti.09. godine) 428. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl. Međutim. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog.tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. godine) 429. a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati.

U konkretnom slučaju. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Izuzetno. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn.09. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge). ni zabranu budućeg smetanja. jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane. primenom pravila o teretu dokazivanja. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. kojom isti nije prihvatio. na osnovu čl. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". da nisu deposedirani. da se zasniva na zakonu. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. broj 125/2004). postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. da se zasniva na zakonu. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice. Prvostepeni sud je. jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj. godine.2010. ni zahtev za povraćaj državine. U konkretnom slučaju. od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. 220. tužilac je u smislu odredbe člana 75.284 - . U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. prvostepeni sud je utvrdio. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. Zakona o parničnom postupku. 11151/05 od 1. Od toga. tj. da isti nije deposediran. ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja. tj. 211/10(2) od 10. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije.02. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. jula 2005. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja. međutim. godine) . Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. Pž. i 223. godine) 430. pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans.2006. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine.

a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti.05. isporuku vode. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju. prema članu 36. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. tačka 4. Iž. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466. Pž. 8527/05 od 21. stav 2. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera. rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. toplotne energije. Naime. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke.PARNIČNI POSTUPAK 431. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom. a u smislu citiranih zakonskih odredbi. toplotne energije i odvoženje smeća.2010. Prema tome. Zakona o parničnom postupku.2005. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda.. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. Prema stanju u spisima predmeta. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja . Redovna tužba za naplatu zakupnine. stav 3. odvoz smeća i slične usluge.285 - . osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa.član 449.. ZPP) 432. 1588/2010 od 20. Izvod iz poslovnih knjiga. uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga.06. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere. godine) . Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. isporuku vode. odbačena je tužba. zbog toga.

kao neblagovremen.2006.2006.S. iz spisa predmeta. po članu 21. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku.S. Kako je J. primenom člana 458. bez dostavljanja punomoćja. kao tužena. Protiv ovog rešenja. stav 4. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5. Kod takvog stanja stvari. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24.2006. stav 1. godine ukinuto.S. Zakona o parničnom postupku. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku.12.2007.S.G. Zakona o izvršnom postupku. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju.PARNIČNI POSTUPAK 433. Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje. a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga. pri tom se pozivajući na član 458.5. i 3. Zakona o izvršnom postupku. a ne podnosilac prigovora. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365.4. proizlazi da je kao tužena označena J. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. nepotpun ili nedozvoljen. godine odbacio kao nedozvoljenu.S. 5313/06 od 23. st. i 3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. da tužiocu plati iznos od 73. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. Zakona o parničnom postupku. Međutim. 1. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. stranka u postupku. iz B. nalazeći da tužena J. Zakona o parničnom postupku. i 3.2005. stav 1. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr.286 - . st. Zakona o parničnom postupku. kao označena tužena. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje.2006. Zakona o parničnom postupku. godine) 434.4. Naprotiv.5. kada je žalbu tužene.031. st. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku. bez obzira što je prigovor odbačen. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja. 1. koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J. 1. s pozivom na član 365.5. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu. legitimisane su stranke u postupku. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. blagovremeni prigovor uložila je O. čiju dozvoljenost. Prema članu 355. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. stav 1. zbog pogrešne primene člana 365.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana.

PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. Zakona o izvršnom postupku. po kome je doneto rešenje o izvršenju. u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. niti se zakazuje pripremno ročište. Zakona o izvršnom postupku. stav 1. stav 1. Pravosnažno rešenje. Zakona o parničnom postupku. Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20. stav 1. po članu 458 stav 1. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika. U parničnom postupku. i 455. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen.12. Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen.1. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 453. koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl.2005 godine. shodno citiranim odredbama člana 21.2007.287 - . isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26. Zato se odredbe člana 458. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. 2954/06 od 24.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. u skladu sa odredbama člana 21. zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno. kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. koje je postalo pravosnažno. uključujući i ispitivanje blagovremenosti. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.12. potpunosti i dozvoljenosti prigovora. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.12. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. 454. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. godine) 435.2005 godine. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu . Zakona o parničnom postupku. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu.

stav 1. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu.predloga tuženom na odgovor. 14154/05 od 22. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. Kako je članom 458. godine) 436.. odnosno odredbama člana 453. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. Prema iznetom. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. i 20. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom. član 458. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje. između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.PARNIČNI POSTUPAK člana 21. godine) . a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U članu 453. Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. Po prigovoru izvršnog dužnika. ...288 - . Stoga. stav 3. do 464. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. stav 1. Zakona o parničnom postupku. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva. ovog zakona. Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)". a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". u parničnom postupku. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Članom 458. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen).03. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". Shodno odredbama člana 457. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005.2006. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Zakona o izvršnom postupku. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1.06.

2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142.tuženi u ovoj parnici. jula 2001.480. i 454. aprila 2001.716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20. nije ukinut od strane izvršnog suda. aprila 2001. U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja). jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu.086. po odredbama člana 459. Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate. godine do isplate. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18. 453 . Dužnik . kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu. stav 1. o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458.. Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari. stav 4). godine podneo Opštinskom sudu u K. Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ". ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka. pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu. avgusta 2001. izvršenju na osnovu verodostojne isprave). jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142.(Iv) od 9.00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2. stav 1). oktobra 1989. pa je rešenjem Ipv. godine. novembra 1989. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim.289 - .00 dinara. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 437. 453.00 dinara za neisporučenih 16.. predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142. broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. godine do isplate. br. godine i 2.464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. novembra 2001. Rešenjem o izvršenju od 6. godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje. 28/2000).086. nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida.nije ukinut. stav 4.00 dinara sa zakonskom kamatom od 21.086. Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458. a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog .

1. tačka 12. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. godine kojim je odredio predloženo izvršenje. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. st. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji. u vezi člana 478. već samo na zahtev stranke. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti. 2675/04 od 17. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. stav 1. a materijalno-pravne odredbe člana 54.290 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.9. u vezi člana 478.2005.2006. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Zakona o parničnom postupku. Rev.12. godine protiv tuženog.06.12. 1. godine) 438.2002.2002. 2974/06 od 29.200.4.50 dinara. godine) . stav 2.2006. br. pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11. 700/2006 od 8. 2104/19 od 11. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. a prigovor tuženog neosnovan. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene. postupka Zakona o parničnom postupku. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca. jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene. godine. pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku.11. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima. tačka 12. u prvostepenoj presudi.00 dinara.2004. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.2003. koja su tim rešenjem utvrđena. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11. već na drugo pravno lice. radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni. tačka 12. zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu. stav 2. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano. stav 2. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br.992. i 2.

a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti. Kako konkretna prvostepena odluke. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. stav 2. pravilna je ocena prvostepenog suda da su se. bez obzira što se ono.479. neće preispitivati u postupku po žalbi. jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. u smislu citirane odredbe. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe. tačka 12. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja.PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 . Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. Zakona o parničnom postupku)..2011. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. to je neophodno jer se. to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. Dakle.291 - . na osnovu člana 478. U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev. pozivom na odredbe člana 338. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). Naime. ZPP) 439. Zakona o parničnom postupku. presuda zbog izostanka. Pž. Zakona o parničnom postupku koja reguliše . kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje. po svojoj prirodi. Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Međutim. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. na koje se navodima žalbe i ukazuje. 911/11 od 24. odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka..02. s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog. odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. godine) 440. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338. da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava.

Pž. pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. to može biti raz. U zapisniku sa ročišta od 9. tač. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. Dakle. juna 2005. a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. godine) 441.2005. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti.292 - .06. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. stav 2. i 12. Zakona o parničnom postupku. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe. odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9. godine. 6. Tuženi je došao na zakazano ročište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a koje se odnose na spor male vrednosti. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. Zakona o parničnom postupku. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. Prema članu 338. Iz svega napred navedenog. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti. Naime. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti. sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti. Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. 9993/05 od 28. Zakona o parničnom postupku. konstatovao određeno stnje. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. aprila 2005. Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338. naročito postupajući suprotno članu 471. jun 2005. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave. U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti.

PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15. broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku (član 475. o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. na ime glavnog duga. i to izvode realizovanih stavki. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka. Zakona o obligacionim odnosima. broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. godine uplatio iznos od 4. godine) 442. Prema tome. Pž. tačka 8. U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog.50 dinara.324. ranije važećeg Zakona). Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.86 dinara. Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune. juna 2006. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.300. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 2.746. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi. doneta je presuda zbog izostanka. trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio. a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava. prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476. drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju. tačka 8.30 dinara. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti.293 - .08. Prema odredbi člana 475. stav 2. a prema odredbi člana 312. kao i za troškove izvršenja od 4. U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). Pored ostalog. Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8.892. stav 2. stav 3.00 dinara. sa zateznom kamatom. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".741. stav 2. kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. jer u sporu male vrednosti na ročište . tuženi. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva. koji sprečava izvršenje. stav 2. pa je u takvoj situaciji. nisu isticane tokom prvostepenog postupka. Zakona o obligacionim odnosima. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. 6745/06 od 23. broj 125/2004).2006.

12. Zakona o parničnom postupku (član 476. radnja tuženog nije postojala. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. to se stoga dugovana kamata.zaista i izvršena. godine) . to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev. 8. S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga. stav 2. kada su ispostavljeni računi. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi. ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana . ugovorna kazna i ostala sporedna traženja. stav 1. obavljao određenu delatnost. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja.06. Pž. Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.294 - . Zakona o parničnom postupku. uredno pozvani tuženi . kao i parnični troškovi. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. stav 2. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom.2010. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. jer dokazi koje je tužilac podneo . godine) 443. Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi. Imajući u vidu takvo stanje stvari. ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu. te da u spornom periodu. jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom. i 10. Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu.2011.vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku. 10161/11 od 21. godine. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj. 7567/10 od 03. pored toga što je privremeno odjavio radnju. koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena.bez uticaja su na drugačiju odluku.2010.računi kao verodostojne i jednostrane isprave. ukoliko ne čine glavni zahtev. Pž. Zakona o parničnom postupku . Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . pravilno primenivši član 475. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. s obzirom na odredbu iz člana 29.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21.01.

K. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu. podneli tužbu. februara 2005.. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475. zastupanje tužioca na tom ročištu. stav 1.06. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . Shodno iznetom. jer je na isto pristupio bez punomoćja. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475.. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. a uredno je pozvan.K. koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. Članom 475.G. Ali. na koje je uredno pozvan. stav 1. Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom.. Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. godine. Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24.295 - . ili sa kog docnijeg ročišta. godine) 445.G.S. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe. 6822/05 od 12. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 444. Pž. stav 1. a ne i na punomoćje. Nepravilna primena odredbe člana 475. Činjenica da je stavom 2. stav 1. februara 2005. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. koji se nalaze u spisima predmeta. i D. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. februara 2005. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. jer tužilac nije uredno pozvan. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga. jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi. pa je na osnovu odredbe člana 475..2005. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca. Zakona o parničnom postupku. godine pozvan advokat M. godine nije dozvolio advokatu D. smatraće se da je povukao tužbu. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu.

Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. bez obzira na opravdanost razloga izostanka. Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen.11. Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Naime.2006. Pri izričitim odredbama člana 475. godine) 446. već se samo pojavljuje kao suvišna. Pž. Iz navedenih razloga. 2324/2010 od 13. bez obzira na opravdanost razloga.nije dostavio dokaze za svoje navode. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku.2010. U konkretnom slučaju. Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. 28/11 od 27.član 476. Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.05. godine) . i 7. Zakona o parničnom postupku. bez obzira što odredbama člana 476. stav 1.296 - .prema stanju u spisima . svojim odsustvom sa ročišta. godine) 447. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2. što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja. Gž. ne pristupi na ročište. tuženi . i 25. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima. U konkretnom slučaju. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva.2011. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet). a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca . (Iz presude Višeg suda u Valjevu.PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475. i 14. istog člana.01. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca.09. koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda. stav 1.

Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . stav 1. istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Međutim. već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476. Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka.član 476. Zakona o parničnom postupku . stav 1. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama. doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . i da se radi o sporu male vrednosti. Gž. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan). Prilikom donošenja presude zbog izostanka.297 - . a uredno je pozvan. tačka 12. Dakle. godine) 449. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. istog zakona. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta). Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. Zakona o parničnom postupku. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. stav 1. te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. u stavu 2. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo.član 476.2010.PARNIČNI POSTUPAK 448. Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude. stav 2. 599/2010 od 19. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost. Odredbom člana 476. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu. jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. da je tuženi prethodno osporio tužbe. to znači da je obaveza prvostepenog suda da. Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. prilikom donošenja ove vrste presude. Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio . što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.05. te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. istog). zakona. Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika.

odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2005.2005. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . onda se presuda na osnovu člana 476. člana 476. stav 1. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Bez obzira što odredbama člana 476. i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .06. i 20. i 20. Zakona o parničnom postupku. stav 1. godine) 451. Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava. Dakle. Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti.06.298 - . dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? . pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. stav 1. što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. stav 2. Zakona o parničnom postupku. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. Kako se objašnjava stav 2. godine) 450. jer je istovremeno odredbama člana 478. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen.PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

godine) 452. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine ostao pri tužbi i zahtevu. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. istog člana. stav 2. stav 1. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. i 3. koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet.299 - . a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. sud pri donošenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuženog. Ceneći da su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka usled izostanka tuženog sa ročišta za glavnu raspravu a na osnovu člana 476. osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. kao i dokaze iznete u dotadašnjem toku postupka. iznoseći i razloge za isto osporavanje. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. prema stanju u spisima . Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. aprila 2005. Članom 476. Obrazloženje navedene presude. a u vezi člana 490. Na osnovu člana 54. predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. Sud je odredio izvršenje po navedenom predlogu poverioca – tužioca. stav 1.2005. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. i 20.06. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga.PARNIČNI POSTUPAK Odredba člana 476. Pored navedenog. istog zakona. 2. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča. ne sadrži razloge za odlučivanje kao u navedenoj presudi. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima. odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan. Zakona o parničnom postupku je jasna. stav 1.

Kako je na ročište za tuženog pristupio punomoćnik koji nije imao uredno punomoćje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na ročište ispunjeni uslovi iz člana 476. stav 1.11. da li se izvode dokazi čitanjem isprava u spisu predmeta. Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 476. Prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadašnjem toku postupka.PARNIČNI POSTUPAK tuženi je podneo prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tužioca iznoseći razloge osporavanja istog. Zakona o parničnom postupku.2006. Odluka će se međutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza. pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tužbe i dokaza dostavljenim uz nju. stekli su se uslovi za donošenje presude zbog izostanka iz člana 476. već je sankcija u činjenici da će se zaključiti glavna rasprava pa će on time biti onemogućen da ističe nove navode i dostavlja dokaze. Zakona o parničnom postupku presuda zbog izostanka može se doneti ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. 7429/05 od 30. stav 1. U pogledu urednosti pozivanja tuženog nesporno je da je tuženi uredno pozvan. Ako punomoćnik uredno pozvanog tuženog na ročište pristupi bez urednog punomoćja usled čega mu bude uskraćeno zastupanje.04. Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku presuda zbog izostanka se donosila isključivo ako se tuženi nije na bilo koji način upustio u raspravljanje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. postavlja se pitanje forme i sadržine zapisnika koji se sastavlja na ovom ročištu? Da li sud donosi rešenje o održavanju ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti u odsutnosti uredno pozvanog tuženog. Samo na takav način sud strankama pruža zakonitu jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava u smislu člana 2. ali ceneći i navode tuženog iznete u toku postupka do donošenja presude zbog izostanka. godine) 454. te da li . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 3278/06 od 12. Pž. Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 476. Sankcija za tuženikovo izostajanje ne može biti donošenje odluke kojom se neće ceniti njegovi navodi.300 - . ceneći pri tom shodno iznetom u pogledu tužbenog zahteva da li su činjenice na kojima se isti zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama. u skladu sa raspravnim načelom kao opštim principom parničnog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno. jer su posledice u toj situaciji iste kao da tuženi nije pristupio na to ročište. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a uredno je pozvan. ali je nesumnjivo zbog opšteg raspravnog načela koje važi i u ovoj situaciji pri donošenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tuženi već upustio u raspravljanje sud dužan da ceni i navode tuženog iznete u dotadašnjem toku postupka.2005. godine) 453. Navedeni prigovor sud nije cenio pri donošenju presude zbog izostanka. Pž. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka na prvom ročištu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. Novi zakon predviđa da se presuda može doneti u slučaju izostanka tuženog sa kog docnijeg ročišta i kada se tuženi već upustio u raspravljanje.

11. stav 2. može biti doneta na bilo kom ročištu za glavnu raspravu