PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku. godine) 10. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8. te da tužilac sa 4. 10865/06 od 23. nedelju snimanja. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.10.konvertovana u EUR iznosi 77. godine) -7- .034.000. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.2005.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem. i ranije važećeg Zakona) odn. 1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti. godine. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica .2002.2001. i 482. godine.da li je Aneks ugovora od 17. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje. a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16. 481.05. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6.10. Zakona o parničnom postupku (član 8. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti.05. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku. u sklopu svih drugih dokaza zajedno. Kod takvog stanja stvari.00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26. godine zaista i potpisan.02. prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. Čak i da jeste . Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke. Navodi u pogledu osporavanja računa br. i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl. godine. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe.PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev.2001. a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu. koja . Pž.12.10.2011. godine.08.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.2001. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog.1.000.2001. 6383/11(1) od 07. Zakona o obligacionim odnosima.2007.

stav 1. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica. da o tome obavesti nosioca prava. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kao i druge izvedene dokaze. te da donese odluku o takvom predlogu. kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru. -8- . primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ . što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215. ponavlja i u žalbi.Međunarodni ugovori". već organa uprave. 6/2002). br. na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. Inspekcija ima ovlašćenje da. Zakona o parničnom postupku.2011. kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku. kao i lice od koga je roba oduzeta.PARNIČNI POSTUPAK 11. Pž. te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. U suštini. godine) 12. to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda. uključujući i odlučivanje o privremenim merama. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice . Međutim. izvrši oduzimanje predmeta. tačka 1. Isti stav .da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava. proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države.Odeljenju tržišne inspekcije. Zakona o parničnom postupku.članice SFRJ. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike . iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn. odluke suda. koji parnični sud ocenjuje slobodno. kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine. samostalno i suvereno. pa i Ministarstvu trgovine i usluga .član 7. Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. 14767/10 od 10. da odlučuje suvereno i samostalno. Saglasno tome. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.01.

U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine. odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike . već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom.. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. Pravilno je prvostepeni sud. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom. Pž. 6029/04 od 29. shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2.11. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera. kao i koji je ishod navedene procedure. a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S. -9- .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice. pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka.2005. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje.bivše članice SFRJ. tačka 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a sve shodno članu 4. koja su tela države nadležna. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća. pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. godine) 13. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka. stav 1. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. Pravilno postupajući. 8799/05 od 7. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. decembra 2004. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste.. septembra 2002. osporilo zahtev tužioca. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca.

Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. godine) 14. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2002. godine) ..01. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. Imajući u vidu izloženo.2005. godine. zato što je otpao osnov za davanje otkaza. stav 2.. fakulteta na sednici od 26. 13222/05 od 16. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda. 1041/2003 od 7.09. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M. predviđene članom 398a.7. u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. godine konačno i pravosnažno. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12. ne može raspravljati u parničnom postupku. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. onda se to mora uzeti u obzir..2006. Zakona o preduzećima. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. fakulteta od 28. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora.2003. januara 2005. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja.. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). godine poništena je odluka Saveta fakulteta. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). U. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27. II 619/05 od 20. Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu. godine.2002. Rev.4. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava. januara 2005.2004. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog..6. To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa.10 - ..6... s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine. godine.

17.a Zakona o sudovima. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica.parceli 2150/1 KO S.ZPP. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora.D.st.25. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V.S. I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata. u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd. JKP Elektroistok. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta. a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari.st. ZPP) 15. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena.godine.b..798/10 od 25.br. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud. Naime. Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud.2010.15. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.parcelom na kojoj se objekat nalazi.Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost..1. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata.11 - . . niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost.5.1. zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud. saglasno čl. shodno ovlašćenju iz čl." A. a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda. Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti. sa pripadajućim zemljištem na kat. godine) 16. S.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 . što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis.ZPP.

doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica. Zakona o sudovima. odlučuje se u upravnom postupku.12 - . u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene.12. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog. Kako je u ponovnom postupku. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice.. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara..2010. Ako je spor između tužioca . u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. po službenoj dužnosti. prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice. pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice.. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N. kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. od kojih je jedan pravno lice. . između ostalih i za naknadu dnevnica. to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan. postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice.br. tako i po protivtužbi prvotuženog. a prema odredbama pomenutog Pravilnika. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije. Sud tokom celog postupka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica. a drugi – fizičko lice. a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog.PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično. po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. nego neki drugi domaći organ. godine) 17. godine) 18.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu.09. 9098/05 od 23. oglasiće se nenadležnim.. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog.2005. 1198/2010 od 21. jer se ne radi o sporu iz člana 15. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.

Naime. Naime. odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod. pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. Zakona o parničnom postupku. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog. Gž. kao državni organ.. a ne sud . Iz spisa predmeta kao i . Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. i član 280. već u nadležnost upravnog organa. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja. radnih. porodičnih. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. privrednih. Sud tokom celog postupka. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. nego neki drugi domaći organ. a o tome se odlučuje u upravnom postupku.2010. shodno članu 1. oglasiće se nenadležnim. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. tačka 1. a ne sud. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem. po službenoj dužnosti. godine) 19. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. stav 1. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. U konkretnom slučaju. 555/2010 od 13. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu.04.. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele. koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena.13 - . prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku.

Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. Zakona o opštem upravnom postupku. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. godine) . Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12.14 - . Zakona o opštem upravnom postupku. na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza. 1763/05 od 24. stav 2. i 2003. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ.03. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. a to znači da i tužilac. Pž. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Naime. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. godine. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. dok je u članu 12. pod uslovima propisanim tom odlukom. Iz navedenog proizlazi dakle. stav 2. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju. Nasuprot žalbenim navodima. stav 3. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje. po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju. Dakle. Istovremeno u stavu 3. koje je tužilac ostvario tokom 2002. navedenog člana. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61.2005. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. stav 2. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. pa je u članu 11. da je u konkretnom slučaju.PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876. može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. Zakona o parničnom postupku.500.78 dinara.

Zakona o uređenju sudova). 100. Zakona o vodama. ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. Zakona o uređenju sudova). broj 832/04 od 20. Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. već je za to nadležan drugi organ . Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. aprila 2004. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. te člana 15. a u skladu sa članom 99.. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. Naprotiv.15 - . a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. te rešenje pod istim brojem od 7. Zakona o sudovima (odnosno člana 21. Naime. a saglasno članu 18. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. tj. čl. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. 101. stav 3. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. stav 2. Zakona o vodama. . Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. godine. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom. juna 2004. i 107. a u smislu člana 18. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. tako i njene visine.. kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. godinu. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ. Ovo stoga što je članom 99. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine.javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. godine. Zakona o vodama.PARNIČNI POSTUPAK 20. godini. to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. godine. stav 1. Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje. Zakona o opštem upravnom postupku. a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. radi pravne pouke tužioca. marta 2003. nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z.

Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. Zakona o izvršnom postupku. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. 265. Pž. godine) 21. Prev. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. i 266. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. stav 2.11. marta 2003. Zakona o izvršnom postupku. 11. Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. 264. Zakona o uređenju sudova. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. kao ni članom 24. tačka 4. čl. godine) . tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost. Zakona o opštem upravnom postupku. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda. ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca. stav 1. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave. stav 2. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. već u nadležnost upravnog organa. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. jula 2005. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. niti u članu 15. Zakona o prinudnom poravnanju. 33. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom.2005." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Pri tome. 258/2005 od 7. Međutim. a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. stav 1. i 8. 8468/04 od 16. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. Zakona o uređenju sudova. 34 i 54. Zakona o uređenju sudova). 261. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. stav 2.16 - . Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. tačka 2.

.199.000. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela. odnosno procenom veštaka.3.2005. visina uloga. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača. Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III..V.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci.73% suvlasničkog udela.. istog utvrđena visina nenovčanog uloga. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.2003. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327.33% suvlasničkog udela.17 - . Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. iako je njihova vrednost 251. godine.00 USD. što predstavlja 66.D. kao sastavnim delom.17 USD. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. godine. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe. što nije učinio. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. tužioca drugog reda .D. a da bi i pored toga. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . tj. ili ovlašćeni procenjivači. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. iznos od 102. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine. već faktička pitanja. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog.. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena.. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.699. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003.94% suvlasničkog udela... kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R.56 USD. pošto je mašine i opremu za fabriku tj. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. stranke to mogu da utvrde sporazumno.17 USD. godine.. Po daljim navodima žalioca.882.2002. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. iznos od 25. 717/03 od 20. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378.500. te da na taj način prevari i .00 USD. tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B. Osim toga. iznos od 251. što predstavlja 26. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću. iz B. 147/04 od 8.199. u vezi člana 200.D. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P.9.. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća.17 USD. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost.11. što predstavlja 6. uz navođenje da je navedenim rešenjem.882. jer predmet nisu pravna. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339.PARNIČNI POSTUPAK 22." DOO u B.. iz B. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja.

posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. krivičnu prijavu.2003.. godine. nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. br. nalaz i mišljenje procenitelja "I.. 5393/01 od 15.. 59/98. br. direktora i osnivača.2003. godine. Zakona o parničnom po. ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. Zakona o parničnom postupku. odnosno osnivači.. pre prijave za upis u registar." DOO u B. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E..18 - ." od 25. 125/2004). a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS". dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B..11.. 33/96. br. 10830/03 od 12. dajući razloge.2002. Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. br.određenoj srazmeri. rešenje Trgovinskog suda u B. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori..8. te i obrazloženja ožalbenog rešenja..2001.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu ... odluku o povećanju kapitala od 20. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. stav 1. jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". V Fi.6... odluku o povećanju kapitala preduzeća "E.6. Saglasno iznetom.PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. stav 1. kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi. pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19. Saglasno iznetom.2003.. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. godine. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa.2002 godine. godine. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. 74/99. od 27. 59/98. godine.6. U članu 339.2001. uz izveštaj iz stava 1. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu.2003.11. sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ".. i tako imao pravo odlučivanja.. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. 33/96. br.. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D.. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu.. ovog zakona"." DOO u B.. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS... 29/97. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem.br.2003 godine. godine. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće. 29/96.11. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. 10830/03 od 12. rešenje Trgovinskog suda u B. od 11. Fi. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. od 1.2003. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200. godine. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća.D. br. 10830/03 od 12. FI. br.2. 74/99. 125/04). akcionari.7. ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač. V Fi. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa . 29/97. 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima. 29/96. jer u članu 457. Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela. godine.3. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda.." DOO u B. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16.

Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. Članom 41b. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. koriste. između ostalog. uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću.33%). stav 1. Stavom 2. Dakle. posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije. S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. decembra 2003.2005. što iz tužbe. srazmeri (26. Članom 62. pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini. uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije. Zakona o privatizaciji. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. Dakle. to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. Stoga.06. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.19 - . od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. 4660/05 od 17. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Članom 60. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari.PARNIČNI POSTUPAK stupku. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Pž. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. Zakona o privatizaciji.94% prema 6. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. stav 2. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. ne spada u sudsku nadležnost. kao pravnoj činjenici. Međutim. kao pravnom odnosu. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60. člana 41b. stav 2. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. godine) 23.G. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost.73% prema 66. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. Član 62. Ovo zbog toga. stav 1. te postavljenog tužbenog zahteva. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom. a u okviru toga i da. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca.

varijabilne tačke vezivanja. Ovde je osnovno pitanje (dilema). predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. Pž. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom. prema okolnostima tog momenta.04. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br.20 - . To znači. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost. jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda. zbog promene domicila. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti. oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. Zakona o parničnom postupku. okamenila – perpetuatio fori. 43/82. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti. Sama mogućnost zlou. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. ustanovi da je nadležan. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1..2005. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. dakle. Članom 15.. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. 2. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu. 3. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Ukoliko sud. Pitanje je. 46/96). prema izmenjenim činjenicama. Navedena odluka nije pravilna. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. ima oglasiti nenadležnim. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka. zamrznuto je i činjenično stanje). predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu). u momentu kada mu je tužba dostavljena. u konkretnom slučaju. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. I to je sve. Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. često. 2943/05 od 21. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom. a ne momenat pokretanja postupka (parnice). zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka. godine) 24. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari.

de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. suprotan stav mogao bi naći . Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. s druge strane. Međutim. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. toku stvari. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. Ipak. citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. iz razloga celishodnosti. logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). znači. prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti. relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom.21 - . To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. Međutim. Ona se okamenjuje. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). na dostavljanje tužbe tuženom. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Međutim. Samo ukoliko se uzme da član 81. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. kako to i u zakonu piše. U konkretnom slučaju. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. pošto je tuženi saznao da je tužen. Takođe. Sporno je. ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. on će postati nadležan. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. Tačno je da postoji mišljenje da. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. svesnih i namernih manipulacija. Stoga. on ima puni smisao. za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. Međunarodna. od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. U principu. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom. s jedne strane.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan. Dakle. jer su posledice njihovog nepostojanja različite.

tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu. pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se. smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog. Međutim. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga. već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16. tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. Konačno. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. Ovakva interpretacija odredbe člana 50. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. 3065/05 od 3. od ovog pravila. a i najčešće je.2005. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja . odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog.09. Pž. o kome se u konkretnom slučaju radi. Naime. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti. a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti. Da li je u smislu člana 52. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom. Dakle. ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti. Najpre. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva. Dalje.22 - . a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. u drugom ne. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. Zatim.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50. godine) 25. osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno). da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. jer je kod njih dozvoljeno. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. je relativno široka. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. Dakle. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. odredba člana 50. odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. osim pristanka tuženog.

stav 1. ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom. godine) 27. pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima. Zakona o žigovima. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom. što je u vezi člana 53. a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine. 292/06 od 28.. 18/92 i 71/92). za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade.11. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca.23 - .. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule).. Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58. postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje." br. za suđenje u sporu između parničnih stranaka. ovog zakona. Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda. tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS". Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"". jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila. Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. 46/91.L. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države. godine) 26. Prema članu 15. jer se u ovom sporu ne utvrđuje za.. Naime. br. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite.. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica.. 60/91. 2006. pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom.06. 61/04). ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. stav 1. i 14. Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33. bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti. a sedište tužioca se nalazi u K. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. član 58.2006. Zakona o parničnom postupku. kao i na nelojalnu konkurenciju.10. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K.. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Pošto je prodavac tužilac. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda. i 25.. Međutim. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. shodno članu 52. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud.L. i 7.

S. odnosno za zabranu povrede. 3774/06 od 5..S. ne radi se o upravnom postupku.S. Prema tome.. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu.526. je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A. jer je odredbom člana 49. I. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate. pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13.11. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46.2-500072/03 od 13.S. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog. a koja padaju na teret tuženog. godinu već refundirao. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37.2003 godine i određeno. navede.. Trgovinski sud. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. a koja padaju na teret tuženog.231. pa je u tom postupku tužilac I.232. godine radniku tužioca I. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. navedenog zakona.00 dinara dana 7. jer tuženi nema prebivalište.936.2005 godine. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio.. 182.11. kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio.73 dinara.2004 godine. P-10/04 od 11.2003.S. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi.. I.10..S.27 dinara po konačnom rešenju za 2003. isplatio 23.. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6.11.24 - . u predmetu I-106/05. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.12. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog.2005 godine i 23. iz R. 89/03)..26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu.. obavezan je tužilac da I. stav 2. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio. kod Opštinskog suda u A. Tuženi je tužiocu iznos od 8.2006. Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka..9.784. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije". je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca. obzirom da je tužilac svom radniku I. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 28. br.00 dinara dana 9.. već o obligacionom odnosu. saglasno članu 54.

istog zakona.25 - . Zakon o parničnom postupku (član 27). jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije. Stoga se sud. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26. pored kolizionih normi za statusne. ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda. po prijemu tužbe. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . čl. ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: . Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti.75). Dakle. kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi. Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti. Međutim. godine) 29. Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti. to se i nadležnost trgovinskog suda. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije). ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. u teoriji su se iskristalisala dva stava. prema članu 54.kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. ovog zakona. neće oglasiti apsolutno nenadležnim. u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva. imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži. a tužba je upravljena prema predmetima.2007. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima). porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. 46 . ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. Kako i zahtev za utvrđenje povrede.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije. .3. Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53. zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi.kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda. Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova. odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena.

rugo tumačenje je prihvatljivije. Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. Članom 31. 31. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena. pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . 24.26 - . Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom. pod uslovima iz čl. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti.zakupodavca. jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i .-39. zavisiće od postupanja učesnika u istom. a ne trgovinski sud. i člana 63. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu. na osnovu čl. Član 16. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti. godine. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . Zakona o vanparničnom postupku.2007. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. jer će shodno čl. poverilac može podneti izlučnu prijavu. istog zakona. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). Pravo na otkup stana. Zakona o parničnom postupku. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl. 15. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. godine) 30. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. – 23.zakupodavcem. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu. nije potraživanje prema stečajnom dužniku. Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda. Zakona o vanparničnom postupku. decembra 1995. Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona.2. Sedom rečenog. 22. 1573/07 od 19. među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. sud će shodno članu 19. člana 31. nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom. Iz obrazloženja: Član 30. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud. Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

05. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog.33 - . to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene.2010. osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu.I.godine Osnovni sud u P se pravilno. jer je prebivalište tuženih u Čačku.788/10 od 18. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd. oboje iz Čačka.08. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda. ZPP. i izjašnjenja Agencije za privredne registre. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku. Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14. Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M.2010.PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61. godine) . kao stvarno i mesno nadležnom. shodno članu 20. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž .06. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda.1075/10 od 24. nakon što im je dostavljena tužba.2010. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd.10.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd. ZPP) 39. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku. shodno odredbama člana 40. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. s obzirom da je shodno članu 57. javnom poretku i pravilima morala. u smislu člana 40 stav 1. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.2010. stav 1 i 45. godine) 40. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih. tuženi su podneskom 14. ZPP. ZPP. Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku.godine. i B.

i Četvrtog opštinskog suda u B.pored suda opšte mesne nadležnosti . Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu.. Međutim.12. Porodičnog zakona. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište .34 - . Za suđenje u bračnom sporu. u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim. Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku.02. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti . Dakle. a u vezi sa članom 209. kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. Gž. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud.pored suda opšte mesne nadležnosti . pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47.PARNIČNI POSTUPAK 41. irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta.član 47. poslednje zajedničko prebivalište imali u "U". za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca. niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". Uz to. Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je . Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu.. dakle. Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom. prema navodima iz tužbe. Zakona o parničnom postupku. U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. stav 1. a u smislu člana 45. godine) . imajući to u vidu. 13748/05 od 21... ali drugom sudu . 285/2010 od 04. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost. godine) 42. prema izričitim zakonskim odredbama. zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog. broj 125/2004).i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Ovakav stav nije jasan. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja. Supružnici su u konkretnom slučaju. jer prigovora tužene nema.Opštinskom sudu u "B".2005.2010. nadležan je . Zakona o parničnom postupku.član 20. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu.

" A. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani." A... jula 2003. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti. pored suda opšte mesne nadležnosti. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna.2006. Pž. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta.D.član 53. jer ova odredba reguliše opštu. rešenjem Trgovinskog suda u B. Zakona o parničnom postupku. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupku. a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase..35 - .2010. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2.. rešenjem istog suda St. u stečaju. 7035/02 od 10. isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. godine) 44.. a ne posebnu mesnu nadležnost.PARNIČNI POSTUPAK 43. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak..02. 1019/06 od 14. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu. godine. obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica . Zakona o parničnom postupku. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.. ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice.. Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. nad pravnim prethodnikom tužioca "S. otvoren je stečajni postupak... Prema odredbi člana 57. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak.. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.D. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica. u S. uz primenu navedene odredbe. s pozivom na odredbu člana 41. Zato je prvostepeni sud pravilno.12. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Naime. koju propisuje član 57. to nije bilo mesta za primenu člana 41. godine) . 9747/10 od 23.

a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. Iz obrazloženja: Prema članu 62. Da li se odredba člana 66. odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora. stav 1. To dalje znači da je Opštinski sud u L. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. s obzirom na predmet spora.03. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju. ukoliko je tu. ZPP) 46. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda. godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. ako je bio predsednik veća. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. U suprotnom. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu. ako je bio predsednik veća. stav 1. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. 144/06 od 8.PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61. kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari.2006.. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. ZPP) 45. Zakona o parničnom postupku.36 - ." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.. R.

Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. M. kao i sudija. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca. istog zakona. da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik. Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće. tačka 1. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije.. dok se u odredbi člana 66. te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. Ove odredbe opet. Međutim. ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave. godine) 47. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. Na kraju članom 66. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68. stav 1. Međutim. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača. stav 1. Š.37 - . Zakona o prinudnom poravnanju. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. To proizlazi iz odredbe člana 52. odredba člana 253. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka. Naime.09. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. i 20. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Članom 261. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama.2005. a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke. stav 1. a član 253. Dakle. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca. Prema citiranoj odredbi člana 66. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66. niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć.

koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima. (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70.PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66.09. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud.2010. u primeni izaziva dileme. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69. pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.38 - . Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda). Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje. Zakona o parničnom postupku. godine) 48. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako. stav 1. Pored navedenog. člana 68. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava. Druga grupa sudija.) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Polazeći od sadržine odredbe člana 68. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32. odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku. Ova odredba izmenjena je članom 14. 1984/06 od 14. Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2. zastupa stav da stranke imaju pravo. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan. Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog. stav 3. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima. Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. godine) . ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku. Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku. izmenjene članom 14. Ovako formulisana odredba stava 3. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. Iz obrazloženja: Odredba člana 68.2006. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda.12.

2010. stav 5. U konkretnoj situaciji to nije slučaj. a u vezi člana 412. Pored toga. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122. Ovaj sud. 7287/2010(2) od 25. Prema tome. Ustava Republike Srbije. Rev. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. a ne neki od njenih organa samostalno.2010. a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao. Pž. ni njene službe. stav 2. nemaju svojstvo pravnog lica. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca. stav 3. Vlada Republike Srbije. prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. istog Zakona). tačka 9. u smislu odredbe člana 405. stav 2. Banka je stranka u parničnom postupku. s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani. godine) . Zakona o parničnom postupku). Naime. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku.03. stav 2.39 - . a time ni stranačku sposobnost.PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84.02. Naime. kao revizijski. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. 114/10 od 24. Zakona o parničnom postupku. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2. Zakona o parničnom postupku. ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. Pri tome. uz naknadu i po tržišnim uslovima). ZPP) 49. to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. stav 1. pa ga ne može imati ni služba te Vlade. niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73. jer je žalbu podneo tuženi. stav 6.član 73. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. godine) 50.

jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar.11. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. 82. primenom odredbe člana 78. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu. Odredbom člana 73. iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. Dakle. pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Odredbom člana 82. juna 2005. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. Odredbom člana 84. najkasnije do 15. usled prevođenja u neaktivan status. Zakona o parničnom postupku. Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. godine. Pž. juna 2005. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. stav 1.40 - . a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. godine) 52. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. Odredba člana 8. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. već samo da nije registrovano na toj teritoriji. 82 i 83 ovog zakona.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ovog zakona. u skladu sa ovim zakonom. propisano je da za registracionu prijavu iz čl. 12843/05 od 30. istog zakona. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar. koji se vodi na način propisan zakonom. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica..PARNIČNI POSTUPAK 51. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. jer je članom 8. ne plaća se naknada za registraciju. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti. i 83. Iz citiranih propisa proizlazi. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. stav 1. registrator ih prevodi u neaktivan status. ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac.2005. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. godine.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine... Zakona o parničnom postupku. godine) 53. vlasnika. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. i 243. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku." D. u smislu odredbe člana 73.. označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje.Preduzeća "D. nije označen vlasnik kao fizičko lice. te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika. pa bi se tužba mogla odbaciti.PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K.pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N.. Pž. već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji.2005. 125/04).M. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca.. po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom.. podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave .. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca . 12462/05 od 27. decembra 2004." u N.O. jer u Radnju za posredovanje..05. Nasuprot žalbenim navodima. Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica. pozivom na odredbe čl.. vlasnika.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. Zakona o izvršnom postupku.. stav 1. 4109/05 od 13. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik. Zakona o izvršnom postupku.2005. u vezi člana 103. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa. koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa. godine) 54.O. koja ima svoj naziv . advokat D. u B. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49.41 - .. 49. iz K." u N. U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija .. stav 1. ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu. U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. Zakonskim propisom iz člana 49. stav 6.. 125/04). Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.12.. pa ne može biti ni stranka u postupku. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B.. P-1473/04 od 2. mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji. a što bi bilo neotklonjiv nedostatak. Zakona o izvršnom postupku. koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača...

Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B. godine) 55. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73. i N. Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice.N....2007.PARNIČNI POSTUPAK "S.. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu. Zakona o parničnom postupku.. Prema članu 73..p. već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. Prema članu 7. Stranka u postupku.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. tačka 12.. a Gradski odbor u K.42 - . 1. stav 2. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.." dužnik obaveze za Gradski odbor K. P. pa je saglasno članu 73.". a na osnovu člana 73. Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija. stav 3.. tako da je "S.N. nije osnovana. Zakona o parničnom postupku. nije ni pravno ni fizičko lice... koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer.5.. stav 1.. istog zakona... Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. pa je pravilno označen naziv tuženog. st.. 14353/05 od 13.N.o.o. a ne opštinski odbor političke organizacije.. Ovo posebno. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma.2006. koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije.p. Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala.p.p. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost. stav 2..N.N... ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost. i N. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima..o. jer je označen kao politička organizacija "S.o.. i N. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. stav 3.. na koju se neosnovano poziva tuženi.. Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P. imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji. i 2. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije.04. Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku. Zakona o političkim organizacijama. iz U.. što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.....N. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3947/07 od 24." iz B. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke. iz U. – Gradski odbor u K. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. godine) . istog zakona.. stav 3. saglasno članu 73.. je u okviru "S. članova konzorcijuma.N. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. pa ni povrede iz člana 361.." iz B. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima.

Pitanje karaktera upisa nije od značaja. tačka 2. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća. samo ono lice koje je upisano u registar. Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan. Kako je Veterinarski specijalistički institut. član 3. novog Zakona o parničnom postupku . te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. a članom 19. Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka". koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća. pa i da prima pismena.npr. institut koji za svog zastupnika ima direktora. i 25. zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju.PARNIČNI POSTUPAK 56. (čl. da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva.da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". godine) 57.43 - . Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani. 6534/05 od 8. U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica. obima ovlašćenja u zastupanju. to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kao i drugog pravnog lica. U konkretnom slučaju. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). upisa u registar. 10. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika. Zakona o privrednim društvima. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije. jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva. Zakona o registraciji privrednih subjekata). Iz obrazloženja: Članom 9. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. kao i upis drugih zastupnika (član 50. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora . Stoga je moguć zaključak suda da lice u . pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke.11. To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. s obzirom na odredbu iz člana 482. kako se navodi u pitanju. Članom 17. Veterinarski institut je osnovan kao ustanova. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano.2005. savesnosti druge ugovorne strane itd.

a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. i to privremenog zastupnika iz člana 79. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. godine) 59. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. septembra 1998. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje. koja su poslovno i parnično sposobna. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl.09. Zakona o parničnom postupku. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica. septembra 1998. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga.2006.11. i 14.44 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. godine potpisalo ovlašćeno lice. i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. i to su roditelj ili staratelj tog lica. i 361. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu.2006. koje se upisuje u registar. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja. godine. ali nije još bilo upisano u sudski registar. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti.11. Zakona o parničnom postupku). i 25. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar. se ne odnosi na pravna lica. prvostepeni sud. godine) 58. i 25. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju. i 14. 265. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75.10. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot. Ovaj termin.S. Samo izuzetno. i 7. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482.i 7. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482.

stav 3. Pž. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. a ne konstitutivan karakter. Zakona o parničnom postupku).2005.S. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar.04. odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. analognom primenom člana 214. bio je direktor pre upisa u sudski registar. tj. tačka 3. ako pravno lice ima druge zastupnike. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482. a pravno lice nema punomoćnika. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke. Zakona o parničnom postupku.09. 2825/05 od 7. a ne i zastupnika pravnog lica.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. Direktor tuženog Ž. kao direktor i zastupnik. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. tačka 3. umre u toku parnice. stav 3. Zakona o parničnom postupku. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. (sada 214. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku). parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. stav 1. godine) 60. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. tačka 4. Naime. i za tok postupka nema nikakav značaj. upisane u registar u smislu člana 482. istog zakona? Odredba člana 214. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. koje dovodi do prekida zastarelosti. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. Zakona o parničnom postupku. Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.2005. nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju.45 - . Da li se odredba iz člana 214. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. godine) .

u skladu sa zakonom.PARNIČNI POSTUPAK 61. odnosno njegov statutarni zastupnik. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. i 20. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. stav 2. br. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice.09. Zakona o registraciji privrednih subjekata.2005. 74/99. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. Odredbe člana 94. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. Da li se parnični sud.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. za pravna lica koja nisu privredni subjekti).2005. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zakona o postupku za upis u sudski registar. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. dolazi samo u slučajevima iz člana 95.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. 59/98. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. 33/96. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". član 62. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. i 20. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. stav 1. Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. 29/97. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. 9/01 i 36/02). čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. prilikom donošenja presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku. godine) . a direktor zavisnog preduzeća . 29/96. posebno npr. stav 1. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . novog Zakona o parničnom postupku. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94.09. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. i člana 484. Zakona o parničnom postupku. godine) 62.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća.46 - .

47 - . novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo. Zakona o parničnom postupku. Da li je direktor preduzeća.06. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. stav 2. godine) 64. a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. tačka 7. u smislu člana 77. kao stranke u parničnom postupku. na osnovu člana 278. stav 1.2005. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini.12. stav 2. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. Knjižno zaduženje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. prema stanovištu ovoga suda. 12434/05 od 27. može predstavljati priznanje duga. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.2005. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. godine) . kao jednostrana izjava volje parnične stranke. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. 78.PARNIČNI POSTUPAK 63. i 103. Ukoliko je u slučaju sumnje. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. odnosi se na zakonske zastupnike. i 20. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. a u vezi sa čl.

mora biti u pismenoj formi. da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog.) koji je važio u to vreme. može odmah po saznanju za prekoračenje.48 - . stav 1. osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55. treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora. Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. istog zakona. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja). Kada je. opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja. stav 4). jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja. ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. Nasuprot tome. a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor. Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost). budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. Ovo punomoćje. u smislu člana 90. istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. stav 3. 41. i 42. stav 4). a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje. U tom smislu.član 91. stav 4). ako saglasnost nije data. što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor. pak. Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica. U posebnom punomoćju. Sledstveno tome. Zakona o obligacionim odnosima). te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu). Kada je u pitanju posebno punomoćje. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje. Naime. Zakona o obligacionim odnosima.PARNIČNI POSTUPAK 65. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima . saglasnost može biti data prethodno. godine) 66. Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. 13602/05 od 26.član 87. smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55.2006. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re. Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl.06. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

Uz manje razlike. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. stav 2. Zakona o parničnom postupku. kao podnetu od neovlašćenog lica. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. Ovde se međutim. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. dakle.49 - . Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. bilo putem njihovog prokurista. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. 13602/05 od 26. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. pak. Naravno. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. odnosno punomoćnika. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. a koja je mogućnost postojala u članu 98. U smislu odredbe člana 482.PARNIČNI POSTUPAK gistar.2006. stav 1. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice.06. punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. Ovo stoga što iz gore navedenog . samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. godine) 67. Takođe. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima. Zakon o privrednim društvima u članu 25. prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca. Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. pak. prividnom punomoćju. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. Ovo stoga što je članom 92. sud će takvu tužbu odbaciti. za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. Zakon o preduzećima ovde. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. moralo da zna. ne. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma.

Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. a prema odredbama člana 482. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. a ne zakonski zastupnik.2006. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica. odnosno statutarni zastupnik. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica.50 - . Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. godine) 68. na ročištu za glavnu raspravu od 7. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. Kako je tužilac pravno lice. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje.2006. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. S tim u vezi.N. koji su javni. jer isto u smislu člana 94. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga.12. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje.6. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. godine) 69. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica.10. jer isto u smislu člana 94.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. i 25. N. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba.2006. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika.11. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. 9410/06 od 14. i 14. i 7. stav 3. te se s toga odredbe člana 214. Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka.

a ako ima stvarno sedište u drugoj državi. 310/2010 od 25. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K. Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza.. priloženi faksovi uverenja od 4. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.51 - . Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano.neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost.PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. i člana 78. Gž. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Naime. To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. "pozajmljivanjem dokaza". a ne tzv. stav 5. saglasno članu 79. stav 1. jula 2002. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. stav 1. Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje.02. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava. te da je tada imenovani veštak . godine sa kontradiktornom sadržinom. godine) 70. veštak .. Zakona o parničnom postupku. zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77.2010. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. stav 4. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku. a ne u onoj u kojoj je osnovano. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev.. godine) 71. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava. Zakona o parničnom postupku. . gde je osnovan i dalje postoji. a u vezi sa članom 17. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan. Međutim.. smatraće se pravnim licem te države. smatraće se pravnim licem te države. jula 2006. onda po pravu te države. Prema odredbi člana 13. godine i 16. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. 443/05 od 12. septembra 2004. Organ iz stava 1.neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom. a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi.

Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959.aktorskom kaucijom. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da.2005. u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. i prema domaćem pravu. kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio.52 - . smatraće se pravnim licem te države. tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu. stav 3. Naime. ukoliko je to među strankama sporno. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. 11323/2005 od 13. pa će stoga. kao takav. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji. već da je tuženi predstavništvo . to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom. ZPP. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka . na zahtev suda. u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. parnični sud može. u smislu člana 73. Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati.11. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja.2001. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. godine čija je važnost bila 6 meseci. a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih . Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. godine. odnosno predstavništvu. Najpre. godine. na osnovu stanja u spisima. prema članu 73. terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične.2001. ZPP. ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. godine) 72.2006.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji.9. prizna postojanje takve sposobnosti. Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27. Prema tome. ZPP. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici. Drugostepeni sud. otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28. sa pozivom na odredbe člana 83. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. s obzirom na predmet spora. S druge strane. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost. stav 1.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj.11. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27. Žalba nije osnovana. Kako je sedište tužioca u Grčkoj.1. a ne u onoj u kojoj je osnovano. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? . godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50.

Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.10. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije.06.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke.09. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. godine) . stav 2. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda.11.2006. shodno odredbi člana 91.2005. Zakona o parničnom postupku. stav 2. godine) 74. u smislu člana 77. i 20.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . 78.53 - .i 7. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. Zakona o parničnom postupku. odnosi se na zakonske zastupnike. Da li je direktor preduzeća. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. stav 1. tačka 7. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. Ukoliko je u slučaju sumnje. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 14.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 20. stav 2. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. i 103. Zakona o parničnom postupku. i 25. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. stav 2. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku. na osnovu člana 278. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo. godine) 73. kao stranke u parničnom postupku. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje. a u vezi sa čl.

Zakona o parničnom postupku. br. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima. u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka.2006. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku. 59/98. prilikom donošenja presude zbog izostanka. 29/97. 9/01 i 36/02). ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.PARNIČNI POSTUPAK 75. Zakona o parničnom postupku. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni.11. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka.09. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103.10. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128. i 7. 29/96. i 25. Kad sud rešenjem u smislu člana 79. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. Da li se parnični sud.2006. i 7. i 14. Zakona o parničnom postupku). stav 2. posebno npr.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. i 14.11. stav 1. godine) 77. Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma. . i 25.54 - . a direktor zavisnog preduzeća . Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". godine) 76.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima. 74/99. 33/96. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79. stav 3. pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća.

br. Z..G. Zakona o parničnom postupku. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 . Zakona o parničnom postupku. 3. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi. pa kako je tužilac u podnesku od 23. Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke . kako to proizlazi iz čl. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. stav 5. stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje.. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova. ZPP) 78.član 489. septembra 2005. U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan.00 dinara sa sporednostima. najduže 30 dana. i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine. i 7.G. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio. odnosno isplate iznosa od 49. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika ..55 - . ul. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi.... imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B.. kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni. godine tuženi M. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku. tačka 2..advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu .član 132.. 2050/06 od 9.. i sam postavi privremenog zastupnika. Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno. godine ponovo označio istu adresu u B. pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i .. br. pa i podneti žalbu na odluku. Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. samo na teritoriji opštine Z.. Prema izveštaju pošte od 8. Z. jer je tuženi odseljen.883. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu. postoji ul. novembra 2005.. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z. Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog. protiv tuženog M. Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju.član 84. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.11. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100.2006. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje . U tužbi je označio adresu tuženog Z.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. pomera na prvi naredni radni dan . je odseljen sa navedene adrese. Zakona o parničnom postupku.. Pž. 2a. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.član 107. stav 1.94.

05. po isteku navedenog roka. a to je za sud neradni dan. pa je tako i sam tužilac . to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka. u konkretnoj situaciji . stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje.56 - . Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete. Pž. u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu. kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima.12. prizna zahtev.02.2008.2010.02.tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga.2010.2008.protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude. rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu).vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. da i sam podnese žalbu. godine. kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog. da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva.2010.01. prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi. godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja.sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14. parničnu radnju koja je . Kako je 02.tek od navedenog datuma . rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26.02. Stoga. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega. godine predajom iz ruke sudu .07. to je .2008. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog. Prema stanju u spisima. Kako se. To. godine. ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude .2009. i ona bila vezana. kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva.2008. godine subota. a naročito da podigne tužbu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. 7005/2010 od 22. rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana .2008.02.advokata. godine. godine. odn. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste. znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika. postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu.(prijemni pečat suda). Kako navedenim punomoćjem vlastodavac . prema Zakonu o privrednim društvima. shodno navedenom. da se odrekne zahteva. počev od dana izdavanja punomoćja zastupa. godine. U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje. da zaključi poravnanje. Kako je. Shodno tome. godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu). za rok koji je isticao 04. da je povuče. Međutim. godine) 79. dostavljena 25.2008. Prema tome. a istekao je 02. godine.02. godine. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku.06.2008. sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05. pa je.odbačena kao neblagovremena.2008. prema dokazima u spisima . dozvoljeno je i omogućeno.01.shodno zakonskim odredbama . drugim državnim organima i svim trećim licima.imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene. u navedenom smislu. Navedeno punomoćje izdato je 03. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12. tužiocu koji ima punomoćnika.PARNIČNI POSTUPAK samostalno.04. to je žalba stranke . Imajući to u vidu.11.

Naime. stav 3. Zbog toga se. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . 14464/2010 od 29. Zakona o parničnom postupku punomoćnika. godine) 81. stav 3. za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja. na osnovu člana 378. Pž.09. pa je žalba podneta od neovlašćenog lica.09. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji.PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja. stav 3.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. i 20. novog Zakona o parničnom postupku. nego i advokatski pripravnik. Da li punomoćje za advokata. Zakona o parničnom postupku (član 365. Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Član 88. ako je stranka tako odredila u punomoćju. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . Zakona o parničnom postupku. a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. ranije važećeg zakona) ista odbacuje.2010. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen.2005. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. koji je advokat. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno.12. godine) 82. u smislu člana 88. godine) 80. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat. i 20.57 - .2005.

punomoćnik tužioca je advokat S. novembra 2003. pošto je shodno članu 89. iz P. i 7. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca. i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S. pristupila advokat V.S. po zameničkom punomoćju. stav 2. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. izdao zamenik punomoćnika tužioca. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku. a na koga je punomoćnik . i 25. i na koga je preneto punomoćje u celosti. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. ukida u celosti. ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. i 14. i 2. dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. broj 125/2004). Naime.F. 296. iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. Iv. propisano da.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju. Po mišljenju ovog suda. 289.advokat preneo punomoćje u celosti. U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.58 - . Shodno iznetom. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika..S. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. Ovo iz razloga što se. stav 2. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V.11. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju.F. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. godine. iz B. u konkretnom slučaju. stav 1. ako su za to ispunjeni ostali uslovi. 8423/04 od 21. Međutim. iz B.10. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. Zamenik punomoćnika koji je advokat. citirana odredba člana 89. godine) 83. advokat na osnovu punomoćja.S. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S. advokat S. tj. stav 1. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu.S. osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat. u vezi sa članom 463. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S. stekli su se uslovi iz člana 296. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata.2006.S. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . a ne samo za pojedine.S. iz P. po mišljenju ovog suda. na strani tužioca. iz B. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno.F.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno. stav 1. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke. iz B.. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. da je advokat S. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu. i članu 475 st. 1. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju.

stav 1.03.PARNIČNI POSTUPAK stupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve .10. stav 2.2010. 14230/2005 od 8. Zakona o parničnom postupku.59 - . godine. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave. suprotno članu 92.neosnovani su. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19.2009. koja je postala izvršna dana 8. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava.2009. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) .02. Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom .2006.2009. primenom člana 92. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu.10. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove. u vezi člana 365. koje se primenjuje uvek. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno.10. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog. godine) 85. Iž. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje. bez obzira na državljanstvo parnične stranke. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku.rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08. Naime. ovog zakona. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši. 53/2010 od 12. Zakona o parničnom postupku. godine. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data. godine. godine) 84. U konkretnom slučaju. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica. Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.

2011. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno.PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka. 91. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika. prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru. Zakona o parničnom postupku.04. Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje. Zakona o izvršnom postupku. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika. Imajući u vidu takvo stanje stvari.02. a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja. 217. Ono ne mora biti overeno. pravilno primenivši čl. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. i čl. Naime. 2433/11 od 11. 1. a punomoćnik je . jer je stranka .i nakon otkaza . Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje. Apelacioni sud je rešenjem od 14. Ranije važećeg Zakona). bez obzira na svojstvo stranaka u postupku.05. 129/10 od 10. Iž.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala. godine) 87.2011. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika. Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih. shodno čl.pozivanjem punomoćnika pre otkaza .2011. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani. 1. 92. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. Gž. st.60 - . stav 1. stav 1. godine) 86. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17. st. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. .uredno pozvana.2010.10. shodno članu 90. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka. Zakona o parničnom postupku (član 91. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu. i članu 92. i članu 91.

dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2011. Sudskog poslovnika. stav 2. To proizlazi iz člana 92. Ovo stoga što je članom 92.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . stav 4. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. . Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. 6208/11(1) od 28. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. i 14. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. a koja je postojala u članu 98. Ranije važećeg Zakona). sud će takvu tužbu odbaciti. koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak.61 - . pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat.PARNIČNI POSTUPAK Naime. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 88. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta. a . i 25. Saglasno ovoj odredbi.održao je ročište. Pž. ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. i 7. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje. Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. Zakona o parničnom postupku (član 93. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. stav 1.11. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje. stav 5. godine) 89. stav 2.12. saglasno članu 135.2006. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. Dakle.10. ranijeg Zakona o parničnom postupku. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98.

Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud. Naime. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. broj 125/2004). Postupajući na napred navedeni način. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.01. prema članu 135. 5398/02 od 23. januara 2003. pisarnica će. stav 1. pre dostavljanja predmeta sudiji. decembra 2002. godine. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv. prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka. regulisane odredbama člana 361. A/97-17. odnosno da primeni odredbe člana 463. juna 2005. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. decembra 2002. što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano. Zakona o parničnom postupku. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. punomoćnik tužioca je dana 18. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. tačka 12. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja. proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. u situaciji kada je u ime preduzeća . godine. kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika.2006. Zakona o parničnom postupku. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. A/97-17. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. stav 2. Pored toga.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine) 90. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. Dakle. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. godine. prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su. 9930/05 od 24. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.62 - .B. izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja.

09.2005. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. stav 2. godine) . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005.09.2005. Takve radnje se shodno odredbi člana 92. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. stav 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Osim toga. stav 1. starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. i 20. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98.09. godine) 92.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. specijalno punomoćje. ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. stav 2. koja je propisana u članu 92.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.63 - . i 20. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. i 20. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje. ranijeg Zakona o parničnom postupku. godine) 91. Ovo stoga što je članom 92. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. stav 2. Da li se odmah odbacuje tužba. Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja. sud će takvu tužbu odbaciti.

(Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. Ovde se međutim. Ovo stoga što je članom 92.2005. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92.11. i 20. stav 2. uz odgovor nije priložio punomoćje.06. stav 2. koji su javni. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva.64 - . kao podnetu od neovlašćenog lica. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne.2006. a koja je mogućnost postojala u članu 98. U smislu odredbe člana 482. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. stav 1. godine) .PARNIČNI POSTUPAK 93. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. u smislu člana 92. sud će takvu tužbu odbaciti. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. Zakona o parničnom postupku. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. Zakon o privrednim društvima u članu 25. i 7.09. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). Zakona o parničnom postupku. istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja. godine) 94. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 1. i 14. i 25.

09. čime se tužba smatra urednom. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe.. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje. a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. odnosno sedište stranaka. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . i 14. stav 1. stav 1. stav 6.65 - . jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. predmet spora. prebivalište ili boravište. a među njima i potpis podnosioca. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. Odredbom člana 100.11.PARNIČNI POSTUPAK 95. stav 2. u smislu člana 92. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. iz I. stav 2.P. a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. ime i prezime. Zakona o parničnom postupku. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. i 25. Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. naziv firme. i 7. bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. Svoju odluku temelje na odredbama člana 92. novog Zakona o parničnom postupku. on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. stav 1. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja. neuredna. 125/04). sadržinu izjave i potpis podnosioca. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu.2006. bez uticaja je na drugačiju odluku.. to što je tužbu potpisao lično tužilac. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. koji uz tužbu nije priložio punomoćje. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata. godine) 96. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. i člana 103. a uz žalbu nije priložio punomoćje. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat.

istog zakona. na dan održavanja ročišta 07.prema navedenom stavu 4. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. 103. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv.2009.09. stav 2. to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Opozivanje odn.10. a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. tačka 2.2009. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. Zakona o parničnom postupku. i po otkazu punomoćja. i 14. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati.i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana .06. Zakona o parničnom postupku i člana 103. i 25. stav 2. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398. godine) 98. stav 1. Punomoćnik je dužan da . godine . stav 1. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat. Opozivanje odn. koja je propisana u članu 92. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno.11. specijalno punomoćje. Zbog toga. i 7. Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. ne odnosi se na neovlašćena lica. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi. stav 1." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296.član 93. Zakona o parničnom postupku. 325/2005 od 15. stav 2. stav 6. godine) 97. stav 5. godine.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. a uz tužbu nije priložio punomoćje. Zakona o parnič.2006. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese. i 100. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98. istog zakona. u smislu člana 92. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza. punomoćnik tužioca je .66 - .2005. Zakona o parničnom postupku. otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku.i u vreme održavanja spornog ročišta 07. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati. U konkretnom slučaju. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. ali je .10. Prev. citirane odredbe – on.PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

(Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25. a upravo zbog toga što je .67 - . Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja. Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja.2010. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. stav 2. i 7. godine) 100. i 25. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. i 14. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. same stranke i punomoćnika. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. 4426/10 od 18. Zakona o parničnom postupku. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. Iz navedenih razloga. stav 2).njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. kao da je odredba opšteg dela zakona.i 7. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. Odredbe člana 94. Uostalom. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice.2006. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. stav 1.bez obzira na otkaz punomoćja . Pž.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. dolazi samo u slučajevima iz člana 95.09. Da li se odredbe iz člana 484.11. koja važi za svaku vrstu postupka.PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku.2006. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. jer je . njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. godine) .bez obzira na otkaz punomoćja . Zakona o parničnom postupku. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. i člana 484. i 14.10. godine) 99.11.02. stav 1. odnosno njegov statutarni zastupnik. ili u radnim sporovima.

novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja.103.2005.68 - . jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. tačka 7. ZPP) 102.09. ZPP. ili u radnim sporovima.6. tačka 7. pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom . i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. kao da je odredba opšteg dela zakona. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba. sud je ovlašćen da shodno članu 279. Uostalom. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat. radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U.st. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. odbaci tužbu.). Tužba je dostavljena na odgovor tuženim. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku..PARNIČNI POSTUPAK 101. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101.6. Da li se odredbe iz člana 484. i 20. godine) PODNESCI (Član 98 -101. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2.st. Prvostepeni sud je. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. stav 1. da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu. shodno članu 279. ZPP.103. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat. odlučio da se odbacuje tužba. u vezi čl. Naime.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju. koja važi za svaku vrstu postupka. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. stav 1. u vezi čl. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica.

godine. godine. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100. Zakona o parničnom postupku. godine) 104.958/10 od 23. 12. niti odredio naknadni rok za postupanje. stav 4. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. godine (dakle.2011. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. stav 2. 12. 12. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio. Prema vraćenoj povratnici. prema nalogu prvostepenog suda. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora. predviđeni članom 103. 6024/10 od 2. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). 2009.02. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. u okviru naloženog roka. O tome je sudu dostavio dokaz. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09. 2009. Zakona o parničnom postupku. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi. protivtužba. godine. o čemu je i dostavio dokaz. koji su propisani članom 103. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11. Imajući u vidu takvo stanje stvari. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. Pž. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 01. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. 2009. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. 2010. te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta.br. Ukoliko punomoćnik tužioca.PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori.69 - . ali se podneskom od 14. između ostalog moraju sadržavati i . Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom. kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. Zakona o parničnom postupku. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom.2010. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku. Dakle. godine) 103. podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. dopisom od 07.08. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio.

2006. i 14. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Stranka koja nudi dokaze ispravom. dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tačka 2. br. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. a ne protiv cedenta i cesionara. stav 1. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). s obzirom da je tužba podneta protiv organa. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ".10. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. stranka koja nudi dokaz ispravom.11. predmeta na koji se isprava odnosi. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. Zakona o upravnim sporovima.10. čiji se akt osporava – (član 14. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. stav 1. označi cedenta i cesionara. i 25. u vezi člana 100. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. a na raspravi pokaže sudu original. Navedenim članom. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. To su: . Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska.2006. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. i 25. godine) 106. i 7. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. i 14. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju.11. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. tražeći poništaj ugovora o cesiji. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. mesta i datuma sačinjavanja.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca.70 - . tj. Zakona o parničnom postupku. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca. godine) 105. tačka 2. i 7. 49/96). da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28.

kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika. Zakona o parničnom postupku. . a ako bude vraćen bez ispravke odn. Zakona o parničnom postupku. pozivajući se na odredbu člana 92. osim ako je zakonom drugačije određeno . stav 1. Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti.isplati iznos od 40. Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe.71 - . već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. pomenutog Zakona. Iz tog razloga je. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je.01.član 103. dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. preko imenovanog advokata koji je i sastavio."). a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. podneo tužbu protiv tuženog. Stranka koja nudi dokaze ispravom.advokat nije priložio punomoćje.pri tome . tužbu odbacio kao neurednu. postupiti u smislu . predmet na koji se isprava odnosi. odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje . sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac. prvostepeni sud će. prvostepeni sud je utvrdio da . Zakona o parničnom postupku. Dakle. pri tome. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. mesto i datum sačinjavanja. Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. da na raspravi pokaže sudu original. godine) 107. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu.član 103. kao naručilac radova. da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. polazeći od navedenog.ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. dopune.000. U ponovnom postupku. sud će stranci koja nema punomoćnika . 5227/05 od 23.advokata. odbaciće se . Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. jer se ona kod nje ne nalazi. već da je tužbu podnela lično stranka. Zbog svega toga. Jasno je. Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . stav 1. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. . da nije angažovani punomoćnik tužioca.2006. vratiti podnesak radi ispravke. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka. isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Ako sud odlučuje bez usmene rasprave.uz tužbu . jer je ista potpisana od strane tužioca. te da nije bilo mesta primeni člana 92. a da . stav 4. u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu. U tom slučaju. već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica. zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat.po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. Međutim.stav 2. obaveže da tuženom .

član 136. 8832/10 od 13. radi primanja pismena.PARNIČNI POSTUPAK člana 103. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 2. i 2. a ne za neuspešno dostavljanje.član 134..72 - .tužioca . istu dostaviti na odgovor tuženom. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda. Naime. Pž. 1. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28. s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu. 1. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa. po nalogu suda. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. i člana 136.04. stav 1. 1.05. jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ". 1.. godine. st. Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe. i člana 136. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. st. st.2010. Zakona o parničnom postupku. člana 135. st. U daljem postupku. Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne. st. a na toj adresi dostava ostane neuspešna.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. i 2. st. i 2. zakonskom zastupniku. a ne tuženog. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne . Posle toga će. na svom radnom mestu . jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. Zakona pismeno obaveštenje da. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe. 825/10 od 25. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. a ne za neuspešno dostavljanje.uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja . odbaci tužbu kao neurednu. 1. pa će . zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen. .". člana 135. godine) 109.2009. i 2. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju. dostavi novu adresu tuženog. a ne da primenom člana 100.. 1. godine) 108.2010. Zakona o parničnom postupku. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog.02. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. stav 2. Zakona o parničnom postupku.. Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu. odnosno punomoćniku član 136. vanredni pravni lek. i 4. na osnovu člana 134. i 2. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. platni nalog. Pž. stav 1. Tužba. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom.. trebalo da postupi na osnovu člana 134. stav 1. prvostepeni sud je.

tj. stav 3. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite. Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost.73 - . Pri tome. godine) 110. poništaj ugovora. st. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. po oceni ovog suda. spornih stanova na ovoj parceli. Da li se u konkretnom slučaju. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku . i 7. Gž. Zakona o parničnom postupku. 1526/11 od 19. ili odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku. i 187. u vezi člana 103. a po osnovu ugovora o prodaji. u vezi čl.zbog nedostatka pasivne legitimacije. Zakona o parničnom postupku. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187.10.2006. stav 3. Naime. stav 6. s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta. koju je u ime stranke podneo advokat. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. koje nužno prati sudbinu objekta. kako su tužioci tužbom i učinili. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. stav 6. u toku postupka.11. na po jednom stanu. godine) 111. 100. i 14. to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . na kojoj je objekat izgrađen. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. U slučaju da sud. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279. ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca.2011.10. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele. Zakona o parničnom postupku? . zaključenog između parničnih stranaka. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. Zakona o parničnom postupku (npr. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. koju je sastavio advokat. 1. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom. i 3. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu. i 25. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. Navedeni nedostatak se može otkloniti. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. ali ne i na urednost tužbe.

i 7. a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati. sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. Shodno tome. umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše. već je sud dužan da primerak. Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj. osim ako zakonom nije drugačije određeno. i 25. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan. od kojih je jedan potpisao punomoćnik. nije nepotpuna. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357. te da je jedan primerak bio potpisan.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. stav 1. Zakona o parničnom postupku. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat. 100.11. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. Zakona o parničnom postupku. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo.2005. Međutim. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. Zakona o parničnom postupku. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom. koji sadrži sve potrebne podatke. Viši trgovinski sud nalazi. stav 6. odnosno koji je potpisan. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak. godine) 113. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente. advokat. a taj nedostatak se može otkloniti. 946/06 od 28. stav 6. a drugi primerak nije potpisan. godine) 112.2006. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. kao nepotpuna.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu.2006. jer nema potpisa podnosioca. stav 6.9. i 187. stav 1. . Pž. Zakona o parničnom postupku.74 - . ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. Ovo iz razloga što je odredbama čl. godine. i 14.10. nema mesta primeni člana 103. u smislu odredbe člana 78. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka.

donoseći ožalbeno rešenje . Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis. plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. 53/96. jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti . Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS".2006. Imajući to u vidu. Radi se o odredbama od čl. Pod prepisom u smislu stava 1. i 25. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". i 14. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini. br.član 103. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu". Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana. Zakona o parničnom postupku. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila. 9/02. NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. stav 1. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu . br. Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti.učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Gž.75 - . koje je sud izvršio na zahtev stranke. 2010. 37. stav 5. odgovor je sadržan u odredbi člana 127. do 42. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. godine) . Zakona o sudskim taksama.član 101. godine) 114.10. 29/04 i 61/05). a u vezi člana 372. i 7. prvostepeni sud je . stav 5. Za prepisivanje sudskih akata. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Višeg suda u Nišu. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. stav 1. Član 103. stav 5. 3372/2010 od 25. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse.10. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava.11. U pogledu drugog pitanja. br. sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. stav 5. Zakona o parničnom postupku. u vezi člana 103. Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun. 28/94. Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103. tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. Zakona o parničnom postupku. 16/97.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe. 65/03 i 115/05). Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. stav 1. istog Zakona. 34/01. ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda.

Zakona o parničnom postupku. 2428/06 od 23. a dostavljena u jednom primerku. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U nastavku postupka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Članom 365. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska.PARNIČNI POSTUPAK 115. u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste. istu umnoži o trošku stranke. stav 1. isti umnožiti o trošku podnosioca. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. Iako je tačno da je članom 101. Zakona o parničnom postupku. u konkretnom slučaju žalbe.08. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat.76 - . stav 5. te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. stav 5. pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. da nema obaveze suda da u smislu člana 103. stav 6. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. nego će. ne može biti odbačen na osnovu člana 103. što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Ovo stoga. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. stav 1. broj 125/2004). godine) 116. stav 6. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. stav 5. koji je primenio prvostepeni sud. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat. prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. stav 5. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. predviđena članom 103. Zakona o parničnom postupku. pa će u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku. .2006. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. Zakona o parničnom postupku. u nedovoljnom broju primeraka. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. stav 1. Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka.

godine.primio 27. 366. godine odn.2010. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21. te da se po istoj moglo postupati. dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom. stav 1. pa i žalba. To i sam čini nespornim u navodima žalbe. godine bio dan kada je sud radio .05. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) .u smislu člana 106. prvostepeni sud će postupiti shodno čl.prema stanju u spisima . stav 3. te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? . godine. Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe. godine (kako je 05.04.77 - .2010. dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. tj. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. poverilac je . To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05. Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva.2010.2010.04. kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. kao i članu 364.07. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom.04. Prvostepeni sud je naveo da je 27. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. počev od 28.04. to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu.2010. godine. Da li se odredba iz člana 107. Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. godine.05.2010. računajući taj rok. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog . godine.05.05. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27. odnosno 06.2010. to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka).PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. i 367. U nastavku postupka. istog zakona propisano da se podnesci. da je to njegov poslednji dan.2010. 599/06 od 1. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu. stav 5. Kako je žalba podneta narednog dana.nisu osnovani. godine) ROKOVI (Član 102-104.4. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe. godine) 118. našao da je poslednji dan isticao 05.2010. to je pravilno prvostepeni sud.2006. 403/10 od 08. ZPP) 117.sreda.2010. Pž.02.

stav 3. pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta. istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. broj 125/04). stav 2. stav 2. oktobra 2005. obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . u smislu člana 296. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom. ZPP) 119. Prema stavu 2.tužba smatra povučenom. juna 2005. Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca. godine zastupala advokat V.2006. jer su zakonske posledi. i 14. godine sa upozorenjem. istog člana. aprila 2005. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361. kojim je utvrđeno da je tužba povučena. Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. godine u 12 časova. u vezi člana 296. Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. Zakona o parničnom postupku. stav 3.11.10.4.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. stav 2. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4. Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe). uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. Zakona o parničnom postupku.78 - . a prema stavu 3. godine) ROČIŠTA (Član 105 . ako je predat sudu pre isteka roka. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. u vezi člana 296. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta. Osim toga. i 25. godine punomoćnik tužioca advokat V. ako je podnesak upućen telegrafskim putem. stav 2. Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta .M.108. tačka 7.M. iz člana 108. zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije. oktobra 2005. stav 2. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108. marta 2004. na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Podneskom od 17. pa za donošenje pobijanog rešenja.

što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. dana 19. Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. godine. na osnovu punomoćja.2006.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite.R. stav 1. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296. Zakona o parničnom postupku. Rešenje je uručeno advokatu J. marta 2005. Rešenje od 12. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. J. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26. marta 2005. godine) . 8/2006 od 2. Prev. godine. i K. godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.J. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta. aprila 2005. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom. Zakona o parničnom postupku. maja 2005. stav 2. Gž. dana 23. stav 1. i 12. godine za 12.. aprila 2005. godine) 120.. Zakona o parničnom postupku i člana 6. stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. aprila 2005. stav 3. aprila 2005. stav 2. april 2005.79 - . april 2005. onemogućena da raspravlja pred sudom. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26. broj 125/04). Zakona o parničnom postupku. godine.R. iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5. Zakona o parničnom postupku.V.J. stav 2. Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. godine. pa je po oceni Vrhovnog suda. 71/06 od 8. 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.06. tač. Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. aprila 2005. Stoga. godine i novo zakazao za 12. stav 1. stav 2. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108. maj 2005. i tačka 12. aprila 2005. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K. tačka 7.02. prvostepeni sud je rešenjem od 12. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Nakon toga. godine. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17. Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12. marta 2005.2006.

za P.10. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje.06.2010.03. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje. Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku.U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog. . kao neblagovremen.115 ZPP. ZPP) 121. 950/2010 od 25. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.114.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 . izostanak nisu opravdali.282/09 od 15.2009.podnet po proteku zakonskog roka iz čl. kasnio 35 minuta. sud će taj predlog ispitati. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.10.2010.80 - . godine) 122. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta. kojim je putovala iz U. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem. u smislu ovlašćenja iz čl. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi.2009.11. na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15.godine.2009. s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19.godine jer je voz. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima. pa je prvostepeni sud saglasno čl.godine. od dana kada je to saznala. podnet od strane tužioca od 10.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja. u smislu ovlašćenja iz čl.2010. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19.03. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi.115 Zakona o parničnom postupku. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19.03.2010. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno.112 ZPP od 8 dana.godine tužbu smatrao povučenom. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti..

2009.09. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim. od dana kada je to saznala.10. podnet 7.godine.10.08.11.godine. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna.2009.2010. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16.81 - . .2009.11.03. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. a ne da li se lice.04. godine. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. Iz tih razloga.2006.2010. ranije važećeg Zakona). godine) 124.2009. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe. 844/11(1) od 07. Naime. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu. Zakona o parničnom postupku (član 111. u smislu člana 109. dana 7. prema okolnostima koje su dovele do izostanka.10.415/10 od 16.godine i da je istekao 3.03. godine – dakle. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka. pa je pravilno našao da oni nisu opravdani. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07. S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27.2011. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. poslavši ga preporučenom pošiljkom. kojim se tužba smatra povučenom P br.godine. koje je propustilo ročište.2009. godine. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. neblagovremen.2010.11. telefonom javilo sudu da kasni. Zbog toga. godine) 123. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju. iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana.2009.godine primio 26.PARNIČNI POSTUPAK Naime. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze. Iž.282/09 od 15. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu.godine.

te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište.12. opšte je poznata činjenica. godine) 125. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije. opšte je poznata činjenica. pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka.82 - . Naime. a kako je to uostalom naveo i . Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. 4279/06 od 7. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. odnosno uz isti. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. da je auto put tako opterećen saobraćajem.2006. Nasuprot ovim navodima. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv. Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti. Naime. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. odnosno neopravdanosti zakašnjenja. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. Nasuprot ovim navodima.

može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja. 4279/06 od 7. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296.03. odnosno uz isti. 11989/2005 od 20. primenom člana 103. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. Iz obrazloženja: Pravilno je. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka.12. Iz obrazloženja: Član 296.2006. godine) 126. koju je u ime stranke podneo advokat. a ne propuštanja roka ili ročišta. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. stav 6. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. stav 2. Zakona o parničnom postupku. da je auto put tako opterećen saobraćajem. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. stav 2. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti. godine) 127. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko. nakon ročišta. stav 2. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište.83 - . Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. tužba se smatra povučenom".

10. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka. Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl. godine) 128. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu. S obzirom na navedene odredbe.2009.2009. ispitujući njegovu osnovanost. oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje.2006. pre svega. pa kako on to nije učinio. to se pobijana odluka. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.član 478. zavisno od navedene ocene.12. pre svega.04. pre svega. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. i 476.02. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je. tačka 2. stav 1. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je. godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13.2009. morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. godine) . 112. stav 1.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. Zakona o parničnom postupku. Prema tome.84 - . pre svega. 3255/06 od 12. Zakona o parničnom postupku. od dana kada je za to saznala . a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.2010. pa se na osnovu člana 387. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem . godine. Međutim. Pž. godine ocenio opravdanim.10.10. stav 2.član 115. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja. godine. pa potom. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga.član 112. rešenjem od 01. 6637/10 od 25. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje . odnosno da je podnet predlog nedozvoljen. a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini.2009. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana. na osnovu člana 378.

10. kao dana propuštanja. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga. stav 2. od kada teče i objektivni rok.2007. i 25. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana. Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112. Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. Prema odredbama člana 112. stav 2. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. godine. godine) .2006. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 129. stav 2. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti). a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala.85 - . dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta. pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. i 7. jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112. Zakona o parničnom postupku dana 17.2. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta. i 14. Faktičko je pitanje. subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. od dana kada je za to saznala. godine. kada je isti odbacio kao neblagovremen. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. nego i razlog sprečenosti. 1027/07 od 23. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. godine) 130.11.2006.9. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje.10.2006.

a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu. da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan.2010.prema oceni suda . stav 2. dakle. Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. Proizlazi. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje. jer u njemu nisu ni predloženi odn. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. oktobar 2005.niti su priloženi niti su predloženi. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. na ročište zakazano za 25. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. u kome nisu predloženi odn. Ako dokazi . Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje.05. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima.PARNIČNI POSTUPAK 131. Ako su dokazi priloženi ili predloženi. Zakona o parničnom postupku. stav 2. dokazi ne mogu biti cenjeni. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti. godine) 132. jer .član 115. oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće . iako su uredno pozvani. da U navedenoj situaciji. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje.86 - . sud odbacuje kao neuredan .nisu verodostojni i nisu potpuni odn. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan. Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno.u konkretnom slučaju . Pž. U njegovom obrazloženju. Tužilac je . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. međutim. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi. 3033/10 od 13. ni priloženi dokazi. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan. Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja. se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune. razumljivo. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. a ne za njegovo odbacivanje.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka). Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka. Zakona o parničnom postupku.

u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. Iz ovoga dakle. stav 2. Zakona o parničnom postupku. u smislu odredbe člana 115. Zakona o parničnom postupku. stav 2. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama.P. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika. sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju. odbacuje sud kao neuredan. Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao.87 - . Iz ove odredbe. sud je shodno članu 115. 172/06 od 6. stav 2. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. ili se neuredan predlog. iako navedeno lice nije advokat. stav 2. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan. a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. U smislu odredbe člana 275. stav 4. a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. posledice koje su propisane u članu 115. stav 3. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. stav 2. dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj. Stoga. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. Shodno odredbama člana 115. Zakona o parničnom postupku. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Osim toga. Prema članu 115. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima. i 20.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj. godine) 133.2005. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave".2006. godine) . Da li stranku treba poučiti. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka.06. kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći.04. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika.

Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ocenu opravdanosti vrši van ročišta. što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. Prema odredbama člana 115. Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta. Prema odredbama novog ZPP . 5363/06 od 18. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga. a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje. Dakle. Naime. te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. to se žalba kao neosnovana odbija. tačka 2. stav 3. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje. i one na koje se poziva žalilac. godine) 135. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. stav 2. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. prema članu 115. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361. a za šta ima ovlašćenje. ZPP. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. odnosno za izostanak. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi. stav 3. . na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115.88 - . sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku. shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti.9. a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387.PARNIČNI POSTUPAK 134. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave. stav 1. bez prethodnog zakazivanja ročišta. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga.

stav 1. Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta. 166/06 od 24. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7.2006. Iz tih razloga. bez održanog ročišta. osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze.01. jer se na navedeni način. 2853/06 . kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom). imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. u smislu člana 113. godine) 136. stav 4.održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka. ZPP) 137.89 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. sud nije mogao bez održavanja ročišta. Zakona o parničnom postupku (član 115. Da li iz odredbi člana 121. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje.Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije). Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje.PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj. a potom oceni njihovu opravdanost. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje.09.2010. Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom. već samo pred zamoljenim sudom? . ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6. na kome bi izveo predložene dokaze. stav 4. sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka.u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. godine) ZAPISNICI (Član 115-123. prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da . Pž. 12081/10 od 24.

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor. Dakle. Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora. jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom.03.mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji. treba biti jako oprezan .2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji.96 - . a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. Međutim. primenjuje se princip lex posterior. po potrebi. naime. Najzad prema članu 17. važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji. bili oni dvostrani ili višestrani. a druga samo jedan od tih ugovora. Može se dogoditi. 1942/06 od 1. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima. Ukoliko odredbe o redosledu nema. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. Prema članu 16. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969). godine) 145. Međutim. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene . bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. forma i vreme dostavljanja. kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju. Drugim rečima. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1). I obrnuto. Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30.

dostavljen je tuženom.2006. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine tuženi nije bio uredno pozvan. već se nezavisno od tog saopštenja. tačka 7. kako je navedeno ročište održano. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl). tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3.2. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog. a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju. čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361.2006. a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način. godine. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.2006.V. Zakona o parničnom postupku. to za ročište od 9. 1942/06 od 1.12. kada stranka ima punomoćnika. poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu. U takvom slučaju.12. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija").dodatak. jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave. Kako se na osnovu člana 132.2007.1. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. godine) .1. Iz iznetih razloga. tačka 7. 1154/07 od 23. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju. godine.2007. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. Na navedeno ročište od 12. 8/1955).2007. godine. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio.2006.PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. godine) 146. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta.1. Zakona o parničnom postupku. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik. br. stav 2. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja. pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku. Prema stanju u spisima.12. godine. pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu. godine i 9. koje su održane 12.2007.11. odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. stav 2.2006. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž.03. Zakona o parničnom postupku. S obzirom da isto ročište nije održano. umesto njegovom punomoćniku. sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku. Ako stranka ima punomoćnika – advokata.97 - . pa su stoga žalbeni navodi osnovani. te se na osnovu člana 376. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" .

ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena.. stav 1. Zakona o parničnom postupku. ni punomoćnika.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K.2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak. ukazuje. a što nije učinjeno. da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac . ali za koga se navodi da je komšija.. propisano je da se dostavlja. a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu.skupština Opštine ili Mesna zajednica. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način. Prema stavu 2. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16. a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu. Prema članu 133. Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata. Iž. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132. advokatu.98 - . Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava.PARNIČNI POSTUPAK 147. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. 1124/06 od 1. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142. zaključkom od 13.6. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka.2. doduše posredno.2006. stav 3. matični broj i poreski broj poverioca.2. čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. ZPP) 148. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji. Dostavljanje pismena punomoćniku. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način. na koju se i žalbom izvršnog poverioca. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku.

odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . Pž. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu. i 4. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. 3. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu. aprila 2005. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno.2005. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. Zakona o parničnom postupku. časa i razloga odbijanja prijema. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. i člana 138. godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145. stav 2 ZPP. Shodno odredbi člana 138. te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka.09. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139.prostorijama (na stolu) tuženog. ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena. godine. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga. licu ovlašćenom za primanje pismena. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. 7578/05 od 6. godine i nalazom i mišljenjem veštaka.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica. Naime. ZPP) 149. što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena.99 - . aprila 2005. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr. st.

butik se ne nalazi na datoj adresi. pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru". Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena.30 u U. već se tuženi nalazi na istoj adresi. Zakona o parničnom postupku. očigledno nije nastupio. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda. da niko nije pronađen.2009.2010. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku.06. pa je ročište od 17.02. Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom. da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud. predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan. godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara. godine) 151. godine) 150. Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak. očigledno s pozivom na član 139. Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? . ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti..jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R.100 - . Taj slučaj. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17. naime.. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda..02. dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito." Nakon toga. 1373/10 od 24. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda.. Pž.sada tuženog. "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl).02. po rečima komšija.2009. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti. Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr. Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik. iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda.PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte. a o tome ne obaveste sud.T. S toga. Za privredne subjekte. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan.2010. stav 4.br. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu. a zatim je uneta konstatacija: ".

te se istinitost tih podataka pretpostavlja. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. prebivalištu.10. godine) 152.2005. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. stav 4. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske. Zakona o parničnom postupku? . odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način. godine) 153. stav 1. istog člana je propisano da ako oni to ne učine.2006. Međutim. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu. a stranka o tome nije obavestila sud. prebivalištu. da kada u toku postupka dođe do promene adrese.09. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud. i 25. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139. stav 4. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu. a o tome nije obavestio sud. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice.11. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20.101 - . "nepoznat" ili slično. tako da sud nije više u obavezi. podatke o novoj adresi. i 14. a u smislu odredbe člana 140. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće. i 7. dužni su da o tome odmah obaveste sud.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. odnosno sedištu. Stavom 2. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. stav 1. Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz. pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu. boravištu? Odredbom člana 139.

Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. Iz obrazloženja: S obzirom da je. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna. a da je nakon toga. uz takvu napomenu dostavljača.07. stav 1. primenjuje se u dve situacije: 1. Zakona o parničnom postupku. shodno članu 139. pa i ona koja se lično dostavljaju. na koju adresu je primio prethodna pismena suda. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. i 25.pravnog lica) je nea. i 14. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak.10. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese. U tom slučaju će se sva pismena. Zakona o parničnom postupku. Prema stavu 2. Zakona o parničnom postupku. godine) 154. nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. u skladu sa članom 139. pa i pečat primaoca . nije podigao pošiljku i sl. Zakona o parničnom postupku. istog člana.102 - . koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud.11. zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. kao način dostavljanja predviđen članom 127. da je na njoj vršeno dostavljanje. Dokazni predlog . ali je primalac odsutan. a o čemu adresant nije obavestio sud. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140. tuženi odseljen sa adrese iz tužbe. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. stav 2. ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini. Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice. 5153/06 od 13.2006. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. 1. 2. s pozivom na član 100. i 3.2006. U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. stav 2. to je prema članu 139. Zakona o parničnom postupku). st. prema napomeni dostavljača. godine) DOSTAVNICA (Član 148. 2. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. kao što su sudske odluke. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog. ZPP) 155. pravni lekovi. dostavljati preko oglasne table suda. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. Zakona o parničnom postupku. a o kojoj promeni nisu obavestili sud. Tuženom. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci.i 7. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna.

Iz tih razloga. godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi. Zakona o parničnom postupku. izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način.07.2009. Troškovi parničnog postupka. Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . shodno odredbama čl. Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu.član 144. Zakona o parničnom postupku.02.član 128. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica. 149. Drugog opštinskog javnog tužilaštva. jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom.da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito .član 230. U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost . ZPP) 156. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27. Potvrda o izvršenom dostavljanju . u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi.padaju na teret suda. 360/10 od 08. godine .važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu. a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. nedokazani. stav 3.2010.dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača. Naime. . podneta 10.prema stanju u spisima . licu ovlašćenom za primanje pismena . na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika . s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema . Iž. koji se primenjuje u postupku izvršenja.odbačena je tužba tužioca . U smislu člana 250.Republike Srbije. žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) . i 150. Dakle. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica. s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice. bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata.2010. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK dekvatan.član 250.su neosnovani. Zakona o parničnom postupku.01. trebalo on da snosi . godine.103 - . Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka .

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana. godine odn. koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 157. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona. drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja. 149.03. "Svaka stranka snosi svoje troškove.2011. stav 4. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima. shodno članu 159.2010. godine. Pž.član 157. Pž. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog. Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio. u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157. ali ne i pravo na nagradu" . ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih.član 157. stav 2. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. 149. primenom odredbi čl.član 157. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. kada stranka delimično uspe u parnici. trebalo da snosi javni tužilac. godine) . moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka. 150. po odredbama ovog zakona. 11619/10(2) od 21. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova.2010. Tuženi. i 159. 7829/11 od 21. stav 3. 150. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" . Zakona o parničnom postupku. što tuženi nije učinio. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac.09. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. stav 1. Zakona o parničnom postupku. stav 1.104 - . O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. stav 2. to je pravilna odluka o troškovima. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl.09. Dakle.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04. doneta na osnovu člana 149. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.2011. su neosnovani. i 159. do zaključenja glavne rasprave. "Troškovi koje bi. isplatiće se iz sredstava suda" . 01. istog zakona.02. prema procentu njenog uspeha u parnici.

kao i o visini troškova. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima). i 159. godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata).član 149. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Ako stranka delimično uspe u parnici. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 158. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan. 1518/10 od 19. stav 2. odlučiće ceneći sve okolnosti . Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl. sud može. 158-4/9 od 05. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. Sud je. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka. jer ih tuženi nije ni opredelio. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. Naime. 149.2011. Pž. 803/2011 od 19.10. prilikom odlučivanja o troškovima postupka. Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka. s obzirom na postignuti uspeh. Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. godine) .05. godine) 159. Odredbom ZPP propisano je da sud će. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka.2010. prema stavu Višeg suda. jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje. imajući u vidu nalog drugostepenog suda. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.član 150. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud nalazi.09. 150. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Zakona o parničnom postupku. Gž. O tome koji su troškovi bili potrebni. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova.2009. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku. Ostale troškove nije priznao. Prvostepeni sud je. odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova .105 - .

uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. godine) . a o tome koji su troškovi bili potrebni. 10832/06 od 23. godine. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice.11. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi. s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata.2005. godine. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. Bez obzira što je dug plaćen u docnji. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe.02. platio 29. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove. 249/10 od 23. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22. Ipak. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe.2007. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. ali pre podnošenja tužbe. kao i o visini istih. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi. Ako je dug plaćen u docnji. Izbor advokata van mesta suđenja. Gž. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. odlučiće sud ceneći sve okolnosti.12. Zakona o parničnom postupku. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Međutim. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu.106 - .2010.2006. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao. deseti i jedanaesti mesec 2005. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni. godine) 161. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. Članom 154. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. izvršeno posle podnošenja tužbe. izbor advokata van mesta suđenja. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.1. Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru.PARNIČNI POSTUPAK 160. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud. deveti.2005.2. pa time i troškove istog. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove. godine. godine. ovog Zakona (član 150. odnosno 29. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Pošto nisu nužni za ostvarenje prava. Tužilac. stav 1. Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku.član 150. Kako to nije učinio.04. poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana.2011. u skladu sa članom 65. . jer nije pružio dokaze da je te troškove imao. Pž. 791/11 od 21. godine) 163. stav 1. i članom 159. 7794/10 od 29.po oceni Privrednog apelacionog suda . Iz obrazloženja: Podneskom od 25. U smislu člana 154.u smislu člana 161. godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka. ranije važaćeg Zakona). da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 162. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci.107 - . kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice . u vezi sa članom 150. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . stav 1. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. sud odlučuje ceneći sve okolnosti . prema istom izvršnom dužniku.ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza. stav 1. godine) 164. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta.2010. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka. a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan. Kako to nije učinio. Pž. Za vođenje postupka.12. stav 4.03. Sud će. bio je u obavezi da.rešeno kao u izreci.pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. ranije važećeg Zakona). nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. kao i o visini troškova. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova. u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda. troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni. Takođe. Zakona o parničnom postupku . O tome koji su troškovi potrebni. Zakona o parničnom postupku (član 150. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. dostavi i sporazum odn.2010. uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak. pa je . ugovor kojim je to bilo dogovoreno. stav 4. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. Zakona o parničnom postupku (64.

pravilnom primenom odredaba čl. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 2496/2010 od 03. ceneći sve okolnosti. prvostepeni sud je bio dužan da. pa je . pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima. i 150.05. istog Zakona. Zakona o parničnom postupku. Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može. nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu. uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . pri donošenju nove odluke o troškovima. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke.član 149. Zbog toga je. godine) 165. kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn. stav 1. opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. uz odgovarajuće obrazloženje.član 149. pravilno je prvostepeni sud. donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano.član 150. uz potpuno prihvatljivo obrazloženje.06. . Zakona o parničnom postupku. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361.108 - . Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova.dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao.2010. Pž. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. godine) . pri odmeravanju troškova i odluci o njima. stav 2. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima. kursnim razlikama u plaćanju. stav 2. 149. pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. 7384/2010 od 06. Pž. pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. tačka 12. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano. Na osnovu člana 376. kao i celokupni tok postupka. Zakona o parničnom postupku . Prvostepeni sud će. odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. Imajući u vidu citirane odredbe. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom. Zakona o parničnom postupku. isto delimično izmireno.2010. s obzirom na postignuti uspeh.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda. uz detaljno i jasno obrazloženje.ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. Sud. Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove .

21. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse. bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi.00 dinara. to se utvrđivanje vrednosti. stav 2. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima. odredbama član 150. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. do 27. Zakona o parničnom postupku. Prema član 28. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja. U skladu sa ovim odredbama. kao vrednost se uzima iznos od 10.2007. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. Zakona o sudskim taksama. prema članu 29. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. istog zakona. koja je merodavna samo za obračun sudske takse. stav 2.00 dinara . stav 1. predloga. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti. u smislu člana 21.PARNIČNI POSTUPAK 166. to je. . Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja.2. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. prema članu 34. odnosno merodavna vrednost predmeta spora. označava i opredeljuje prema vrsti spora. molbe zahteva i dr. merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi. uz podnesak o povlačenju.109 - . po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini. 21-28č. sastava suda. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. pre utuženja. označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl. navodeći da je. i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. 585/07 od 7. godine) 167. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima.000. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora.250. S druge strane. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. ali je troškove tražio. Zakona o izvršnom postupku. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20.

u smislu člana 202. u smislu člana 157.12. Ovo je neophodno da bi mogao.shodnom primenom navedenih odredaba . godine) 168. tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. prema stanju u spisima. . a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). imajući u vidu navedeno.2010. pravilno . koji povuče tužbu. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac. tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja.12.Dakle. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo.član 153. Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. Pošto. Zakona o parničnom postupku. Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu. 7183/10 od 09. konstatuje da je tužba povučena. jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. godine) 169.110 - . Zakona o parničnom postupku. dužan da tuženom naknadi parnične troškove. Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja.2010. Pž. može osloboditi obaveze njihovog plaćanja. na osnovu iste odredbe. Zakona o parničnom postupku (član 196. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe. te da odmah po izmirenju povuče tužbu. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog . mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove. Pž. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ranije važaćeg Zakona). to je. nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena. istog Zakona (član 153. Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog. da se oslobodi obaveze plaćanja troškova. Članom 157. a ne javno pravobranilaštvo. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. u smislu citiraneodredbe. u smislu člana 158. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se. to je . 6579/10 od 29. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu.

st. godine) 171. 1. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT". januara 2005 godine. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br. Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka.00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. Zakona o parničnom postupku. 1 474/10(2) od 26. što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.111 - .2010. Tužiocu u smislu člana 150. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. Gž. tada isti nije opredeljen.sastav Zahteva po AT". Članom 7.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. kao i njihovu visinu. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke. na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. naime. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. . godine) 170.050. 11862/05 od 17. Naveo je. na teritoriju Republike Crne Gore. Članom 2.10. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo. odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159. već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . i 2.04. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. u skladu sa zakonom i drugim propisima. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije.2006. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti. da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. Žalba tuženog je osnovana. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

112 - . i 2. sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev. godine. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl. i to putem podneska od 28. novembra 2005. Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe). 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. dostavljeno mu je 3. jula 2005. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28.000. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. st. godine)." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. analognom primenom člana 159. ovog zakona. tokom postupka jedino na ročištu od 3. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. Zakona o parničnom postupku. Prema članu 159. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž.01. 1. ali ih ni tada nije opredelio.2006. novembra 2005. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. godine). novembra 2005. godine. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. 150. i 159. broj 125/2004). godine. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa. kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. Naime. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153. godine. ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi. člana 159. jula 2005. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. jula 2005. 149. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". punomoćnik tuženog je rešenje od 5. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu. stav 7. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. novembra 2005. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe. februara 2003. nego znatno docnije. Međutim. godine zatražio troškove. zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno.00 dinara u roku od 8 dana. niti prilikom raspravljanja na ročištu. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 153. godine) 172. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. septembra 2005. jula 2005. Žalbu tužioca na rešenje od 19. Žalba tužilaca nije . 451/06 od 24. godine. godine. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove.

broj 125/2004). O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava). godine) 173. godine .113 - .PARNIČNI POSTUPAK osnovana. stav 7. u toku postupka.član 159.član 159. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. U postupku za koji je postavljen. Samim tim na osnovu čl. Zakona o parničnom postupku.00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku .00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. 150.2010.rešenjem od 02.09. februara 2006.2009. a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari. O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. stav 1. Iž. 1236/10 od 22. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika.10. Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16. ako su za to ispunjeni uslovi. prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog.11. Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. posebnim rešenjem. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine. parnični troškovi iz člana 163. stav 4.04. i stav 6.250. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159. Tuženi je podneskom od 23. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika. za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju. te je . i 153. marta 2006. godine) 174. godine.2009. posebnim rešenjem. jer predsta. 149. Pravosnažnim rešenjem od 14. Pž. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje. stav 1.2006.naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos. To znači da. 3491/06 od 1. Naime. on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".750. februara 2006.

114 - . zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. Međutim. u vezi člana 165. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. septembar 2005. kao u konkretnom slučaju. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. a iz ovoga proizlazi da. odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu. 4639/2010 od 11.. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. kao neblagovremen i nepotpun.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). Žalba tužioca je neosnovana. stav 1. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju. kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 . Zakona o parničnom postupku.173. kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. Otuda. U konkretnom slučaju. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke.11. Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164. i u podnescima (član 100. a u protivnom prekludirana je u pravu. odredbe člana 165. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka. da bi stranka. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka. godine. ZPP) 175. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano. odnosno glavne rasprave. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1. Pž.2010. stav 2. Odredbom člana 80.. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu. shodno čla.

Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1. ZPP) 176. budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. shodno članu 387. Za. stav 1. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30. februara 2006. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 . Naime. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. godine. već mora da bude i sadržajno određen. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. kada se odredbe člana 164. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva. a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti. stav 1. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 3306/06 od 19. već i šire. istog zakona. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu. tačka 2) Zakona o parničnom postupku. Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje.190. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181.115 - . godine. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2. u vezi člana 165. posebno sa odredbama i članom 100. člana 165.1. ili su one već nastupile.3. člana 165. koji regulišu ovo pitanje. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5.2005.2006.PARNIČNI POSTUPAK nu 164. već je to učinio dana 24.2. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline. kao i na životnu dob. septembra 2005.2005. godine. godine.04. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka. Po nalaženju ovog suda. Zakonska norma stava 2.2005. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. pa kako tako nije postupio. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti.

Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku. stav 3. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni.116 - . Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu.2005. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a ne određujućeg podneska. godine. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog.PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 5488/05 od 15. ili su one već nastupile. a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. te se u smislu odredbe člana 300. Gž. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" . stav 1.198. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. Zakona o parničnom postupku. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. 13/05 od 28. godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 . Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice.član 187.član 188. vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" .3. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn. Zakona o parničnom postupku. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice.2005. 03. svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno. stav 1. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke. da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. ZPP) 177. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta. 2005. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku. pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30. U tom smislu. Po mišljenju okružnog suda. . i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak.06. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku. "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka.

Tužilac je .2011. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna. Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti . Zakona o parničnom postupku. čija visina nije određeno navedena. vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora. Pž. Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti. stav 1. a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate. tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo.član 100. 100. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn.preko punomoćnika . 1297/11 od 29. Pž. To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103. istog Zakona. dokaze koji utvrđuju ove činjenice.u konkretnom slučaju . dakle i tužbu.700. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. godine) 179.član 103. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl. 1. to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn. 8414/10 od 29.117 - . Sud će odbaciti podnesak. glavnog traženja. stav 1. i stav 6. niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari. Zakona o parničnom postupku. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 178. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. . bilo moguće odrediti. i 6. Zakona o parničnom postupku. označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate. i 187.advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni.04. U tužbi sa više tužbenih zahteva. st. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . na osnovu člana 188.član 187.06. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat.2010.

činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. 188.PARNIČNI POSTUPAK Članom 187. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. 188. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP).12.118 - . njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv.2009. Takođe. 3190/09 od 15. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu. već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. Zakona o parničnom postupku. ZPP. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. stav 1. budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio. stavom 3. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. godine) 180. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . u skladu sa odredbom člana 395. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate.

Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom. a ne protiv cedenta i cesionara. i 20. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. stav 1.119 - . u obliku ili roku utvrđen ugovorom. godine) 181. ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. označi cedenta i cesionara. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. da investira u subjekat privatizacije na način.2005. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan.09. s obzirom na prirodu samog obaveštenja.11. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. Zakona o upravnim sporovima. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. tražeći poništaj ugovora o cesiji. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. br. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). tačka 2. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. čiji se akt osporava – (član 14. tj. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) . 8166/09 od 27. a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo. 49/96).PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . u vezi člana 100.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2009.

sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. oktobra 2005. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine. 1942/06 od 1. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. broj 125/2004). godine) 183. Prema tome. a isti po tom nalogu ne postupi. godine) . U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik. prevođenje će se obaviti o trošku tužioca.2006. to je zahtev u označenom delu. koja su navedena. jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti. koje je doneo prvostepeni sud. prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka. prema nalaženju ovoga suda. zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima.05. prema nalaženju ovoga suda. već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva. Međutim. a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. tužilac po tom nalogu treba da postupi.PARNIČNI POSTUPAK 182. kao i sve podneske.03. 218/06 od 24.120 - . On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena. odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. godine.2006. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku.

jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora.04. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. godine do isplate. u skladu sa odredbom člana 395. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i .531. godine izvršio plaćanje u docnji ili ne. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu.2006. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe.PARNIČNI POSTUPAK 184. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Pž. godine i 23. Takođe. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. godine) 185. Članom 187. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. januara 2006.121 - . njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze. te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. stav 2. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. stavom 3. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga. februara 2005. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. Kako se shodno članu 262. stav 1. januara 2005. 1921/06 od 20. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje.

i 300. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi. Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. 299. odredbe čl. jer odredbe čl.2005. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. 12/06 od 6. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. koju je u ime stranke podneo advokat. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. st. to je pravilno prvostepeni sud. godine) 186.122 - . tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 1. i 3. Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. i 300. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora.2006.04. člana 187. i 3.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti. u stavu 3. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini. 103. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. s obzirom da odredba člana 103. Dakle. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta. 3469/05 od 30. jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. poništaj ugovora.03. 1. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave. broj 125/2004). stav 1. Zakona o parničnom postupku (npr. stav 6. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. a na njemu je bio teret dokazivanja. Gž. 299. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio. iz odredaba st. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi. proiz. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. 299. Osim toga. godine) 187. pa se zato i odredba člana 187. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom. i 300. Naime.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. Prema odredbi člana 187. st. a što je obavezan element tužbe. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe. stav 1. jer se po takvoj tužbi može postupati.2005. jer je odbacio tužbu. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. a da je . ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. stav 3. osim ako zakonom nije drugačije određeno. i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. stav 1. Kada je podnesak. Članom 103. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. U stavu 6.2006. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan. godine) 189. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. da će sud odmah odbaciti tužbu. ne čini tužbu neurednom. koju je u ime stranke podneo advokat.123 - . Zakona o parničnom postupku. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. stav 1. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti.09. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . od 1.01. a u vezi sa članom 187. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena. kad nadležnost. dakle. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti. Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi. stav 6. 6569/05 od 27. do 5. Zakona o parničnom postupku. koji je u ime stranke podneo advokat. i 20.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) 188. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata.

Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. Žalba je osnovana. inostranstvu. ima prebivalište u Crnoj Gori odn.2006. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. te istovremeno nije primenjena odredba člana 100. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. godine) 191. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89.5. pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. Tužilac je podneo žalbu. stav 6. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. Gž. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci. 84/2010 od 11.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima. Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. stav 1. U takvoj situaciji. Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. Naime. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103. Zakona o parničnom postupku. a ne na kraju teksta tužbe? . izdao punomoćje advokatu u Srbiji.2010. istog zakona. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. isti je ovlastio odn. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. 2054/06 od 25. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž. koje se nalazi u spisima predmeta. a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103. prema navodima iz tužbe. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti. koji je advokat. Iako tužilac.02. stav 6. Međutim. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način. ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. imajući u vidu stanje u spisu. u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. Punomoćnik koji je advokat. Prema tome. Zakona o parničnom postupku.124 - . stav 2. godine) 190. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti. pa time i tužba.

tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. Stoga. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. Naime. godine. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. marta 2002. tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro. pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. godine) 193. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup. te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja. ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. bez potrebe produžilo parnični postupak. te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja. jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca.125 - . pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava.2005.09. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2.09. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Navedenim članom. Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. protivtužba. pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna. godine. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20. dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja. kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja. godine) 192.2005. a ne i na konvertovani deo kamate. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1. od kada se isključivo koristi euro. Budući da glavni dug nije plaćen. Dakle. marta 2002. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje.PARNIČNI POSTUPAK Članom 100. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1.

Zakona o parničnom postupku). tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. se ne odnose na pravna lica. i 361. tj. 265. Samo izuzetno. Prema članu 17. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103.10. jer tužilac. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. tako i tužioca. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. Zakona o parničnom postupku propisano. odnosno sedište stranaka. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. godine) 194. jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482. Prema odredbi člana 16. postavlja se pitanje. a prema odredbama Haške . Pž. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. istog zakona. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. i to su roditelj ili staratelj tog lica. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. sadržinu izjavu i potpis podnosioca. tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100. Zakona o privrednim društvima. Da ju je napravio. 11438/05 od 24. u roku koji mu je odredio sud. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. prebivalište ili boravište. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. Jer. i to privremenog zastupnika iz člana 79. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku.126 - . stav 2. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. predmet spora.2005. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. naziv firme. da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar. ime i prezime. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe.PARNIČNI POSTUPAK nika. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. Zakona o privrednim društvima. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. overenog od strane sudskog tumača. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. putem ovlašćenog sudskog tumača. Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. Ovaj termin. Tačno je da je odredbom člana 100.

poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu. nije potpisao punim imenom i prezimenom. ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati. 43/91 sa izmenama i dopunama). overenog od strane sudskog tumača. Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe.2005. Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. 3255/06 od 12. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo. 1942/06 od 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.04. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo.03. Zakona o parničnom postupku . tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva. 1. Zakona o parničnom postupku. overenog od strane sudskog tumača. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku. br. sve neophodne elemente predviđene članom 100. Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. februara 2006. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena. jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata. godine) . 100. 7062/05 od 27. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. Međutim. st. 187. Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom. i 6. a uz tužbu dostavio uredno punomoćje. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje.2006.127 - . godine) 195. i 103. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. broj 125/2004). Sledom rečenog. te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva."Službeni glasnik RS". broj 125/2004). jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. našao da tužba nije uredna.06. godine) 196. novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".

U smislu člana 192. i kopiju dostavi protivnoj stranci). 3462/07 od 18. da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su. upućeni na parnicu. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu.prema stanju u spisima . radi njihovog utvrđenja. odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. godine) 198. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente.4. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. Članom 100. protivtužba. stav 6. čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima. zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba. Postupajući po nalogu prvostepenog suda. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu.dana 13.04. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio. Zakona o parničnom postupku (član 187. ranije važećeg Zakona). 100. između ostalog i potpis podnosioca. tako što će se izjasniti da li su. tužioci su. godine. da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda.2010. . Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. Član 101. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca. Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29. pa je pozivajući se na odredbe čl. Međutim.2010. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud.128 - . jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. i 101.09. stav 2. dok oni za protivnu stranku ne moraju.2010.2007.PARNIČNI POSTUPAK 197. već je potrebno da je po istom i postupila odn. stav 1. što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka.08. uz podnesak od 07. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. godine.

tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana. Da li parnični sud može da odbaci tužbu.03.129 - . Oni nisu postupili po nalogu suda. i 3. godine) 199. Imajući sve to u vidu. Međutim. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. st. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. godine. a shodno odredbi člana 103. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. mora da sadrži. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu. u vezi člana 101. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi.činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. U konkretnom slučaju. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. st.01. koga . Zakona o parničnom postupku. Do zaključenja glavne rasprave 11. stav 1. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. shodno članu 192. tako da su. ranije važećeg Zakona) . odnosno dopune. Pž. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda. 1. Zakona o parničnom postupku (npr. zatim . godine) . godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu. Zakona o parničnom postupku. a ako bude vraćena bez ispravke. godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. i 2. nije bilo. kao inicijalni akt.11. u smislu odredbe člana 103.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupka (član 187. i 2. 7867/2011 od 23. odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku. u predmetnoj situaciji. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103. 1.2011. te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26. bez uticaja su na drugačiju odluku.2011.01. st. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata. stav 2. i 3.tužbu odbacio. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena. u vezi člana 103. svojim ponašanjem. na ročištu od 15. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . u smislu odredbe člana 187. Tužba.2011. Žalbeni navodi.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi. utvrđenje prava svojine i sl).06.2005.2011. primenom člana 192. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. 1. 1.2011. st. i 20. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine.05.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26. stav 4. poništaj ugovora. kao i druge potrebne podatke. sud će istu rešenjem odbaciti. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda. Zakona o parničnom postupku (član 187. st. i 4. pa im je sud u više navrata. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. 1.

2011. Pž.1997. a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima. tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . 3200/2011 od 23. strana ugovornica ima mogućnost da. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu.član 124. reč je o vansudskom raskidu ugovora. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu .nije dozvoljeno. Zakona o parničnom postupku (član 188. već se na istu situaciju primenjuje član 124.). Zbog povrede ugovora.06.je pravilan. godine) 201. Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen. kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku . Zakona o obligacionim odnosima. u skladu sa članom 194. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) . jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi). tužilac u u stavu 1. a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka. zaključenog dana 20.u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe. strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos.11. ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu. Zaključak prvostepenog suda da . kao ugovornih strana. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. Naime.130 - . Naime. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. U konkretnom slučaju. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom. druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom. godine. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl.PARNIČNI POSTUPAK 200.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio. U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora.

05. Zakona o parničnom postupku. godine) 202. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora.2006. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes . Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva. Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188. Zakona o parničnom postupku. dozvoljena je. Zakona o parničnom postupku.131 - .član 188. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice.01. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut. bilo zahtevom za naknadu štete. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 5251/2010 od 30. Kako se radi o utvrđenju činjenice. 8270/10 od 19.09. pravilno zasnovao na primeni člana 188. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. kada je to posebnim propisima predviđeno.PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. prvostepeni sud je pravilno. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica. godine za zaštićene žigove.03. čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. pri tome.2003. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. . ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu. već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede . koji je tužilac zaključio sa drugim licima. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave.2010.određenoj srazmeri. Pž. Dakle. Svoju odluku je. pozivajući se na član 188.01. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20.2003.2010. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima. čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima). odbacio protivtužbu. godine. kao i licencnog ugovora od 01. godine) 203. Pž.

00 USD. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva.D. 147/04 od 8. 4660/05 od 17. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. što predstavlja 66.00 USD.određenoj srazmeri.. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378.. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu.D.199. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka.17 USD. jer predmet nisu pravna. što nije učinio.33% suvlasničkog udela. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.500. srazmeri (26. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa . da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. već faktička pitanja. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja.699. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E.73% suvlasničkog udela. što predstavlja 6.882. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.2005..PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. iznos od 251. visina uloga. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge. što predstavlja 26. Saglasno iznetom. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana.. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.199. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća... Stoga." DOO u B. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. i tako imao pravo odlučivanja. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga.V. Ovo zbog toga. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja.. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. godine) .2002. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. Zakona o parničnom postupku. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. kao pravnoj činjenici.94% prema 6.D. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. iz B.56 USD.06. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine.D.17 USD. iznos od 25. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. Pž.3. tužioca drugog reda . iako je njihova vrednost 251. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem.882. što iz tužbe.2005..000. o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. te postavljenog tužbenog zahteva. te da na taj način prevari i ošteti tužioce. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. direktora i osnivača.9. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . iznos od 102. dajući razloge.94% suvlasničkog udela. kao pravnom odnosu.33%). Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. tj.132 - . a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . kao nove i da predstavi da iste vrede 327. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. iz B. godine.17 USD.73% prema 66.

Gž.00 dinara.500. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost.00 dinara.2010. koji stvara obaveze između ugovarača. ne radi se o utvrđivanju činjenice. a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice. 237/2010 od 18.500.ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji. Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. i 14.10. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188.000.133 - .500.000. i 7. novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini.ukoliko ga ocenjuje ništavim . Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4.PARNIČNI POSTUPAK 204. i 25. te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica . Posle ovoga. Naime. Kao strana iz predugovora. . Da li deoničko društvo – osnivač. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao. godine) 206. Zakona o parničnom postupku. a smatrajući da . godine) 205.prvostepeni sud odbacuje tužbu.11.2006. predugovor stvara obaveze između ugovarača.02. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Rešenjem privrednog suda iz 1991. Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2. Zakona o parničnom postupku.000. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji. Što se tiče kapare.

Zakona o parničnom postupku. jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije.04.09. stav 1. u vezi člana 388.dug u naznačenom iznosu. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03.2007. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo . po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar.2007. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. godine.2006. godine do 31. Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu. stav 2. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. pa je našao da je žalba neosnovana. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora. godine) 207. tačka 12. godine iznosi naznačenu sumu. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. ne znači sama po sebi.07. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku. Tu. Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju. 650/2010 od 22. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1.08. Gž.134 - . koja parnica je u toku . da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu. tražeći troškove drugostepenog postupka. Naime. Zakona o parničnom postupku. godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360. Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372.2010. stav 2. Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos. Imajući u vidu takvo stanje stvari.2006. da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke.08. Takože. godine. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372.2010. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti.a sve radi naplate utroška isporučene električne energije. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi.03. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva.

Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Zakona o parničnom postupku. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice. odredba člana 302. i 25. Zakona o privrednim društvima. Imajući u vidu izneto. kao što je uradio pobijanim rešenjem. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. uz povraćaj sredstava i naknadu štete. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom.2006.135 - .08. prema nalaženju ovoga suda. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. Stoga. prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige. koji je osnov za upis hipoteke. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom. tačka 3. stav 1. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. 4463/06 od 31. br. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo.2006. i 14. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188. .10. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo. Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima.. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. godine) 208. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. a na osnovu člana 387. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice. Pž.11. znači da je raskid prihvatio. Zakona o registraciji privrednih subjekata. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar. godine) 209. Iz navedenih razloga.

ako nije šta drugo određeno. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom. Zakona o parničnom postupku. ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. Pitanje. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. 338/05 od 20. U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. Prema tome. pod 4. kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida. stav 2. na osnovu člana 288. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. 22-23. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. raskinuti ugovor prostom izjavom. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. godine) 210. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno. Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu. da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora.2005. Postoje dve vrste ovih prava. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro. s obzirom da je članom 124.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188. pravni preobražaj). Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. str. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Prev. tako da ih treba poništiti. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo. druga stranka može. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. Zakona o obligacionim odnosima). govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć.136 - . Sledi.09. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

već se isto može samo utvrditi. a za to nema zakonskog osnova. tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. već prema uslovima iz same obligacije. Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog. niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. pa stoga . godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 .201.11. i 25. Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa.09. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase.i 7. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika. Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti. Stoga. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja. dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo. Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova. i 14. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja. Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne .143 - . Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. Zakona .2006. Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva. Naprotiv.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe.shodno izričitim odredbama člana 194. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi. ZPP) 220. prema nacrtu glavne deobe.PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima. Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju. a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih.

2011. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku. 2.144 - . Kako je shodno članu 378. istog zakona.03. osim toga. februara 2005. godine. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. jer citiranim odredbama člana 190. Prema odredbama člana 190. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. Stavom 4.PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. godine. i 4. godine. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. Pž. godine. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno. Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. stav 8. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. istog zakona. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. februara 2005. Identično rešenje sadrži i član 350. februara 2005. a. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. februara 2005. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23. st. Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. februara 2005. 8769/10(1) od 3. stav 8. Zakona). to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. rešenja koja su objavljena na ročištu. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe. I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. februara 2005. 2. stav 2. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku. pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. godine) 221. godine počeo da se primenjuje. godine. stav 4. i 4. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. st. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste.

godine) 222. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). i 20. Kako shodno navedenom članu. tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. godine. februara 2005. U toku spora tužilac je preinačio tužbu. bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja. to više nema obaveze iz člana 350. već navedeno rešenje shodno članu 350. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava.145 - . dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem. jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način. u članu 193. i 25. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .11.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru.06. objavljeno na ročištu. čim je objavljeno na ročištu. stav 1. Zakona o parničnom postupku. i 14.2005. stav 4.2006. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi. Tuženi je u toku postupka. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama.09. Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. Kako ceniti prigovor zastarelosti. Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe. novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. nakon preinačenja tužbe. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama. stav 7. te dostavom zapisnika. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. godine) . a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. jer je to citiranim odredbama izričito isključeno. i 7.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23. onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. stav 2. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje.

bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Gž. 40/2006 od 8. godine) . broj 125/04). zahtev punomoćnika tuženog od 7. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze.2006. stav 3. Promena pravnog osnova potraživanja.655. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze.146 - . Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom. decembra 2000.00 dinara. oktobra 2005. ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7. Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom.655. već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu. u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338. godine) 224. jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK 223. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338.05. stav 4. godine. a u prvobitno opredeljenoj visini. 1823/06 od 24.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. oktobra 2005. donoseći rešenje o ispravci. jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije.06. a ne opredeljujući u tom podnesku. stav 2. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. tačka 7. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio. Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. oktobra 2005. godine. s obzirom da postupanjem protivno članu 193. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud. u vezi člana 194. o preinačenju tužbe nije odlučio. pa je prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva. tačka 7.2006. godine. i 2. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi. na koje se odnosi tužbeni zahtev. st. 1.

Zakona o parničnom postupku.2011. stav 2.u konkretnom slučaju komisije veštaka . Pž. godine) već tek preinačenjem tužbe. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje.2001. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. obezbedio odn.02. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi . Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud.12.moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07. Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. 840/2011(1) od 24.PARNIČNI POSTUPAK 225.nisu osnovani.2010. godine) . Zakona o parničnom postupku . Zakona o parničnom postupku. kao i podnošenja tužbe. To je i razumljivo. 1916/10 od 27.član 193. da bi se navedeni nedostaci otklonili. ako je u pitanju objektivno preinačenje . Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. dodavanjem ovog zahteva . Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2001. U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći.12. a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima. imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj. u smislu člana 194.promenom istovetnosti zahteva. godine. U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena. Pž. godine) 226. jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka . nije moralo biti ni poznato. Međutim. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi.147 - . te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka). tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka. početkom toka parnice. što mu u trenutku njihovog uočavanja.05.

Zbog toga. Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". godine) .148 - . stoga. jer je . pa se. stav 4. nema uslova za dalje vođenje parnice. kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca. Gž. 10304/10 od 21. promenom tužioca ili tuženog.2010. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja. dakle. sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. protivtužbe u ovoj parnici . kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici.PARNIČNI POSTUPAK 227. te pogrešnu primenu materijalnog prava.06. Pž. U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…"). Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe. Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.05. ali i za promenu stranke u parnici. osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. sa svim posledicama iz člana 195. 1916/10 (1) od 27. jer sem zakonom propisanih izuzetaka.2010. ZPP) 228. Tužba u ovoj parnici nije povučena. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe. pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka.takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. za zastarelost. Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. odnosno protivtužbenog zahteva. Takođe. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje. Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog.

sada tuženog). prigovor dostavlja poveriocu. Pž. zbog čega je. saglasno članu 196. Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog.PARNIČNI POSTUPAK 229. prema stanju u spisima.149 - . 2419/10(1) od 25. dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe). jer se ona upustila u raspravljanje. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja.2010.03. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. za povlačenje predloga za izvršenje odn. 1637/10 od 27. nakon izjavljivanja blagovremenog. Naime. Naime. Ovo sve imajući u vidu da se. Za povlačenje predloga za izvršenje. protivio navedenom povlačenju. dozvoljenog i potpunog prigovora. tužbe. Osim toga.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika.smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. godine) . jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. Ukoliko se tuženi izričito. čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno.05. umesto da oceni blagovremenost. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane. nakon izjavljivanja prigovora. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. Iž. dozvoljen ili potpun). godine) 230. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. ne usprotivi povlačenju . u zakonom predviđenom roku od 15 dana. u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači.2010. a nije se. potrebna je saglasnost izvršnog dužnika. na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. Tako su nastupile posledice iz člana 193. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i . rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti.u zavisnosti od toga . a izjavljivanje blagovremenog. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena.

.shodno članu 197. te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi.2010. i 4.. Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku. godine).2009..Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K. godine.. prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru.tužbu tužioca odbaci primenom člana 197. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca.član 361.02.. u kome ovde tužilac. pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K.. Zakona o parničnom postupku . godine... ima procesni položaj tuženog. koji se vodi između istih parničnih stranaka. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). u kome. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica . te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka .član 197. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku. a po tužbi ovde tuženog. stav 1.11. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom . tačka 10. pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on .) .o tom zahtevu obavešten (27.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203. Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja. Pž.2009..150 - . i 204. a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. stav 2. stav 2. i o istom će odlučivati taj sud. ZPP) 231. st.član 197. . imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19. 3. Zakona o parničnom postupku...02. po tužbi ovde tuženog istaknut 27. stav 2. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K. godine) 232.02. 3465/2010 od 24.2009..

Zakona o stečajnom postupku. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. Zakona o stečajnom postupku.2007. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. a koja i dalje postoji među strankama. Zakona o stečajnom postupku. donetim u postupku likvidacije nad tuženim. potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. nije od značaja što tužioci. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka.151 - . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja. postoji različito postupanje prvostepenog suda. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. poverioci osporenih potraživanja. istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Podnošenje tužbe na osnovu člana 96. poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. istog zakona. Odredbom člana 96. Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. Iz iznetih razloga. na osnovu koga su tužioci. Zakona o stečajnom postupku. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. Zakona o parničnom postupku. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja.01. Zakona o parničnom postupku. ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). godine) .identitet zahteva.

već je jedan sadržan u drugom. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. Zakona o stečajnom postupku). zbog litispendencije. sud će takvu tužbu odbaciti. sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze. obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. Ukoliko je poverilac. koji je u prekidu. ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. koji je u prekidu. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. zbog litispendencije. Međutim. shodno članu 188. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. pa nema potrebe niti je. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. Otvaranjem stečajnog postupka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o prinudnom poravnanju. stav 1. a što je posledica pravne prirode samog zahteva. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka). Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata.152 - . ali ne odustane od kondemnatornog zahteva. stav 1. U .PARNIČNI POSTUPAK 233. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. postupajući po uputu stečajnog organa. Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev.

odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. nego mora postupiti u skladu sa članom 103. Zakona o prinudnom poravnanju. st. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127. sud će takvu tužbu odbaciti.11. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127. Zakona o prinudnom poravnanju. jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase. godine) 234. došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. 1. Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. i 197. jer su nepravilno primenjene odredbe čl. Zakona o prinudnom poravnanju. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361. Zakona o parničnom postupku. ispita da li je prava namera poverioca. Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe.153 - . 279. jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. i 3. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. s. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. st. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). a u smislu člana 197. između istih stranaka. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. već novu tužbu. stečaju i likvidaciji odnosno 96. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. stav 1 Zakona o parničnom postupku. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. i 2. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu. i 6. Zakona o stečajnom postupku. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. Zakona o stečajnom postupku). usled otvaranja stečaja nad tuženim. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu.2005. istog zakona. stav 1. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu. meritorno odlučiti. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96. zbog litispendencije. 1. o kome će sud meritorno odlučiti. stečaju i likvidaciji odnosno 96. odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. a po kojoj je postupak u prekidu. Prigovor da parnica o istom zahtevu. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. Zakona o parničnom postupku. 1. a to su identitet stranaka. a u parnici koja je u prekidu.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu.

međutim. odnosno da postoji identitet lica. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a što predstavlja subjektivni uslov. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. Zakona o parničnom postupku (član 198.154 - . sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. stav 1. od postojanja parnice. stav 1.2006. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. Treći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a saglasno članu 279. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji. Treći. nema osnova za primenu člana 204. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. . stav 1). Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka.PARNIČNI POSTUPAK žbe. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. godine) 236. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica. Zakona o parničnom postupku. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. 3450/06 od 21. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197.2006. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. ranije važećeg Zakona) . a što predstavlja subjektivni uslov. u toku trajanja postupka. jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta. koji se pokreće tužbom (član 186). a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. stav 1. godine) 235. odnosno da postoji identitet lica.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno. stav 1. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. 3450/06 od 21. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom.12. U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi. prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći.12. To.

Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac .2010. Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ZPP) 237. Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak. tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva. suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada.12. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno.na osnovu člana 199. nego se radi o deklaratornom zahtevu. U konkretnoj situaciji. stav 1. S obzirom na to. 212/10 od 18.02. ovog Zakona . podneskom od 25. godine protiv tužene DVP "E.2010. Naime. 1628/2010(2) od 13.kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i . Tužena Republika Srbija se svojim podneskom . a shodno članu 199." iz V.155 - .09. stav 1.pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice. godine.2007. Pž. stav 1.02.prvostepeni sud je pravilno odlučio.2008. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je .po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe . godine) 238. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu .izjasnila da isto ne prihvata. U toku postupka.. Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora. jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije. godine) SUPARNIČARI (Član 205 . Gž. Zakona o parničnom postupku (član 198. ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05. čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da. stav 2. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe. to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši.213.

protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu.2010. u konkretnom . Naime. Pž.156 - . Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta . kojim je prvotuženom . te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204. Zakona o parničnom postupku. pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn.platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom. jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca. Naime. Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio.04. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev. Kada tužilac . 4723/2010 od 29.u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja.kao davalac kredita.u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog. Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna. a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena.da se tužba odbaci kao neuredna. Zakona o parničnom postupku) . na kojoj su sada tužene suvlasnice.6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode. Prvostepeni sud je . odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna. kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti.imajući to u vidu . Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude. adresa nije pribavljena. Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari. U konkretnom slučaju.korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1. to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje. godine) 239. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe. svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele. Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku.PARNIČNI POSTUPAK drugog. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog. U toku postupka. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja. a u smislu člana 100. ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka. imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa. S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari. nužni suparničari. tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj. a shodno članu 204. obični suparničari. kao u konkretnom slučaju.

spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. a prema drugom odbiti. a suparničarstvo procesno stanje. 373/06 od 6. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. U takvom slučaju. 469/10 od 11. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. U protivnom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. sudskom odlukom. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. a ne jedinstvenih suparničara. Solidarna odgovornost je materijalno pravno.02. pa eventualna solidarna odgovornost tuženih.2006. Zakona o parničnom postupku. Gž. a ne jedinstveno suparničarstvo. Zakona o parničnom postupku. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke.2010. Jer. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. pogrešno primenio odredbu člana 204. Prev. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. godine) 240. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. Jer.12. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati. oni se nalaze u odnosu običnih. a suparničarstvo procesno stanje. U konkretnom slučaju. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično.157 - . godine) 241. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju.

spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog.PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. Pored toga.158 - .12. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika). Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog.nakon zaključenja navedenog ugovora . zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara. Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca). Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je . 6533/10 od 19.03. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. Pž. kao držalac. Prema stavu drugostepenog suda. a prema drugom odbiti. Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. a suparničarstvo procesno stanje.2011. ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača. 373/06 od 6.2006. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. a ne jedinstveno suparničarstvo. jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. U protivnom. godine) . umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. Tužilac traži da se tuženi. Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. Prev. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način.219. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 .zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora. U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. U konkretnom slučaju. ZPP) 242. jer je on držalac stvari.

Prema članu 208. kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva. a ne u pogledu privremene mere. u ovom slučaju. Nakon toga. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala. po kupoprodajnom ugovoru od 20.2007. Zakona o parničnom postupku.kao lice koje živi u stanu . tačka 5. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku. navedenih u samom rešenju. na čijoj se strani meša. te se u svom podnesku od 20. Rešenjem od 25. stav 2. nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača.05. Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora.našao da ista nije dozvoljena. da tuženi uspe u parnici. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.oo EUR u dinarskoj protivvrednosti. sa pozivom na član 208.umesto predaje označenog građevinskog materijala .2009. Dakle. Umešač stanuje od 1996. predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. ovog zakona. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige.2010.isplata iznosa od 196.159 - .PARNIČNI POSTUPAK 243. pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača. Dakle. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj. tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća. kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. Konkretno. koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog. umešač je .2010. pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog . 11839/10 (2) od 02. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili .ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. godine. pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva.000. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu. godine) 244. zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog. uspe u parničnom postupku koji se vodi.da tuženi uspe u parnici. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača.06. Zakona o parničnom postupku . Pž. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine. učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana.09. Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke.06.

a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena.03. Na ovo upućuje i član 209. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda. po oceni Vrhovnog kasacionog. U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. on ima položaj običnog suparničara (član 211. kao potreban uslov za mešanje u parnici. u delu u kojem je njegova žalba odbačena. ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. Rev. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije.2006. istog Zakona) i samostalne stranke. Dakle. 12939/05 od 14. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje. Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe. a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora . te da je vlasnik tužioca. Naprotiv. vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj. Zbog toga su se i stekli uslovi. član 208. Dakle. Kod takvog stanja stvari. odn. godine) 245. da stupi u parnicu na strani tuženog.160 - . Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. Zakona o parničnom postupku. suda nije dozvoljena. . navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač.04.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje.2010. shodno članu 208. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. 242/2010 od 14. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . stav 1. odluka o mešanju. takođe i većinski vlasnik tuženog. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici.njegova revizija. Zakona o parničnom postupku. pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje.tužioca. Zakona o parničnom postupku). godine) 246. Osim toga.

Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici.P. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. sa izuzetkom Z. u parnici na strani tužioca. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. i brisan iz registra kad i tužilac. pored tužioca. mora da podnese teret neke nove. 3. Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica. kad stranka. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. Za rešenje tog spora zainteresovane su .P. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca. i Z. osim u odnosu na predlagača Z. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca.P. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z. Međutim. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. buduće parnice. jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice. 2. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda. nemaju pravni interes u smislu člana 208. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. kao generalnog direktora. stav 1. Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici.161 - . 14112/05) 247. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono.P. stiče regresno pravo prema trećem licu. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca. kao akcionari tuženog. u slučaju negativnog ishoda parnice. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica. Predlagači. tako i navedenog akcionara. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes.P. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. kao lica ovlašćenog za zastupanje. Više akcionara tuženog.P. među njima i Z. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara.

Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici. 5. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. st. godine) 248. nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. Pž. na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi. st. za treća lica res inter alios acta. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes. 361. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 295/2010 (2008-2) od 25.2007.162 - . taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog. Zakona o parničnom postupku). 2. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. Iako treća lica. 7. tač. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači. kojim je zasnovan pravni odnos između strana. Zakona o parničnom postupku). Tako npr.2008. 208. U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. kao predigra parnice. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. 2. društveni. 2.05. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora.09. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici.03. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti. donesena u jednoj parnici. 3652/07 od 25. 7. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica. Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. tač. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga. Ostali pojedinci.4. godine kao nedozvoljenu . a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. st. neko može da ima ekonomski. 361. Zakona o parničnom postupku) . po pravilu.2010. godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih. etički. njih se nastali spor i ne tiče. moralni. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. mogućno je da presuda. a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. Dakle. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. godine) . Iz obrazloženja: Kao neosnovan. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. međutim. označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31. Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. itd. emocionalni. da tangira neka njegova prava i interese. Međutim. nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. 365. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. Zakona o parničnom postupku). Kao što je pravni posao. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica. 361. po pravilu. Zakona o parničnom postupku.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. može se dogoditi. kao način rešavanja spora između parničara. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici. ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica.2007. Zakona o parničnom postupku. niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. tako i spor. navedenim Rešenjem od 19.

Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka. Zakona o parničnom postupku. 2011. 03.godine i 13.4.I. 4..) 249. zbog smrti tuženog. nije pokrenut.163 - . nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi.4.2010. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. u skladu sa tim. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca. primenom člana 214. podneo tužbu.stav1. 02. . Iz obrazloženja: Predmetni postupak. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P.3. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik. koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok.2010.1118/2010 od dana: 31. godine pa do isplate. tačka 4.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 2011.. 2011.ZPP. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. stavili predlog za nastavak postupka. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku. koje je održano 06. koji je umro u toku trajanja postupka. 222 – 227 ZPP. pozivajući se na odredbu člana 217. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos.2010. zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. počev od 12. godine. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30. Parnični postupak. dana 04.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl. radi svojine i zauzeća. stav 1.. 05.I.8.godine.br.I. R. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog. godine. R. godine) 250. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i. da preuzmu postupak. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. Na ročištu za glavnu raspravu. 2009. godine. uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje. predložio da se postupak prekine. u junu 2009. koji su i njegovi pravni sledbenici.2010. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari.godine. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. punomoćnik tuženih je naveo da je. Iz obrazloženja: Tužilac je.

i u odnosu na prvotuženog) . Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. tačka 1. Zakona o parničnom postupku (član 214. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku odn. U konkretnom slučaju. nije uspeo da ga pronađe. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. Naime. godine) 252. prestane da postoji odn. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. stav 1. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka. 2011. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. 2011.10. pa je prvostepeni sud pravilno. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16. godine. Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj.2011. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. tačka 4. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. 05. U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204.2011. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima. Pž. 2011. na osnovu člana 207. Osim toga. stav 1. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja. koja je pravno lice.04. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da. 3171/11 od 18. 2011.164 - . osnovano se žalbom tužioca ukazuje da.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. stav 1. 10. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku. 09. 04. Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. Zakona o obligacionim odnosima. godine otvoren postupak stečaja. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih. 5765/11 od 6. nisu jedinstveni i nužni suparničari. prvo.i drugo-tuženi. Prema podacima iz APR-a od 03. primenom odredaba člana 222. tačka 1. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. . i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen. u konkretnom slučaju. ukoliko je drugotuženi umro. Pž.nisu osnovani. godine) 251. ranije važećeg Zakona).

04.06. Kao što je navedeno. a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom. da li će trgovinski sud po članu 214. Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano. on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. 215. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. Pž. Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava. godine) 254. Iž. s obzirom da je članom 97.2010. 985/09 od 13. po Zakonu o patentima. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima. godine) 253. da li će se primeniti pravilo lex . nije predviđen obavezni prekid. tačka 5. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. jer se uvek može podneti nov predlog. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. pa je stoga ovaj sud .2009. postupka po tužbi zbog povrede prava. Parnični sud može. u svako doba. nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede.doneo rešenje kojim se isti prekida. tog zakona. tačka 5. stav 1. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". Shodno odredbama člana 59. novog Zakona o parničnom postupku. pa poverioci. na osnovu člana 214. ali ne mora taj postupak prekinuti. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka.165 - .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije . Zakona o parničnom postupku.u toku žalbenog postupka . Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere. a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje. 5520/10 od 10. tj. Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda. stav 1. tačka 5. Zakona o stečajnom postupku.član 214. u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. Dakle.

jer je tužilac u međuvremenu umro. Zakona o parničnom postupku.2006. porodičnih. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. smatra se da je tužilac povukao tužbu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216. godine) 256. tačka 5. na koje nisu došle.09. stav 1. međutim. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214. kako se to navodi u pitanju. stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. i 25. stav 3. a što je potvrdila i nadležna matična služba. shodno članu 218. i 7.i 7. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice. Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.PARNIČNI POSTUPAK posteriori. Stranku koja je pravno lice. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za . Zakona o parničnom postupku doneo rešenje. Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. posle prijema poziva za ročište. prema izveštaju pošte – dostavljača. Zakona o parničnom postupku). godine) 255. stav 1. koji je podneo zahtev za troškove postupka. i 25. a dan pre zakazanog ročišta. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. a ne zakonski zastupnik.09. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti. Pored toga. koji nije imao punomoćnika. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. isto nije uručeno tužiocu. radnih. što znači da se pravilo iz člana 214. pa je sud na osnovu člana 475. tačka 1. pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. Ovo rešenje je uručeno tuženom. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.2006. oni međusobno ne mogu da se derogiraju. i 14. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. trgovačkih.. Kao procesni zakoni.166 - . Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1). Po tužbi tužioca vlasnika radnje. i 14. Po nastavku postupka u smislu člana 217.. s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana.11. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214. odredbama člana 97. po zakonu zastupa statutarni zastupnik.. stav 1. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku. stav 2.11.

Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. 1. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. ne primenjuje na zastupnika pravnog lica.03. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara.167 - . N.6.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. istog zakona. Dakle. Zakona o parničnom postupku. te se s toga odredbe člana 214. odnosno statutarni zastupnik. 16. godine) 257. Zakona o parničnom postupku.750.2006. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. postupak pred Ustavnim su. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. 9410/06 od 14. godine. i čl.03. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je .2009. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. stav 3. godine do isplate. zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik).2010.N.2006. Tužilac. Kako je tužilac pravno lice. st. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. navedene Odluke. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. i 2. Naime. a prema odredbama člana 482. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. međutim. i 19. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom.12. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. a prema odredbi člana 482. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. stav 1. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. a ne zakonski zastupnik. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje. na ročištu za glavnu raspravu od 7.prema stanju u spisima . Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice.

i čl. međutim. Zakona o parničnom postupku. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. 10982/10 od 31. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. Naime. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215.750. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. 1. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. shodno odredbama člana 51. godine do isplate. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.2010. stav 1.2009. navedene Odluke. Tužilac.08. stav 1. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak.03. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 1.168 - . stav 1.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. i člana 56. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Dakle. stav 1.03.prema stanju u spisima . jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. Pž. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora.2010. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda . a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. st. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. stav 1. i člana 56. shodno odredbama člana 51. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. Zakona o parničnom postupku. 16. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. Iz rešenja Ustavnog suda od 18.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. i 19. i 2. godine. godine) 258.

10982/10 od 31. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. godine) 259. i 2. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja. stav 1. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. Zakona o parničnom postupku. tj. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. osnovanost tužbenog zahteva. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen.2010. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja.08. te kako je o prijavljenom potraživanju. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. Pž. a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. da li je ona dovoljno određena i jasna. Na koji način će parnični sud.169 - . postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev. odlučeno rešenjem stečajnog veća. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca.

istog (član 214. godine) 260. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku. i 20. 103.02. sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222. još nije donet program restrukturiranja. i 2. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. otvoren rešenjem istog suda od 05. Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje. i 14.PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka. Članom 23a.2006.06.10. stav 1. tačka 5. stav 1. tj. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. 100. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. stav 1. ranije važećeg Zakona). stav 1.2011. i 25. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja. ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349. a postupak restrukturiranja nije okončan. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. ranije važećeg Zakona). godine odbacio tužbu primenom člana 101. tačka 12. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215. ranije važećeg Zakona). stav 4.2011. a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja.170 - . i 2.05. st.11. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja. godine. u vezi sa čl. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. godine) 261. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. 98 i 192 istog (čl. Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca.2005. . jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne. stav 1. i 7. tačka 5. stav 4. tj. Shodno članu 224. i 187. tačka 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. Zakona o parničnom postupku (član 216. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. kao izvršne isprave. 1.

jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05.2001. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe.171 - . u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. istog člana propisano da. godine) . godine otvoren postupak stečaja nad tuženim. dok je odredbom stava 2.05. godine. Gž. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava. godine već bio prekinut. godine prekinuo žalbeni postupak. st. stav 1.2001. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka.03. Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu.2009.2005. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi.PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu. Pž.2011. tačka 5. stav 1. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. na osnovu odredbe st. godine) 262. izreke. stav 1. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka. s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom. U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom. vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. u pogledu koga je zaključena rasprava. stav 1.2011. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21. tačka 5. godine.08. godine prizna sva prava iz radnog odnosa. 216.12.12.03.11. Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. godine do 15. Zakona o parničnom postupku.05. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222. 1.2001. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji. tačka 5. i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi). Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja. 217. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. 214. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave.10. jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12. stav 2. ranije važećeg Zakona) .2011.2010. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda. za vreme trajanja prekida postupka. čl. pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude. aktom od 08. člana 216. godine do 15. 7497/2011 od 23. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. i čl.05. Odrebom člana 224. stav 1.2009. Zakona o parničnom postupku (član 214. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka. a Okružni sud kao drugostepeni je. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl. U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da.rešenjem od 12.2011.12. osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave.08. 2. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje. u stavu 1. 1949/09 od 19. Primeniće se član 216. i 2. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku.2005. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku). U stavu 4. Zakona o parničnom postupku (član 216.

u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. Članom 214. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog.03. godine) 264. dok. ali tek po donošenju zaključka o . naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla.02.2009. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97.2010. 100 Zakona o parničnom postupku. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90. nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5. pa im je sud (dopisom od 31.06. godine. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. navodeći da je tuženi preminuo dana 24. imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. te da su oni njegovi zakonski naslednici. Uz ovaj podnesakMeđutim.172 - . iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl.2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11. 103.2008. istog Zakona. mogu preuzeti postupak. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili.03. Stavom 3. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima.08. Rešenjem istog suda od 21.u smislu odredbe čl. te da su . Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda . 217.PARNIČNI POSTUPAK 263.2009. 25/2010 od 24.2008. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka. stav 1. Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu. godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti.11. tačka 5. koja se "vodi pred stečajnim sudom". prethodno. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.smatra povučenom.2009. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. Otuda odredba člana 97. Gž. u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa. i to u smislu odredbe čl. Zakona o parničnom postupku . ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno. stav 1. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome.10. Podneskom od 03. Međutim. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96.

pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216. Zakona o parničnom postupku. Da li se na osnovu analogne primene člana 313.09. i 14. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju. i 20.11. ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta . i 25. i 14. godine) 266. i 25. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. preuzima započetu parnicu.rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. stav 2.11. Izuzetno od odredbe iz člana 12. i 7. to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti. bilo po službenoj dužnosti. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. .2006. bilo na predlog stranke. Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka.09. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje.173 - . Dakle odredbu člana 216. godine) 265. stav 2.2006. Zakona o stečajnom postupku. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje. navedenog zakona. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. septembra 2005. stav 2. a priznato pravo prema članu 31. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. U protivnom. Odredbu člana 216. objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2. i 7. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka.

ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa. istog zakona . pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga. i 67. i 14. i 25.09. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga. koji se vodi pred istim organom. Rešenje o priznanju žiga. prethodno pitanje . i 7. koje je predmet tužbenog zahteva. 53. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). godine) .pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava. Članom 59. 3725/06 od 26. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. Zakona o žigovima. Prema članu 12. kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Međutim. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga.174 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta.11. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava. Članom 59. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu.04. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl. koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. 66. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. i upravnih i sudskih.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59. Zakona o žigovima. Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena. Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos. koja ima karakter rešenja u upravnom postupku. onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda. pa je poverilac. Zakona o žigovima. a ne za sve. odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu. To je slučaj iz člana 50. nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava. može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga).2006. odnosno međunarodnog registrovanja. U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih. i 55. zatim iz čl. zastane. Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. godine) 267.

ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. Da li se odredba iz člana 214. stav 3. Zakona o parničnom postupku. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. i 25. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482.175 - .) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. analognom primenom člana 214. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. stav 3. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku). ZPP) 269. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava.09. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje.11. upisane u registar u smislu člana 482. Zakona o parničnom postupku. tačka 3. umre u toku parnice. tj. Zakona o parničnom postupku. (sada 214. a pravno lice nema punomoćnika. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . a ne i zastupnika pravnog lica. tačka 3. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. tačka 3. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. Tužilac. istog zakona? Odredba člana 214. ako pravno lice ima druge zastupnike. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. i 7. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.2006. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000.PARNIČNI POSTUPAK 268. kao direktor i zastupnik. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. stav 1. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika.233. i za tok postupka nema nikakav značaj. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. i 14. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku.

a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. kao i vrednosti istih. 8909/2010 od 12. Pž. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja. a prema priloženim dokazima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. na izgradnji fabrike boja za kožu. ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka. na saglasan predlog stranaka. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova. U tom postupku tuženi je ovde tužilac. prvostepeni sud je primenom člana 223. a shodno čl. u smislu člana 8.tuženog. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. 220. kojim je. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. stav 1. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga. pa . Ni tužilac. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja.176 - . Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova. Zakona o parničnom postupku. predstavlja prethodno pitanje. nisu osnovani. jer je tužilac.2011. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos. kao izvođača radova. da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. godine) 270. Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka. kao naručioca radova i tužioca. po njegovim navodima. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. Međutim. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.05. Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. U konkretnom slučaju. kako tužilac druge dokaze nije dostavio.

Rev. Ako sud.500. Zakona o parničnom postupku. jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio. tužilja u toku postupka . Zakona o obligacionim odnosima.nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost.oo eura. Zakona o parničnom postupku. osim dokaza dostavljenih od strane tužioca. U ovom slučaju. istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. stav 1. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog.09. u vezi člana 300.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12. Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900.2010. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog. odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu.član 223. a predloge za izvođenje drugih dokaza.član 221.član 223. stav 1. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac . Zakona o parničnom postupku. što je i konstatovano na potvrdi od 20. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke . već je navedena sporna činjenica prijema robe. pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296.02.iznosa od 10. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. istog Zakona.član 220.oo eura. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda.800. stav 1. pravilno je tužbeni zahtev odbijen. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke . Zakona o obligacionim odnosima. pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem . Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti. stav 1. kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu.177 - . Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži. to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262. godine koju je potpisa zajmodavac.član 300. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji. u smislu člana 105. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja . u smislu citiranih odredbi Zakona. 195/10(1) od 17. Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja. Stavom 2. jer je on te navode osporavao. treba odbiti kao nepotrebne. Zakona o parničnom postupku. Inače. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda.300 eura.oo eura. na osnovu izvedenih dokaza. stav 2. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika . ako zakonom nije drugačije određeno . ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice. godine) 271.2004. Zakona o parničnom postupku.

prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova. jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan.178 - . U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. a ne samo parafrazirati iste. i ceniti iskaze saslušanih svedoka. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. Pored navedenog. sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke. ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja. je na tužiocu. kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu. već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio. Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. Pri tome.9. međutim. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova . a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. Imajući u vidu. u sporu za naplatu cene radova. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK svedoka . sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza. 13433/05 od 22. godine) 272. sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru. odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. na tuženom je bio teret dokazivanja. da je tužilac u svom podnesku od 7.2005. jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. dok za preostali iznos nije dug izmiren. nije bilo osnova ni razloga. da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate. nepristrasan i potpun.2006. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.03.magacionera tuženog. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim.

Dakle. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka. Prema odredbama čl. prema stanju u spisima. tužilac ima prava da potražuje plaćanje. Pž. imajući u vidu sam tok postupka.04. koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak.smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica. pri tome.179 - . U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se. tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. 2265/2010 od 22.12. a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) . Upravo zbog toga je sud pravilno. u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. jer razloga za dokazivanje nema. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga. kao ni visinu fakturisane naknade. naime. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun. stav 2.nisu osnovani. Zakona o parničnom . Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove .isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje.nisu osnovani. Naime. te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog. Zakona o parničnom postupku. i 223. One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati. niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . sud će odbiti da izvede dokaze. godine) 273. zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja. njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze. pozvao na odredbe člana 324. a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica .2006. godine) 274.član 222. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena . 220.2010. i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. 9117/06 od 14.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana.

a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima. a kako su.na osnovu člana 262.tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima.01.PARNIČNI POSTUPAK postupku. Pž.nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165.03. uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277. stav 1. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim. stav 1. sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje . te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga. Na ročištu od 30. na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga. a za koje tuženi nije dostavio dokaze . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. i to po oba tražena osnova . Pž.2010. stav 2. Navodi tuženog u žalbi . kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn. godine) 275.180 - . Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome. shodno iznetom. godine.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa.05. tačka 12. a zbog docnje u plaćanju). prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je . 984/10 od 18. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao. godine) 276.tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog .2009. 2956/2010 od 27. podneskom od 18.prema stanju u spisima . posle usaglašavanja poslovnih knjiga.05.da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj.2010.shodno članu 222.zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav. Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice. godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete. Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom.2009. Zakona o obligacionim odnosima . Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima. Imajući to u vidu. odn.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.150. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.

Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata .član 232. Dakle.03. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) .preduzetnik.2009. budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke. o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne. a u spisima niti je priložen ovaj Izvod. Zakona o parničnom postupku.teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku.član 7.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio. u biračkom telu. Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste). Međutim. Zakona o parničnom postupku. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. u smislu člana 223.2010. da je došlo do tih štetnih posledica po njih. Takođe. 3251/2010 od 13. stav 4. tačka 7. a ista je bitna u već navedenom smislu. godine) . godine tj. prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. osim kada zakonom nije drugačije propisano . Zakona o parničnom postupku. on se nalazi u "škart" spisima.2010.PARNIČNI POSTUPAK nosti. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. 293/10(1) od 17. da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn. što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik . Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. godine) 277. Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost.05. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja . Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn. Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali. pa i elektronskim putem. Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari.181 - . iz istog proizlazi da je odštampan 14. Rev. stav 2. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. 7 Pž.07.

Imajući navedeno u vidu. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223.30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. Zakona o parničnom postupku. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. ali je ne mora ni biti. istog zakona. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje). odbio navedeni predlog. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva. kada je tužilac obavešten o nedostatku. uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice.875. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno.PARNIČNI POSTUPAK 278. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236. jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa. pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis. Zakona o parničnom postupku. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi.182 - . Zakona o parničnom postupku. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac. sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi.

Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju. godine) 279. 5190/06 od 15. Prema stanju u spisima.183 - . U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze.243. to ne proizlazi. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja.3. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu.2007. Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom.2006. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi. . 220. Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. i 223. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor. 1823/06 od 24. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. i koja je visina navedene štete. to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa.05. godine) ISPRAVE (Član 238 . tužilac je promenio osnov svog potraživanja. ZPP) 280.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje. dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja. kao i koja je njena visina. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž.

tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen. dobija evidencionu karticu. 10. ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. Osim toga. U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. kao jednostrani akti. Zakona o obligacionim odnosima. Priloženi računi koji. 2006. godine. godine do 06. godine pa do marta 2008. putnička vozila i kamione. Zakona o parničnom postupku. a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. godine do marta 2008. Predmetnim ugovorom tužilac je. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje. kao zakupac. stav 2. stav 3. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. 2006. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune. uzeo u zakup parking prostor za autobuse. 2008.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. ako zakonom nije drugačije određeno . a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio. postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. Zakona o obligacionim odnosima. 10. godine na graničnom prelazu. shodno članu 26. U konkretnom slučaju. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga. bilo da prevozi robu ili je prazno. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. godine prelazila granični prelaz. a koji nisu potpisani od strane tuženog. Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo. Na utvrđeno činjenično stanje.član 26. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu.00 dinara. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06.član 223. Članom 7. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni. godine.184 - . ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. 10. godine do marta 2008.000. godine. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je.

proveravanjem ili veštačenjem.ako nije izmenjena njena sadržina. shodno odredbi člana 223. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave. Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996. proveravanjem. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio. kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose. Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova. godine) 282. veštačenjem). Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku. 5686/10 od 12. podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. poravnanja iz 1996.185 - . podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Pž. to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio.05.01. S tim u vezi. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne. Zakona o parničnom postupku. Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala. a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne. Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. Ako se ospori istinitost isprave. ako ne koristi njegov parking prostor. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. i člana 300.2011. nepropisno parkiran. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave.ako potiče od izdavaoca i 2 . Kako tužilac. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. godine. ugovor). 5227/05 od 23. godine) 281. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva.2006. to ne proizlazi. Izvornik potiče od izdavaoca. što i potvrđuje organ .

Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. proveravanjem. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. ako potiče od izdavaoca i 2. Ako je potpis istinit. a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232. ako nije izmenjena njena sadržina. ako potiče od izdavaoca i 2. Autentična isprava ima dokaznu snagu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.01.. Ako je potpis istinit. ako nije izmenjena njena sadržina. tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu. Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. Ako je potpis na ispravi neistinit.. završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. sud proverava autentičnost isprave. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. početak teksta.. pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti. veštačenjem). smatra se da je isprava autentična.L. London. godine) 284. smatra se da je istinita i sadržina. Međutim. stav 3. te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike .2006. a . Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog.. smatra se da je istinita i sadržina. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. smatra se da je isprava autentična.186 - . Ako se ospori istinitost isprave. Ako se pojavi sumnja u istinitost. isprava je lažna.01. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave.. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. 64 po kojoj zajmoprimac Y. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca . a sada jedinog tuženog. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Ako je potpis na ispravi neistinit. godine) 283. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. proveravanjem. Ako se ospori istinitost isprave.L. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. smatra se da je isprava autentična. Ako se pojavi sumnja u istinitost. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. veštačenjem). može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Izvod može da bude i overen i neoveren. Međutim. 5227/05 od 23.originale u uobičajenom sudskom roku.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave. sud proverava autentičnost isprave.. 5227/05 od 23. s tim što nedostatak isprave u originalu. Autentična isprava ima dokaznu snagu. isprava je lažna. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu.2006. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br. delo isprave. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.

187 - . to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. onda je metod upoređivanja. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. Kod takvog stanja stvari. težnji za odugovlačenjem spora. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata. a da su podnosiocu dostupne. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio. a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog.. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi. bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde. Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. Ako ipak jeste. . da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. Ako nije. što bi značilo da je ovaj dokaz cenio. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište. Stavom 3 istog člana. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. predviđeno je da će sud. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. isprave u prepisu.742. U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. godine. te na osnovu ovlašćenja od 14. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. juna 2000. Zakona o parničnom postupku. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje.. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu. odnosno falsifikata. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu.. prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca. jer ni ovom sudu. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva. stav 1.. Očigledno ova pretpostavka nije tačna.PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica.680. u svojstvu avaliste po istoj. Iz odredbe člana 102. na zahtev protivne strane. na iznos od 4. i to organa druge države. a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232. Prema članu 102. Međutim. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti. godine. na zahtev protivne strane. pa ni postupajućem sudu. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan.18 USD sa kamatom od 22. pa postupiti na isti način. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. navedenog zakona. zloupotrebi procesnih ovlašćenja. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. stav 3. oktobra 2004. u fotokopijama. Zakona o parničnom postupku.

Što se tiče potpisa. aneksa br. godine. Pž. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega.06. predložio uvid u spise krivičnog postupka. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak. veštačenjem). već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4139/04 od 8. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. prva slova povećavaju.2005. ime i prezime potpisnika. prema stanovištu ovoga suda. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu.2006. Neoverena fotokopija privatne isprave. te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja. 168/06 od 28. oktobra 2004. br. godine. ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. avgusta 1996. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova. avgusta 1996. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je.12. te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1.188 - . proveravanjem.) 285. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. u sredini reči dostižu maksimum. br. . godine) 286. godine lažna isprava – falsifikovana isprava. Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. godine. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. 12434/05 od 27. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. avgusta 1996. čija je istinitost (autentičnost) osporena. Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici.

avgusta 1996.189 - . kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. ali ne mora suočiti. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave. . čija je istinitost (autentičnost) osporena. veštačenjem). podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari. godine. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. avgusta 1996.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996.01. prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak. jer ako se ospori istinitost isprave. Međutim. smatra se da je isprava autentična.2006. ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave.) SVEDOCI (Član 244 -258. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. ako se ospori istinitost isprave. Dalje. ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. proveravanjem. 5227/05 od 23. godine. koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja. Međutim. proveravanjem. ali to nije nužno. godine. avgusta 1996. da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja. a potom za pitanje dokazne snage te isprave. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja. poravnanja od 1. godine. pa i predmetnog poravnanja. Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja. protiv kojih se vodi istražni postupak. ZPP) 287. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. da je istražni postupak u toku. veštačenjem). Pomenuto poravnanje je privatna isprava. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave. Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza. Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.) VEŠTACI (Član 259 . odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje. ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri.2006. Kako u konkretnoj situaciji sud. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Zakona o izvršnom postupku. stav 3. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. 14767/10 od 10. Pž. Uostalom. saglasno članu 259. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. saglasno članu 260.275. i 2. Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan. Prema iznetom. Zakona o parničnom postupku. 13385/05 od 24. imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. st.01.2011. Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka.190 - . ZPP) 288. pa eventualno i da. jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz. Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila. to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog.01. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere. Naime. a što je u domenu njegovih ovlašćenja. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi. sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe. To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu. 1. kojim će . godine) 289.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka. Zakona o parničnom postupku. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka". već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden. Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".191 - . Zakona o parničnom postupku. a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu. a bez zakazivanja ročišta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . stav 2. ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. dostavlja sudu pre rasprave. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku. i 20.2005. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun. a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak. Prema članu 257. pa je na osnovu člana 376. ima svojstvo stalnog sudskog veštaka. godine) 290. imajući u vidu odredbe člana 256. stav 2. a saglasno članu 256.B. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom. Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje. kojim će imenovati drugo lice za veštaka.PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka.06. 7567/05 od 9. Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.01. koji je dao pismeni nalaz i mišljenje. a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja. Saglasno članu 249. Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8. i eventualno iznesu predloge.2006. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka. usvajajući tužbeni zahtev. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine) 291. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . na koji se stranke mogu izjasniti pismeno. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. stav 1. a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. tačka 12. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo.

Zakona o parničnom postupku. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja.član 257. Imajući u vidu citirane odredbe. u vezi sa članom 249.2005. Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu.dubine bunara i filtera koji se postavljaju. i to u postupku veštačenja. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249. kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je.06. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4. stav 1. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze. sud veštaku određuje da ih dopuni odn.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. I prema oceni ovoga suda. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj. Sve sporne činjenice. radi kojih je veštačenje određeno. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva . Sa druge strane.192 - . Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. Zakona o parničnom postupku. a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o . a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati. ispravi nalaz i mišljenje. S obzirom nato. U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje. U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku. u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara. stav 2. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku.član 250. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . Veštačenje vrši jedan veštak. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258. izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne. već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu. a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke. i 20. Zakona o parničnom postupku. stav 3. istog. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. Međutim. godine) 292. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. i 4. a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu . rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem.član 251. Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica.

u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak. jasan.193 - . Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz. neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. Zakona o parničnom postupku. Takođe. Zbog toga je. sud ovlašćen da. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. stručan i sveobuhvatan. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž. stav 2. Prema stanju u spisima. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn.posle sačinjenog nalaza veštaka . (Iz presude Privrednog apelacionog suda.obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. Zakona o parničnom postupku.2010.07. Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka. 7005/2010(2) od 22. nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud. u celosti prihvatio.2010. shodno iznetom. ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan. Naime. i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje. Ovaj propust.PARNIČNI POSTUPAK njima. a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima). Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno. u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. po mišljenju suda. svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu. koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu. na koji se žalbom ukazuje. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . Ovo zbog toga što je. 2489/10 od 08. nije od uticaja. ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan.07. a radi koga je veštačenje i određeno.nisu osnovani. na osnovu člana 376. pa i Agencije. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka. godine) 293. Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. sud je . Pž.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. prema stanju u spisima. godine) . ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz. čiji je nalaz i mišljenje. već je bio dužan da . Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe.s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj. ZPP) 294. i 7. i 14. jer tuženi . stav 3. Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. Da li se u smislu člana 263. ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. Na ročištu održanom 03. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25. smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka.11. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka.lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom.2006. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove. tačka 7.194 - . godine) . Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. stav 2. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom.09.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 . Naime. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja. Međutim. stav 2.2010. Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke. o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog. u navedenoj situaciji.283. a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše. čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. godine) 295. Zakona o parničnom postupku (član 361.bez naredbe suda da bude priveden na ročište . Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom.nije mogao da se odazove pozivu. sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke . Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne.04. a pobijana presuda ukinuta. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. Gž.11. o čemu je podneskom obavestio sud.2 817/10 od 17. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. prema oceni Apelacionog suda. stav 2. Porodičnog zakona. tačka 7.2009. stav 3.

PARNIČNI POSTUPAK 296. te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. S druge strane. iz iskaza nadzornog organa. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". Pž. stav 3.2010. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo. u prisustvu stranaka i nadzornog organa. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka. Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke. a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. ali je ovlašćen da. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni. godine) 297. Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. Da li se u smislu člana 263. ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza. imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). stav 3. ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. 1667/10 od 20. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova. Shodno članu 267.195 - .09. Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja. Zakona o parničnom postupku. a što nije bio ni dužan da zna. sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. koji je saslušan u svojstvu svedoka.

S. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267... škola su izvedeni.2005. iz L. i 20. dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku. stav 2. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka.. tač. br. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. stav 1. Zakona o parničnom postupku. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.. stav 1. 1 do 3. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke.PARNIČNI POSTUPAK kazom.5. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom .2005. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. a posebno izvedenim veštačenjem. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio. stav 1. Zakona o parničnom postupku. a koje je izveo po ugovoru br. Radovi na objektu M. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".06. 72 od 30. stav 1. Prema stanju u spisima.. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana. ZPP) 298. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove. objekat postoji. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača... jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269. godine. koji su već obavili veštačenje.. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284.288." iz L. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. Zakona o parničnom postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda ." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.196 - . protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R. što se u svakom trenutku može učiniti. broj 125/2004).

stav 1. koji su već obavili veštačenje. pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. ZPP) 299. stav 1. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 .291. Zakona o parničnom postupku. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja.11. To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno. 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava. br. br. godine) . stav 1. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. propisujući da u postupku obezbeđenja.09. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. i 7. zbog odlaganja. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. Pvž. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza. br. tačka 2. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2009. a na osnovu člana 387. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. 892/2009 od 4. i 25.9. Zakona o parničnom postupku.2006. a posebno izvedenim veštačenjem. stav 1. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. a po donošenju presude. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. Iz iznetih razloga.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P. Zakona o parničnom postupku. i potvrđeno rešenje prvostepenog suda. sud može s pozivom na odredbu člana 313. 363/08. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave.197 - . Zakona o izvršnom postupku. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan. Zakona o parničnom postupku. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. koje će prvo da ceni prvostepeni sud. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". i 14. 125/04) u članu 265. dakle van ročišta.

Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Po oceni Apelacionog suda. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti. Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . i 151. Prema stavu pravne teorije procesnog prava.2. kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda. ZPP) 300.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. godine) 301. prvenstveno zbog nejasnoće člana 96. Ako ona nedostaje. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena. a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. 157/10 od 18. zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti. 35.2005. 125/04). Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. imajući u vidu citirane propise. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. stav 1. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. u članu 5.2010. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih . tako da će parnični sud na osnovu člana 279.198 - . 84/04) je prekluzivan. godine. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. u članu 151. Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos. Uz to. Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2. Gž. da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu.sudije opštinskog suda. prvostepeni sud je pravilno postupio. To dalje znači. već i građanskopravna odgovornost. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. u čl. pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu.03. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije. Isto tako. Međutim. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. kao u konkretnom slučaju. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. tužbu se mora rešenjem odbaciti. Naime.

odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara. odnosno arbitražno veće. Predlog iz stava 5. da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. stečajni sudija. stav 1. U slučaju iz stava 1. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. 27/03. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96. ovog člana. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. zavisno od visine spora. u skladu sa stavom 1. kao i dokaze u vezi sa zahtevom. odnosno arbitražno veće. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću. upućuje se na parnicu. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. stav 1. rok iz člana 96. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Prema jednom. kojim predsedava stečajni sudija. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. drugog stečajni dužnik. ovog člana. ovog člana obavesti stečajno veće.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. zavisno od visine spora. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. stav 1. odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. 63/01. a predsednik veća je stečajni sudija. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. stav 1. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. 41/02. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika.199 - . Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. Poverilac osporenog potraživanja može. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96." Član 118. u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. Zakona o stečajnom postupku. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. člana 96. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. Ako poverilac iz stava 1. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. Član 96." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. ovog člana. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. ovog zakona.

to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji. stav 3. članom 5.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. Drugo. i 2. st. Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. Zakona o stečajnom postupku. stav 1. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. stav 1. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. stav 1. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem . Smatram da je rok iz člana 96. kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. Međutim. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. Prvo. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu. 1. Zakona o stečajnom postupku. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. Rok iz člana 96. stav 1. Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti. tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati.200 - . koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. odredbu člana 96. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. stav 1. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. stav 1. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. I kao peto. bez obzira kada je tužbu podneo. Četvrto. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. odredbom člana 29. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku.

i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. Zakona o stečajnom postupku. tačka 2. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. Pošto je posebnim propisom iz člana 96. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. Zakona o prinudnom poravnanju. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. tačka 2. stav 1. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. stav 1. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95. Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. od dana prijema zaključka iz člana 94. a ne i po isteku tog roka. u vezi sa članom 5. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela. Zakona o stečajnom postupku. stav 1. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. Četvrto. stav 3. Radi se o izuzetku po članu 29. Međutim. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. Zakona o parničnom postupku. Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. Treće. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. stav 2. Šesto. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. Rok iz člana 118. u članu 96.201 - . stav 4. odredbom člana 279. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. ovog Zakona. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega. stav 1. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca. Naime. Zakona o stečajnom postupku. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. Sedmo. a ne i na podnete tužbe. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena). koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. stav 1. Peto. tačka 2. njihova potraživanja. stav 1. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova.

78 i. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 . Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu. U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku .103. ZPP) 303.2010. Iz toga sledi da sva pitanja. 103. 103.i to čl . jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. 103. ovog zakona . i čl. Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora.03. stav 1. nije zaključio da je tužba neuredna. nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja. u toku glavne rasprave. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor. godine) 302.2005. odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno. i 187. stav 1. stav 1. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna.300. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku? . tačka 7. Po prethodnom ispitivanju tužbe. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. u vezi čl. 279.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. Gž. Zakona o parničnom postupku. a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora. Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud. sve s obzirom na odredbu člana 284. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96. nalaže tužiocu da se tužba uredi. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. 29/10 od 24. 100. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. .11.član 279.tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. ponovo preispituje urednost tužbe. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe.202 - . smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. i 279. sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore.

stav 2. o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda. tačka 9. Zakona o parničnom postupku.2005. tačka 7. istog Zakona. godine u 13. stav 2. Međutim.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25.2009. stav 1. stav 1.2009. Zakona o parničnom postupku. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. čl. Osim toga. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . i 20.05. stav 1. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361. godine.2009.10. tač. poziv sadrži pečat drugostepenog suda. na koju revident ukazuje.309. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08. ZPP) 304.2009. stav 1. član 17. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore. godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti. stav 5.05. stav 2. sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.00 časova. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 .06. sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16. Ova okolnost je tačna. Zakona o parničnom postupku. a najpre iz odredbe člana 298. i 346. 4. na osnovu člana 369. Zakona o parničnom postupku. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. Pošto je punomoćnik tuženog. stav 1. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin.06. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda. 2. Zakona o parničnom postupku). 324.203 - . on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka. Zakona o parničnom postupku. godine.2009. godine. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. stav 1. 3. a ne iz odredbe člana 284. i člana 300. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. stav 3. tačan broj predmeta i sve ostale po. a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona. a ni bitna povreda iz član 361. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. stav 2. radi odlučivanja o žalbi tuženog. Zakona o parničnom postupku. drugostepeni sud je rešenjem od 04. u međuvremenu. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20. stav 2.06. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu. jer je dobio nepotpisan poziv.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284. i 10. zakazao raspravu za 04.

Zakona o parničnom postupku). 296. Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima.2006. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. Protiv rešenja iz stava 2. stav 2. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Zakona o parničnom postupku).2010. ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje. tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu.09. stav 1. i 25. stav 1. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti . U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475.05. Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. u smislu člana 92.član 293. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. stav 2. tj. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. stav 1. Rev. a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. Inače. Zakona o parničnom postupku. godine) 305. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu. Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan. i 2.204 - . po tužbi podnetoj još 1997. Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca. Zakona o parničnom postupku. stav 2.član 293. a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. 289. 2736/2010 od 19. Članom 92. Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi . kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98. i 14. Zakona o parničnom postupku. 1. godine) 306. i članu 475 st. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. stav 1. stav 1. na koju se posredno u reviziji ukazuje. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje. Zakona o parničnom postupku). a ako obe stranke nisu pristupile. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela. i 7. ovog člana nije . godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje. stav 2.11. ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289. jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.

sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. 250. Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan.01. u smislu odredaba člana 260. a formalno prisustvo tuženog. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . o kome unapred obaveštavaju sud.2010. ZPP) 307. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu . Zakona o parničnom postupku (član 296. godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 . Zakona o parničnom postupku. već je neophodno da svoj izostanak. Zakona o parničnom postupku . i opravdaju određenim razlozima. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale .PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba .takođe nije dozvoljena žalba. i 251. stav 3. a postupak obustavljenim. Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta. Dakle. niti ima obavezu da ročište odloži.2010. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. 45/10 od 18. u vezi čl. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju. godine) 308. Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311.320. a formalno prisustvo tuženog. U tom smislu. U konkretnom slučaju.205 - . Imajući u vidu navedene odredbe. s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. ne obavezuje sud da sprovede postupak. rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom. stav 2. tužba se smatra povučenom. niti ima obavezu da ročište odloži.03.tužba se smatra povučenom. Gž. Ranije važećeg Zakona). (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.član 296. a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka. Na drugoj strani. U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke. Gž.član 293. 103/2010 od 19.

Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296. godine) 309. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. Pž. Zakona o parničnom postupku. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296. obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296. tačka 2. 3249/2010 od 27.06. Zakona o parničnom postupku.neosnovani su. i 20. Zakona o parničnom postupku. godine) 310.06. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta.05. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. stav 2. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan.2005. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje.PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) . Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. i 20. a svakako je dužan da u rešenju. stav 2. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Naime. jeste neopravdan izosta. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen. a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju.2005.2010. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta. koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj.206 - . pa i opravdanosti tih razloga. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. u momentu donošenja rešenja. stav 2. godine) 311. Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta. Zakona o parničnom postupku. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta.

stav 2. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne. godine. Prema tome. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. Međutim. Ali. ranijeg Zakona o parničnom postupku. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. juna 2005. Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. Po mišljenju drugostepenog suda. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. ukinuto u celosti. u vezi sa članom 54. Zakona o izvršnom postupku. decembra 2004. br. Prvostepeni sud dodaje. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. kao i odredbe člana 463. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. godine) 312. pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. stav 2. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. 10559/05 od 3. raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. a po oceni drugostepenog suda.2005. da li je izostanak opravdan ili ne. 14558/04 od 22. istog zakona. u konkretnom slučaju. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. tj. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. što je u konkretnom slučaju izostalo. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. da li je izostanak opravdan ili ne. Dakle. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. U članu 296. godine. Međutim. Zakona o parničnom postupku. Pž. Naime. jula 2005.207 - . ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.09. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. opravdanost izostanka. bez obzira na razloge propuštanja. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296. Dakle. prvostepeni sud mora da . Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. dakle pre održavanja ročišta. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. stav 1. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. stranka bi morala blagovremeno. tužba se smatra povučenom. stav 1.

08. novembra 2005. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. dostavljeno mu je 3. Međutim. januara 2005.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. septembra 2005. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Žalbu tužioca na rešenje od 19. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. stav 2. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. godine) 313. stav 2. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31. jula 2005. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju. obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. tačka 3. godine. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. marta 2005. stav 2. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. godine. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387. stav 2. Članom 296. člana 159. novembra 2005. istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale. Naime. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. godine. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. Prema stanju u spisima. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. Zakona o parničnom postupku. tačka 12. broj 125/2004). godine. godine. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . tužba se smatra povučenom. stav 1. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja.208 - . 5588/05 od 26. novembra 2005. Pž. stav 2. u smislu člana 296. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi.2005. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. jula 2005. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. jula 2005. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. godine. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7.

" (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 315. pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne. Dakle. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan .2006.02. radnja nije preduzeta. Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu.01. jula 2005. novembra 2005. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. i to putem podneska od 28. godine). Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. 12886/05 od 1. ali na to ročište nisu pristupili. bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23.2006. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. dakle pre održavanja ročišta.PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. Zakona o parničnom postupku. pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. opravdanost izostanka. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih. 451/06 od 24. februara 2005. stav 2. stav 2. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani. tužba se smatra povučenom. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. godine) 314.209 - . Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine). godine. Stranka mora blagovremeno. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. Iz obrazloženja: U članu 296.

Iz obrazloženja: Rešenjem P. utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296.2006. pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. Međutim. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. Prema tome.. Prema tome. februara 2005. stav 2. godine poslao telegram sudu br. februara 2005. avgusta 2005. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. Zakona o uređenju sudova i člana 60. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. zakonskog izdržavanja. avgusta 2005. avgusta. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka.210 - . Telegram je predat Službi "96".. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. godine) 316. stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296. stav 2. Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. Kod takvog stanja stvari. stečajnim stvarima. stav 2. čuvanja i vaspitanja dece. radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna. stav 2. februara 2005. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po . Prema tome. 139/2005 od 17. 1555/05 od 16. jula do 30. ali je izgubljen ili uništen. Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju. 8782 od 22. zemljišnoknjižnim. Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. Zakona o parničnom postupku. i u vezi odredbi člana 20. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296.PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. godine Trgovinski sud u Z. radnopravnim. godine nije stigao u sud. čekovnim. u stvarima smetanja poseda. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta. meničnim. U slučaju u kome je on blagovremeno predat. Prema stanju u spisima taj telegram br. ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. jula do 30. Sada. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. tačka 7. prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. krivičnom postupku prema maloletnicima.02.

tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. godine. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. stav 2. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a rasprava zakazana rešenjem 2. stav 2. 10651/05 od 1. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim. Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. s obzirom na sadržinu rešenja. novog Zakona o parničnom postupku.2006. kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o . Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296. tužba se smatra povučenom". stav 2.03. žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. avgust 2005.2006. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. godine. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Član 296. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan.211 - . Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Zakona o parničnom postupku. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. a stranke su uredno pozvane. 11989/2005 od 20. marta 2005. godine) 318. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora. godine) 317. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. stav 2. godine za 17. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. kako bi isti obezbedio zamenu. juna 2005. da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. pa se stoga. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka.03. godine. nakon ročišta.

obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak.2006. . stav 2. i 14. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze.2006. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. Zakona o parničnom postupku. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. stav 2. koje je doneto na osnovu člana 296.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta. stav 2. godine) 320.11. i 7.10. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom. jer se rešenje da se tužba smatra povučenom. i 25. u momentu donošenja rešenja.10. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka.212 - . Sud je. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. Zakona o parničnom postupku. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. Zakona o parničnom postupku. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. i 7.11. i 14. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. i 25. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. godine) 319. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu. na osnovu člana 296 stav 2.

o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca. godine) . (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). ranije važećeg Zakona). 2.213 - . (Iz presude Privrednog apelacionog suda. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. Naime. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319. da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. Pž. Naprotiv.2 879/2010 od 08. Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi . prema stanju u spisima. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala. samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi. na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje.04.2010. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . Zakona o parničnom postupku (član 305. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita.341. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku.nastavi postupanje. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica. sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. Međutim. Naprotiv. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. 1787/2010 od 22. a kome je isto priznato u stečaju. Gž. dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga. stav 2.12. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. te potom . niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. st. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica. U konkretnom slučaju sporazum nije postignut.2010. Drugo. Osim toga. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra. ZPP) 321.

zaključenih između preduzeća. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. st. koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim . Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. 14. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja. pomoću uzajamnog popuštanja. st. 16. Odredbama čl. Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. Ovo stoga. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o preduzećima. a nalazi se u postupku privatizacije. poravnanje je posebna vrsta ugovora. 1. 398a. godine) 323. neisplaćenih zarada. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. pretnje ili prevare jedne od stranaka. 8523/09 od 8. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara.PARNIČNI POSTUPAK 322. 456. Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji.12. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. 1.2009. Naime. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. putnih troškova i doprinosa PIO. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a.214 - . Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću. kojim stranke sporni odnos među sobom. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Odredbama čl. 398a.

PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. 3.2005. godine) 324. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl. investicionom ulaganju. putnih troškova i doprinosa PIO. 2. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom. neisplaćenih zarada. nadležna za poslove privatizacije. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima. već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. Ovo stoga. 25a st. iako ovo oštećenje postoji. Zakona o privatizaciji. 398a. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Raspolaganje preduzeća u privatizaciji. Zakona o preduzećima.06. odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. prodaji dela imovine. kojim stranke sporni odnos među sobom. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. javnom poretku ni pravilima morala (čl. Zakona o preduzećima. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih. poravnanje je posebna vrsta ugovora. ZPP). izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima. 25a.215 - . Naime. pomoću uzajamnog popuštanja. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. st. Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja. Odredbama čl. st. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. dugoročnom zakupu. opterećivanju imovine. putnih troškova i doprinosa PIO. 3. 398a. istog člana poništava agencija republike članice. Sudsko poravnanje ima . usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). shodno stavu 2. st. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl. a nalazi se u postupku privatizacije. 1. poravnanju sa poveriocima. reorganizaciji ili restrukturiranju. 2.

Nasuprot nepostojeće presude.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. . međutim.2006.345.216 - . već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo. ili nije ni donesena. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije. godine) 326. Pž. ne predstavlja i obavezu. ZPP) 325. već samo njegovo pravo i mogućnost. Naime.06. pretnje ili prevare jedne od stranaka. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. prvostepeni sud – između ostalog . ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. Isto. presuda koja je donesena iako stranka ne postoji. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata.nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje. Zakona o parničnom postupku. presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu. Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 . 12202/05 od 9. presuda koja je donesena pošto je tužba povučena. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje.2006. Isto tako. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud.01. 9392/05 od 6. Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. Pž. sam tuženi . Upravo iz navedenih razloga. a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke. . Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani. Dakle. godine) 327. U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim. Zakona o parničnom postupku (član 333. Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva.351. Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude.ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) . ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.06.2011.2010. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. a ne u roku od osam dana od prijema presude.217 - . ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani. a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn. stav 3. Pž.u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja . stav 5. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja. Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva. ovog Zakona (član 478. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . ZPP) 328. 13567/2010 od 04.03. Odredbom člana 345. ukoliko je zahtev osnovan. mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. 4310/2010 od 16.

jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. o kome nije ni raspravljano. pa da proizlazi da je saglasno članu 104. te je doneo međupresudu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. 8769/10(2) od 3.2011. godine) 330. bez osnova. Naime. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. i članu 210. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. iz razloga celishodnosti. stav 2. . dalje. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Pž. Naprotiv . Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. novčane iznose od tužioca.2011. primenom člana 306. Sud je. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu.05. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. takva obaveza nije zakonom predviđena.218 - .03. stav 1. Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka). Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku. jer nije izvršio usluge a primio za to. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. 5079/10 od 12. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. Zakona o parničnom postupku. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. Pž. primenom člana 335. godine) 329.i u članu 476. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. što znači da nije obavezni deo naziva odluke.

jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V. tačka 12.2004. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i.2010. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28. 4457/96 od 15.. 2 186/10 od 22. stav 1. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe.06." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu. godine. Pž.. br.841.09. jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. godine) .219 - . P.2002. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog.u smislu člana 406.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V. zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171. Zakona o parničnom postupku.05. tačka 1. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi. Rev. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398. o kome nije ni raspravljano. 12797/05 od 24.92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. stav 1. godine) 331. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi. aprila 1997. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. kao jedan od solidarnih dužnika.06." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N. kada se za to steknu zakonski uslovi. Međutim. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.01. Naime.. godine doneto na osnovu člana 101.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361.2006. istog . u načelu.2004. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos. moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju. godine. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno. stav 1.. Zakona o radu. pa je ovaj sud . (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. stav 2. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva). međutim. pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju. ovog Zakona. Ovo je. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu. nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom. tačka 8.. pravosnažno obavezan na plaćanje.. Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21.

nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. može se u parnici doneti međupresuda. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. 123. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci. i 330. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. kao i pravo na isplatu otpremnine. Naime. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. pravilno zaključuje da. odn. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. Gž. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. S tim u vezi. Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu. Zakona o parničnom postupku . kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188. Zakona o parničnom postupku. umesto presude.220 - . odn. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 332. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. stav 1. i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. u vezi sa članom 187. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. U vezi s tim. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. Zakona o parničnom postupku. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. osim toga.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. nije dozvoljen. Osim toga. s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava. tako da nije ispunjen uslov iz člana 188. jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude. shodno članu 188. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. Zakona o parničnom postupku.pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. Zakona o parničnom postupku. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) .05. ista tužba bila takođe nedozvoljena. jer je prvostepeni sud . jer su zarade i otpremnina dospeli. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. Prvostepeni sud.nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. kao i isplatu otpremnine. 814/2010 od 09. godine) . Tako nije ispunjen uslov iz člana 188. i ona bi takođe bila nedozvoljena.2010. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude.

2010.Dakle. II 1079/2010 od 04.2009. 1 4026/10 od 24. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog. Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva.221 - . Ako je doneta presuda na osnovu odricanja. Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. . godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku. Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta. ali da se" … već duži period preduzeće "E. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva. ovakav zaključak se ne može prihvatiti.o.PARNIČNI POSTUPAK 333.03. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev. Naime. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji. U konkretnom slučaju. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev. jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja.11. Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) . a ne i u toku revizijskog postupka. Zakona o parničnom postupku. Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima. godine) 334. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev. godine.02." d. izričitom i nedvosmislenom izjavom volje. godine) 335. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog.član 337.ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje. Gž. Rev. pa on nema pravni interes da se žali. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23. i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose). jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave.12. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda.2010. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva. što ponavlja i u žalbi. Međutim. u postupku prethodnog ispitivanja spisa.2009. Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva. ali i dospelosti potraživanja. nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi. Dakle.

Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. na ime glavnog duga. sa zateznom kamatom. odnosno presuda na osnovu odricanja. na ime glavnog duga. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.730.2009. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.81 dinara. ne može se doneti presuda zbog propuštanja.2006. pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. u roku od osam dana. godine 336. tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj. Pž. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje. kao i za troškove izvršenja od 4. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje. Takođe. dana 02. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude.104.06.03. godine) 337. stav 2. godine dostavio odgovor na tužbu.2010. Naime. 6745/06 od 23. Gž.08.2009.746. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. godine).222 - .892.30 dinara. ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje.11. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke. Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12. 10882/10 od 31.86 dinara. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca. sa zateznom kamatom. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". .00 dinara. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku. što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena.ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja).223 - . kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. Zakona o parničnom postupku. stav 1. i 20. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu.2005. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.09. Zakona o parničnom postupku. primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor. i 20. stav 1. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva. Gž.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište. novog Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. ako su . proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.09. Dakle. Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja. 13342/10 od 15. U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka. godine) . Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283.09. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere).odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. nepravilno primenio odredbu člana 338. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak. ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338. a tuženi nije došao na to ročište. godine) 339. Naime. Zakona o parničnom postupku.2005.2010. iako je uredno pozvan. u konkretnom slučaju. donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja.član 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. godine) 338. predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete.pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom .

doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti. Dakle.09. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. godine) 342. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje.224 - . kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. iz odredbe stava 3.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. sud neće uzeti u obzir. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. pa se takvom presudom. stav 3.2005. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282.09. i 20. imajući u vidu formulaciju stava 7. a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. stav 1. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. člana 338. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . dakle i bez prisustva parničnih stranaka. Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. i 20. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. istog člana? Članom 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. Odredba stava 7. 2. Zakona o parničnom postupku). Naime. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu. godine) 341.) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. van ročišta. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. 3. 4. stavom 1. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 340. u smislu člana 92. a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. člana 338. Zakona o parničnom postupku).

PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude . te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja. godine. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom .2006. godine) . Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. stav 3. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. stav 3. 1533/06 od 16. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. Zakona o parničnom postupku. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva. već se donosi presuda iz člana 338.opštem postupku. novi Zakon u članu 338. Članom 338. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom . Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. stav 3.02. odredbom člana 338. U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku. Dakle. septembra 2005. a ako tužba na ročištu nije preinačena. Umesto presude zbog izostanka. Naime. čak i kada je sud. Novi Zakon o parničnom postupku. a imajući u vidu vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2006. Prema tome. odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". Odredbom člana 338.225 - . ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. a u korist načela materijalne istine. vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476.02. te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. radi se o sporu male vrednosti. 13565/05 od 22. odmah zakazao ročište. već se donosi presuda iz člana 338. Zakona o parničnom postupku. koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti. Zakona o parničnom postupku. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. godine) 343. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. primenjujući izuzetak iz člana 283.opštem postupku.presuda zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu.

na osnovu člana 338. odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. ovog zakona. do 464. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.226 - . tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.2006. u parničnom postupku. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. godine). jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. presuda zbog propuštanja.03. doneti.predloga tuženom na odgovor. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. odnosno odredbama člana 453. što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom. nastati pravne posledice predviđene članom 338. a ako sud i dostavi takvu tužbu . . Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. Zakona o parničnom postupku. 345. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). član 458. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. Shodno odredbama člana 457. ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Kako je članom 458. Stoga. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. 14154/05 od 22. Prema iznetom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. stav 1. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. po kome je doneto rešenje o izvršenju. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.PARNIČNI POSTUPAK 344. pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21. jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Zakona o parničnom postupku.

da li sud može doneti rešenje. godine) 346.PARNIČNI POSTUPAK tačka 1. 1. i 20. zato što izreka presude to ne mora da sadrži. Zakona o parničnom postupku odbaciti. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa. do 4.09. Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu.član 491. Zakona o parničnom postupku. Pž. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. stav 3.2005. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja.2005. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ZPP) 347. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. člana 338. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. tačka 1. ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355. stav 6.09. tač. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. . sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Prema izričitim odredbama stava 6. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog.227 - . godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona . ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani. 8127/05 od 21. stav 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Prema citiranim odredbama. stav 1. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. februara 2005. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365.

aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc). pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). godine) 348.11. Zakona o parničnom postupku. na napred opisani način. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog. 11958/05 od 14. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. Zakona o obligacionim odnosima.10. razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora. Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome. pobijanje pravne radnje dužnika. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi.12. Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. Pž. u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. a što je u saglasnosti sa članom 284. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje). Dakle. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. stav 2. s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. Zakona o parničnom postupku.228 - . kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude. koji reguliše čl. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. zbog posebne zakonske regulative. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa. dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno). (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine) .PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280. i 7. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude. kao procesnim propisom. datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. Zakona o obligacionim odnosima. i ako to nije izričito propisano članom 284. proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika. tačka 12. Po navedenim karakteristikama. 111 –117.2006. Nasuprot iznetim žalbenim navodima. jasna i sadrži sve što je potrebno. Zakona o obligacionim odnosima. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost. u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja. i 14. i 25. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2005. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.

Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima. godine) 350. stav 3. zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan. pozivajući se na teško materijalno stanje. preinačena je i odluka o troškovima postupka. tada nema osnova za donošenje dopunske presude. Sud sa. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Uz to.229 - . 4/10(1) od 28. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. Gž. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu.01. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. stav 3. koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343. ZPP) 349. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa.2010. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio.

oo dinara.oo dinara koji je tuženi platio dana 20. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu. počev od 17. ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Naime.11. Naime. odbaciće tužbu. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran.10.br.09.2007. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima. stav 2. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom.1998. kao dana dospelosti.10.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke. pa do konačne isplate. ZPP) 351.02. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost. koji je pravnosnažno okončan. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3. godine. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P.75/07 od 14. P. i 7. godine. i 14.2007. Sud je dužan da o tom predlogu odluči. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361.230 - . pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi.1998. stav 1. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac.32/10 od 1. sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000. Shodno članu 346. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.000. stav 3. obračunate počev od 18.02. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca. Ali.2006. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi). a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke.2010. godine. već slučajan. i 25. prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari. Zakona o parničnom postupku. identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema.06.br. bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče. godine) . Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu.

Pored istovetnosti stranaka. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke.29 dinara. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.328.92 dinara). stav 2.11. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.02. Takođe. Zakona o parničnom postupku.328. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. Zakona o parničnom postupku. zahteva i istovetnost osnova. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi.06. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Pravnosnažno presuđena stvar.PARNIČNI POSTUPAK 352. stav 2. Osnov podrazumeva. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318. pored istovetnosti stranaka. godine. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. osim ugovornog osnova.2008.2007. Naime. a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini.2008. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04. .231 - .791. godine. godine.328.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. godine. stav 2. godine.07. U ponovnom postupku.2008. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama.07. prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda. tačka 10. Zakona o parničnom postupku. kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14. godine.29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti. tačka 10. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju.05. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova. Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi. odbaciće tužbu prema članu 359.2005. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo. ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318.2004. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period.

u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1. Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice). prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. jer je reč o istom pravu. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme.07 dinara (od toga iznos 604. sud će odbaciti tužbu član 346. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari. s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom. odnosno pravnom osnovu.791. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Pž. 12706/2010 od 10. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. .92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup). dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu. godine) 353.03.2010. Imajući to u vidu. Zakona o parničnom postupku. uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja.552. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. prvostepeni sud će. Gž. a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. stav 2. godine) 354. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga. pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. Zbog toga je ovaj deo presude nejasan.02.2011. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima.232 - . 1616/10 od 01. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava. Pošto postupi na navedeni način. Naime.792.

233 - . Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127.11. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. stečaju i likvidaciji prema kojoj. pravni osnov tužbe je naknada štete. U konkretnom slučaju. isplatu vrednosti deonica.208.6o dinara sa zateznom kamatom odn. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01.208.208.2010.da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka. dosuđeno određenom izvršnom ispravom.sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi.049. ali . U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta.60 dinara sa revalorizacijom od 31. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu. godine) 355. stav 1. po identičnom zahtevu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31. godine. Zakona o parničnom postupku . stav 4. tačka 4. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti. odbaciće tužbu . stav 2. Zaključak prvostepenog suda .410. zavisno .član 346. U drugom predmetu. odnosno stečajnog dužnika. Zakona o parničnom postupku.1998.1991. stav 2. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. stečajno veće će uputiti poverioca. na osnovu istih činjenica. U ovom postupku. stav 2. U oba slučaja.06.12. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. a deonice nije dobio. pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave.shodno odredbi člana 187. Pž.1997. Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. Dakle. zahtev je isplata iznosa od 31. kao i u ovom postupku. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova . godine. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. godine i činjenice uplate vrednosti akcija. Zakona o prinudnom poravnanju. tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala.pravilan je. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud. niti mu je vraćen uplaćeni novac. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje. Zakona o parničnom postupku. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. odnosno eventualno pre. Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari.01. člana 187. 5263/2010 od 18. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.00 dinara. zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12. i člana 279. stav 4. a u kome je sadržan i iznos od 31.. Dakle. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. revalorizovanog novčanog iznosa.

11. Kako se prema članu 99. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. broj 125/2004). U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga.234 - . to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. prema isplatnim redovima. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca. Naime. jula 2006. pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari. br. odnosno i pre. stav 2. i 7. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125.2006. a može biti i drugi stečajni poverilac. sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći. srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase. kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. odnosno upravnog. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15. ovog člana. 12309/05 od 26. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. jer tužbe više nema. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. 09. godine) 357. te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu. može voditi parnični postupak. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud. Pž. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. su činjenice nastale posle ovog momenta. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno.PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom. stečaju i likvidaciji. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. ili drugog postupka u smislu stava 1. U navedenoj situaciji. navedenog zakona. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". i 25. kao što je ovde slučaj. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. i 14. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu. Zakona o prinudnom poravnanju. koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari. usled presuđene stvari. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. godine) 356.

12. Tužilac je po poravnanju platio i 10.. stav 1. u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. 2593/05 od 16. Zakona o obligacionim odnosima. a jednom. da bi lice koje se neosnovano obogatilo. dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. 10679/06 od 27.235 - . to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. ko je isti dug platio dva puta. Ali. identičnom dugu. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta. i to po izvršnoj ispravi. imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi. punomoćniku. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Opšte pravilo sadržano je u članu 210.2005. a ako to nije moguće.600.500. trećem licu. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga. i druge količine čija je vrednost 92. ali. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. pod uslovom da se radi o istom dugu.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke.700. relevantno je da se radi o istom. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja. Ko dva puta plati. identičnom dugu.00 dinara. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. odnosno dva puta ispunjen. S druge strane. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. godine) 358. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. u pomenutom izvršnom predmetu.937.2006. ali pod uslovom da se radi o istom. br. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. je ispunjena u potpunosti. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja. 212.295. tako što mu je isti dug dva puta plaćen. kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl.00 dinara na ime troškova parničnog postupka. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren.98 dinara. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212. saglasno članu 305. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o obligacio. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B. a po nalogu tuženog.3. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno.00 dinara. Dakle. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa. a ako je obaveza jednom ispunjena delimično. Zakona o obligacionim odnosima). i 214.. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. ispuni isti dug. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. delimično je izvršen dobrovoljno. Iv.

opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212. koje je na osnovu ove presude doneto. te da će povući tužbu. Zakona o obligacionim odnosima može .637. Zakona o parničnom postupku.98 dinara sa sporednostima.600. sa računa tužioca na račun tuženog. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1. na osnovu član 375.000. izjavljenim protiv te presude. nije savestan. Zakona o obligacionim odnosima. Plaćanje. niti dokazao da ih je ranije platio. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova. kao i za iznos parničnih troškova od 5. 210. kao i rešenje o izvršenju. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca. kako je predviđeno član 210.152. kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. odnosno za taj iznos. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu. 212.700. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena.00 dinara. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara.637. sem u neznatnom delu. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca. za koje tužilac niti tvrdi. u svojstvu izvršnog dužnika.300. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju. i 214. u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor).PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. Sledi da je samo u tom obimu. U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna.236 - . a ne njeno vraćanje. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa. U tom delu pobijana presuda je potvrđena. jer tuženi koji je prinudnim putem. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1.00 dinara. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga. niti dokazuje da ih je ranije platio. Za ovakvo preispitivanje. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio. a koje je i samo pravnosnažno. koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi. uslovi u ovoj parnici ne postoje.00 dinara i 92. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno 143. zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova. već jedino na osnovu čl. tužilac je. je pravnosnažna i izvršna presuda. obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana.00 dinara. Taj iznos obuhvata troškove izvršenja. i 211. za koje tužilac nije ni tvrdio. mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja.152. Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom.000. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici.

na iznos od 603. dužan je da to i dokaže. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka.10. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. na iznos od 764. Iv.. januara 2005. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. a na njemu je teret dokazivanja. 336.00 dinara počev od 15.102. godine. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. jula 2005. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu.237 - . što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno. godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. 12137/05 od 6. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. imao potraživanje prema tužiocu. apri.00 dinara počev od 15. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. februara 2005. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave. decembra 2004. dao izjavu o kompenzaciji.50 dinar počev od 15.2006. 1094/2005 godine od 27. na iznos od 603. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. kome šta ide u prilog.2006. dužan je da to i dokaže. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu. godine.02. godine) 359. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. Odredbe čl. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti. U ovom sporu. godine) 360. marta 2005. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. godine . na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno. 753/06 od 5. novembra 2004.50 dinara počev od 15.50 dinara na ime glavnog duga. br. i 337.50 počev od 15. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu.. sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio. godine. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. koji su pored ispunjenja. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. jedan od načina prestanka obaveze. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. godine na iznos od 764. na iznos od 764.00 dinara počev od 15. kome šta ide u prilog.

336. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a na njemu je teret dokazivanja. koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke. suprotno članu 342. U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. pa bi za ugašeno potraživanje. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. odnosno njegov deo. istaknutog u preboj. koja je obračunata na dug koji je plaćen. U toku prvostepenog postupka. kao i za troškove izvršnog postupka. godine) 361. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. ali u docnji.PARNIČNI POSTUPAK la 2005. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Naime. i 337. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. a od nepostojanja. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj.2006.02. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja. godine do isplate. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja.78 dinara. stav 1. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. godine) . sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate.238 - . Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude.102. Odredbe čl. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.971. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. odnosno postojanja potraživanja tuženog. Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. dužan je da to i dokaže. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. nije odlučio.02. u izreci pobijane presude. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan. istog zakona. 12137/05 od 6. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koji su pored ispunjenja. imao potraživanje prema tužiocu. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. kome šta ide u prilog. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. ukoliko takvo potraživanje postoji. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. Zakona o parničnom postupku. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. stav 3. jer od postojanja. 9878/05 od 23. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje. jedan od načina prestanka obaveze. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu.2006. na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji.

predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. a potraživanje tuženog iz 1994. samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. godine) 363. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. i 25. zato što isti nije moguć. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. Odredbom člana 339. godine". odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe.11. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja.239 - . iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. Međutim. međusobnim i dospelim potraživanjima. Naime. da se radi o istorodnim.09. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo. iako potraživanje tužioca nije novčano. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. i 14. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog. Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču. Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. istorodnost i dospelost potraživanja. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila. godine. Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. jer se ne radi o potraživanjima istog roda. prema članu 336. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom. godine. pravilna je i na zakonu zasnovana. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem.PARNIČNI POSTUPAK 362. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane.2006. Potraživanja su se "srela 1996. i 7. Zakona o obligacionim odnosima tj. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem. Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. te . ako su ispunjeni uslovi iz člana 336. godine.

na istim činjenicama. 10704/05 od 20. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. Zakona o parničnom postupku. Članom 187.članu 187. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije.2006. Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka. jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. odbaciće tužbu član 346. a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici. Pž. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. kao što nije propisano da mora biti dozvoljen. stav 1. stav 3. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . Dakle. i stav 2. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava.član 347. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.240 - . Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava. S tim u vezi. Zakona o obligacionim odnosima.03. nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . pravnosnažnom presudom. u postupku koji je vođen između istih stranaka.2010. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15. odlučeno o istom zahtevu. na osnovu člana 223. a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije. godine. zasnovanim na identičnom životnom događaju. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj. Zakona o parničnom postupku. pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. i u parnicama koje su pravosnažno okončane. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. po službenoj dužnosti. Pri tome. Zakona o parničnom postupku. Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju. godine) 364. pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen.7. Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe. Zakona o parničnom postupku. radi se o identičnim strankama. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave .član 347.

04. Zakona o parničnom postupku (član 349. koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane. ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. ZPP) 365. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. 4/10(2) od 28. godine) 366. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ranije važećeg Zakona). u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. Gž. . Zakona o parničnom postupku (član 349. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Članom 362. Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. navedenog člana. Pž. 7795/10 od 15. ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. preinačena je i odluka o troškovima postupka. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa.241 - . Na osnovu člana 362. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka.2010. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Uz to. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe.01. Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni.2010. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi.

to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. niti ono može predstavljati novu odluku. usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je .02. Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim. godine) REŠENJE (Član 363 . imajući u vidu da je . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje.434.01. veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade. nego o samostalnoj i novoj odluci. Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog. Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda. presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju.2007. pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog. godine.715.oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate.2010. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje. 2683/2010 od 03.2006. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3. prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude.prema stanju u spisima .01.06.2007.366. Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21. jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu. 1722/06 od 23. a koje su u smislu člana 376.zahtev u stavu 3. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka. a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. S tim u vezi. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke.242 - . Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453. Sud je potom. ZPP) 368. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80. i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3.prema istom . Pž. godine) 367.

rešenje je objavljeno. Međutim. saglasno članu 342. a na osnovu člana 387. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. Zakona o parničnom postupku. Pravilno je u smislu člana 279. Zakona o parničnom postupku. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. 9668/06 od 28. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369. a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK na 352. već deo obrazloženja te odluke. koji se shodno primenjuje i na rešenja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava. tačka 3. godine) 369. pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje. 7940/09 od 29. nedostatak pravnog interesa. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan. Iz navedenih razloga. iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka. stav 1. Zakona o parničnom postupku. . Sve navedeno saglasno članu 342. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu.2009. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima. Zakona o parničnom postupku. Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka.243 - . ZPP) 370. stav 1. procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena.2006. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. Navođenje zbog čega se tužba odbacuje.09. već deo obrazloženja iste. prvostepeni sud odbacio tužbu. Zakona o parničnom postupku. jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. tačka 6. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost.12.

pravičnu i zakonitu zaštitu.2010. (za ponavljanje postupka).1993. Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355. To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423. Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23. 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom. ZPP) 371. stav 3. 421. propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju. i 366 (za žalbu. i 424. (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13. Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. 365.372.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28.(za reviziju). sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu. . Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke. godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10. i 11.244 - .2005. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku.02.1981.) 394. Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito.09. godine. Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka.06. zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku.06. zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci. Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107. i 401. Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 . i 10. Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2. 9. Zakona o parničnom postupku).

Članom 100. Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti. a koja se . Iz tih razloga. godine) 372. Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti. koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata. bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi. Zakona o parničnom postupku . U odnosu na žalbu.B. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija. u kojoj je označena odluka koja se pobija. godine) 373. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih.o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana. ne sprečava drugostepeni . advokata M. nije potpisao žalbu. dana 18.11. te je odbačena.2010.apelacioni sud.stav 4. shodno članu 103.stav 6.ZPP..ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B.B. navedenu žalbu odbaci.u smislu čl. po punomoćju u spisima.209/10 od 9.može identifikovati. shodno članu 357. i 358. Iž. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu. nisu postojali uslovi da prvostepeni. ali žalba nije potpisana. Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta. 1398/10 od 20.br. u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska.P. a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika. Uredna je žalba koja je potpisana.u smislu čl. 358.2010.357. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.03.P. iz U. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji.Odredbom čl.245 - . zakon je napravio izuzetak. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Takođe. U konkretnom slučaju. jer punomoćnik tuženih.Prvostepeni sud je.na osnovu žalbe . te da je predat primerak žalbe na kojoj. u vezi sa članom 103. pa se . 360. iz U. jer ista nije nepotpuna. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda. odlučio da se odbacuje žalba tuženih.05. stav 4.ZPP. podneta od strane njihovog punomoćnika. gde je otkucano ime punomoćnika. Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava. stavljen pečat punomoćnika-advokata. jer i to ispituje po službenoj dužnosti.. ispod imena nema potpisa. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati. žalbu je potpisao punomoćnik – advokat. To što žalbeni razlozi . stav 1.godine. a ni drugostepeni sud.2009. odnosno do ne potpisivanja žalbe. na mestu gde treba da stoji potpis.. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? . advokat M. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni.

stav 3. i 485. i 20. 3551/2010 od 02.2010. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio. istog zakona. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359.09. Zakona o parničnom postupku. . Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. Zakona o parničnom postupku. Pri tome. tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru. godine) 375.06. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .246 - . kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. preko pošte.09. podnesaka. st. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. Na okolnosti iznete u prigovoru.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. Zakona o parničnom postupku. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva. koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno. Ove mogućnost tuženi nije koristio. godine) 374. na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno.2005. već u gotovom. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. na blagajni pravnog prethodnika tužioca. 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi. da je potraživanje ispunjeno. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. iz opravdanih razloga. stav 3. ukoliko za isto nema dokumentaciju. bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju.2009. Pž. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja. kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama. Međutim. i 2. Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358. ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. da predloži eventualno saslušanje svedoka. Konačno. godine. Takođe je mogao.

stav 1. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. članovi veća. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije. stav 1.02. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici. stav 1). Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti.247 - . kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. u vezi člana 359. Prvostepeni sud je 15. i 262. godine) . stav 2. broj 125/04). Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti.član 359. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda. Žalbeni navodi . godine. i člana 303. juna 2005. 628/2006 od 18. Pž. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.ZPP ("Službeni glasnik RS”. člana 300. sud ne raspravlja po službenoj dužnosti.2010.2006. Zakona o parničnom postupku. godine) 376. Zakona o parničnom postupku . Naime. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. U žalbi se u smislu člana 359. i 378. 148. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. jula 2005. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. maja 2005. 1214/10 od 24. stav 3. 364. Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. Rev. veštaka ili stranke. istog zakona. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. na kome je zasnovao zaključak o visini štete.05. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. godine (iako je bila uredno pozvana). ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor . Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300. Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. stav 1.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12.

Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju.376. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. godine) 378. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi. a ako je ipak podneta. ZPP) 377. 2009. imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . sud će je odbaciti. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju. Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. tačka 12. a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. a ako je ipak podneta . stav 2. Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se. godine. tuženi u žalbi osnovano navodi da je. pre svega. Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. 14479/10(1) od 2. Međutim. Zakona o parničnom postupku. u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom. U svakom drugom slučaju.da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju.248 - . a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno.sud će je odbaciti. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti.PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora.prema stavu Privrednog apelacionog suda . godine. 07.09.uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. . i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka. iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju. kako je utvrđeno u prethodnom postupku. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici.2011. 2009. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je . Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari. a drugo . 07. Pž.

11. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. 10.03. smatraće se da je pristao na povlačenje. 2010. koje je održano 12.d. godine. 2005. Privredna društva (akcionarsko. godine. kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. 04. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. godine na kome je ista i zaključena. ako tuženi na to pristine. 2005. nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. s tim da je. Pž. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. jer iz podneska tužilje od 26. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao. direktora tuženog od 14. 2005. Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima. stav 2. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima.249 - .akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata. Zakona o parničnom postupku. Naime. godine to ne proizilazi. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. sve do zaključenja glavne rasprave. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. bio poništaj rešenja o otkazu v. godine.2011. februara 2010. . 04. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. 10. stav 2. istog zakona. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje. 2009. Zakona o parničnom postupku. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva. na kome je glavna rasprava i zaključena. pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da. direktora tuženog od 14. 2010. društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. Budući da pristanka tuženog nema. godine) 379. 10. 10135/10 od 31. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. tačka 12. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v.d. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije.

i 344. kada je odbio zahtev predlagača. Zakona o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima. u smislu člana 175. Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. bez označenja naziva i datuma dokumenata . u skladu sa članom 345. statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). Naime. 174. Zakona o privrednim društvima. Pre obraćanja sudu. Zakona o privrednim društvima. i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. Zakona o privrednim društvima. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. u smislu člana 372. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174. stav 1. 2011. Kod tako uopštenog zahteva. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. kao i dokumenta za privredno društvo "S. 2010. Zakona o privrednim društvima. Međutim. odnosno neodređenog zahteva. ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. Zakona o parničnom postupku. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću. stav 1. predlagači su protivniku predlagača dana 03.akata za koje se traži uvid.". 01. već predstavlja uopšteni zahtev. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima. i ponovo 14. Privredni apelacioni sud nalazi.T. 2010. 343. Članom 343. prvostepeni sud je isti odbio. za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. U istom je tražen na uvid osnivački akt. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24.T". predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. interna dokumenta. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. u vezi člana 388. knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. 12. godine. da je žalba predlagača neosnovana. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva. Prema stanju u spisima. zapisnici. Zakona o privrednim društvima. kao neosnovan. u skladu sa članom 174.250 - . u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl. saglasno članu 344. postupak nije pravilno sproveden. dokumenta o svojinskim pravima. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. godine. Članom 344. Pri tom. jer nisu bili članovi tog društva. predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. 09. Zakona o vanparničnom postupku.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 2. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje.06.2011. tačka 12.2009. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo. Zakona o parničnom postupku. pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. Zakona o parničnom postupku. Pž.251 - . a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30.2009. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. . 11.prema stanju u spisima . u vezi člana 30. 2009. u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Takvim postupanjem. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je . zatražiće se mišljenje drugih veštaka. godine. godine. te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu. 256/11 od 6. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. Zakona o privrednim društvima. stav 1.04. u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. Zakona o parničnom postupku .10.prema stavu Privrednog apelacionog suda . tačka 7. a ako je potrebno . nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese. 8089/10 od 10.10. tačka 2.2009. već na adresu preduzetnika.i komisije veštaka. stav 1. već na adresu preduzetnika. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje. Naime. a skinuo 12. Osim toga. Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387. kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. tj.2011. 10.PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta. godine. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. Iz ovih razloga. odlučio kao u izreci. Iz obrazloženja: Tužena je . godine) 381.11. 2010. Zakona o vanparničnom postupku. tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje.dana 20. godine) 380.propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. s obzirom da je dostava bila neuredna.

2009. a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. U ponovnom postupku. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni.900. potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže .252 - . navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka.900. 04. godine i dopune nalaza od 27. tačka 12. prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka. 13070/11 od 28. prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu. 2005.09. godine i dopunskog nalaza od 02. 2009.2011. 04. da iznos od 195.po nalazu veštaka . 2010. stav 2. nije zatvoren nijedan konkretan račun. čije uračunavanje je . jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije. utvrdio potpuno suprotne činjenice. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. te je morala biti ukinuta. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195. godine i usmenih izjašnjenja. 2010.00 dinara. godine) .00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. Prvostepeni sud je. 2007. kao i da uplatom po priznanici od 30.00 dinara.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je.00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu.677. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga.900.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu. potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn. Prvostepeni sud će. na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. 10. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. 07. godine proizlazi da se. zatražiće se mišljenje drugih veštaka . Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju. 2005. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza. 06.član 259. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. 10.kako je zaključio prvostepeni sud. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati.član 249.900. pre svega. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312.677. utvrdio da . jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća. utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. Pž. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu. Nakon što postupi na navedeni način. na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07. ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja. izvršeno na pravilan način. godine i Dopune nalaza od 27. Zakona o parničnom postupku. stav 3. 2008. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. godine. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka. 12. Zakona o obligacionim odnosima.razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391. stav 1. Zakona o parničnom postupku. godine. imajući u vidu iznete primedbe. To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27.na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje . da se neslaganje u navedenoj visini od 391. 07. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. na osnovu postojeće dokumentaeije.00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je. godine iznosa od 195. izdatoj na iznos od 195.

to je morala biti ukinuta. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) . Iž. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi.tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532. tačka 12. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto. stav 1. doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu. ranije važećeg Zakona. Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361.167. (član 361. Odlučujući o zahtevu tužioca. Zakona o izvršnom postupku. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. stav 2. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. to se. Kada prepis prvostepene presude. Zakona o parničnom postupku (član 361.00 dinara koji je tuženi. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. Propustom suda. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva. stav 2. Zakona o parničnom postupku . 14467/10 od 30. stav 2. na osnovu člana 20.253 - . tačka 12. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba.11.2011.54 dinara.02. stav 2. ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. koje je prvostepeni sud dao.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.2011. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. Pž.2010. tačka 2. godine) 383. stav 2. tačka 12. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika . ranije važećeg Zakona). već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361.12. dana 01. isplati iznos od 126. godine.305. u tom smislu. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta . 233/11 od 10. nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika.272. na ime regresa isplatio tužiocu.PARNIČNI POSTUPAK 382. a – imajući u vidu . Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. na ime naknade štete.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati. 27. stav 2. po tom osnovu. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj. tačka 12. Zakona o izvršnom postupku.06.81 dinar.2010. prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575. koji je dostavljen ovom sudu. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl. odbija. već neposredno izvršnom dužniku. na osnovu člana 387. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba. Zakona o parničnom postupku. pa je.

254 - . 220. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja). stav 1.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. i to u visini stope Centralne evropske banke. Naprotiv. Osim toga. tačka 7. s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. 4458/10 od 21.10. Pž. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća.PARNIČNI POSTUPAK 384. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi . istog Zakona. te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza. stav 2. jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277. na osnovu čl. jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja . . održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog. i 223.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262.2010. a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo. Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio. koju tuženi nije platio tužiocu. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju. Zakona o parničnom postupku. tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. godine) 385.imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete.da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom. od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju.

Skladištar odgovara za štetu na robi. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . od čega zavisi da li se zahtev tuženog . Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja. uz pravilnu primenu materijalnog prava.prijemnicu). tačka 7.član 731.10.2010. te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. izvedenih i predloženih dokaza. međutim. kao i neispravnom ambalažom . ističe manju neto težinu.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog . kao spornu. tačka 12.protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja. 3449/2010 od 20. tačka 1. manama ili prirodnim svojstvima robe. Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka. stav 2. od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. Prvostepeni sud je. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.255 - . prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku .palete. Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da. i to imajući. imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio. Međutim. Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka.član 734. prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . Pž. a voće je bilo upakovano u kutije . tačka 2. prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. već.su neosnovani. naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. stav 2. Pre svega. pre svega u vidu. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima. doneće novu odluku o tužbenom zahtevu. . nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu . presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku. iz kojih može doći do štete na robi.da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja. utvrdiće da je tuženi . godine) 386. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu. on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe. Posle toga. a ne suda. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom. Iz tog razloga.član 731. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog. osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca. propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe.protivtužioca).

nije data mogućnost da raspravlja pred sudom . Zakona o parničnom postupku. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora. a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto. tačka 7. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave.2011. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu. Gž. to je sud trebalo da odloži ročište. je u ovlašćenju parničnih stranaka. godine. stav 2. uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze . stav 2. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema . tačka 7.01. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. Naime.član 281. a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa. Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu. Propuštajući da to učini. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu. mirno rešenje spora. godine) 387. pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn. S obzirom na ovu normu. stav 2. u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom. Zakona o parničnom postupku. 10705/10 od 26. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu. godine) 388. U svakom slučaju. Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. uz tužbu. Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 1 549/10 od 27. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. a ne suda. tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom.2010. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. a naročito propuštanjem dostavljanja.PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. tačka 7. na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.2006. te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu. .10.član 361.07. kao i zaključenje ugovora o poravnanju. Zakona o parničnom postupku. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka. dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain.256 - .član 1089.

2010.12. Tuženi je dana 1. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu.386.2006. već je delimično prekoračio predlog.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa. Ali. 7060/09 od 11. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. iako to tužilac nije tražio.257 - . ZPP) 389. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I. gde je potom smeštena. tačka 12.godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. te je presudom Okružnog suda u U. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera.2007.11.2009. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena. Za to vreme. da je roba zadržana. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana.580/06 od 4. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3. i presudu Okružnog suda u U.400. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba. u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa.210/06 od 17. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 . podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I. carinski postupak je prekinut. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda.00 dinara. "dosuđujući" više od onoga što je traženo.godine. Imajući to u vidu. svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl.5.3. Zakona o parničnom postupku. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava. stav 2. kada je zadržana. da je taj postupak prekinut. Prema navodima tužbe.br. P. . Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba.br. da je o tome sačinjen zapisnik. roba je zadržana od strane carinskih organa. već vanredni pravni lek.godine Vrhovnom kasacionom sudu.

2010. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari. Podneskom od 30. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe.08. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba.2010. a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet.2010. Nakon toga.2008.2008. 9116/11 od 02.258 - . već vandredni pravni lek.2010.11. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22. stav 3.8. nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika.Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca. . član 365.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365. godine.2008. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. navodeći da je isti blagovremen i osnovan.ZPP. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24.05. da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan. koji je podnet od strane tužilaca.br. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01. utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu.2011. prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse.09. tako što su tužioci svoj podnesak. te da su. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. godine.2011. stav 3.04. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je . kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19.rešenjem od 28. predali u prijemnu kancelariju suda. a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu. koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije . godine. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage. koje je. te da se radi o očiglednoj omašci.odbacio. godine) 390.stav1.07. godine . postupajući po podnesku tužilaca. na taj način. Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog.08. Zakona o parničnom postupku. godine. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija. Pž. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse.1136/10 od 30. godine) 391. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.09.

2010. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. januara 2005. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja. zbog zastarelosti pravilno odbijen. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu. Zakona o parničnom postupku. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak . Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug.07. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o uređenju sudova. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. rešenje o izvršenju od 04. januara 2009.zastarevaju za tri (3) godine. . a ne samom izvršnom dužniku. Imajući u vidu da.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine. godine) 392. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. na osnovu člana 387. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi. godine. ne može doći do priznanja duga. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361.2010. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana. godine. Izvršni dužnik.2010. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. stav 1. međutim.05. Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen. pa se isto rešenje. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. godine.saldo kontiste. 2172/10 od 15. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12. tačka 3.05. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . ZPP. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7. stav 2. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. prema povratnici koja je u spisima. koje se nalazi na istoj adresi. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste. Iž. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.05. zastarelo te je tužbeni zahtev. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. prema povratnici koja se nalazi u spisima. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. januara 2009. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku.2010.259 - .potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. godine. stav 3. a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. a na osnovu člana 91. dostavljeno je. pa ni do odricanja od zastarelosti.

2008. odlučeno je kao u izreci ove presude.2010.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je.11.10. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja. Kako je tužilac pr.11. godine) 393.2008. u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu. došlo do prekida zastarelosti. godine. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana.11. godine. Zakona o parničnom postupku. godine. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. godine) 394. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. već je u pitanju samostalna žalba. kako tužilac ističe. nazvanim "dopuna žalbe". na osnovu člana 387. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu . a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari. tačka 3. godine. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog. Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15.2011. suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova. nije došlo do priznanja duga. pa ni do odricanja od zastarelosti. 3119/11 od 22. Bez uticaja je takođe. Iz tih razloga. stav 1. izvršen rad i uslugu. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda. čija se blagovremenost posebno ceni. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž.03. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. 387/10 od 18. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009.2008. godine. te da je time prekinut tok zastarelosti. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti.saldo kontista. a koje je ispravljeno rešenjem od 18. jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje.260 - . septembra 2005. jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga. dakle u pogledu odluke o troškovima spora. Pž. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja.

jula 2002. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena. kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu.2006. a u pogledu stvarne nenadle. odlučivši kao u izreci ove presude pod II. septembra 2005. godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe.261 - . nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga. godine) 395. 1. u označenoj situaciji. Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. jer je podneta po proteku roka od osam dana. septembra 2005. U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. Stoga se tužiočev podnesak od 26.05. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. Zakona o parničnom postupku. bez obzira kada je podneta.PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. tačka 2. tačka 3.02. novembra 2002. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. godine) 396. radi čega je na osnovu člana 374. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. godine primio 2. 128/06 od 10. novembra 2002. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja.2006. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. stav 1. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari. godine. a u vezi sa članom 365. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio. i 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 11721/05 od 1. kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. stav 1. godine. st. godine. Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. broj 125/2004). odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost).

jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. 2974/06 od 29. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. januara 2007. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo. tač. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi.2006. Prema odredbi člana 21. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. i 9. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o sudovima. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. godine. st. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1. 5. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. godine) 397.262 - . ako se tuženi u žalbi na . postupka Zakona o parničnom postupku. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. i 2. stav 2. te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. stav 2. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. u vezi člana 478. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. već samo na zahtev stranke. Zakona o parničnom postupku. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 1. stav 2. u vezi člana 478. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. godine) 398. dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. tako da počinjena povreda. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. tačka 4. 2. tačka 12. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud.2006. 12615/05 od 20. 1. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi.02. u prvostepenoj presudi. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.9. 1. 7. s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud. prema članu 372. a saglasno članu 15. koja se odredba u smislu člana 84. Međutim. Zakona o parničnom postupku.

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

stav 3. 2803/2010 od 08. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom. izreke revizijskog rešenja. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. Rev. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. Citiranu procesnu odredbu. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. važećeg procesnog zakona. stav 2. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. a u vezi sa članom 401. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. smatra dozvoljenom.PARNIČNI POSTUPAK rovima. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. Drugostepeno rešenje od 30. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400. Članom 394. godine) 409. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta.269 - . ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno . kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. stav 3. tačka 5. pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404. Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. Zakona o parničnom postupku. To podrazumeva da treća lica. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi. to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. procesnog zakona. NJime je revizija dozvoljena. i člana 412.član 27.07. kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. stav 3. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude .2010. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. procesnih zakona. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. procesno je nedozvoljena. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". stav 3. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. stav 2. godine nije rešenje iz člana 400. juna 2005. stav 2.član 412. nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi. koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. Zakona o vanparničnom postupku.

Protiv tog prvostepenog rešenja. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka. ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom. revident je izjavio žalbu.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda.270 - . koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja. pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije. važećeg procesnog zakona. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji. godine. u smislu norme iz člana 8.2005. stav 3. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. godine) 410. preneto je prvostepenim rešenjem od 12. stav 2. U postupku stečaja u smislu člana 12. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta. doneto u stečajnom postupku. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400.2006. godine osnivaču stečajnog dužnika. niti izjaviti revizija. ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. Prev. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka. godine. . Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena.2004.10. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene. i 412. stečaju i likvidaciji. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. NJom je u stavu 3.2004. koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31.10. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta.03. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena. revidentu. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje. stav 3. sa obavezom dužnika . tačka 1. 381/06 od 15. pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. kao žalba žalioca. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku. jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. procesnih zakona. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. Zakona o prinudnom poravnanju.1. Stečajnog zakona. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. Bez obzira na njenu izričitost.

11. koja presuda je dostavljena tuženom. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.09.424. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424.271 - . Prev. Najčešće su to grubi previdi. koji reviziju revidenta. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen. tačka 4. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije.ZPP.godine.ZPP.stav 1. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena. godine) . tačka 6.ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen.godine. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava.godine primio presudu.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude. to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426. pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U.godine.2010. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14. S obzirom da je tuženi dana 28. smatra nedozvoljenom. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422. stav 1. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433. 381/06 od 15. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. ZPP) 411.1. i 6.ZPP.2007.PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan. P.2009.tačka 4.1. dana 18. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku. i 6.ZPP. u vezi tačka 6.745/07 od 26. stav 1. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl.godine. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi.1162/10 od 28.2007. I.09. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži.st. kao razlog za ponavljanje postupka.2010. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29. Stoga je cilj procesne norme.09.stav 1. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422.05.st.tačka 4.2007. mogućnost da se u revizijskom postupku.424.br. ZPP. sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja.03.09. tačka 9.2005.

2009.10.2009. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6. godine. shodno članu 103.08. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon.ZPP. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6. Naime. godine) 413. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.2004. pa ga je odbacio.272 - .godine. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan.425 ZPP. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju. jer u smislu člana 422. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka.03.10. Dana 4. to je pravilno prvostepeni sud.02. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka.03.1072/10 od 25.godine. Zakona o parničnom postupku.2010. biti odbačen. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj.br.10. podnet dana 29. godine podnesak vratio sudu.ZPP. shodno članu 425.2010. jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl. godine u predmetu P br.2010. iako je prethodno poučen da će.10.2004. jer je u smislu člana 422. presudom ili rešenjem. dopunjen podneskom 4. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. ZPP. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan.godine.2010.PARNIČNI POSTUPAK 412.godine. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.2. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. Tuženi je zatim dana 26. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune. dopunjen podneskom od 4. jer je predlog za ponavljanje postupka.2010. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke. a upozoren je na posledice propuštanja. nerazumljiv i nepotpun. saglasno članu 103. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja.

tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da. 1. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426. tač. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka.2010. tačka 2. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen. ranijeg Zakona). Zakona (član 422. Zakona (član 361. Zakona (član 422. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. pa je tako bitna povreda iz člana 374. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan. 7. tačka 9.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj. stav 1. kao što je navedeno.jer nije bio dozvoljen. godine) 415. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 2. Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek. ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka.7. Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. Zakona (član 361. Iz tih razloga. Razlog predviđen članom 426. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. stav 1. 931/2010 od dana 09. 2. godine 414. presudom ili rešenjem. tač. br. tač. 1. tačka 1. ranije važećeg Zakona). 1. st. U svakom slučaju. st. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. tač. Pž. Međutim. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. tačka 7. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku.05. 9. stav 2. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet. 1. tačka 1. st. 1. jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko.273 - . Zakona o parničnom postupku (član 422. 1. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica. stav 1.2011. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu. stav 2. (član 361. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. ranije važećeg Zakona). Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga. st. st. koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. tač. 2090/2011 od 25. odredba iz člana 374. kao razlog za ponavljanje postupka.

5094/05 od 3. 2864/02 od 10. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana. 1. 43/82. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. 72/82. januara 2005. stav 2. br. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381. decembra 2002. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ". Zakona o parničnom postupku. godine) .06. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. 27/92. Za svaki sud. pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. 58/84. Na osnovu izloženog. te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. pa shodno članu 425. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost. Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B. Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. br.. 4/77. advokat M. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima. 36/80. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi.N. predlog za ponavljanje postupka. te se postupak ponavlja. Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. P2. 24/94. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. 31/93. br. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 2. Naime. i 2. stav 1. istog zakona.274 - . Imajući u vidu izneto. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499. imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja. članom 421. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. st. kao nedozvoljen. 2864/02 od 20.PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. 57/89. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji.. 74/87. Zakona o parničnom postupku... 125/04). 6/80. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. decembra 2002. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. br. 36/77. 12/98. te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. P2. Postupajući na osnovu člana 491. stav 2. izbrisan iz imenika advokata. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499. navodeći da je punomoćnik tužioca. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno. materijalna pravnosnažnost. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja. 69/82. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". istog zakona. Pž.2005. 20/90..

već za ukidanje klauzule pravosnažnosti. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. može zasnivati na razlogu iz člana 422. Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. i 20. 4934/06 od 11.2005.275 - . te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama.PARNIČNI POSTUPAK 416. U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. Zakona o parničnom postupku kada su tužba. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422.12.2006. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog. i stav 3. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina. a tom licu je bila uručena tužba. Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem.06. Pž. tačka 1. tačka 1. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. a tuženi matično preduzeće). godine) 417. zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79. . pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. a naročito propuštanjem dostavljanja. tačka 2. godine) 418.

276 - .12. jer za postojanje njih nije ni znala.9. stav 1. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave.2004. Kako je rešenje od 28. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19. godine podneli predlog za ponavljanje postupka. Stoga. godine.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25. godine. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. 1649/01 od 28. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23.9. te da su se stekli uslovi iz člana 421.06.. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2.2004.2006. a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24.12. tačka 2. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu. stav 4. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145. a koji nisu . godine.2009.12.2004.9.2008.9. kao i troškove postupka. stav 4. godine pravosnažno.2004. Zakona o parničnom postupku. godine i za ročište od 28. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku.5.05. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421. stav 1. stav 2. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28.2009. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka.01. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom. godine) 419. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421.2004.br. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom.2004. tačka 2.2004.. tada važećeg Zakona o parničnom postupku.9. godine. Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28. godine uruči tužiocu saglasno članu 145. a skinuto 31. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17. a stranka se na njih nije pozvala. Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30.9.2004. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28.04. 2709/2006 od 11. koji su zaključili tužilac i trećetuženi. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja.2004.9.2004.

ukine odluku od 20. njegovom puno. Takođe.2004. jer za postojanje njih nije ni znala. Prema stavu tuženih. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi. godine) 420. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. istog Zakona je predviđeno da. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži. Zakona o parničnom postupku. pa je.01.07. Pž.član 422. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio.277 - . a kako ovom ugovoru nisu pristupili. odredbama člana 424. pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. Prema stanovištu prvostepenog suda. počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna. ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu. godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka.09. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen. godine. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku . da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze. pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. u stavu 2. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim . Međutim. a na osnovu odredbe člana 424. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji. i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn.2009. dakle. Zakona o parničnom postupku. predlog za ponavljanje postupka.2009. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave.06. tačka 4. ako bi rok određen u stavu 1. je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom .2008. podnet 21. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani.ukinuta. godine. stav 1. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. godine ne proizvodi pravno dejstvo. tačka 9. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen.2010.zakonitim i pravilnim.12. 5260/2010 od 09. Smatraju da je Ugovorom od 30. stav 1. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari). Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. a stranka se na njih nije pozvala.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434. uzeće u obzir sve okolnosti.04.2009. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti. 4580/2010 od 18.12. stav 2. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. godine. kada je tužena strana u stečaju. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. prema stanju u spisima.2010.441. Naime. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta.2010. Zakona o parničnom postupku. presuda drugostepenog suda od 02. Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije. može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. a sa kojim će zastati.povratnica. uzimajući u obzir sve okolnosti. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile. 1330/10 od 22. Zakona o parničnom postupku. Rev. dostavljena je punomoćniku tuženog 17. godine.PARNIČNI POSTUPAK moćniku. godine.2009. pa je od tada. ZPP) 421.09. ZPP) 422. Pž. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile .2009. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti.278 - .07. tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. a sa kojim će zastati. shodno članu 424. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24.2. U tom smislu.11. stav 4. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. i 435. godine. Prema dokazima u spisima . sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati.član 430. iako su uredno pozvane? .2009. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima. ukoliko stranke ne pristupe na ročište.

odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. stav 2. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl.2005. stav 3. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije.. A ako je krivični postupak u toku. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano. Zakona o parničnom postupku. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka.". i 296. shodno odredbi člana 434. primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. 289. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. i 296. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera. ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja. Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka.06. to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu. odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana. godine) 423. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. stav 3. odnosno opravdanosti navedene mere. ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere.. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi . jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja. stav 2. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa. Kako se pravilnost disciplinske mere. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure. Zakona o parničnom postupku. iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka.279 - . Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. Zakona o parničnom postupku. to je pravilno prvostepeni sud. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa. 289. imajući u vidu odredbe člana 95.

pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa. Zakona o stečajnom postupku... nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. stečaju i likvidaciji. proveriti ishod krivičnog postupka. 7814/05 od 20.09.P. te je time i povređena citirana odredba člana 95. kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije. a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu. jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama.2005..PARNIČNI POSTUPAK na isto. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu. godine) 424. što navedenu odluku čini nezakonitom. povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. stav 1. pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja . stav 3.. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. januara 2002. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. Pž. broj 125/2004).C. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214. po članu 97. Iz navedenih razloga..280 - . kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96. tačka 5. jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a ukoliko je već okončan. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. stav 2. sud mora u daljem toku postupka. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem.

tačka 1. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade.. jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu. decembra 2003. Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke.. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". 43/2001). zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K. br. pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja... Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev..P.. jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada. zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108. godine) 425. a Okružni sud u K.. pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. 28/2001. decembra 2003.. od 24. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao.. drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen. stav 1.09. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem. godine otvoren stečajni postupak. Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K.PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem.2005. jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev.. Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu. postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice... niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku. 8279/05 od 16. međutim. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br.. 55/96. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja.281 - . a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K. a za . koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku.

jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.2006. 12908/05 od 8. 10613/05 od 5. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne. Pž. pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2006. jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 . pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora. Prema tome. stav 3. ZPP) 427. Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. Naime. .454. postojanju i prestanku radnog odnosa. Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika. godine) 426. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju. Odredbama člana 439. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji.PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes.282 - .02. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost.04. što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju.

2010.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete. naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri. pa kao takva ne predstavlja meru koja se.2009. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. 302.tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.09. a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. 20ž Zakona o privatizaciji. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. Saglasno čl. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere. tužilac traži zaštitu prava na državinu. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora.1236/10 od 15. ne može sprovesti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu.12. jer je ona nedozvoljena. godine) 428. godine) 429. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog.Stavom 3. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati. i 299. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. . Međutim.283 - . 5071/09 od 15.br. prema čl. 449. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari. ne može sprovesti. da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog.449 stav 1. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava. Pž. Shodno izloženom.

jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. Pž.09. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. jula 2005. prvostepeni sud je utvrdio. kojom isti nije prihvatio. 220. tj. te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. primenom pravila o teretu dokazivanja. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. ni zahtev za povraćaj državine. i 223.2010. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans. Od toga. godine) 430. da nisu deposedirani. na osnovu čl. U konkretnom slučaju. godine. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. Iz obrazloženja: Izuzetno. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. 11151/05 od 1. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine. godine) . da se zasniva na zakonu. U konkretnom slučaju. međutim. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. Zakona o parničnom postupku. jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj. ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja. tj. tužilac je u smislu odredbe člana 75.2006. 211/10(2) od 10. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge). odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".284 - . Prvostepeni sud je. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. da isti nije deposediran.02. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. da se zasniva na zakonu. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije. da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn. ni zabranu budućeg smetanja. broj 125/2004). Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka.

može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki.05. isporuku vode. Prema stanju u spisima predmeta. a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. tačka 4. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere. Izvod iz poslovnih knjiga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.285 - . rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. Prema tome. godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda. 1588/2010 od 20. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. zbog toga..06. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa. prema članu 36. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja . osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iž. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. ZPP) 432. odvoz smeća i slične usluge. ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti. stav 2.2010. a u smislu citiranih zakonskih odredbi.PARNIČNI POSTUPAK 431.2005. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom. 8527/05 od 21. Zakona o parničnom postupku. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju. toplotne energije i odvoženje smeća. Pž. stav 3. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke. Redovna tužba za naplatu zakupnine. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera. uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga. toplotne energije. isporuku vode. Naime.član 449. odbačena je tužba. godine) .

da tužiocu plati iznos od 73. s pozivom na član 365. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J. Zakona o parničnom postupku. godine ukinuto. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen. Zakona o parničnom postupku.286 - . jer je podnet od strane neovlašćenog lica.12. st. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. godine) 434. zbog pogrešne primene člana 365. iz B.S. 5313/06 od 23. Međutim. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje. Protiv ovog rešenja. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5. i 3.S. čiju dozvoljenost. Naprotiv. Zakona o izvršnom postupku. stav 1.4.2007. godine odbacio kao nedozvoljenu. legitimisane su stranke u postupku. iz spisa predmeta.5. Kod takvog stanja stvari. Zakona o parničnom postupku.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka.2006. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. stav 4. Kako je J. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana. 1. Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje.2006. Zakona o izvršnom postupku.4. nalazeći da tužena J. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. 1. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja.S. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. kao neblagovremen. 1.5.5. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. primenom člana 458.PARNIČNI POSTUPAK 433. a ne podnosilac prigovora. proizlazi da je kao tužena označena J. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku. bez dostavljanja punomoćja. izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5.2006. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365. po članu 21. kao označena tužena. st. kada je žalbu tužene. stav 1.S. blagovremeni prigovor uložila je O. kao tužena. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku. st. nepotpun ili nedozvoljen.S. stranka u postupku. stav 1. Zakona o parničnom postupku. bez obzira što je prigovor odbačen.2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24. pri tom se pozivajući na član 458. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju. i 3. Prema članu 355. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe.G. i 3. a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga.2006.031. koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12.

stav 1. stav 1.2005 godine. shodno citiranim odredbama člana 21. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. stav 1. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. po članu 458 stav 1. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba. koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. Zakona o parničnom postupku. kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu. Zakona o parničnom postupku.2007. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. 2954/06 od 24. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen. U parničnom postupku. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika. godine) 435. u skladu sa odredbama člana 21. Zakona o izvršnom postupku. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen. 454.12. u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. Zato se odredbe člana 458.12. koje je postalo pravosnažno. i 455. potpunosti i dozvoljenosti prigovora. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen.1. Zakona o parničnom postupku.12. niti se zakazuje pripremno ročište.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku. Zakona o parničnom postupku. po kome je doneto rešenje o izvršenju. Pravosnažno rešenje. isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26. 453. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu . Zakona o parničnom postupku.2005 godine.287 - . zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno.PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. stav 1. Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju. koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. uključujući i ispitivanje blagovremenosti. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl. Zakona o izvršnom postupku.

odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. stav 1. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje... a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva.2006. Stoga.2005. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. Kako je članom 458. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). stav 3. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194. a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Shodno odredbama člana 457. ovog zakona. godine) 436. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)". broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. odnosno odredbama člana 453. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Članom 458. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. u parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK člana 21. . to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. član 458. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu.06.. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. stav 1. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Prema iznetom. Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu.288 - . i 20. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona.predloga tuženom na odgovor. 14154/05 od 22. Po prigovoru izvršnog dužnika. do 464. U članu 453. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Zakona o izvršnom postupku. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. godine) . Zakona o parničnom postupku.03.

a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog . je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe.. 28/2000). oktobra 1989.086. Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida).716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20. smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe.00 dinara sa zakonskom kamatom od 21.00 dinara.289 - . po odredbama člana 459.00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). godine. sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari. izvršenju na osnovu verodostojne isprave). stav 4).nije ukinut. 2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142. godine i 2. Zakona o parničnom postupku. U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja). stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 437. stav 1).480. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18. stav 4. 453 . aprila 2001. jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje. novembra 2001. broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. 453. pa je rešenjem Ipv. godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142. godine do isplate. br. Dužnik . i 454. Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim. 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2.. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ".00 dinara za neisporučenih 16. novembra 1989. Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate.(Iv) od 9. trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458. ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54.tuženi u ovoj parnici. nije ukinut od strane izvršnog suda.086. Rešenjem o izvršenju od 6. godine podneo Opštinskom sudu u K. jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". jula 2001. godine do isplate. nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida.464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu. Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458. aprila 2001. avgusta 2001. kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu. predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka.086.

godine) 438. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti. stav 2. tačka 12. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. već na drugo pravno lice.9.992.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11.2002.2006.00 dinara. st. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. stav 2. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. koja su tim rešenjem utvrđena.4. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br.2002. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.2004.50 dinara.1.2003.2006. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. godine.12. tačka 12. a prigovor tuženog neosnovan. a materijalno-pravne odredbe člana 54. 2974/06 od 29. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. 700/2006 od 8. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11. u vezi člana 478. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje. godine) . pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3. zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. tačka 12. 2104/19 od 11.200.2005. već samo na zahtev stranke. Zakona o parničnom postupku. stav 1. u vezi člana 478.11. i 2. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361. Rev. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni.12. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. u prvostepenoj presudi. jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene.290 - . radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3. 1. postupka Zakona o parničnom postupku. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji. br. godine kojim je odredio predloženo izvršenje. stav 2. 2675/04 od 17. Zakona o parničnom postupku. godine protiv tuženog. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano.06. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. Zakona o parničnom postupku.

Pž.291 - . Dakle. 911/11 od 24. prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. stav 2. to je neophodno jer se. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama.PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 . pozivom na odredbe člana 338. to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. ZPP) 439.02. da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava. jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. Naime. Zakona o parničnom postupku koja reguliše . tačka 12. na koje se navodima žalbe i ukazuje. konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje.479. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). u smislu citirane odredbe. odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. bez obzira što se ono. Zakona o parničnom postupku. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev.2011. neće preispitivati u postupku po žalbi. pravilna je ocena prvostepenog suda da su se. odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku). po svojoj prirodi... Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. Međutim. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe. s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490. U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza. na osnovu člana 478. godine) 440. presuda zbog izostanka. Kako konkretna prvostepena odluke. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.

a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. i 12. konstatovao određeno stnje. Zakona o parničnom postupku. sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. naročito postupajući suprotno članu 471. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. aprila 2005. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave.2005. Prema članu 338. Pž. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. Dakle. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu. juna 2005. jun 2005.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti. tač. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak.292 - . Zakona o parničnom postupku. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9. godine.06. 9993/05 od 28. Iz svega napred navedenog. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. Zakona o parničnom postupku. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. 6. a koje se odnose na spor male vrednosti. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. Naime. stav 2. to može biti raz. odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zakona o parničnom postupku. a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). stav 2. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. U zapisniku sa ročišta od 9. pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. godine) 441. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe. Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Tuženi je došao na zakazano ročište. U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19.

Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune. neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju. koji sprečava izvršenje. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana.746. trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. Zakona o parničnom postupku (član 475. Zakona o obligacionim odnosima. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava. stav 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".324. Pored ostalog. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. juna 2006.300. na ime glavnog duga.PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15. a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni. i to izvode realizovanih stavki. stav 2. 6745/06 od 23. U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). stav 2.30 dinara. broj 125/2004). Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8. sa zateznom kamatom. kao i za troškove izvršenja od 4. tačka 8. U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. a prema odredbi člana 312. nisu isticane tokom prvostepenog postupka. stav 2. Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave.00 dinara. stav 3. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva.50 dinara. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. godine uplatio iznos od 4. Prema odredbi člana 475. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka. broj 125/2004). kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15.08. stav 2. broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Pž. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28. Prema tome. doneta je presuda zbog izostanka. pa je u takvoj situaciji. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi. o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. tuženi.741. ranije važećeg Zakona).892. godine) 442. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".86 dinara. jer u sporu male vrednosti na ročište .2006.293 - . tačka 8. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476.

jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. godine. Zakona o parničnom postupku (član 476.06.vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj. s obzirom na odredbu iz člana 29. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. pravilno primenivši član 475. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja. Zakona o parničnom postupku. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku. Zakona o parničnom postupku . uredno pozvani tuženi . godine) . Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi. kada su ispostavljeni računi. obavljao određenu delatnost.294 - . te da u spornom periodu.2010. stav 2. ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. pored toga što je privremeno odjavio radnju. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev. stav 1. S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga. Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. Pž. Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475. 10161/11 od 21. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena. radnja tuženog nije postojala. Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. Imajući u vidu takvo stanje stvari. koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl. kao i parnični troškovi. Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. godine) 443.zaista i izvršena. to se stoga dugovana kamata. stav 2. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi. 8. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu.bez uticaja su na drugačiju odluku. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev.2010. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja. ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana . ukoliko ne čine glavni zahtev.12. i 10.računi kao verodostojne i jednostrane isprave. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom.2011. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pž.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21.01. 7567/10 od 03. jer dokazi koje je tužilac podneo .

stav 1. koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. godine pozvan advokat M. Zakona o parničnom postupku.. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. Ali. jer je na isto pristupio bez punomoćja. Činjenica da je stavom 2. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe.2005. Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. februara 2005. na koje je uredno pozvan. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. smatraće se da je povukao tužbu. Shodno iznetom. a uredno je pozvan. Članom 475. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga. Zakona o parničnom postupku.S. 6822/05 od 12. pa je na osnovu odredbe člana 475. februara 2005. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. zastupanje tužioca na tom ročištu. godine. ili sa kog docnijeg ročišta. stav 1. jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi.06. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda.PARNIČNI POSTUPAK 444. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu. Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan. stav 1.295 - .. Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24.G. Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca.. stav 1. a ne i na punomoćje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.G. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu.. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu. podneli tužbu. jer tužilac nije uredno pozvan. Pž.K. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475. konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom. godine nije dozvolio advokatu D. Nepravilna primena odredbe člana 475. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom.K. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24. i D. godine) 445. februara 2005. koji se nalaze u spisima predmeta. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24.

296 - . bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca .član 476. i 7. godine) 447. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca.PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475. bez obzira na opravdanost razloga izostanka. Pri izričitim odredbama člana 475.nije dostavio dokaze za svoje navode. pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. godine) . Zakona o parničnom postupku. bez obzira što odredbama člana 476. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2011. koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda.09. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja. istog člana. Zakona o parničnom postupku. naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2. Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi.11. Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. godine) 446. i 25. 2324/2010 od 13. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet).05. Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom. U konkretnom slučaju. Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. već se samo pojavljuje kao suvišna.prema stanju u spisima . Gž.2010. Naime. stav 1. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima. Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi.2006. tuženi . ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. bez obzira na opravdanost razloga. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. (Iz presude Višeg suda u Valjevu.01. Pž. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. i 14. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. ne pristupi na ročište. 28/11 od 27. svojim odsustvom sa ročišta. stav 1. U konkretnom slučaju. što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona. Iz navedenih razloga.

to znači da je obaveza prvostepenog suda da. Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan. time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika. godine) 449. već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. a uredno je pozvan. Dakle.član 476. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. Zakona o parničnom postupku . u stavu 2. stav 1. Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio . istog zakona. stav 1.član 476. stav 2. Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . Zakona o parničnom postupku.297 - . što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama.PARNIČNI POSTUPAK 448. istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Gž.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta). Zakona o parničnom postupku. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. zakona. stav 2. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan). propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. i da se radi o sporu male vrednosti. tačka 12. 599/2010 od 19. da je tuženi prethodno osporio tužbe. stav 1. ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude. istog). Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu. doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. prilikom donošenja ove vrste presude. Prilikom donošenja presude zbog izostanka. Odredbom člana 476. jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka.05. Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost. stav 1. Međutim. Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476.2010.

primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. i 20.298 - . Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. stav 1. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. stav 1. i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zakona o parničnom postupku.2005. Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.06.06. pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. godine) 450. Dakle. člana 476. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . onda se presuda na osnovu člana 476. Bez obzira što odredbama člana 476. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti. godine) 451.PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. stav 1. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.2005. u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Kako se objašnjava stav 2. odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? . i 20. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. stav 1. jer je istovremeno odredbama člana 478.

Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet. Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. Ceneći da su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka usled izostanka tuženog sa ročišta za glavnu raspravu a na osnovu člana 476. godine ostao pri tužbi i zahtevu. osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog. Na osnovu člana 54. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. a u vezi člana 490. aprila 2005. predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka.299 - . iznoseći i razloge za isto osporavanje.06. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. stav 1. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. istog zakona. Članom 476. stav 1. stav 1. prema stanju u spisima . i 3.2005. istog člana. 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12. Sud je odredio izvršenje po navedenom predlogu poverioca – tužioca. Pored navedenog. godine) 452. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. kao i dokaze iznete u dotadašnjem toku postupka. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. sud pri donošenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuženog. Zakona o parničnom postupku je jasna. jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. ne sadrži razloge za odlučivanje kao u navedenoj presudi. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti. odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan.PARNIČNI POSTUPAK Odredba člana 476. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište. Obrazloženje navedene presude. i 20. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

300 - . 7429/05 od 30. Odluka će se međutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza.11.2005. Prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadašnjem toku postupka. stav 1. pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tužbe i dokaza dostavljenim uz nju. godine) 454. Kako je na ročište za tuženog pristupio punomoćnik koji nije imao uredno punomoćje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na ročište ispunjeni uslovi iz člana 476. a uredno je pozvan. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka na prvom ročištu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. Sankcija za tuženikovo izostajanje ne može biti donošenje odluke kojom se neće ceniti njegovi navodi. 3278/06 od 12. ceneći pri tom shodno iznetom u pogledu tužbenog zahteva da li su činjenice na kojima se isti zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. ali je nesumnjivo zbog opšteg raspravnog načela koje važi i u ovoj situaciji pri donošenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tuženi već upustio u raspravljanje sud dužan da ceni i navode tuženog iznete u dotadašnjem toku postupka. Zakona o parničnom postupku presuda zbog izostanka može se doneti ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. U pogledu urednosti pozivanja tuženog nesporno je da je tuženi uredno pozvan. Navedeni prigovor sud nije cenio pri donošenju presude zbog izostanka. da li se izvode dokazi čitanjem isprava u spisu predmeta. Samo na takav način sud strankama pruža zakonitu jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava u smislu člana 2. Pž. Ako punomoćnik uredno pozvanog tuženog na ročište pristupi bez urednog punomoćja usled čega mu bude uskraćeno zastupanje. u skladu sa raspravnim načelom kao opštim principom parničnog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno. Zakona o parničnom postupku.2006. Zakona o parničnom postupku.04. stekli su se uslovi za donošenje presude zbog izostanka iz člana 476.PARNIČNI POSTUPAK tuženi je podneo prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tužioca iznoseći razloge osporavanja istog. postavlja se pitanje forme i sadržine zapisnika koji se sastavlja na ovom ročištu? Da li sud donosi rešenje o održavanju ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti u odsutnosti uredno pozvanog tuženog. godine) 453. Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 476. Pž. Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku presuda zbog izostanka se donosila isključivo ako se tuženi nije na bilo koji način upustio u raspravljanje. Novi zakon predviđa da se presuda može doneti u slučaju izostanka tuženog sa kog docnijeg ročišta i kada se tuženi već upustio u raspravljanje. te da li . stav 1. Zakona o parničnom postupku. ali ceneći i navode tuženog iznete u toku postupka do donošenja presude zbog izostanka. jer su posledice u toj situaciji iste kao da tuženi nije pristupio na to ročište. Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 476. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. već je sankcija u činjenici da će se zaključiti glavna rasprava pa će on time biti onemogućen da ističe nove navode i dostavlja dokaze.

09. Ako se presuda donosi na prvom ročištu za glavnu raspravu. Sud u smislu člana 476. prvostepeni sud će da donese rešenje da se glavna rasprava održi u odsustvu uredno pozvanog tuženog i rešenje kojim će da odredi izvođenje dokaza koje je tužilac priložio uz tužbu. Zakona o parnič