PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. godine. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl.PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku. a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu.05.2002.2001.konvertovana u EUR iznosi 77. prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 481. te da tužilac sa 4. nedelju snimanja. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6.2007. i 482. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke. koja .2011. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem. i ranije važećeg Zakona) odn.000. godine) -7- . godine zaista i potpisan.000. Navodi u pogledu osporavanja računa br. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora. a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. 10865/06 od 23. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. 1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti. Kod takvog stanja stvari.02.2001.08. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.10. i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. godine) 10.034. godine.1. godine. Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke. godine.12.2005. Čak i da jeste . Zakona o parničnom postupku (član 8. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa.2001.da li je Aneks ugovora od 17.10. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8.2001. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. 6383/11(1) od 07. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16. a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog. u sklopu svih drugih dokaza zajedno.10. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica .00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku. Pž. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje.05.

te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. već organa uprave. Zakona o parničnom postupku. U suštini. to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda. na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. te da donese odluku o takvom predlogu. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica. kao i lice od koga je roba oduzeta. tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru. Saglasno tome. tačka 1. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 14767/10 od 10. samostalno i suvereno. ponavlja i u žalbi.Odeljenju tržišne inspekcije. koji parnični sud ocenjuje slobodno. kao i druge izvedene dokaze. da odlučuje suvereno i samostalno. odluke suda. pa i Ministarstvu trgovine i usluga . kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku. br. Inspekcija ima ovlašćenje da. Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215. Zakona o parničnom postupku. iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. Pž.2011.član 7. da o tome obavesti nosioca prava.PARNIČNI POSTUPAK 11. kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike .da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava.Međunarodni ugovori". -8- . Međutim. 6/2002). a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. godine) 12. primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ . kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. izvrši oduzimanje predmeta.članice SFRJ. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice . uključujući i odlučivanje o privremenim merama. Isti stav . stav 1. proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države.01.

11. odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća. a sve shodno članu 4. septembra 2002. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima.2005. pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka. osporilo zahtev tužioca. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. Pravilno je prvostepeni sud. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen. 6029/04 od 29. tačka 1. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka. kao i koji je ishod navedene procedure. shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka. godine) 13. decembra 2004.. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom..bivše članice SFRJ.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. Pravilno postupajući. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca. koja su tela države nadležna. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. 8799/05 od 7. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike . Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. -9- . pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. stav 1. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. Pž.

Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. fakulteta na sednici od 26. posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. godine) . u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). godine. januara 2005. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja. fakulteta od 28.01. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14. Imajući u vidu izloženo. stav 2.6.. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. Zakona o preduzećima.09. s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine. predviđene članom 398a. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11. zato što je otpao osnov za davanje otkaza. godine) 14. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt.7. To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt.10 - ..2006. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. U.. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M.2002.. Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). januara 2005. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa. ne može raspravljati u parničnom postupku.. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M. Rev. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava.2003. 13222/05 od 16.. godine. Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu. 1041/2003 od 7. godine konačno i pravosnažno.2005. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos.2002. II 619/05 od 20. godine.4.6. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. onda se to mora uzeti u obzir.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda.. godine poništena je odluka Saveta fakulteta.2004..

a Zakona o sudovima.15. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora. što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis." A.st. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud. u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud. . Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S. godine) 16. saglasno čl.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 .25. a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda.. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V.D.1.b.S.ZPP. a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat. I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata.5. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena. S. JKP Elektroistok..11 - . niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu.st.parceli 2150/1 KO S.br. ZPP) 15. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti.1. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata.2010. zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud. Naime.Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost. sa pripadajućim zemljištem na kat.17. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta.parcelom na kojoj se objekat nalazi.godine. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica. shodno ovlašćenju iz čl. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari.798/10 od 25.ZPP.

od kojih je jedan pravno lice. po službenoj dužnosti. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N. godine) 17. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. . oglasiće se nenadležnim. to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan. Kako je u ponovnom postupku. te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice.12.12 - . po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu. jer se ne radi o sporu iz člana 15... Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije. Zakona o sudovima. nego neki drugi domaći organ. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N. 1198/2010 od 21. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica. niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično. a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog. što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice. u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene. 9098/05 od 23. doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica.2010.09. između ostalih i za naknadu dnevnica. tako i po protivtužbi prvotuženog. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog. a drugi – fizičko lice. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud.PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. Ako je spor između tužioca . u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog.. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice.br. Sud tokom celog postupka.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara. odlučuje se u upravnom postupku. postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima.2005. a prema odredbama pomenutog Pravilnika. o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku.. godine) 18.

pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. a ne sud . Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. po službenoj dužnosti. Naime. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem. a ne sud. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. nego neki drugi domaći organ. shodno članu 1. Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. stav 1.2010. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu. a o tome se odlučuje u upravnom postupku. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. kao državni organ. već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. Zakona o parničnom postupku. Naime. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. radnih. godine) 19. Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost. prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. Zakona o parničnom postupku. tačka 1.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. oglasiće se nenadležnim. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. Iz spisa predmeta kao i .13 - . koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost. privrednih. Sud tokom celog postupka. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. 555/2010 od 13. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice. porodičnih. već u nadležnost upravnog organa.04. U konkretnom slučaju. pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu.. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod.. i član 280. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu. Gž. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja.

čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa.500.PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61. što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. Nasuprot žalbenim navodima. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla.78 dinara. Zakona o opštem upravnom postupku. Naime. Iz navedenog proizlazi dakle. Pž. pa je u članu 11. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. da je u konkretnom slučaju. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju. godine) . propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. Zakona o opštem upravnom postupku. našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju. i 2003. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. Istovremeno u stavu 3. Zakona o parničnom postupku. može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije. dok je u članu 12. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17. Dakle. godine. Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. stav 2. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona.03. po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu.2005. na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku.14 - . propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. stav 2. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. stav 2. stav 3. pod uslovima propisanim tom odlukom. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876. 1763/05 od 24. koje je tužilac ostvario tokom 2002. a to znači da i tužilac. navedenog člana. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje.

broj 832/04 od 20. godinu. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. Zakona o vodama. . a saglasno članu 18. Zakona o vodama. Zakona o sudovima (odnosno člana 21. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. godine. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku. Naprotiv. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. radi pravne pouke tužioca. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. stav 2. Zakona o uređenju sudova). juna 2004. Naime. kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. te rešenje pod istim brojem od 7.15 - . nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. čl. Zakona o vodama. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. i 107. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje. tj. Zakona o uređenju sudova). ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje. 101. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine. aprila 2004.. tako i njene visine. pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. stav 1. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom. već je za to nadležan drugi organ . marta 2003.PARNIČNI POSTUPAK 20. godine. a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z. 100. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje. a u smislu člana 18. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. godini. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10.javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. te člana 15. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku.. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. a u skladu sa članom 99. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ. Ovo stoga što je članom 99. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. godine.

stav 1. marta 2003. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. tačka 4. tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost. 33. i 266. 264.2005. Zakona o izvršnom postupku. ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda. Pri tome. stav 2. Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. kao ni članom 24. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno. stav 2. 34 i 54. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. tačka 2. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 11.16 - . Pž. Zakona o uređenju sudova. stav 1. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. niti u članu 15. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. godine) 21. Zakona o uređenju sudova. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. 258/2005 od 7.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. jula 2005. Prev. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. stav 2. stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. Zakona o uređenju sudova)." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već u nadležnost upravnog organa. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. 261. godine) . a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. čl. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa.11. Zakona o prinudnom poravnanju. i 8. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. 8468/04 od 16. Međutim. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. Zakona o izvršnom postupku. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. 265. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

a da bi i pored toga. istog utvrđena visina nenovčanog uloga.. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari.. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe.D. iz B. stranke to mogu da utvrde sporazumno. jer predmet nisu pravna. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka.D.17 - . tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B.. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E.500.17 USD.94% suvlasničkog udela. iznos od 102. ili ovlašćeni procenjivači. uz navođenje da je navedenim rešenjem. što predstavlja 6.17 USD. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.." DOO u B.. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. 147/04 od 8. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću. Tužioci osporavaju visinu istog uloga..73% suvlasničkog udela. što nije učinio.882. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P.9. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća.PARNIČNI POSTUPAK 22. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača. 717/03 od 20. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. pošto je mašine i opremu za fabriku tj. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. što predstavlja 26. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova.17 USD.11.. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378.. iznos od 25.2005. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. odnosno procenom veštaka. u vezi člana 200. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga. što predstavlja 66. iznos od 251.2002.882. iz B.199. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela.2003. tj.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11. Po daljim navodima žalioca. godine. godine. godine. tužioca drugog reda . kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R.D. već faktička pitanja. visina uloga. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . Osim toga.00 USD. iako je njihova vrednost 251. kao sastavnim delom.3.000. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka.699.00 USD.56 USD. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog... kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost.199.33% suvlasničkog udela. te da na taj način prevari i .V.

sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima..2. rešenje Trgovinskog suda u B. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16. ovog zakona". Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela. Saglasno iznetom. 74/99.11. 10830/03 od 12. ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27. V Fi.2001. 29/97. 33/96. godine. nalaz i mišljenje procenitelja "I.2003. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. od 27. U članu 339. 33/96. uz izveštaj iz stava 1....br. i tako imao pravo odlučivanja. jer u članu 457..D. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03.6.2003. godine." DOO u B. br. br.. a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS".6. 29/97.2003. Saglasno iznetom. godine. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187. 5393/01 od 15.. 59/98. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. br. stav 1. kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi..." DOO u B. odluku o povećanju kapitala preduzeća "E..2002 godine. rešenje Trgovinskog suda u B. direktora i osnivača.. godine. br...2001. 74/99. odnosno osnivači." od 25. br. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. Zakona o parničnom postupku.2003. br. godine. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS.18 - . Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev.2003. 125/04). Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E.2003 godine... jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19.3. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. godine. akcionari. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. 59/98. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće...11. Fi.. nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. FI. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa." DOO u B. Drugotuženi je istakao procesne prigovore.8. 29/96. 125/2004).7. dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka.. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća.2002. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge...utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . stav 1. br. 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima... pre prijave za upis u registar. dajući razloge.11.6. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač. ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. 10830/03 od 12. 10830/03 od 12.određenoj srazmeri. odluku o povećanju kapitala od 20. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200. godine. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. V Fi. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. Zakona o parničnom po. krivičnu prijavu.. 29/96. od 11. godine. od 1. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem.

posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije. Članom 62. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica.94% prema 6. Stavom 2. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Zakona o privatizaciji. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60. Stoga. stav 2. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. decembra 2003. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60. a u okviru toga i da. 4660/05 od 17. stav 2.19 - . S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje.06. Ovo zbog toga. Međutim. Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. te postavljenog tužbenog zahteva. Član 62. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost. Pž. što iz tužbe. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari. ne spada u sudsku nadležnost. između ostalog. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b. srazmeri (26. Članom 60. kao pravnom odnosu. Dakle.G. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede.2005. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. Dakle. godine) 23. Članom 41b. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. Zakona o privatizaciji. pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini. kao pravnoj činjenici. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. koriste.PARNIČNI POSTUPAK stupku. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom.73% prema 66. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. stav 1. stav 1.33%). uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. člana 41b. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. varijabilne tačke vezivanja.20 - . Članom 15. 3. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. 2. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. prema izmenjenim činjenicama. Ovde je osnovno pitanje (dilema). Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka. prema okolnostima tog momenta. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu. Sama mogućnost zlou. jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari. ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost. zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Pitanje je. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. godine) 24.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. Zakona o parničnom postupku. 43/82. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. Ukoliko sud. I to je sve. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom.. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka. Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. dakle. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. Pž. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. 2943/05 od 21. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje. To znači. često.04. zbog promene domicila. a ne momenat pokretanja postupka (parnice). u konkretnom slučaju. Navedena odluka nije pravilna. predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu). te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. u momentu kada mu je tužba dostavljena. zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova.. 46/96). zamrznuto je i činjenično stanje).2005. ustanovi da je nadležan. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija. okamenila – perpetuatio fori. ima oglasiti nenadležnim.

Dakle. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Ona se okamenjuje. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. Takođe. on ima puni smisao. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. Tačno je da postoji mišljenje da. Međunarodna. de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). jer su posledice njihovog nepostojanja različite. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. suprotan stav mogao bi naći . relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. Ipak. za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. svesnih i namernih manipulacija. Samo ukoliko se uzme da član 81. ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. toku stvari. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. Stoga. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. Međutim. s jedne strane. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). pošto je tuženi saznao da je tužen. prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. on će postati nadležan. U konkretnom slučaju. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). znači.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan. na dostavljanje tužbe tuženom. citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom. iz razloga celishodnosti. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. Sporno je. U principu.21 - . Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. s druge strane. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. Međutim. i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. kako to i u zakonu piše. Međutim. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer.

godine) 25.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. Međutim. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Pž. je relativno široka. u drugom ne. a i najčešće je. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno). da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja . Najpre. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. osim pristanka tuženog. Dakle. Konačno. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. Dakle.22 - . prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16. poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. Zatim. jer je kod njih dozvoljeno. 3065/05 od 3. a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom.09. Dalje. sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari. o kome se u konkretnom slučaju radi. Ovakva interpretacija odredbe člana 50. Da li je u smislu člana 52.2005. Zakona o parničnom postupku. od ovog pravila. Naime. pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. odredba člana 50. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva.

60/91. Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica. Naime. Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda. stav 1. za suđenje u sporu između parničnih stranaka. br. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite... Pošto je prodavac tužilac. pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom. 292/06 od 28. član 58. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade. Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. i 14. ovog zakona. tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS".. shodno članu 52. pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima. 61/04). jer se u ovom sporu ne utvrđuje za. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. godine) 26.11.10. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"". Prema članu 15.2006. 18/92 i 71/92). za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova." br. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.. Međutim.. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K.06. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud. Zakona o parničnom postupku. i 7.PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete. Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33.L.23 - . a sedište tužioca se nalazi u K.. godine) 27. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev.L. Zakona o žigovima. jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. kao i na nelojalnu konkurenciju. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca.. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. što je u vezi člana 53. ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje. a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine. 2006. stav 1.. bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule). i 25. 46/91. ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom.

stav 2.12. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46..10.24 - . pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.2003. I. godine) 28. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate.27 dinara po konačnom rešenju za 2003. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A.S. obzirom da je tužilac svom radniku I. br.2005 godine. P-10/04 od 11. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu. Trgovinski sud. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom.11. saglasno članu 54. obavezan je tužilac da I.S. isplatio 23. je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca.. iz R. pa je u tom postupku tužilac I. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.11.00 dinara dana 7. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13. a koja padaju na teret tuženog. jer je odredbom člana 49.231. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije". Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Tuženi je tužiocu iznos od 8.. jer tuženi nema prebivalište. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede. ne radi se o upravnom postupku.2005 godine i 23.00 dinara dana 9.. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37.784.S. Prema tome.2003 godine i određeno.73 dinara.936..S.2-500072/03 od 13.S. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog. godine radniku tužioca I. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu. 182. navedenog zakona.2006. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi. godinu već refundirao. navede.2004 godine.9.. kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. I. kod Opštinskog suda u A. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog.S. u predmetu I-106/05.26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu.232..526... Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6. 89/03). 3774/06 od 5. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio.11. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br. a koja padaju na teret tuženog... je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A. odnosno za zabranu povrede. već o obligacionom odnosu.

u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži. godine) 29. to se i nadležnost trgovinskog suda. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku. pored kolizionih normi za statusne. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti. To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti. Stoga se sud. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije).25 - . Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava. zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. . Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26. Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova. Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti.75). ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda. Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima). ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena. jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije. Zakon o parničnom postupku (član 27). prema članu 54. neće oglasiti apsolutno nenadležnim. predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: . Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53. Kako i zahtev za utvrđenje povrede.3. kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi. po prijemu tužbe. ovog zakona.2007. Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. 46 . u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva.kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije. ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. istog zakona. Dakle. a tužba je upravljena prema predmetima.kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. čl. Međutim. u teoriji su se iskristalisala dva stava.

može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena. godine. a ne trgovinski sud. zavisiće od postupanja učesnika u istom.26 - . Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu. 1573/07 od 19. poverilac može podneti izlučnu prijavu. nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi).2. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . 15. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. Iz obrazloženja: Član 30. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud. O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i . na osnovu čl. Član 16. 31. jer će shodno čl.-39. među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. člana 31. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. decembra 1995. Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom.zakupodavcem. istog zakona. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda. Zakona o vanparničnom postupku. nije potraživanje prema stečajnom dužniku. godine) 30. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana.2007. i člana 63. Sedom rečenog. Pravo na otkup stana. – 23. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. 22. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. Članom 31. pod uslovima iz čl. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom. sud će shodno članu 19. 24. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl. Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. Zakona o vanparničnom postupku. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti. jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. Zakona o parničnom postupku. rugo tumačenje je prihvatljivije.zakupodavca.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

2010. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd. i B. oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene.33 - . jer je zaključen suprotno prinudnim propisima.06. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. ZPP. godine) . S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti. to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu.1075/10 od 24. shodno članu 20. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. ZPP) 39. osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P. ZPP. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd. to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž . Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M. ZPP. stav 1 i 45.2010. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd.788/10 od 18. i izjašnjenja Agencije za privredne registre. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda.10. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda.godine. tuženi su podneskom 14.08.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu.05. a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. godine) 40. s obzirom da je shodno članu 57. javnom poretku i pravilima morala. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište.PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61.2010. nakon što im je dostavljena tužba. u smislu člana 40 stav 1. shodno odredbama člana 40. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih. kao stvarno i mesno nadležnom.I. jer je prebivalište tuženih u Čačku. oboje iz Čačka.godine Osnovni sud u P se pravilno.2010.

Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu. Ovakav stav nije jasan. Zakona o parničnom postupku.član 20.12. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. imajući to u vidu. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B.pored suda opšte mesne nadležnosti . Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva. zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog. a u smislu člana 45. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud. Dakle. i Četvrtog opštinskog suda u B. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". jer prigovora tužene nema. broj 125/2004).i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila. za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu. nadležan je . Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 285/2010 od 04. Porodičnog zakona. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom. Uz to. kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. Supružnici su u konkretnom slučaju. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca.Opštinskom sudu u "B".34 - .PARNIČNI POSTUPAK 41.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) .2010. ali drugom sudu . prema izričitim zakonskim odredbama. irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta. Međutim. Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je . a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti . poslednje zajedničko prebivalište imali u "U". Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". prema navodima iz tužbe. U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. Gž. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja. 13748/05 od 21. pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47..član 47..2005.02. a u vezi sa članom 209. godine) 42. Za suđenje u bračnom sporu.. dakle.. u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim.pored suda opšte mesne nadležnosti .

isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. Zato je prvostepeni sud pravilno. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti.12. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice. rešenjem istog suda St. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. to nije bilo mesta za primenu člana 41. a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom... koju propisuje član 57. jer ova odredba reguliše opštu. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. u S. jula 2003. 1019/06 od 14.. u stečaju. godine) .. Zakona o parničnom postupku. Pž. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S." A.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK 43.D. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica ." A.2010.2006.. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak.D. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani. Zakona o parničnom postupku.35 - .. s pozivom na odredbu člana 41.. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. godine. pored suda opšte mesne nadležnosti. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. stav 2. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu. nad pravnim prethodnikom tužioca "S. a ne posebnu mesnu nadležnost..02. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. 7035/02 od 10.. rešenjem Trgovinskog suda u B. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak.. godine) 44. 9747/10 od 23. otvoren je stečajni postupak.član 53. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica. Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. Naime. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice. Prema odredbi člana 57. uz primenu navedene odredbe.

PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici. a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. ako je bio predsednik veća. ZPP) 45. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda. R.. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. Iz obrazloženja: Prema članu 62. s obzirom na predmet spora.2006. ukoliko je tu. Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. Zakona o parničnom postupku. U suprotnom. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. stav 1. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda. tačka 7. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora.36 - . broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda. ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. stav 1. To dalje znači da je Opštinski sud u L. godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. 144/06 od 8. Da li se odredba člana 66. Zakona o parničnom postupku. ako je bio predsednik veća.03. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju. to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. ZPP) 46.. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja. kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari.

niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. dok se u odredbi člana 66. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. i 20. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama. te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. a član 253.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Dakle. tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku.. Na kraju članom 66. tačka 1. stav 1. Š. M. To proizlazi iz odredbe člana 52. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca. Prema citiranoj odredbi člana 66. Međutim.37 - . stav 1. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca. odredba člana 253. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć. jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke. koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom. godine) 47. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. Ove odredbe opet. Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. kao i sudija. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće. istog zakona.09. Međutim. ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave. stav 1. Naime. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68. da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik. Članom 261. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije. Zakona o prinudnom poravnanju. Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača.

koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima.) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu.09. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda). a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku.PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. u primeni izaziva dileme. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69. ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave. Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66. stav 3.38 - . izmenjene članom 14.2006. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava. godine) . (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku.12. 1984/06 od 14. Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje. Iz obrazloženja: Odredba člana 68. Polazeći od sadržine odredbe člana 68. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako. Druga grupa sudija. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. godine) 48. člana 68. Pored navedenog. Zakona o parničnom postupku. stav 1. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku.2010. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Ovako formulisana odredba stava 3. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima. Ova odredba izmenjena je članom 14. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. zastupa stav da stranke imaju pravo. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32.

Pž. Naime.02.2010. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . istog Zakona). stav 5.03. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Pri tome. Zakona o parničnom postupku). a ne neki od njenih organa samostalno. uz naknadu i po tržišnim uslovima). Zakona o parničnom postupku. niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73. a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. a u vezi člana 412. Ovaj sud. Banka je stranka u parničnom postupku. godine) . stav 2. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. pa ga ne može imati ni služba te Vlade. ni njene službe. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku. Naime. Rev. Pored toga. prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. stav 1. stav 2. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. 7287/2010(2) od 25. stav 3. s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361.2010. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca. Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2. stav 6.39 - . ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. Zakona o parničnom postupku. a time ni stranačku sposobnost. stav 2. U konkretnoj situaciji to nije slučaj. u smislu odredbe člana 405. jer je žalbu podneo tuženi. nemaju svojstvo pravnog lica. s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda.PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84. ZPP) 49. Vlada Republike Srbije.član 73. godine) 50. Prema tome. tačka 9. kao revizijski. 114/10 od 24. Ustava Republike Srbije. stav 2.

12843/05 od 30. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica.40 - . pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. stav 1. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. usled prevođenja u neaktivan status. Dakle. a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu. Iz citiranih propisa proizlazi. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. i 83. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. propisano je da za registracionu prijavu iz čl.PARNIČNI POSTUPAK 51. iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica. koji se vodi na način propisan zakonom. sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. Odredbom člana 73. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. godine. najkasnije do 15. ne plaća se naknada za registraciju. u skladu sa ovim zakonom. jer je članom 8. juna 2005. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. već samo da nije registrovano na toj teritoriji. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. ovog zakona. registrator ih prevodi u neaktivan status. juna 2005. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar. Odredbom člana 82. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar. primenom odredbe člana 78. godine) 52. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji. Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. 82. Odredba člana 8. jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. godine.11. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. istog zakona. ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku.. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. 82 i 83 ovog zakona. Odredbom člana 84.2005. Zakona o parničnom postupku.. Pž.

te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika.. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. decembra 2004.41 - . Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca.. P-1473/04 od 2. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa. godine) 53. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača.. Zakona o izvršnom postupku. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji. koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br..Preduzeća "D...05. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.M... u B.. označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje.. koja ima svoj naziv . već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji. pa bi se tužba mogla odbaciti. stav 1.. pozivom na odredbe čl. vlasnika. 125/04). po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49." u N.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca . podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave . a što bi bilo neotklonjiv nedostatak... stav 6." D. godine) 54.pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N.O. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. 125/04). kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. Zakona o izvršnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K. Zakona o parničnom postupku.. U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija . Zakona o izvršnom postupku. 49. jer u Radnju za posredovanje. koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik. advokat D. vlasnika. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Nasuprot žalbenim navodima. Zakonskim propisom iz člana 49. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49.. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B.2005. u smislu odredbe člana 73.2005. pa ne može biti ni stranka u postupku.." u N. u vezi člana 103. ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu. U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari. nije označen vlasnik kao fizičko lice. Pž.12. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti.O. iz K.. i 243. Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica. 4109/05 od 13. godine. 12462/05 od 27..

članova konzorcijuma.. st..42 - ..N.. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73..04. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. tačka 12. iz U. ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost.. Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. pa je saglasno članu 73.. stav 3. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361." dužnik obaveze za Gradski odbor K.2006. Stranka u postupku.PARNIČNI POSTUPAK "S. a Gradski odbor u K.o.p.o. a na osnovu člana 73.. Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija. i N. i 2.o.2007. stav 3.N. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu. tako da je "S. jer je označen kao politička organizacija "S. 14353/05 od 13.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.N. godine) 55. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. na koju se neosnovano poziva tuženi....N.N. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P.N. za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. i N.p.. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke.. nije osnovana.. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa.. Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku. koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije..p. – Gradski odbor u K. stav 1. nije ni pravno ni fizičko lice. i N. već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika.N.. Ovo posebno. što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. istog zakona.. P.. stav 2. koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer..." iz B. imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji. saglasno članu 73. pa je pravilno označen naziv tuženog. Prema članu 7. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. 1. Zakona o parničnom postupku. Prema članu 73. Zakona o parničnom postupku.. istog zakona. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž..5. iz U. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma... Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala.. je u okviru "S.. stav 2..p. 3947/07 od 24. a ne opštinski odbor političke organizacije.". stav 3..." iz B... Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije. Zakona o političkim organizacijama. pa ni povrede iz člana 361.. godine) . Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen.o.

obima ovlašćenja u zastupanju.43 - . to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. Zakona o privrednim društvima. tačka 2.npr. Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica. kao i drugog pravnog lica. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora . kako se navodi u pitanju. pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju. koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku.11. samo ono lice koje je upisano u registar. član 3. Stoga je moguć zaključak suda da lice u . 10. U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). savesnosti druge ugovorne strane itd. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika.PARNIČNI POSTUPAK 56. upisa u registar. Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća. Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. s obzirom na odredbu iz člana 482. Članom 17. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda).2005. 6534/05 od 8. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. U konkretnom slučaju. godine) 57. Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani. novog Zakona o parničnom postupku . pa i da prima pismena. (čl. Veterinarski institut je osnovan kao ustanova.da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". Iz obrazloženja: Članom 9. Kako je Veterinarski specijalistički institut. Pitanje karaktera upisa nije od značaja. a članom 19. te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. institut koji za svog zastupnika ima direktora. i 25. Zakona o registraciji privrednih subjekata). jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke. kao i upis drugih zastupnika (član 50. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka".

i 361. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482.S. 265. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici. godine) 58. Zakona o parničnom postupku. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica. septembra 1998.2006. i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga. Ovaj termin. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog. i 25. i to su roditelj ili staratelj tog lica. i 14. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29. koje se upisuje u registar. i 25. sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482. se ne odnosi na pravna lica. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2006.10. Samo izuzetno. godine potpisalo ovlašćeno lice. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. i 7.09.44 - . Zakona o parničnom postupku). kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju.i 7. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu. i to privremenog zastupnika iz člana 79. prvostepeni sud. ali nije još bilo upisano u sudski registar. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. septembra 1998. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti. a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. i 14. godine. godine) 59. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti.11.11. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar. koja su poslovno i parnično sposobna. Zakona o parničnom postupku.

2825/05 od 7. upisane u registar u smislu člana 482. Zakona o parničnom postupku. Pž. kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. a ne konstitutivan karakter. umre u toku parnice.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica. tačka 3. stav 3. Da li se odredba iz člana 214. registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. godine) . Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. a ne i zastupnika pravnog lica. tačka 4. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke.45 - . bio je direktor pre upisa u sudski registar. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju. koje dovodi do prekida zastarelosti. stav 3. godine) 60.09.S. kao direktor i zastupnik. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. Zakona o parničnom postupku. a pravno lice nema punomoćnika.PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar. analognom primenom člana 214.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. tj. odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. stav 1. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. Zakona o parničnom postupku). tačka 3. Zakona o parničnom postupku). U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977.04. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. istog zakona? Odredba člana 214. (sada 214. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. i za tok postupka nema nikakav značaj. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. tačka 3. To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar. Naime.2005. Direktor tuženog Ž.2005. Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. ako pravno lice ima druge zastupnike. i 20. Zakona o parničnom postupku. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75.

odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem.PARNIČNI POSTUPAK 61. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. 9/01 i 36/02).odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.46 - . i člana 484. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". dolazi samo u slučajevima iz člana 95. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. stav 1. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482.2005. stav 2. br. a direktor zavisnog preduzeća . Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. 59/98. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. godine) . odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika. Zakona o parničnom postupku. posebno npr. stav 1. odnosno njegov statutarni zastupnik. godine) 62.09. 29/96. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. član 62. Zakona o registraciji privrednih subjekata. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica.09. novog Zakona o parničnom postupku. u skladu sa zakonom. Zakona o postupku za upis u sudski registar. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . za pravna lica koja nisu privredni subjekti). odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. i 20.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . 74/99. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. i 20. 33/96. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima.2005. čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. 29/97.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li se parnični sud. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. Zakona o parničnom postupku. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. Odredbe člana 94. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. stav 1. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. prilikom donošenja presude zbog izostanka. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka.

2005. može predstavljati priznanje duga.2005. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. 78. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. prema stanovištu ovoga suda. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. i 20. odnosi se na zakonske zastupnike. Ukoliko je u slučaju sumnje. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. stav 1. a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77.06. kao jednostrana izjava volje parnične stranke. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. Knjižno zaduženje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. i 103. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. Da li je direktor preduzeća. Zakona o parničnom postupku. 12434/05 od 27. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 2. na osnovu člana 278. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. godine) 64. kao stranke u parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 63. Zakona o parničnom postupku. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo.12. u smislu člana 77.47 - . a u vezi sa čl. tačka 7. novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. godine) .

može odmah po saznanju za prekoračenje. 13602/05 od 26. da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost). ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. Sledstveno tome. opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja. ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu). saglasnost može biti data prethodno. Ovo punomoćje. u smislu člana 90. budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora. Kada je.06. smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55. Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja. Nasuprot tome. Naime.48 - . Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl. ako saglasnost nije data. Zakona o obligacionim odnosima). U posebnom punomoćju. Zakona o obligacionim odnosima. jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje. U tom smislu. godine) 66. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja).2006. a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje.član 87. i 42. zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. 41. Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora. istog zakona. stav 3. Kada je u pitanju posebno punomoćje. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55. stav 4).član 91. istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima .PARNIČNI POSTUPAK 65. što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor. mora biti u pismenoj formi. stav 4). a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora. stav 4). stav 1. te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica.) koji je važio u to vreme. ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re. pak.

nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili. odnosno punomoćnika. 13602/05 od 26. Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv.06. Ovo stoga što je članom 92. Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. Ovde se međutim. ne. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. moralo da zna. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. pak. odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju.49 - . kao podnetu od neovlašćenog lica. Zakon o privrednim društvima u članu 25.2006. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. Zakona o parničnom postupku. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu.PARNIČNI POSTUPAK gistar. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). dakle. samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 1. bilo putem njihovog prokurista. sud će takvu tužbu odbaciti. prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima. prividnom punomoćju. Ovo stoga što iz gore navedenog . Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa. Zakon o preduzećima ovde. stav 2. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. a koja je mogućnost postojala u članu 98. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. godine) 67. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. Takođe. Naravno. Uz manje razlike. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. U smislu odredbe člana 482. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. pak.

te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje.10.6.12. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga.2006. i 25. jer isto u smislu člana 94. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. koji su javni. S tim u vezi. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. na ročištu za glavnu raspravu od 7. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. jer isto u smislu člana 94. odnosno statutarni zastupnik. te se s toga odredbe člana 214. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. i 7. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica.11. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv.2006. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. 9410/06 od 14. godine) 69.N. a ne zakonski zastupnik. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. Kako je tužilac pravno lice. a prema odredbama člana 482. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 14. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika.2006. Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba. godine) 68.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. N. Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. stav 3. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica.50 - . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima.

a ne tzv.neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan. a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. . Gž. Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. "pozajmljivanjem dokaza". smatraće se pravnim licem te države. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. septembra 2004. a ako ima stvarno sedište u drugoj državi. saglasno članu 79. a ne u onoj u kojoj je osnovano. stav 1. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. 310/2010 od 25. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava. godine i 16. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava. 443/05 od 12. stav 4. jula 2006. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev.02.. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje. te da je tada imenovani veštak .. zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj. Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano.neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese. smatraće se pravnim licem te države. onda po pravu te države. i člana 78.. Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza. Međutim. Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi.51 - .2010. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). Naime. jula 2002. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. gde je osnovan i dalje postoji. stav 5.. priloženi faksovi uverenja od 4. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku. Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. godine sa kontradiktornom sadržinom. Prema odredbi člana 13. To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. veštak . a u vezi sa članom 17. godine) 71. godine) 70. Organ iz stava 1. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde.

stav 1. Žalba nije osnovana. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27.2001. ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku.1. to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. u smislu člana 73.2006. 11323/2005 od 13.2005. a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. Naime. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj. smatraće se pravnim licem te države. ZPP. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici.11. a ne u onoj u kojoj je osnovano. i prema domaćem pravu. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih . odnosno predstavništvu. stav 3. kao takav. terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične. na osnovu stanja u spisima. Drugostepeni sud. parnični sud može.11.52 - . Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji. s obzirom na predmet spora. prema članu 73. godine) 72. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove. Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? . Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio.Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959. već da je tuženi predstavništvo . godine. Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27.aktorskom kaucijom. na zahtev suda. S druge strane. Prema tome. Najpre. ukoliko je to među strankama sporno. ZPP. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da. u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti. godine čija je važnost bila 6 meseci. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan. godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka .9. ZPP.2001. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50. otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. prizna postojanje takve sposobnosti. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. godine. pa će stoga. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda. Kako je sedište tužioca u Grčkoj.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji. sa pozivom na odredbe člana 83.

Da li je direktor preduzeća.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke. shodno odredbi člana 91.10. godine) . U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. na osnovu člana 278. odnosi se na zakonske zastupnike. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. i 14. kao stranke u parničnom postupku. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu.11. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo. u smislu člana 77. i 20. a u vezi sa čl.06. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. godine) 74. stav 1. Zakona o parničnom postupku.2006. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. i 25. godine) 73. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. Zakona o parničnom postupku. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77. Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77.53 - . 78. Zakona o parničnom postupku. stav 2. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja. tačka 7. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. stav 2.09. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije. Ukoliko je u slučaju sumnje.2005. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. i 103.i 7. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje.2005. stav 2.

9/01 i 36/02). u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. i 7. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. i 25. i 25. 74/99. 29/96. da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128.2006. 33/96. i 14. posebno npr.09.2006. Zakona o parničnom postupku). (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. Zakona o parničnom postupku. . Zakona o parničnom postupku. godine) 77. ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status. a direktor zavisnog preduzeća . Zakona o parničnom postupku. Da li se parnični sud. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima.PARNIČNI POSTUPAK 75.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva. stav 3. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. Zakona o parničnom postupku. i 14.11.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. godine) 76.11. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103. u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka. i 7. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. stav 1. Kad sud rešenjem u smislu člana 79. br. prilikom donošenja presude zbog izostanka. stav 2.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka.54 - . 59/98. Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.10. 29/97. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482.

Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke . br. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. pa i podneti žalbu na odluku. novembra 2005. 2050/06 od 9... i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine. Zakona o parničnom postupku.G.član 489. i 7.. Pž.. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100. stav 5. Z. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku.883. pa kako je tužilac u podnesku od 23. 3. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova. najduže 30 dana.G. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.00 dinara sa sporednostima.55 - . Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik. kako to proizlazi iz čl. tačka 2. Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno.član 84.11. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 . pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio.član 132.član 107. ul. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i . U tužbi je označio adresu tuženog Z. postoji ul. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju. kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni. je odseljen sa navedene adrese. samo na teritoriji opštine Z. godine ponovo označio istu adresu u B. stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje. br..2006.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. i sam postavi privremenog zastupnika.. Z. septembra 2005. odnosno isplate iznosa od 49. ZPP) 78. Zakona o parničnom postupku. pomera na prvi naredni radni dan .. Zakona o parničnom postupku. U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan. Zakona o parničnom postupku. jer je tuženi odseljen. Prema izveštaju pošte od 8.advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu . Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. godine tuženi M. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu..... protiv tuženog M. 2a. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi. Zakona o parničnom postupku. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika . imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B. Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog..94. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje .

Prema tome. to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka.2008. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu. Stoga. To. godine. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku. tužiocu koji ima punomoćnika. rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Prema stanju u spisima. odn. dostavljena 25.vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. godine. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega. postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11. prema dokazima u spisima . kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog.2008. stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje.06.imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene. pa je tako i sam tužilac . rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana . godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu). a naročito da podigne tužbu.tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga.(prijemni pečat suda).odbačena kao neblagovremena. Kako navedenim punomoćjem vlastodavac . za rok koji je isticao 04. prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi.protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude. godine. i ona bila vezana.2008.56 - .sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14. prizna zahtev. godine. Shodno tome. godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja.01.2008. a to je za sud neradni dan. godine) 79. 7005/2010 od 22. godine predajom iz ruke sudu . godine subota. da zaključi poravnanje.2008. kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu).02. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. po isteku navedenog roka.2010. godine. sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12.2010. da je povuče. to je žalba stranke . U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje.02. godine.PARNIČNI POSTUPAK samostalno.2008. u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste.2009. Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete. ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude . to je . Navedeno punomoćje izdato je 03. parničnu radnju koja je .04.11. godine. a istekao je 02. znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika. počev od dana izdavanja punomoćja zastupa.tek od navedenog datuma . da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva. Pž.02. drugim državnim organima i svim trećim licima. Kako je. da i sam podnese žalbu. Kako se.2008. kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima.12. pa je.02.advokata.05. dozvoljeno je i omogućeno. prema Zakonu o privrednim društvima. Međutim.shodno zakonskim odredbama .2008. rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26.2010.02. Kako je 02. u navedenom smislu. Imajući to u vidu.01. shodno navedenom. u konkretnoj situaciji . da se odrekne zahteva.07.

(Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 82. i 20. pa je žalba podneta od neovlašćenog lica. Zbog toga se. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje. na osnovu člana 378.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ranije važećeg zakona) ista odbacuje.09. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. Pž. godine) 80. Da li punomoćje za advokata. Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. Član 88. Zakona o parničnom postupku.2010.2005. stav 3.2005. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno.PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja.57 - . 14464/2010 od 29. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen.12. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. godine) 81.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku punomoćnika. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. i 20. Zakona o parničnom postupku (član 365. novog Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 88. a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. koji je advokat. u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu. stav 3. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. nego i advokatski pripravnik. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. ako je stranka tako odredila u punomoćju. ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji.09. Naime. stav 3.

citirana odredba člana 89. i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V. Shodno iznetom. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. pristupila advokat V. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika. iz B. Po mišljenju ovog suda. 289. stav 2.S. iz P. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. broj 125/2004). tj. i 25. Zamenik punomoćnika koji je advokat. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.F. 8423/04 od 21. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu.advokat preneo punomoćje u celosti. stav 1. U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S. novembra 2003.S. Međutim. a ne samo za pojedine. i na koga je preneto punomoćje u celosti. Naime.S. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S. na strani tužioca. advokat na osnovu punomoćja.S. i 2. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. ako su za to ispunjeni ostali uslovi.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po. pošto je shodno članu 89. i članu 475 st. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. stav 1. izdao zamenik punomoćnika tužioca. iz B. iz B. po zameničkom punomoćju. i 7. da je advokat S. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca.11. Iv. Ovo iz razloga što se.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju. 1. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno. propisano da. po mišljenju ovog suda.. a na koga je punomoćnik . iz B.10. dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1. stekli su se uslovi iz člana 296.. stav 2.2006. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. godine.S. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. godine) 83. advokat S. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke. u vezi sa članom 463. punomoćnik tužioca je advokat S.F. ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu. u konkretnom slučaju.58 - . osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat. ukida u celosti. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno. i 14.S.F. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. iz P. 296. a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju.

Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve .59 - . primenom člana 92. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222. godine) 84.PARNIČNI POSTUPAK stupku. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.10.neosnovani su. Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom . Naime. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. Zakona o parničnom postupku. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno. godine. godine. a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove. godine. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn. stav 2. godine) 85. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. suprotno članu 92. bez obzira na državljanstvo parnične stranke.2010. stav 1. Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19.03. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. 14230/2005 od 8. Iž. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. koje se primenjuje uvek. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data.2009. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje.10. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. koja je postala izvršna dana 8. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog.10.02. 53/2010 od 12. u vezi člana 365. U konkretnom slučaju. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) . ovog zakona. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu.2009.2009.2006. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši.

jer je stranka .i nakon otkaza . Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje. Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje. stav 1.02. 217.pozivanjem punomoćnika pre otkaza . shodno članu 90.2011. shodno čl. 92. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno. bez obzira na svojstvo stranaka u postupku. 129/10 od 10. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. st. jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala. st. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka. pravilno primenivši čl. godine) 87. stav 1. i članu 91. Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika.2011.10.2011. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu. Imajući u vidu takvo stanje stvari. 91.60 - . njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17. Ranije važećeg Zakona). (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. a punomoćnik je . Zakona o parničnom postupku. 1. Ono ne mora biti overeno. . Gž. Zakona o izvršnom postupku. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika. 1. Apelacioni sud je rešenjem od 14.PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.05. godine) 86. prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru. a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja.2010. i članu 92. i čl. Zakona o parničnom postupku (član 91. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani. Naime. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje. Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih.04. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad. 2433/11 od 11.uredno pozvana. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku. Iž.

Sudskog poslovnika.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji.PARNIČNI POSTUPAK Naime. a . i 14. Ovo stoga što je članom 92. To proizlazi iz člana 92. stav 5.61 - . da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke. i 7. Saglasno ovoj odredbi. Pž. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. 6208/11(1) od 28. stav 2. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje. Ranije važećeg Zakona). koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. ranijeg Zakona o parničnom postupku.10. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 88.2011. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje.12. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. i 25. godine) 89. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta. Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac.11. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje. a koja je postojala u članu 98. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. . stav 1.održao je ročište. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 4. Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. sud će takvu tužbu odbaciti. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. Dakle. Zakona o parničnom postupku (član 93. stav 2. saglasno članu 135.

pisarnica će. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu. Zakona o parničnom postupku. prema članu 135. Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. decembra 2002. januara 2003. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv.B. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. juna 2005.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima.2006. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. 9930/05 od 24. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. Naime. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud. prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. pre dostavljanja predmeta sudiji. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. stav 2. A/97-17. decembra 2002. a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 5398/02 od 23. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. Pored toga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka. stav 1. odnosno da primeni odredbe člana 463. regulisane odredbama člana 361. godine. godine) 90. godine. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. Zakona o parničnom postupku. kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano.01. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. punomoćnik tužioca je dana 18.62 - . broj 125/2004). Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika. Dakle. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. A/97-17. proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja. tačka 12. izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. u situaciji kada je u ime preduzeća . godine. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. Postupajući na napred navedeni način.

stav 1. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Da li se odmah odbacuje tužba. Takve radnje se shodno odredbi člana 92.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava. sud će takvu tužbu odbaciti. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. godine) 92. koja je propisana u članu 92. stav 2. i 20. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98.09. Osim toga. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ovo stoga što je članom 92.2005. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje.09.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 1.2005.09. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. godine) 91. starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. stav 2. godine) . Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica.63 - . ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje. specijalno punomoćje. a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92.

Ovde se međutim. stav 1. U smislu odredbe člana 482. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva.09. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. koji su javni.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje.64 - . uz odgovor nije priložio punomoćje. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. i 14. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK 93. sud će takvu tužbu odbaciti. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. Ovo stoga što je članom 92. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. i 25. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. stav 2. i 20. Zakona o parničnom postupku. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. stav 1. u smislu člana 92. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu.11. kao podnetu od neovlašćenog lica.06. istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. a koja je mogućnost postojala u članu 98. godine) 94. godine) . u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. Zakon o privrednim društvima u članu 25.2006. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu.

čime se tužba smatra urednom. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata. godine) 96. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom. i člana 103. i 14.PARNIČNI POSTUPAK 95.11. a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. 125/04). to što je tužbu potpisao lično tužilac. ime i prezime. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena. sadržinu izjave i potpis podnosioca. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja. a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu.65 - . Oni naročito treba da sadrže: označenje suda.. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. stav 1. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. novog Zakona o parničnom postupku. Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne. naziv firme.P. bez uticaja je na drugačiju odluku. on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. i 25. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. iz I.. a uz žalbu nije priložio punomoćje. neuredna. stav 2.09. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. a među njima i potpis podnosioca. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.2006. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu. Odredbom člana 100. Svoju odluku temelje na odredbama člana 92. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. predmet spora. koji uz tužbu nije priložio punomoćje. stav 6. odnosno sedište stranaka. u smislu člana 92. stav 2. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat. prebivalište ili boravište. i 7. stav 1.

prema navedenom stavu 4. Opozivanje odn. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. U konkretnom slučaju.2009. tačka 2. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . godine . Punomoćnik je dužan da . ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. stav 2. budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. i po otkazu punomoćja. i 25. otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. specijalno punomoćje. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza. a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. stav 2. Zakona o parničnom postupku.09. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje. stav 1.06. Prev. Zakona o parničnom postupku.2005. i 14. ali je . nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat. punomoćnik tužioca je . to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. 325/2005 od 15. i 7. godine) 97. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati.i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana . koja je propisana u članu 92.10. istog zakona. stav 6.10. stav 1.66 - . godine.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296. Zakona o parničnom postupku i člana 103. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a uz tužbu nije priložio punomoćje. godine) 98. i 100. Zakona o parnič. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi.član 93. 103. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje.11. u smislu člana 92.2006. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. citirane odredbe – on. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 2.2009. stav 1.i u vreme održavanja spornog ročišta 07. ne odnosi se na neovlašćena lica. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. na dan održavanja ročišta 07. Opozivanje odn. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Zbog toga. Zakona o parničnom postupku. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati.PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92. istog zakona. stav 5.

ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. stav 1.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. Zakona o parničnom postupku. jer je . Iz navedenih razloga. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. i 14.67 - . odnosno njegov statutarni zastupnik. jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn.09.njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom.2010. Zakona o parničnom postupku.11. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. koja važi za svaku vrstu postupka. same stranke i punomoćnika. i 25. Pž. godine) 99.bez obzira na otkaz punomoćja . i 14. Odredbe člana 94.10. i 25. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. stav 2). Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. Da li se odredbe iz člana 484.02. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93.PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. godine) 100. kao da je odredba opšteg dela zakona. stav 1.11. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. godine) .2006. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. Zakona o parničnom postupku. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.i 7. 4426/10 od 18. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. i člana 484. stav 2. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. ili u radnim sporovima.bez obzira na otkaz punomoćja . bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica.2006. a upravo zbog toga što je . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Uostalom. Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja.

09. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat.103. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih. koja važi za svaku vrstu postupka.st. shodno članu 279. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. Tužba je dostavljena na odgovor tuženim. ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. u vezi čl. tačka 7. Uostalom. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484.st. Da li se odredbe iz člana 484.2005. jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba. tačka 7. u vezi čl.6. godine) PODNESCI (Član 98 -101. sud je ovlašćen da shodno članu 279. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .). pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. odbaci tužbu. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. ZPP) 102. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. stav 1. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica.68 - . Prvostepeni sud je. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima.103. da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu.PARNIČNI POSTUPAK 101. ZPP. i 20. Naime. stav 2. radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U. kao da je odredba opšteg dela zakona. stav 1.6. ZPP. ili u radnim sporovima. odlučio da se odbacuje tužba. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati..

a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100. 12. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. između ostalog moraju sadržavati i . 12. dopisom od 07.08. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. ali se podneskom od 14.PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori. Imajući u vidu takvo stanje stvari.958/10 od 23. u okviru naloženog roka.br. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio.2011. koji su propisani članom 103. Zakona o parničnom postupku.69 - . Dakle. prema nalogu prvostepenog suda. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca. godine. Prema vraćenoj povratnici. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. stav 2.02. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. Zakona o parničnom postupku. niti odredio naknadni rok za postupanje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. 2009. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. 2009. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. O tome je sudu dostavio dokaz. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom. godine. stav 4. 2010. Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom. predviđeni članom 103. godine) 104. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora. Ukoliko punomoćnik tužioca. 01. 12. protivtužba. podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09. 6024/10 od 2.2010. godine. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 2009. Pž. godine (dakle. kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka. godine) 103. o čemu je i dostavio dokaz. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara.

stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o upravnim sporovima. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. mesta i datuma sačinjavanja. i 25. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. Navedenim članom. označi cedenta i cesionara. stav 1. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. i 14. To su: . Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. tj. predmeta na koji se isprava odnosi. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). kada je to propustio da učini Vrhovni sud.11.2006.10. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. i 25. Zakona o parničnom postupku. godine) 105.2006. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. tačka 2. i 7. a na raspravi pokaže sudu original. 49/96). da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. Stranka koja nudi dokaze ispravom. i 7. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. br. a ne protiv cedenta i cesionara. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca.10. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih.11. čiji se akt osporava – (član 14. i 14. dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. godine) 106. stranka koja nudi dokaz ispravom. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara .70 - . tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. tražeći poništaj ugovora o cesiji. u vezi člana 100. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt.

Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica. Dakle."). U tom slučaju.po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . Zakona o parničnom postupku. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. te da nije bilo mesta primeni člana 92. Jasno je. 5227/05 od 23. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. podneo tužbu protiv tuženog. Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika.član 103. sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac.uz tužbu .stav 2. a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. već da je tužbu podnela lično stranka. pri tome. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. predmet na koji se isprava odnosi. U ponovnom postupku. odbaciće se .isplati iznos od 40. zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. polazeći od navedenog. postupiti u smislu . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu. pozivajući se na odredbu člana 92. već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. stav 1. Zakona o parničnom postupku. . da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. mesto i datum sačinjavanja. tužbu odbacio kao neurednu. Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka. stav 1.ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku.01. dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. . sud će stranci koja nema punomoćnika . da na raspravi pokaže sudu original.2006. stav 1. dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave.član 103. Međutim. Iz tog razloga je.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. kao naručilac radova. pomenutog Zakona.advokata. jer se ona kod nje ne nalazi. u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu. Stranka koja nudi dokaze ispravom.000.advokat nije priložio punomoćje. vratiti podnesak radi ispravke. preko imenovanog advokata koji je i sastavio. godine) 107. stav 1.pri tome . prvostepeni sud je utvrdio da . Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe. odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje . jer je ista potpisana od strane tužioca. Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku. sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je. obaveže da tuženom . Zakona o parničnom postupku.71 - . Ako sud odlučuje bez usmene rasprave. stav 4. da nije angažovani punomoćnik tužioca. već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. a ako bude vraćen bez ispravke odn. osim ako je zakonom drugačije određeno . Zbog svega toga. dopune. isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. prvostepeni sud će. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. a da .

st. Zakona o parničnom postupku. zakonskom zastupniku. Zakona o parničnom postupku. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. Pž. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom. na svom radnom mestu . 1. st. radi primanja pismena. 1. Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu.2009. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime.05.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. godine) 108. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe. i 2. 1. odnosno punomoćniku član 136. prvostepeni sud je. stav 1. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. po nalogu suda. 1.2010. člana 135. a ne da primenom člana 100. i člana 136. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda. člana 135. st. Zakona pismeno obaveštenje da.. i 2. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. Zakona o parničnom postupku. i 2. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe. prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju. U daljem postupku. st.. 1. Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe. na osnovu člana 134.. i 2. zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne . st. trebalo da postupi na osnovu člana 134. s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu. a ne za neuspešno dostavljanje. st. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog. Zakona o parničnom postupku.72 - . Tužba.04. . Posle toga će.. stav 1. i člana 136. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. istu dostaviti na odgovor tuženom. godine. i 4. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28. vanredni pravni lek.02. jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ".uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja . 2. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. dostavi novu adresu tuženog. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. platni nalog. 8832/10 od 13.. Pž. odbaci tužbu kao neurednu. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa.tužioca . Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac. stav 1. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135.2010. i 2.član 136. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn. godine) 109. pa će . 825/10 od 25. a ne tuženog. a ne za neuspešno dostavljanje. 1. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK člana 103.član 134.". (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

1.11. poništaj ugovora. Zakona o parničnom postupku.2006.10. spornih stanova na ovoj parceli. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku . koju je u ime stranke podneo advokat. Navedeni nedostatak se može otkloniti. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187. s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78. Pri tome. zaključenog između parničnih stranaka. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. u vezi čl.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta. kako su tužioci tužbom i učinili. 100. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom. Gž. godine) 110. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. stav 6. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. koje nužno prati sudbinu objekta. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. tj.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. i 7. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu.zbog nedostatka pasivne legitimacije. Zakona o parničnom postupku? . to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . i 14. i 187.2011. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost. U slučaju da sud.73 - . Zakona o parničnom postupku. na kojoj je objekat izgrađen. 1526/11 od 19. koju je sastavio advokat. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. Da li se u konkretnom slučaju. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca.10. po oceni ovog suda. a po osnovu ugovora o prodaji. Zakona o parničnom postupku (npr. prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom. u toku postupka. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele. stav 3. stav 3. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. godine) 111. Naime. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. stav 6. u vezi člana 103. ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen. i 25. st. Zakona o parničnom postupku. Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu. na po jednom stanu. i 3. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. Zakona o parničnom postupku. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. ali ne i na urednost tužbe. ili odredbe člana 103.

Pž. koji sadrži sve potrebne podatke. već je sud dužan da primerak. i 25. kao nepotpuna.10. od kojih je jedan potpisao punomoćnik. Viši trgovinski sud nalazi.2005. advokat. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak. u smislu odredbe člana 78. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. stav 6. Ovo iz razloga što je odredbama čl. 100. a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti. Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj. godine.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. godine) 112. 946/06 od 28. Shodno tome.11. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka. odnosno koji je potpisan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a drugi primerak nije potpisan. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. Zakona o parničnom postupku. stav 6. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati. ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. Zakona o parničnom postupku. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357. Zakona o parničnom postupku. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo. i 14. a taj nedostatak se može otkloniti. sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu.2006.74 - . stav 1. te da je jedan primerak bio potpisan.11.9. umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. stav 1. nema mesta primeni člana 103. stav 6. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama. Međutim. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 113. i 187. . Zakona o parničnom postupku. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat.2006. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. i 7. Zakona o parničnom postupku. nije nepotpuna. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše. jer nema potpisa podnosioca. osim ako zakonom nije drugačije određeno.

9/02. br. u vezi člana 103. godine) . Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana. Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti. br. do 42. (Iz rešenja Višeg suda u Nišu. Zakona o parničnom postupku. godine) 114. Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis. Imajući to u vidu. plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. Gž. Zakona o parničnom postupku.član 101. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu". odgovor je sadržan u odredbi člana 127. istog Zakona. ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda. Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. prvostepeni sud je . NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini. Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. 37. Član 103. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse.75 - . stav 5. i 7. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS". i 25. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu . a u vezi člana 372. a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. U pogledu drugog pitanja. 65/03 i 115/05). sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . i 14. stav 5. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe.2006.član 103. jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti .10. Radi se o odredbama od čl. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. 34/01. 29/04 i 61/05). br. a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava. a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30. stav 1.učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka. 3372/2010 od 25. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". koje je sud izvršio na zahtev stranke. Pod prepisom u smislu stava 1. stav 1.10. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. 53/96. stav 1. 28/94. Za prepisivanje sudskih akata. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun.donoseći ožalbeno rešenje . Zakona o parničnom postupku. Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103. stav 5. 16/97. 2010. stav 5. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". Zakona o sudskim taksama.11.

istu umnoži o trošku stranke. Zakona o parničnom postupku. stav 5. stav 5. pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358.08. Zakona o parničnom postupku. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. u smislu člana 103. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.76 - . što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. stav 1. ne može biti odbačen na osnovu člana 103. stav 1. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat. stav 1. Zakona o parničnom postupku. stav 6. 2428/06 od 23. Zakona o parničnom postupku. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat. prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. nego će. stav 5. .PARNIČNI POSTUPAK 115. Članom 365. Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. koji je primenio prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 5. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. a dostavljena u jednom primerku. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. U nastavku postupka. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana. stav 6. Ovo stoga. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. Zakona o parničnom postupku. godine) 116. pa će u smislu člana 103. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka. broj 125/2004). te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat.2006. Zakona o parničnom postupku. Iako je tačno da je članom 101. isti umnožiti o trošku podnosioca. da nema obaveze suda da u smislu člana 103. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. u konkretnom slučaju žalbe. predviđena članom 103. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. stav 1. u nedovoljnom broju primeraka.

2010. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine odn. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva.2010.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku.sreda.nisu osnovani.2010. te da se po istoj moglo postupati.04. stav 3. godine) ROKOVI (Član 102-104.2010. počev od 28. to je pravilno prvostepeni sud. računajući taj rok. Prvostepeni sud je naveo da je 27. Zakona o parničnom postupku.2010.2010.04. 366. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe.2006.05. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. kao i članu 364. stav 5. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati.04.07. To i sam čini nespornim u navodima žalbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ZPP) 117. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog . te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? . godine bio dan kada je sud radio . U nastavku postupka. Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) . godine) 118. godine. godine.2010. pa i žalba. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27.4. Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke. dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom.04.2010.05. to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu.u smislu člana 106.2010. našao da je poslednji dan isticao 05. godine (kako je 05. To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05. prvostepeni sud će postupiti shodno čl.02. to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka). dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe.05. Da li se odredba iz člana 107.05. 403/10 od 08. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom. Pž.primio 27. istog zakona propisano da se podnesci.77 - . tj. da je to njegov poslednji dan. stav 1. i 367. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21.2010. Kako je žalba podneta narednog dana. poverilac je .prema stanju u spisima . kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna. 599/06 od 1. godine. odnosno 06. godine.

istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. stav 2. stav 3.2006. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4. uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe). godine punomoćnik tužioca advokat V. istog člana. jer su zakonske posledi. godine zastupala advokat V.M. i 14. aprila 2005.11. pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361. u smislu člana 296.M. kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. a prema stavu 3. Zakona o parničnom postupku. i 25. oktobra 2005. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 2. ako je predat sudu pre isteka roka. Prema stavu 2. ako je podnesak upućen telegrafskim putem. godine) ROČIŠTA (Član 105 . Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca.tužba smatra povučenom. Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta. oktobra 2005. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi.108. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta . na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Podneskom od 17. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Osim toga. u vezi člana 296. obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . ZPP) 119. godine sa upozorenjem. zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije. stav 3.4. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108.10.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom.78 - . juna 2005. u vezi člana 296. Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. i 7. godine u 12 časova. stav 2. broj 125/04). kojim je utvrđeno da je tužba povučena. iz člana 108. marta 2004. pa za donošenje pobijanog rešenja. tačka 7.

Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108. godine. aprila 2005. stav 1. maja 2005. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". aprila 2005. Stoga. Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. 71/06 od 8. godine) . stav 3. godine. april 2005. marta 2005. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. aprila 2005. 7. stav 2. aprila 2005. stav 2. godine za 12. 8/2006 od 2. aprila 2005. maj 2005. Zakona o parničnom postupku. godine. i tačka 12.V.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26. marta 2005. stav 2. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.02. stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena. Zakona o parničnom postupku. Rešenje je uručeno advokatu J. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom. Rešenje od 12. Zakona o parničnom postupku. onemogućena da raspravlja pred sudom.R. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K. dana 23. tač. godine i novo zakazao za 12. i 12. Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12. broj 125/04). godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26. Zakona o parničnom postupku i člana 6. stav 1. na osnovu punomoćja. godine.R. godine. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296.06. pa je po oceni Vrhovnog suda. godine. Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. godine) 120. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. J. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. april 2005. i K. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17. stav 2.2006. iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17.. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prev. tačka 7. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108.79 - ..J. aprila 2005. dana 19. Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. marta 2005. Gž. što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26.2006. Nakon toga.J. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta. prvostepeni sud je rešenjem od 12. Zakona o parničnom postupku.

godine) 122.U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog.115 ZPP. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.11. u smislu ovlašćenja iz čl.112 ZPP od 8 dana. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje.10.godine jer je voz. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima.06. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi.114.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 .03.2010. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.2010.podnet po proteku zakonskog roka iz čl.03. kojim je putovala iz U.2009. s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15. . odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. za P. kasnio 35 minuta. izostanak nisu opravdali.2010. kao neblagovremen. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi.115 Zakona o parničnom postupku.2010.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja.godine tužbu smatrao povučenom. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.godine. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta. proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje. od dana kada je to saznala. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. sud će taj predlog ispitati.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br. pa je prvostepeni sud saglasno čl.10. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19. Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku.. ZPP) 121.2009. u smislu ovlašćenja iz čl.03. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. podnet od strane tužioca od 10.80 - . 950/2010 od 25.2009.godine.282/09 od 15.

godine. godine – dakle. pa je pravilno našao da oni nisu opravdani. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna. jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten. a ne da li se lice. telefonom javilo sudu da kasni. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka.2010. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja.2009. neblagovremen.2010. Iž.03.godine i da je istekao 3. godine.2009. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.11. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani.godine primio 26. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26. 844/11(1) od 07. godine) 123. S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27. godine) 124. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.81 - .10.2009. godine.10. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe.godine.2010. Zbog toga.11.2006.415/10 od 16. prema okolnostima koje su dovele do izostanka. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16. ranije važećeg Zakona). u smislu člana 109.2009.2009.282/09 od 15.2011.11. .PARNIČNI POSTUPAK Naime.03. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž. koje je propustilo ročište. od dana kada je to saznala. Naime.2009.04. Iz tih razloga. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07. iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku (član 111.10.godine. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze. poslavši ga preporučenom pošiljkom. dana 7. podnet 7. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim. Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu. kojim se tužba smatra povučenom P br.godine.09.08.

ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.2006. da je auto put tako opterećen saobraćajem. Naime. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Nasuprot ovim navodima. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. a kako je to uostalom naveo i .82 - . odnosno uz isti. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja.12. pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije. opšte je poznata činjenica. 4279/06 od 7. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. Nasuprot ovim navodima. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. opšte je poznata činjenica. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. odnosno neopravdanosti zakašnjenja. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. godine) 125. Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. Naime. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv.

koju je u ime stranke podneo advokat. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu. Zakona o parničnom postupku. stav 2. tužba se smatra povučenom". Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. a ne propuštanja roka ili ročišta. Zakona o parničnom postupku. a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja.2006. godine) 126. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. odnosno uz isti.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje.2006. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. stav 2. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. da je auto put tako opterećen saobraćajem. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. primenom člana 103. 11989/2005 od 20. nakon ročišta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4279/06 od 7.83 - . te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti.03. stav 6. Iz obrazloženja: Član 296. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje.12. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. godine) 127. Iz obrazloženja: Pravilno je. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. stav 2.

to se pobijana odluka. stav 1. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je.član 478.2009.84 - .02. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. S obzirom na navedene odredbe.2009. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. od dana kada je za to saznala .član 112. pa se na osnovu člana 387. Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet. 112. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku. pre svega. stav 2.2009. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. godine. odnosno da je podnet predlog nedozvoljen. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje. Zakona o parničnom postupku. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. Prema tome. godine) 128. pa potom. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana. pa kako on to nije učinio. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja. Zakona o parničnom postupku. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl. Međutim.2006. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje. tačka 2. godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13. i 476.10.04. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu.10. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je. a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. na osnovu člana 378. rešenjem od 01.2009. pre svega. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn.12.10. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. pre svega. 3255/06 od 12. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga.član 115. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje. tačka 2. 6637/10 od 25. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje . Pž. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka. godine) . ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. stav 1.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. godine. ispitujući njegovu osnovanost. Zakona o parničnom postupku. pre svega. godine ocenio opravdanim. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem . zavisno od navedene ocene.2010. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.

Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. godine. nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti). godine. Prema odredbama člana 112. dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. Faktičko je pitanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. stav 2. i 14. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje.2. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. kada je isti odbacio kao neblagovremen. Zakona o parničnom postupku. a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala. Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta. da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne.85 - . Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112.2006.PARNIČNI POSTUPAK 129. Zakona o parničnom postupku dana 17. od dana kada je za to saznala. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta.10. stav 2. jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112. pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29.2006. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga.9. kao dana propuštanja. i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana.10. godine) .2007. i 25. 1027/07 od 23. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. i 7.11. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka. godine) 130.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. nego i razlog sprečenosti. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. od kada teče i objektivni rok.

Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan.nisu verodostojni i nisu potpuni odn. U njegovom obrazloženju.05. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. sud odbacuje kao neuredan . da U navedenoj situaciji. U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće . a ne za njegovo odbacivanje. u kome nisu predloženi odn.86 - . uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi. dakle. dokazi ne mogu biti cenjeni. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. stav 2. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja. Pž. jer . razumljivo. godine) 132.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud. Tužilac je . se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti.član 115. Proizlazi. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK 131. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje.prema oceni suda . ni priloženi dokazi. a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu. na ročište zakazano za 25. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka. međutim. jer u njemu nisu ni predloženi odn.u konkretnom slučaju . ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje. Ako dokazi . Zakona o parničnom postupku. Ako su dokazi priloženi ili predloženi. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. iako su uredno pozvani. Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan.2010. ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka). oktobar 2005.niti su priloženi niti su predloženi. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. 3033/10 od 13. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan. da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno. oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku.

te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći. Zakona o parničnom postupku. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. Iz ovoga dakle. stav 2. odbacuje sud kao neuredan. sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. stav 2. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj. Stoga. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima. u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave". iako navedeno lice nije advokat. stav 3. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S. Zakona o parničnom postupku. stav 2.2006. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. Prema članu 115. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao. Osim toga. stav 2. stav 4. Iz ove odredbe. stav 2. godine) 133. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama. dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika.06. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj. Shodno odredbama člana 115. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. i 20.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom. Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku. u smislu odredbe člana 115. godine) . Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. posledice koje su propisane u članu 115. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. U smislu odredbe člana 275. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika.04.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. sud je shodno članu 115. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan.87 - . kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. 172/06 od 6. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika.2005. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.P. stav 2. Zakona o parničnom postupku. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Da li stranku treba poučiti. a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. ili se neuredan predlog.

shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku. Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku. bez prethodnog zakazivanja ročišta. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga. Dakle. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze. Naime. 5363/06 od 18. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište.PARNIČNI POSTUPAK 134. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje. ZPP. te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti. stav 1. Prema odredbama novog ZPP .9. stav 3. što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga. . na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115. Prema odredbama člana 115. godine) 135. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. to se žalba kao neosnovana odbija. a za šta ima ovlašćenje.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. prema članu 115.2006. sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta.88 - . i one na koje se poziva žalilac. a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje. odnosno za izostanak. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tačka 2. stav 3. stav 2. ocenu opravdanosti vrši van ročišta. Zakona o parničnom postupku. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361.

PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. stav 4. godine) 136. kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom). sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7. stav 1. Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje. ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6. Iz tih razloga. osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze. 12081/10 od 24. Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta.u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . 2853/06 . ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da .Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije). ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje.01. u smislu člana 113. već samo pred zamoljenim sudom? .2006. prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. 166/06 od 24. na kome bi izveo predložene dokaze. ZPP) 137. stav 4. godine) ZAPISNICI (Član 115-123. Da li iz odredbi člana 121. Pž. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom.09. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje.održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka. imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. a potom oceni njihovu opravdanost.89 - . jer se na navedeni način. sud nije mogao bez održavanja ročišta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj.2010. Zakona o parničnom postupku (član 115. bez održanog ročišta.

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

2006. kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. Najzad prema članu 17. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. primenjuje se princip lex posterior. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1). Međutim. 1942/06 od 1.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora. I obrnuto. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji. ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će. zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene . Međutim. bili oni dvostrani ili višestrani. derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru. Dakle. po potrebi. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. a druga samo jedan od tih ugovora. Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). Može se dogoditi. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima. bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja. Drugim rečima.mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. Prema članu 16.96 - . kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. forma i vreme dostavljanja. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor. Ukoliko odredbe o redosledu nema. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. naime. treba biti jako oprezan . godine) 145. a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog.03. Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969).

kada stranka ima punomoćnika. pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku. stav 2. jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave. koje su održane 12. godine) .97 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. Zakona o parničnom postupku. Kako se na osnovu člana 132.2007. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi. dostavljen je tuženom. S obzirom da isto ročište nije održano. 1942/06 od 1. Ako stranka ima punomoćnika – advokata. tačka 7. U takvom slučaju. Zakona o parničnom postupku.2007. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta.12.12. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija").2. te se na osnovu člana 376. to za ročište od 9. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. Zakona o parničnom postupku. br.1. kako je navedeno ročište održano.dodatak. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. tačka 7. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju.V. godine i 9. umesto njegovom punomoćniku. Iz iznetih razloga. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9. 8/1955). pa su stoga žalbeni navodi osnovani.2007. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl). sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora.2006. čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog. a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju.12. godine tuženi nije bio uredno pozvan.03. a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak.2007. godine.11. tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. godine. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" . poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu. Na navedeno ročište od 12. 1154/07 od 23.1. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio. godine. godine. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3.2006.1. kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država.2006. Prema stanju u spisima.PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. već se nezavisno od tog saopštenja. pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. godine) 146.2006. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način.2006.

Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način.98 - . a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. ukazuje. Prema stavu 2.skupština Opštine ili Mesna zajednica. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku. da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac . ni punomoćnika. a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu. stav 3. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija. 1124/06 od 1. Iž.6. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2006. na koju se i žalbom izvršnog poverioca. ali za koga se navodi da je komšija. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16.PARNIČNI POSTUPAK 147. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka. jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132. advokatu. zaključkom od 13. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način..2. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku. matični broj i poreski broj poverioca.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128. Prema članu 133. ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava. stav 1. propisano je da se dostavlja. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. Dostavljanje pismena punomoćniku. a što nije učinjeno.2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak.. čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. doduše posredno. ZPP) 148. Zakona o parničnom postupku.2. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.

aprila 2005. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. i 4. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . aprila 2005. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. godine i nalazom i mišljenjem veštaka. godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145. Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu. i člana 138. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu.09. Naime.99 - . ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139. 7578/05 od 6. Pž. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno.2005.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1. godine.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 149. časa i razloga odbijanja prijema. S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. stav 2 ZPP. st. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. Shodno odredbi člana 138. što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena. licu ovlašćenom za primanje pismena.prostorijama (na stolu) tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 3.

(Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25.02. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. Zakona o parničnom postupku. Taj slučaj..02.jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R.2010. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda. Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? .. "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl).." Nakon toga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa je ročište od 17. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti. predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan.PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte. po rečima komšija. godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan. a o tome ne obaveste sud. godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara. Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak. očigledno nije nastupio. dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud.06. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17. naime.02.2009. iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda. Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr.2009.2010. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. Pž. butik se ne nalazi na datoj adresi. Zakona o parničnom postupku. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu. S toga. godine) 150. Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik. Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom.T..sada tuženog.100 - . a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda. ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka. da niko nije pronađen. očigledno s pozivom na član 139. 1373/10 od 24. a zatim je uneta konstatacija: ". godine) 151. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena.br. Za privredne subjekte. a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti.30 u U. već se tuženi nalazi na istoj adresi. stav 4. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru".

istog člana je propisano da ako oni to ne učine. dužni su da o tome odmah obaveste sud. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz. pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu. stav 1. stav 4. prebivalištu. Zakona o parničnom postupku. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139.09.2005. godine) 152. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo. stav 4. podatke o novoj adresi. i 7. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. te se istinitost tih podataka pretpostavlja. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena. Stavom 2.2006. "nepoznat" ili slično. tako da sud nije više u obavezi. a stranka o tome nije obavestila sud.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. i 25. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda. a o tome nije obavestio sud. Zakona o parničnom postupku? . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. i 20. odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način. da kada u toku postupka dođe do promene adrese.11. a u smislu odredbe člana 140. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu. i 14. boravištu? Odredbom člana 139. Međutim. stav 1. godine) 153.101 - .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu. prebivalištu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno sedištu. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud.10.

nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). godine) 154. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice. tuženi odseljen sa adrese iz tužbe. prema napomeni dostavljača. to je prema članu 139. i 25. st.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. primenjuje se u dve situacije: 1. shodno članu 139. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 1. koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud. kao što su sudske odluke. dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Tuženom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a o kojoj promeni nisu obavestili sud. Dokazni predlog . pa i pečat primaoca . To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna. 2.102 - . na koju adresu je primio prethodna pismena suda. pa i ona koja se lično dostavljaju. Zakona o parničnom postupku. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna.2006. kao način dostavljanja predviđen članom 127. ali je primalac odsutan. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese. Zakona o parničnom postupku. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe. 2. Zakona o parničnom postupku. U tom slučaju će se sva pismena. stav 2. Iz obrazloženja: S obzirom da je. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. pravni lekovi. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. uz takvu napomenu dostavljača.2006. istog člana. dostavljati preko oglasne table suda. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140.10. 5153/06 od 13. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139. To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. i 14. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.11. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen.07.i 7. stav 2. a da je nakon toga. u skladu sa članom 139. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog. Zakona o parničnom postupku). s pozivom na član 100. a o čemu adresant nije obavestio sud.pravnog lica) je nea. U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. ZPP) 155. i 3. godine) DOSTAVNICA (Član 148. zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. Prema stavu 2. nije podigao pošiljku i sl. ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini. da je na njoj vršeno dostavljanje.

u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi.2010. Troškovi parničnog postupka.PARNIČNI POSTUPAK dekvatan.član 250. ZPP) 156. licu ovlašćenom za primanje pismena . nedokazani. Drugog opštinskog javnog tužilaštva. Dakle. Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu. shodno odredbama čl. Zakona o parničnom postupku.2009. s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema . stav 3. Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka . a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. Potvrda o izvršenom dostavljanju . Zakona o parničnom postupku. koji se primenjuje u postupku izvršenja. U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost .prema stanju u spisima . bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata.02. Zakona o parničnom postupku.2010. godine. i 150.važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu. na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika . Naime. Iz tih razloga. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica.ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.padaju na teret suda. 360/10 od 08.član 144. Iž.Republike Srbije. . godine . Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje.član 230. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27.dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) . jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom.su neosnovani. U smislu člana 250. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica. s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice. podneta 10.07.103 - . 149. Zakona o parničnom postupku. žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn.da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167.01. izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.član 128. trebalo on da snosi .odbačena je tužba tužioca .

2011.09. "Troškovi koje bi. stav 4. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih. Zakona o parničnom postupku. doneta na osnovu člana 149. stav 2. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. po odredbama ovog zakona. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. Zakona o parničnom postupku. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio.član 157. što tuženi nije učinio. istog zakona. 150.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04. Zakona o parničnom postupku. 150. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pž.član 157. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" . O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja.104 - . moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu.2011. Zakona o parničnom postupku. "Svaka stranka snosi svoje troškove. 11619/10(2) od 21. Pž. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. Zakona o parničnom postupku. prema procentu njenog uspeha u parnici. on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ali ne i pravo na nagradu" . 7829/11 od 21. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. stav 1. 149.02. shodno članu 159. kada stranka delimično uspe u parnici. 149. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova. primenom odredbi čl. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl. Tuženi. godine. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka. stav 1. stav 2. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac. Zakona o parničnom postupku. stav 3. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu. do zaključenja glavne rasprave. godine odn. Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka. isplatiće se iz sredstava suda" . koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157. u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157. Zakona o parničnom postupku. trebalo da snosi javni tužilac.2010. Dakle. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog.03. i 159. 01. godine) . godine) 157. su neosnovani. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. i 159. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana. drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja. Zakona o parničnom postupku.član 157.2010.09. to je pravilna odluka o troškovima.

odlučiće ceneći sve okolnosti . kao i o visini troškova. 149. sud može. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. 803/2011 od 19. godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata). 1518/10 od 19. Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova.10. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Zakona o parničnom postupku. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Drugostepeni sud nalazi.PARNIČNI POSTUPAK 158. Ostale troškove nije priznao. imajući u vidu nalog drugostepenog suda. Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka.05. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka.2011. godine) 159. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan. Zakona o parničnom postupku. O tome koji su troškovi bili potrebni.2009. 150. s obzirom na postignuti uspeh. Gž. Ako stranka delimično uspe u parnici. Sud je. jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku. odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova . stav 2.09. i 159. prema stavu Višeg suda. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. godine) . Prvostepeni sud je. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. prilikom odlučivanja o troškovima postupka.član 149. 158-4/9 od 05.član 150. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima).105 - . prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. stav 1. jer ih tuženi nije ni opredelio. Naime. Pž. Odredbom ZPP propisano je da sud će.

ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata.2010. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora.1. godine. pa time i troškove istog.2007. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove. deveti. 249/10 od 23. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.2005. 10832/06 od 23. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. odlučiće sud ceneći sve okolnosti.106 - . kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. Bez obzira što je dug plaćen u docnji. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. godine. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Zakona o parničnom postupku. a o tome koji su troškovi bili potrebni. Članom 154.2005. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. izvršeno posle podnošenja tužbe. ovog Zakona (član 150.12. odnosno 29. godine. ali pre podnošenja tužbe. deseti i jedanaesti mesec 2005. godine. kao i o visini istih. Međutim. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba.PARNIČNI POSTUPAK 160. godine) 161. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci.2. Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru. Gž. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi. platio 29. Izbor advokata van mesta suđenja. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici.11. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe. Ipak. Ako je dug plaćen u docnji. izbor advokata van mesta suđenja.02. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe. godine) .

04. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova. ugovor kojim je to bilo dogovoreno. poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana. O tome koji su troškovi potrebni. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan. stav 1.12. Pošto nisu nužni za ostvarenje prava. godine) 164. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza. stav 4. bio je u obavezi da. godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka. Zakona o parničnom postupku (64. U smislu člana 154. godine) 163. a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice.2011. stav 1. Za vođenje postupka. Iz obrazloženja: Podneskom od 25.rešeno kao u izreci. stav 1.ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn.03. stav 1. uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak. Tužilac. Pž. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice . stav 4. Kako to nije učinio.107 - . u vezi sa članom 150. Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku.pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. Kako to nije učinio. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. u skladu sa članom 65. prema istom izvršnom dužniku. 7794/10 od 29. jer nije pružio dokaze da je te troškove imao. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka. stav 1. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Sud će.PARNIČNI POSTUPAK 162. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. ranije važaćeg Zakona). Pž. čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta. ranije važećeg Zakona).2010.član 150. Zakona o parničnom postupku (član 150. Takođe. . u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda. dostavi i sporazum odn. kao i o visini troškova. pa je . sud odlučuje ceneći sve okolnosti . i članom 159. troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni.u smislu člana 161. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. 791/11 od 21. Zakona o parničnom postupku . Zakona o parničnom postupku.po oceni Privrednog apelacionog suda .2010.

pa je .06. uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . uz potpuno prihvatljivo obrazloženje. ceneći sve okolnosti. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima. Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može. prvostepeni sud je bio dužan da. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. istog Zakona. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove.2010.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda.108 - . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pravilno je prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove . Imajući u vidu citirane odredbe. nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361. Zakona o parničnom postupku . uz detaljno i jasno obrazloženje. jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano.član 149. 7384/2010 od 06.član 150. Pž. Sud.pravilnom primenom odredaba čl. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. isto delimično izmireno. Zakona o parničnom postupku. pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano. Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova.član 149. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. s obzirom na postignuti uspeh. odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . tačka 12. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja. pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj. pri donošenju nove odluke o troškovima. . pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. Prvostepeni sud će. Zbog toga je. godine) 165. godine) . stav 1. Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu.2010. Pž.05. stav 2.ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. kao i celokupni tok postupka. i 150. pri odmeravanju troškova i odluci o njima. uz odgovarajuće obrazloženje. kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn. donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. 149. stav 2. 2496/2010 od 03. opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. kursnim razlikama u plaćanju. Na osnovu člana 376. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke.dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao.

označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl.00 dinara . kao vrednost se uzima iznos od 10. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora. u smislu člana 21. sastava suda. i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima. 21. 21-28č.000. prema članu 34. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi.00 dinara.2.PARNIČNI POSTUPAK 166. Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe. Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini. po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. uz podnesak o povlačenju. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi. navodeći da je. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja. predloga. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse. ali je troškove tražio. 585/07 od 7.250. to je. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. prema članu 29. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima. stav 2. Prema član 28. bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora.109 - . odnosno merodavna vrednost predmeta spora. Zakona o sudskim taksama. Zakona o izvršnom postupku. označava i opredeljuje prema vrsti spora. S druge strane. istog zakona. pre utuženja. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. to se utvrđivanje vrednosti. stav 2. do 27.2007. molbe zahteva i dr. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. U skladu sa ovim odredbama. godine) 167. odredbama član 150. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti. koja je merodavna samo za obračun sudske takse. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti. U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja. stav 1. . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20.

a ne javno pravobranilaštvo. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo. Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. Zakona o parničnom postupku. Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu. ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac. Članom 157.110 - . godine) 169. Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 157. te da odmah po izmirenju povuče tužbu. koji povuče tužbu. to je . osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog . tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. Pž. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe. Pošto. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se. ranije važaćeg Zakona). imajući u vidu navedeno. konstatuje da je tužba povučena. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena.shodnom primenom navedenih odredaba . Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove.Dakle. a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove.u smislu člana 202.2010.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. prema stanju u spisima. Zakona o parničnom postupku (član 196. može osloboditi obaveze njihovog plaćanja. 7183/10 od 09.2010. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.član 153. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe. pravilno . u smislu člana 158. Ovo je neophodno da bi mogao. 6579/10 od 29. tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja. na osnovu iste odredbe.12. dužan da tuženom naknadi parnične troškove. godine) 168.12. Zakona o parničnom postupku. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu. u smislu citiraneodredbe. istog Zakona (član 153. jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu. . da se oslobodi obaveze plaćanja troškova. Pž. to je.

vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo. Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka. Naveo je. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva.2006. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova.04.00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. Žalba tuženog je osnovana. Gž. na teritoriju Republike Crne Gore. Članom 7.050. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. 1 474/10(2) od 26. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti. . kao i njihovu visinu. januara 2005 godine. danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije. Tužiocu u smislu člana 150.10. naime. Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. godine) 170.111 - . st. Zakona o parničnom postupku. O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke. godine) 171. te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT". što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke. u skladu sa zakonom i drugim propisima. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. 11862/05 od 17. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. i 2. Članom 2. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br. na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159. tada isti nije opredeljen.2010. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. Ovaj zakon je stupio na snagu 1.sastav Zahteva po AT". 1.

člana 159. godine. Žalbu tužioca na rešenje od 19. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. i to putem podneska od 28. jula 2005. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. i 159." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine). analognom primenom člana 159. godine) 172. Zakona o parničnom postupku. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. godine. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta.01. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe). godine. jula 2005. jula 2005. 150. broj 125/2004). godine zatražio troškove. stav 7. Žalba tužilaca nije . Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu. 153. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove. niti prilikom raspravljanja na ročištu. septembra 2005. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. Naime. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno.00 dinara u roku od 8 dana. jula 2005. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. 149. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".000. tokom postupka jedino na ročištu od 3. februara 2003. dostavljeno mu je 3. 451/06 od 24. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. novembra 2005. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. godine. ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi.112 - . novembra 2005. ali ih ni tada nije opredelio. i 2. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153.2006. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. godine. Zakona o parničnom postupku. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. Prema članu 159. st. godine. kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. godine). sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev. nego znatno docnije. ovog zakona. Međutim. novembra 2005. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe. novembra 2005. 1. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153.

stav 4. te je . stav 1. broj 125/2004). u toku postupka.rešenjem od 02. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2009. Zakona o parničnom postupku. posebnim rešenjem. U postupku za koji je postavljen.00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava). stav 7. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16. Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159.član 159. godine) 174. stav 1. Samim tim na osnovu čl. jer predsta. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge.2009. Tuženi je podneskom od 23. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja.10. Pž. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika. posebnim rešenjem. 1236/10 od 22.750. a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.250. 3491/06 od 1. 150. Naime. Zakona o parničnom postupku. marta 2006. O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). godine. februara 2006. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika.09. i 153. Pravosnažnim rešenjem od 14.04. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje.113 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. To znači da.član 159. ako su za to ispunjeni uslovi. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. i stav 6.naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos.11. Iž.00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT.2006. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari. prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku . godine . godine) 173.2010. februara 2006. godine. može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza. parnični troškovi iz člana 163.PARNIČNI POSTUPAK osnovana. 149. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9.

u vezi člana 165. a iz ovoga proizlazi da. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. U konkretnom slučaju. Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju. 4639/2010 od 11. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2010. septembar 2005. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem. Zakona o parničnom postupku. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. Žalba tužioca je neosnovana.. Pž. kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka. zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. ZPP) 175. shodno čla. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. kao u konkretnom slučaju. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. Otuda. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata).114 - . da bi stranka. kao neblagovremen i nepotpun. stav 1. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu. Zakona o parničnom postupku. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu. odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. odredbe člana 165. Odredbom člana 80. Međutim. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 . i u podnescima (član 100. odnosno glavne rasprave. stav 2. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka. a u protivnom prekludirana je u pravu.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1.11. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano.. godine. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika.173.

shodno članu 387. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. februara 2006. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. istog zakona. godine. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva. člana 165. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja. godine. stav 1. ili su one već nastupile. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181.2005. već je to učinio dana 24.190. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu. pa kako tako nije postupio. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK nu 164. godine.2. budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu. Zakona o parničnom postupku. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. tačka 2) Zakona o parničnom postupku. Naime. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku. Po nalaženju ovog suda. stav 1. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog. ZPP) 176. posebno sa odredbama i članom 100. kao i na životnu dob. već mora da bude i sadržajno određen. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak.115 - . u vezi člana 165. koji regulišu ovo pitanje. Zakonska norma stava 2. Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje. člana 165. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun.2006. a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. Za. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1.04. kada se odredbe člana 164.3. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 . Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2.2005. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. 3306/06 od 19.1. godine.2005. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30. septembra 2005. već i šire.

dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. 03. vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. stav 1. svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30. da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta. Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku. ili su one već nastupile. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku.2005. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn. Zakona o parničnom postupku. godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 . ZPP) 177. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu.PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".3.član 187. godine. Gž. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" .198.2005. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište.06. . Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni.član 188. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. te se u smislu odredbe člana 300. 13/05 od 28. 5488/05 od 15.116 - . bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog. a ne određujućeg podneska. "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. U tom smislu. Po mišljenju okružnog suda. stav 1. Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu. stav 3. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke. 2005.

Zakona o parničnom postupku.član 100. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari.06. istog Zakona. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . 100. i stav 6. godine) 179. Pž.04. označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete. vrednost predmeta spora. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate.2010. stav 1. a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn. Zakona o parničnom postupku. Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti . Sud će odbaciti podnesak. Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna. dokaze koji utvrđuju ove činjenice. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 1297/11 od 29. 8414/10 od 29.2011.700. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29.u konkretnom slučaju . nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora.advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni. Tužilac je .117 - . bilo moguće odrediti. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn. Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti. Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl.član 187. dakle i tužbu. Pž. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice.član 103. Zakona o parničnom postupku. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate. glavnog traženja. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva. pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate. tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. na osnovu člana 188. pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo. U tužbi sa više tužbenih zahteva. st. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103. godine) 178. to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat. Zakona o parničnom postupku. . 1. stav 1. i 6.preko punomoćnika . To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih. čija visina nije određeno navedena. stav 1. i 187.

Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. Takođe. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl. stav 1. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl. ZPP.PARNIČNI POSTUPAK Članom 187. u skladu sa odredbom člana 395. Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. godine) 180. 188. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze.2009. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati.118 - . budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje. stavom 3. Zakona o parničnom postupku. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. 188. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. 3190/09 od 15. propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.12. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo.

ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. br. Zakona o upravnim sporovima. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . čiji se akt osporava – (član 14. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. godine) 181. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom.PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. u vezi člana 100.2009. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. a ne protiv cedenta i cesionara. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. godine) .2005. tražeći poništaj ugovora o cesiji. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. označi cedenta i cesionara.119 - . odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). i 20.09. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187.11. da investira u subjekat privatizacije na način. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". u obliku ili roku utvrđen ugovorom. 8166/09 od 27. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. tačka 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. s obzirom na prirodu samog obaveštenja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. 49/96). Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. tj. stav 1. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka.

jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena. On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva.05. godine) .2006. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca. prema nalaženju ovoga suda. tužilac po tom nalogu treba da postupi. sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži. godine. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje. Prema tome. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. broj 125/2004). to je zahtev u označenom delu. a isti po tom nalogu ne postupi. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine.03. godine) 183. prema nalaženju ovoga suda. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. 218/06 od 24. koja su navedena. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.120 - . prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik. odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. 1942/06 od 1. Međutim. prevođenje će se obaviti o trošku tužioca. koje je doneo prvostepeni sud. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži. Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku.PARNIČNI POSTUPAK 182. zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. oktobra 2005. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. kao i sve podneske.

a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. januara 2005. a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate. Kako se shodno članu 262. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9. Članom 187. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. godine do isplate. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. Pž. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. godine i 23. Takođe. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. stav 2. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. godine) 185. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora. godine izvršio plaćanje u docnji ili ne.04. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK 184. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. u skladu sa odredbom člana 395.2006.531. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. 1921/06 od 20. januara 2006. na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i . te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute. februara 2005.121 - . stavom 3.

Osim toga. 3469/05 od 30. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio. 103. i 3. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. odredbe čl. jer odredbe čl.04. 12/06 od 6. Gž. Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave. 299. s obzirom da odredba člana 103. Dakle. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. koju je u ime stranke podneo advokat. a na njemu je bio teret dokazivanja. 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". st. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini. stav 6. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. iz odredaba st. proiz. stav 1. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475.2005.03. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti. Zakona o parničnom postupku (npr. godine) 187. to je pravilno prvostepeni sud. pa se zato i odredba člana 187. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.2006. i 300. jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. u stavu 3. godine) 186. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu. i 300.122 - . Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. 299. i 3. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. i 300. člana 187. 1. broj 125/2004). poništaj ugovora. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. 299. Naime. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.

a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. 6569/05 od 27. Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke. koji je u ime stranke podneo advokat. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Kada je podnesak. od 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1.2005. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. i 20. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora. a u vezi sa članom 187.123 - . U stavu 6. st. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. jer je odbacio tužbu. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe. jer se po takvoj tužbi može postupati. a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. stav 1. a da je .2006. ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. da će sud odmah odbaciti tužbu. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. dakle. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti. iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata. stav 1. Članom 103.09. Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. stav 3. godine) 188. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti. a što je obavezan element tužbe. do 5. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne čini tužbu neurednom. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena. koju je u ime stranke podneo advokat.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103.01. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. kad nadležnost. stav 6. Prema odredbi člana 187.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži. osim ako zakonom nije drugačije određeno. godine) 189. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.

Punomoćnik koji je advokat.5. 84/2010 od 11. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Iako tužilac. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. koji je advokat. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti. Žalba je osnovana. u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103.124 - . istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. izdao punomoćje advokatu u Srbiji. istog zakona. stav 6. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa. stav 6. ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. 2054/06 od 25. a ne na kraju teksta tužbe? . pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. Prema tome. Međutim.2006. Zakona o parničnom postupku. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. inostranstvu. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. stav 1.02. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima. Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. pa time i tužba. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187.2010. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. imajući u vidu stanje u spisu. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. Naime. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. godine) 190. godine) 191. a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103. ima prebivalište u Crnoj Gori odn. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci. Tužilac je podneo žalbu. Zakona o parničnom postupku. isti je ovlastio odn. prema navodima iz tužbe. koje se nalazi u spisima predmeta. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. U takvoj situaciji. Zakona o parničnom postupku. Gž. te istovremeno nije primenjena odredba člana 100. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način.

kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja.PARNIČNI POSTUPAK Članom 100. Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje. te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Stoga. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica.2005. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1. protivtužba. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena. tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro. Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. bez potrebe produžilo parnični postupak. dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna. ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca. te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. Naime. marta 2002. marta 2002. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup. godine) 193.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.09. pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. godine.125 - . stav 2. a ne i na konvertovani deo kamate. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. od kada se isključivo koristi euro. godine. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Navedenim članom. i 20. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna.09. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun. godine) 192. Dakle.2005. pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. Budući da glavni dug nije plaćen. pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava.

PARNIČNI POSTUPAK nika. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100. a prema odredbama Haške . predmet spora. Zakona o privrednim društvima. Zakona o parničnom postupku.2005. i to privremenog zastupnika iz člana 79. Prema odredbi člana 16. naziv firme. kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. Zakona o parničnom postupku. 11438/05 od 24. tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. 265. putem ovlašćenog sudskog tumača. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. istog zakona. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. Jer. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. i to su roditelj ili staratelj tog lica. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju.126 - . Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. postavlja se pitanje. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482. tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. tj. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. sadržinu izjavu i potpis podnosioca. godine) 194. Ovaj termin. overenog od strane sudskog tumača. prebivalište ili boravište. i 361. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. u roku koji mu je odredio sud. Da ju je napravio. da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar. Tačno je da je odredbom člana 100. Zakona o parničnom postupku. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. Zakona o privrednim društvima. se ne odnose na pravna lica. stav 2. ime i prezime. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. Zakona o parničnom postupku). Samo izuzetno. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Zakona o parničnom postupku propisano. Prema članu 17. Zakona o parničnom postupku. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. stav 2. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. tako i tužioca. S tim u vezi. Pž. odnosno sedište stranaka.10. jer tužilac. Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio.

Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom. ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati.2006. br. i 6. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004). Zakona o parničnom postupku. Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. godine) 196. 100. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe.2006. Međutim. jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) . tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo. st. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata. Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. Zakona o parničnom postupku . 187. i 103. Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo.2005. nije potpisao punim imenom i prezimenom. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena."Službeni glasnik RS". novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. našao da tužba nije uredna. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe.04. poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. sve neophodne elemente predviđene članom 100. 43/91 sa izmenama i dopunama). broj 125/2004). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. februara 2006. 3255/06 od 12. 7062/05 od 27.03. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva. Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl.127 - . godine) 195. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje. a uz tužbu dostavio uredno punomoćje. Sledom rečenog.06. overenog od strane sudskog tumača. 1. 1942/06 od 1. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. overenog od strane sudskog tumača. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo.

uz podnesak od 07. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. radi njihovog utvrđenja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . upućeni na parnicu.prema stanju u spisima . između ostalog i potpis podnosioca. čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat.4. Međutim.2010. stav 1. što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. . da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda.04. stav 2. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio.dana 13. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba. odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Postupajući po nalogu prvostepenog suda. godine) 198. iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima. protivtužba. stav 6. Član 101. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. ranije važećeg Zakona). dok oni za protivnu stranku ne moraju. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. Zakona o parničnom postupku (član 187. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu. što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka. U smislu člana 192. godine.PARNIČNI POSTUPAK 197.2007. i kopiju dostavi protivnoj stranci). 3462/07 od 18. stav 1.09. tužioci su. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29. već je potrebno da je po istom i postupila odn. Članom 100. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.08. tako što će se izjasniti da li su. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca. i 101. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su. zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano.128 - .2010. jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente.2010. da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila. Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. godine. 100. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu. pa je pozivajući se na odredbe čl. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke.

a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda. godine. odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku (član 187. poništaj ugovora. st. Međutim. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu.05. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. mora da sadrži. tako da su.2011. sud će istu rešenjem odbaciti.03. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi. u vezi člana 101. a shodno odredbi člana 103. 1. u smislu odredbe člana 187. godine) 199. ranije važećeg Zakona) . 1.činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. u vezi člana 103. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. zatim . stav 2. nije bilo. Žalbeni navodi. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103.2011. i 2. primenom člana 192.2005. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. pa im je sud u više navrata. stav 1. godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. a ako bude vraćena bez ispravke.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26. kao i druge potrebne podatke. Zakona o parničnom postupku. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine.01. na ročištu od 15. koga . u predmetnoj situaciji. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. kao inicijalni akt. i 3. Zakona o parničnom postupku (npr. st. odnosno dopune. shodno članu 192.2011. 1. Da li parnični sud može da odbaci tužbu. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. 1. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena. stav 4. svojim ponašanjem. bez uticaja su na drugačiju odluku.2011. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu. Zakona o parničnom postupka (član 187. Oni nisu postupili po nalogu suda. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. i 3.06. st. te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26.129 - . 1. u smislu odredbe člana 103. st.11.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi. utvrđenje prava svojine i sl). Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. st. i 20. tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana. i 4. i 2. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda. Do zaključenja glavne rasprave 11. Tužba. Pž.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.01. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. 7867/2011 od 23. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata. godine) . Imajući sve to u vidu.2011. U konkretnom slučaju.tužbu odbacio. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.

strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos. kao ugovornih strana. tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka. već se na istu situaciju primenjuje član 124. Naime. zaključenog dana 20. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu . Naime.). Pž.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio. 3200/2011 od 23. Zaključak prvostepenog suda da . strana ugovornica ima mogućnost da. Zakona o parničnom postupku (član 188. ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. godine) 201.2011.11. u skladu sa članom 194. Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu. bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe.nije dozvoljeno. Zbog povrede ugovora. tužilac u u stavu 1. reč je o vansudskom raskidu ugovora. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom.je pravilan. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku . Zakona o obligacionim odnosima. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu. a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida. jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi). godine.06.u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu. U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora. U konkretnom slučaju. druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom.1997.PARNIČNI POSTUPAK 200.član 124.130 - . Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima.

Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva. prvostepeni sud je pravilno. pri tome. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188.određenoj srazmeri. Zakona o parničnom postupku.2003. Pž. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima.09. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. Dakle. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva.05.01. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20. odbacio protivtužbu.član 188.PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kada je to posebnim propisima predviđeno. godine. a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. Kako se radi o utvrđenju činjenice. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice. bilo zahtevom za naknadu štete. Pž.2003. . Zakona o parničnom postupku. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes . pozivajući se na član 188. godine za zaštićene žigove. godine) 202.03. koji je tužilac zaključio sa drugim licima. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun. Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno. ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . Zakona o parničnom postupku. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave.2006. 8270/10 od 19.bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut.01. Zakona o parničnom postupku. 5251/2010 od 30. Svoju odluku je. već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede . godine) 203. pravilno zasnovao na primeni člana 188. kao i licencnog ugovora od 01.131 - .2010. dozvoljena je. čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima). Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu.2010.

što predstavlja 66. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine.. te da na taj način prevari i ošteti tužioce. Saglasno iznetom. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.132 - . o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. te postavljenog tužbenog zahteva.199.06..73% suvlasničkog udela. Ovo zbog toga.određenoj srazmeri. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. tužioca drugog reda . kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog.00 USD. Stoga.9. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća.199. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . iznos od 25. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka.V. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. dajući razloge. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. godine) .500.17 USD.D.2005.882. godine. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. iznos od 102. direktora i osnivača. Pž. kao nove i da predstavi da iste vrede 327.699. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.D.00 USD. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. srazmeri (26.000.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . što iz tužbe. već faktička pitanja.2005. iz B.D..882. kao pravnoj činjenici. Drugotuženi je istakao procesne prigovore.94% suvlasničkog udela. iznos od 251.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. što nije učinio. kao pravnom odnosu. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. visina uloga. što predstavlja 6.33% suvlasničkog udela. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa . i tako imao pravo odlučivanja.2002.33%).. što predstavlja 26. 147/04 od 8. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.3.17 USD.. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. iz B.56 USD. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. 4660/05 od 17. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. jer predmet nisu pravna.17 USD. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. iako je njihova vrednost 251. tj.94% prema 6." DOO u B.73% prema 66. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda..D.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog.

ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji. već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje. koji stvara obaveze između ugovarača. te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica .10. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost. ne radi se o utvrđivanju činjenice.02.PARNIČNI POSTUPAK 204. Naime. . Da li deoničko društvo – osnivač. i 25.2006. Posle ovoga. 237/2010 od 18. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće.00 dinara.prvostepeni sud odbacuje tužbu.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.133 - . a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice. godine) 206. Zakona o parničnom postupku. i 7. godine) 205. Zakona o parničnom postupku. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao.000. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188.ukoliko ga ocenjuje ništavim .500. Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji. Gž.00 dinara.000.500.500. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. Rešenjem privrednog suda iz 1991. i 14. Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2. Kao strana iz predugovora. novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4.2010. Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu. a smatrajući da . predugovor stvara obaveze između ugovarača.000. Što se tiče kapare.

650/2010 od 22. Gž. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03. godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372.2007. Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos.2007. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu.08.2006. tražeći troškove drugostepenog postupka. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak. po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi. stav 1.04.08.07. da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. godine) 207. Imajući u vidu takvo stanje stvari. u vezi člana 388. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01. pa je našao da je žalba neosnovana.2010. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke.2010. stav 2. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku. Zakona o parničnom postupku. jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo . Naime. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372.09.134 - . koja parnica je u toku . Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke.dug u naznačenom iznosu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu. godine. Tu. godine. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. Takože.03. da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1.a sve radi naplate utroška isporučene električne energije. stav 2. godine iznosi naznačenu sumu. tačka 12.2006. ne znači sama po sebi. godine do 31. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu.

Iz navedenih razloga. koji je osnov za upis hipoteke. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. i 14. znači da je raskid prihvatio. prema nalaženju ovoga suda. tačka 3.2006.11. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice. Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava. Zakona o registraciji privrednih subjekata. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. uz povraćaj sredstava i naknadu štete. godine) 209. br. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. kao što je uradio pobijanim rešenjem. Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom. Pž. osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. godine) 208. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom. i 25. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. odredba člana 302. . ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo. a na osnovu člana 387.135 - . stav 1. 4463/06 od 31. i 7.2006. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu.10. Zakona o parničnom postupku. Zakona o privrednim društvima. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo..08. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. Stoga. Imajući u vidu izneto. prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige.

da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora. Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu.136 - . U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. str. raskinuti ugovor prostom izjavom. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. druga stranka može. Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. Prev. pravni preobražaj). Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Postoje dve vrste ovih prava. stav 2. pod 4. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Sledi. 22-23. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. 338/05 od 20. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. s obzirom da je članom 124. raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124.2005. tako da ih treba poništiti. na osnovu člana 288. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo. Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. Zakona o parničnom postupku. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno. kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog. ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa. Zakona o obligacionim odnosima). Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. ako nije šta drugo određeno. Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. Prema tome. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine) 210.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188. već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. Pitanje.09. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti. Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi.2006. pa stoga . Naprotiv. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva.11. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194. već se isto može samo utvrditi. a za to nema zakonskog osnova.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe. i 25. Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju.PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima.shodno izričitim odredbama člana 194. Stoga. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja. i 14.09. već prema uslovima iz same obligacije. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase. Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja. tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos. a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. prema nacrtu glavne deobe.143 - . godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 . dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo.i 7. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa. Zakona . Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova.201. Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne . ZPP) 220. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja.

8769/10(1) od 3.PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. godine počeo da se primenjuje. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe.03. februara 2005. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. godine. godine. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23. Zakona). rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku. Stavom 4. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno.2011. februara 2005. potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. godine) 221. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. Kako je shodno članu 378. jer citiranim odredbama člana 190. stav 8. februara 2005. 2. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste.144 - . to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. Identično rešenje sadrži i član 350. stav 4. stav 2. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. i 4. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22. 2. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora. rešenja koja su objavljena na ročištu. godine. Pž. februara 2005. februara 2005. osim toga. godine. Prema odredbama člana 190. st. istog zakona. godine. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. februara 2005. stav 8. a. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. i 4. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. istog zakona. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. st. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao.

istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem. onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja.145 - . godine. Kako shodno navedenom članu. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru. i 7. februara 2005. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje.2006. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2005. i 14. to više nema obaveze iz člana 350. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. stav 1. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe. čim je objavljeno na ročištu. Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23. stav 2. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. stav 4. bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. već navedeno rešenje shodno članu 350. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama. te dostavom zapisnika. godine) 222. stav 7. Kako ceniti prigovor zastarelosti. U toku spora tužilac je preinačio tužbu. objavljeno na ročištu. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi. nakon preinačenja tužbe. jer je to citiranim odredbama izričito isključeno. u članu 193. novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. i 20.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev.06. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti.11. Tuženi je u toku postupka. Zakona o parničnom postupku. i 25.09. godine) . jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva.

s obzirom da postupanjem protivno članu 193. ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. 1823/06 od 24. Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom.2006. i 2. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. stav 2. tačka 7. oktobra 2005. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7. broj 125/04). u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi.00 dinara. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338.05. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. a ne opredeljujući u tom podnesku. godine. godine) 224. stav 4. stav 3. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud. godine) . jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze. već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu. godine. decembra 2000. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194. na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze. 1.655. oktobra 2005. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije. zahtev punomoćnika tuženog od 7.PARNIČNI POSTUPAK 223. u vezi člana 194. a u prvobitno opredeljenoj visini.146 - . tačka 7. 40/2006 od 8. donoseći rešenje o ispravci. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. na koje se odnosi tužbeni zahtev. o preinačenju tužbe nije odlučio.655. oktobra 2005.2006. Gž. godine. st. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom.06. pa je prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva. Promena pravnog osnova potraživanja. stav 2.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio.

ako je u pitanju objektivno preinačenje .nisu osnovani. Pž. u smislu člana 194. početkom toka parnice. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje. godine) . godine) 226. a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima. 840/2011(1) od 24. kao i podnošenja tužbe. tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka.2001. te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka).član 193. To je i razumljivo. nije moralo biti ni poznato. dodavanjem ovog zahteva .05.u konkretnom slučaju komisije veštaka .2011. godine) već tek preinačenjem tužbe.147 - . imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. Zakona o parničnom postupku. Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud. Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe. obezbedio odn.12. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. stav 2. Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. godine. Zakona o parničnom postupku . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Međutim.2001. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi .02. da bi se navedeni nedostaci otklonili. jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka .2010.moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž.12. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 225. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195. U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn. Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka. U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena.promenom istovetnosti zahteva. što mu u trenutku njihovog uočavanja. 1916/10 od 27.

godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. Pž. godine) . Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe. Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. promenom tužioca ili tuženog. ZPP) 228. kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. protivtužbe u ovoj parnici . Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. 1916/10 (1) od 27. nema uslova za dalje vođenje parnice. Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. odnosno protivtužbenog zahteva. sa svim posledicama iz člana 195.2010. osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. stoga. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom.takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja. Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. dakle. kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici.148 - . stav 4. pa se. ali i za promenu stranke u parnici. Takođe. te pogrešnu primenu materijalnog prava. za zastarelost.PARNIČNI POSTUPAK 227. Zbog toga. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. Gž.2010.06. 10304/10 od 21. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca.05. jer je . (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. jer sem zakonom propisanih izuzetaka. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…"). pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka. Tužba u ovoj parnici nije povučena. sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe.

03. Za povlačenje predloga za izvršenje. čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja.05. u zakonom predviđenom roku od 15 dana. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika. saglasno članu 196. protivio navedenom povlačenju. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava. za povlačenje predloga za izvršenje odn. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. dozvoljenog i potpunog prigovora.u zavisnosti od toga . tužbe. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. zbog čega je. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. dozvoljen ili potpun). na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje. u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači. Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. nakon izjavljivanja prigovora. nakon izjavljivanja blagovremenog. potrebna je saglasnost izvršnog dužnika. a nije se. a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja.149 - . umesto da oceni blagovremenost. prema stanju u spisima. Zakona o parničnom postupku. dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe). Zakona o parničnom postupku. rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti. ne usprotivi povlačenju . 1637/10 od 27. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane.smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. 2419/10(1) od 25.PARNIČNI POSTUPAK 229. prigovor dostavlja poveriocu. a izjavljivanje blagovremenog. Tako su nastupile posledice iz člana 193. Naime. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. Ukoliko se tuženi izričito. Pž. Iž. Osim toga. godine) 230. godine) . Naime. Ovo sve imajući u vidu da se. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i .2010.2010. učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog. jer se ona upustila u raspravljanje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. sada tuženog).

ima procesni položaj tuženog.. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.. 3465/2010 od 24. a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K.02.. i 204. stav 2. pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on . te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku... 3. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku. godine.o tom zahtevu obavešten (27.2009. pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K. Zakona o parničnom postupku.150 - . Zakona o parničnom postupku. stav 1.02. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom ..2009. koji se vodi između istih parničnih stranaka..član 197. U konkretnom slučaju. st. . stav 2.2009.2010.tužbu tužioca odbaci primenom člana 197. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K. a po tužbi ovde tuženog. Zakona o parničnom postupku . Zakona o parničnom postupku. u kome ovde tužilac.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203.11. te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi..Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K. ZPP) 231. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru. godine) 232. Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku. imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19.. Zakona o parničnom postupku. po tužbi ovde tuženog istaknut 27. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). i 4. jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica .shodno članu 197.. Pž.član 361.) .02. u kome. godine. prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja. stav 2. godine). U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka . tačka 10.. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca.član 197.. i o istom će odlučivati taj sud.

koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. Odredbom člana 96. Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja. tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja.01.identitet zahteva. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. istog zakona. Zakona o parničnom postupku. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. na osnovu koga su tužioci. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. godine) .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. Zakona o stečajnom postupku. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. nije od značaja što tužioci. donetim u postupku likvidacije nad tuženim. na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). postoji različito postupanje prvostepenog suda. morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva. mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije.2007. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje. a koja i dalje postoji među strankama. Podnošenje tužbe na osnovu člana 96. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Zakona o parničnom postupku. poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97. Iz iznetih razloga. istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica. Zakona o stečajnom postupku. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. Zakona o stečajnom postupku. poverioci osporenih potraživanja. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. Zakona o stečajnom postupku. pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena.151 - .

a što je posledica pravne prirode samog zahteva. stav 1. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. već je jedan sadržan u drugom. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. Otvaranjem stečajnog postupka. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. zbog litispendencije. ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev. jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka).PARNIČNI POSTUPAK 233. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze. U . onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja. Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. Zakona o prinudnom poravnanju. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. Zakona o stečajnom postupku). obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno. sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. sud će takvu tužbu odbaciti. shodno članu 188. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. Zakona o parničnom postupku. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. pa nema potrebe niti je. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela. Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata.152 - . zbog litispendencije. sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. stav 1. Međutim. koji je u prekidu. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. koji je u prekidu. Ukoliko je poverilac. ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. postupajući po uputu stečajnog organa. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. ali ne odustane od kondemnatornog zahteva.

istog zakona. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. Zakona o stečajnom postupku). a to su identitet stranaka. zbog litispendencije. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. i 2. a u parnici koja je u prekidu. Zakona o parničnom postupku. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu.11. stav 1. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. Zakona o prinudnom poravnanju. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. stečaju i likvidaciji odnosno 96. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. s. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. 279. stečaju i likvidaciji odnosno 96. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju. parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase.153 - . došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. Zakona o stečajnom postupku. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. Zakona o prinudnom poravnanju. st. ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. meritorno odlučiti. Zakona o parničnom postupku. odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. st. odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. i 197. a u smislu člana 197. Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. a po kojoj je postupak u prekidu. usled otvaranja stečaja nad tuženim. jer su nepravilno primenjene odredbe čl. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361. Prigovor da parnica o istom zahtevu.2005. između istih stranaka. 1. ispita da li je prava namera poverioca. već novu tužbu. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). i 3. iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. Zakona o prinudnom poravnanju. nego mora postupiti u skladu sa članom 103. stav 1 Zakona o parničnom postupku. sud će takvu tužbu odbaciti. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. godine) 234. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. 1. 1. o kome će sud meritorno odlučiti. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127. i 6.

jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. od postojanja parnice. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. 3450/06 od 21. stav 1. odnosno da postoji identitet lica. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. a saglasno članu 279.12. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. stav 1. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče.2006. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. a što predstavlja subjektivni uslov. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu. a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom. nema osnova za primenu člana 204. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku (član 198. u toku trajanja postupka. .12. odnosno da postoji identitet lica. Treći. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom.154 - . godine) 236. godine) 235. To. stav 1. međutim. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. stav 1. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica. 3450/06 od 21. Zakona o parničnom postupku. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut. ranije važećeg Zakona) .PARNIČNI POSTUPAK žbe. Treći. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. a što predstavlja subjektivni uslov. Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. koji se pokreće tužbom (član 186). stav 1). U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi.

Zakona o parničnom postupku (član 198. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da. Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja. 1628/2010(2) od 13. Naime. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.2007.prvostepeni sud je pravilno odlučio.213. podneskom od 25. ZPP) 237. stav 1. stav 1.02. U konkretnoj situaciji.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno.155 - . Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac .12." iz V. Tužena Republika Srbija se svojim podneskom . godine) 238. godine) SUPARNIČARI (Član 205 . ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica. stav 2. nego se radi o deklaratornom zahtevu.2010. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 212/10 od 18. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora. stav 1. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe. suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05.09.pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju. ovog Zakona .2008. Gž.po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe .2010.02. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je . Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204. U toku postupka. S obzirom na to.kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i . to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši. tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva. godine. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu .na osnovu člana 199. godine protiv tužene DVP "E. jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije. Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak. a shodno članu 199..izjasnila da isto ne prihvata. čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma. Pž.

Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci . kao u konkretnom slučaju.korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1.04. svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . Kada tužilac . odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna.imajući to u vidu .u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja. Zakona o parničnom postupku) . 4723/2010 od 29. kojim je prvotuženom . a u smislu člana 100. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa.da se tužba odbaci kao neuredna.u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . Pž. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev. U konkretnom slučaju. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe. Naime. jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca.PARNIČNI POSTUPAK drugog. godine) 239. Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava. to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje. Naime. Zakona o parničnom postupku.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204.kao davalac kredita.156 - . a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog.platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom. kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev. Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari. Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio.6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode. S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari. u konkretnom . ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. adresa nije pribavljena. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna. Prvostepeni sud je . a shodno članu 204. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog. na kojoj su sada tužene suvlasnice. obični suparničari. Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka.protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu. postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. U toku postupka. pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn. nužni suparničari. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku.2010. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta . tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude.

Zakona o parničnom postupku. Jer. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. a prema drugom odbiti. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti.12. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Jer. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pogrešno primenio odredbu člana 204. a ne jedinstvenih suparničara. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. oni se nalaze u odnosu običnih. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. 373/06 od 6. pa eventualna solidarna odgovornost tuženih. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. a ne jedinstveno suparničarstvo.2006. godine) 241. U takvom slučaju.157 - . donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. godine) 240. Gž. 469/10 od 11. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati. spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način.2010. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. sudskom odlukom.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. Prev. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. U konkretnom slučaju. U protivnom. a suparničarstvo procesno stanje. a suparničarstvo procesno stanje. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke. jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka.02. Solidarna odgovornost je materijalno pravno.

373/06 od 6. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti.158 - . Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je .nakon zaključenja navedenog ugovora . U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe.219. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. Prev.03. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. a prema drugom odbiti. Prema stavu drugostepenog suda. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati.2011. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. jer je on držalac stvari. Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca). Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda.2006. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac. Pored toga. Pž. ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. U protivnom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. Tužilac traži da se tuženi. godine) . ZPP) 242. umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 . a ne jedinstveno suparničarstvo.12. a suparničarstvo procesno stanje. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika). umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača. U konkretnom slučaju. kao držalac.zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora.PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara. 6533/10 od 19. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog.

kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva.159 - . Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili . s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog. Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora. na čijoj se strani meša. Pž.2007.06.2010. Dakle. koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom.PARNIČNI POSTUPAK 243. Umešač stanuje od 1996. Dakle. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću. pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog . učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana. umešač je .09. godine. ovog zakona.našao da ista nije dozvoljena.06. uspe u parničnom postupku koji se vodi.2010. u ovom slučaju. Nakon toga. Zakona o parničnom postupku . tačka 5. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača.ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. Konkretno. stav 2. a ne u pogledu privremene mere.da tuženi uspe u parnici. da tuženi uspe u parnici. Prema članu 208.kao lice koje živi u stanu . sa pozivom na član 208. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine.isplata iznosa od 196. predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. 11839/10 (2) od 02. po kupoprodajnom ugovoru od 20.umesto predaje označenog građevinskog materijala . pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača. Zakona o parničnom postupku. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća. kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku. te se u svom podnesku od 20. godine) 244. nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača.05. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala. Rešenjem od 25. pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere.2009.000. zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog.oo EUR u dinarskoj protivvrednosti. navedenih u samom rešenju.

akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. da stupi u parnicu na strani tuženog. takođe i većinski vlasnik tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 12939/05 od 14. da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. istog Zakona) i samostalne stranke.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. 242/2010 od 14. suda nije dozvoljena. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije. u delu u kojem je njegova žalba odbačena. imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog. Osim toga. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. Rev. godine) 246. vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj. Zakona o parničnom postupku. godine) 245. koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. Zakona o parničnom postupku). a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje. Dakle. ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena.2006.03. Kod takvog stanja stvari. on ima položaj običnog suparničara (član 211. Zakona o parničnom postupku.njegova revizija. odluka o mešanju.160 - . (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga su se i stekli uslovi. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. shodno članu 208. član 208.04. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. kao potreban uslov za mešanje u parnici. te da je vlasnik tužioca.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora . navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač. Na ovo upućuje i član 209. Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. po oceni Vrhovnog kasacionog. stav 1. Naprotiv. Dakle. . Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe. odn.2010. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje.tužioca. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara.

mora da podnese teret neke nove. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda. kao lica ovlašćenog za zastupanje. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. kao generalnog direktora. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. nemaju pravni interes u smislu člana 208. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci. Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. Više akcionara tuženog. i brisan iz registra kad i tužilac. stiče regresno pravo prema trećem licu. Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z.P. jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca. među njima i Z. pored tužioca. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono. osim u odnosu na predlagača Z. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. buduće parnice. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem.P.161 - . Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici.P. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca.P. Predlagači. stav 1. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. 2. sa izuzetkom Z.P. i Z. u slučaju negativnog ishoda parnice. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica. Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. 3. Za rešenje tog spora zainteresovane su . Međutim. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice.P. 14112/05) 247. Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica. u parnici na strani tužioca. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu. kao akcionari tuženog. tako i navedenog akcionara. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. kad stranka.

2.162 - . Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku. godine) . 361. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. Iako treća lica. st. da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga. tač. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. za treća lica res inter alios acta. može se dogoditi. godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih. 361. tako i spor. st. tač. njih se nastali spor i ne tiče. kojim je zasnovan pravni odnos između strana. Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici. etički. Dakle.2010.PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu.2007. ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. 3652/07 od 25. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica.2008. Pž. 7. Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači.09. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. da tangira neka njegova prava i interese. 208. kao način rešavanja spora između parničara. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.05.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. donesena u jednoj parnici. taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog. 361. 7. 295/2010 (2008-2) od 25. godine kao nedozvoljenu . 5. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici. po pravilu. društveni. Zakona o parničnom postupku. Kao što je pravni posao. moralni. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica. na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes.2007. navedenim Rešenjem od 19. a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. itd. Tako npr. Iz obrazloženja: Kao neosnovan. 365. kao predigra parnice. nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. Ostali pojedinci. mogućno je da presuda.4.03. emocionalni. Zakona o parničnom postupku). označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31. st. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. međutim. 2. a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. po pravilu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku). U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. Zakona o parničnom postupku) . godine) 248. neko može da ima ekonomski. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. Zakona o parničnom postupku). nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. Međutim. Zakona o parničnom postupku. 2. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke.

. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca.4. 02. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. u skladu sa tim.ZPP. u junu 2009. punomoćnik tuženih je naveo da je. primenom člana 214. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok.. 2011.1118/2010 od dana: 31. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. stav 1.I. počev od 12. 4. 2009. Iz obrazloženja: Predmetni postupak. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30.163 - . radi svojine i zauzeća.br. dana 04.I. godine pa do isplate. koji je umro u toku trajanja postupka. godine. stavili predlog za nastavak postupka. 05. zbog smrti tuženog.I. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P. Zakona o parničnom postupku.2010. predložio da se postupak prekine. koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka.3. pozivajući se na odredbu člana 217.godine. koji su i njegovi pravni sledbenici. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate.godine i 13. godine) 250. Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka. . da preuzmu postupak.2010. uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje.2010. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos. 03. godine.2010.godine. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo. koje je održano 06.godine. godine. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. tačka 4.stav1. 2011. R. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku.) 249. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i. 2011. zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. Iz obrazloženja: Tužilac je.. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom.8. Parnični postupak.4. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog. podneo tužbu. nije pokrenut. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik. 222 – 227 ZPP. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. R. Na ročištu za glavnu raspravu. nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl.

Pž. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada.nisu osnovani. U konkretnom slučaju. Osim toga. Prema podacima iz APR-a od 03.i drugo-tuženi. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. stav 1. tačka 4. stav 1. 2011. koja je pravno lice. 2011. prvo. u konkretnom slučaju. 10.10. nije uspeo da ga pronađe. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn. i u odnosu na prvotuženog) . godine) 251. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima. na osnovu člana 207. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16. primenom odredaba člana 222. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. Zakona o parničnom postupku (član 214. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih. i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. tačka 1.2011. prestane da postoji odn. 05. pa je prvostepeni sud pravilno. stav 1. Zakona o parničnom postupku. nisu jedinstveni i nužni suparničari. ranije važećeg Zakona). 5765/11 od 6. godine otvoren postupak stečaja.164 - . Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj. Zakona o parničnom postupku odn. Zakona o obligacionim odnosima. 2011. ukoliko je drugotuženi umro. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja. odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen. godine. osnovano se žalbom tužioca ukazuje da. . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. tačka 1.04.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. godine) 252.2011. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. Pž. Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete. 09. 2011. Naime. 3171/11 od 18. 04. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214.

a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom. stav 1. nije predviđen obavezni prekid. u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim.u toku žalbenog postupka . Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava. stav 1. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. 5520/10 od 10. na osnovu člana 214. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere.2010. tačka 5. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. 985/09 od 13.165 - . novog Zakona o parničnom postupku. tog zakona. godine) 254. pa poverioci. Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka. jer se uvek može podneti nov predlog.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije .04. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava. Pž. stav 1. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano. tj. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. postupka po tužbi zbog povrede prava. nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede. Kao što je navedeno.06. Zakona o parničnom postupku. Zakona o stečajnom postupku.2009.doneo rešenje kojim se isti prekida. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. po Zakonu o patentima. godine) 253. da li će se primeniti pravilo lex . Iž. on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. s obzirom da je članom 97. Shodno odredbama člana 59. pa je stoga ovaj sud . 215. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. Parnični sud može. da li će trgovinski sud po članu 214. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. tačka 5. Dakle.član 214. a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje. u svako doba. ali ne mora taj postupak prekinuti.

i 7. s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima. po zakonu zastupa statutarni zastupnik. odredbama člana 97. Po nastavku postupka u smislu člana 217.2006.. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za . pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. isto nije uručeno tužiocu.11. stav 2. godine) 255.09. stav 1. posle prijema poziva za ročište. i 14. i 25. Zakona o parničnom postupku.. stav 3. stav 1. Ovo rešenje je uručeno tuženom. radnih. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa.11. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. što znači da se pravilo iz člana 214. a što je potvrdila i nadležna matična služba. a ne zakonski zastupnik. Stranku koja je pravno lice. Pored toga. godine) 256. stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. porodičnih. na koje nisu došle. koji je podneo zahtev za troškove postupka. Zakona o parničnom postupku. tačka 5. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214. Zakona o parničnom postupku). kako se to navodi u pitanju. pa je sud na osnovu člana 475. tačka 1. Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. i 25. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti.09. jer je tužilac u međuvremenu umro. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku. Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. smatra se da je tužilac povukao tužbu. a dan pre zakazanog ročišta. Zakona o parničnom postupku. i 7. Po tužbi tužioca vlasnika radnje.PARNIČNI POSTUPAK posteriori. Kao procesni zakoni. prema izveštaju pošte – dostavljača. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216. shodno članu 218. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje..2006. trgovačkih. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. međutim. stav 1. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona.166 - . koji nije imao punomoćnika. oni međusobno ne mogu da se derogiraju. Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1). i 14.

jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka.03. postupak pred Ustavnim su. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. i čl. navedene Odluke. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka.03. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. međutim. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju.2010. N. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. st.2006. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. i 2. godine. a prema odredbi člana 482. stav 1. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. godine) 257. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima. Dakle. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. na ročištu za glavnu raspravu od 7. godine do isplate.6.12. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena.2006. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik). Tužilac. već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. stav 3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. odnosno statutarni zastupnik. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. Naime. te se s toga odredbe člana 214. 1. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106.167 - .prema stanju u spisima . Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V.750. 16.2009. Kako je tužilac pravno lice. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. Zakona o parničnom postupku. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. istog zakona. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. i 19.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. 9410/06 od 14. ne primenjuje na zastupnika pravnog lica. a ne zakonski zastupnik. a prema odredbama člana 482. Zakona o parničnom postupku.N.

jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. i 19. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 1.2009. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak.168 - . To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. i člana 56. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. Dakle. 10982/10 od 31. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.2010. Naime. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. stav 1. 16. međutim. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. shodno odredbama člana 51. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. navedene Odluke. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka.03. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. godine do isplate. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. 1. stav 1. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. stav 1. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom.03.750. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda . Iz rešenja Ustavnog suda od 18.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. shodno odredbama člana 51. i člana 56. i čl. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. st.prema stanju u spisima .2010. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. Zakona o parničnom postupku. godine) 258. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke.08. Tužilac. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. godine. stav 1. Pž. i 2. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke.

pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće. stav 1. stav 1. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. tj. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 259. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. Pž.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. i 2. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. 10982/10 od 31. mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. da li je ona dovoljno određena i jasna. a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215.08. odlučeno rešenjem stečajnog veća. ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. te kako je o prijavljenom potraživanju. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev. osnovanost tužbenog zahteva. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem.169 - . U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe. Na koji način će parnični sud.2010. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene.

jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne. stav 1. i 7. sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222.2011. koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja.06. i 187. stav 4. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. istog (član 214. 103. ranije važećeg Zakona). ranije važećeg Zakona).2006. tačka 12.05. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. stav 2. u vezi sa čl. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka. godine odbacio tužbu primenom člana 101. Članom 23a. godine) 261. ranije važećeg Zakona).170 - . tj. otvoren rešenjem istog suda od 05. a postupak restrukturiranja nije okončan. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.11. stav 1. tačka 1. i 2. i 20. stav 1. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361. st. 1. i 2. stav 1. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 260. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja. i 25. . ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349.2005.2011. i 14. još nije donet program restrukturiranja.10. 98 i 192 istog (čl. kao izvršne isprave. Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. stav 4.02. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. Shodno članu 224. Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca. 100. a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (član 216.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. tačka 5. tj. Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje.

stav 1. u stavu 1.03. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim. stav 2. i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja.2009. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja. 1. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka. tačka 5. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. godine) 262.PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi).12.2011.05. člana 216. st. godine do 15. 2. Zakona o parničnom postupku. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda. Zakona o parničnom postupku.10.12. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava. istog člana propisano da. godine.05. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda. pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude. 1949/09 od 19. dok je odredbom stava 2. Odrebom člana 224. U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04.2009. u pogledu koga je zaključena rasprava. godine do 15. osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. čl. Pž. 216. ranije važećeg Zakona) . Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika. u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. stav 1. 217. godine) . godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave.2005. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21. Zakona o parničnom postupku (član 216. aktom od 08. Primeniće se član 216. za vreme trajanja prekida postupka. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. stav 1. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. stav 1.05. 214.2011. godine.03. izreke.2005. jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12.rešenjem od 12.171 - .2001.2001. a Okružni sud kao drugostepeni je. na osnovu odredbe st. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje.2010.2011. i 2. tačka 5. Gž. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku). vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. i čl. godine prekinuo žalbeni postupak.08. Zakona o parničnom postupku (član 214. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu.12. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom. stav 1. jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05.11.2001. U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da.2011. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka. U stavu 4. tačka 5. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom. 7497/2011 od 23. godine već bio prekinut. godine prizna sva prava iz radnog odnosa.08. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji.

217. naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla.11.10.03. ali tek po donošenju zaključka o .02. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. godine) 264. Otuda odredba člana 97.u smislu odredbe čl. iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl.03.2008. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97. mogu preuzeti postupak.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog. dok.2008. imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda . 103. Međutim. stav 1. godine. Članom 214. te da su oni njegovi zakonski naslednici.2009.172 - .2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11.2010. 100 Zakona o parničnom postupku. istog Zakona. Zakona o parničnom postupku . Podneskom od 03. ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima. Stavom 3. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome. Zakona o stečajnom postupku.08. stav 1.2009. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja. 25/2010 od 24.PARNIČNI POSTUPAK 263. Gž. Rešenjem istog suda od 21. Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.smatra povučenom.2009. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. te da su . koja se "vodi pred stečajnim sudom".06. i to u smislu odredbe čl. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog. u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. tačka 5. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. navodeći da je tuženi preminuo dana 24. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17. prethodno. Uz ovaj podnesakMeđutim. godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti. pa im je sud (dopisom od 31. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5. u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa. stav 1. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90.

Dakle odredbu člana 216. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. i 7. Odredbu člana 216. i 14. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97. septembra 2005. Zakona o stečajnom postupku. bilo po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. godine. Izuzetno od odredbe iz člana 12. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje.09.173 - . stav 2. i 20. Da li se na osnovu analogne primene člana 313. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313.11.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. stav 2. i 25. a priznato pravo prema članu 31. . to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.09. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19. pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 266. Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka.2006. preuzima započetu parnicu. stav 1. navedenog zakona. pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216.2006. i 25. ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta . Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka. godine) 265. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217.rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. Zakona o parničnom postupku. bilo na predlog stranke. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka. i 7.11. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. i 14. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova. Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima. U protivnom. objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). stav 2.

nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava. koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl. Članom 59. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59. koji se vodi pred istim organom. i upravnih i sudskih. godine) . dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda.pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava.11. Zakona o žigovima. Zakona o žigovima. Prema članu 12. Članom 59. i 25. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. 53. To je slučaj iz člana 50. zastane. pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga. zatim iz čl. prethodno pitanje . koje je predmet tužbenog zahteva. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga). pa je poverilac. može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore. i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. godine) 267.174 - . Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava.2006. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu. odnosno međunarodnog registrovanja. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). a ne za sve. ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava. U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima. koja ima karakter rešenja u upravnom postupku. Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa. odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja. kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Zakona o žigovima. istog zakona . 66. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga. i 67. Međutim. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta. Rešenje o priznanju žiga. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. i 7. i 55.04.09. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena. Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos. 3725/06 od 26. i 14. Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila.

tačka 3. upisane u registar u smislu člana 482.2006. i 7. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . Zakona o parničnom postupku). ZPP) 269. Tužilac. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. i 14. i za tok postupka nema nikakav značaj. Zakona o parničnom postupku). parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. a pravno lice nema punomoćnika. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. Zakona o parničnom postupku. i 25. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. ako pravno lice ima druge zastupnike. Zakona o parničnom postupku. tačka 4. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215.09.233. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. umre u toku parnice. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. a ne i zastupnika pravnog lica. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. stav 3. tačka 3. analognom primenom člana 214. istog zakona? Odredba člana 214. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. tj. Zakona o parničnom postupku. (sada 214. Zakona o parničnom postupku. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). Zakona o parničnom postupku. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. stav 3. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. Da li se odredba iz člana 214. tačka 3. stav 1. kao direktor i zastupnik.PARNIČNI POSTUPAK 268. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku.11.175 - .

176 - . ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka. kao izvođača radova. stav 1. kao i vrednosti istih. Zakona o parničnom postupku. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. jer je tužilac.tuženog. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. a shodno čl. Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . kojim je. Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. 8909/2010 od 12. U konkretnom slučaju.2011. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja. predstavlja prethodno pitanje. kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. a prema priloženim dokazima. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati. tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga. na saglasan predlog stranaka. po njegovim navodima. a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. pa . Ni tužilac. prvostepeni sud je primenom člana 223. odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova. da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate. Međutim. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. 220. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos.05. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova. kao naručioca radova i tužioca. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Pž. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. U tom postupku tuženi je ovde tužilac. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. u smislu člana 8. na izgradnji fabrike boja za kožu. godine) 270. kako tužilac druge dokaze nije dostavio. nisu osnovani. kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu.

Rev. tužilja u toku postupka . stav 1. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12.09.oo eura. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke .nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo. jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio. stav 1.član 221. u smislu člana 105. Inače. Stavom 2. osim dokaza dostavljenih od strane tužioca. odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. ako zakonom nije drugačije određeno . Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži. pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke . Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza. Zakona o parničnom postupku. stav 2.član 300. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu.oo eura.500. u smislu citiranih odredbi Zakona. godine koju je potpisa zajmodavac. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog. istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. U ovom slučaju. istog Zakona. Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2. na osnovu izvedenih dokaza. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika . Ako sud. pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem . pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. 195/10(1) od 17. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj. Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja. Zakona o parničnom postupku.177 - . treba odbiti kao nepotrebne. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog.02.300 eura. već je navedena sporna činjenica prijema robe. jer je on te navode osporavao. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti. ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. godine) 271.iznosa od 10.član 220. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda. a predloge za izvođenje drugih dokaza. u vezi člana 300. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja .2010.800. što je i konstatovano na potvrdi od 20. kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu. stav 1. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji.član 223. to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262. pravilno je tužbeni zahtev odbijen. Zakona o obligacionim odnosima.član 223. Zakona o parničnom postupku. ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice.oo eura. stav 1. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga.2004.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac .

13433/05 od 22. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica.03.2006. on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu. nije bilo osnova ni razloga. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. nepristrasan i potpun. Pored navedenog. već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca.178 - . kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova . Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. međutim.2005. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru. Pri tome. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. na tuženom je bio teret dokazivanja. dok za preostali iznos nije dug izmiren. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio. odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja. prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja. sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke. Imajući u vidu. da je tužilac u svom podnesku od 7. a ne samo parafrazirati iste. godine) 272. U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. i ceniti iskaze saslušanih svedoka.magacionera tuženog.9. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. u sporu za naplatu cene radova. da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan.PARNIČNI POSTUPAK svedoka . ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova. je na tužiocu.

a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) . koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak. Zakona o parničnom postupku.179 - . imajući u vidu sam tok postupka.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana. tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. naime.smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja.isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje.2010. 220. Međutim. njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. godine) 273. stav 2. Upravo zbog toga je sud pravilno. godine) 274. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze. Naime. imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga.nisu osnovani. te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog. stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. 9117/06 od 14. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun. 2265/2010 od 22. sud će odbiti da izvede dokaze. Zakona o parničnom . u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . tužilac ima prava da potražuje plaćanje. Pž. kao ni visinu fakturisane naknade.2006.nisu osnovani. jer razloga za dokazivanje nema. i 223. a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica . zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja.12.04. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica. pri tome. Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati.član 222. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Prema odredbama čl. i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pozvao na odredbe člana 324. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka. U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se. prema stanju u spisima. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena . Dakle.

na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga. i to po oba tražena osnova . podneskom od 18. stav 1.2009.da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj.05.shodno članu 222. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165. Pž. stav 1. godine) 275. te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga.2010. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je . Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima.tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog . posle usaglašavanja poslovnih knjiga.180 - . stav 2.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa.zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav. Pri tome. Zakona o obligacionim odnosima. Navodi tuženog u žalbi . Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete. sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje . Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom.03. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao. a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima. godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže. a za koje tuženi nije dostavio dokaze . Na ročištu od 30.150.PARNIČNI POSTUPAK postupku. godine) 276.prema stanju u spisima . Zakona o parničnom postupku. uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a kako su. Zakona o obligacionim odnosima . Zakona o parničnom postupku).2009.na osnovu člana 262. 984/10 od 18. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima. 2956/2010 od 27. odn. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu. shodno iznetom. tačka 12. godine.05.01.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim. kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn. Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice.2010. a zbog docnje u plaćanju). Imajući to u vidu.tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta. Pž.nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu.

a ista je bitna u već navedenom smislu. o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne.teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte.03.član 7. 7 Pž. Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. a u spisima niti je priložen ovaj Izvod. Zakona o parničnom postupku. iz istog proizlazi da je odštampan 14.2010. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. u smislu člana 223.2010. Rev.181 - . jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata.PARNIČNI POSTUPAK nosti. osim kada zakonom nije drugačije propisano . U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata . budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. pa i elektronskim putem. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. 293/10(1) od 17. Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari. on se nalazi u "škart" spisima. Zakona o parničnom postupku. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari. 3251/2010 od 13. stav 4. Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste). Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn.05. što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali. Zakona o parničnom postupku. Dakle. Međutim. tačka 7.član 232. Takođe.07. godine tj. godine) 277.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio.2009. Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik . Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) . da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn. Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja . Zakona o parničnom postupku. godine) . stav 2.preduzetnik. u biračkom telu. prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. da je došlo do tih štetnih posledica po njih.

Imajući navedeno u vidu. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe. kada je tužilac obavešten o nedostatku. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje).PARNIČNI POSTUPAK 278. pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi. ali je ne mora ni biti. istog zakona. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236.875. Zakona o parničnom postupku. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis.30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. odbio navedeni predlog. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. Zakona o parničnom postupku. zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva.182 - . jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana. Zakona o parničnom postupku. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku.

tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom. tužilac je promenio osnov svog potraživanja. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. godine) ISPRAVE (Član 238 . ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta. 220. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva.2006. Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje. kao i koja je njena visina. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi. i 223.243. ZPP) 280.05. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. 5190/06 od 15. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika. Prema stanju u spisima. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja. to ne proizlazi. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu. godine) 279. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva.2007. to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl.3. Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor. U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze. Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. i koja je visina navedene štete. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete. 1823/06 od 24. .183 - .

Predmetnim ugovorom tužilac je.član 26. Članom 7. kao jednostrani akti. 10. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen.000. godine prelazila granični prelaz. godine pa do marta 2008. U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. godine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. Priloženi računi koji. uzeo u zakup parking prostor za autobuse. 10. godine do marta 2008. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni. 2008. a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn. Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza. ako zakonom nije drugačije određeno . a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. Na utvrđeno činjenično stanje. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . godine na graničnom prelazu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je. stav 3. bilo da prevozi robu ili je prazno. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. 2006. 10. Zakona o obligacionim odnosima. Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . shodno članu 26. godine do marta 2008. godine. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06. ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu. Zakona o obligacionim odnosima. Osim toga. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga.član 223. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. kao zakupac.184 - . Zakona o parničnom postupku. stav 2. tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune. 2006. godine. a koji nisu potpisani od strane tuženog. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu. dobija evidencionu karticu. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. putnička vozila i kamione. iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. godine do 06.00 dinara. postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. U konkretnom slučaju.

jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog.2006. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . poravnanja iz 1996. godine.05. godine) 282. godine. što i potvrđuje organ . ugovor). Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne.2011. a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji. S tim u vezi. ako ne koristi njegov parking prostor. Kako tužilac. to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio.ako nije izmenjena njena sadržina. Pž. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. nepropisno parkiran. Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova. i člana 300. Ako se ospori istinitost isprave. Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. proveravanjem ili veštačenjem. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio.ako potiče od izdavaoca i 2 . podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. veštačenjem). ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. 5686/10 od 12. razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. godine) 281. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave. 5227/05 od 23. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne. kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca. to ne proizlazi. Izvornik potiče od izdavaoca. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu. Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku.01.185 - . U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala. proveravanjem. Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996. shodno odredbi člana 223. s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr.

Ako je potpis istinit. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. godine) 284. Ako je potpis na ispravi neistinit. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca . Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog..2006. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. smatra se da je isprava autentična. Ako je potpis istinit. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena.L. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni... Ako se pojavi sumnja u istinitost. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. isprava je lažna. Ako je potpis na ispravi neistinit. sud proverava autentičnost isprave. veštačenjem). isprava je lažna. a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232. smatra se da je isprava autentična. te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike . smatra se da je isprava autentična.2006. stav 3.186 - . veštačenjem). pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. 5227/05 od 23.01. smatra se da je istinita i sadržina. ako nije izmenjena njena sadržina. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. ako potiče od izdavaoca i 2. sud proverava autentičnost isprave.L. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. smatra se da je istinita i sadržina. London.01. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. a . godine) 283. Izvod može da bude i overen i neoveren.. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave. proveravanjem. završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. proveravanjem. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. a sada jedinog tuženog. 5227/05 od 23. 64 po kojoj zajmoprimac Y. Međutim. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Ako se ospori istinitost isprave. početak teksta.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu. delo isprave. Međutim.originale u uobičajenom sudskom roku. Ako se ospori istinitost isprave. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave. tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu. Autentična isprava ima dokaznu snagu.. s tim što nedostatak isprave u originalu. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br. Ako se pojavi sumnja u istinitost. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. ako potiče od izdavaoca i 2. Autentična isprava ima dokaznu snagu. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1.. ako nije izmenjena njena sadržina.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.

da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. u svojstvu avaliste po istoj. jer ni ovom sudu.. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. isprave u prepisu.18 USD sa kamatom od 22. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu. U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. Stavom 3 istog člana. juna 2000. Iz odredbe člana 102.680. to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu. . navedenog zakona. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište. i to organa druge države. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica. težnji za odugovlačenjem spora. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. odnosno falsifikata. godine. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi. a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. Zakona o parničnom postupku. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio.. pa postupiti na isti način. a da su podnosiocu dostupne. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. stav 1. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K. bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde. Prema članu 102. zloupotrebi procesnih ovlašćenja. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. Ako ipak jeste. Kod takvog stanja stvari. pa ni postupajućem sudu..187 - . stav 3. Očigledno ova pretpostavka nije tačna. Ako nije. onda je metod upoređivanja. onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata. da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. predviđeno je da će sud. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. oktobra 2004. Zakona o parničnom postupku. Međutim. u fotokopijama. a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva. na zahtev protivne strane. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan.742. a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232.PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. godine.. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. na iznos od 4. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. te na osnovu ovlašćenja od 14. na zahtev protivne strane. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. što bi značilo da je ovaj dokaz cenio.

Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je.) 285. oktobra 2004. Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu. Pž. poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega. godine. avgusta 1996. u sredini reči dostižu maksimum. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici. godine lažna isprava – falsifikovana isprava. ime i prezime potpisnika. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. čija je istinitost (autentičnost) osporena. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu.188 - . već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. godine.12.2005.06. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata. predložio uvid u spise krivičnog postupka. godine. prema stanovištu ovoga suda. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. aneksa br. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja. već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. godine) 286. ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. br. te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. 168/06 od 28.2006. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. . br. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak. avgusta 1996. 12434/05 od 27. prva slova povećavaju. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. veštačenjem). Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. proveravanjem. avgusta 1996. te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Neoverena fotokopija privatne isprave. 4139/04 od 8. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova. Što se tiče potpisa. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera.

01. jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja. ZPP) 287. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. protiv kojih se vodi istražni postupak. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave. da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. godine. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. Dalje. da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja. koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. jer ako se ospori istinitost isprave. pa i predmetnog poravnanja.189 - . jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari. 5227/05 od 23. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. godine. avgusta 1996. kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). Međutim. Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. proveravanjem. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka. prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. veštačenjem). veštačenjem). Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. proveravanjem. avgusta 1996. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može. poravnanja od 1. smatra se da je isprava autentična. čija je istinitost (autentičnost) osporena. godine. Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja. godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave. avgusta 1996. da je istražni postupak u toku. Pomenuto poravnanje je privatna isprava. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. ali ne mora suočiti.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996. a potom za pitanje dokazne snage te isprave.2006. godine. ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1.) SVEDOCI (Član 244 -258. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. . ali to nije nužno. ako se ospori istinitost isprave. Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja. Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. saglasno članu 259. 14767/10 od 10. Uostalom. Prema iznetom.190 - .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. kojim će . Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila. Zakona o parničnom postupku. odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi.) VEŠTACI (Član 259 . to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini. Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. ZPP) 288. pa eventualno i da. st. Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan. imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. 1.01. Zakona o izvršnom postupku.2006. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. saglasno članu 260. Pž. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. Kako u konkretnoj situaciji sud. i 2. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. a što je u domenu njegovih ovlašćenja. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica. ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri.275. sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2011. 13385/05 od 24. To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti.01. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. godine) 289. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka. Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere. Naime. stav 3. jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz.

i eventualno iznesu predloge. istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom. tačka 12. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun.191 - . treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka. 7567/05 od 9. Zakona o parničnom postupku. a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak. ima svojstvo stalnog sudskog veštaka. Zakona o parničnom postupku. zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) 291. broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250.2006. Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku. stav 2.2005.06. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka.B. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. Saglasno članu 249. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . koji je dao pismeni nalaz i mišljenje. a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja. Prema članu 257. Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. dostavlja sudu pre rasprave. već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka". godine) 290. pa je na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". imajući u vidu odredbe člana 256. a bez zakazivanja ročišta. a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. usvajajući tužbeni zahtev. i 20. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. na koji se stranke mogu izjasniti pismeno. stav 1. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe. kojim će imenovati drugo lice za veštaka.PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka. stav 2. Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje. a saglasno članu 256.01.

kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu. Imajući u vidu citirane odredbe. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258. Međutim.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. u vezi sa članom 249. Sa druge strane. Sve sporne činjenice. Zakona o parničnom postupku. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati.član 257. I prema oceni ovoga suda. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze.član 250.dubine bunara i filtera koji se postavljaju. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. Zakona o parničnom postupku.192 - . U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu. istog. već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem. a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. i to u postupku veštačenja. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. Zakona o parničnom postupku. godine) 292. izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne. i 4. a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. Zakona o parničnom postupku. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4. S obzirom nato. stav 3. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva .2005. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. sud veštaku određuje da ih dopuni odn. u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara. obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke. Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica. ispravi nalaz i mišljenje. Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . radi kojih je veštačenje određeno. Veštačenje vrši jedan veštak. rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj. a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o . U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje. a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu . i 20. stav 2. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249.član 251. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice.06.

Ovo zbog toga što je. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima. neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka. sud je . Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. stav 2.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. već je bio dužan da . Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka. Zakona o parničnom postupku. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . godine) 293. Naime. Ovaj propust. svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. Takođe.2010. nije od uticaja. a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka. jasan. 7005/2010(2) od 22. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima).193 - . Prema stanju u spisima. Pž.nisu osnovani. Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz. u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak. Pž. Zakona o parničnom postupku.07. koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu. čiji je nalaz i mišljenje.obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan. ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan. stručan i sveobuhvatan. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. shodno iznetom. Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe. a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica.s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . pa i Agencije. Zbog toga je. nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud. godine) . i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje. 2489/10 od 08. po mišljenju suda. u celosti prihvatio.posle sačinjenog nalaza veštaka . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.PARNIČNI POSTUPAK njima. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. na osnovu člana 376. na koji se žalbom ukazuje. prema stanju u spisima.07. Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno.2010. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn. a radi koga je veštačenje i određeno. sud ovlašćen da. u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica.

ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 .194 - . tačka 7.11. stav 2. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7.04. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom. sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke . tačka 7. Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne. ZPP) 294. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena. u navedenoj situaciji. Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove.2010.2009. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka.11. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. a pobijana presuda ukinuta. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. stav 2. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Porodičnog zakona. čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. Da li se u smislu člana 263. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja.2006. Međutim. Naime.283. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. Gž. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267.nije mogao da se odazove pozivu.2 817/10 od 17.09. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora. godine) 295.bez naredbe suda da bude priveden na ročište . Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom. i 25. Zakona o parničnom postupku (član 361. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog. stav 2. godine) . prema oceni Apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. stav 3. Na ročištu održanom 03. o čemu je podneskom obavestio sud. jer tuženi . a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše. stav 3.lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden. smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka. i 14. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke.

ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja. Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza. jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. S druge strane.195 - .2010. gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). stav 3. a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke. Shodno članu 267. 1667/10 od 20. imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. stav 3. a što nije bio ni dužan da zna. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja. sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni.09. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. koji je saslušan u svojstvu svedoka. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka. godine) 297. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. iz iskaza nadzornog organa. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is. ali je ovlašćen da. Da li se u smislu člana 263. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova. u prisustvu stranaka i nadzornog organa.PARNIČNI POSTUPAK 296. Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). Pž. i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari.

to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. Prema stanju u spisima. ZPP) 298. Radovi na objektu M. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284.. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. tač.06. koji su već obavili veštačenje. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača. iz L.196 - . stav 1.2005. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove. Zakona o parničnom postupku. stav 2. 1 do 3. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .. stav 1. što se u svakom trenutku može učiniti. broj 125/2004). prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269.2005. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke. godine. protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R. Zakona o parničnom postupku. br. pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. Zakona o parničnom postupku.5. 72 od 30. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom . a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267." iz L.. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio.288. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS"..PARNIČNI POSTUPAK kazom. stav 1.S. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. a posebno izvedenim veštačenjem.. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.. stav 1.. i 20. Zakona o parničnom postupku. škola su izvedeni.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. objekat postoji. a koje je izveo po ugovoru br. jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269.. dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.

Zakona o parničnom postupku. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. koje će prvo da ceni prvostepeni sud. br.2006. sud može s pozivom na odredbu člana 313. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. stav 1. 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave. tačka 2. Pvž. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan. a na osnovu člana 387. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. stav 1. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. 363/08. i 25.197 - . stav 1. Zakona o parničnom postupku. zbog odlaganja.291. Zakona o parničnom postupku. i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 . i potvrđeno rešenje prvostepenog suda. 892/2009 od 4. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. ZPP) 299. a posebno izvedenim veštačenjem. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno. 125/04) u članu 265. Iz iznetih razloga. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. br. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. stav 1. koji su već obavili veštačenje.2009. i 14. godine) . u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. Zakona o izvršnom postupku. propisujući da u postupku obezbeđenja.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. i 7. stav 1. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja.11. br. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265. a po donošenju presude. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.09. Zakona o parničnom postupku. dakle van ročišta. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.9.

Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke. Prema stavu pravne teorije procesnog prava. 84/04) je prekluzivan. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. i 151. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije. prvostepeni sud je pravilno postupio. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. godine. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. Po oceni Apelacionog suda. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. Uz to. kao u konkretnom slučaju. Isto tako. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. stav 1.sudije opštinskog suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. Naime. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. ZPP) 300. 157/10 od 18. Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2.2. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih . tužbu se mora rešenjem odbaciti. godine) 301. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu.198 - . kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda. To dalje znači. Ako ona nedostaje. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti. u čl. da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena. Međutim.2010. već i građanskopravna odgovornost. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. prvenstveno zbog nejasnoće člana 96. u članu 151. a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.2005. Gž. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. 35. zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti. 125/04). imajući u vidu citirane propise.03. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. u članu 5. tako da će parnični sud na osnovu člana 279. tačka 2.

199 - . u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. stečajni sudija. ovog člana. odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. U slučaju iz stava 1. odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. Poverilac osporenog potraživanja može. da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. 41/02. Predlog iz stava 5. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. zavisno od visine spora. 63/01.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. člana 96. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. 27/03. upućuje se na parnicu. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika. u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. kojim predsedava stečajni sudija. ovog člana obavesti stečajno veće. kao i dokaze u vezi sa zahtevom. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. a predsednik veća je stečajni sudija. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. Zakona o stečajnom postupku. odnosno arbitražno veće. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. u skladu sa stavom 1. Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96. drugog stečajni dužnik. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja." Član 118. ovog zakona. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. stav 1. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. stav 1. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. Ako poverilac iz stava 1. ovog člana. Prema jednom. odnosno arbitražno veće. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. ovog člana. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću. Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. stav 1. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. zavisno od visine spora. stav 1. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija. Član 96. rok iz člana 96.

mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu. I kao peto. stav 3. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu. 1. Prvo. stav 1. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem . kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. stav 1. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana. Četvrto. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. Drugo. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. stav 1. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku. članom 5. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti. to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. Rok iz člana 96. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem. stav 1. Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. bez obzira kada je tužbu podneo. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor. Zakona o stečajnom postupku. stav 1. stav 1. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. stav 1. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. Zakona o stečajnom postupku. odredbom člana 29. Smatram da je rok iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku. Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti. odredbu člana 96. st. Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe.200 - . tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati. i 2. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. Međutim. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan.

i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. Rok iz člana 118. Peto. Zakona o stečajnom postupku. a ne i na podnete tužbe. a ne i po isteku tog roka. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. stav 1. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. stav 1. ovog Zakona. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. Zakona o prinudnom poravnanju.201 - . stav 1. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. stav 1. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. stav 1. odredbom člana 279. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. Zakona o parničnom postupku. Sedmo. stav 1. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. tačka 2. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . Šesto. njihova potraživanja. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. tačka 2. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena). u članu 96. stav 4. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. Treće. Zakona o stečajnom postupku. Radi se o izuzetku po članu 29. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni. od dana prijema zaključka iz člana 94. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. Pošto je posebnim propisom iz člana 96. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. Naime. stav 3. Međutim. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. tačka 2. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. stav 2. Četvrto. u vezi sa članom 5. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95.

i 279. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna. . Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl. a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora. 100. ZPP) 303. 279. ovog zakona . Zakona o parničnom postupku. Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno. U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku . Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud.i to čl . 103. tačka 7. nije zaključio da je tužba neuredna.2005.2010. smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. 78 i.tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu. stav 1.član 279. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. Gž. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore. 103. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 . Zakona o parničnom postupku.11. Zakona o parničnom postupku? . sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. sve s obzirom na odredbu člana 284. Iz toga sledi da sva pitanja. odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. u toku glavne rasprave.300. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. i čl.03. ponovo preispituje urednost tužbe. odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja. Zakona o parničnom postupku. 103. godine) 302. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor. 29/10 od 24. u vezi čl. stav 1. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl.202 - . i 187. Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora. stav 1. nalaže tužiocu da se tužba uredi.103.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. Po prethodnom ispitivanju tužbe.

stav 2. Međutim. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. u međuvremenu. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore. poziv sadrži pečat drugostepenog suda. Pošto je punomoćnik tuženog. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda. i 20. a ne iz odredbe člana 284.2009.2009. Zakona o parničnom postupku. zakazao raspravu za 04. čl. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25. Osim toga. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 304. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu. 324. sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20. on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 . godine. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29. stav 2. tačan broj predmeta i sve ostale po. i člana 300. Zakona o parničnom postupku. na koju revident ukazuje. Ova okolnost je tačna.05. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda.203 - . 2. radi odlučivanja o žalbi tuženog. na osnovu člana 369. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin.00 časova. stav 1. stav 1. sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. stav 2. stav 1. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti.05. tačka 7. stav 3. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a najpre iz odredbe člana 298. tač. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. 3.06. tačka 9. stav 2.2009. a ni bitna povreda iz član 361. i 346. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08.06. jer je dobio nepotpisan poziv.2009. drugostepeni sud je rešenjem od 04. Zakona o parničnom postupku.2009. stav 1. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. Zakona o parničnom postupku. stav 2. godine. 4. a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi. član 17. stav 1. i 10. istog Zakona.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora.2005. godine u 13. Zakona o parničnom postupku). godine. stav 1. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 5.06. Zakona o parničnom postupku.10.309.

Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Inače.član 293.11. u smislu člana 92. stav 1.2010. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje. Rev. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela. a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296. stav 1. a ako obe stranke nisu pristupile. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje. na koju se posredno u reviziji ukazuje. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. i 25. 1. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti . Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca. godine) 306.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. 289. ovog člana nije . a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. Zakona o parničnom postupku.204 - . ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289. Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. po tužbi podnetoj još 1997. Zakona o parničnom postupku. 2736/2010 od 19. stav 2.09. godine) 305. stav 2. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje. Članom 92. Protiv rešenja iz stava 2. U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475.05. i članu 475 st. kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98. jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. stav 1. Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku. tj. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. stav 1. Zakona o parničnom postupku).2006. i 2. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. 296.član 293. i 7. i 14. jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. stav 2. stav 1. Zakona o parničnom postupku). Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi . tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu. Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca.

a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati. Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan. tužba se smatra povučenom.320.205 - . rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. u vezi čl. niti ima obavezu da ročište odloži. i 251. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 . i opravdaju određenim razlozima. u smislu odredaba člana 260.član 296. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju. Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta.član 293. Zakona o parničnom postupku (član 296. U konkretnom slučaju. sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka. Na drugoj strani. godine) 308.01.2010. a formalno prisustvo tuženog. 103/2010 od 19. već je neophodno da svoj izostanak. niti ima obavezu da ročište odloži. Gž.PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba . stav 2. a postupak obustavljenim. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu . (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici.takođe nije dozvoljena žalba. U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku. Zakona o parničnom postupku . stav 3. 250. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale . U tom smislu. Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. a formalno prisustvo tuženog. ne obavezuje sud da sprovede postupak. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke. protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 307.tužba se smatra povučenom. Ranije važećeg Zakona). 45/10 od 18. o kome unapred obaveštavaju sud. Dakle. Imajući u vidu navedene odredbe. Gž. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311.2010.03.

PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) . godine) 310. pa i opravdanosti tih razloga. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje. stav 2. a svakako je dužan da u rešenju. i 20. Zakona o parničnom postupku. a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju. Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296. jeste neopravdan izosta. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta.05. Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. Zakona o parničnom postupku. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta.2010. stav 2. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan. a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296. stav 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka. i 20. Pž.2005. Zakona o parničnom postupku.06. godine) 311. u momentu donošenja rešenja. stav 2.206 - .06. Naime. 3249/2010 od 27. koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. tačka 2.neosnovani su. Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta. godine) 309.2005. Zakona o parničnom postupku. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296.

reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. jula 2005. Prema tome. 14558/04 od 22. Po mišljenju drugostepenog suda. da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. dakle pre održavanja ročišta. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. opravdanost izostanka.207 - .2005. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. što je u konkretnom slučaju izostalo. juna 2005. Zakona o parničnom postupku. da li je izostanak opravdan ili ne. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. Međutim. istog zakona. stav 2. da li je izostanak opravdan ili ne. tužba se smatra povučenom. Prvostepeni sud dodaje. a po oceni drugostepenog suda. Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. br. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. godine. prvostepeni sud mora da . Ali. Zakona o izvršnom postupku. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. stav 1. Dakle. 10559/05 od 3. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. stav 1. stav 2. bez obzira na razloge propuštanja. tj. ranijeg Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci. Dakle.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. stranka bi morala blagovremeno. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. godine) 312. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Međutim. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. stav 2. decembra 2004. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Pž. U članu 296. kao i odredbe člana 463. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19. u vezi sa članom 54. Naime. ukinuto u celosti. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne. Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje. novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. u konkretnom slučaju.09.

pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. godine. člana 159. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 2. godine. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. 5588/05 od 26. Članom 296. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. U konkretnom slučaju. broj 125/2004). tačka 3.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. tužba se smatra povučenom. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. tačka 12. godine. godine) 313. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. januara 2005. Međutim.2005. Pž. dostavljeno mu je 3. stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. septembra 2005. novembra 2005. jula 2005. stav 2. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. jula 2005. godine. istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. godine. Žalbu tužioca na rešenje od 19. novembra 2005. Prema stanju u spisima. marta 2005. u smislu člana 296.08. Naime. Zakona o parničnom postupku. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. stav 1. stav 2. novembra 2005.208 - . odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. godine. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . stav 2. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. jula 2005.

bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. godine). jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane. 451/06 od 24.2006. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. i to putem podneska od 28. Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23. februara 2005. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani. godine).PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. tužba se smatra povučenom.01. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. godine) 314. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan .2006.02. godine. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. godine) 315. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse. novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. stav 2. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu. radnja nije preduzeta. novembra 2005. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih. Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana.209 - . 12886/05 od 1. pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. Stranka mora blagovremeno. opravdanost izostanka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jula 2005. ali na to ročište nisu pristupili. Dakle. Iz obrazloženja: U članu 296. dakle pre održavanja ročišta.

Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296. meničnim. prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. Kod takvog stanja stvari. zemljišnoknjižnim. godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. 139/2005 od 17. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. čekovnim. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. februara 2005. Prema tome. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta. tačka 7. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. Telegram je predat Službi "96". stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. u stvarima smetanja poseda. radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna. godine) 316. jula do 30. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22.2006. avgusta 2005. stečajnim stvarima. pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296. Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. 1555/05 od 16. 8782 od 22. jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. stav 2. Prema stanju u spisima taj telegram br. radnopravnim. Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. godine Trgovinski sud u Z. ali je izgubljen ili uništen. Zakona o parničnom postupku. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. jula do 30.PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka. avgusta 2005. stav 2. godine poslao telegram sudu br. utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296. Zakona o parničnom postupku. avgusta. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po .. Prema tome. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. Zakona o parničnom postupku. i u vezi odredbi člana 20. Sada. stav 2. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje.02. Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju. krivičnom postupku prema maloletnicima. Međutim. februara 2005. godine nije stigao u sud. zakonskog izdržavanja. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. februara 2005. Prema tome. Zakona o parničnom postupku. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. stav 2. čuvanja i vaspitanja dece. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. Zakona o uređenju sudova i člana 60. Iz obrazloženja: Rešenjem P. stav 2. U slučaju u kome je on blagovremeno predat.210 - .

211 - . To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. stav 2. tužba se smatra povučenom". njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim. Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. juna 2005. 10651/05 od 1.2006. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Zakona o parničnom postupku. godine. doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. s obzirom na sadržinu rešenja. žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. Iz obrazloženja: Član 296. kako bi isti obezbedio zamenu. tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen. stav 2. nakon ročišta. stav 2. da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan. pa se stoga. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o . i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud. godine. a rasprava zakazana rešenjem 2. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. a stranke su uredno pozvane. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. godine za 17. 11989/2005 od 20. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 318. avgust 2005. Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio.03. marta 2005.03. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. godine. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. godine) 317. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave.2006. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora. stav 2. novog Zakona o parničnom postupku.

da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom. godine) 320. i 25. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. koje je doneto na osnovu člana 296. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. godine) 319. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. i 7. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom.2006. Sud je. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Zakona o parničnom postupku. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.11. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. stav 2. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1. stav 2. obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu.2006. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice.10.212 - . . jer se rešenje da se tužba smatra povučenom. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta.10. u momentu donošenja rešenja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. i 14. i 25. i 14. na osnovu člana 296 stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Drugo. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). Gž.nastavi postupanje. ZPP) 321. da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno. na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje. koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala.2 879/2010 od 08. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi . niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319. sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava. U konkretnom slučaju sporazum nije postignut. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi. Međutim.2010. Naprotiv. prema stanju u spisima. Osim toga. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica. u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca.2010. Naime. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica.12. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. te potom .341.213 - .04. dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . Pž. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. godine) . Zakona o parničnom postupku (član 305. Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke. ranije važećeg Zakona). 1787/2010 od 22. 2. stav 2. a kome je isto priznato u stečaju. Naprotiv. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. st. samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka.

koje posluje većinskim društvenim kapitalom. 16. putnih troškova i doprinosa PIO. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. pomoću uzajamnog popuštanja. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. Ovo stoga. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji. 456. Naime. poravnanje je posebna vrsta ugovora. 1. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. 398a. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. zaključenih između preduzeća. a nalazi se u postupku privatizacije. st.2009. godine) 323. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja. Odredbama čl. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću.PARNIČNI POSTUPAK 322. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima.12. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika. 398a.214 - . neisplaćenih zarada. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji. Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja. Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. kojim stranke sporni odnos među sobom. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. 1. st. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 8523/09 od 8. Zakona o preduzećima. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim . 14. pretnje ili prevare jedne od stranaka. Odredbama čl.

a nalazi se u postupku privatizacije. već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. neisplaćenih zarada. Ovo stoga. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Odredbama čl. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima.215 - . 3. 25a st. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo. odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28. Sudsko poravnanje ima .06. 2. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl. 3. 25a. 398a. investicionom ulaganju. kojim stranke sporni odnos među sobom. putnih troškova i doprinosa PIO. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. poravnanje je posebna vrsta ugovora. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). st. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl. Zakona o privatizaciji. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. ZPP). pomoću uzajamnog popuštanja. javnom poretku ni pravilima morala (čl. 398a. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. st. Raspolaganje preduzeća u privatizaciji. iako ovo oštećenje postoji. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. 2. Zakona o preduzećima. Zakona o preduzećima. Naime. shodno stavu 2. prodaji dela imovine. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. st. Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. dugoročnom zakupu. poravnanju sa poveriocima. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. nadležna za poslove privatizacije. godine) 324. putnih troškova i doprinosa PIO. izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima.2005. opterećivanju imovine. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. istog člana poništava agencija republike članice. 1. reorganizaciji ili restrukturiranju.PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom.

presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo. prvostepeni sud – između ostalog . . ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. Zakona o parničnom postupku.216 - . u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa. Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. pretnje ili prevare jedne od stranaka. prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje. Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati. Naime. ne predstavlja i obavezu. 12202/05 od 9. ili nije ni donesena. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 . presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu. godine) 326. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije.06.2006. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata. 9392/05 od 6. međutim.01. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava.345. presuda koja je donesena iako stranka ne postoji. Isto. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje. Isto tako. Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2006. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud. presuda koja je donesena pošto je tužba povučena. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude.nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. Nasuprot nepostojeće presude. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva. ZPP) 325. već samo njegovo pravo i mogućnost.

a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn. Zakona o parničnom postupku (član 333. Pž.217 - . (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. Pž. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu. ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani. sam tuženi . a ne u roku od osam dana od prijema presude.06. Dakle.u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja . godine) 327. Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti.351. 4310/2010 od 16. ZPP) 328.2011. ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. Odredbom člana 345. ukoliko je zahtev osnovan. Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.03. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari. U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479. stav 5.2010. mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa.ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) . a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke. ovog Zakona (član 478. Upravo iz navedenih razloga. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja. 13567/2010 od 04. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. . stav 3.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim.tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može. Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva.

Pž. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. što znači da nije obavezni deo naziva odluke.05. godine) 330. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. takva obaveza nije zakonom predviđena. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. jer nije izvršio usluge a primio za to. i članu 210. Pž. pa da proizlazi da je saglasno članu 104. iz razloga celishodnosti. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. Naime. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. novčane iznose od tužioca. te je doneo međupresudu. primenom člana 306. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. Sud je. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. Zakona o parničnom postupku.2011.i u članu 476. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta.03. stav 2. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. stav 1. 5079/10 od 12. Naprotiv . kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. o kome nije ni raspravljano. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. dalje. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. godine) 329. Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima.218 - . Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. . bez osnova. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka). i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. 8769/10(2) od 3. primenom člana 335. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav.2011.

istog .. jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. 12797/05 od 24. Naime. br. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva). godine. godine) 331. Rev. pa je ovaj sud . stav 1.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V..2004. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi.05. jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V. Pž. zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). ovog Zakona. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu. aprila 1997.09. zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171. stav 1. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe. P." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu. međutim. pravosnažno obavezan na plaćanje.2006. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. godine) . stav 1." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N.06. Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T. Međutim.01. moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398. godine. Ovo je. kao jedan od solidarnih dužnika. o kome nije ni raspravljano.. 4457/96 od 15. Zakona o radu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos. tačka 1. 2 186/10 od 22...06.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i.u smislu člana 406. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu.2004. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi.219 - . u načelu. nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom..92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu.2010. kada se za to steknu zakonski uslovi. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. tačka 12. godine doneto na osnovu člana 101.2002.841. tačka 8.

pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. 814/2010 od 09. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. osim toga. Zakona o parničnom postupku. kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude. 123. jer su zarade i otpremnina dospeli. ista tužba bila takođe nedozvoljena. odn. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci. i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. odn. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. tako da nije ispunjen uslov iz člana 188. umesto presude. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku.220 - . Prvostepeni sud.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. nije dozvoljen. Naime. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava. pravilno zaključuje da. može se u parnici doneti međupresuda. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. Zakona o parničnom postupku . Gž. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. kao i isplatu otpremnine. jer je prvostepeni sud . što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). Zakona o parničnom postupku. kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude. Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada.05. kao i pravo na isplatu otpremnine. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu.2010. U vezi s tim. Zakona o parničnom postupku. Tako nije ispunjen uslov iz člana 188. S tim u vezi. i ona bi takođe bila nedozvoljena. Osim toga. stav 1. Zakona o parničnom postupku. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. i 330. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. u vezi sa članom 187.PARNIČNI POSTUPAK 332. koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. shodno članu 188. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) . godine) . s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn.nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose). godine) 335. u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje. izričitom i nedvosmislenom izjavom volje.2009.2009. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud. Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva.Dakle. ali da se" … već duži period preduzeće "E. pa on nema pravni interes da se žali.član 337.PARNIČNI POSTUPAK 333. godine) 334. Dakle.11. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev. godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog. u postupku prethodnog ispitivanja spisa. ali i dospelosti potraživanja.03. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave. u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. Ako je doneta presuda na osnovu odricanja. II 1079/2010 od 04.o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) . jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336. ovakav zaključak se ne može prihvatiti. . Zakona o parničnom postupku.02." d. U konkretnom slučaju. Rev.ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. što ponavlja i u žalbi. Međutim.2010. Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva.221 - . (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta.12. Naime.o. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva. jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma. nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi. Gž. a ne i u toku revizijskog postupka. 1 4026/10 od 24. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev. kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja.2010. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev. godine. Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje.

222 - .730. na ime glavnog duga. Naime. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana.2006.06. stav 2.86 dinara.11. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.2009.892. . pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337. U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. ne može se doneti presuda zbog propuštanja. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca.2009. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. godine). Gž. odnosno presuda na osnovu odricanja. 10882/10 od 31. na ime glavnog duga. godine 336. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Pž. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.81 dinara. godine dostavio odgovor na tužbu. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. godine) 337. kao i za troškove izvršenja od 4. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje.30 dinara. u roku od osam dana. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. 6745/06 od 23. tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj.746. sa zateznom kamatom. dana 02. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. sa zateznom kamatom.00 dinara.08. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem.104. Takođe.2010. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja.03. pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12.

novog Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu.223 - . to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . u konkretnom slučaju.2005. Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283. ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva. Dakle.09. kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. 13342/10 od 15. Zakona o parničnom postupku.ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. stav 1. stav 1. primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. iako je uredno pozvan. godine) 338.09. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere).2005. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak.09. donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja). predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. Gž. i 20.2010.pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom . ako su . Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku.član 338. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. godine) . nepravilno primenio odredbu člana 338. Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka. Naime. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. a tuženi nije došao na to ročište. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja. godine) 339.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je.

stav 3.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. pa se takvom presudom. sud neće uzeti u obzir. godine) 341. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282.09. doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. imajući u vidu formulaciju stava 7.2005.09. u smislu člana 92. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate. godine) 342. 4. dakle i bez prisustva parničnih stranaka.PARNIČNI POSTUPAK 340.224 - . a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu. Odredba stava 7. Naime.) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Dakle. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338.2005. a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 1. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje. istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. Zakona o parničnom postupku). 2. stav 1. 3. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. van ročišta. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20. iz odredbe stava 3. a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. i 20. Zakona o parničnom postupku). člana 338. kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . istog člana? Članom 338. člana 338.

godine. ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude . te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476.opštem postupku. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. a u korist načela materijalne istine. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 3. Prema tome. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom .02. septembra 2005.PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. godine) 343. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. već se donosi presuda iz člana 338. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. Zakona o parničnom postupku.225 - . koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti. novi Zakon u članu 338. a ako tužba na ročištu nije preinačena. radi se o sporu male vrednosti. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom . stav 3. Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. a imajući u vidu vrednost predmeta spora. odredbom člana 338. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja. Umesto presude zbog izostanka. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. stav 3. dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. 1533/06 od 16. čak i kada je sud.presuda zbog propuštanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku. Novi Zakon o parničnom postupku. Dakle. 13565/05 od 22. Odredbom člana 338. Zakona o parničnom postupku. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva. predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". odmah zakazao ročište. Zakona o parničnom postupku. uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. Članom 338.02.2006. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. godine) . Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. Naime.2006. već se donosi presuda iz člana 338. Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. primenjujući izuzetak iz člana 283.opštem postupku. a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti.

nastati pravne posledice predviđene članom 338. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. godine). Shodno odredbama člana 457. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora.PARNIČNI POSTUPAK 344. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . Kako je članom 458. Stoga.226 - . doneti. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 14154/05 od 22. odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. do 464. po kome je doneto rešenje o izvršenju. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. Prema iznetom. Zakona o parničnom postupku. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. član 458. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. stav 1. . koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.03.predloga tuženom na odgovor. ovog zakona.2006. pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. presuda zbog propuštanja. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. 345. u parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. odnosno odredbama člana 453. a ako sud i dostavi takvu tužbu . na osnovu člana 338. Zakona o parničnom postupku. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”. što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom.

zato što izreka presude to ne mora da sadrži. već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa.član 491. ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Prema izričitim odredbama stava 6.09. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. da li sud može doneti rešenje. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. do 4. stav 1. godine) 346. 1.2005. Zakona o parničnom postupku. a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338. Pž. ZPP) 347. jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona .227 - . tač. Zakona o parničnom postupku odbaciti. Zakona o parničnom postupku. i 20. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. stav 6. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. . 8127/05 od 21. stav 3. februara 2005. stav 1. tačka 1. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355.PARNIČNI POSTUPAK tačka 1. Prema citiranim odredbama. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja.2005.09. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. člana 338. Zakona o parničnom postupku. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog.

koji reguliše čl. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. Zakona o parničnom postupku.10. a što je u saglasnosti sa članom 284. Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280. kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude. jasna i sadrži sve što je potrebno. kao procesnim propisom. pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). stav 2. Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome. 111 –117.PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje). Po navedenim karakteristikama. godine) .11. proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika. datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude.2006. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113. i 25. u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. 11958/05 od 14. Dakle.12. Zakona o obligacionim odnosima. aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc). na napred opisani način. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. Nasuprot iznetim žalbenim navodima. i 14. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa. s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi. pobijanje pravne radnje dužnika. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Pž.2005. razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora. godine) 348. zbog posebne zakonske regulative. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. i ako to nije izričito propisano članom 284. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.228 - . i 7. u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja. tačka 12. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno).

pozivajući se na teško materijalno stanje. Uz to. preinačena je i odluka o troškovima postupka. 4/10(1) od 28.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358. stav 3. koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343.2010. Gž. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. ZPP) 349. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen. tada nema osnova za donošenje dopunske presude. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči. Sud sa. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. stav 3. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. godine) 350.229 - . zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici.01. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima.

bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče.br. Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3.11. Zakona o parničnom postupku. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi).2010.10. Ali. Naime. Sud je dužan da o tom predlogu odluči. Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu.1998. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361. godine. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67.2007. odbaciće tužbu.1998. godine. i 25. pa do konačne isplate. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima. stav 2. i 14. P. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.oo dinara koji je tuženi platio dana 20. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca.02.230 - . prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari.oo dinara. obračunate počev od 18. Iz obrazloženja: Naime.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke.2006. počev od 17. sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu.09. stav 1. stav 3. a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke. može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom.2007. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost.75/07 od 14. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev.br. kao dana dospelosti.06.32/10 od 1. ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343. ZPP) 351. godine) . Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema. S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P.000. koji je pravnosnažno okončan.10. već slučajan. pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. Shodno članu 346. godine. i 7.02.

92 dinara). a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.02. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.29 dinara. stav 2. zahteva i istovetnost osnova. Naime.07.06. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi.328.2004. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01. prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. tačka 10.2007. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti.11.328. godine. Takođe. Pored istovetnosti stranaka. pored istovetnosti stranaka. godine. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja.05. godine. tačka 10. stav 2. osim ugovornog osnova. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari.29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti. Osnov podrazumeva. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo.2008. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period. U ponovnom postupku. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama.2005.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju.2008. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04.2008. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318.231 - . Zakona o parničnom postupku. godine.791. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova. Pravnosnažno presuđena stvar. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period.PARNIČNI POSTUPAK 352. odbaciće tužbu prema članu 359. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10. stav 2. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. godine. kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14. godine. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318. .328. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda.07. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju.

Imajući to u vidu. pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava. prvostepeni sud će. s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. odnosno pravnom osnovu. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. 1616/10 od 01.03. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.2011. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava. sud će odbaciti tužbu član 346. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju. godine) 354. Zakona o parničnom postupku. Pošto postupi na navedeni način. dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu.232 - . a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. jer je reč o istom pravu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice).791. Naime. a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. godine) 353. prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. Zbog toga je ovaj deo presude nejasan. Pž. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. stav 2. u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima.07 dinara (od toga iznos 604. Gž. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom. uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja. . Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena.792.2010. 12706/2010 od 10.92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup).02.552. Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu.

Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. stav 2.60 dinara sa revalorizacijom od 31. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje.2010.12. isplatu vrednosti deonica.shodno odredbi člana 187. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud.. odnosno eventualno pre. U drugom predmetu. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova . pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. kao i u ovom postupku. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. zavisno .6o dinara sa zateznom kamatom odn. U oba slučaja. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. a u kome je sadržan i iznos od 31.član 346. odnosno stečajnog dužnika. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu. pravni osnov tužbe je naknada štete. tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala. godine i činjenice uplate vrednosti akcija. 5263/2010 od 18.208. dosuđeno određenom izvršnom ispravom. na osnovu istih činjenica. Dakle. stav 4. stav 2. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. Pž. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti. U konkretnom slučaju. Dakle. stečaju i likvidaciji prema kojoj. U ovom postupku. Zakona o parničnom postupku . tačka 4.208. Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01. Zaključak prvostepenog suda . zahtev je isplata iznosa od 31.pravilan je. revalorizovanog novčanog iznosa. niti mu je vraćen uplaćeni novac.sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. po identičnom zahtevu. člana 187. Zakona o parničnom postupku. odbaciće tužbu .1998.049. stav 2. godine. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. stečajno veće će uputiti poverioca.06.233 - .da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka.208.410. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31.11.01. a deonice nije dobio. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12. godine.00 dinara. U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. stav 1. godine) 355. ali .1997.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. i člana 279. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio. stav 4.1991. Zakona o parničnom postupku. Zakona o prinudnom poravnanju. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta.

sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći. Kako se prema članu 99. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. 09. godine) 356. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15.11. to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom. stav 2. Pž. odnosno i pre. srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase. može voditi parnični postupak. navedenog zakona. pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari.PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. odnosno upravnog. godine) 357. a može biti i drugi stečajni poverilac. i 7. i 25. i 14. ovog člana. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. Zakona o prinudnom poravnanju. te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu.234 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Naime. jula 2006. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. jer tužbe više nema. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. U navedenoj situaciji. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari.2006. stečaju i likvidaciji. ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno. br. su činjenice nastale posle ovog momenta. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca. usled presuđene stvari. kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. prema isplatnim redovima. U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. kao što je ovde slučaj. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. ili drugog postupka u smislu stava 1. koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi. odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. broj 125/2004). 12309/05 od 26.

u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga.12. Dakle. odnosno dva puta ispunjen. Opšte pravilo sadržano je u članu 210.00 dinara na ime troškova parničnog postupka. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. ko je isti dug platio dva puta.00 dinara. Ali.. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. delimično je izvršen dobrovoljno. a po nalogu tuženog. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. stav 1. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. 212. a jednom. Zakona o obligacio. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. i to po izvršnoj ispravi. 10679/06 od 27.700. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B.500. imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi.600. relevantno je da se radi o istom. ali.295. identičnom dugu. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1.2006. da bi lice koje se neosnovano obogatilo. a ako to nije moguće. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. 2593/05 od 16.. i druge količine čija je vrednost 92. ispuni isti dug. pod uslovom da se radi o istom dugu. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. je ispunjena u potpunosti. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45.98 dinara. i 214. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa. S druge strane. Iv. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren.00 dinara. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. u pomenutom izvršnom predmetu.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212. tako što mu je isti dug dva puta plaćen. Zakona o obligacionim odnosima. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja. identičnom dugu.235 - . kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga. br. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje.937. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. godine) 358. saglasno članu 305. dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. Zakona o obligacionim odnosima). istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. Ko dva puta plati. Tužilac je po poravnanju platio i 10.3.2005. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja. punomoćniku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. trećem licu. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. ali pod uslovom da se radi o istom. a ako je obaveza jednom ispunjena delimično.

sa računa tužioca na račun tuženog. te da će povući tužbu.637. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl. U tom delu pobijana presuda je potvrđena.152. koje je na osnovu ove presude doneto. Sledi da je samo u tom obimu.000. Za ovakvo preispitivanje. jer tuženi koji je prinudnim putem. uslovi u ovoj parnici ne postoje. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate.00 dinara.236 - . mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja. odnosno 143.00 dinara. nije savestan.600. Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1. već jedino na osnovu čl.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. odnosno za taj iznos.00 dinara. 210. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa. opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja. obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana.152. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. u svojstvu izvršnog dužnika.98 dinara sa sporednostima. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu.00 dinara. a koje je i samo pravnosnažno. za koje tužilac nije ni tvrdio. izjavljenim protiv te presude. i 214. za koje tužilac niti tvrdi. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. niti dokazuje da ih je ranije platio. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor). koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi. Zakona o obligacionim odnosima.PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima. niti dokazao da ih je ranije platio. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju. Taj iznos obuhvata troškove izvršenja. Zakona o obligacionim odnosima može . kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212. Zakona o parničnom postupku. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio. u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa. je pravnosnažna i izvršna presuda.637. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe. sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca.000. Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom. kako je predviđeno član 210.300.00 dinara i 92. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. a ne njeno vraćanje. i 211. 212. kao i rešenje o izvršenju.700. sem u neznatnom delu. Zakona o obligacionim odnosima. tužilac je. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5. Plaćanje. Zakona o obligacionim odnosima. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga. na osnovu član 375. kao i za iznos parničnih troškova od 5. U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna.

a na njemu je teret dokazivanja.10. dužan je da to i dokaže. jedan od načina prestanka obaveze. na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno. br. apri. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze.237 - . novembra 2004. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. dužan je da to i dokaže. januara 2005. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. jula 2005. godine na iznos od 764. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.. 753/06 od 5. godine. U ovom sporu. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu.50 dinar počev od 15. kome šta ide u prilog.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno. i 337. godine. Odredbe čl.00 dinara počev od 15. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom.00 dinara počev od 15. dao izjavu o kompenzaciji. marta 2005. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju. na iznos od 603. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu. a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka. 12137/05 od 6.2006. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. Iv. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji.00 dinara počev od 15. što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.50 počev od 15. februara 2005. na iznos od 764. decembra 2004. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti.02. sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603. godine) 359. koji su pored ispunjenja. godine . Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. godine) 360. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. na iznos od 764. na iznos od 603..2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 336. godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio. imao potraživanje prema tužiocu. godine.102.50 dinara počev od 15. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. kome šta ide u prilog.50 dinara na ime glavnog duga. 1094/2005 godine od 27. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi.

12137/05 od 6. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. stav 3. jedan od načina prestanka obaveze.PARNIČNI POSTUPAK la 2005. U toku prvostepenog postupka. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. u izreci pobijane presude. Zakona o parničnom postupku. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi.02. stav 1.102. 9878/05 od 23. Naime. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. odnosno njegov deo. istog zakona. imao potraživanje prema tužiocu.238 - . koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke. godine) 361. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Zakona o parničnom postupku.971. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude. kome šta ide u prilog. a od nepostojanja. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. suprotno članu 342.2006.2006. sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. istaknutog u preboj.02. ukoliko takvo potraživanje postoji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kao i za troškove izvršnog postupka. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku.78 dinara. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. jer od postojanja. koja je obračunata na dug koji je plaćen. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. 336. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. pa bi za ugašeno potraživanje. Odredbe čl. pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj. dužan je da to i dokaže. na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji. godine) . nije odlučio. a na njemu je teret dokazivanja. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja. odnosno postojanja potraživanja tuženog. ali u docnji. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. i 337. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. godine do isplate. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. koji su pored ispunjenja.

Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. godine".2006. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom. godine) 363. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. godine. Potraživanja su se "srela 1996. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.09. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane. Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila. istorodnost i dospelost potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima tj. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke.PARNIČNI POSTUPAK 362. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda. i 14. Međutim. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. Naime. te . Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem. samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja. pravilna je i na zakonu zasnovana. i 7. Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju. Naime. Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. zato što isti nije moguć. jer se ne radi o potraživanjima istog roda. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. godine. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. prema članu 336. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbom člana 339. ako su ispunjeni uslovi iz člana 336. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe. Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču. a potraživanje tuženog iz 1994. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem.239 - . godine. predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. međusobnim i dospelim potraživanjima.11. i 25. iako potraživanje tužioca nije novčano. iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. da se radi o istorodnim. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu.

Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima.03. zasnovanim na identičnom životnom događaju.2010. Zakona o obligacionim odnosima. a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . stav 3.7. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. godine) 364. Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe. U konkretnom slučaju. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.članu 187. predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. odbaciće tužbu član 346. u postupku koji je vođen između istih stranaka. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici. tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava.član 347. pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen. Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . i stav 2. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. godine. Zakona o parničnom postupku.240 - . jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. Dakle. Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava. kao što nije propisano da mora biti dozvoljen. Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije. 10704/05 od 20.član 347. Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka.2006.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. radi se o identičnim strankama. i u parnicama koje su pravosnažno okončane. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. po službenoj dužnosti. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave . na osnovu člana 223. tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava. Zakona o parničnom postupku. pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima. Pri tome. odlučeno o istom zahtevu. na istim činjenicama. stav 2. tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Pž. pravnosnažnom presudom. Članom 187. činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. S tim u vezi.

04. 7795/10 od 15.01. . Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda.2010. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. preinačena je i odluka o troškovima postupka. Na osnovu člana 362. Članom 362. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. navedenog člana. Zakona o parničnom postupku (član 349.241 - . ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. ranije važećeg Zakona). za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. Uz to. Gž. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude. 4/10(2) od 28. koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane. ZPP) 365. Pž.2010. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi. godine) 366. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. Zakona o parničnom postupku (član 349. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni.

2683/2010 od 03. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude.oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate. pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev. ZPP) 368. jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu. to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim. Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda.366. Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453.01. presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju.prema stanju u spisima . godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80. nego o samostalnoj i novoj odluci. imajući u vidu da je . Sud je potom.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3.715.2010. usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je .2007. S tim u vezi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.01. a koje su u smislu člana 376. Pž. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka. godine) REŠENJE (Član 363 . veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog.2006. Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke.prema istom .06.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog. 1722/06 od 23.2007. niti ono može predstavljati novu odluku.zahtev u stavu 3.02. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje. a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. godine. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke. Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje. i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3. godine) 367.242 - .434.

procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena. već deo obrazloženja te odluke. a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. rešenje je objavljeno. iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. Pravilno je u smislu člana 279. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka. tačka 6. saglasno članu 342. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. a na osnovu člana 387. tačka 3. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena. godine) 369. stav 1. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu. pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. Zakona o parničnom postupku. koji se shodno primenjuje i na rešenja. 9668/06 od 28.2009.09. Iz navedenih razloga. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369. već deo obrazloženja iste. Sve navedeno saglasno članu 342. nedostatak pravnog interesa. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK na 352.2006. Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka.243 - . 7940/09 od 29.12. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 370. Zakona o parničnom postupku. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava. Navođenje zbog čega se tužba odbacuje. . prvostepeni sud odbacio tužbu. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. stav 1.

(za ponavljanje postupka). ZPP) 371. Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu. i 401. Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom. stav 3. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355. Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito.244 - . 365. (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13. 9.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28. . propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju. zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 .372. 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom.1981.1993. i 366 (za žalbu. godine.2010. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline. i 10. zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku.) 394.(za reviziju).06. i 424.06. To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni. godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10. 421. Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107.02. i 11. Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23.2005.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423. Zakona o parničnom postupku). Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba. pravičnu i zakonitu zaštitu.09. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci. Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2.

B.05.o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana.apelacioni sud. Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta. bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava. navedenu žalbu odbaci. Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti.P. 358. Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu. ispod imena nema potpisa. iz U. Uredna je žalba koja je potpisana. odnosno do ne potpisivanja žalbe.ZPP. jer i to ispituje po službenoj dužnosti. ali žalba nije potpisana.u smislu čl.11. godine) 373.2010.. 1398/10 od 20.2009. shodno članu 103. To što žalbeni razlozi . koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata. i 358. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata. po punomoćju u spisima. na mestu gde treba da stoji potpis. pa se . zakon je napravio izuzetak. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. ne sprečava drugostepeni . Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti.2010.br. Iž. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? . a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika. shodno članu 357. podneta od strane njihovog punomoćnika. U konkretnom slučaju.209/10 od 9. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda.. iz U. advokat M.stav 6.može identifikovati. Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti. stavljen pečat punomoćnika-advokata. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju. Takođe. nije potpisao žalbu.Odredbom čl. stav 4. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija.03. Članom 100. žalbu je potpisao punomoćnik – advokat.u smislu čl.P. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji. 360.ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. a ni drugostepeni sud.Prvostepeni sud je. jer ista nije nepotpuna. jer punomoćnik tuženih.ZPP. nisu postojali uslovi da prvostepeni.. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija. Zakona o parničnom postupku . gde je otkucano ime punomoćnika. u kojoj je označena odluka koja se pobija.godine. te je odbačena.na osnovu žalbe .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih. advokata M.stav 4. u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska. Iz tih razloga.245 - . odlučio da se odbacuje žalba tuženih. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. U odnosu na žalbu. u vezi sa članom 103. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati. te da je predat primerak žalbe na kojoj.B. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B. a koja se .357. dana 18. stav 1. godine) 372.

bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. godine) 374. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi. 3551/2010 od 02. podnesaka. stav 1. 1. koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno. Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358.246 - . sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. st.2009. stav 3. preko pošte. Ove mogućnost tuženi nije koristio. kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama. da je potraživanje ispunjeno. Na okolnosti iznete u prigovoru. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. i 2. poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. i 20. Pž. na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno.09. nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. da predloži eventualno saslušanje svedoka.2010. .2005. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva. iz opravdanih razloga. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357. ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. Konačno. kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. Zakona o parničnom postupku. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka.PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. na blagajni pravnog prethodnika tužioca. Pri tome. ukoliko za isto nema dokumentaciju. i 485. istog zakona.06. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio. godine. a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. već u gotovom. Međutim. Zakona o parničnom postupku. tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. godine) 375.09. Takođe je mogao. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. stav 3. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza.

godine. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. godine) .2010. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove.član 359. Zakona o parničnom postupku. veštaka ili stranke. godine) 376. Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303. člana 300. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku. Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. sud ne raspravlja po službenoj dužnosti. i 262. 148. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. Naime. kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. 628/2006 od 18. U žalbi se u smislu člana 359. stav 1. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici. na kome je zasnovao zaključak o visini štete. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. juna 2005. stav 1. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor .ZPP ("Službeni glasnik RS”. stav 1). maja 2005. Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. u vezi člana 359.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300. i 378. Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije. članovi veća. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277.2006.05. 1214/10 od 24. godine (iako je bila uredno pozvana). Žalbeni navodi . Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Pž. ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12. 364.02. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18. broj 125/04). Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. istog zakona.247 - . i člana 303. stav 1. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske. jula 2005. svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda. Zakona o parničnom postupku . Rev. Prvostepeni sud je 15. stav 2. stav 3.

PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. U svakom drugom slučaju. godine.376. 2009. Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. 07. iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju. 07. a ako je ipak podneta . .2011. sud će je odbaciti. godine) 378. ZPP) 377. 2009. godine. U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud. a drugo .sud će je odbaciti. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01. Međutim. kako je utvrđeno u prethodnom postupku.09. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . Zakona o parničnom postupku.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. Pž. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti. i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno. na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi. tačka 12. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je . 14479/10(1) od 2.248 - . tuženi u žalbi osnovano navodi da je. Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju. a ako je ipak podneta.prema stavu Privrednog apelacionog suda . a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. pre svega.

Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva.03. 2005. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu. pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da. Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. stav 2. direktora tuženog od 14. stav 2. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn.249 - . 2005. 2010. Naime. 04. godine to ne proizilazi.d. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije. godine. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . smatraće se da je pristao na povlačenje. 10. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. tačka 12. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima. bio poništaj rešenja o otkazu v. 04. stav 2. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196. 11. koje je održano 12. na kome je glavna rasprava i zaključena. Privredna društva (akcionarsko. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn.2011. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. godine. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje. istog zakona. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. 10. Zakona o parničnom postupku. jer iz podneska tužilje od 26. godine na kome je ista i zaključena. 2005. godine. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. sve do zaključenja glavne rasprave. direktora tuženog od 14. . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. 2009. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v. Pž. 10135/10 od 31. s tim da je. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. februara 2010.d. Budući da pristanka tuženog nema. 2010. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. 10. nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. ako tuženi na to pristine. godine) 379.

Pri tom. odnosno neodređenog zahteva. Zakona o vanparničnom postupku. statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). predlagači su protivniku predlagača dana 03. u smislu člana 372. da je žalba predlagača neosnovana. Članom 344. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. i 344. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. stav 1. 2011. u smislu člana 175. za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. godine. predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. 2010. jer nisu bili članovi tog društva. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. u vezi člana 388. kao neosnovan. 2010. 12. godine. kada je odbio zahtev predlagača.T".PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. Naime. 174. Prema stanju u spisima. zapisnici. postupak nije pravilno sproveden. Zakona o privrednim društvima. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl.250 - .". ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. Zakona o privrednim društvima. stav 1. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. Privredni apelacioni sud nalazi. Međutim. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. saglasno članu 344.akata za koje se traži uvid. predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S. dokumenta o svojinskim pravima. U istom je tražen na uvid osnivački akt. Pre obraćanja sudu. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima. Kod tako uopštenog zahteva. 01. Članom 343. 09. u skladu sa članom 345. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani. kao i dokumenta za privredno društvo "S. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda. u skladu sa članom 174. bez označenja naziva i datuma dokumenata . Zakona o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta. i ponovo 14. prvostepeni sud je isti odbio.T. 343. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid. knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja. Zakona o privrednim društvima. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. interna dokumenta. već predstavlja uopšteni zahtev. Zakona o parničnom postupku. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl. Zakona o privrednim društvima. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću.

tačka 7. stav 2. već na adresu preduzetnika. 11. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30.10. 2009.2011.prema stavu Privrednog apelacionog suda .PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. u vezi člana 30. u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje. pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta.10. Osim toga. godine) 380. Zakona o parničnom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima. stav 1. nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese.2009. Zakona o parničnom postupku. Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje. Takvim postupanjem. .06. stav 1.11. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387. tj. godine.04. 256/11 od 6.251 - . tačka 2.2011. godine) 381. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je . Iz ovih razloga. te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku .prema stanju u spisima . Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž.2009. tačka 12. Pž. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje.dana 20. stav 2. s obzirom da je dostava bila neuredna. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo. 10. odlučio kao u izreci. a skinuo 12. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. zatražiće se mišljenje drugih veštaka. godine. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. 8089/10 od 10.propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. 2010. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Tužena je . tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje. već na adresu preduzetnika. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. a ako je potrebno . kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344. godine.2009.i komisije veštaka. Zakona o privrednim društvima. Naime.

Zakona o parničnom postupku. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312.900. pre svega. imajući u vidu iznete primedbe. godine proizlazi da se. Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07. tačka 12.00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog. navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka. jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu. Zakona o parničnom postupku. godine i Dopune nalaza od 27. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. nije zatvoren nijedan konkretan račun. godine i dopunskog nalaza od 02. utvrdio potpuno suprotne činjenice. 13070/11 od 28. godine.00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu. a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. 06. 2009. godine i usmenih izjašnjenja. na osnovu postojeće dokumentaeije. 04. Prvostepeni sud će. godine.900. ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu. na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07. 2008. 2010. 10. kao i da uplatom po priznanici od 30. godine) . potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka.član 249.677. čije uračunavanje je .na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje . stav 2. utvrdio da . Prvostepeni sud je.00 dinara. Pž. na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. 07. stav 1.član 259. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. da se neslaganje u navedenoj visini od 391. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza. godine i dopune nalaza od 27. te je morala biti ukinuta.09. 12. To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27.900.2011. U ponovnom postupku. prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka. 2007. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju.razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391. prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.00 dinara. 04. zatražiće se mišljenje drugih veštaka . Zakona o obligacionim odnosima. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka. Zakona o parničnom postupku. utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga. imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze.252 - .PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je. stav 3. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je. izdatoj na iznos od 195.00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije.kako je zaključio prvostepeni sud.677. godine iznosa od 195. 2009. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže . da iznos od 195. 2010. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni. 2005. 07. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. 2005. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195. 10. Nakon što postupi na navedeni način.900.po nalazu veštaka . Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev. izvršeno na pravilan način.

54 dinara. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba. ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. Kada prepis prvostepene presude. pa je.253 - . Zakona o izvršnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. stav 2. već neposredno izvršnom dužniku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 2. tačka 2. koje je prvostepeni sud dao. Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. na ime naknade štete. doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu. ranije važećeg Zakona).2011.02. ranije važećeg Zakona. godine. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika . dana 01.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. godine) 383. Propustom suda. Iž. 27. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl.305. tačka 12. Zakona o parničnom postupku (član 361. (član 361. godine) .00 dinara koji je tuženi.2010.2010. na osnovu člana 387. u tom smislu. stav 2.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati. 233/11 od 10. na ime regresa isplatio tužiocu. Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361.11.81 dinar. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi. Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. tačka 12. stav 1. koji je dostavljen ovom sudu. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto. stav 2. stav 2.12.167. isplati iznos od 126. 14467/10 od 30. stav 2. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva. odbija. nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta . Zakona o parničnom postupku . tačka 12. prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575. već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude.tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532. a – imajući u vidu .06. tačka 12. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. Pž.272.2011. po tom osnovu. Odlučujući o zahtevu tužioca. to se. to je morala biti ukinuta. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika.PARNIČNI POSTUPAK 382. na osnovu člana 20.

2010. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije. a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Osim toga. stav 1. a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom. tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio.imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . i 223.254 - . godine) 385.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja . od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju.10. . na osnovu čl. istog Zakona. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta. 220. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja). tačka 7. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. Naprotiv.PARNIČNI POSTUPAK 384. jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. Pž. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi . jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio. stav 2.da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog. i to u visini stope Centralne evropske banke. koju tuženi nije platio tužiocu. 4458/10 od 21. jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika.

osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca. imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio.palete.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka. i to imajući. kao spornu. nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu .član 734. propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe. iz kojih može doći do štete na robi. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja.2010. Pž.da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. a ne suda. pre svega u vidu. Posle toga. stav 2. Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. ističe manju neto težinu. već. 3449/2010 od 20. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . . godine) 386. Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka. kao i neispravnom ambalažom . on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe. stav 2. Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja. tačka 12. Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da.protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog. doneće novu odluku o tužbenom zahtevu. prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca.su neosnovani. Zakona o obligacionim odnosima. a voće je bilo upakovano u kutije . izvedenih i predloženih dokaza. manama ili prirodnim svojstvima robe.10. tačka 1. Pre svega.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog .član 731.prijemnicu). te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog.protivtužioca). Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku .255 - . prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja. Zakona o parničnom postupku. Međutim. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. međutim. prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. od čega zavisi da li se zahtev tuženog . od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Iz tog razloga. utvrdiće da je tuženi . presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Skladištar odgovara za štetu na robi.član 731. tačka 1. tačka 7. tačka 2. Prvostepeni sud je. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.

godine. pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn. u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom. Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora. a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto. godine) 388. Zakona o parničnom postupku.07. uz tužbu. Pž.256 - . kao i zaključenje ugovora o poravnanju. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu.član 1089. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema . te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu.PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. stav 2. 1 549/10 od 27. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu. tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom.2006. a naročito propuštanjem dostavljanja. uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze . dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu. Zakona o obligacionim odnosima.2010.01. Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. mirno rešenje spora. stav 2. Zakona o parničnom postupku. nije data mogućnost da raspravlja pred sudom . a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. tačka 7.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa. Propuštajući da to učini.10. imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. S obzirom na ovu normu. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. U svakom slučaju. Naime. to je sud trebalo da odloži ročište.2011.član 361. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 387. . Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu. je u ovlašćenju parničnih stranaka.član 281. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka. 10705/10 od 26. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. Zakona o parničnom postupku. tačka 7. Međutim. tačka 7. a ne suda.

i presudu Okružnog suda u U. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I.11.2006. već vanredni pravni lek. "dosuđujući" više od onoga što je traženo. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera. već je delimično prekoračio predlog. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu.2010.br. podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I. Za to vreme. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.386. tačka 12. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3.godine Vrhovnom kasacionom sudu. Imajući to u vidu. Prema navodima tužbe. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava. u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa. te je presudom Okružnog suda u U.00 dinara. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka.210/06 od 17. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa. roba je zadržana od strane carinskih organa. da je o tome sačinjen zapisnik. kada je zadržana. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba. iako to tužilac nije tražio.400. P. 7060/09 od 11. da je taj postupak prekinut. Tuženi je dana 1. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 .godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. Zakona o parničnom postupku.2009. gde je potom smeštena.3. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe.12. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka.257 - .2007. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I. ZPP) 389.godine.br.580/06 od 4. . Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba. carinski postupak je prekinut. da je roba zadržana. Ali. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4.5.

08. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365.2010. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija.11.2010. . tako što su tužioci svoj podnesak. godine . navodeći da je isti blagovremen i osnovan. te da se radi o očiglednoj omašci. kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika. Podneskom od 30. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan. član 365. koje je. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22. predali u prijemnu kancelariju suda. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu.Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca. da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan.1136/10 od 30.br.07. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe. a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu. godine. stav 3.2008. stav 3.2008. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01. godine. postupajući po podnesku tužilaca.rešenjem od 28. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je .2008.05.2011.2010.258 - .stav1.2011. a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24. koji je podnet od strane tužilaca. godine. te da su. Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog. godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.09. prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena.04. godine) 391. 9116/11 od 02. Pž. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima.odbacio. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. već vandredni pravni lek. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije .2010.08. na taj način.09.ZPP.8. godine) 390. Nakon toga. Zakona o parničnom postupku.

na osnovu člana 387. ZPP. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost. Zakona o uređenju sudova. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. a ne samom izvršnom dužniku. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. Izvršni dužnik. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu.05.2010.259 - . da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. koje se nalazi na istoj adresi. Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. godine. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. godine. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. Iž. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja. tačka 3. januara 2009. januara 2009. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana.2010. januara 2005. . rešenje o izvršenju od 04. stav 2. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . zbog zastarelosti pravilno odbijen. godine. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. dostavljeno je. međutim. 2172/10 od 15. a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7.saldo kontiste. godine. Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). prema povratnici koja je u spisima. stav 1. označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi.07. pa ni do odricanja od zastarelosti. Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361. stav 3. ne može doći do priznanja duga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Imajući u vidu da. a na osnovu člana 91.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima.zastarevaju za tri (3) godine. pa se isto rešenje. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.2010.05. prema povratnici koja se nalazi u spisima. kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste.05. zastarelo te je tužbeni zahtev. godine) 392. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak .potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . godine.2010. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12. jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug.

godine. izvršen rad i uslugu. Bez uticaja je takođe. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. Iz tih razloga. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja.260 - .10. a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. nije došlo do priznanja duga. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. dakle u pogledu odluke o troškovima spora. stav 1. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009. godine) 394. te da je time prekinut tok zastarelosti. nazvanim "dopuna žalbe". godine. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. a koje je ispravljeno rešenjem od 18. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu . suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. Pž.11. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. godine) 393.11. godine. godine. došlo do prekida zastarelosti. odlučeno je kao u izreci ove presude. Zakona o parničnom postupku. jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja.2011. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15.11.03. 387/10 od 18. pa ni do odricanja od zastarelosti. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda. septembra 2005. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž.2008. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog. u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu. kako tužilac ističe. tačka 3.2008. čija se blagovremenost posebno ceni. Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga.saldo kontista. na osnovu člana 387. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III.2008. već je u pitanju samostalna žalba. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. 3119/11 od 22. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog. Kako je tužilac pr. godine.2010.

pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci. bez obzira kada je podneta.PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. godine) 395. septembra 2005. jula 2002. kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena. a u pogledu stvarne nenadle. Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost). Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude. godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe. Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. stav 1. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. godine) 396. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. Zakona o parničnom postupku. novembra 2002. 1. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga. radi čega je na osnovu člana 374. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja. to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. stav 1.05. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. st. kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime. Zakona o parničnom postupku. Stoga se tužiočev podnesak od 26.02. septembra 2005. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. tačka 2. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu. i 2. odlučivši kao u izreci ove presude pod II. a u vezi sa članom 365. godine. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. novembra 2002. 128/06 od 10. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. godine primio 2.2006. godine. broj 125/2004). (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.2006. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara. jer je podneta po proteku roka od osam dana. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. godine. 11721/05 od 1. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. u označenoj situaciji. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari.261 - . U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi.

7. s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud. Zakona o parničnom postupku. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. a saglasno članu 15. godine) 398. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo. 12615/05 od 20. prema članu 372. koja se odredba u smislu člana 84. stav 1. godine. i 9. te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. u vezi člana 478. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. stav 2. tako da počinjena povreda. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. st. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. godine) 397. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. 2. Zakona o parničnom postupku. 1. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1.262 - .02. i 2. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. 2974/06 od 29. stav 2. dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. stav 2. u vezi člana 478. stav 2. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. tačka 12. tač.9. Prema odredbi člana 21. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari. tačka 12. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. januara 2007. u prvostepenoj presudi. Zakona o parničnom postupku. stav 2. već samo na zahtev stranke. postupka Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o sudovima. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. 1.2006. 5. Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. tačka 4. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Zakona o parničnom postupku.2006. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi. ako se tuženi u žalbi na .

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. juna 2005. stav 2. a u vezi sa članom 401. smatra dozvoljenom. stav 3. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno .član 27. NJime je revizija dozvoljena.član 412. procesno je nedozvoljena. godine) 409. Drugostepeno rešenje od 30. pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404.PARNIČNI POSTUPAK rovima. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena.269 - . Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja. Članom 394. Rev. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. važećeg procesnog zakona. Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. tačka 5. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. i člana 412. stav 2. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi. Zakona o parničnom postupku. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. Citiranu procesnu odredbu. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude .2010. stav 3. 2803/2010 od 08. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. To podrazumeva da treća lica. to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. stav 2. kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. Zakona o vanparničnom postupku. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. procesnih zakona. nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. procesnog zakona. odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. izreke revizijskog rešenja. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. stav 3. godine nije rešenje iz člana 400.07. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. stav 3. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom. Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije.

jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. doneto u stečajnom postupku. ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. Protiv tog prvostepenog rešenja. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku.10. stav 2. godine osnivaču stečajnog dužnika. stečaju i likvidaciji. preneto je prvostepenim rešenjem od 12. revident je izjavio žalbu. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja. pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. godine. godine) 410. u smislu norme iz člana 8. ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom. Zakona o prinudnom poravnanju.2004.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta. 381/06 od 15. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu. koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31. pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje.2006. . niti izjaviti revizija.270 - . stav 3. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije.10.1. NJom je u stavu 3.2005. Bez obzira na njenu izričitost. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka. godine.2004.03. Prev. stav 3. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom. procesnih zakona. U postupku stečaja u smislu člana 12.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena. i 412. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta. kao žalba žalioca. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena. Stečajnog zakona. tačka 1. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka. revidentu. važećeg procesnog zakona. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. sa obavezom dužnika .

Najčešće su to grubi previdi. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu.st.424. stav 1.09.11.PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan.09. mogućnost da se u revizijskom postupku. stav 1. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen. 381/06 od 15.godine. i 6. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika. S obzirom da je tuženi dana 28. kao razlog za ponavljanje postupka.br. ZPP.09. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422.09.ZPP. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe. sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku.2007.st. koja presuda je dostavljena tuženom. tačka 6.godine. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije.03. ZPP) 411.godine. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424. i 6. koji reviziju revidenta.424. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433.ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen.godine primio presudu. dana 18. Stoga je cilj procesne norme.1162/10 od 28. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422. smatra nedozvoljenom.stav 1. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29.2010. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. u vezi tačka 6. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku.stav 1.271 - .2007.tačka 4. tačka 4.2005.tačka 4. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl.2009.05.2007.ZPP.1. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena.745/07 od 26.ZPP.2010. Prev. pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U.ZPP.1. to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini. I.godine. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. tačka 9. godine) . P.

2004.272 - . a upozoren je na posledice propuštanja. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29.2. Dana 4.godine.2010.10.03. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6. jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl.2010.08.1072/10 od 25. godine. jer je predlog za ponavljanje postupka. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo.godine.2009. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. godine) 413. dopunjen podneskom od 4.ZPP. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425.ZPP. Tuženi je zatim dana 26. nerazumljiv i nepotpun. jer je u smislu člana 422.2010. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog.godine. shodno članu 103. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon. presudom ili rešenjem. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune.10. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka.425 ZPP. ZPP. Naime.2010.br. dopunjen podneskom 4. godine u predmetu P br. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača.2009.10.2010. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. godine podnesak vratio sudu. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni. podnet dana 29. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan. jer u smislu člana 422. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo. shodno članu 425.2004.03. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Zakona o parničnom postupku. pa ga je odbacio.10. saglasno članu 103. iako je prethodno poučen da će. biti odbačen.02. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka.godine. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6.PARNIČNI POSTUPAK 412. to je pravilno prvostepeni sud.

st. tač. (član 361. st. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426. stav 1. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. stav 2. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. ranijeg Zakona). tačka 2.2011. Iz tih razloga. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. tač. 2. 1. stav 1. 9.273 - . ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. 1. Razlog predviđen članom 426.7. tačka 7. odredba iz člana 374. tač. Zakona (član 422. st. ranije važećeg Zakona). br. 2090/2011 od 25. 7. Zakona o parničnom postupku (član 422. koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. 1. 931/2010 od dana 09. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. U svakom slučaju. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga. Zakona (član 361. 1. st. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. 1. st. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet. tačka 1. Zakona (član 361. presudom ili rešenjem. Zakona (član 422. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. Međutim. tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da. tačka 9. kao što je navedeno. stav 1. godine 414. 2.jer nije bio dozvoljen. tačka 1.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj.2010. jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko. pa je tako bitna povreda iz člana 374. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen. tač. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen. godine) 415. stav 2. kao razlog za ponavljanje postupka. tač. ranije važećeg Zakona). Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. Pž. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica.05. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu. 1. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan.

2005. decembra 2002. pa shodno članu 425. 1. 36/77. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. Naime. te se postupak ponavlja. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. P2. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak. kao nedozvoljen. 2864/02 od 20. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. izbrisan iz imenika advokata. br. stav 2. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja. te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.. te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. članom 421. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. i 2. ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. materijalna pravnosnažnost. Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. predlog za ponavljanje postupka. istog zakona. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi. 12/98. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381. br. 31/93. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. 72/82. navodeći da je punomoćnik tužioca. 24/94. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. januara 2005. P2. 36/80. 4/77. pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima.. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost. Zakona o parničnom postupku.. Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. advokat M. istog zakona. 69/82. stav 2. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. 74/87. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. Na osnovu izloženog. stav 1. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. br.. 27/92. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno. Zakona o parničnom postupku.06. imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja. 57/89. 43/82.PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". 125/04). Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. 5094/05 od 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. godine) . decembra 2002. br. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. 58/84. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. Pž. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B. Imajući u vidu izneto. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ". 20/90.N. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana. 6/80. stav 2. Za svaki sud. 2864/02 od 10. st. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe.274 - .. Postupajući na osnovu člana 491.

a tom licu je bila uručena tužba. a naročito propuštanjem dostavljanja. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci. . zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79.12.PARNIČNI POSTUPAK 416. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422.275 - . Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. tačka 2. Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka. može zasnivati na razlogu iz člana 422. Pž. tačka 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku kada su tužba. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog.06. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. stav 2. pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. i stav 3. 4934/06 od 11. godine) 418. tačka 1.2006. i 20. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina. a tuženi matično preduzeće). Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. već za ukidanje klauzule pravosnažnosti. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. godine) 417.2005.

9. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku. stav 2. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva. jer za postojanje njih nije ni znala. a stranka se na njih nije pozvala.9. godine pravosnažno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.9. kao i troškove postupka. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti. godine podneli predlog za ponavljanje postupka. godine i za ročište od 28. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu.5. a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja.12. Stoga.2004. tada važećeg Zakona o parničnom postupku. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja.2004. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30.2004.05.2009. godine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25. godine. tačka 2. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku.2009. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23.. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom. Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table.2008. koji su zaključili tužilac i trećetuženi. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda.12. godine) 419. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17.2006. godine.2004. godine.06. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2. stav 1. stav 4. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom.9.9. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421.04. 1649/01 od 28.2004.276 - . stav 1.2004. Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28. a koji nisu . 2709/2006 od 11.01. stav 4. godine uruči tužiocu saglasno članu 145.9. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. a skinuto 31. te da su se stekli uslovi iz člana 421.2004. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka.br. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145.2004. tačka 2. Kako je rešenje od 28. godine. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu.12..9.2004.2004.

godine. a kako ovom ugovoru nisu pristupili. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. Smatraju da je Ugovorom od 30. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka. ukine odluku od 20.2008. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. stav 1.2009. podnet 21. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio. počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna. je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom . Takođe. stav 1. pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. 5260/2010 od 09. tačka 9. a na osnovu odredbe člana 424. njegovom puno. i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn.2010.2009. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari). ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku .ukinuta. tačka 4. Prema stavu tuženih. pa je.12. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. dakle. Pž.zakonitim i pravilnim. godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani.01. godine. predlog za ponavljanje postupka. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim .2004. pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen. ako bi rok određen u stavu 1. da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji. odredbama člana 424. a stranka se na njih nije pozvala. godine) 420. Zakona o parničnom postupku. istog Zakona je predviđeno da.06. jer za postojanje njih nije ni znala.07. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave.09.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi.277 - .član 422. Zakona o parničnom postupku. Prema stanovištu prvostepenog suda. Međutim. godine ne proizvodi pravno dejstvo. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu. u stavu 2.

441. godine. 4580/2010 od 18. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile . presuda drugostepenog suda od 02.PARNIČNI POSTUPAK moćniku. U tom smislu. Rev. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.2009.04. i 435.278 - .09.2010.2009. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile. uzimajući u obzir sve okolnosti. a sa kojim će zastati. iako su uredno pozvane? . Pž. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. godine. prema stanju u spisima. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434.povratnica. dostavljena je punomoćniku tuženog 17. 1330/10 od 22. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. ZPP) 421. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. shodno članu 424. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti.07.2009.11. Naime.član 430. godine. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti.2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.12. Prema dokazima u spisima . tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. pa je od tada. ukoliko stranke ne pristupe na ročište. stav 4. Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije. uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta. uzeće u obzir sve okolnosti. a sa kojim će zastati. stav 2. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati. kada je tužena strana u stečaju.2009.2. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24. ZPP) 422. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. godine.

iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije. stav 3. Zakona o parničnom postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu. i 296.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa. 289. stav 3. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. odnosno opravdanosti navedene mere.". ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja. shodno odredbi člana 434. jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. A ako je krivični postupak u toku. Kako se pravilnost disciplinske mere. to je pravilno prvostepeni sud. primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. godine) 423. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa.2005. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure.. stav 2. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu odredbe člana 95. odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog. i 296. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. Zakona o parničnom postupku. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno.06. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl.. 289. i 20. stav 2. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti.279 - . te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano.

kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije. što navedenu odluku čini nezakonitom. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 7814/05 od 20. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu.. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.. broj 125/2004). jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama. sud mora u daljem toku postupka. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno.P. proveriti ishod krivičnog postupka.C. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja . jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25.2005.PARNIČNI POSTUPAK na isto. tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu. Pž... Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. stav 3. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja. pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. stav 2. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca. a ukoliko je već okončan. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214. pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda. Iz navedenih razloga.280 - . godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. Zakona o stečajnom postupku. stečaju i likvidaciji. a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. po članu 97. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. januara 2002. kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96. te je time i povređena citirana odredba člana 95.09. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog.. nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. tačka 5. godine) 424. povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. stav 1.

jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24.PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N. pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja.281 - . drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev. decembra 2003. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade. Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev. 43/2001).2005. 55/96. Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku. niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku. 28/2001. bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem. stav 1. jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku. jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada. 8279/05 od 16. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K. a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice...P.... decembra 2003. a za . od 24. Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev.. a Okružni sud u K.. br. godine otvoren stečajni postupak.. zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K..09. pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu.. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja. pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K. godine) 425.. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao.. tačka 1. međutim. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu..

Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika. jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. godine) 426. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Odredbama člana 439. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji.282 - . tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Naime. 12908/05 od 8. .02. Prema tome. jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187.2006. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena.2006. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto.PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne.04. stav 3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 . 10613/05 od 5. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. Pž. Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora. ZPP) 427.454. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. postojanju i prestanku radnog odnosa.

naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava. a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.12. .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog.449 stav 1. 302. a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. ne može sprovesti. Saglasno čl.2010.09. 449. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora.283 - . 5071/09 od 15. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. godine) 428. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog. 20ž Zakona o privatizaciji.2009. godine) 429.1236/10 od 15. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl. Shodno izloženom. da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. tužilac traži zaštitu prava na državinu. prema čl. Međutim. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe.br. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pž.tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu. jer je ona nedozvoljena. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. ne može sprovesti.Stavom 3. i 299. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.

Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl.2010. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. da se zasniva na zakonu. Prvostepeni sud je. ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja. na osnovu čl. od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. 11151/05 od 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. i 223. te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge).284 - . da se zasniva na zakonu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. da isti nije deposediran. Od toga. godine. da nisu deposedirani. kojom isti nije prihvatio. broj 125/2004). Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pž. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine. međutim. godine) . ni zabranu budućeg smetanja. tj. tužilac je u smislu odredbe člana 75. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. Iz obrazloženja: Izuzetno. tj. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije. 220. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. primenom pravila o teretu dokazivanja. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. U konkretnom slučaju.02. postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2006. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn. prvostepeni sud je utvrdio. jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj.09. U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. godine) 430. jula 2005. ni zahtev za povraćaj državine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. U konkretnom slučaju. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans. 211/10(2) od 10.

ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti.2005. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja . Pž. prema članu 36. Zakona o parničnom postupku. godine) . 8527/05 od 21. Izvod iz poslovnih knjiga. 1588/2010 od 20. a u smislu citiranih zakonskih odredbi. isporuku vode. ZPP) 432. U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere. odvoz smeća i slične usluge. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom.PARNIČNI POSTUPAK 431. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera.. isporuku vode. osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. stav 2. toplotne energije. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere. zbog toga. stav 3.06. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36. a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Naime.član 449. toplotne energije i odvoženje smeća. godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466. Iž. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa. Redovna tužba za naplatu zakupnine. može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. Prema stanju u spisima predmeta.05. rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. odbačena je tužba.. uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga. tačka 4.2010. Prema tome.285 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.

stav 1. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. da tužiocu plati iznos od 73. i 3. stav 1.4. Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga. Zakona o parničnom postupku. 1.2006. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku.2006. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku.2005.2006.286 - . iz spisa predmeta. Zakona o parničnom postupku. koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12.S. nalazeći da tužena J. godine ukinuto.5. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24. po članu 21. zbog pogrešne primene člana 365. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr.12. Protiv ovog rešenja. i 3. kao označena tužena. bez dostavljanja punomoćja.5. 1.2007.S. stav 4. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. i 3. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J. proizlazi da je kao tužena označena J. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje. Zakona o parničnom postupku. Prema članu 355. stranka u postupku. primenom člana 458. st. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23. godine) 434. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. kao neblagovremen. 1.S. blagovremeni prigovor uložila je O. izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. kada je žalbu tužene. legitimisane su stranke u postupku. iz B.5.S. godine odbacio kao nedozvoljenu.PARNIČNI POSTUPAK 433. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5. Zakona o parničnom postupku. jer je podnet od strane neovlašćenog lica.4. Naprotiv. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. bez obzira što je prigovor odbačen. a ne podnosilac prigovora. Zakona o izvršnom postupku. Kod takvog stanja stvari. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja. a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga. st. Međutim.2006.S. kao tužena. s pozivom na član 365. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku. Kako je J.031. Zakona o izvršnom postupku. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana. st. čiju dozvoljenost. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. pri tom se pozivajući na član 458. stav 1.G.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka. Zakona o parničnom postupku. nepotpun ili nedozvoljen. 5313/06 od 23. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen.

kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. u skladu sa odredbama člana 21. zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno. stav 1. 453. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu.287 - . Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen. koje je postalo pravosnažno. potpunosti i dozvoljenosti prigovora. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl.2007. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen. Zakona o parničnom postupku. shodno citiranim odredbama člana 21. stav 1. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.2005 godine. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen. 2954/06 od 24. Zakona o parničnom postupku.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku.12. isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26. Zato se odredbe člana 458.12. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. Zakona o izvršnom postupku. u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. godine) 435. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. Zakona o parničnom postupku. uključujući i ispitivanje blagovremenosti. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika. Pravosnažno rešenje. po članu 458 stav 1. Zakona o izvršnom postupku. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. i 455. koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje.12. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.1. 454. niti se zakazuje pripremno ročište. U parničnom postupku. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu . koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima. Zakona o parničnom postupku. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. stav 1. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. po kome je doneto rešenje o izvršenju.2005 godine. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.

u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.03.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.06. Članom 458. Stoga. i 20. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). stav 3. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. U članu 453. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. odnosno odredbama člana 453. 14154/05 od 22. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu.. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje. Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194. Zakona o parničnom postupku. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. stav 1. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.. član 458. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". ovog zakona. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 1. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga.2006. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva. između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.2005.. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)".. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 436. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . Zakona o izvršnom postupku. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Shodno odredbama člana 457.PARNIČNI POSTUPAK člana 21. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. stav 1. Po prigovoru izvršnog dužnika. Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.288 - . Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. . u parničnom postupku. Prema iznetom. a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". godine) . Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu. Kako je članom 458. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga.predloga tuženom na odgovor. do 464.

aprila 2001. U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja). broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. pa je rešenjem Ipv. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ". 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2. stav 1.. Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . godine do isplate. stav 4. avgusta 2001. novembra 1989. Rešenjem o izvršenju od 6. Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458.086.00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18. Zakona o parničnom postupku.. godine.00 dinara za neisporučenih 16. br. godine i 2.464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.00 dinara sa zakonskom kamatom od 21.tuženi u ovoj parnici. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. 453 . godine podneo Opštinskom sudu u K. 453. 28/2000). nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida.nije ukinut. godine do isplate. sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari. 2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142. jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. po odredbama člana 459.480.716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20. godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje. pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka. nije ukinut od strane izvršnog suda.289 - . godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142.00 dinara. jula 2001. izvršenju na osnovu verodostojne isprave). Dužnik . ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54. aprila 2001.086.PARNIČNI POSTUPAK 437. kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu.(Iv) od 9. Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim. smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. oktobra 1989. Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). stav 4). o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate. novembra 2001. stav 1).086. a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog . Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". i 454. jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142. trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458.

tačka 12. a prigovor tuženog neosnovan. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. koja su tim rešenjem utvrđena. 2104/19 od 11. Zakona o parničnom postupku. već na drugo pravno lice.2006. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.12.1. i 2. u vezi člana 478. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. već samo na zahtev stranke. postupka Zakona o parničnom postupku. Rev. stav 2. godine) . 2675/04 od 17. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. u prvostepenoj presudi. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca.2003.11.2006.200. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3. radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3.12.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima. tačka 12. godine.06.00 dinara.2002. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. tačka 12. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. u vezi člana 478. pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku. zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati. godine) 438. stav 2. br.290 - . pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11. godine protiv tuženog. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv.2004. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana.9. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361. 700/2006 od 8. a materijalno-pravne odredbe člana 54. st. stav 2. stav 1. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11. Zakona o parničnom postupku. godine kojim je odredio predloženo izvršenje.50 dinara. jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene.992.4. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. 1. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju.2005.2002. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni. 2974/06 od 29. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br.

kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). 911/11 od 24. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. bez obzira što se ono. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338.291 - . jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. u smislu citirane odredbe. stav 2. godine) 440.479. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama. a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Međutim. tačka 12. pravilna je ocena prvostepenog suda da su se. prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490. Pž. pozivom na odredbe člana 338.. na osnovu člana 478. Zakona o parničnom postupku.2011. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. Zakona o parničnom postupku).PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 . da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku koja reguliše . to je neophodno jer se. na koje se navodima žalbe i ukazuje. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje. presuda zbog izostanka. neće preispitivati u postupku po žalbi. Zakona o parničnom postupku. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe. U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza. Dakle. s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog..02. Kako konkretna prvostepena odluke. to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. ZPP) 439. po svojoj prirodi. odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Naime. Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.

9993/05 od 28. Naime. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. Zakona o parničnom postupku. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. stav 2. Iz svega napred navedenog. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. Tuženi je došao na zakazano ročište. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. godine. naročito postupajući suprotno članu 471. Pž. 6. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. juna 2005. konstatovao određeno stnje. i 12. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. Prema članu 338. a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. godine) 441. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe.292 - . odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. stav 2.06. aprila 2005. a koje se odnose na spor male vrednosti. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.2005. tač. Zakona o parničnom postupku. sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. to može biti raz. Zakona o parničnom postupku. jun 2005. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti. a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti. Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. Dakle. Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu. U zapisniku sa ročišta od 9. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti.

Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". 6745/06 od 23.300. sa zateznom kamatom. Zakona o parničnom postupku (član 475. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio. jer u sporu male vrednosti na ročište . godine uplatio iznos od 4. tuženi. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti. a prema odredbi člana 312. stav 2. stav 2. juna 2006. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka. tačka 8. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. nisu isticane tokom prvostepenog postupka. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju. Zakona o obligacionim odnosima.50 dinara. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. Pored ostalog. trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. ranije važećeg Zakona). Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8. drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. stav 2. broj 125/2004). koji sprečava izvršenje. na ime glavnog duga.741. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog. U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476.PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15.86 dinara.30 dinara. kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15. Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi.00 dinara. kao i za troškove izvršenja od 4. o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. stav 3. i to izvode realizovanih stavki.746. Prema odredbi člana 475. pa je u takvoj situaciji. tačka 8. godine) 442.2006. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". doneta je presuda zbog izostanka.324. U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.08. Prema tome. stav 2. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.892. broj 125/2004). Pž. stav 2. Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni.293 - . Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima.01.vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. godine) 443. obavljao određenu delatnost. Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog.2011. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. Imajući u vidu takvo stanje stvari. jer dokazi koje je tužilac podneo . Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi. to se stoga dugovana kamata. Zakona o parničnom postupku. i 10. Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu. stav 1.2010. Pž. radnja tuženog nije postojala.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. kao i parnični troškovi. jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. stav 2. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.zaista i izvršena. ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu. Zakona o parničnom postupku (član 476. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. ukoliko ne čine glavni zahtev. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja. 8. S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga. te da u spornom periodu. 10161/11 od 21. godine. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj. uredno pozvani tuženi . ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana .294 - . s obzirom na odredbu iz člana 29.06. pravilno primenivši član 475. Zakona o parničnom postupku .12. ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi. 7567/10 od 03.računi kao verodostojne i jednostrane isprave.2010. stav 2.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21. kada su ispostavljeni računi. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. pored toga što je privremeno odjavio radnju. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena.bez uticaja su na drugačiju odluku. godine) . Pž. Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev. to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475.

Članom 475. Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan. stav 1. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475..PARNIČNI POSTUPAK 444.2005. godine nije dozvolio advokatu D. na koje je uredno pozvan.. godine pozvan advokat M.G. ili sa kog docnijeg ročišta. a uredno je pozvan. koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. Činjenica da je stavom 2. Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. smatraće se da je povukao tužbu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . koji se nalaze u spisima predmeta. jer je na isto pristupio bez punomoćja. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24.K. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca. konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Zakona o parničnom postupku. i D. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda. stav 1. februara 2005. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. pa je na osnovu odredbe člana 475. februara 2005. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom.S. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu. Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. jer tužilac nije uredno pozvan.K. Pž. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N. a ne i na punomoćje. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe. podneli tužbu. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga.295 - . godine.. Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. Nepravilna primena odredbe člana 475. stav 1. stav 1.G. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475. Ali. Zakona o parničnom postupku. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu. zastupanje tužioca na tom ročištu. godine) 445. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. 6822/05 od 12. Shodno iznetom. februara 2005.06. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom..

Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi. i 25.prema stanju u spisima . tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca. Naime. 28/11 od 27. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja.296 - . naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2. bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet). Pž. Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.član 476.01. ne pristupi na ročište. svojim odsustvom sa ročišta. Zakona o parničnom postupku. bez obzira što odredbama člana 476. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Pri izričitim odredbama člana 475. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen.nije dostavio dokaze za svoje navode. što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. Iz navedenih razloga. 2324/2010 od 13.09. koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda. i 14. ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. tuženi .PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475. (Iz presude Višeg suda u Valjevu. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. već se samo pojavljuje kao suvišna. i 7.2006.2011. stav 1. istog člana. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju.11.2010.05. godine) . bez obzira na opravdanost razloga izostanka. Gž. bez obzira na opravdanost razloga. godine) 446. stav 1. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima. godine) 447. pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom. Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca .

a uredno je pozvan. time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika. Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. Prilikom donošenja presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku . istog). što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. godine) 449. te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. Zakona o parničnom postupku. stav 2. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama.297 - . Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. zakona. doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama. Odredbom člana 476. i da se radi o sporu male vrednosti. već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. u stavu 2.član 476. Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476. stav 1. 599/2010 od 19. stav 1. stav 1. to znači da je obaveza prvostepenog suda da. te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476.PARNIČNI POSTUPAK 448. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. da je tuženi prethodno osporio tužbe. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta). ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . Zakona o parničnom postupku. prilikom donošenja ove vrste presude. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. Dakle. jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. stav 1. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost.2010. istog zakona. istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Međutim. Gž. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan).član 476. tačka 12. stav 2. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu.05.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio .

Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi.06. jer je istovremeno odredbama člana 478. Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. stav 1.2005. Zakona o parničnom postupku. godine) 451. Bez obzira što odredbama člana 476. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. i 20. Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zakona o parničnom postupku. stav 1. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.06. što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. Kako se objašnjava stav 2. primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. člana 476. stav 1. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti. dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? . Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. onda se presuda na osnovu člana 476. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. godine) 450. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2.PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. Dakle. i 20. odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti.298 - .2005.

godine) 452. stav 1. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište. istog člana. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. Obrazloženje navedene presude. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Ceneći da su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka usled izostanka tuženog sa ročišta za glavnu raspravu a na osnovu člana 476. kao i dokaze iznete u dotadašnjem toku postupka.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Sud je odredio izvršenje po navedenom predlogu poverioca – tužioca. Zakona o parničnom postupku je jasna.06. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Članom 476. 2. Pored navedenog. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga. i 3. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. i 20. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. stav 1. a u vezi člana 490. istog zakona. aprila 2005. Na osnovu člana 54. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi. stav 1. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima. iznoseći i razloge za isto osporavanje.2005. a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini.299 - . prema stanju u spisima . Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. stav 2. ne sadrži razloge za odlučivanje kao u navedenoj presudi. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet. godine ostao pri tužbi i zahtevu.PARNIČNI POSTUPAK Odredba člana 476. koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča. sud pri donošenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuženog.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Ako punomoćnik uredno pozvanog tuženog na ročište pristupi bez urednog punomoćja usled čega mu bude uskraćeno zastupanje. ali je nesumnjivo zbog opšteg raspravnog načela koje važi i u ovoj situaciji pri donošenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tuženi već upustio u raspravljanje sud dužan da ceni i navode tuženog iznete u dotadašnjem toku postupka. te da li . Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka na prvom ročištu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. U pogledu urednosti pozivanja tuženog nesporno je da je tuženi uredno pozvan. Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 476. 7429/05 od 30. Pž. Zakona o parničnom postupku. Pž. da li se izvode dokazi čitanjem isprava u spisu predmeta. stav 1. u skladu sa raspravnim načelom kao opštim principom parničnog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno. pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tužbe i dokaza dostavljenim uz nju. postavlja se pitanje forme i sadržine zapisnika koji se sastavlja na ovom ročištu? Da li sud donosi rešenje o održavanju ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti u odsutnosti uredno pozvanog tuženog. godine) 453. Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 476. Novi zakon predviđa da se presuda može doneti u slučaju izostanka tuženog sa kog docnijeg ročišta i kada se tuženi već upustio u raspravljanje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK tuženi je podneo prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tužioca iznoseći razloge osporavanja istog. Zakona o parničnom postupku. Navedeni prigovor sud nije cenio pri donošenju presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku.04. Zakona o parničnom postupku presuda zbog izostanka može se doneti ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. stav 1. Kako je na ročište za tuženog pristupio punomoćnik koji nije imao uredno punomoćje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na ročište ispunjeni uslovi iz člana 476.11. a uredno je pozvan. Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku presuda zbog izostanka se donosila isključivo ako se tuženi nije na bilo koji način upustio u raspravljanje. Prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadašnjem toku postupka. godine) 454. ali ceneći i navode tuženog iznete u toku postupka do donošenja presude zbog izostanka. Odluka će se međutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza.2006. Sankcija za tuženikovo izostajanje ne može biti donošenje odluke kojom se neće ceniti njegovi navodi. Samo na takav način sud strankama pruža zakonitu jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava u smislu člana 2. jer su posledice u toj situaciji iste kao da tuženi nije pristupio na to ročište.2005. već je sankcija u činjenici da će se zaključiti glavna rasprava pa će on time biti onemogućen da ističe nove navode i dostavlja dok