PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. 6383/11(1) od 07.034.2001. koja . godine.2011.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem.12. Kod takvog stanja stvari.1.05. te da tužilac sa 4.da li je Aneks ugovora od 17.05. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje.000. Navodi u pogledu osporavanja računa br.2001. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku.02. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica . godine) 10.2007. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora.PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev.2001. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384.10. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti.2005.2001. u sklopu svih drugih dokaza zajedno. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. godine. i 482. a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. godine) -7- . a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog.000. i ranije važećeg Zakona) odn. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti. godine zaista i potpisan. Čak i da jeste . godine.10. Zakona o obligacionim odnosima. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku.konvertovana u EUR iznosi 77. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.08.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24. 10865/06 od 23. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22. a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu. nedelju snimanja. godine. godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. 481. Pž. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke. Zakona o parničnom postupku (član 8.00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26.10. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl.2002.

kao i lice od koga je roba oduzeta. da odlučuje suvereno i samostalno. stav 1. godine) 12. kao i druge izvedene dokaze. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere. -8- . Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine. Inspekcija ima ovlašćenje da. odluke suda. uključujući i odlučivanje o privremenim merama. Pž. Međutim. U suštini. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice .01.Odeljenju tržišne inspekcije. proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države.Međunarodni ugovori". na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. Zakona o parničnom postupku. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike . Saglasno tome. ponavlja i u žalbi. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. tačka 1.član 7. izvrši oduzimanje predmeta. te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. te da donese odluku o takvom predlogu.da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica. 6/2002). kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku.članice SFRJ. iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn. kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa. tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru. da o tome obavesti nosioca prava. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa i Ministarstvu trgovine i usluga . što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215. koji parnični sud ocenjuje slobodno. 14767/10 od 10. to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda.PARNIČNI POSTUPAK 11. Isti stav . Zakona o parničnom postupku. a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ . već organa uprave.2011. samostalno i suvereno. br.

Pravilno je prvostepeni sud. pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. osporilo zahtev tužioca. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen. a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S. odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine.2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka.bivše članice SFRJ. stav 1. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice. U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. a sve shodno članu 4. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike . tačka 1. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. Pravilno postupajući. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. kao i koji je ishod navedene procedure. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca. godine) 13. -9- . Pž. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste. stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka.11. septembra 2002. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. decembra 2004.. shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. 8799/05 od 7. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. koja su tela države nadležna. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice.. 6029/04 od 29. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća.

2002. zato što je otpao osnov za davanje otkaza. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda. godine. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa. godine. godine) 14. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora. onda se to mora uzeti u obzir.. godine) . fakulteta na sednici od 26. januara 2005. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U.4. godine.2005.. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog.6.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14.. II 619/05 od 20. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos.10 - .. godine konačno i pravosnažno. stav 2. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). Zakona o preduzećima. To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt.2004. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B.2003. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M.. godine poništena je odluka Saveta fakulteta. u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B. predviđene članom 398a. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu.7. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan. ne može raspravljati u parničnom postupku. 13222/05 od 16. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt. Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu. Rev.2006.6. Imajući u vidu izloženo.2002... s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine.09. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava.01. januara 2005.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M. Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti.. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27. 1041/2003 od 7. fakulteta od 28. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja.

S.br.1.25.11 - .godine.Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 . Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud." A. shodno ovlašćenju iz čl. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica.D. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora.S. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.ZPP.5.. saglasno čl.parceli 2150/1 KO S. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999. sa pripadajućim zemljištem na kat. što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti.ZPP. I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata. godine) 16. u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd.st.a Zakona o sudovima..798/10 od 25.st.b. Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud. ZPP) 15. a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta.parcelom na kojoj se objekat nalazi.15.2010. JKP Elektroistok. Naime. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat. niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu. zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud.1. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena.17. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku. .

12. doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara. . nego neki drugi domaći organ. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora.2005.12 - . po službenoj dužnosti. u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene..PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. jer se ne radi o sporu iz člana 15. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. a drugi – fizičko lice. Sud tokom celog postupka. Kako je u ponovnom postupku. 9098/05 od 23. od kojih je jedan pravno lice.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima. postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. godine) 18. tako i po protivtužbi prvotuženog. pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice. Zakona o sudovima. kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica.2010.. u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. 1198/2010 od 21. a prema odredbama pomenutog Pravilnika. oglasiće se nenadležnim. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice. odlučuje se u upravnom postupku. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog. Ako je spor između tužioca .. te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog. to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice. godine) 17. između ostalih i za naknadu dnevnica. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog.br.09.

Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. godine) 19. porodičnih. Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. a ne sud.13 - . pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. Naime. Iz spisa predmeta kao i .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. stav 1. pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. Zakona o parničnom postupku. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem. i član 280. tačka 1. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. oglasiće se nenadležnim. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.04.. U konkretnom slučaju. privrednih. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku.. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. Gž. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena. Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu.2010. koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279. 555/2010 od 13. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. shodno članu 1. Zakona o parničnom postupku. kao državni organ. a ne sud . pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. po službenoj dužnosti. Naime. prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku. nego neki drugi domaći organ. a o tome se odlučuje u upravnom postupku. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. Sud tokom celog postupka. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu. odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. radnih. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. već u nadležnost upravnog organa.

po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju.03. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. pod uslovima propisanim tom odlukom. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. Nasuprot žalbenim navodima. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.2005. propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61.PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. dok je u članu 12. Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. Zakona o opštem upravnom postupku. stav 2. Naime. koje je tužilac ostvario tokom 2002. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. a to znači da i tužilac. 1763/05 od 24.78 dinara. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. godine. Zakona o opštem upravnom postupku. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. godine) . da je u konkretnom slučaju. Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju. čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla.14 - . na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. Dakle. stav 2. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ.500. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. Istovremeno u stavu 3. stav 3. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. Iz navedenog proizlazi dakle. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. i 2003. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. Zakona o parničnom postupku. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. Pž. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. navedenog člana. može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije. našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. pa je u članu 11.

a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. a u skladu sa članom 99. te člana 15. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. te rešenje pod istim brojem od 7. Zakona o uređenju sudova). Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. 101. godinu. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. Zakona o vodama. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. Zakona o opštem upravnom postupku.. pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. Zakona o uređenju sudova). aprila 2004. stav 2. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z. a saglasno članu 18. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. već je za to nadležan drugi organ . Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. godini. godine. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. juna 2004. i 107. Zakona o vodama. Zakona o sudovima (odnosno člana 21.PARNIČNI POSTUPAK 20. Naprotiv. marta 2003. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. tj. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine. .15 - . radi pravne pouke tužioca. a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku. stav 1.. godine. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje. tako i njene visine. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. čl. 100. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. Ovo stoga što je članom 99. broj 832/04 od 20.javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje. Naime. godine. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom. a u smislu člana 18. Zakona o vodama.

Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. marta 2003. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. stav 1. 264. 34 i 54.2005. tačka 4.11. Zakona o uređenju sudova. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. i 8. tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno. Zakona o izvršnom postupku. stav 2. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. Zakona o prinudnom poravnanju. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa. 258/2005 od 7. već u nadležnost upravnog organa. i 266. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. kao ni članom 24." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 265. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zakona o uređenju sudova. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. jula 2005. Zakona o opštem upravnom postupku. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. čl. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. Zakona o uređenju sudova). čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. godine) . 261. niti u članu 15. Zakona o izvršnom postupku. godine) 21. Prev. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. stav 2. 11. a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. stav 1. 33. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda. tačka 2. ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca. 8468/04 od 16. Pž. Međutim. stav 2.16 - . Pri tome.

kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003..56 USD.. tj. što predstavlja 6. istog utvrđena visina nenovčanog uloga." DOO u B. Po daljim navodima žalioca. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339.500. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. iz B.17 - . kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. iz B. 717/03 od 20. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga.PARNIČNI POSTUPAK 22.94% suvlasničkog udela. visina uloga. kao sastavnim delom.. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. stranke to mogu da utvrde sporazumno. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja.199. te da na taj način prevari i . Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva.2005. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari..73% suvlasničkog udela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci..9.199. što predstavlja 66.33% suvlasničkog udela. uz navođenje da je navedenim rešenjem. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine..882. odnosno procenom veštaka.00 USD.. ili ovlašćeni procenjivači. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka. iako je njihova vrednost 251. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela.000. godine. godine. iznos od 25. Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III.. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R. već faktička pitanja. u vezi člana 200. iznos od 102. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača.. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću. Osim toga.2002.17 USD.699. što predstavlja 26. a da bi i pored toga.17 USD. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća.2003.V. 147/04 od 8.882. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . pošto je mašine i opremu za fabriku tj. tužioca drugog reda .17 USD.. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.11.00 USD. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.D. iznos od 251. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. godine. tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B.D. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari.3.D. jer predmet nisu pravna. što nije učinio.

br.. uz izveštaj iz stava 1. godine.. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19." DOO u B.6. 5393/01 od 15." DOO u B. V Fi. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E. V Fi. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće.2003. akcionari. a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS". br. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač. ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. 10830/03 od 12.2. 10830/03 od 12. 74/99.. br.. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda.2003... odnosno osnivači. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća.2003.7.br. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. dajući razloge. Drugotuženi je istakao procesne prigovore.3.PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. krivičnu prijavu.. pre prijave za upis u registar.." od 25. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. Saglasno iznetom. od 11. U članu 339. godine. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa.. stav 1. 10830/03 od 12. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.2002.. od 1. 29/96. 125/04).. 29/97. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. ovog zakona". odluku o povećanju kapitala od 20. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. odluku o povećanju kapitala preduzeća "E. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS. 74/99. dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B.. 33/96. sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima. od 27. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". godine. godine. 59/98. 29/97. FI. Zakona o parničnom postupku. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. 59/98. stav 1.6. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu ...2003. Zakona o parničnom po.2001. godine. 29/96.6. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200. direktora i osnivača. nalaz i mišljenje procenitelja "I. rešenje Trgovinskog suda u B.11. br. ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. godine.2001.18 - . Fi. 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima.2003 godine. Saglasno iznetom. 125/2004). br..D.. i tako imao pravo odlučivanja. Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187.2002 godine.. 33/96.8. godine.određenoj srazmeri. godine..11.2003... Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela... da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka.. kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi.. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. br." DOO u B. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. jer u članu 457.11. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa . nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16. rešenje Trgovinskog suda u B. br.

Međutim. pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Zakona o privatizaciji.06.33%). pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. koriste. godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije. stav 2. 4660/05 od 17. između ostalog. ne spada u sudsku nadležnost. Pž. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. te postavljenog tužbenog zahteva. decembra 2003. Stoga. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. člana 41b. a u okviru toga i da. Članom 41b. što iz tužbe. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. stav 1. Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. Ovo zbog toga.19 - .G. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost.2005. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. Zakona o privatizaciji.PARNIČNI POSTUPAK stupku. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji. to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. srazmeri (26.73% prema 66. Stavom 2. kao pravnom odnosu. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. Član 62. uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60. stav 1. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju. kao pravnoj činjenici. stav 2. Članom 60. Dakle. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. Dakle. S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. godine) 23. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari. Članom 62.94% prema 6." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.

Članom 15. zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova. Navedena odluka nije pravilna. prema okolnostima tog momenta. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. Ukoliko sud. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. Pitanje je. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom.2005. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti. a ne momenat pokretanja postupka (parnice). predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti. ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Pž. 46/96). To znači.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. dakle. zbog promene domicila. ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost. ima oglasiti nenadležnim. te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. okamenila – perpetuatio fori. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. godine) 24.20 - . I to je sve. zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu). 2943/05 od 21. varijabilne tačke vezivanja. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. prema izmenjenim činjenicama. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija. 2. ustanovi da je nadležan. Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. često. u konkretnom slučaju. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. Zakona o parničnom postupku. 3. jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda.. 43/82.04. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu. po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom. Sama mogućnost zlou. u momentu kada mu je tužba dostavljena. zamrznuto je i činjenično stanje). Ovde je osnovno pitanje (dilema).. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka.

Samo ukoliko se uzme da član 81. znači. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. Međunarodna. i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti. Međutim. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. Tačno je da postoji mišljenje da. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. na dostavljanje tužbe tuženom. logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer. s jedne strane. U principu. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. on će postati nadležan. a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. toku stvari. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). pošto je tuženi saznao da je tužen. citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. iz razloga celishodnosti.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan. Takođe. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom. prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. Sporno je. Međutim.21 - . ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. jer su posledice njihovog nepostojanja različite. sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. Ipak. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. Ona se okamenjuje. kako to i u zakonu piše. Međutim. s druge strane. U konkretnom slučaju. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. Dakle. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom. Stoga. svesnih i namernih manipulacija. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. suprotan stav mogao bi naći . on ima puni smisao.

Ovakva interpretacija odredbe člana 50. Zakona o parničnom postupku. ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti. a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom. a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. Dalje. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost.22 - . u drugom ne. Međutim. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. je relativno široka. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno). Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. jer je kod njih dozvoljeno. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva. poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. o kome se u konkretnom slučaju radi. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. Zatim. Dakle. Najpre. tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari. 3065/05 od 3.2005. budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. Konačno. odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50. Da li je u smislu člana 52. pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. od ovog pravila. već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. osim pristanka tuženog. Dakle. Naime. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog. Pž. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. a i najčešće je. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja . prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti. odredba člana 50. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se. godine) 25. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16. sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga.09. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16. tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu.

pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"". jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila. Naime. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. Zakona o parničnom postupku. stav 1. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. stav 1. bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti.. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite. Prema članu 15.PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete. jer se u ovom sporu ne utvrđuje za. a sedište tužioca se nalazi u K. ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. shodno članu 52. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade. i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2006.. a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine..23 - .. godine) 27. 61/04).. 18/92 i 71/92). Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda. Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda. ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom. Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države. i 14. 46/91. godine) 26. kao i na nelojalnu konkurenciju. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud. član 58.. i 25. postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom. 2006. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. ovog zakona. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K. pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom.L. Međutim. 292/06 od 28. Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33. 60/91. Pošto je prodavac tužilac. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda. tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev.11. Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule).. Zakona o žigovima. br. za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova..06. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca.L." br. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. za suđenje u sporu između parničnih stranaka.10. što je u vezi člana 53.

10.11. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. navedenog zakona.26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu.232. br. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu.S.784.9.2003 godine i određeno. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije". godinu već refundirao. isplatio 23. je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca.S. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu.. 89/03). Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Tuženi je tužiocu iznos od 8. iz R.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog.S. a koja padaju na teret tuženog. saglasno članu 54. 3774/06 od 5. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio. obavezan je tužilac da I. a koja padaju na teret tuženog. P-10/04 od 11. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate.2005 godine i 23.S. ne radi se o upravnom postupku..11. kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. godine radniku tužioca I.. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom. obzirom da je tužilac svom radniku I. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. kod Opštinskog suda u A.00 dinara dana 9. pa je u tom postupku tužilac I. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37.. I. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46. već o obligacionom odnosu.2003. Prema tome.27 dinara po konačnom rešenju za 2003. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.2004 godine. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6. u predmetu I-106/05. godine) 28.11.00 dinara dana 7.73 dinara.2005 godine. jer tuženi nema prebivalište. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog. jer je odredbom člana 49. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio. je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A.. Trgovinski sud. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13.12.936.231. stav 2...2006.S.526. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi. Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka.S... pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.24 - . 182. navede.2-500072/03 od 13. odnosno za zabranu povrede... I. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog.

.75). ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. godine) 29. Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima). ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: . a tužba je upravljena prema predmetima. to se i nadležnost trgovinskog suda. jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije. Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena. ovog zakona. u teoriji su se iskristalisala dva stava. ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda. u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži.kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva. Kako i zahtev za utvrđenje povrede.kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije). To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti. Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26. čl. ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. istog zakona. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti.2007.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije. Zakon o parničnom postupku (član 27). kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi. pored kolizionih normi za statusne. Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53. Međutim.3. po prijemu tužbe. Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi. ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa.25 - . neće oglasiti apsolutno nenadležnim. Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". Dakle. 46 . prema članu 54. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Stoga se sud.

istog zakona. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud. 15. Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom. nije potraživanje prema stečajnom dužniku. zavisiće od postupanja učesnika u istom. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda.2. pod uslovima iz čl. rugo tumačenje je prihvatljivije. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. 22. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i .26 - . Član 16. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . sud će shodno članu 19. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. Zakona o vanparničnom postupku.-39. na osnovu čl. godine. 1573/07 od 19. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom. decembra 1995. Članom 31. pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana. među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. godine) 30. a ne trgovinski sud. Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. – 23.zakupodavca. nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti. Sedom rečenog. i člana 63. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl. Zakona o vanparničnom postupku.zakupodavcem. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom. Zakona o parničnom postupku. poverilac može podneti izlučnu prijavu. Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu. Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. Pravo na otkup stana. 24. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena. 31. jer će shodno čl. člana 31. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu.2007. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. Iz obrazloženja: Član 30.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

2010.08. ZPP. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž . s obzirom da je shodno članu 57. i B. stav 1 i 45. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd.05. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.I. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. ZPP. javnom poretku i pravilima morala. ZPP. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. shodno odredbama člana 40. Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši. to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku.06.788/10 od 18. kao stvarno i mesno nadležnom.2010.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu.godine Osnovni sud u P se pravilno. Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14. tuženi su podneskom 14. Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M. S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti.godine. shodno članu 20.2010. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda.10. godine) 40. ZPP) 39. to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog. nakon što im je dostavljena tužba.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd. godine) . a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima. u smislu člana 40 stav 1.1075/10 od 24. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. i izjašnjenja Agencije za privredne registre. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih.PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61. oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku. oboje iz Čačka.33 - . jer je prebivalište tuženih u Čačku. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd. osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P.2010.

broj 125/2004). Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu. prema izričitim zakonskim odredbama. U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom..2005. za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost.član 20.pored suda opšte mesne nadležnosti . irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta.. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja. kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. godine) 42. ali drugom sudu .PARNIČNI POSTUPAK 41. a u smislu člana 45. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. 285/2010 od 04.pored suda opšte mesne nadležnosti . to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila. zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog. Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu. Međutim. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B. jer prigovora tužene nema. Gž.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište . Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva. Uz to. nadležan je . dakle.Opštinskom sudu u "B". Porodičnog zakona. i Četvrtog opštinskog suda u B. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. 13748/05 od 21. prema navodima iz tužbe.2010. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". poslednje zajedničko prebivalište imali u "U". stav 1.34 - .član 47. Supružnici su u konkretnom slučaju. Za suđenje u bračnom sporu.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca. a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti . Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je . (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47. niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". Dakle. imajući to u vidu.12.. Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu.02. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud. godine) . Ovakav stav nije jasan. u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim. Zakona o parničnom postupku.. Zakona o parničnom postupku. a u vezi sa članom 209.

a ne posebnu mesnu nadležnost. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. godine. otvoren je stečajni postupak. s pozivom na odredbu člana 41. jer ova odredba reguliše opštu. godine) 44.član 53. a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase. Pž.... Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. 1019/06 od 14.02. u S.D.2006. pored suda opšte mesne nadležnosti. nad pravnim prethodnikom tužioca "S. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu. godine) . rešenjem Trgovinskog suda u B. 9747/10 od 23." A. stav 2. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta.. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.. Zato je prvostepeni sud pravilno.D. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S. Naime. jula 2003.. Zakona o parničnom postupku.. Prema odredbi člana 57.. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka.2010. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani.12.." A. isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. Zakona o parničnom postupku. 7035/02 od 10.. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica . stav 2.. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice. uz primenu navedene odredbe.PARNIČNI POSTUPAK 43. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Zakona o parničnom postupku. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. u stečaju. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.35 - . ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice. rešenjem istog suda St. to nije bilo mesta za primenu člana 41. koju propisuje član 57. Zakona o parničnom postupku. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. ako je bio predsednik veća. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu. a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 62. ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. U suprotnom. ZPP) 45. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici. To dalje znači da je Opštinski sud u L. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora.PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64.36 - . kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari. ako je bio predsednik veća. stav 1. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. R. Zakona o parničnom postupku. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda. ukoliko je tu. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju.. ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca. Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. Da li se odredba člana 66. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. 144/06 od 8. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda.03. tačka 7. broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2006. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.. ZPP) 46. stav 1. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. s obzirom na predmet spora.

Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. odredba člana 253. niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. godine) 47. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66. Na kraju članom 66. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije. a član 253. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. tačka 1. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće. te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. To proizlazi iz odredbe člana 52.. Međutim. stav 1. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. Dakle. Prema citiranoj odredbi člana 66. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave.37 - .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka. a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom. istog zakona. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke. Članom 261. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke. Naime. Zakona o prinudnom poravnanju. i 20. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca. stav 1. M. koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. dok se u odredbi člana 66. kao i sudija. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke. Međutim. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek.2005. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama. Š. Ove odredbe opet. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.09.

odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. izmenjene članom 14. a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku. Polazeći od sadržine odredbe člana 68.PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. stav 3. Druga grupa sudija. Zakona o parničnom postupku. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako.) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Iz obrazloženja: Odredba člana 68. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. stav 1. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66. u primeni izaziva dileme. Ova odredba izmenjena je članom 14. ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. Ovako formulisana odredba stava 3. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek.12. Pored navedenog. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.2006. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave. koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.09. (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70. Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku. godine) 48. Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku. člana 68. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan. zastupa stav da stranke imaju pravo. Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje.38 - . Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. godine) . Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog. pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda). 1984/06 od 14. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave.2010. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda.

s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. istog Zakona). kao revizijski. pa ga ne može imati ni služba te Vlade. Ovaj sud. Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani. a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca. Zakona o parničnom postupku). a time ni stranačku sposobnost. a ne neki od njenih organa samostalno. Ustava Republike Srbije.član 73. stav 2. jer je žalbu podneo tuženi. Prema tome. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. godine) 50. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . 7287/2010(2) od 25. nemaju svojstvo pravnog lica. stav 6. ni njene službe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 5. Banka je stranka u parničnom postupku. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. stav 2. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2.39 - . ZPP) 49. Rev. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. stav 2. Vlada Republike Srbije. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. Zakona o parničnom postupku. Pri tome.2010.PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84. stav 3. Pž. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122. Naime. Naime.03. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca.2010. ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361. tačka 9. 114/10 od 24. Pored toga. s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. a u vezi člana 412.02. stav 2. u smislu odredbe člana 405. stav 1. U konkretnoj situaciji to nije slučaj. godine) . niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73. uz naknadu i po tržišnim uslovima).

PARNIČNI POSTUPAK 51. propisano je da za registracionu prijavu iz čl. najkasnije do 15. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. Odredbom člana 73. Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu. već samo da nije registrovano na toj teritoriji. stav 1. Odredbom člana 82. jer je članom 8. ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. istog zakona..40 - . 82 i 83 ovog zakona. ovog zakona. registrator ih prevodi u neaktivan status. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. Odredbom člana 84. usled prevođenja u neaktivan status.11. Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. godine. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti.2005. Iz citiranih propisa proizlazi. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. stav 1. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. Dakle. pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. godine. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. i 83. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. 12843/05 od 30. iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica. 82. sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. godine) 52. Zakona o parničnom postupku. koji se vodi na način propisan zakonom. juna 2005. Odredba člana 8. primenom odredbe člana 78. u skladu sa ovim zakonom. juna 2005. jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar. ne plaća se naknada za registraciju. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar.. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar.

. ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu. u smislu odredbe člana 73. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji.05. nije označen vlasnik kao fizičko lice. Zakona o izvršnom postupku.. mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji. a što bi bilo neotklonjiv nedostatak.. u vezi člana 103. stav 1. Zakona o parničnom postupku. vlasnika.M. Zakona o izvršnom postupku. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. u B.. decembra 2004. godine) 53. te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika. Pž. jer u Radnju za posredovanje. stav 1. pa ne može biti ni stranka u postupku.. Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica..." D. godine. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik. vlasnika.2005. 49.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača... P-1473/04 od 2. 12462/05 od 27. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom.2005..Preduzeća "D.41 - . godine) 54. pozivom na odredbe čl. koja ima svoj naziv . 125/04). koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. i 243. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. pa bi se tužba mogla odbaciti." u N. po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49.O.. Zakonskim propisom iz člana 49. podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave . U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija .pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N. Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca." u N. 125/04). U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari.O.. Zakona o izvršnom postupku. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje. iz K. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa. advokat D.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca .. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.. 4109/05 od 13. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. Nasuprot žalbenim navodima.PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49.. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B.. stav 6. koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa.12.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda..

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. članova konzorcijuma. stav 2.. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. a ne opštinski odbor političke organizacije. stav 3. jer je označen kao politička organizacija "S. tačka 12.. stav 3.."... Prema članu 7. st.. nije ni pravno ni fizičko lice. za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije..42 - . istog zakona.... a Gradski odbor u K. 1... što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka..p. – Gradski odbor u K.. Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P. i N. iz U. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. 3947/07 od 24. istog zakona. koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer.. iz U. koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije. i N. godine) 55. pa je saglasno članu 73.. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost..N. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Prema članu 73.. Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija.o.p.5. na koju se neosnovano poziva tuženi. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke. je u okviru "S.N.. tako da je "S.04. pa je pravilno označen naziv tuženog." dužnik obaveze za Gradski odbor K...N. Stranka u postupku.N. Zakona o političkim organizacijama. i 2. nije osnovana.." iz B.N.p. Zakona o parničnom postupku. Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala.. pa ni povrede iz člana 361. Ovo posebno.2006..o.N. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost. saglasno članu 73..p.. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P. Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen.. imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji.o.2007. Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B.. i N. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. stav 2.N. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK "S. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73... Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica. a na osnovu člana 73." iz B.. stav 3. 14353/05 od 13. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. P. Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku. godine) . već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka..o.

Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan.43 - . kako se navodi u pitanju. da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva. Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. Članom 17. zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju. godine) 57. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). savesnosti druge ugovorne strane itd.11. samo ono lice koje je upisano u registar. upisa u registar. U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća. kao i drugog pravnog lica. Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. Iz obrazloženja: Članom 9. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. U konkretnom slučaju. 6534/05 od 8.2005. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika. Veterinarski institut je osnovan kao ustanova. Kako je Veterinarski specijalistički institut. koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku. Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica. pa i da prima pismena. institut koji za svog zastupnika ima direktora. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća. kao i upis drugih zastupnika (član 50. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije. Pitanje karaktera upisa nije od značaja. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. 10. novog Zakona o parničnom postupku . Stoga je moguć zaključak suda da lice u . Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani. i 25. a članom 19. tačka 2. član 3. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora . s obzirom na odredbu iz člana 482.npr.PARNIČNI POSTUPAK 56. Zakona o registraciji privrednih subjekata). obima ovlašćenja u zastupanju. jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke. (čl. Zakona o privrednim društvima.

septembra 1998. i 14.i 7.2006. sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 59. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti. koja su poslovno i parnično sposobna. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje.2006. koje se upisuje u registar. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju.S. Ovaj termin.11. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku. i 7. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora.44 - . i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. godine. prvostepeni sud. i 25. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja. i 14. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. i to privremenog zastupnika iz člana 79. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482. godine potpisalo ovlašćeno lice. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. 265. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. ali nije još bilo upisano u sudski registar. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar.10. i 25. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482. a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. septembra 1998. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga. i to su roditelj ili staratelj tog lica. i 361. godine) 58. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. Samo izuzetno. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75.11.09. se ne odnosi na pravna lica. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29.

2005.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212.09. nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica. stav 3. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. godine) . Naime. koje dovodi do prekida zastarelosti. tačka 3. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. a ne i zastupnika pravnog lica. tačka 4. bio je direktor pre upisa u sudski registar. registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. 2825/05 od 7. Zakona o parničnom postupku. godine) 60. a pravno lice nema punomoćnika. Direktor tuženog Ž. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. stav 1. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke. tačka 3. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku.45 - . po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku). ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. tj. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. (sada 214. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. istog zakona? Odredba člana 214. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. Zakona o parničnom postupku. umre u toku parnice. Da li se odredba iz člana 214. odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. upisane u registar u smislu člana 482. a ne konstitutivan karakter. i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju. kao direktor i zastupnik. ako pravno lice ima druge zastupnike.PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar.04.2005. i 20. i za tok postupka nema nikakav značaj. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75.S. tačka 3. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. Pž. stav 3. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. analognom primenom člana 214. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje. kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje.

za pravna lica koja nisu privredni subjekti). posebno npr.2005. 9/01 i 36/02). s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. odnosno njegov statutarni zastupnik. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. 74/99. br. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. prilikom donošenja presude zbog izostanka. stav 1. Zakona o postupku za upis u sudski registar.PARNIČNI POSTUPAK 61. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". stav 1. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. novog Zakona o parničnom postupku.09. i 20. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. 59/98. i člana 484. Zakona o registraciji privrednih subjekata. godine) . godine) 62. 29/96. u skladu sa zakonom. Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. Zakona o parničnom postupku. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . član 62. a direktor zavisnog preduzeća .direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005.09. odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika. dolazi samo u slučajevima iz člana 95.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku. stav 2. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. Da li se parnični sud.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. 33/96. 29/97. Zakona o parničnom postupku. Odredbe člana 94.46 - . odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem.

stav 2. novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77.12. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. godine) 64. na osnovu člana 278. Ukoliko je u slučaju sumnje. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. može predstavljati priznanje duga. stav 2. u smislu člana 77. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. Zakona o parničnom postupku. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. kao jednostrana izjava volje parnične stranke. odnosi se na zakonske zastupnike.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. i 20.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu.2005. i 103. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. Da li je direktor preduzeća. prema stanovištu ovoga suda. Zakona o parničnom postupku. godine) .47 - . već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. Zakona o parničnom postupku. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. kao stranke u parničnom postupku. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. 78. 12434/05 od 27. Knjižno zaduženje. tačka 7.PARNIČNI POSTUPAK 63. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo.06. a u vezi sa čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća.

i 42. opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55.2006. osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje. ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. Nasuprot tome. može odmah po saznanju za prekoračenje. Naime. a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora. stav 4). Zakona o obligacionim odnosima. Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55. 13602/05 od 26. budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. Ovo punomoćje. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja). Sledstveno tome. stav 1. mora biti u pismenoj formi. U posebnom punomoćju. stav 3. 41.06. Kada je. a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora. Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl. Zakona o obligacionim odnosima).48 - .član 91. jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja. istog zakona. Kada je u pitanju posebno punomoćje. stav 4). U tom smislu. ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu). pak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK 65. u smislu člana 90. ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima . Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja.član 87. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost). zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora. ako saglasnost nije data. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica. što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor. Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. godine) 66. da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor. saglasnost može biti data prethodno.) koji je važio u to vreme. stav 4). treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora.

stav 2. 13602/05 od 26. Zakon o privrednim društvima u članu 25. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). prividnom punomoćju. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. moralo da zna. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima. godine) 67. Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa. Uz manje razlike. Ovde se međutim. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. a koja je mogućnost postojala u članu 98. samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. ne.06. pak. Zakona o parničnom postupku. kao podnetu od neovlašćenog lica. odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv.2006. bilo putem njihovog prokurista. U smislu odredbe člana 482.49 - .PARNIČNI POSTUPAK gistar. Zakon o preduzećima ovde. nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. pak. Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. Takođe. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. odnosno punomoćnika. dakle. za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. stav 1. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. sud će takvu tužbu odbaciti. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca. Ovo stoga što iz gore navedenog . Naravno. Ovo stoga što je članom 92.

Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. godine) 68. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. S tim u vezi.50 - . Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka.N. a ne zakonski zastupnik. koji su javni. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. godine) 69. Zakona o parničnom postupku. stav 3. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba.11.10. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje.6. i 7. jer isto u smislu člana 94. jer isto u smislu člana 94. a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica. i 25. N.12. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. i 14.2006. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje.2006.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. te se s toga odredbe člana 214. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. 9410/06 od 14.2006. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika. Kako je tužilac pravno lice. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. a prema odredbama člana 482. odnosno statutarni zastupnik. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. na ročištu za glavnu raspravu od 7.

stav 1. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. jula 2002. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan. saglasno članu 79. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava. i člana 78. Gž. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. veštak . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K.. Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. "pozajmljivanjem dokaza". smatraće se pravnim licem te države. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku. Međutim.neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. a ne tzv. Naime. godine) 70. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. 310/2010 od 25. onda po pravu te države. stav 1. Organ iz stava 1. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava.2010. Prema odredbi člana 13. Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. a ne u onoj u kojoj je osnovano. . 443/05 od 12. godine sa kontradiktornom sadržinom. Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost. priloženi faksovi uverenja od 4. gde je osnovan i dalje postoji. a u vezi sa članom 17. stav 5. te da je tada imenovani veštak . To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku.PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. godine) 71. Zakona o parničnom postupku. septembra 2004.. Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza.neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima).02. zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj. stav 4. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje. smatraće se pravnim licem te države.. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost. a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde. a ako ima stvarno sedište u drugoj državi.. jula 2006. godine i 16. Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano.51 - .

odnosno predstavništvu.Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959. Najpre. Kako je sedište tužioca u Grčkoj. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj.1. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360. Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi. kao takav. Žalba nije osnovana. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? . smatraće se pravnim licem te države.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji.2005. ZPP. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da.2001. ZPP.2006. u smislu člana 73. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji. S druge strane. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda. terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. godine. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. na osnovu stanja u spisima.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost. ukoliko je to među strankama sporno. kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. na zahtev suda. ZPP. prema članu 73. parnični sud može. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. i prema domaćem pravu. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50.aktorskom kaucijom. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. a ne u onoj u kojoj je osnovano. godine) 72. Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27.11. ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku. to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom. 11323/2005 od 13. Prema tome. prizna postojanje takve sposobnosti.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka . pa će stoga. otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan.9. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. stav 3.52 - . a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje.2001. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27. u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove. u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti. tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu.11. sa pozivom na odredbe člana 83. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. Drugostepeni sud. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. već da je tuženi predstavništvo . godine čija je važnost bila 6 meseci. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž. stav 1. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza. Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. godine. Naime. godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih . s obzirom na predmet spora. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja.

(Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. shodno odredbi člana 91.2005. Da li je direktor preduzeća.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.09. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja. Zakona o parničnom postupku. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. i 103. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. Zakona o parničnom postupku. godine) 73. i 20. stav 2.2005. odnosi se na zakonske zastupnike. u smislu člana 77. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. stav 2. i 25. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. Zakona o parničnom postupku.10. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku.i 7. i 14. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu.2006. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. tačka 7. godine) 74. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) . Ukoliko je u slučaju sumnje. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .11. a u vezi sa čl. 78. i 20. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. stav 1. Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. kao stranke u parničnom postupku. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo. Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja. na osnovu člana 278.53 - . a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. stav 2.06. Zakona o parničnom postupku.

u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka. pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. posebno npr.2006. Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. br. 33/96. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima. 59/98. ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. i 14. i 14. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. a direktor zavisnog preduzeća . Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103. 9/01 i 36/02). i 25. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. godine) 76. stav 1. i 25.54 - . da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128. Kad sud rešenjem u smislu člana 79. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni. stav 2.2006. 29/97. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. godine) 77.11.11. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku. 29/96. stav 3. Zakona o parničnom postupku. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. . Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima. Zakona o parničnom postupku). 74/99. i 7. Zakona o parničnom postupku. Da li se parnični sud. Zakona o parničnom postupku. prilikom donošenja presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku.09. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća.PARNIČNI POSTUPAK 75.10. i 7.

kako to proizlazi iz čl. stav 5. Prema izveštaju pošte od 8. pa kako je tužilac u podnesku od 23. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79.. godine tuženi M. br. Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. samo na teritoriji opštine Z.883. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100. kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni. Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke . je odseljen sa navedene adrese.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba.. U tužbi je označio adresu tuženog Z. pa i podneti žalbu na odluku.. stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje . 3. i sam postavi privremenog zastupnika. Pž. Z.član 84. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju. ul. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. jer je tuženi odseljen.55 - . tačka 2. br. Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika .00 dinara sa sporednostima. pomera na prvi naredni radni dan . najduže 30 dana.. Zakona o parničnom postupku.član 107.. 2050/06 od 9.. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi. i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine.94. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio. odnosno isplate iznosa od 49. imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B..11.2006. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova. Zakona o parničnom postupku. pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. Zakona o parničnom postupku. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka.... godine ponovo označio istu adresu u B..G.član 489. Zakona o parničnom postupku. postoji ul.član 132.G. i 7. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 . U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan. Z. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z. 2a. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i . Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog.. protiv tuženog M. Zakona o parničnom postupku. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. novembra 2005. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu. stav 1. septembra 2005. ZPP) 78. Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno..advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu ..

02. To. prema Zakonu o privrednim društvima. 7005/2010 od 22. godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja.shodno zakonskim odredbama . Kako je.02.56 - .2009. a istekao je 02. a naročito da podigne tužbu. sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05. u konkretnoj situaciji . to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka. godine.tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga.tek od navedenog datuma . godine. ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude . prizna zahtev. po isteku navedenog roka. godine) 79.imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene.sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14. Shodno tome. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu). počev od dana izdavanja punomoćja zastupa. godine. Navedeno punomoćje izdato je 03. dostavljena 25.2010. godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu).02.odbačena kao neblagovremena.2008. parničnu radnju koja je .04. U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje. tužiocu koji ima punomoćnika. u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu.2008. Prema tome. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega. godine. kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog.02. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste. prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu.2008.07. Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete.2010. kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. dozvoljeno je i omogućeno.2008. to je . da se odrekne zahteva. znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika. i ona bila vezana. to je žalba stranke . Pž. postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11. godine. Stoga. godine. da i sam podnese žalbu. Prema stanju u spisima.2008.02. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku.12. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12. drugim državnim organima i svim trećim licima. Imajući to u vidu. pa je. kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva. za rok koji je isticao 04.advokata.06.protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude. pa je tako i sam tužilac . shodno navedenom.(prijemni pečat suda). rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana . u navedenom smislu. Kako je 02. da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva. rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26.01. da zaključi poravnanje. Međutim. godine.05. Kako navedenim punomoćjem vlastodavac . (Iz presude Privrednog apelacionog suda.2010. stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje.11. godine predajom iz ruke sudu . rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke.2008. da je povuče.2008. odn.vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. Kako se. a to je za sud neradni dan.01. godine subota.2008. prema dokazima u spisima .PARNIČNI POSTUPAK samostalno.

već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. ako je stranka tako odredila u punomoćju.2005. stav 3. koji je advokat.09. ranije važećeg zakona) ista odbacuje. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. godine) 80. Naime. Zakona o parničnom postupku.57 - . i 20. treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat.2010.2005.PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja. Pž. u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu. pa je žalba podneta od neovlašćenog lica. i 20.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . u smislu člana 88. nego i advokatski pripravnik. Da li punomoćje za advokata. stav 3. Zakona o parničnom postupku (član 365. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje.09. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji.12.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. 14464/2010 od 29. na osnovu člana 378. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 81. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. stav 3. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. novog Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. godine) 82. a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. Zbog toga se. Zakona o parničnom postupku punomoćnika. za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja. Član 88. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik.

po mišljenju ovog suda. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. ukida u celosti. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno. 8423/04 od 21.S. tj. ako su za to ispunjeni ostali uslovi.. po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S. stav 2.S. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 1. u konkretnom slučaju.advokat preneo punomoćje u celosti. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B. iz P. iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. citirana odredba člana 89. broj 125/2004). tačka 3) Zakona o parničnom postupku.10. i 2.58 - . propisano da.S. a na koga je punomoćnik . U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po.S. u vezi sa članom 463.2006. i na koga je preneto punomoćje u celosti. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika. iz P. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . 289. i 7. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. stav 2. a ne samo za pojedine. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom. i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S.S. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju. ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. godine. pošto je shodno članu 89. osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. Po mišljenju ovog suda.F. novembra 2003. iz B. a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno.S. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu. i 25. iz B. iz B. advokat S. stekli su se uslovi iz člana 296. Međutim. stav 1. i članu 475 st. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. 296. pristupila advokat V. Naime.F. godine) 83. stav 1. na strani tužioca. 1. advokat na osnovu punomoćja. i 14. Shodno iznetom. Ovo iz razloga što se. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. Iv.. da je advokat S. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju. Zamenik punomoćnika koji je advokat. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S. po zameničkom punomoćju. iz B. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". punomoćnik tužioca je advokat S. izdao zamenik punomoćnika tužioca. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V.F.11.

neosnovani su. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19.rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) . primenom člana 92. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog. Iž.PARNIČNI POSTUPAK stupku.10. bez obzira na državljanstvo parnične stranke. Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve .2009.10.2009. 53/2010 od 12. suprotno članu 92.10. godine. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. godine. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo.02. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Naime. godine. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222. koje se primenjuje uvek. 14230/2005 od 8. Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče.2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom .59 - . godine) 85. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši. Zakona o parničnom postupku.03. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. godine) 84. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. stav 1. a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu.2006. u vezi člana 365. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn. koja je postala izvršna dana 8. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku. ovog zakona.2009. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica.

Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje. jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika. Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje. prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka.i nakon otkaza . 2433/11 od 11. shodno čl. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani. Iž.04. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje.60 - . i članu 92. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. Zakona o parničnom postupku (član 91. jer je stranka . 217.PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka. Ranije važećeg Zakona). stav 1.pozivanjem punomoćnika pre otkaza . godine) 86. i članu 91. stav 1. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. a punomoćnik je . Ono ne mora biti overeno. shodno članu 90. i čl.2011. 1.2011. Zakona o parničnom postupku.05.02. Gž.2011. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 87. 91. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku. st. 92. 1. pravilno primenivši čl.uredno pozvana. st. 129/10 od 10. Apelacioni sud je rešenjem od 14.10. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika. Zakona o izvršnom postupku. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu. Imajući u vidu takvo stanje stvari. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno. Naime.2010. a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja. . bez obzira na svojstvo stranaka u postupku.

godine) 88. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. godine) 89. Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak. i 14. Sudskog poslovnika.2011. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. Ovo stoga što je članom 92. stav 4. da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. To proizlazi iz člana 92.12.10. stav 5.2006. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. i 25. Saglasno ovoj odredbi. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. Dakle.PARNIČNI POSTUPAK Naime.održao je ročište. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje. Ranije važećeg Zakona). pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta. a koja je postojala u članu 98.61 - . saglasno članu 135. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. 6208/11(1) od 28. . ranijeg Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. Pž.11. a . Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. sud će takvu tužbu odbaciti. stav 2. stav 2. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. stav 1. Zakona o parničnom postupku (član 93. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7.

Pored toga. godine. godine. Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. januara 2003. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. 9930/05 od 24. broj 125/2004). Postupajući na napred navedeni način. decembra 2002. A/97-17. odnosno da primeni odredbe člana 463. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv. što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. stav 1. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. godine. stav 2. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. Dakle. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja.01.B. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu. kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. 5398/02 od 23. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. godine) 90. juna 2005. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su.2006. prema članu 135. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. regulisane odredbama člana 361. proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja. Zakona o parničnom postupku. pisarnica će. u situaciji kada je u ime preduzeća . A/97-17.62 - . izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. punomoćnik tužioca je dana 18. pre dostavljanja predmeta sudiji. Naime. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. decembra 2002.

starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica.09. Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica.2005. Da li se odmah odbacuje tužba. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. sud će takvu tužbu odbaciti. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. Ovo stoga što je članom 92. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice.2005. stav 1. i 20. i 20. godine) 91. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje. godine) . a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .09.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Osim toga. ranijeg Zakona o parničnom postupku. stav 2. koja je propisana u članu 92.63 - . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 2. specijalno punomoćje. godine) 92. Takve radnje se shodno odredbi člana 92. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98. Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. i 20.09. odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja. ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata.2005. stav 1. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98.

Zakon o privrednim društvima u članu 25.09. U smislu odredbe člana 482. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. uz odgovor nije priložio punomoćje. stav 2. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. Zakona o parničnom postupku. sud će takvu tužbu odbaciti. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.11. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. u smislu člana 92. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. i 14. Ovde se međutim. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Ovo stoga što je članom 92.PARNIČNI POSTUPAK 93. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). i 7. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. a koja je mogućnost postojala u članu 98. i 20.06. stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. koji su javni. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92.2006. godine) 94.64 - .2005. godine) . stav 1. kao podnetu od neovlašćenog lica. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. i 25. istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja.

a uz žalbu nije priložio punomoćje. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu. a među njima i potpis podnosioca.PARNIČNI POSTUPAK 95. i 7. i 14. stav 1. on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. stav 2. Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne. to što je tužbu potpisao lično tužilac. 125/04). bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. sadržinu izjave i potpis podnosioca. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . i 25. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata. novog Zakona o parničnom postupku. prebivalište ili boravište. jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena.. a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. neuredna. iz I.65 - . bez uticaja je na drugačiju odluku. i člana 103. godine) 96. Zakona o parničnom postupku.09. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom. stav 6. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. predmet spora. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe. odnosno sedište stranaka. čime se tužba smatra urednom. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. ime i prezime. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat.. stav 1. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu. stav 1. stav 2.11. Svoju odluku temelje na odredbama člana 92. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. naziv firme. u smislu člana 92.P. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu.2006. Odredbom člana 100. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac.

Zakona o parnič.11. a uz tužbu nije priložio punomoćje. istog zakona. citirane odredbe – on.i u vreme održavanja spornog ročišta 07. i 25. stav 6. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica.66 - . stav 1.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. punomoćnik tužioca je . Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku. i 14. stav 2. budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. stav 1. a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398. ali je .10. specijalno punomoćje. stav 2. Prev. stav 2. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. godine. Opozivanje odn.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat. i 100. Zakona o parničnom postupku i člana 103. to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati.PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92. koja je propisana u članu 92.2009. tačka 2. Opozivanje odn. na dan održavanja ročišta 07. stav 1." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. i 7. godine .2006.06. Zakona o parničnom postupku. godine) 97.09.10. godine) 98. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju. ne odnosi se na neovlašćena lica. Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.prema navedenom stavu 4.2009. i po otkazu punomoćja. Punomoćnik je dužan da .i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana . Zbog toga. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv.2005. 325/2005 od 15. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi. istog zakona. otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno. stav 5.član 93. 103. a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje.

PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i člana 484. Uostalom. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. Da li se odredbe iz člana 484. kao da je odredba opšteg dela zakona. ili u radnim sporovima. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. Zakona o parničnom postupku. Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja. stav 1. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. Zakona o parničnom postupku. odnosno njegov statutarni zastupnik. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn. Dotadašnji punomoćnik to ostaje. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. 4426/10 od 18. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja.02. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. same stranke i punomoćnika. i 25.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. Zakona o parničnom postupku.67 - . koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. i 14. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica. Pž. koja važi za svaku vrstu postupka. jer je .10.bez obzira na otkaz punomoćja .2006. stav 2). uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. stav 1.09. a upravo zbog toga što je . kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. i 7.2010. godine) .11. Odredbe člana 94. i 25. godine) 99.bez obzira na otkaz punomoćja . i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. i 14.11. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem.2006. godine) 100. stav 2.njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom.i 7. Iz navedenih razloga. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

odlučio da se odbacuje tužba. tačka 7. godine) PODNESCI (Član 98 -101. stav 1. kao da je odredba opšteg dela zakona. Naime. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 101. u vezi čl. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. u vezi čl. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba.103..103. sud je ovlašćen da shodno članu 279.st. ili u radnim sporovima. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. i 20. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Da li se odredbe iz člana 484. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih. Uostalom. koja važi za svaku vrstu postupka.09. odbaci tužbu. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. Prvostepeni sud je. da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu. pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom .st. ZPP.68 - . shodno članu 279.). radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U. ZPP. novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju.2005.6. tačka 7. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. stav 2. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat. Tužba je dostavljena na odgovor tuženim.6. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. stav 1. ZPP) 102.

u okviru naloženog roka. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. Zakona o parničnom postupku. 2009. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. Zakona o parničnom postupku. stav 2. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio. godine) 104. Ukoliko punomoćnik tužioca. dopisom od 07. godine.2011. 12. koji su propisani članom 103. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. protivtužba. 2009. Zakona o parničnom postupku. te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara.2010. O tome je sudu dostavio dokaz. podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. predviđeni članom 103. Dakle. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 4. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.08. godine. proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. 6024/10 od 2. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). ali se podneskom od 14.02.PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori. 12. 2009. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom. 2010. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom. 12. između ostalog moraju sadržavati i . Pž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. niti odredio naknadni rok za postupanje. godine) 103. a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi.69 - . godine. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku. 01. Imajući u vidu takvo stanje stvari. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Prema vraćenoj povratnici. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka. prema nalogu prvostepenog suda. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora.br. godine (dakle. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. o čemu je i dostavio dokaz.958/10 od 23.

Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". i 7. godine) 105. Zakona o parničnom postupku. čiji se akt osporava – (član 14.70 - . dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. stav 1. mesta i datuma sačinjavanja. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta.10. a na raspravi pokaže sudu original. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . Stranka koja nudi dokaze ispravom. i 14. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. i 14. tj. stranka koja nudi dokaz ispravom. tražeći poništaj ugovora o cesiji. tačka 2. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. s obzirom da je tužba podneta protiv organa.2006. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. stav 1.11. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. u vezi člana 100. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. 49/96). To su: .10. i 7. predmeta na koji se isprava odnosi. a ne protiv cedenta i cesionara. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. i 25. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe.11.2006. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. godine) 106. br. tačka 2. Navedenim članom. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. označi cedenta i cesionara. Zakona o upravnim sporovima. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. i 25.

Dakle. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. osim ako je zakonom drugačije određeno . a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. 5227/05 od 23. a da . prvostepeni sud će. a ako bude vraćen bez ispravke odn. stav 1. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je. stav 1. postupiti u smislu . pozivajući se na odredbu člana 92. isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. da na raspravi pokaže sudu original.član 103.pri tome . zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat. preko imenovanog advokata koji je i sastavio. u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. te da nije bilo mesta primeni člana 92.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. dopune. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. . Zakona o parničnom postupku. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka.advokata. vratiti podnesak radi ispravke. Iz tog razloga je. da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. jer se ona kod nje ne nalazi. kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika. Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. podneo tužbu protiv tuženog.isplati iznos od 40. kao naručilac radova. prvostepeni sud je utvrdio da .uz tužbu . Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu. Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku.po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. Zbog svega toga. već da je tužbu podnela lično stranka. U tom slučaju. Ako sud odlučuje bez usmene rasprave. Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe. Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna. odbaciće se . U ponovnom postupku. .advokat nije priložio punomoćje. dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. Međutim. tužbu odbacio kao neurednu. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. sud će stranci koja nema punomoćnika . Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica. polazeći od navedenog. stav 4.2006. u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu.stav 2. već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. pri tome. da nije angažovani punomoćnik tužioca. Jasno je. Zakona o parničnom postupku. mesto i datum sačinjavanja. Stranka koja nudi dokaze ispravom. godine) 107.").član 103.000. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti.ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku. predmet na koji se isprava odnosi. obaveže da tuženom . Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka.01. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. pomenutog Zakona.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac. odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje .71 - . stav 1. jer je ista potpisana od strane tužioca. Zakona o parničnom postupku.

jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ". st. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn.2010.05.. odnosno punomoćniku član 136.PARNIČNI POSTUPAK člana 103.2010. po nalogu suda. zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. st. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda. a ne za neuspešno dostavljanje. Pž. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne. 1. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. stav 1. Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe.tužioca . člana 135. stav 1. Tužba. Naime. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. Zakona o parničnom postupku. i 2. a ne tuženog.član 136. i 2. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe. vanredni pravni lek. istu dostaviti na odgovor tuženom. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. zakonskom zastupniku. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. 1. Pž. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.04. Posle toga će. Zakona o parničnom postupku.. U daljem postupku. prvostepeni sud je. 825/10 od 25. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu..2009. na svom radnom mestu . Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. st. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne . a ne za neuspešno dostavljanje. godine) 109.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka.član 134. pa će . stav 1. i 2. 1.. stav 2. godine) 108. a ne da primenom člana 100. stav 1. st. st. radi primanja pismena. .72 - . s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu. Zakona o parničnom postupku. 2. i 4. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa.02. platni nalog. Zakona pismeno obaveštenje da. jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda. i 2. člana 135. Zakona o parničnom postupku. 8832/10 od 13. Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac.uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja . godine. dostavi novu adresu tuženog. i člana 136. 1. i člana 136.". odbaci tužbu kao neurednu. 1. i 2. st. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. trebalo da postupi na osnovu člana 134. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. 1.. na osnovu člana 134.

tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. i 14. ili odredbe člana 103. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca. st. 100. stav 6. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. stav 6.2011. Da li se u konkretnom slučaju. godine) 110. u vezi člana 103. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom. i 25. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. 1. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. koju je u ime stranke podneo advokat.10. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. Navedeni nedostatak se može otkloniti.10. kako su tužioci tužbom i učinili. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. ali ne i na urednost tužbe. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. a po osnovu ugovora o prodaji. Zakona o parničnom postupku. u vezi čl. i 187. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku . prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom. Pri tome. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite. Gž. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. poništaj ugovora. godine) 111. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu. 1526/11 od 19. Zakona o parničnom postupku. i 3. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora.2006. koju je sastavio advokat. Zakona o parničnom postupku? . zaključenog između parničnih stranaka.zbog nedostatka pasivne legitimacije. tj. spornih stanova na ovoj parceli. koje nužno prati sudbinu objekta. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Naime. U slučaju da sud. stav 3. na po jednom stanu. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku (npr. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279.11.73 - . na kojoj je objekat izgrađen. stav 3. i 7. ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen. po oceni ovog suda. u toku postupka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost.

Zakona o parničnom postupku. a taj nedostatak se može otkloniti. godine) 112. kao nepotpuna. i 25. stav 1. od kojih je jedan potpisao punomoćnik. stav 6. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše.11. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. koji sadrži sve potrebne podatke. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. stav 6. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente. godine) 113. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak.74 - . Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj.9. 946/06 od 28. Pž. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. nije nepotpuna. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. Ovo iz razloga što je odredbama čl. ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. i 7. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama.2005. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan.11. i 14. a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti.2006. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka. Zakona o parničnom postupku. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo. Zakona o parničnom postupku. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. jer nema potpisa podnosioca. Zakona o parničnom postupku. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357. umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše. 100.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. advokat. te da je jedan primerak bio potpisan. Međutim. i 187. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.10. Zakona o parničnom postupku. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat. nema mesta primeni člana 103. stav 6. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom. osim ako zakonom nije drugačije određeno. sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. godine.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati. Viši trgovinski sud nalazi. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka. a drugi primerak nije potpisan. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. Zakona o parničnom postupku. odnosno koji je potpisan. već je sud dužan da primerak. . Shodno tome. u smislu odredbe člana 78. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103.

stav 1. i 7. Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". 28/94. stav 1. br. Imajući to u vidu. Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila. Član 103. Radi se o odredbama od čl. Zakona o parničnom postupku. Pod prepisom u smislu stava 1. koje je sud izvršio na zahtev stranke. i 25. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava. 16/97.75 - . br. godine) . i 14. godine) 114. Zakona o sudskim taksama. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse. 29/04 i 61/05).član 103. Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis.učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu". br. 37. a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. u vezi člana 103. stav 5. plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS". jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti .11.2006. stav 1. Gž. tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. stav 5. Zakona o parničnom postupku. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30. do 42. stav 5. sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . (Iz rešenja Višeg suda u Nišu. 2010.član 101. U pogledu drugog pitanja. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu . stav 5. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103.donoseći ožalbeno rešenje . a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga.10. Za prepisivanje sudskih akata. prvostepeni sud je . 3372/2010 od 25. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. 9/02. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". istog Zakona. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti. Zakona o parničnom postupku.10. a u vezi člana 372. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. 53/96. Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana. 65/03 i 115/05). Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe. NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. odgovor je sadržan u odredbi člana 127. 34/01.

stav 6. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. Zakona o parničnom postupku. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. stav 1. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. u konkretnom slučaju žalbe. stav 1. stav 5. Članom 365. Ovo stoga.08. Zakona o parničnom postupku. Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. Zakona o parničnom postupku. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat.PARNIČNI POSTUPAK 115. isti umnožiti o trošku podnosioca. Zakona o parničnom postupku. 2428/06 od 23. Iako je tačno da je članom 101. a dostavljena u jednom primerku. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka. istu umnoži o trošku stranke. predviđena članom 103. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ne može biti odbačen na osnovu člana 103. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. u smislu člana 103. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat. stav 5.2006. pa će u smislu člana 103. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. nego će. Zakona o parničnom postupku. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska. da nema obaveze suda da u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku. broj 125/2004). pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358. stav 5. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. u nedovoljnom broju primeraka. Zakona o parničnom postupku. U nastavku postupka. . stav 5. prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. koji je primenio prvostepeni sud. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. stav 6. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana.76 - . stav 1. godine) 116. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste.

godine bio dan kada je sud radio . 599/06 od 1. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka). istog zakona propisano da se podnesci. Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke. odnosno 06. da je to njegov poslednji dan.2010. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog . stav 3. počev od 28.04. stav 1.2010.4. godine) ROKOVI (Član 102-104. dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom. te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? . To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05. godine. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva. te da se po istoj moglo postupati. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) .2010.02. poverilac je . 366.2010. godine. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu. godine) 118. Pž. prvostepeni sud će postupiti shodno čl.04. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe. dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu.05.2010.2010.2006.2010.nisu osnovani.04. Da li se odredba iz člana 107. kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27. ZPP) 117.u smislu člana 106. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21. i 367.2010. našao da je poslednji dan isticao 05. stav 5. Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. kao i članu 364.05. godine. Zakona o parničnom postupku.07.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. pa i žalba.prema stanju u spisima . godine. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati.sreda. tj. U nastavku postupka. 403/10 od 08. računajući taj rok.04.77 - . to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe.05. to je pravilno prvostepeni sud. To i sam čini nespornim u navodima žalbe. Prvostepeni sud je naveo da je 27. godine.primio 27. godine (kako je 05. godine odn.2010. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom. Kako je žalba podneta narednog dana.2010.05.

a prema stavu 3. iz člana 108. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta . obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe). kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. Prema stavu 2. godine sa upozorenjem. ako je predat sudu pre isteka roka. u vezi člana 296. tačka 7.M. stav 2. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4. oktobra 2005. godine zastupala advokat V. stav 2. i 25. godine u 12 časova. Podneskom od 17.78 - . pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Zakona o parničnom postupku. oktobra 2005.tužba smatra povučenom. kojim je utvrđeno da je tužba povučena. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361. Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca. stav 3.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. pa za donošenje pobijanog rešenja.M. istog člana. jer su zakonske posledi. i 14. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108. Zakona o parničnom postupku. u vezi člana 296. Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje. godine punomoćnik tužioca advokat V.10. zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije. Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. ako je podnesak upućen telegrafskim putem. i 7. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta. stav 2.108. broj 125/04). Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom. ZPP) 119. marta 2004. aprila 2005. u smislu člana 296.11. Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu.4. juna 2005. uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. stav 2. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 3.2006. na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine) ROČIŠTA (Član 105 . Osim toga. stav 2.

Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tač.02.79 - . Stoga. godine. marta 2005. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o parničnom postupku. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom. Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena. tačka 7. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K. 71/06 od 8. aprila 2005.. aprila 2005.R. stav 1. prvostepeni sud je rešenjem od 12. maja 2005. godine. što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26. dana 23. Zakona o parničnom postupku. godine. J. godine) .2006. marta 2005.J. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta. na osnovu punomoćja. stav 1. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17. broj 125/04).V. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26. aprila 2005. stav 3. Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. i tačka 12.06. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku i člana 6. godine) 120. Rešenje je uručeno advokatu J. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296. godine. Zakona o parničnom postupku. i 12. onemogućena da raspravlja pred sudom.R. stav 1. Prev. aprila 2005. Nakon toga. godine i novo zakazao za 12. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108. stav 2.J. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. stav 2. iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108. april 2005. Rešenje od 12. Gž. marta 2005.2006. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. godine za 12. maj 2005. stav 2. april 2005. godine. dana 19. aprila 2005. godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite. Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. 7. 8/2006 od 2. pa je po oceni Vrhovnog suda. godine. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17. i K. aprila 2005.. stav 2. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26.

U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja.06.112 ZPP od 8 dana. .2009.2010.podnet po proteku zakonskog roka iz čl.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. godine) 122.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br. 950/2010 od 25.2009.godine tužbu smatrao povučenom. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.114. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima.2009. sud će taj predlog ispitati. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19. izostanak nisu opravdali. s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19.03.10. u smislu ovlašćenja iz čl. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje. od dana kada je to saznala. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br.282/09 od 15. podnet od strane tužioca od 10.80 - . Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku. u smislu ovlašćenja iz čl.2010.godine.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 .2010. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. kojim je putovala iz U. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem.10. na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15.115 Zakona o parničnom postupku.godine jer je voz. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti.115 ZPP.godine. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta.03. pa je prvostepeni sud saglasno čl. ZPP) 121.11. za P.2010. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. kasnio 35 minuta. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje.03. kao neblagovremen..

Zbog toga. u smislu člana 109. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu. Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. dana 7.10.2009. godine. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju. prema okolnostima koje su dovele do izostanka.282/09 od 15. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07.09. koje je propustilo ročište. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze. Zakona o parničnom postupku (član 111.2010.81 - . poslavši ga preporučenom pošiljkom.415/10 od 16.2009. iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. .godine. Naime. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe.08.2009.PARNIČNI POSTUPAK Naime.godine.godine. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.godine i da je istekao 3.03.10. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. kojim se tužba smatra povučenom P br.10.11.2010. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna.2009. od dana kada je to saznala. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16. ranije važećeg Zakona). podnet 7.godine primio 26.03. Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana. pa je pravilno našao da oni nisu opravdani. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž. neblagovremen. Iž. S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27.11. 844/11(1) od 07. a ne da li se lice. godine. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.godine. Iz tih razloga. telefonom javilo sudu da kasni. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani.2010. jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten.2011.04. godine) 123.2006. godine – dakle.11. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja.2009.2009. godine) 124.

Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta.82 - . odnosno neopravdanosti zakašnjenja.2006. nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka. odnosno uz isti. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. opšte je poznata činjenica. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. a kako je to uostalom naveo i . kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". Nasuprot ovim navodima.12. Nasuprot ovim navodima. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Naime. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. godine) 125. već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. 4279/06 od 7. opšte je poznata činjenica. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. da je auto put tako opterećen saobraćajem. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. Naime. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv.

nakon ročišta. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. stav 6.12.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku.2006. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. Iz obrazloženja: Pravilno je.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu. koju je u ime stranke podneo advokat. stav 2.03. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. Iz obrazloženja: Član 296. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. primenom člana 103. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. 4279/06 od 7. godine) 126. stav 2.83 - . tužba se smatra povučenom". Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a ne propuštanja roka ili ročišta. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. stav 2. 11989/2005 od 20. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje.2006. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. da je auto put tako opterećen saobraćajem. odnosno uz isti. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. godine) 127.

04. Međutim. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu. pre svega.02. S obzirom na navedene odredbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl. 112. na osnovu člana 378.2009.2006. 3255/06 od 12.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje.član 115. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn. godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13. tačka 2. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem . računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. pre svega. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je. ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. godine) 128. odnosno da je podnet predlog nedozvoljen.10. Zakona o parničnom postupku.10. to se pobijana odluka. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. godine) .2010. Prema tome. godine ocenio opravdanim.2009. pa kako on to nije učinio. stav 1. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje. pre svega. Pž. ispitujući njegovu osnovanost. a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana.član 478. Zakona o parničnom postupku. Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet. rešenjem od 01.2009. pa se na osnovu člana 387. pa potom. tačka 2. oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja. stav 2.10. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je. stav 1. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje . Zakona o parničnom postupku. godine. Zakona o parničnom postupku. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka.član 112.84 - . morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. pre svega.2009. a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje.12. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. od dana kada je za to saznala . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. zavisno od navedene ocene. Zakona o parničnom postupku. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje. i 476. godine. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. 6637/10 od 25. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.

nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka. godine) .10. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 129. godine. Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. i 25. a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala.10. stav 2. kao dana propuštanja. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga. Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta. i 7. subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. od kada teče i objektivni rok. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti). pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29. Faktičko je pitanje. godine. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta. kada je isti odbacio kao neblagovremen. Prema odredbama člana 112.2.2006. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. Zakona o parničnom postupku dana 17. i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana.2006. nego i razlog sprečenosti. dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. stav 2.2006.11. Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta. od dana kada je za to saznala. stav 2. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne. i 14. godine) 130.9. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112. 1027/07 od 23. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.2007. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.85 - .

član 115.86 - . sud odbacuje kao neuredan . oktobar 2005. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Ako dokazi . ni priloženi dokazi. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti. Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. U njegovom obrazloženju. ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje.PARNIČNI POSTUPAK 131. Pž. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296. U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće .2010. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi. 3033/10 od 13. Tužilac je . a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu. Proizlazi. da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud.u konkretnom slučaju . Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. da U navedenoj situaciji. godine) 132.05. ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka).nisu verodostojni i nisu potpuni odn.prema oceni suda . a ne za njegovo odbacivanje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. iako su uredno pozvani. jer u njemu nisu ni predloženi odn.niti su priloženi niti su predloženi. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka. Zakona o parničnom postupku. međutim. na ročište zakazano za 25.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. u kome nisu predloženi odn. Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno. Ako su dokazi priloženi ili predloženi. Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. razumljivo. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune. stav 2. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja. jer . dakle. dokazi ne mogu biti cenjeni. stav 2. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom. u smislu odredbe člana 115. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj. te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći. Zakona o parničnom postupku. stav 4. posledice koje su propisane u članu 115. odbacuje sud kao neuredan. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika. kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. iako navedeno lice nije advokat. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Shodno odredbama člana 115.87 - . Iz ove odredbe.P. 172/06 od 6. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj. i 20. stav 2. Osim toga. Stoga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika. stav 2. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Prema članu 115. stav 2. a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. godine) 133. stav 2. dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2006. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. ili se neuredan predlog. Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze.04. stav 3.06. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku. stav 2. Da li stranku treba poučiti. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave". sud je shodno članu 115.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama. a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. Iz ovoga dakle. U smislu odredbe člana 275.2005. godine) .

Prema odredbama člana 115. sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta. stav 3. a za šta ima ovlašćenje. ZPP. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. 5363/06 od 18. Dakle. ocenu opravdanosti vrši van ročišta. Prema odredbama novog ZPP . shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku.9. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje.PARNIČNI POSTUPAK 134. prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku. i one na koje se poziva žalilac. stav 2. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga. odnosno za izostanak.2006. Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga. Zakona o parničnom postupku. te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. godine) 135. stav 1. a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.88 - . to se žalba kao neosnovana odbija. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta. bez prethodnog zakazivanja ročišta. Naime. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište. stav 3. prema članu 115. na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza. tačka 2. . o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti. a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

a potom oceni njihovu opravdanost.u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . 2853/06 .održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka.01. na kome bi izveo predložene dokaze. stav 1. u smislu člana 113. ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6. 166/06 od 24. ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da . kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom). stav 4. Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom. godine) ZAPISNICI (Član 115-123.89 - . imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. Zakona o parničnom postupku (član 115. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7. sud nije mogao bez održavanja ročišta. godine) 136. ZPP) 137. sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje.2006. Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 4. bez održanog ročišta. 12081/10 od 24.2010. prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. jer se na navedeni način. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Da li iz odredbi člana 121. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje.Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije).09. već samo pred zamoljenim sudom? . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Iz tih razloga. ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje. osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze. Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj. Pž.PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta.

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

forma i vreme dostavljanja. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1). Prema članu 16. I obrnuto. važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji. Međutim. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru. zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene . godine) 145. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji. 1942/06 od 1. a druga samo jedan od tih ugovora. važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. naime. bili oni dvostrani ili višestrani. kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima. Najzad prema članu 17. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji.2006. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. Međutim. Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. Drugim rečima. po potrebi. Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora. primenjuje se princip lex posterior. ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora. Ukoliko odredbe o redosledu nema. kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. treba biti jako oprezan . ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će. Može se dogoditi. jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. Dakle. primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog. bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor. Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969).mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom.03.96 - .

godine. S obzirom da isto ročište nije održano. pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku.2007. pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način. godine) 146.11. godine. kada stranka ima punomoćnika. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio.12. već se nezavisno od tog saopštenja. umesto njegovom punomoćniku.2007. Iz iznetih razloga.2006.03.V. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" .2. odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom.2006. Zakona o parničnom postupku. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl). čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361.PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. stav 2. kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog. dostavljen je tuženom. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. U takvom slučaju.1. br. jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave. 8/1955). godine.12. godine i 9. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. tačka 7. godine tuženi nije bio uredno pozvan. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi. koje su održane 12.dodatak. kako je navedeno ročište održano. Zakona o parničnom postupku. Kako se na osnovu člana 132. poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu.2006. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja.2007. te se na osnovu člana 376. tačka 7. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9.1. Prema stanju u spisima. sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku.97 - . Ako stranka ima punomoćnika – advokata. pa su stoga žalbeni navodi osnovani. godine. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik. godine) . 1942/06 od 1.2006. 1154/07 od 23. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. to za ročište od 9.12. stav 2.1. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija"). pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu. Na navedeno ročište od 12.2007.

da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac . propisano je da se dostavlja. Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata. Prema članu 133. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka..2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak.PARNIČNI POSTUPAK 147. a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. stav 1. na koju se i žalbom izvršnog poverioca. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje. Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način.. doduše posredno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Prema stavu 2. a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način. 1124/06 od 1.skupština Opštine ili Mesna zajednica. Dostavljanje pismena punomoćniku.6. ni punomoćnika. ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16.2006. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija. jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142. a što nije učinjeno. Zakona o parničnom postupku.98 - . čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. matični broj i poreski broj poverioca. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku. stav 3. ukazuje.2. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132. ZPP) 148.2. ali za koga se navodi da je komšija. advokatu. Iž. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. zaključkom od 13.

časa i razloga odbijanja prijema.99 - .2005. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.09. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. Zakona o parničnom postupku. i člana 138.prostorijama (na stolu) tuženog. st. S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. godine i nalazom i mišljenjem veštaka. ZPP) 149. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr. odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . aprila 2005. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3. Shodno odredbi člana 138. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. Naime. licu ovlašćenom za primanje pismena. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1. aprila 2005. Pž. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. godine. godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka. 7578/05 od 6. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi. stav 2 ZPP. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. 3. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu. i 4. Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu. te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom.

02. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. očigledno s pozivom na član 139. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru". predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan. Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr. već se tuženi nalazi na istoj adresi. Za privredne subjekte. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana.2009. po rečima komšija. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud.02. godine) 151. Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik.jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R. Pž. Zakona o parničnom postupku. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom.. Taj slučaj. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda. Zakona o parničnom postupku. da niko nije pronađen. da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17.2010.. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena. ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu. godine) 150. a o tome ne obaveste sud. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . očigledno nije nastupio.2010. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka. godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara. a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti. 1373/10 od 24.T. "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl). Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? . iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda. dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda.2009." Nakon toga. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti..sada tuženog.30 u U.br. stav 4.100 - . pa je ročište od 17. S toga. butik se ne nalazi na datoj adresi. godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan. naime. a zatim je uneta konstatacija: ".PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte. a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda.02.06. Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak..

(Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće.101 - . stav 1.11. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci. Zakona o parničnom postupku? . stav 4. odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način. Stavom 2. Zakona o parničnom postupku. pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo. dužni su da o tome odmah obaveste sud. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. prebivalištu. a stranka o tome nije obavestila sud. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". i 25. a o tome nije obavestio sud. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu. da kada u toku postupka dođe do promene adrese. podatke o novoj adresi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 7. Zakona o parničnom postupku. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu. stav 1. istog člana je propisano da ako oni to ne učine. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena. jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe. prebivalištu. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139.2006. "nepoznat" ili slično. tako da sud nije više u obavezi. i 14. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda. boravištu? Odredbom člana 139. godine) 152. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184. a u smislu odredbe člana 140. stav 4. i 20. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu.09. Međutim.10. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske.2005. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud. odnosno sedištu. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu. te se istinitost tih podataka pretpostavlja. godine) 153. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku.

uz takvu napomenu dostavljača. i 3. koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud. pravni lekovi. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. u skladu sa članom 139. ZPP) 155. a o kojoj promeni nisu obavestili sud. Prema stavu 2.i 7.2006.10. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. st. To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna. U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. pa i ona koja se lično dostavljaju. stav 2. prema napomeni dostavljača. Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice. Zakona o parničnom postupku. istog člana. 1. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. Zakona o parničnom postupku. 5153/06 od 13. da je na njoj vršeno dostavljanje. nije podigao pošiljku i sl. Zakona o parničnom postupku. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci. U tom slučaju će se sva pismena. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139. dostavljati preko oglasne table suda. zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. a da je nakon toga. pa i pečat primaoca . Iz obrazloženja: S obzirom da je. ali je primalac odsutan. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese.2006. stav 1. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe. Zakona o parničnom postupku.11. primenjuje se u dve situacije: 1. i 25. i 14. kao što su sudske odluke. to je prema članu 139. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna. 2. stav 2. nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). tuženi odseljen sa adrese iz tužbe.pravnog lica) je nea. To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini. s pozivom na član 100. godine) DOSTAVNICA (Član 148. a o čemu adresant nije obavestio sud. dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. 2. Zakona o parničnom postupku. godine) 154. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen.102 - . Zakona o parničnom postupku). Tuženom.07. shodno članu 139. kao način dostavljanja predviđen članom 127. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog. na koju adresu je primio prethodna pismena suda. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. Dokazni predlog .

103 - . Zakona o parničnom postupku. na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika .član 144.padaju na teret suda. Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu.02.01. u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi. trebalo on da snosi .Republike Srbije. izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način. nedokazani.dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača. ZPP) 156. godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167.ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi.2010. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) . Naime. žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn. podneta 10. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata. Zakona o parničnom postupku. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica. i 150.član 128. stav 3. Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka .PARNIČNI POSTUPAK dekvatan. Zakona o parničnom postupku. Troškovi parničnog postupka. .su neosnovani. 360/10 od 08.2009.2010. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica. godine . licu ovlašćenom za primanje pismena .07.da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito . Iž. U smislu člana 250.član 230. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27. 149. Zakona o parničnom postupku. Potvrda o izvršenom dostavljanju . s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice. Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje.odbačena je tužba tužioca . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . Iz tih razloga. Drugog opštinskog javnog tužilaštva.važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu.prema stanju u spisima . U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost . s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema . godine. Zakona o parničnom postupku. Dakle. jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom. a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. Zakona o parničnom postupku. koji se primenjuje u postupku izvršenja.član 250. shodno odredbama čl.

ali ne i pravo na nagradu" .03. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio. on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl.član 157. Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. stav 1. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" . trebalo da snosi javni tužilac. Zakona o parničnom postupku. stav 3. 149. do zaključenja glavne rasprave. prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka. Dakle. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu. isplatiće se iz sredstava suda" . u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157. 7829/11 od 21. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog. Zakona o parničnom postupku.2010. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. što tuženi nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. to je pravilna odluka o troškovima. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. kada stranka delimično uspe u parnici. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) .02. 11619/10(2) od 21. stav 1. drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja.član 157. i 159. istog zakona. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima. 150.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04. "Svaka stranka snosi svoje troškove. godine odn. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova. moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu. Zakona o parničnom postupku. O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. Pž. "Troškovi koje bi. 149.104 - . i 159. Zakona o parničnom postupku. Pž. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac. ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih.09. godine. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. po odredbama ovog zakona.član 157. Tuženi. su neosnovani.09. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka. stav 4. Zakona o parničnom postupku. doneta na osnovu člana 149. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. 150. Zakona o parničnom postupku.2011. Zakona o parničnom postupku.2010. shodno članu 159. godine) 157. stav 2.2011. primenom odredbi čl. stav 2. prema procentu njenog uspeha u parnici. 01. koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157.

2011. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. s obzirom na postignuti uspeh. Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka.PARNIČNI POSTUPAK 158.2009. Prvostepeni sud je. Zakona o parničnom postupku. Gž.105 - . stav 2. godine) . uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl. Zakona o parničnom postupku. Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. Sud je. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima). kao i o visini troškova. 1518/10 od 19. i 159. godine) 159. imajući u vidu nalog drugostepenog suda.09. Naime. prema stavu Višeg suda.10.član 150. jer ih tuženi nije ni opredelio. 158-4/9 od 05.član 149. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. 150. odlučiće ceneći sve okolnosti . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan.05. 803/2011 od 19. sud može.2010. Zakona o parničnom postupku. odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova . 149. prilikom odlučivanja o troškovima postupka. stav 1. jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Odredbom ZPP propisano je da sud će. godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata). Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka. Pž. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. Drugostepeni sud nalazi. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Ako stranka delimično uspe u parnici. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. Ostale troškove nije priznao. O tome koji su troškovi bili potrebni.

2006. Ipak. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe.11. deseti i jedanaesti mesec 2005. odnosno 29. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. godine. 10832/06 od 23. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. platio 29. Međutim. godine. godine) . Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.PARNIČNI POSTUPAK 160. Ako je dug plaćen u docnji. kao i o visini istih. godine. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni.12. s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata.02.2005.2007.106 - . Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.2005. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi. Zakona o parničnom postupku. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud. Bez obzira što je dug plaćen u docnji. ali pre podnošenja tužbe. a o tome koji su troškovi bili potrebni. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba. deveti. pa time i troškove istog. Članom 154. godine. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22. izvršeno posle podnošenja tužbe. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove.1. izbor advokata van mesta suđenja.2. godine) 161. 249/10 od 23. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. odlučiće sud ceneći sve okolnosti. ovog Zakona (član 150. Izbor advokata van mesta suđenja. Gž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2010.

u vezi sa članom 150. Kako to nije učinio. Zakona o parničnom postupku (član 150. O tome koji su troškovi potrebni. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. ranije važećeg Zakona). a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice. Pž.12. dostavi i sporazum odn. Kako to nije učinio.2011. pa je . uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. ranije važaćeg Zakona). stav 4.03.107 - .pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. 7794/10 od 29.PARNIČNI POSTUPAK 162. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova. u skladu sa članom 65. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan. ugovor kojim je to bilo dogovoreno. godine) 164. Za vođenje postupka.po oceni Privrednog apelacionog suda . Zakona o parničnom postupku. stav 1. Takođe. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza. jer nije pružio dokaze da je te troškove imao. stav 1. stav 1. stav 4. stav 1. nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. bio je u obavezi da. u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda.član 150. kao i o visini troškova. da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. Pž. i članom 159. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 1. prema istom izvršnom dužniku.ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn. Sud će. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka.04. Iz obrazloženja: Podneskom od 25.2010. poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana. sud odlučuje ceneći sve okolnosti . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Tužilac.2010. 791/11 od 21. Zakona o parničnom postupku (64. Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku.rešeno kao u izreci. uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak. čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta. troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. Zakona o parničnom postupku . U smislu člana 154. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. . kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice . Pošto nisu nužni za ostvarenje prava.u smislu člana 161. godine) 163. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka.

ceneći sve okolnosti. Pž. pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. . stav 2. a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja.2010. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom. godine) . 2496/2010 od 03. pri donošenju nove odluke o troškovima.pravilnom primenom odredaba čl. Pž. kursnim razlikama u plaćanju.06. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano.ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pri odmeravanju troškova i odluci o njima. uz detaljno i jasno obrazloženje. uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova. 7384/2010 od 06. Na osnovu člana 376. jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano. istog Zakona. stav 2. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je bio dužan da.član 149. uz odgovarajuće obrazloženje. stav 1.05.108 - . Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može.član 149. Imajući u vidu citirane odredbe. kao i celokupni tok postupka.član 150. donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. godine) 165. Zakona o parničnom postupku. pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361. Sud.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda. opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima. Zakona o parničnom postupku .dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao. s obzirom na postignuti uspeh. Zbog toga je.2010. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . 149. pravilno je prvostepeni sud. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove . nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. tačka 12. i 150. kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn. uz potpuno prihvatljivo obrazloženje. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke. isto delimično izmireno. Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu. Prvostepeni sud će. pa je . (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku.

navodeći da je. Zakona o izvršnom postupku. merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. S druge strane.109 - . prema članu 29. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. . Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini.2007. po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. molbe zahteva i dr.PARNIČNI POSTUPAK 166. 585/07 od 7. to je. a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. Zakona o sudskim taksama. stav 1. u smislu člana 21. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse. i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. stav 2. odredbama član 150. sastava suda. to se utvrđivanje vrednosti. U skladu sa ovim odredbama. 21-28č. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko. označava i opredeljuje prema vrsti spora.000. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi. Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. stav 2. istog zakona. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odnosno merodavna vrednost predmeta spora. do 27.250. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. uz podnesak o povlačenju. Prema član 28. ali je troškove tražio. označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe.00 dinara . bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. prema članu 34. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora. predloga. koja je merodavna samo za obračun sudske takse. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20.2. Zakona o parničnom postupku. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. kao vrednost se uzima iznos od 10. godine) 167. pre utuženja. 21. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos.00 dinara. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja.

tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo.član 153. u smislu člana 157. Zakona o parničnom postupku.u smislu člana 202.2010. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. prema stanju u spisima. jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog .Dakle. u smislu citiraneodredbe. Zakona o parničnom postupku (član 196. istog Zakona (član 153. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 168. to je. nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena. Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. na osnovu iste odredbe. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.110 - . 7183/10 od 09.2010. Ovo je neophodno da bi mogao. Pošto. Zakona o parničnom postupku. a ne javno pravobranilaštvo. Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. koji povuče tužbu. Pž. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu.shodnom primenom navedenih odredaba . 6579/10 od 29.12. konstatuje da je tužba povučena.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. ranije važaćeg Zakona). Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu. Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac. Zakona o parničnom postupku. . može osloboditi obaveze njihovog plaćanja. u smislu člana 158. Pž. Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. godine) 169. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe. dužan da tuženom naknadi parnične troškove. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se. pravilno . Članom 157. a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). da se oslobodi obaveze plaćanja troškova.12. mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove. imajući u vidu navedeno. to je . tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. te da odmah po izmirenju povuče tužbu.

te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu.2010. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti.2006.sastav Zahteva po AT". Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT". već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . kao i njihovu visinu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. u skladu sa zakonom i drugim propisima. na teritoriju Republike Crne Gore. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva.10. godine) 170. što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke. O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke. . na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede. Žalba tuženog je osnovana. da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. godine) 171.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br. januara 2005 godine.04. Zakona o parničnom postupku. Članom 7. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. 1 474/10(2) od 26. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. i 2.050.111 - . naime. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu. st. Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. 11862/05 od 17. tada isti nije opredeljen. 1. Gž. Tužiocu u smislu člana 150. Članom 2.00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. Naveo je. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159.

sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. st. i 2. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. Žalba tužilaca nije . godine.00 dinara u roku od 8 dana. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. novembra 2005. Zakona o parničnom postupku. februara 2003. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. godine. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. godine). 150. i 159. 1. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove. Žalbu tužioca na rešenje od 19. Međutim. tokom postupka jedino na ročištu od 3. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl.000. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. godine. godine zatražio troškove. 153. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005.01. sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev. stav 7. novembra 2005. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu. analognom primenom člana 159. jula 2005. niti prilikom raspravljanja na ročištu. Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe). tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. godine) 172. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. jula 2005. broj 125/2004). 451/06 od 24. Naime. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. godine. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa. godine).112 - . i to putem podneska od 28. nego znatno docnije. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. ovog zakona. ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. septembra 2005." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". jula 2005. novembra 2005. ali ih ni tada nije opredelio.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Prema članu 159. Zakona o parničnom postupku. broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. godine. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153. člana 159. 149. novembra 2005. jula 2005.2006. dostavljeno mu je 3.

u toku postupka. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . posebnim rešenjem. prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava). godine. U postupku za koji je postavljen. Pravosnažnim rešenjem od 14. a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. godine) 174. Zakona o parničnom postupku.09.00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. godine . posebnim rešenjem. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16. Pž. stav 1.član 159. 1236/10 od 22.član 159.2006. Samim tim na osnovu čl. a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku . Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio.00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT.2010. jer predsta. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9. To znači da. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika. 3491/06 od 1. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja.rešenjem od 02. za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju. broj 125/2004). Tuženi je podneskom od 23. ako su za to ispunjeni uslovi.113 - . februara 2006. O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata.2009. Iž. februara 2006. marta 2006. on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata).2009.naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos.04. parnični troškovi iz člana 163. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. stav 7. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari. godine) 173. Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza. i stav 6.750. te je . Naime. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje.10.11. stav 4.PARNIČNI POSTUPAK osnovana. 149. O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. godine. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6. i 153. 150.250.

zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. 4639/2010 od 11. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem. Odredbom člana 80. odredbe člana 165. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. Zakona o parničnom postupku. Otuda. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 .2010.. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi.. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164. stav 1.173. Pž. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu. Zakona o parničnom postupku. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1. odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. i u podnescima (član 100. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova. odnosno glavne rasprave. Žalba tužioca je neosnovana. a u protivnom prekludirana je u pravu. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano. kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. U konkretnom slučaju. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke. stav 2. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. septembar 2005. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju. da bi stranka. godine. ZPP) 175. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. shodno čla. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka. kao neblagovremen i nepotpun. kao u konkretnom slučaju. u vezi člana 165. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge.114 - . a iz ovoga proizlazi da. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu.11. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka.

člana 165. Zakonska norma stava 2. Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1. godine. u vezi člana 165. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181.PARNIČNI POSTUPAK nu 164. člana 165. ZPP) 176. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka. budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. Po nalaženju ovog suda. godine.2005. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5. već mora da bude i sadržajno određen. kao i na životnu dob. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 .2005. stav 1. februara 2006.3. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. već i šire.2006.1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku. Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30. godine. stav 1. 3306/06 od 19. shodno članu 387. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti.190. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. Naime. posebno sa odredbama i članom 100. Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu.2005. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku. već je to učinio dana 24. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja. koji regulišu ovo pitanje. pa kako tako nije postupio. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu.04. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline. ili su one već nastupile. Za. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.115 - . Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje. istog zakona. kada se odredbe člana 164. godine. septembra 2005. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog.2. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti. Zakona o parničnom postupku.

svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka. 5488/05 od 15.3. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku.2005. a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. 2005. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku.116 - . godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 . Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice.član 187. ili su one već nastupile. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 177. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. te se u smislu odredbe člana 300. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište. Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu.06.2005. "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.198. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. Po mišljenju okružnog suda.član 188. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" .PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1. da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30. i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog. Zakona o parničnom postupku. U tom smislu. godine. a ne određujućeg podneska. stav 1. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni. stav 3. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. Gž. vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" . 13/05 od 28. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. . 03. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice.

čija visina nije određeno navedena.2011. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.06. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora. stav 1. stav 1. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat. vrednost predmeta spora. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima.član 100. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29. To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora. bilo moguće odrediti. Zakona o parničnom postupku. . 1. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva. Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn. Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti.član 103. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. dakle i tužbu. Pž.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. i 6. označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete. to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena.član 187. stav 1. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate. glavnog traženja.2010. st.04. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je . Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti . Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl.preko punomoćnika . 8414/10 od 29. pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo. Zakona o parničnom postupku. niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari. Pž. godine) 179. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn. Sud će odbaciti podnesak.700. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. istog Zakona.u konkretnom slučaju . dokaze koji utvrđuju ove činjenice.117 - . 100. i stav 6. U tužbi sa više tužbenih zahteva. 1297/11 od 29. na osnovu člana 188.advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103. i 187. godine) 178.

dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate.118 - . propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. 3190/09 od 15. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio.PARNIČNI POSTUPAK Članom 187. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl. Takođe. već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo. godine) 180. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev.12. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. ZPP. 188. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. u skladu sa odredbom člana 395. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati. 188. jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje.2009. 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. stavom 3.

a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo. i 20. stav 1.09. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo. tačka 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. 8166/09 od 27. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom. tražeći poništaj ugovora o cesiji. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. s obzirom na prirodu samog obaveštenja. br. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. Zakona o parničnom postupku. tačka 2. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". stav 1. u vezi člana 100. tj. u obliku ili roku utvrđen ugovorom. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju.119 - . odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). čiji se akt osporava – (član 14. da investira u subjekat privatizacije na način.2009. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. godine) .11.PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. a ne protiv cedenta i cesionara. označi cedenta i cesionara. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. 49/96). Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan.2005. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. godine) 181. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. Zakona o upravnim sporovima. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara .

Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. koja su navedena. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. kao i sve podneske. to je zahtev u označenom delu. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku. prema nalaženju ovoga suda. a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima.PARNIČNI POSTUPAK 182. sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine. prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka. U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik.2006. zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. Međutim. Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. godine. već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva. a isti po tom nalogu ne postupi. Prema tome. On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka. 1942/06 od 1. koje je doneo prvostepeni sud.03. prema nalaženju ovoga suda. 218/06 od 24. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti. odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. godine) . godine) 183. prevođenje će se obaviti o trošku tužioca.2006. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca. broj 125/2004).05. tužilac po tom nalogu treba da postupi. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena.120 - . (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. oktobra 2005. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži.

Članom 187. na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i .04. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. januara 2006. godine i 23. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora. stav 2. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate. Pž. Kako se shodno članu 262. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. februara 2005. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. godine) 185. stav 1. stavom 3. godine do isplate. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud.531. Takođe. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31. januara 2005. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. 1921/06 od 20.PARNIČNI POSTUPAK 184. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi.121 - . njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje. godine izvršio plaćanje u docnji ili ne. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze.2006. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. u skladu sa odredbom člana 395. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati.

299. odredbe čl.2005. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. i 3. st. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. i 3. i 300. godine) 187. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. 299. Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. i 300. 12/06 od 6. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187.2006. 1.04. 103. stav 1. pa se zato i odredba člana 187. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. stav 6. s obzirom da odredba člana 103. 299. Naime. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. u stavu 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave. koju je u ime stranke podneo advokat. godine) 186. i 300. Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi. Osim toga. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. broj 125/2004).122 - . člana 187. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio. Dakle. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. proiz. a na njemu je bio teret dokazivanja. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475. 3469/05 od 30. Gž. to je pravilno prvostepeni sud. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave.03. 1. iz odredaba st. poništaj ugovora. Zakona o parničnom postupku (npr. jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. jer odredbe čl.

da će sud odmah odbaciti tužbu. dakle. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. godine) 188. stav 6. Prema odredbi člana 187. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata.2006. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103.2005. Zakona o parničnom postupku. a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". stav 1. a što je obavezan element tužbe.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 3. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti. Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. stav 1. do 5. koji je u ime stranke podneo advokat. jer je odbacio tužbu. a da je . Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. 6569/05 od 27. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.123 - . U stavu 6. jer se po takvoj tužbi može postupati. Zakona o parničnom postupku. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. i 20.01. godine) 189. osim ako zakonom nije drugačije određeno. iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. kad nadležnost. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Članom 103.09. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke. a u vezi sa članom 187. Kada je podnesak. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe. koju je u ime stranke podneo advokat. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. st. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi. ne čini tužbu neurednom. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena. od 1. ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora.

pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. Zakona o parničnom postupku. stav 6. te istovremeno nije primenjena odredba člana 100. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89. koji je advokat. Zakona o parničnom postupku. stav 6. ima prebivalište u Crnoj Gori odn. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. Iako tužilac. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti. godine) 190. a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103. 2054/06 od 25. imajući u vidu stanje u spisu. 84/2010 od 11. inostranstvu. isti je ovlastio odn. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103. izdao punomoćje advokatu u Srbiji. Zakona o parničnom postupku. a ne na kraju teksta tužbe? .2010. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način. Žalba je osnovana. Naime. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. godine) 191. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima.02. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju.5. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci. pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. Prema tome. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke.124 - . Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. Tužilac je podneo žalbu. stav 1. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. prema navodima iz tužbe. Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. koje se nalazi u spisima predmeta. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. U takvoj situaciji. Gž. Međutim. u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103. istog zakona. pa time i tužba. Punomoćnik koji je advokat. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti.2006.

Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun. marta 2002. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice. od kada se isključivo koristi euro. pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure.2005.125 - . dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup. i 20. a ne i na konvertovani deo kamate. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja. godine) 192. kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1. pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. protivtužba. marta 2002. jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica. Navedenim članom. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci).PARNIČNI POSTUPAK Članom 100. Naime. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna. između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. bez potrebe produžilo parnični postupak. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje.09. pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava. godine.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. i 20. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. Stoga. tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro. Dakle. godine. tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom. te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja.09. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna. Budući da glavni dug nije plaćen. ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. godine) 193. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena.

u roku koji mu je odredio sud. 11438/05 od 24. sadržinu izjavu i potpis podnosioca. Zakona o parničnom postupku. 265. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103. Zakona o privrednim društvima. a prema odredbama Haške . jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. odnosno sedište stranaka. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. predmet spora.10. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. S tim u vezi. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Pž. godine) 194. stav 2. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. naziv firme. Prema odredbi člana 16. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. se ne odnose na pravna lica. Zakona o parničnom postupku). Zakona o privrednim društvima. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Ovaj termin. Zakona o parničnom postupku. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. i to su roditelj ili staratelj tog lica. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. postavlja se pitanje. Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. putem ovlašćenog sudskog tumača. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. Da ju je napravio. overenog od strane sudskog tumača. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. i to privremenog zastupnika iz člana 79. tako i tužioca.126 - . Prema članu 17. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. tj.2005. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano. ime i prezime. prebivalište ili boravište. kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje.PARNIČNI POSTUPAK nika. da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar. Tačno je da je odredbom člana 100. Samo izuzetno. Jer. jer tužilac. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. istog zakona. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. i 361.

i 6. overenog od strane sudskog tumača. godine) 195. 43/91 sa izmenama i dopunama). overenog od strane sudskog tumača.2006. a uz tužbu dostavio uredno punomoćje. 1942/06 od 1. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna. Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo. godine) 196. broj 125/2004). jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2005. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata. Zakona o parničnom postupku. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe.127 - . ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati. jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom. sve neophodne elemente predviđene članom 100. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima.03. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. br. Sledom rečenog. 3255/06 od 12.06. tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva. 187. 1. te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva. našao da tužba nije uredna. Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. godine) . ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. 7062/05 od 27. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku. Zakona o parničnom postupku . 100. poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu. broj 125/2004). i 103. februara 2006. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje."Službeni glasnik RS". Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl.04.2006. st. nije potpisao punim imenom i prezimenom.

čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat. tako što će se izjasniti da li su. Zakona o parničnom postupku (član 187. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca. dok oni za protivnu stranku ne moraju. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke.128 - . 100. što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka. između ostalog i potpis podnosioca. što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente.2010.dana 13. Član 101. U smislu člana 192. Članom 100. da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda. godine) 198. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. stav 1. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29.prema stanju u spisima . protivtužba. 3462/07 od 18. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu.PARNIČNI POSTUPAK 197.08. godine. radi njihovog utvrđenja. pa je pozivajući se na odredbe čl. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. ranije važećeg Zakona). iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima. godine. Postupajući po nalogu prvostepenog suda. tužioci su. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je .09. stav 2. zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su. Međutim. stav 1. s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2010. .04. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti.4. i 101. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu. stav 6. već je potrebno da je po istom i postupila odn. jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud. upućeni na parnicu. uz podnesak od 07. odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.2010. i kopiju dostavi protivnoj stranci).2007. Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila.

1. sud će istu rešenjem odbaciti. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. st. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. a ako bude vraćena bez ispravke. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. Da li parnični sud može da odbaci tužbu. 1. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103. godine) . u predmetnoj situaciji. godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. u smislu odredbe člana 187. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine.2011. Zakona o parničnom postupku (npr. st. u vezi člana 101. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu. nije bilo. stav 1. bez uticaja su na drugačiju odluku. 1. stav 4. kao i druge potrebne podatke. godine. tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu. ranije važećeg Zakona) . 1.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. shodno članu 192. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. svojim ponašanjem. pa im je sud u više navrata.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26. i 2. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.2011. st.11. st. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata. i 4. a shodno odredbi člana 103. tako da su. Tužba. zatim .2011. mora da sadrži. Zakona o parničnom postupku.tužbu odbacio. 1. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. koga . i 3.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi. Pž.2011.2011. u smislu odredbe člana 103. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupka (član 187. i 3. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. Oni nisu postupili po nalogu suda. Zakona o parničnom postupku.01. U konkretnom slučaju. primenom člana 192.05. u vezi člana 103.01. utvrđenje prava svojine i sl). st. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku. na ročištu od 15. Do zaključenja glavne rasprave 11. stav 2.129 - . odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103. godine) 199. Međutim.06. a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda. Žalbeni navodi. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora.činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. Zakona o parničnom postupku. kao inicijalni akt. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187.03. i 20. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26. poništaj ugovora. Zakona o parničnom postupku (član 187. odnosno dopune.2005. i 2. Imajući sve to u vidu. 7867/2011 od 23.

Naime. jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi). zaključenog dana 20. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu. godine.). već se na istu situaciju primenjuje član 124.PARNIČNI POSTUPAK 200. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida. bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe. Zakona o obligacionim odnosima. ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima. Zakona o parničnom postupku (član 188. strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu.u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora. Naime. u skladu sa članom 194. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom.nije dozvoljeno.130 - . strana ugovornica ima mogućnost da. a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka. kao ugovornih strana. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu . tužilac u u stavu 1. Zaključak prvostepenog suda da . godine) 201.06. kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku . Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen. 3200/2011 od 23. U konkretnom slučaju.član 124. reč je o vansudskom raskidu ugovora. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl. Zbog povrede ugovora. Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu.je pravilan.2011. druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom.1997. Pž. tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) .11.

čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima). (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede . . godine za zaštićene žigove. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica. dozvoljena je.09. čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. godine) 202. a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora. 5251/2010 od 30. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188. bilo zahtevom za naknadu štete. Zakona o parničnom postupku. godine.član 188. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice. Zakona o parničnom postupku. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva.131 - .2006. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun.05. Svoju odluku je. Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. pri tome. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog.01. kao i licencnog ugovora od 01.03. odbacio protivtužbu.2003.bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut.PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. pravilno zasnovao na primeni člana 188.2003. Zakona o parničnom postupku. pozivajući se na član 188. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno. koji je tužilac zaključio sa drugim licima. kada je to posebnim propisima predviđeno. godine) 203.određenoj srazmeri. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes . 8270/10 od 19. Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka.01. prvostepeni sud je pravilno.2010.2010. Pž. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima. Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva. Dakle. Zakona o parničnom postupku. Kako se radi o utvrđenju činjenice. Pž.

i tako imao pravo odlučivanja. što iz tužbe.199. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza.500. Ovo zbog toga. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. iznos od 102.. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. Zakona o parničnom postupku. iznos od 25.73% prema 66. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka.D.132 - .73% suvlasničkog udela. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. visina uloga.882. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. iznos od 251. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P.. 147/04 od 8. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu.2002. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. Pž. o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. te i obrazloženja ožalbenog rešenja.000. što nije učinio. direktora i osnivača. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. Drugotuženi je istakao procesne prigovore.. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine.56 USD.9. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. jer predmet nisu pravna. kao pravnoj činjenici.. iz B. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327.2005.3. tužioca drugog reda . Stoga. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena.699. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .D.882. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova.D. te da na taj način prevari i ošteti tužioce.2005. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. 4660/05 od 17. iako je njihova vrednost 251. kao pravnom odnosu. što predstavlja 26..06. što predstavlja 66..94% prema 6..određenoj srazmeri.00 USD. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. srazmeri (26. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. te postavljenog tužbenog zahteva.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. tj. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. godine) . a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. godine.33%). Ovo zbog toga što iz stanja u spisima.00 USD. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.94% suvlasničkog udela. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. iz B.199. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. već faktička pitanja..V. što predstavlja 6.17 USD. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog.D.17 USD. dajući razloge." DOO u B. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci.17 USD. Saglasno iznetom. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.33% suvlasničkog udela.

000. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće. 237/2010 od 18.2006. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.ukoliko ga ocenjuje ništavim .10. godine) 205. Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji.ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji. Posle ovoga. Zakona o parničnom postupku.500. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2.11.500. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje. a smatrajući da . te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica .500.2010. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao.00 dinara. Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu. Kao strana iz predugovora. ne radi se o utvrđivanju činjenice. a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice. . godine) 206. Naime. koji stvara obaveze između ugovarača. i 25.133 - . novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Rešenjem privrednog suda iz 1991.000.PARNIČNI POSTUPAK 204.prvostepeni sud odbacuje tužbu. Gž. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. Zakona o parničnom postupku. predugovor stvara obaveze između ugovarača. i 7.000.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188. Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost. Da li deoničko društvo – osnivač.00 dinara. Što se tiče kapare. i 14.02.

2010. godine iznosi naznačenu sumu.08. Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu. u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti. Gž. Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke. Takože. godine. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu. Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. ne znači sama po sebi. pa je našao da je žalba neosnovana.2007. stav 2. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. 650/2010 od 22. da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. godine) 207. po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi.2006.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03. da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu.134 - . Zakona o parničnom postupku. Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372. tačka 12. Zakona o parničnom postupku.04.07.2010.08. godine do 31. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora. stav 1.dug u naznačenom iznosu.09. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372. Tu. godine. tražeći troškove drugostepenog postupka. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01. stav 2. koja parnica je u toku .a sve radi naplate utroška isporučene električne energije.2007. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo . Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007. Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak.2006. Imajući u vidu takvo stanje stvari.03. jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije. Naime. godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360.

br. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 209. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. a na osnovu člana 387.2006. kao što je uradio pobijanim rešenjem. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. i 7. Iz navedenih razloga. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom. Zakona o registraciji privrednih subjekata. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. koji je osnov za upis hipoteke.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice. Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. godine) 208. prema nalaženju ovoga suda. Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Pž. . prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige.11. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. Stoga. i 25. odredba člana 302. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima. stav 1.08. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. Zakona o privrednim društvima. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188..135 - . 4463/06 od 31. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. i 14. Imajući u vidu izneto. znači da je raskid prihvatio.2006.10. uz povraćaj sredstava i naknadu štete. ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo.

kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. 338/05 od 20. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. Sledi. da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. Zakona o obligacionim odnosima). Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima. druga stranka može. pravni preobražaj). a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. tako da ih treba poništiti.136 - . pod 4. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. ako nije šta drugo određeno. Prev. Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro. govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog. Postoje dve vrste ovih prava. na osnovu člana 288. Zakona o parničnom postupku.2005. s obzirom da je članom 124. ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. str. Pitanje. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. godine) 210. 22-23. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. Prema tome. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. stav 2.09. raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124. raskinuti ugovor prostom izjavom. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

prema nacrtu glavne deobe. i 25.201. godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 . tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima.PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima. Naprotiv. Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe. a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih. već se isto može samo utvrditi. Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju. Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika. Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja.11. ZPP) 220.143 - . Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova. Zakona . pa stoga . Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja. dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo. Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog.i 7.09.2006. niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije. već prema uslovima iz same obligacije. Stoga. Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne . i 14. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase. a za to nema zakonskog osnova. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.shodno izričitim odredbama člana 194.

2. godine. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. 2. rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. st. Zakona). to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. 8769/10(1) od 3. stav 8. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. godine počeo da se primenjuje. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku. pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. februara 2005. februara 2005. i 4.2011. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe. godine.144 - . stav 2. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. Kako je shodno članu 378. istog zakona. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. stav 4. Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. osim toga. stav 8. godine.PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. godine. godine) 221. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste.03. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. februara 2005. Stavom 4. februara 2005. Identično rešenje sadrži i član 350. Prema odredbama člana 190. st. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno. rešenja koja su objavljena na ročištu. I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora. februara 2005. potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. jer citiranim odredbama člana 190. februara 2005. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. istog zakona. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23. i 4. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. godine. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao. a. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. Pž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku.

Kako shodno navedenom članu. odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda.06.09. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. i 20. februara 2005. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava. Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Kako ceniti prigovor zastarelosti. to više nema obaveze iz člana 350. stav 1. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama.2006.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje. i 25. već navedeno rešenje shodno članu 350. stav 7. novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. U toku spora tužilac je preinačio tužbu. Zakona o parničnom postupku. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti.11. objavljeno na ročištu. tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23. dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. i 14. te dostavom zapisnika. i 7. godine. a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. godine) 222. stav 2. istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). Tuženi je u toku postupka. bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. nakon preinačenja tužbe. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . u članu 193. čim je objavljeno na ročištu.2005. jer je to citiranim odredbama izričito isključeno. godine) . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama.145 - . stav 4. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev. Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe.

u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338.655. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. godine. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze.05. s obzirom da postupanjem protivno članu 193. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. oktobra 2005. Promena pravnog osnova potraživanja.655. tačka 7. jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi. Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. godine) . stav 3. o preinačenju tužbe nije odlučio.PARNIČNI POSTUPAK 223. tačka 7. Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu. godine.2006. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. zahtev punomoćnika tuženog od 7. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti. stav 2. 1823/06 od 24. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom. bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. pa je prvostepeni sud.146 - . a u prvobitno opredeljenoj visini. na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze. 40/2006 od 8. i 2.00 dinara. u vezi člana 194. oktobra 2005. decembra 2000. donoseći rešenje o ispravci. Gž. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7.2006. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. oktobra 2005. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194. stav 4. a ne opredeljujući u tom podnesku. 1. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio.06. godine. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. na koje se odnosi tužbeni zahtev. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud. broj 125/04). stav 2. godine) 224. st. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3.

tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka. godine) . a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima. Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. obezbedio odn. Pž.12. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi .12. U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. To je i razumljivo. Zakona o parničnom postupku. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe.2011.02.147 - .05.PARNIČNI POSTUPAK 225. Zakona o parničnom postupku . Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195.promenom istovetnosti zahteva. godine) 226. Pž. Međutim. te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka).2010. nije moralo biti ni poznato. 1916/10 od 27. u smislu člana 194. godine) već tek preinačenjem tužbe. imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. početkom toka parnice. Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi. ako je u pitanju objektivno preinačenje . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07. stav 2. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni. 840/2011(1) od 24.član 193. što mu u trenutku njihovog uočavanja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine.2001. da bi se navedeni nedostaci otklonili. jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka . Zakona o parničnom postupku.nisu osnovani. U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn. kao i podnošenja tužbe.2001. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje.u konkretnom slučaju komisije veštaka . Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. dodavanjem ovog zahteva . Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud.

jer sem zakonom propisanih izuzetaka.05. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje. jer je . Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka. promenom tužioca ili tuženog. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. pa se. Pž.takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.06. sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…"). Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe. godine) .PARNIČNI POSTUPAK 227. Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. odnosno protivtužbenog zahteva. sa svim posledicama iz člana 195. protivtužbe u ovoj parnici . dakle.2010. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe. U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom. 10304/10 od 21. Zbog toga. za zastarelost.2010. stav 4. godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.148 - . Tužba u ovoj parnici nije povučena. ali i za promenu stranke u parnici. 1916/10 (1) od 27. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Takođe. Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. ZPP) 228. kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca. Gž. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. nema uslova za dalje vođenje parnice. te pogrešnu primenu materijalnog prava. stoga. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog.

dozvoljen ili potpun). učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog. a nije se. a izjavljivanje blagovremenog. godine) . Tako su nastupile posledice iz člana 193.u zavisnosti od toga . nakon izjavljivanja prigovora. Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. Naime. zbog čega je. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane. Pž.2010. Iž. Osim toga. jer se ona upustila u raspravljanje.05.2010.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. Za povlačenje predloga za izvršenje. rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti.149 - . ne usprotivi povlačenju . tužbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. nakon izjavljivanja blagovremenog. 2419/10(1) od 25.03. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje. u zakonom predviđenom roku od 15 dana. prigovor dostavlja poveriocu. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. 1637/10 od 27. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. sada tuženog). Naime. dozvoljenog i potpunog prigovora. za povlačenje predloga za izvršenje odn. Ukoliko se tuženi izričito. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika. jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. umesto da oceni blagovremenost. prema stanju u spisima. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena. dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe). protivio navedenom povlačenju. čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka. saglasno članu 196. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. godine) 230. Ovo sve imajući u vidu da se.smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i . potrebna je saglasnost izvršnog dužnika.PARNIČNI POSTUPAK 229.

U konkretnom slučaju.član 197.2009. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku . stav 1. koji se vodi između istih parničnih stranaka.02. stav 2.član 361. po tužbi ovde tuženog istaknut 27. godine) 232. stav 2.Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K... te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203.o tom zahtevu obavešten (27. stav 2. godine).. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca.član 197. . U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka . jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S. Zakona o parničnom postupku.. Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja. pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on . godine.02. Zakona o parničnom postupku. u kome ovde tužilac. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku. 3465/2010 od 24. prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. i 204. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru. a po tužbi ovde tuženog. ZPP) 231.. imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19... a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K.11. Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica . 3. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). tačka 10. ima procesni položaj tuženog.2009. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.02.tužbu tužioca odbaci primenom člana 197..2009. i o istom će odlučivati taj sud.2010. pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K.... Zakona o parničnom postupku.shodno članu 197. godine. u kome.) . st. i 4.. Pž. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K.150 - . te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi.

tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena. postoji različito postupanje prvostepenog suda. nije od značaja što tužioci. Zakona o parničnom postupku.151 - . mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. istog zakona. Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku. potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. Zakona o parničnom postupku. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica. Iz iznetih razloga. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. Zakona o stečajnom postupku. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. Zakona o stečajnom postupku. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. donetim u postupku likvidacije nad tuženim. na osnovu koga su tužioci. godine) . stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda.01. Odredbom člana 96.identitet zahteva. Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. poverioci osporenih potraživanja. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. Podnošenje tužbe na osnovu člana 96.2007. pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. a koja i dalje postoji među strankama.

Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. ali ne odustane od kondemnatornog zahteva. onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. shodno članu 188. Zakona o stečajnom postupku). sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. U . koji je u prekidu. već je jedan sadržan u drugom. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. a što je posledica pravne prirode samog zahteva. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. Otvaranjem stečajnog postupka. Zakona o parničnom postupku. stav 1. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. pa nema potrebe niti je. sud će takvu tužbu odbaciti. Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev. poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja. Ukoliko je poverilac. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata.152 - . Zakona o prinudnom poravnanju. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. Međutim. postupajući po uputu stečajnog organa. zbog litispendencije. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu. koji je u prekidu. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka). sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. zbog litispendencije. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela.PARNIČNI POSTUPAK 233. stav 1. ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze.

između istih stranaka. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata. a u smislu člana 197. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. i 6. sud će takvu tužbu odbaciti. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. 1. i 2. meritorno odlučiti. zbog litispendencije. i 197. a u parnici koja je u prekidu. stečaju i likvidaciji odnosno 96. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. već novu tužbu. i 3. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361. Zakona o prinudnom poravnanju. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. Zakona o stečajnom postupku). odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. st.11.2005. jer su nepravilno primenjene odredbe čl. Prigovor da parnica o istom zahtevu. 1. godine) 234. Zakona o stečajnom postupku. a to su identitet stranaka. Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu.153 - . iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. Zakona o parničnom postupku. o kome će sud meritorno odlučiti. odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96. Zakona o parničnom postupku. jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127. stav 1. jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase. a po kojoj je postupak u prekidu. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. istog zakona. Zakona o prinudnom poravnanju. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. usled otvaranja stečaja nad tuženim. parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. s. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. Zakona o prinudnom poravnanju. 279. Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. stav 1 Zakona o parničnom postupku. došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. stečaju i likvidaciji odnosno 96. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu. Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu. nego mora postupiti u skladu sa članom 103.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu. 1. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127. st. ispita da li je prava namera poverioca.

odnosno da postoji identitet lica. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom.12. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. 3450/06 od 21. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno. odnosno da postoji identitet lica. ranije važećeg Zakona) . stav 1. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji. stav 1). stav 1. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut. od postojanja parnice. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. stav 1. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov.PARNIČNI POSTUPAK žbe. a saglasno članu 279. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. u toku trajanja postupka. godine) 235. Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. Treći. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. a što predstavlja subjektivni uslov. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica. a što predstavlja subjektivni uslov. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta.12. Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. To. stav 1. U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi. . prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći.154 - . jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. 3450/06 od 21. nema osnova za primenu člana 204. a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom. godine) 236. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. Zakona o parničnom postupku (član 198. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. Treći. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Zakona o parničnom postupku. koji se pokreće tužbom (član 186).2006. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu.2006. međutim. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu.

suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada. stav 1. čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma.na osnovu člana 199. podneskom od 25. nego se radi o deklaratornom zahtevu. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora.2010.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice. a shodno članu 199. Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac . Tužena Republika Srbija se svojim podneskom . stav 2.213.02. 212/10 od 18. Pž. to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši.09.155 - . Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204. U toku postupka. ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica.02. U konkretnoj situaciji. ZPP) 237.pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju.2007. ovog Zakona . Gž. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu . stav 1. tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva.12.2008. jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije. Zakona o parničnom postupku (član 198.izjasnila da isto ne prihvata.prvostepeni sud je pravilno odlučio. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je . godine) 238. Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak.po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe .kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i . Naime. 1628/2010(2) od 13." iz V. godine protiv tužene DVP "E. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) SUPARNIČARI (Član 205 . Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja. S obzirom na to. stav 1.2010. godine. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno..

Zakona o parničnom postupku) . U konkretnom slučaju. u konkretnom . 4723/2010 od 29. Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari.6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode.imajući to u vidu . nužni suparničari.u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja.2010. Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio. postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti. godine) 239. kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev.kao davalac kredita. adresa nije pribavljena. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj. svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa.korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1. a u smislu člana 100. U toku postupka. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta .da se tužba odbaci kao neuredna. Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava. Pž. obični suparničari. Kada tužilac . Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev.04. Naime. a shodno članu 204. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog. Naime. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom. kao u konkretnom slučaju. Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci . na kojoj su sada tužene suvlasnice. jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca. te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204. Zakona o parničnom postupku. to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje. S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti.PARNIČNI POSTUPAK drugog. a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena.protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog.156 - . Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka. pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn. kojim je prvotuženom .platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja.u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . Prvostepeni sud je . Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele. odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. pogrešno primenio odredbu člana 204. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu.157 - . pa eventualna solidarna odgovornost tuženih. 373/06 od 6. spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. a suparničarstvo procesno stanje. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. a suparničarstvo procesno stanje. Gž. oni se nalaze u odnosu običnih. U protivnom. a ne jedinstvenih suparničara.12. jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Prev. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. a prema drugom odbiti. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita.02. sudskom odlukom. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. 469/10 od 11. godine) 240. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Solidarna odgovornost je materijalno pravno.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati. U takvom slučaju. godine) 241. Zakona o parničnom postupku.2010. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka. U konkretnom slučaju. Jer. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. Jer. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara.2006. Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. a ne jedinstveno suparničarstvo.

Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati.12. Tužilac traži da se tuženi. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac. umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je .nakon zaključenja navedenog ugovora . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. jer je on držalac stvari.2006. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača. Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika).PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. a prema drugom odbiti. 373/06 od 6. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 . ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega.2011. Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. ZPP) 242. U protivnom.158 - . nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe. Pored toga. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Prema stavu drugostepenog suda. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. a suparničarstvo procesno stanje. zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara.zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora. a ne jedinstveno suparničarstvo. Pž. godine) . jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. 6533/10 od 19. U konkretnom slučaju. kao držalac. Prev. Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca).219. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog.03.

zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog.000. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. sa pozivom na član 208.06. koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom.isplata iznosa od 196. a ne u pogledu privremene mere. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili .umesto predaje označenog građevinskog materijala . godine. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj.05. Prema članu 208. kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke.2010.2010.159 - . nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine. Rešenjem od 25.06.09.kao lice koje živi u stanu . umešač je . Dakle. Dakle. te se u svom podnesku od 20. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću. predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere.PARNIČNI POSTUPAK 243. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača.2009. Zakona o parničnom postupku . Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora. kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva. po kupoprodajnom ugovoru od 20. Zakona o parničnom postupku. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. ovog zakona. navedenih u samom rešenju. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala.ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. Umešač stanuje od 1996. stav 2. Konkretno. u ovom slučaju. Pž. tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća. godine) 244. pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača. da tuženi uspe u parnici. na čijoj se strani meša.našao da ista nije dozvoljena.da tuženi uspe u parnici. Nakon toga. 11839/10 (2) od 02. uspe u parničnom postupku koji se vodi.oo EUR u dinarskoj protivvrednosti. tačka 5. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige.2007. pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog . s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog. učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana.

Rev.njegova revizija. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje. član 208. po oceni Vrhovnog kasacionog. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. Zakona o parničnom postupku). ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. u delu u kojem je njegova žalba odbačena. da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog. Osim toga. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora . vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda.2010. Dakle. Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. shodno članu 208.03. . odn.04. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara. da stupi u parnicu na strani tuženog. godine) 245. 242/2010 od 14. godine) 246. Kod takvog stanja stvari. 12939/05 od 14. akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. Zbog toga su se i stekli uslovi. navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač. a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena. Naprotiv. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač.2006. kao potreban uslov za mešanje u parnici. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. istog Zakona) i samostalne stranke. Dakle.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. odluka o mešanju. on ima položaj običnog suparničara (član 211.tužioca. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje. suda nije dozvoljena. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. te da je vlasnik tužioca. Na ovo upućuje i član 209. takođe i većinski vlasnik tuženog. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe. stav 1. Zakona o parničnom postupku.160 - . koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje.

Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. i brisan iz registra kad i tužilac. pored tužioca. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici.P. Predlagači. Međutim. nemaju pravni interes u smislu člana 208. kad stranka. stav 1. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono.P. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. tako i navedenog akcionara. Više akcionara tuženog. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. i Z. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci. kao lica ovlašćenog za zastupanje. jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. mora da podnese teret neke nove.P. među njima i Z.161 - . sa izuzetkom Z.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu. kao akcionari tuženog. stiče regresno pravo prema trećem licu. 3. 14112/05) 247. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice. 2.P.P. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca.P. kao generalnog direktora. Za rešenje tog spora zainteresovane su . Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes. osim u odnosu na predlagača Z. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z. u slučaju negativnog ishoda parnice. buduće parnice. Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. u parnici na strani tužioca. Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z.

moralni. godine) . kao način rešavanja spora između parničara. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog. Zakona o parničnom postupku). Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. Zakona o parničnom postupku).PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu. tač. tako i spor. može se dogoditi. Međutim. Iz obrazloženja: Kao neosnovan. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes. a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. 295/2010 (2008-2) od 25. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. Dakle. Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku.162 - . Zakona o parničnom postupku. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora. društveni. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti. nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. 361.2008. Zakona o parničnom postupku) . kojim je zasnovan pravni odnos između strana.03. st. navedenim Rešenjem od 19. Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. za treća lica res inter alios acta. 7. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači. 5. Tako npr. niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava. da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga. ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica. emocionalni. Ostali pojedinci. 361. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici. U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.4.2010. godine) 248.2007. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. 3652/07 od 25. donesena u jednoj parnici. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. 365. itd. njih se nastali spor i ne tiče. Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici. 2. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. Iako treća lica. etički. Zakona o parničnom postupku). 361. 2. st. međutim. po pravilu. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. Zakona o parničnom postupku. neko može da ima ekonomski. tač.2007. nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. st. 208. Kao što je pravni posao. kao predigra parnice. na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi.05. označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. 7. mogućno je da presuda. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. da tangira neka njegova prava i interese. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke. 2. po pravilu.09. godine kao nedozvoljenu . godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih.

godine.8.1118/2010 od dana: 31. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl. godine. da preuzmu postupak.stav1. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. 4.2010. Na ročištu za glavnu raspravu. stavili predlog za nastavak postupka. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok. 02. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P. Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom. koji je umro u toku trajanja postupka. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca.I. koji su i njegovi pravni sledbenici. u junu 2009.godine. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku. 2011.godine i 13.2010.godine. predložio da se postupak prekine. nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi.163 - . 2009. pozivajući se na odredbu člana 217. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i.2010. 222 – 227 ZPP.ZPP. koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka.) 249. primenom člana 214. R. u skladu sa tim.I. koje je održano 06. 2011. počev od 12. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. . zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. nije pokrenut. Iz obrazloženja: Tužilac je.4. tačka 4.br. godine pa do isplate. zbog smrti tuženog. godine) 250. dana 04. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. podneo tužbu. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos. godine.I. uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje.godine. punomoćnik tuženih je naveo da je.. Zakona o parničnom postupku..3. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog. 2011. Iz obrazloženja: Predmetni postupak. 03. Parnični postupak. radi svojine i zauzeća. stav 1.4.. R.2010. 05.

10. U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. koja je pravno lice. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. na osnovu člana 207. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih. 5765/11 od 6. 09.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16. Prema podacima iz APR-a od 03. prestane da postoji odn. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen. tačka 1. Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. prvo. Pž. 3171/11 od 18. nije uspeo da ga pronađe. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja.10. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž.164 - . Zakona o parničnom postupku (član 214. godine) 251. tačka 4. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214. 2011.04. pa je prvostepeni sud pravilno. ukoliko je drugotuženi umro. stav 1. osnovano se žalbom tužioca ukazuje da. i u odnosu na prvotuženog) . Zakona o obligacionim odnosima.2011. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn. 05. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. tačka 1. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da. Zakona o parničnom postupku. stav 1. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima. i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. 2011. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku.nisu osnovani. 2011. u konkretnom slučaju. stav 1. godine. primenom odredaba člana 222. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku odn. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka. 04. godine) 252. ranije važećeg Zakona). Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj. nisu jedinstveni i nužni suparničari. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja.i drugo-tuženi. . Osim toga. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada. godine otvoren postupak stečaja. Naime. 2011. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete.2011.

postupka po tužbi zbog povrede prava. s obzirom da je članom 97. tačka 5. godine) 253. Iž. a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom. da li će trgovinski sud po članu 214. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. stav 1. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku. a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere. tačka 5. Dakle. 985/09 od 13. u svako doba. tog zakona. jer se uvek može podneti nov predlog. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava.član 214. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari.doneo rešenje kojim se isti prekida.04. Kao što je navedeno. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije . 215.165 - . tj. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak. stav 1. on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. da li će se primeniti pravilo lex . na osnovu člana 214. godine) 254. pa je stoga ovaj sud .2010. ali ne mora taj postupak prekinuti. Parnični sud može. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. Pž. Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava. Zakona o stečajnom postupku. Shodno odredbama člana 59. Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa poverioci. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. tačka 5.2009.06. Zakona o parničnom postupku. po Zakonu o patentima. Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. nije predviđen obavezni prekid. nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede.u toku žalbenog postupka . u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim. novog Zakona o parničnom postupku. 5520/10 od 10. Zakona o parničnom postupku. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano.

s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. stav 3. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje. koji nije imao punomoćnika. i 14. što znači da se pravilo iz člana 214. radnih. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku. a dan pre zakazanog ročišta. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214. stav 1. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1. oni međusobno ne mogu da se derogiraju. Po nastavku postupka u smislu člana 217. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana. koji je podneo zahtev za troškove postupka. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za .11. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. prema izveštaju pošte – dostavljača.2006. Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1). smatra se da je tužilac povukao tužbu. po zakonu zastupa statutarni zastupnik. i 25. Pored toga. Zakona o parničnom postupku.. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka.. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214. i 14. Zakona o parničnom postupku. odredbama člana 97. Kao procesni zakoni.2006. kako se to navodi u pitanju. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.PARNIČNI POSTUPAK posteriori. tačka 5.09. Ovo rešenje je uručeno tuženom.. stav 1.09.11. posle prijema poziva za ročište. Zakona o parničnom postupku). (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. na koje nisu došle. tačka 1. isto nije uručeno tužiocu. porodičnih. a što je potvrdila i nadležna matična služba. međutim. a ne zakonski zastupnik. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216. pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti. shodno članu 218. Po tužbi tužioca vlasnika radnje. jer je tužilac u međuvremenu umro. i 25. trgovačkih.i 7. Stranku koja je pravno lice. godine) 255. stav 2. i 7. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa.166 - . stav 1. godine) 256. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice. pa je sud na osnovu člana 475. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti.

međutim. istog zakona.03. godine) 257. navedene Odluke. godine do isplate. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V.03. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. na ročištu za glavnu raspravu od 7. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215.prema stanju u spisima . a prema odredbama člana 482.2006. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga.12. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. N. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. st. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje. i 19.N. 16. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima. Zakona o parničnom postupku. a prema odredbi člana 482.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje.2009. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka.167 - . Iz rešenja Ustavnog suda od 18. 9410/06 od 14. već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. i čl. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. odnosno statutarni zastupnik. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. a ne zakonski zastupnik. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju.2010. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V.6. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca.2006. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. 1. Kako je tužilac pravno lice. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. ne primenjuje na zastupnika pravnog lica. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik). osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. postupak pred Ustavnim su.750. Dakle. godine. i 2. Tužilac. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. stav 3. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. Naime. stav 1. te se s toga odredbe člana 214. Zakona o parničnom postupku.

stav 1. i člana 56. 10982/10 od 31. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. godine) 258. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. Zakona o parničnom postupku. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku.750. i 2. stav 1. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda . jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka.03.2009. st.03. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. stav 1. shodno odredbama člana 51. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. stav 1. Tužilac.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. 1. navedene Odluke.2010. Dakle. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. Zakona o parničnom postupku.168 - . te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. godine do isplate. i člana 56.prema stanju u spisima . godine. stav 1. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. međutim. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. Naime. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. Iz rešenja Ustavnog suda od 18.08. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. i 19. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . stav 1. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. i čl. Pž. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. shodno odredbama člana 51. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu.2010.

a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. te kako je o prijavljenom potraživanju. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene. U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi. stav 1. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. Zakona o parničnom postupku.2010.169 - . mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. godine) 259. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. stav 1. da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem. tj. i 2. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . Zakona o parničnom postupku. pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. da li je ona dovoljno određena i jasna. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. osnovanost tužbenog zahteva. 10982/10 od 31. Na koji način će parnični sud. odlučeno rešenjem stečajnog veća.08. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen. koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. Pž.

stav 4. još nije donet program restrukturiranja.PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno. ranije važećeg Zakona). stav 1. tj. 100. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. i 2. i 25. i 7. tačka 1. jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne. 1.2006. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. tačka 12. Zakona o parničnom postupku.11. . godine.2005. U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka.05. i 20.170 - . Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. i 187. kao izvršne isprave. godine) 261.2011. Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215. 98 i 192 istog (čl. Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca. Zakona o parničnom postupku (član 216. st.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku. otvoren rešenjem istog suda od 05. stav 4. sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222. godine odbacio tužbu primenom člana 101. i 14. ranije važećeg Zakona). Shodno članu 224. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. a postupak restrukturiranja nije okončan. u vezi sa čl. tačka 5.2011.02. Članom 23a. 103. stav 1. ranije važećeg Zakona). ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349. i 2. istog (član 214. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja.10. stav 1. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . tačka 5.06. stav 1. stav 1. jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361. koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja. godine) 260. a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. tj.

PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu. Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka. godine do 15. i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi).03. stav 2. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave.08. za vreme trajanja prekida postupka. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. stav 1. Odrebom člana 224.10. dok je odredbom stava 2. tačka 5. tačka 5. 217.2001.12. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava.2009. u stavu 1.2011. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. st. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21. 7497/2011 od 23. istog člana propisano da. i čl.2005. ranije važećeg Zakona) . Zakona o parničnom postupku. U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da.12.rešenjem od 12. s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom. 216.2001. godine.2011. a Okružni sud kao drugostepeni je. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka.05. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda. člana 216.05. U stavu 4. stav 1. godine prekinuo žalbeni postupak.12. na osnovu odredbe st. godine već bio prekinut. godine. jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05. stav 1. izreke. Pž. godine) 262. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21. osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. stav 1. Zakona o parničnom postupku. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222. godine do 15.2005. u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12. Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu. Zakona o parničnom postupku (član 214. U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04.171 - . 1. čl.2001.2011. Zakona o parničnom postupku (član 216.08. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe. tačka 5. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku).2009. i 2.05.2010. 214.11. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku. godine prizna sva prava iz radnog odnosa. pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka. Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika.03. u pogledu koga je zaključena rasprava. 1949/09 od 19. stav 1. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. godine) . Gž. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja.2011. aktom od 08. 2. Primeniće se član 216.

stav 1.2009. te da su oni njegovi zakonski naslednici.10. godine) 264. stav 1. Podneskom od 03. Uz ovaj podnesakMeđutim. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku.02. nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja.08. mogu preuzeti postupak. Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. navodeći da je tuženi preminuo dana 24. ali tek po donošenju zaključka o . godine. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda .11. godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti.03.2010.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog.PARNIČNI POSTUPAK 263. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96. koja se "vodi pred stečajnim sudom".2009.06. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. 103.2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11. Gž.2008. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka. Rešenjem istog suda od 21. Stavom 3. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome. dok. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97. Zakona o stečajnom postupku. Otuda odredba člana 97. te da su . Članom 214. prethodno. naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90. pa im je sud (dopisom od 31.2009. ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno.2008. 100 Zakona o parničnom postupku. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima.03.u smislu odredbe čl. u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa.smatra povučenom. i to u smislu odredbe čl. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. 217. istog Zakona. Međutim. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili. tačka 5. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu. 25/2010 od 24.172 - . iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl. u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. Zakona o parničnom postupku . imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. stav 1.

ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta .11. U protivnom.2006. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje. Izuzetno od odredbe iz člana 12. stav 1. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. stav 2. Zakona o stečajnom postupku. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju. navedenog zakona. bilo po službenoj dužnosti. Da li se na osnovu analogne primene člana 313.rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu.09.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. Zakona o parničnom postupku. godine) 266. i 20. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka. bilo na predlog stranke. Odredbu člana 216. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. preuzima započetu parnicu. i 25. Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje.09. i 25. pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. stav 2. i 14. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313. i 14. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. septembra 2005. to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti. Dakle odredbu člana 216. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19. objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7.2006. godine) 265. Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97.11. pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. i 7. a priznato pravo prema članu 31. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. .173 - . godine. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. stav 2.

04. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. To je slučaj iz člana 50. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga. 66. odnosno međunarodnog registrovanja. ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava. i 67. i upravnih i sudskih. istog zakona . Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa. onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda.174 - . koja ima karakter rešenja u upravnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) . kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Zakona o žigovima. zastane. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl.09. Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga. i 7. 53. Međutim. pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava. prethodno pitanje . može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore. Prema članu 12. koji se vodi pred istim organom. i 55.2006. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu. Zakona o žigovima. pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. Članom 59. odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja. Rešenje o priznanju žiga. a ne za sve. i 25. 3725/06 od 26. godine) 267. koje je predmet tužbenog zahteva. zatim iz čl. i 14.11. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka. U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima. Članom 59. pa je poverilac. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena.pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava.2006. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih. Zakona o žigovima. dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga. koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga).PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu.

a pravno lice nema punomoćnika. tj. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. tačka 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. i 25. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. Da li se odredba iz člana 214. istog zakona? Odredba člana 214. ZPP) 269.11. (sada 214. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215.233. tačka 4. i za tok postupka nema nikakav značaj. tačka 3. analognom primenom člana 214. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. stav 3.2006. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977.175 - . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku). te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000.09. kao direktor i zastupnik. i 7. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. Zakona o parničnom postupku. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. stav 1. upisane u registar u smislu člana 482.PARNIČNI POSTUPAK 268. ako pravno lice ima druge zastupnike. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Tužilac. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. Zakona o parničnom postupku. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. Zakona o parničnom postupku). Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. i 14. tačka 3. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. a ne i zastupnika pravnog lica. umre u toku parnice. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje.

(Iz presude Privrednog apelacionog suda. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. kojim je. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija. Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova. po njegovim navodima. U tom postupku tuženi je ovde tužilac.176 - . kao i vrednosti istih.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . Ni tužilac. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos. stav 1. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. na saglasan predlog stranaka. U konkretnom slučaju. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. kao naručioca radova i tužioca. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. 220.2011. kako tužilac druge dokaze nije dostavio. Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. 8909/2010 od 12. u smislu člana 8. ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka.05. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova. kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. na izgradnji fabrike boja za kožu. pa . da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. a prema priloženim dokazima. jer je tužilac. prvostepeni sud je primenom člana 223. kao izvođača radova. Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. a shodno čl. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate.tuženog. Međutim. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla. Pž. predstavlja prethodno pitanje. kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. Zakona o parničnom postupku. nisu osnovani. Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. godine) 270.

pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu.oo eura. tužilja u toku postupka . pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem .300 eura. godine koju je potpisa zajmodavac. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj. stav 2. Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog. u smislu člana 105.500. Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja. ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. u vezi člana 300. istog Zakona. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu. godine) 271.član 223. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga.oo eura. Zakona o parničnom postupku. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu.član 223. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke.800. Zakona o parničnom postupku. ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice. Stavom 2.iznosa od 10. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika . pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296.2004. Inače. već je navedena sporna činjenica prijema robe. stav 1. stav 1.oo eura. ako zakonom nije drugačije određeno . Ako sud. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji. pravilno je tužbeni zahtev odbijen. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac . o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja . osim dokaza dostavljenih od strane tužioca. kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu.02. Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900. Zakona o parničnom postupku. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . Zakona o parničnom postupku. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog. što je i konstatovano na potvrdi od 20. Zakona o parničnom postupku.član 300. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda.nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži. jer je on te navode osporavao. u smislu citiranih odredbi Zakona.177 - . odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu. to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262.član 221. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. treba odbiti kao nepotrebne. na osnovu izvedenih dokaza. a predloge za izvođenje drugih dokaza.09.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke . Zakona o obligacionim odnosima. U ovom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio. stav 1. Rev.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. stav 1. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12. 195/10(1) od 17.član 220. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke .2010.

13433/05 od 22. ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. i ceniti iskaze saslušanih svedoka. U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. Pri tome. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica. jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca. već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze. odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja.PARNIČNI POSTUPAK svedoka .2006. na tuženom je bio teret dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan. a ne samo parafrazirati iste. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice. on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu.9. sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio. Pored navedenog. da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja.178 - . prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova . sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru. Imajući u vidu. nepristrasan i potpun. dok za preostali iznos nije dug izmiren. jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. godine) 272. je na tužiocu. u sporu za naplatu cene radova. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. da je tužilac u svom podnesku od 7. Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova. kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. međutim.magacionera tuženog.03. a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. nije bilo osnova ni razloga. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.2005.

te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog. 9117/06 od 14. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena . i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. godine) 273. i 223. kao ni visinu fakturisane naknade. Naime. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica. stav 2.2006. stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica . Prema odredbama čl. sud će odbiti da izvede dokaze.12. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun.smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja. niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati. jer razloga za dokazivanje nema. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze. u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. Zakona o parničnom .isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka.2010. koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak. zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja. a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) . prema stanju u spisima. Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove . imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga. naime. njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. pozvao na odredbe člana 324. tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. Upravo zbog toga je sud pravilno.nisu osnovani.nisu osnovani. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana. 2265/2010 od 22.179 - .04. 220. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.član 222. Dakle. tužilac ima prava da potražuje plaćanje. U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se. Pž. pri tome. Zakona o parničnom postupku. godine) 274. imajući u vidu sam tok postupka.

PARNIČNI POSTUPAK postupku. 2956/2010 od 27. Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima. Pž.shodno članu 222. na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu.zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav.03. Zakona o obligacionim odnosima. a zbog docnje u plaćanju).prema stanju u spisima . a za koje tuženi nije dostavio dokaze . Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog . sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje . godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže. stav 1.05. tačka 12.2009. Navodi tuženog u žalbi . Zakona o parničnom postupku. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165. godine) 276.2009.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. stav 1. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je . shodno iznetom. kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn.180 - . Na ročištu od 30.tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta. Zakona o parničnom postupku). Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . i to po oba tražena osnova .05. stav 2.nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu. Pri tome. a kako su. podneskom od 18. Pž. Imajući to u vidu. Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom.2010. te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga.150. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima . godine. godine) 275. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao.2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu.na osnovu člana 262.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa. a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima.01. odn. Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice.da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj. posle usaglašavanja poslovnih knjiga. uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277.tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa. 984/10 od 18.

budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke. osim kada zakonom nije drugačije propisano . Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn.03. on se nalazi u "škart" spisima.član 232. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste). tačka 7. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) . a ista je bitna u već navedenom smislu. Zakona o parničnom postupku. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari.PARNIČNI POSTUPAK nosti. Dakle.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio. pa i elektronskim putem.07. 3251/2010 od 13. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. Takođe.teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. Rev. Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik . da je došlo do tih štetnih posledica po njih. Međutim.2009. Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 223. da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn.181 - . Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali.2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 277. godine) .član 7. godine tj. o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne. Zakona o parničnom postupku. Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost. a u spisima niti je priložen ovaj Izvod.05. u biračkom telu.2010. iz istog proizlazi da je odštampan 14. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. 293/10(1) od 17. Zakona o parničnom postupku. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari. 7 Pž. stav 4. stav 2. jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata. Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja . U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata . što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.preduzetnik.

Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. Imajući navedeno u vidu. jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. Zakona o parničnom postupku. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. kada je tužilac obavešten o nedostatku. ali je ne mora ni biti. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje). odbio navedeni predlog. Zakona o parničnom postupku. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac.30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe. Zakona o parničnom postupku. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva.PARNIČNI POSTUPAK 278.182 - . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom.875. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8. istog zakona. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija.

tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja. kao i koja je njena visina. ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta.2007. i koja je visina navedene štete. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom.3. Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom.183 - . 5190/06 od 15.2006. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor. i 223. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja. tužilac je promenio osnov svog potraživanja. godine) ISPRAVE (Član 238 . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. ZPP) 280. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog.05. Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska.243. . 220. to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl. to ne proizlazi. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete. Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. 1823/06 od 24. godine) 279. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju. Prema stanju u spisima.

bilo da prevozi robu ili je prazno. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. godine. 10. stav 3. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn. Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza. godine do marta 2008. Članom 7. godine na graničnom prelazu. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. kao jednostrani akti. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu. 10. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni. a koji nisu potpisani od strane tuženog. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu. stav 2.00 dinara. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je. dobija evidencionu karticu. putnička vozila i kamione.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu.član 223. godine. Priloženi računi koji. 2006. iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. uzeo u zakup parking prostor za autobuse. godine do 06. a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. 10.član 26. U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. Osim toga.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen. godine prelazila granični prelaz. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06. godine do marta 2008. Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . Predmetnim ugovorom tužilac je. Zakona o obligacionim odnosima. godine. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. Zakona o obligacionim odnosima. Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo.184 - . Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. ako zakonom nije drugačije određeno . a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu.000. 2006. ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. Zakona o parničnom postupku. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. U konkretnom slučaju. godine pa do marta 2008. kao zakupac. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. shodno članu 26. Na utvrđeno činjenično stanje. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio. 2008. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje.

Kako tužilac.ako nije izmenjena njena sadržina. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose. Zakona o parničnom postupku. 5686/10 od 12. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio. Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala. godine. S tim u vezi. s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. što i potvrđuje organ . Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. i člana 300. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996. godine) 281.ako potiče od izdavaoca i 2 . podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. poravnanja iz 1996. nepropisno parkiran.185 - . Ako se ospori istinitost isprave. kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave. to ne proizlazi. 5227/05 od 23. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio.05. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave. godine. proveravanjem ili veštačenjem.2011. ugovor).01. godine) 282. Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji.2006. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. veštačenjem). shodno odredbi člana 223. ako ne koristi njegov parking prostor. Pž. Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu. proveravanjem. Izvornik potiče od izdavaoca.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku.

. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. isprava je lažna. s tim što nedostatak isprave u originalu. Autentična isprava ima dokaznu snagu.01. smatra se da je isprava autentična. veštačenjem). Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca . Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. Međutim. Ako je potpis istinit. godine) 283. a sada jedinog tuženog. 5227/05 od 23. smatra se da je isprava autentična. proveravanjem. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br. te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike . Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1.. Ako je potpis na ispravi neistinit.186 - . Ako je potpis na ispravi neistinit. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. 64 po kojoj zajmoprimac Y. Ako se pojavi sumnja u istinitost. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. stav 3.L. tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž..originale u uobičajenom sudskom roku. a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232.2006. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. smatra se da je istinita i sadržina. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. smatra se da je istinita i sadržina. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave. ako potiče od izdavaoca i 2.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu.01. Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog. veštačenjem). ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. delo isprave. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave.2006. završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. London. Ako se pojavi sumnja u istinitost. isprava je lažna. a . Međutim. sud proverava autentičnost isprave. pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti.L. Ako se ospori istinitost isprave. Ako je potpis istinit. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. godine) 284. sud proverava autentičnost isprave. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. Izvod može da bude i overen i neoveren.. ako nije izmenjena njena sadržina. Ako se ospori istinitost isprave. početak teksta. ako nije izmenjena njena sadržina. 5227/05 od 23. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca.. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. proveravanjem. Autentična isprava ima dokaznu snagu. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države. smatra se da je isprava autentična. ako potiče od izdavaoca i 2. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem.

prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca.680. . a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. Stavom 3 istog člana. predviđeno je da će sud. Prema članu 102. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje. i to organa druge države... U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog. Očigledno ova pretpostavka nije tačna. onda je metod upoređivanja. onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata. u svojstvu avaliste po istoj.PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. na zahtev protivne strane. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. godine. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. Iz odredbe člana 102. a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva. oktobra 2004. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Kod takvog stanja stvari. što bi značilo da je ovaj dokaz cenio. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. Ako nije. Međutim. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. juna 2000. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). a da su podnosiocu dostupne.. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu.187 - . u fotokopijama. pa ni postupajućem sudu. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica.742. Zakona o parničnom postupku. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. navedenog zakona. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište. na zahtev protivne strane. jer ni ovom sudu. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. stav 3. pa postupiti na isti način. težnji za odugovlačenjem spora. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan. te na osnovu ovlašćenja od 14. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. zloupotrebi procesnih ovlašćenja. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu.. isprave u prepisu. da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. godine. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. odnosno falsifikata.18 USD sa kamatom od 22. na iznos od 4. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Ako ipak jeste. Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom.

čija je istinitost (autentičnost) osporena. godine. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak.06. avgusta 1996.12.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata. već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. prema stanovištu ovoga suda. . Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. proveravanjem. 168/06 od 28. Što se tiče potpisa. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. godine. ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. avgusta 1996. aneksa br.188 - . godine. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. br. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1. 4139/04 od 8. te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. u sredini reči dostižu maksimum. predložio uvid u spise krivičnog postupka. prva slova povećavaju. poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega. avgusta 1996. Neoverena fotokopija privatne isprave. godine lažna isprava – falsifikovana isprava. 12434/05 od 27. br. oktobra 2004. godine) 286. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. ime i prezime potpisnika. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. veštačenjem). Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž.) 285. Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. Pž.2005.

godine. prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. avgusta 1996. pa i predmetnog poravnanja. godine. godine. jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari. proveravanjem. poravnanja od 1. Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996.) SVEDOCI (Član 244 -258. ZPP) 287.2006. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. da je istražni postupak u toku. avgusta 1996. veštačenjem). ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1. godine. koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. proveravanjem. da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja. ali to nije nužno. 5227/05 od 23. protiv kojih se vodi istražni postupak. ali ne mora suočiti. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak. ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. čija je istinitost (autentičnost) osporena.189 - . da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. Međutim. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave. jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja. a potom za pitanje dokazne snage te isprave. kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja. Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. Pomenuto poravnanje je privatna isprava.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. . veštačenjem). jer ako se ospori istinitost isprave. ako se ospori istinitost isprave. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave. godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave.01. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. avgusta 1996. Međutim. Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. Dalje. smatra se da je isprava autentična.

godine) 289. Pž. Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini. odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje.) VEŠTACI (Član 259 . pa eventualno i da. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".275. saglasno članu 259. stav 3. jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz. kojim će .2011. Prema iznetom. Uostalom. Naime. a što je u domenu njegovih ovlašćenja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. saglasno članu 260.01. i 2. 14767/10 od 10. Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi.01. 1. st. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. Zakona o parničnom postupku. Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog. Zakona o izvršnom postupku. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti. sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe. Kako u konkretnoj situaciji sud.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan. imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. 13385/05 od 24. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu.190 - .2006. ZPP) 288. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri.

stav 2. kojim će imenovati drugo lice za veštaka. istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom.01. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka". tačka 12. Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. 7567/05 od 9. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. stav 2.06. Zakona o parničnom postupku. a bez zakazivanja ročišta.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak. ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250. godine) 290. Zakona o parničnom postupku. a saglasno članu 256. Prema članu 257. Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo. i 20. a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu.PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka. i eventualno iznesu predloge. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . ima svojstvo stalnog sudskog veštaka. koji je dao pismeni nalaz i mišljenje. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2005. dostavlja sudu pre rasprave. već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. na koji se stranke mogu izjasniti pismeno.2006. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .191 - . a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja. zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S. treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka. Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. usvajajući tužbeni zahtev. imajući u vidu odredbe člana 256. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden.B. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe. pa je na osnovu člana 376. broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. godine) 291. Saglasno članu 249.

stav 2. istog. godine) 292. Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. Zakona o parničnom postupku. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249. u vezi sa članom 249. Zakona o parničnom postupku. i 4.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4. I prema oceni ovoga suda. izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne. Međutim. Sve sporne činjenice. stav 1. stav 3. Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. i to u postupku veštačenja. a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja. Zakona o parničnom postupku. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. Zakona o parničnom postupku.192 - .član 250. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. Imajući u vidu citirane odredbe. i 20. već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . radi kojih je veštačenje određeno. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj. sud veštaku određuje da ih dopuni odn. kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu.2005.član 257.dubine bunara i filtera koji se postavljaju. koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. Zakona o parničnom postupku. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258. Zakona o parničnom postupku. Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu. Veštačenje vrši jedan veštak. S obzirom nato. a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio.06.član 251. ispravi nalaz i mišljenje. u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara. U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem. Sa druge strane. istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva . a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu . a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o .

Pž. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. Ovo zbog toga što je. Zbog toga je. sud je . jasan. pa i Agencije. neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. sud ovlašćen da.nisu osnovani.07.posle sačinjenog nalaza veštaka . Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima). ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan. Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno. Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe. čiji je nalaz i mišljenje. svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu.2010. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn. Naime. a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica. 2489/10 od 08. i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. godine) .obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. 7005/2010(2) od 22. u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak. već je bio dužan da . Zakona o parničnom postupku. u celosti prihvatio. Prema stanju u spisima. Zakona o parničnom postupku. ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud. stručan i sveobuhvatan. nije od uticaja. po mišljenju suda. Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima.07. ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz.PARNIČNI POSTUPAK njima. na osnovu člana 376. a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka.s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . prema stanju u spisima.2010. u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica. Pž. Takođe. Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz. stav 2. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a radi koga je veštačenje i određeno. Ovaj propust. godine) 293. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . na koji se žalbom ukazuje.193 - . koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. shodno iznetom.

čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. u navedenoj situaciji. smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka. ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202. stav 2. a pobijana presuda ukinuta. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. tačka 7. tačka 7.283. Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden. o čemu je podneskom obavestio sud. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom.2 817/10 od 17.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 . Na ročištu održanom 03. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka.2010.nije mogao da se odazove pozivu. Naime. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja.2009. jer tuženi . stav 2. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) . Zakona o parničnom postupku. sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke .bez naredbe suda da bude priveden na ročište . i 7. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka. stav 2. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog. Gž. i 14. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga.11. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke. ZPP) 294. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. stav 3. godine) 295. a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše. Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj.09.04.194 - . Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom. stav 3. Porodičnog zakona.11. i 25. Da li se u smislu člana 263.2006. Zakona o parničnom postupku (član 361. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. prema oceni Apelacionog suda. Međutim.lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije.

Pž. imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. S druge strane. Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. Shodno članu 267. te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari.09. iz iskaza nadzornog organa. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). stav 3. jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni. Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is. a što nije bio ni dužan da zna.PARNIČNI POSTUPAK 296. Zakona o parničnom postupku. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza. 1667/10 od 20. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka.195 - . Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke.2010. godine) 297. ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Da li se u smislu člana 263. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja. u prisustvu stranaka i nadzornog organa. i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja. ali je ovlašćen da. stav 3. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. koji je saslušan u svojstvu svedoka. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo.

Zakona o parničnom postupku. stav 1. škola su izvedeni. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove. Radovi na objektu M. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. stav 1.. broj 125/2004). pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom . dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku. koji su već obavili veštačenje. a posebno izvedenim veštačenjem. godine. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. iz L. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK kazom. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.06. Zakona o parničnom postupku.288. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio. br.5." iz L.. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće.. stav 2. protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R.2005. Zakona o parničnom postupku. 72 od 30. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. i 20. ZPP) 298.S. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača.. objekat postoji.. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".196 - . prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269.2005. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. Prema stanju u spisima.. što se u svakom trenutku može učiniti. a koje je izveo po ugovoru br. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke.. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284. stav 1." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. tač. to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. 1 do 3. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka..

a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke.2006. pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. zbog odlaganja. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. godine) . To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno. sud može s pozivom na odredbu člana 313. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265. Zakona o parničnom postupku. Pvž. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. i 7. stav 1. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P.09. Zakona o parničnom postupku.197 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. i potvrđeno rešenje prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. koje će prvo da ceni prvostepeni sud. stav 1. Iz iznetih razloga. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan. dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. br. br. Zakona o parničnom postupku. dakle van ročišta. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave. i 25. 125/04) u članu 265. 892/2009 od 4.2009. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".9. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 . a na osnovu člana 387. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. ZPP) 299. 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava.291. stav 1. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka. stav 1.11. stav 1. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. 363/08. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. koji su već obavili veštačenje. propisujući da u postupku obezbeđenja. a posebno izvedenim veštačenjem. i 14. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. Zakona o izvršnom postupku. br. a po donošenju presude.

prvenstveno zbog nejasnoće člana 96. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. tako da će parnični sud na osnovu člana 279. Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. 157/10 od 18. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda.sudije opštinskog suda. ZPP) 300. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije. tužbu se mora rešenjem odbaciti. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu.2010. Prema stavu pravne teorije procesnog prava. a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. u članu 5. stav 1. 125/04). kao u konkretnom slučaju. Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.03. u čl. Isto tako. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. Gž. Ako ona nedostaje. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke. i 151. prvostepeni sud je pravilno postupio. To dalje znači. godine. Naime. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. Po oceni Apelacionog suda. već i građanskopravna odgovornost. 35. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti. Uz to. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. 84/04) je prekluzivan. u članu 151. imajući u vidu citirane propise. godine) 301. da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Međutim. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.198 - .2. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih .2005. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. tačka 2.

u skladu sa stavom 1. Član 96. ovog člana obavesti stečajno veće. kao i dokaze u vezi sa zahtevom. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. rok iz člana 96. zavisno od visine spora. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. ovog člana. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. Ako poverilac iz stava 1. u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. kojim predsedava stečajni sudija. odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. 27/03. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. drugog stečajni dužnik. Prema jednom. stav 1. ovog zakona. upućuje se na parnicu. odnosno arbitražno veće. 63/01." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. odnosno arbitražno veće. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. 41/02.199 - . zavisno od visine spora. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. stav 1." Član 118. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. Zakona o stečajnom postupku. a predsednik veća je stečajni sudija. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. stav 1. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija. ovog člana. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. Predlog iz stava 5. Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika. U slučaju iz stava 1. Poverilac osporenog potraživanja može. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. stečajni sudija. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96. člana 96. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. ovog člana. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. stav 1. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću.

st. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. stav 1. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. I kao peto. bez obzira kada je tužbu podneo. Smatram da je rok iz člana 96. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana. Četvrto. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. stav 1. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. stav 1. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti. Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe. stav 3. Međutim. Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu. odredbu člana 96.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. i 2. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. Prvo. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. članom 5. Drugo. 1. to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. Rok iz člana 96. stav 1. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. stav 1. odredbom člana 29. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem . stav 1. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku.200 - . Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku.

Pošto je posebnim propisom iz člana 96. stav 1. a ne i na podnete tužbe. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. stav 1. Zakona o stečajnom postupku. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela. a ne i po isteku tog roka. Radi se o izuzetku po članu 29. svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. stav 4. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. ovog Zakona. Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. Četvrto. Šesto. tačka 2. stav 2. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena. Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. Sedmo. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena). Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . Zakona o parničnom postupku. stav 1. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni.201 - . stav 1. tačka 2. i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. Rok iz člana 118. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. Treće. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. njihova potraživanja. stav 3. Zakona o stečajnom postupku. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu. stav 1. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. odredbom člana 279.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. stav 1. Zakona o prinudnom poravnanju. stav 1. Međutim. Zakona o stečajnom postupku. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. tačka 2. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. u vezi sa članom 5. to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. Naime. u članu 96. i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. Peto. od dana prijema zaključka iz člana 94. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega.

11. Gž. u toku glavne rasprave. ponovo preispituje urednost tužbe.300. 279. 29/10 od 24. Po prethodnom ispitivanju tužbe. Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. Zakona o parničnom postupku. u vezi čl. jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. tačka 7. ovog zakona . 103. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna.2010. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 . i 279. 100. i 187. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore. a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora. ZPP) 303. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku.103. Zakona o parničnom postupku. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja. Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora. Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud.202 - . u postupku prethodnog ispitivanja tužbe.03.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. 103. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu. odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. 78 i. smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. stav 1. stav 1. nije zaključio da je tužba neuredna. godine) 302. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. i čl. sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl. Iz toga sledi da sva pitanja.i to čl . sve s obzirom na odredbu člana 284. . odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. Zakona o parničnom postupku? . 103.član 279. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor.tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. nalaže tužiocu da se tužba uredi. U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku . nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl. Zakona o parničnom postupku.2005. stav 1.

Međutim. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 . istog Zakona. sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. tačka 9.309. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona.00 časova. u međuvremenu. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. stav 2. Zakona o parničnom postupku. godine. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20. zakazao raspravu za 04. on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka. tač. stav 2. Zakona o parničnom postupku). stav 2. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08.2009. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin.06. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 1. stav 1. Zakona o parničnom postupku. stav 2. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25. Ova okolnost je tačna. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. godine. tačan broj predmeta i sve ostale po. član 17. na osnovu člana 369. stav 2. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu.2009. stav 1. Zakona o parničnom postupku. a ni bitna povreda iz član 361. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda. stav 1. i člana 300. tačka 7. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. godine. stav 1. Osim toga. radi odlučivanja o žalbi tuženog.2009.06.2009. stav 3. 3. a najpre iz odredbe člana 298. jer je dobio nepotpisan poziv. čl. sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16.203 - . Pošto je punomoćnik tuženog.10. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . na koju revident ukazuje. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore.05. stav 5. Zakona o parničnom postupku. drugostepeni sud je rešenjem od 04. o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti. i 10. a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi. stav 1. i 346.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284. ZPP) 304. 324.05. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. 2. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda.2009. Zakona o parničnom postupku. i 20.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. poziv sadrži pečat drugostepenog suda. Zakona o parničnom postupku.06. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. godine u 13. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29. a ne iz odredbe člana 284. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361.2005. 4.

na koju se posredno u reviziji ukazuje. jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. i članu 475 st. Protiv rešenja iz stava 2. Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca. Inače.204 - . i 2. i 7. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje. Članom 92. stav 2. stav 2.2006.09. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. stav 1. Zakona o parničnom postupku.11.05. godine) 305. a ako obe stranke nisu pristupile. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela. ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje.član 293. tj. godine) 306. a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. Zakona o parničnom postupku). u smislu člana 92. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca. stav 2. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475. i 14. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. 1. i 25. Zakona o parničnom postupku). jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. Zakona o parničnom postupku. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. Rev. Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. po tužbi podnetoj još 1997. stav 2. ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289. kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98. Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan. tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. stav 1. ovog člana nije . 289. stav 1. Zakona o parničnom postupku.2010. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. stav 1. Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu. Zakona o parničnom postupku). 296. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. ranijeg Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. 2736/2010 od 19.član 293. Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti .

protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. niti ima obavezu da ročište odloži. a postupak obustavljenim. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke. 45/10 od 18. 250. stav 2. a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati.2010. godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 . i opravdaju određenim razlozima. Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan. 103/2010 od 19. Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. u smislu odredaba člana 260. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju. već je neophodno da svoj izostanak. stav 3. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . godine) 308.član 293. u vezi čl. ne obavezuje sud da sprovede postupak.takođe nije dozvoljena žalba. niti ima obavezu da ročište odloži. Dakle. Gž. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311. sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu . i 251. Ranije važećeg Zakona). Zakona o parničnom postupku. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Zakona o parničnom postupku .01. U konkretnom slučaju. s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka. U tom smislu.tužba se smatra povučenom. U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku. Zakona o parničnom postupku (član 296.PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba .03.205 - . (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Zakona o parničnom postupku. tužba se smatra povučenom. ZPP) 307. Na drugoj strani.2010. Gž.320. a formalno prisustvo tuženog. rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom. a formalno prisustvo tuženog. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale . o kome unapred obaveštavaju sud.član 296. Imajući u vidu navedene odredbe.

stav 2. godine) 309. Naime.05. godine) 311. a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296. pa i opravdanosti tih razloga.06. Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta. Pž. Zakona o parničnom postupku.206 - . Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) . Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan. Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) 310.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj.06. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta.neosnovani su. i 20. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. 3249/2010 od 27. da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka.2005. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan.2010. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296. u momentu donošenja rešenja. tačka 2. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta. stav 2. Zakona o parničnom postupku.2005. jeste neopravdan izosta. stav 2. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296. stav 2. a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju. i 20. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. a svakako je dužan da u rešenju. koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .

14558/04 od 22. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. da li je izostanak opravdan ili ne. Dakle. dakle pre održavanja ročišta. što je u konkretnom slučaju izostalo. stav 1.207 - . tužba se smatra povučenom. prvostepeni sud mora da . Zakona o parničnom postupku. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. stranka bi morala blagovremeno. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. Međutim. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne. 10559/05 od 3. ukinuto u celosti. Po mišljenju drugostepenog suda.09. Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296. Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje. raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. godine. opravdanost izostanka. Međutim. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. u vezi sa članom 54. Prema tome. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. U članu 296. stav 2. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. juna 2005. godine. decembra 2004. pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. Prvostepeni sud dodaje. u konkretnom slučaju. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.2005. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 1. Naime. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. tj. Dakle. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. Ali. da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. stav 2. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. a po oceni drugostepenog suda. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. bez obzira na razloge propuštanja. br. Zakona o izvršnom postupku. kao i odredbe člana 463. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19. Pž. jula 2005. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. godine) 312.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. da li je izostanak opravdan ili ne. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci. reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. istog zakona.

08. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . Članom 296. stav 1. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387. obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. Pž. Zakona o parničnom postupku. stav 2. U konkretnom slučaju. godine. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. godine) 313. jula 2005. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. jula 2005. godine. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. stav 2. tužba se smatra povučenom. jula 2005. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi.208 - . Međutim. imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. tačka 3. stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. broj 125/2004). punomoćnik tuženog je rešenje od 5. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. novembra 2005. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. godine. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. tačka 12. stav 2. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". januara 2005. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. u smislu člana 296.2005. pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale. godine.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 2. stav 2. novembra 2005. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31. Žalbu tužioca na rešenje od 19. novembra 2005. godine. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. člana 159. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. Prema stanju u spisima. dostavljeno mu je 3. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296. 5588/05 od 26. godine. Naime. marta 2005. septembra 2005.

pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. Iz obrazloženja: U članu 296. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. godine) 314. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. 451/06 od 24. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi.01. Dakle. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan . 12886/05 od 1. dakle pre održavanja ročišta. ali na to ročište nisu pristupili. tužba se smatra povučenom. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane. Zakona o parničnom postupku. godine) 315. Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti. radnja nije preduzeta.2006. februara 2005. godine). Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih.02. opravdanost izostanka. jula 2005. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani.209 - . što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. novembra 2005. stav 2. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23. bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima.2006. jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. stav 2. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim. godine). i to putem podneska od 28. Stranka mora blagovremeno.

Iz obrazloženja: Rešenjem P. Telegram je predat Službi "96". radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna. Prema stanju u spisima taj telegram br. prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. čekovnim. Zakona o parničnom postupku. Sada. 1555/05 od 16. avgusta 2005. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. Zakona o uređenju sudova i člana 60.PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju.2006. godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. avgusta. godine Trgovinski sud u Z.. godine) 316. Prema tome. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22. čuvanja i vaspitanja dece.02. Zakona o parničnom postupku. radnopravnim. ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. avgusta 2005. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296. tačka 7. ali je izgubljen ili uništen. zakonskog izdržavanja. Prema tome. Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. u stvarima smetanja poseda. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296.. i u vezi odredbi člana 20. stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. stav 2. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. stečajnim stvarima. Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. meničnim. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po . 139/2005 od 17. Međutim. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. godine nije stigao u sud. Zakona o parničnom postupku. jula do 30. pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. stav 2. februara 2005. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. godine poslao telegram sudu br. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. stav 2. stav 2. februara 2005. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta. Prema tome. Zakona o parničnom postupku. Kod takvog stanja stvari. jula do 30.210 - . U slučaju u kome je on blagovremeno predat. 8782 od 22. stav 2. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima. krivičnom postupku prema maloletnicima. zemljišnoknjižnim. februara 2005. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka. Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15.

Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena.211 - . tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. Zakona o parničnom postupku. 11989/2005 od 20. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. tužba se smatra povučenom". stav 2. godine. 10651/05 od 1. nakon ročišta. da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. godine. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. stav 2. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. marta 2005. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. godine. stav 2. kako bi isti obezbedio zamenu. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud. godine) 318. njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim. Iz obrazloženja: Član 296. pa se stoga. godine za 17. Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296.03.03. s obzirom na sadržinu rešenja. zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan. a stranke su uredno pozvane. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta. žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o . avgust 2005. tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. a rasprava zakazana rešenjem 2. novog Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. godine) 317. doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio.2006. kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. juna 2005. stav 2.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka.

na osnovu člana 296 stav 2. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi. jer se rešenje da se tužba smatra povučenom. stav 2. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. stav 2. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka. i 25. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan. i 7.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. Sud je. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. i 7. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. i 14. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. koje je doneto na osnovu člana 296. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne. Zakona o parničnom postupku. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta.11. i 25. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze.10.11. . godine) 320. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1.2006. i 14.10. u momentu donošenja rešenja. Zakona o parničnom postupku. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje.2006. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.212 - . Zakona o parničnom postupku. godine) 319.

Drugo. dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga. u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. 1787/2010 od 22. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. ZPP) 321. koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka. godine) .2010.04. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi. Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke. a kome je isto priznato u stečaju. Naime. Naprotiv. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. Pž. st.nastavi postupanje. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica. stav 2. ranije važećeg Zakona). sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava.213 - . U konkretnom slučaju sporazum nije postignut. te potom .2 879/2010 od 08.12. o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra. Međutim. Gž. Zakona o parničnom postupku (član 305. Naprotiv.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi . 2. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica.2010. Osim toga. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku. prema stanju u spisima.341.

Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja.PARNIČNI POSTUPAK 322. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika.2009. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. Zakona o preduzećima. Odredbama čl. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. 398a. pretnje ili prevare jedne od stranaka. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. 456. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a. koje posluje većinskim društvenim kapitalom. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. kojim stranke sporni odnos među sobom. st. st. Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja. a nalazi se u postupku privatizacije.214 - . 398a. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. poravnanje je posebna vrsta ugovora. 1. neisplaćenih zarada. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. Ovo stoga. 16. putnih troškova i doprinosa PIO. zaključenih između preduzeća. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja. Odredbama čl.12. 1. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. pomoću uzajamnog popuštanja. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim . godine) 323. Naime. 14. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji. 8523/09 od 8. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću.

usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. dugoročnom zakupu. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). reorganizaciji ili restrukturiranju. poravnanje je posebna vrsta ugovora. opterećivanju imovine. 3. 3. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima. javnom poretku ni pravilima morala (čl. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja. investicionom ulaganju. ZPP). Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. 398a.PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. 2. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom. nadležna za poslove privatizacije. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. Odredbama čl. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl. odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. 25a. Zakona o preduzećima. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. 2. kojim stranke sporni odnos među sobom. putnih troškova i doprinosa PIO. iako ovo oštećenje postoji. poravnanju sa poveriocima. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Zakona o privatizaciji. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. prodaji dela imovine. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. shodno stavu 2. izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima. pomoću uzajamnog popuštanja. 25a st.215 - . 398a. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna.06. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl. Zakona o preduzećima. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. Naime. st. putnih troškova i doprinosa PIO. st. a nalazi se u postupku privatizacije. neisplaćenih zarada.2005. Sudsko poravnanje ima . Ovo stoga. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. Raspolaganje preduzeća u privatizaciji. 1. istog člana poništava agencija republike članice. st. godine) 324. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo.

presuda koja je donesena pošto je tužba povučena. ili nije ni donesena. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije.06. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. . godine) 326. prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje. presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. Isto. ne predstavlja i obavezu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Isto tako. 9392/05 od 6. presuda koja je donesena iako stranka ne postoji.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. 12202/05 od 9. ZPP) 325. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava.216 - . već samo njegovo pravo i mogućnost. pretnje ili prevare jedne od stranaka.2006. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. prvostepeni sud – između ostalog . Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud. Pž. presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu. već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 .nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata.01. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva. međutim. Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati.2006. Nasuprot nepostojeće presude. u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa. Zakona o parničnom postupku. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. Naime.345.

(Iz presude Privrednog apelacionog suda. Odredbom člana 345.03.u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja . U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke.ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) . Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva.06. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja. a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke. ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani. Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . ZPP) 328. a ne u roku od osam dana od prijema presude. 13567/2010 od 04. ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje.351. sam tuženi . a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn. ovog Zakona (član 478. stav 5. stav 3. ukoliko je zahtev osnovan. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti.2010. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 327.217 - . Upravo iz navedenih razloga. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude. Dakle. mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu. 4310/2010 od 16. Zakona o parničnom postupku (član 333. Pž. . Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani.2011. Pž. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može.tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja.

odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. Sud je. iz razloga celishodnosti. što znači da nije obavezni deo naziva odluke.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. 5079/10 od 12. Pž. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. 8769/10(2) od 3. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. Naime. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta.05.2011.2011. Zakona o parničnom postupku. takva obaveza nije zakonom predviđena. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. dalje. godine) 329. o kome nije ni raspravljano.i u članu 476. i članu 210. novčane iznose od tužioca. bez osnova. godine) 330. jer nije izvršio usluge a primio za to. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.218 - . te je doneo međupresudu. . stav 2. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. Zakona o parničnom postupku. Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. primenom člana 335.03. stav 1. Naprotiv . Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka). Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. primenom člana 306. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. Pž. pa da proizlazi da je saglasno članu 104.

06. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi.01.. aprila 1997.06. tačka 12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. stav 2.u smislu člana 406. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28. Rev. jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V. pravosnažno obavezan na plaćanje.2010. tačka 1. moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju.2004. 12797/05 od 24.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V. tačka 8. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398. istog . međutim. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i.. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog. jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno.. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu..841. pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati. godine doneto na osnovu člana 101. 2 186/10 od 22. nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe. zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171. stav 1. br. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu.. pa je ovaj sud . zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi. kao jedan od solidarnih dužnika.. godine. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T. jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva).2006. ovog Zakona.92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi.2002. u načelu.05. Pž. Zakona o radu. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. P. Ovo je. stav 1. godine) 331.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21. Naime." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N. Međutim. godine. kada se za to steknu zakonski uslovi. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. o kome nije ni raspravljano. 4457/96 od 15. godine) . Zakona o parničnom postupku.09. stav 1. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos.2004.219 - .

Zakona o parničnom postupku. 123. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. odn. ista tužba bila takođe nedozvoljena. u vezi sa članom 187. činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. shodno članu 188. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi. i 330. osim toga. umesto presude. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. nije dozvoljen. stav 1. S tim u vezi. Zakona o parničnom postupku. jer je prvostepeni sud .pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. Gž.05.PARNIČNI POSTUPAK 332. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu.nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka. koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. Prvostepeni sud. kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. Zakona o parničnom postupku. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude. pravilno zaključuje da. Tako nije ispunjen uslov iz člana 188.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. jer su zarade i otpremnina dospeli. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. U vezi s tim. Zakona o parničnom postupku . 814/2010 od 09. kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele. može se u parnici doneti međupresuda. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu.2010. i ona bi takođe bila nedozvoljena. Osim toga. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu. Naime. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn.220 - . s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) . i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. Zakona o parničnom postupku. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. odn. tako da nije ispunjen uslov iz člana 188. godine) . Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. kao i isplatu otpremnine. Zakona o parničnom postupku. kao i pravo na isplatu otpremnine.

što ponavlja i u žalbi. godine) 335. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma. godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje. i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose). Ako je doneta presuda na osnovu odricanja. ." d. 1 4026/10 od 24. Dakle. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev.2010. izričitom i nedvosmislenom izjavom volje. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog.2009.PARNIČNI POSTUPAK 333. pa on nema pravni interes da se žali. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. a ne i u toku revizijskog postupka.2010. kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja.Dakle. godine. godine) 334. Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. Međutim. Gž.02. Rev.03. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) .12.o. jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva.11. ali da se" … već duži period preduzeće "E. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog. ali i dospelosti potraživanja. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave. ovakav zaključak se ne može prihvatiti. u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336.o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev. u postupku prethodnog ispitivanja spisa.ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima.221 - . Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta.2009. II 1079/2010 od 04. Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev. nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi. u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje.član 337. Naime. U konkretnom slučaju. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji.

Takođe. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha.08. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja. na ime glavnog duga. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude.06.00 dinara. ne može se doneti presuda zbog propuštanja. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca.222 - . godine dostavio odgovor na tužbu. tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj. ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337. Naime. godine). godine 336. . dana 02.2009.2009. 10882/10 od 31.81 dinara. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje. pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. godine) 337.892. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Gž.746.2006. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. na ime glavnog duga. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. kao i za troškove izvršenja od 4. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pž.104.730. sa zateznom kamatom. U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. stav 2. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. sa zateznom kamatom. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".03. Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12.2010. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. odnosno presuda na osnovu odricanja. 6745/06 od 23.11. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke.86 dinara.30 dinara. u roku od osam dana.

223 - . sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja). U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. godine) 339. stav 1. donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. i 20. nepravilno primenio odredbu člana 338. Zakona o parničnom postupku.09.član 338.09. predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. ako su . to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja. ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište. iako je uredno pozvan.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva.2010.ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . u konkretnom slučaju. Dakle. kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. novog Zakona o parničnom postupku. a tuženi nije došao na to ročište. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283.2005. Zakona o parničnom postupku. što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena.pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom . (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. godine) 338. već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. godine) .09. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere).2005. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja. Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu. proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. i 20. Naime. 13342/10 od 15. Gž. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak. primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor.

Odredba stava 7. istog člana? Članom 338. a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .224 - . u smislu člana 92.2005. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Zakona o parničnom postupku). ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338.09. Dakle. 4. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu. 3. sud neće uzeti u obzir. istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. godine) 341. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. Zakona o parničnom postupku). a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. člana 338. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. stav 3. Naime. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282. imajući u vidu formulaciju stava 7. i 20. godine) 342. stavom 1. dakle i bez prisustva parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. pa se takvom presudom. van ročišta. Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja.2005.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja.09. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate. doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti. kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. iz odredbe stava 3. stav 1. i 20. člana 338.PARNIČNI POSTUPAK 340. stav 1. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu.

te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. odmah zakazao ročište. a u korist načela materijalne istine. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja. primenjujući izuzetak iz člana 283.2006. 1533/06 od 16. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom . Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. a ako tužba na ročištu nije preinačena. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude . Naime. Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. Novi Zakon o parničnom postupku. već se donosi presuda iz člana 338. odredbom člana 338. stav 3. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva.PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. 13565/05 od 22.2006.opštem postupku. već se donosi presuda iz člana 338. septembra 2005. Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. Dakle. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu. novi Zakon u članu 338. uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Prema tome. Zakona o parničnom postupku.opštem postupku. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti. Članom 338. Umesto presude zbog izostanka.presuda zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku. te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom . odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. godine) . predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476. stav 3. a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. stav 3.02. Zakona o parničnom postupku. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku. Odredbom člana 338. čak i kada je sud. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".225 - . godine. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. godine) 343.02. radi se o sporu male vrednosti. a imajući u vidu vrednost predmeta spora. ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova.

što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. a ako sud i dostavi takvu tužbu . to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. na osnovu člana 338. ovog zakona.03. u parničnom postupku. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 14154/05 od 22. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja. . Zakona o parničnom postupku. jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje.PARNIČNI POSTUPAK 344. do 464. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Kako je članom 458. stav 1. Shodno odredbama člana 457. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. član 458. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. nastati pravne posledice predviđene članom 338. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. godine). pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. doneti. odnosno odredbama člana 453. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. Prema iznetom.226 - . presuda zbog propuštanja. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.2006.predloga tuženom na odgovor. po kome je doneto rešenje o izvršenju. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. Stoga. 345. Zakona o parničnom postupku. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta.

član 491.2005. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. godine) 346. do 4. stav 1. tačka 1. i 20.09. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. Pž. sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. člana 338. jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. 1. Zakona o parničnom postupku odbaciti.227 - . ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 8127/05 od 21. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja.2005. stav 3. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog. tač. da li sud može doneti rešenje. ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338.09. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. februara 2005.PARNIČNI POSTUPAK tačka 1. godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ZPP) 347. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Prema izričitim odredbama stava 6. zato što izreka presude to ne mora da sadrži. . stav 6. a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Prema citiranim odredbama. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365. stav 1.

Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113. kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.228 - . u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja. zbog posebne zakonske regulative. i ako to nije izričito propisano članom 284. 11958/05 od 14. na napred opisani način. Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome. dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno). Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280. Pž.12. Dakle. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku. jasna i sadrži sve što je potrebno. godine) 348. tačka 12. razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora. Zakona o parničnom postupku. kao procesnim propisom. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. 111 –117. Nasuprot iznetim žalbenim navodima. i 14. aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc). koji reguliše čl. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. Po navedenim karakteristikama. a što je u saglasnosti sa članom 284.PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost. godine) .11. Zakona o obligacionim odnosima. u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude.2005.2006. i 7. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. i 25. stav 2. s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude.10. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog. pobijanje pravne radnje dužnika. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa. pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje).

Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao.01. Uz to. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. Gž. u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio. godine) 350. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. stav 3. preinačena je i odluka o troškovima postupka. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343. Sud sa. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan.229 - . tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao. ZPP) 349.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358. tada nema osnova za donošenje dopunske presude. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka.2010. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. stav 3. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. pozivajući se na teško materijalno stanje. 4/10(1) od 28. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu.

Iz obrazloženja: Naime.2007. odbaciće tužbu. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi. pa do konačne isplate. Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.oo dinara.06. tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost.2010.10.230 - . i 7. identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. ZPP) 351. Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67. Sud je dužan da o tom predlogu odluči. stav 1. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran. godine. kao dana dospelosti. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. koji je pravnosnažno okončan. već slučajan.2006.2007. obračunate počev od 18. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca.000. stav 2. ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343. prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari.oo dinara koji je tuženi platio dana 20. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361.02. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi). Naime. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3. i 14. P.10.br. godine) . godine. počev od 17. Ali.br.1998. pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac. Zakona o parničnom postupku. stav 3. a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima.11. Zakona o parničnom postupku.1998. može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom. godine. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu.75/07 od 14.02. i 25.09. bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče. Shodno članu 346.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke. sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku.32/10 od 1.

godine. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova.2004. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01. godine.11. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja.05.328.06.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. Pravnosnažno presuđena stvar. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi. osim ugovornog osnova.2008. zahteva i istovetnost osnova. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period. Takođe.2008. Osnov podrazumeva. tačka 10. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari.29 dinara. tačka 10.92 dinara). godine. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318. Zakona o parničnom postupku. Pored istovetnosti stranaka. godine.29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti. pored istovetnosti stranaka.328. ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. odbaciće tužbu prema članu 359. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.791. Zakona o parničnom postupku. kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14.2007. . godine. godine.02. stav 2. stav 2. prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.2005. stav 2. a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini. U ponovnom postupku. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318. Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi.328. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. Naime. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318.07. Zakona o parničnom postupku.231 - .07. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.PARNIČNI POSTUPAK 352. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda.2008.

godine) 354. a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.552. uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. Pošto postupi na navedeni način.2011. Naime. jer je reč o istom pravu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži. Zbog toga je ovaj deo presude nejasan. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava.2010. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. prvostepeni sud će. sud će odbaciti tužbu član 346. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju. 12706/2010 od 10. stav 2. . Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. 1616/10 od 01. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda. s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom.03.92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup). pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari. Pž. dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu.791. prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice).792. odnosno pravnom osnovu. Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena. u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1.232 - . a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. Zakona o parničnom postupku. Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava. godine) 353. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga. Imajući to u vidu. Gž. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna.07 dinara (od toga iznos 604.02.

godine) 355.208. godine. Dakle. odbaciće tužbu . Dakle. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje. Zakona o parničnom postupku . pravni osnov tužbe je naknada štete.049. U drugom predmetu. zahtev je isplata iznosa od 31.1997. po identičnom zahtevu. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. godine.233 - . Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127. stečajno veće će uputiti poverioca.208. revalorizovanog novčanog iznosa.410. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. tačka 4. godine i činjenice uplate vrednosti akcija.208. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31. zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12.shodno odredbi člana 187. Zakona o parničnom postupku. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. Zaključak prvostepenog suda . dosuđeno određenom izvršnom ispravom. pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio.da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. stečaju i likvidaciji prema kojoj. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud. na osnovu istih činjenica. Pž. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o prinudnom poravnanju. kao i u ovom postupku.12.60 dinara sa revalorizacijom od 31. a u kome je sadržan i iznos od 31.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01. člana 187. stav 4. Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. Zakona o parničnom postupku.00 dinara. tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala. odnosno eventualno pre.11. Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari. stav 4. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti.1991. i člana 279.pravilan je. stav 2.2010. U ovom postupku. niti mu je vraćen uplaćeni novac. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno.6o dinara sa zateznom kamatom odn. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. U konkretnom slučaju. stav 2.. 5263/2010 od 18. U oba slučaja. stav 2. a deonice nije dobio.06. zavisno . a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta.član 346.sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi.01.1998. stav 1. U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. ali . odnosno stečajnog dužnika. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. isplatu vrednosti deonica.

pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari. to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. Kako se prema članu 99. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stečaju i likvidaciji. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu. ili drugog postupka u smislu stava 1. i 25. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca. prema isplatnim redovima. 09. stav 2. Pž. Naime. odnosno upravnog. i 14. može voditi parnični postupak. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno. te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu. navedenog zakona. godine) 356.11. sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći.2006. kao što je ovde slučaj. ovog člana. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari. i 7. godine) 357. U navedenoj situaciji. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. 12309/05 od 26. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud.234 - . jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi. U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga.PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. broj 125/2004). odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. Zakona o prinudnom poravnanju. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom. a može biti i drugi stečajni poverilac. usled presuđene stvari. jer tužbe više nema. br. jula 2006. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. odnosno i pre. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. su činjenice nastale posle ovog momenta. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase.

Ko dva puta plati. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta. Opšte pravilo sadržano je u članu 210. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti. odnosno dva puta ispunjen. saglasno članu 305. 2593/05 od 16. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno. identičnom dugu. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.00 dinara na ime troškova parničnog postupka. ali pod uslovom da se radi o istom. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. Zakona o obligacio. a ako je obaveza jednom ispunjena delimično.3.500. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja.2006. ispuni isti dug. Zakona o obligacionim odnosima). 10679/06 od 27. ali. S druge strane. Ali. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga.. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja. je ispunjena u potpunosti. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. a ako to nije moguće. delimično je izvršen dobrovoljno. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1. Tužilac je po poravnanju platio i 10. da bi lice koje se neosnovano obogatilo. tako što mu je isti dug dva puta plaćen.. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi.12. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje.295.937. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B.600. i 214. identičnom dugu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke.235 - . pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. Zakona o obligacionim odnosima. u pomenutom izvršnom predmetu. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45. punomoćniku. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. i druge količine čija je vrednost 92. godine) 358. pod uslovom da se radi o istom dugu. Iv. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. a jednom. ko je isti dug platio dva puta. stav 1. trećem licu. br.700.2005.00 dinara. istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. a po nalogu tuženog.00 dinara. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa. 212.98 dinara. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. i to po izvršnoj ispravi. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. relevantno je da se radi o istom. u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. Dakle. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212.

Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. Zakona o obligacionim odnosima. kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. 210.00 dinara.300.637. Zakona o obligacionim odnosima može .00 dinara i 92. i 211. koje je na osnovu ove presude doneto.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. sem u neznatnom delu. sa računa tužioca na račun tuženog. kako je predviđeno član 210. niti dokazuje da ih je ranije platio. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45.00 dinara. je pravnosnažna i izvršna presuda.PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima. a ne njeno vraćanje. odnosno za taj iznos. kao i rešenje o izvršenju. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212. tužilac je. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. 212. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena.000. u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa. nije savestan.236 - . obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana. odnosno 143.152. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe. Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom. Plaćanje.00 dinara. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1. jer tuženi koji je prinudnim putem. Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1.637. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa. U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno.00 dinara. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate. i 214.700. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen. na osnovu član 375. kao i za iznos parničnih troškova od 5. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca. Zakona o parničnom postupku. te da će povući tužbu. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor). Taj iznos obuhvata troškove izvršenja.152. sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. već jedino na osnovu čl. niti dokazao da ih je ranije platio. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio. Za ovakvo preispitivanje.600. mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5. u svojstvu izvršnog dužnika. U tom delu pobijana presuda je potvrđena. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem. uslovi u ovoj parnici ne postoje. Sledi da je samo u tom obimu. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog. izjavljenim protiv te presude. za koje tužilac nije ni tvrdio.98 dinara sa sporednostima. za koje tužilac niti tvrdi. koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi.000. Zakona o obligacionim odnosima. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu. a koje je i samo pravnosnažno.

a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. godine) 360. kome šta ide u prilog. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu.00 dinara počev od 15.50 dinar počev od 15. decembra 2004.50 dinara počev od 15. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. 12137/05 od 6. na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. dao izjavu o kompenzaciji. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. jula 2005. godine. februara 2005. Iv. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. godine. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju. apri. marta 2005. godine. što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom.. novembra 2004.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno. godine na iznos od 764. jedan od načina prestanka obaveze. na iznos od 764.2006. godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. dužan je da to i dokaže.00 dinara počev od 15.02. imao potraživanje prema tužiocu. 1094/2005 godine od 27.50 počev od 15. a na njemu je teret dokazivanja. sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 753/06 od 5. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. kome šta ide u prilog.50 dinara na ime glavnog duga. na iznos od 603. godine . a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave. i 337. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. Odredbe čl. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio. dužan je da to i dokaže. br. na iznos od 764. 336. koji su pored ispunjenja. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka. U ovom sporu. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu. godine) 359.10.00 dinara počev od 15.2006. na iznos od 603. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu..237 - . januara 2005. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku.102.

U toku prvostepenog postupka.PARNIČNI POSTUPAK la 2005. ali u docnji. godine) 361. 12137/05 od 6. Zakona o parničnom postupku. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. istaknutog u preboj. kome šta ide u prilog. koja je obračunata na dug koji je plaćen. pa bi za ugašeno potraživanje. stav 3. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude. na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. suprotno članu 342. odnosno njegov deo. godine do isplate.102. Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja.2006. a na njemu je teret dokazivanja. koji su pored ispunjenja. koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke.02. te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. a od nepostojanja. 336. godine) . pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. nije odlučio. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu. jedan od načina prestanka obaveze. Naime. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. istog zakona. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. stav 1. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan.238 - . Odredbe čl. i 337. jer od postojanja. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom.02.78 dinara. kao i za troškove izvršnog postupka. 9878/05 od 23. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.971. dužan je da to i dokaže. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. Zakona o parničnom postupku.2006. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. odnosno postojanja potraživanja tuženog. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. ukoliko takvo potraživanje postoji. u izreci pobijane presude. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje. imao potraživanje prema tužiocu.

bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom.11. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. i 7.239 - . godine. da se radi o istorodnim. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke. međusobnim i dospelim potraživanjima. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. iako potraživanje tužioca nije novčano. prema članu 336. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima tj. godine) 363. jer se ne radi o potraživanjima istog roda.09. Potraživanja su se "srela 1996. i 14. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. Odredbom člana 339. Međutim. i 25. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem. godine. Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. zato što isti nije moguć. Naime. pravilna je i na zakonu zasnovana. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja. Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog. Naime. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda. ako su ispunjeni uslovi iz člana 336. godine". Zakona o obligacionim odnosima. godine. Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju.PARNIČNI POSTUPAK 362. iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. a potraživanje tuženog iz 1994. te . Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila.2006. predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane. istorodnost i dospelost potraživanja.

godine. u postupku koji je vođen između istih stranaka. a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . Zakona o parničnom postupku. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj. odbaciće tužbu član 346. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. S tim u vezi.240 - . na istim činjenicama. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici. stav 2. Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka. tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . Pri tome. Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe. Članom 187.2010. po službenoj dužnosti. godine) 364. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. pravnosnažnom presudom. pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen. Zakona o parničnom postupku.član 347. tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava. i u parnicama koje su pravosnažno okončane. Zakona o parničnom postupku.članu 187. Dakle. Zakona o parničnom postupku. nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava. Pž. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima. a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije. na osnovu člana 223. predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju.2006. Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. odlučeno o istom zahtevu. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave . radi se o identičnim strankama.03. jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. 10704/05 od 20. Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. stav 1. kao što nije propisano da mora biti dozvoljen.član 347. U konkretnom slučaju. stav 3. zasnovanim na identičnom životnom događaju. i stav 2.7. a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima.

a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici.2010. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni. ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude.01.04. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. ZPP) 365. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. ranije važećeg Zakona). Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. 7795/10 od 15. u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima.241 - . godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362. ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. Zakona o parničnom postupku (član 349. navedenog člana. preinačena je i odluka o troškovima postupka. Na osnovu člana 362. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa.2010. Zakona o parničnom postupku (član 349. Članom 362. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. Gž. . tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Uz to. 4/10(2) od 28. godine) 366. Pž.

godine) REŠENJE (Član 363 .06.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog.2010. Pž. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje.oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate.01. 2683/2010 od 03.01.2007. veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade. i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3. niti ono može predstavljati novu odluku.02. nego o samostalnoj i novoj odluci. usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je .366. Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev. Sud je potom. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka. to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80. godine.prema istom . imajući u vidu da je . a koje su u smislu člana 376.2007.715. jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu.prema stanju u spisima . Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje. ZPP) 368. godine) 367. pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453.2006.434. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.zahtev u stavu 3. 1722/06 od 23. presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju. prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude. Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3. S tim u vezi. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog. Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka. Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke.242 - . Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim.

Navođenje zbog čega se tužba odbacuje. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe. saglasno članu 342. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima.243 - . a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2006. .12. iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan. stav 1. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. već deo obrazloženja te odluke. već deo obrazloženja iste. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu. pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje. ZPP) 370. 9668/06 od 28.09. Iz navedenih razloga. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. Zakona o parničnom postupku. tačka 3. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda. Pravilno je u smislu člana 279. godine) 369. Zakona o parničnom postupku. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. stav 1. Zakona o parničnom postupku. 7940/09 od 29. Međutim.2009. rešenje je objavljeno. prvostepeni sud odbacio tužbu. a na osnovu člana 387. nedostatak pravnog interesa. Sve navedeno saglasno članu 342. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena. tačka 6. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK na 352. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost. koji se shodno primenjuje i na rešenja. Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava.

Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355. Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci. sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom.2010. Zakona o parničnom postupku).244 - . Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23. Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. 365.06. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 . To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni. i 401.09. . propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju. 421. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku. 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom. Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito. ZPP) 371. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke.06. Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba. i 11. zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku. stav 3. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu.) 394.1993. godine.1981. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline. (za ponavljanje postupka). Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107. i 366 (za žalbu.(za reviziju). godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423. zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku.2005. (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13. pravičnu i zakonitu zaštitu. i 424. i 10. Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2.02. 9. Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28.372.

U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata. stav 4. Takođe.245 - . advokata M.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih.stav 6.P. bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi.2010. po punomoćju u spisima. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? . žalbu je potpisao punomoćnik – advokat. odnosno do ne potpisivanja žalbe.05. te je odbačena.ZPP. advokat M. zakon je napravio izuzetak..Odredbom čl. koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata. navedenu žalbu odbaci. Uredna je žalba koja je potpisana. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava.ZPP.apelacioni sud. Zakona o parničnom postupku . stavljen pečat punomoćnika-advokata.na osnovu žalbe .03. shodno članu 357.u smislu čl.godine.209/10 od 9.. te da je predat primerak žalbe na kojoj. iz U. Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni. gde je otkucano ime punomoćnika. Iž. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. U odnosu na žalbu. Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti. u kojoj je označena odluka koja se pobija. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju. Članom 100. shodno članu 103. U konkretnom slučaju. nisu postojali uslovi da prvostepeni. Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti. jer i to ispituje po službenoj dužnosti.2009. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija. a koja se .11. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B. godine) 373. a ni drugostepeni sud. u vezi sa članom 103.. 1398/10 od 20. a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika.br. i 358.B. 360. odlučio da se odbacuje žalba tuženih. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati. ispod imena nema potpisa. podneta od strane njihovog punomoćnika. jer punomoćnik tuženih.P.357.B. Iz tih razloga. u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji. pa se .ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija. Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti.Prvostepeni sud je. stav 1. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu.može identifikovati. iz U. jer ista nije nepotpuna. 358. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda. na mestu gde treba da stoji potpis.o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana. nije potpisao žalbu. dana 18. godine) 372. ali žalba nije potpisana.2010. To što žalbeni razlozi . Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta. ne sprečava drugostepeni .u smislu čl. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.stav 4.

nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. stav 3.2009. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru.09. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. Ove mogućnost tuženi nije koristio. Pri tome. koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno. 3551/2010 od 02. Međutim. i 485. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka. podnesaka.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Konačno. godine) 374. a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. ukoliko za isto nema dokumentaciju. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. i 2. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. Takođe je mogao. Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza. stav 1. sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. na blagajni pravnog prethodnika tužioca. poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja.2005. da je potraživanje ispunjeno. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva.2010. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107. iz opravdanih razloga. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio. i 20. 1. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.246 - .PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi. Pž. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . preko pošte. ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358. Na okolnosti iznete u prigovoru. kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama. godine. . na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. godine) 375.06. bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. Zakona o parničnom postupku. istog zakona. tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi.09. već u gotovom. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359. Zakona o parničnom postupku. st. stav 3. da predloži eventualno saslušanje svedoka. Zakona o parničnom postupku.

svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga.247 - . Prvostepeni sud je 15. U žalbi se u smislu člana 359. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. Naime. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300.član 359. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12. u vezi člana 359. Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl. 1214/10 od 24. 148. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. jula 2005. istog zakona.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. godine) 376. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. maja 2005. Zakona o parničnom postupku . Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti. člana 300. stav 3. Zakona o parničnom postupku. 628/2006 od 18. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. sud ne raspravlja po službenoj dužnosti. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda. godine) . godine. članovi veća. Zakona o parničnom postupku. kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. 364. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije. veštaka ili stranke. Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. stav 1. stav 2. stav 1. i 262.2006. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. i člana 303. na kome je zasnovao zaključak o visini štete. ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici.02. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277.05. stav 1).2010. broj 125/04). juna 2005. Rev. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303.ZPP ("Službeni glasnik RS”. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. i 378. Žalbeni navodi . Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske. godine (iako je bila uredno pozvana). Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. Pž. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor . Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku.

imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . a ako je ipak podneta. u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom.prema stavu Privrednog apelacionog suda . 14479/10(1) od 2. tuženi u žalbi osnovano navodi da je. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. sud će je odbaciti.09. pre svega. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01. Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. godine) 378. Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. . U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju.376. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora.PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. 07. ZPP) 377.2011. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. a ako je ipak podneta . 07. godine.sud će je odbaciti. tačka 12. i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. godine. Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti. 2009. što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka. iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju.uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi. kako je utvrđeno u prethodnom postupku. 2009. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. Međutim. Pž.248 - . Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je . a drugo . Zakona o parničnom postupku. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno. U svakom drugom slučaju.da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju.

d. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao. 2005. stav 2. tačka 12.03. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. 04. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije. stav 2. 10. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine to ne proizilazi. bio poništaj rešenja o otkazu v. na kome je glavna rasprava i zaključena. društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. godine. februara 2010. direktora tuženog od 14. Naime. nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer iz podneska tužilje od 26. stav 2. godine. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva.d. smatraće se da je pristao na povlačenje.2011. 2010. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da. godine) 379. s tim da je. Privredna društva (akcionarsko. Budući da pristanka tuženog nema. Pž. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196. 10135/10 od 31. 2010.akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. 10. sve do zaključenja glavne rasprave. 2005. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. 11. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. direktora tuženog od 14. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. 10. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. 04. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. istog zakona. godine. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. ako tuženi na to pristine. godine na kome je ista i zaključena.249 - . Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v. Zakona o parničnom postupku. 2005. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. 2009. koje je održano 12. .

Zakona o privrednim društvima. 12. već predstavlja uopšteni zahtev. u smislu člana 175. Privredni apelacioni sud nalazi. odnosno neodređenog zahteva. godine. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Prema stanju u spisima. stav 1.akata za koje se traži uvid. kao neosnovan. ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. U istom je tražen na uvid osnivački akt. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24. godine. Kod tako uopštenog zahteva. Međutim. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. jer nisu bili članovi tog društva. 343. zapisnici. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. postupak nije pravilno sproveden. da je žalba predlagača neosnovana.T". knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja. Zakona o privrednim društvima. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl. 2010. u smislu člana 372. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. 2011. i 344. 174. bez označenja naziva i datuma dokumenata . predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. i ponovo 14. Zakona o privrednim društvima. 01. 2010. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. interna dokumenta.250 - .T. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva. saglasno članu 344. Zakona o parničnom postupku. statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda. stav 1. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. Zakona o privrednim društvima. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. Članom 343. dokumenta o svojinskim pravima. u vezi člana 388. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. Članom 344. Zakona o privrednim društvima. u skladu sa članom 345. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću. Pri tom. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. kada je odbio zahtev predlagača. za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. prvostepeni sud je isti odbio. predlagači su protivniku predlagača dana 03. Zakona o privrednim društvima. u skladu sa članom 174. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl. Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid. Zakona o privrednim društvima. 09.". u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. kao i dokumenta za privredno društvo "S. Zakona o vanparničnom postupku. Pre obraćanja sudu. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta. Naime. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima. predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S.

godine) 381. Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje. zatražiće se mišljenje drugih veštaka. u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. godine. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. s obzirom da je dostava bila neuredna. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. 10. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta.prema stanju u spisima . . stav 2. tačka 12. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje. godine) 380. Zakona o privrednim društvima. Takvim postupanjem. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. Osim toga.2009.2009. Iz ovih razloga. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a ako je potrebno . u vezi člana 30. tj.2009. 2009. godine. Naime. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. Zakona o parničnom postupku . kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344. nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo. Pž. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. tačka 7. 2010. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je .10. tačka 2. te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu. stav 2. Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387. 256/11 od 6. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. godine. a skinuo 12. 8089/10 od 10. stav 1. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž.251 - .04.10.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.06. Iz obrazloženja: Tužena je . već na adresu preduzetnika. Zakona o parničnom postupku.2011.prema stavu Privrednog apelacionog suda . da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima. tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje. već na adresu preduzetnika.i komisije veštaka. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. odlučio kao u izreci.2011. 11.dana 20.11. pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta. u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje.

član 249. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka. jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije.00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. 10.900.252 - . potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže . na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. čije uračunavanje je . 07. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 12. izdatoj na iznos od 195. te je morala biti ukinuta. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga.00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. pre svega. 2009. godine i Dopune nalaza od 27. ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu. prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu. utvrdio da . 2010.član 259. 10. stav 2. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. 04. Zakona o parničnom postupku. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. izvršeno na pravilan način. na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07. imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. 2009. utvrdio potpuno suprotne činjenice. godine. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja. godine proizlazi da se. Prvostepeni sud je.na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje . prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka.00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog.677.2011. godine iznosa od 195. potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn. 12.00 dinara.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je.razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391.po nalazu veštaka . utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza.900. 2010. na osnovu postojeće dokumentaeije.kako je zaključio prvostepeni sud. U ponovnom postupku. 07. kao i da uplatom po priznanici od 30.900. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati. da se neslaganje u navedenoj visini od 391. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju. navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka. godine i dopune nalaza od 27. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu. Nakon što postupi na navedeni način. a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća. 2005. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni. 2005.900. godine i dopunskog nalaza od 02.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu. 13070/11 od 28. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195. godine i usmenih izjašnjenja. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312. Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.09. stav 3. 2007. imajući u vidu iznete primedbe. nije zatvoren nijedan konkretan račun. Prvostepeni sud će. stav 1. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. zatražiće se mišljenje drugih veštaka .00 dinara. 2008. Zakona o parničnom postupku. godine) . radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. 04. To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27. godine. da iznos od 195.677. 06. Pž.

doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu.12. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika . tačka 12. Zakona o parničnom postupku (član 361.54 dinara. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba. Zakona o izvršnom postupku. ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. ranije važećeg Zakona). isplati iznos od 126. stav 2.253 - . Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude. stav 2. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. Zakona o izvršnom postupku. stav 1. stav 2.167.06.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. Odlučujući o zahtevu tužioca. Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana. tačka 12.2011. godine. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto. 27. to je morala biti ukinuta.2010.2010. na osnovu člana 20. već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta .305. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl.00 dinara koji je tuženi. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba. ranije važećeg Zakona. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. Zakona o parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. koje je prvostepeni sud dao.2011.PARNIČNI POSTUPAK 382. stav 2. već neposredno izvršnom dužniku. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu. Kada prepis prvostepene presude. 233/11 od 10. a – imajući u vidu .02. stav 2. odbija. Iž. Zakona o parničnom postupku . na ime naknade štete. prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575. tačka 12. na ime regresa isplatio tužiocu. pa je.tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532. 14467/10 od 30. godine) 383.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati.81 dinar. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva.11. po tom osnovu. tačka 12. (član 361. to se. na osnovu člana 387. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj. Propustom suda. koji je dostavljen ovom sudu. godine) . Pž. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.272. dana 01. tačka 2. u tom smislu.

jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. stav 1.imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta. tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika. a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio.PARNIČNI POSTUPAK 384. 4458/10 od 21. a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo.254 - . na osnovu čl.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja). s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277. Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. godine) 385. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije. održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog. i to u visini stope Centralne evropske banke. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Osim toga.da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom. te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi . jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja . istog Zakona. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . Naprotiv. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju.10. Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. tačka 7.2010. 220. Pž. stav 2. od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom. koju tuženi nije platio tužiocu. i 223. .

protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja. već.2010.10.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka. manama ili prirodnim svojstvima robe. tačka 2. od čega zavisi da li se zahtev tuženog . i to imajući. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Skladištar odgovara za štetu na robi. tačka 12. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pž. Prvostepeni sud je. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog. Međutim. prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog .255 - . Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da. doneće novu odluku o tužbenom zahtevu.palete. međutim.član 734. Zakona o obligacionim odnosima. u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka.član 731. iz kojih može doći do štete na robi. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . ističe manju neto težinu. Zakona o parničnom postupku . kao spornu. Iz tog razloga. tačka 1. Posle toga. kao i neispravnom ambalažom .protivtužioca). imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio. prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.su neosnovani. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe. presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. izvedenih i predloženih dokaza. te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog. tačka 1.prijemnicu). utvrdiće da je tuženi . stav 2. Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom. godine) 386.da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja. od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . stav 2. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka. a voće je bilo upakovano u kutije . Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja. naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka. .član 731. pre svega u vidu. Pre svega. osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca. Zakona o parničnom postupku. on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe. 3449/2010 od 20. tačka 7. da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Zakona o obligacionim odnosima. a ne suda. nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu .

2006.PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu.član 281. Zakona o parničnom postupku.10. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.07. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa. tačka 7. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu. imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. Zakona o parničnom postupku. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . nije data mogućnost da raspravlja pred sudom . pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu. Zakona o parničnom postupku. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema . uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze . na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. a naročito propuštanjem dostavljanja. Propuštajući da to učini. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave. stav 2. U svakom slučaju.član 361. a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto. godine) 388. .2011. Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu.01. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. mirno rešenje spora. a ne suda.2010. Zakona o obligacionim odnosima. tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom. Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. Gž.256 - . godine. Međutim. Pž. Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu. S obzirom na ovu normu. stav 2. godine) 387. to je sud trebalo da odloži ročište. te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu. u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom.član 1089. Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. kao i zaključenje ugovora o poravnanju. tačka 7. je u ovlašćenju parničnih stranaka. uz tužbu. Naime. tačka 7. 1 549/10 od 27. stav 2. 10705/10 od 26. dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain. a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka. Zakona o parničnom postupku.

400.godine. gde je potom smeštena.godine Vrhovnom kasacionom sudu. svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka. da je o tome sačinjen zapisnik. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe.257 - . te je presudom Okružnog suda u U.12.br.3.5. i presudu Okružnog suda u U. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena.2010. Imajući to u vidu. kada je zadržana. Zakona o parničnom postupku. Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3.580/06 od 4. tačka 12. u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa. podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I.2009. iako to tužilac nije tražio. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava.godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. Tuženi je dana 1.00 dinara. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2. ZPP) 389. "dosuđujući" više od onoga što je traženo. .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa.br. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka.11.2007. već vanredni pravni lek.210/06 od 17.2006. P. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. carinski postupak je prekinut. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 . da je taj postupak prekinut. Prema navodima tužbe.386. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I. 7060/09 od 11. već je delimično prekoračio predlog. Za to vreme. Ali. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba. da je roba zadržana. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera. roba je zadržana od strane carinskih organa. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa.

nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika. utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu.2011. 9116/11 od 02.1136/10 od 30. već vandredni pravni lek. godine. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. Pž. na taj način. član 365. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan.2008. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je . godine.stav1. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari. godine.11. a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365. predali u prijemnu kancelariju suda. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. stav 3. a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet.2010. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe.09. . Podneskom od 30. navodeći da je isti blagovremen i osnovan.ZPP.br.2010. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija. godine.2011. postupajući po podnesku tužilaca. stav 3.08.08.Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije . prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse. te da su. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena.05. koje je. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. godine) 390. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. koji je podnet od strane tužilaca.2008. Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage.2010. Nakon toga. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378.rešenjem od 28. godine . koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima.2008. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22.8. da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan. Zakona o parničnom postupku. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24.09. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01. godine) 391.odbacio.04.07. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba. tako što su tužioci svoj podnesak.258 - . kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19. te da se radi o očiglednoj omašci.2010.

Izvršni dužnik. a ne samom izvršnom dužniku. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. rešenje o izvršenju od 04. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi.saldo kontiste.2010. Zakona o parničnom postupku. označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21. godine) 392. godine. godine. Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste. pa ni do odricanja od zastarelosti.2010. januara 2009.potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . Iž.259 - . a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. koje se nalazi na istoj adresi. 2172/10 od 15. januara 2005. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12. međutim. zastarelo te je tužbeni zahtev. . a na osnovu člana 91.07. ne može doći do priznanja duga. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. godine. prema povratnici koja se nalazi u spisima. stav 1.zastarevaju za tri (3) godine. na osnovu člana 387. Zakona o uređenju sudova. jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug. Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2010.05.05. Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. stav 3. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. Imajući u vidu da. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). prema povratnici koja je u spisima. zbog zastarelosti pravilno odbijen. ZPP.05. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. dostavljeno je.2010. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost. januara 2009. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak . Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen. pa se isto rešenje. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. godine. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . stav 2. tačka 3.

2008.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je. jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. stav 1. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu . čija se blagovremenost posebno ceni. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. godine. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009. te da je time prekinut tok zastarelosti. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog.2008. jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga.2011. suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. dakle u pogledu odluke o troškovima spora. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. godine.2008.03.11.10. tačka 3. nazvanim "dopuna žalbe". godine. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. Iz tih razloga. 387/10 od 18. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. došlo do prekida zastarelosti. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. na osnovu člana 387. godine) 393. Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana. godine) 394. u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008.saldo kontista. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan.11. a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja. pa ni do odricanja od zastarelosti. Pž. izvršen rad i uslugu. kako tužilac ističe.2010. septembra 2005. Kako je tužilac pr.11. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. godine. odlučeno je kao u izreci ove presude. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana. godine. 3119/11 od 22. a koje je ispravljeno rešenjem od 18. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti.260 - . nije došlo do priznanja duga. već je u pitanju samostalna žalba. Bez uticaja je takođe.

Zakona o parničnom postupku. stav 1. to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga. Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. novembra 2002. a u vezi sa članom 365. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari. godine) 395. 128/06 od 10. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. jer je podneta po proteku roka od osam dana.2006. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. septembra 2005. godine) 396. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. novembra 2002. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". radi čega je na osnovu člana 374. tačka 3. Stoga se tužiočev podnesak od 26. septembra 2005. U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi. odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost). pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio. godine. tačka 2.05. Zakona o parničnom postupku. u označenoj situaciji. broj 125/2004).2006. kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. godine primio 2.02. godine. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara. nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena. 1. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime. Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. godine. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu. stav 1.261 - . godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja. a u pogledu stvarne nenadle. Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude.PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 11721/05 od 1. bez obzira kada je podneta. i 2. odlučivši kao u izreci ove presude pod II. st. jula 2002.

tačka 12. ako se tuženi u žalbi na . Zakona o parničnom postupku. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Prema odredbi člana 21. 7. Zakona o parničnom postupku.02. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. godine) 397. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. i 9. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. u prvostepenoj presudi. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Zakona o parničnom postupku. godine) 398. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. 12615/05 od 20. 5. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. u vezi člana 478. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. januara 2007. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. stav 2. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. stav 2. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. 1. Zakona o parničnom postupku. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi. stav 2. godine. tačka 4. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud. stav 1. prema članu 372. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1. Međutim. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo.262 - . stav 2.2006. s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361.9. Zakona o parničnom postupku. dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. tač. a saglasno članu 15. 2974/06 od 29. stav 2. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. već samo na zahtev stranke. st. koja se odredba u smislu člana 84. i 2. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. postupka Zakona o parničnom postupku. 2. u vezi člana 478. tako da počinjena povreda. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari.2006. tačka 2. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. Zakona o sudovima.

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

Članom 394. Zakona o vanparničnom postupku. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi.član 412. stav 3. stav 2. godine nije rešenje iz člana 400. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. Citiranu procesnu odredbu. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje.član 27. Drugostepeno rešenje od 30. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. stav 2. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. Rev. kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi. ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno .07. i člana 412. Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta.PARNIČNI POSTUPAK rovima. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. procesno je nedozvoljena. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja. stav 3. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. važećeg procesnog zakona. pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404. Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. godine) 409. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude . odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". procesnih zakona. stav 3. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. izreke revizijskog rešenja. Zakona o parničnom postupku. To podrazumeva da treća lica. koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. stav 2. a u vezi sa članom 401. kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. smatra dozvoljenom. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. procesnog zakona.2010. juna 2005. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. stav 3. 2803/2010 od 08. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400. tačka 5. NJime je revizija dozvoljena.269 - . te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja.

godine) 410. NJom je u stavu 3. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena. tačka 1. pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. i 412.2005. godine. godine osnivaču stečajnog dužnika. Zakona o prinudnom poravnanju. Protiv tog prvostepenog rešenja. Stečajnog zakona. u smislu norme iz člana 8. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja.2006.10. Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom. Prev. niti izjaviti revizija.2004. godine. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu.10.03. jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. kao žalba žalioca. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje. ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene. pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sa obavezom dužnika . koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31. U postupku stečaja u smislu člana 12. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku. stav 3.270 - . Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. .2004. stečaju i likvidaciji. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka.1. stav 2. 381/06 od 15. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka. revident je izjavio žalbu. ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta. revidentu. stav 3. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. preneto je prvostepenim rešenjem od 12. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. Bez obzira na njenu izričitost. doneto u stečajnom postupku. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku. važećeg procesnog zakona. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. procesnih zakona.

br.ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen. P.11.2010. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe.2010.ZPP.424.1.godine. dana 18. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29. i 6.745/07 od 26. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi. koja presuda je dostavljena tuženom. pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U. mogućnost da se u revizijskom postupku. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.2007. tačka 9. i 6.2009.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude.09. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433.1162/10 od 28. sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja. Prev.ZPP. kao razlog za ponavljanje postupka. godine) .godine primio presudu.godine. tačka 4.1. Najčešće su to grubi previdi. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene.2007. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu.271 - . to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426. S obzirom da je tuženi dana 28. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. Stoga je cilj procesne norme.2005. stav 1.ZPP. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini.05. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl.stav 1.tačka 4.09.stav 1.godine.03. I.2007. u vezi tačka 6. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava. ZPP.st. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424.ZPP. stav 1.424. tačka 6. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422.godine.09. smatra nedozvoljenom. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen. ZPP) 411. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422.st. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 381/06 od 15.09. koji reviziju revidenta. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu.tačka 4.PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan.

2010.ZPP. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6.03.PARNIČNI POSTUPAK 412.2010.08.03.godine.2009. Naime. pa ga je odbacio. dopunjen podneskom 4. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka.02. saglasno članu 103.272 - . jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl. Dana 4. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29.godine.1072/10 od 25.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6.2010. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan. jer je predlog za ponavljanje postupka. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. godine.2004.425 ZPP. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. jer u smislu člana 422.ZPP.10. jer je u smislu člana 422. iako je prethodno poučen da će. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo. godine) 413.godine. a upozoren je na posledice propuštanja. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. Tuženi je zatim dana 26. godine podnesak vratio sudu. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj.2. ZPP.2010. biti odbačen.br.10.10.2009. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon. to je pravilno prvostepeni sud.2004. nerazumljiv i nepotpun. podnet dana 29. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog. Zakona o parničnom postupku. shodno članu 103. shodno članu 425.2010. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425. godine u predmetu P br.10. dopunjen podneskom od 4. presudom ili rešenjem. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača.

koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. tačka 1. st. 1. st. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen. 2090/2011 od 25. ranije važećeg Zakona). Zakona (član 422.2011. 1. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku. 931/2010 od dana 09. odredba iz člana 374. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. stav 2. stav 2. ranijeg Zakona).7. godine 414. Zakona o parničnom postupku (član 422. tačka 7. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. Pž. st. tač. kao razlog za ponavljanje postupka. tačka 1. U svakom slučaju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. presudom ili rešenjem. 2. tač. st. (član 361. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. stav 1. godine) 415. Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica. ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka. tač. Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. stav 1. Zakona (član 422. 1. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj. 2. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan. stav 1.273 - . Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. Međutim. Zakona (član 361. tačka 2. pa je tako bitna povreda iz člana 374. tač. br. Iz tih razloga. st.05. 1. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. Razlog predviđen članom 426. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426. 9. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen. 7. kao što je navedeno. Zakona (član 361.2010. tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da. jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. tačka 9. 1. 1.jer nije bio dozvoljen. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga. ranije važećeg Zakona). tač.

te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. navodeći da je punomoćnik tužioca. br. januara 2005. Imajući u vidu izneto.N. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. 6/80. 36/77. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. 24/94. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost.. Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe. 2864/02 od 20. Za svaki sud. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381. 58/84. 12/98. 20/90. stav 2. te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja. kao nedozvoljen. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499. 57/89. Naime. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. P2. stav 1.2005.274 - . 5094/05 od 3. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. 74/87. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499. 1. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. izbrisan iz imenika advokata. godine) . ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. istog zakona. P2. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost.06. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima.. stav 2. 125/04). pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B.. i 2. Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. Na osnovu izloženog. 43/82. 31/93. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno. članom 421. Postupajući na osnovu člana 491. 2864/02 od 10. br. decembra 2002. 27/92. Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. Pž. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". predlog za ponavljanje postupka. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana.. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. 4/77. materijalna pravnosnažnost. advokat M. stav 2. 36/80. 72/82. te se postupak ponavlja. 69/82. decembra 2002. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. istog zakona. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ".. st. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. br. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi. br. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. pa shodno članu 425.

stav 2. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. a tom licu je bila uručena tužba. nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. godine) 418. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina. Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište. već za ukidanje klauzule pravosnažnosti. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 417.12. Zakona o parničnom postupku kada su tužba. zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79. . a naročito propuštanjem dostavljanja. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog. i 20.275 - . i stav 3. može zasnivati na razlogu iz člana 422. pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama. tačka 1. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem.2005.2006. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. tačka 1. tačka 2. 4934/06 od 11. Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka.06. Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem.PARNIČNI POSTUPAK 416. U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. Pž. a tuženi matično preduzeće).

a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24. Zakona o parničnom postupku. tada važećeg Zakona o parničnom postupku.2004. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. tačka 2.12.2004. te da su se stekli uslovi iz člana 421.9.9. 1649/01 od 28. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25. godine podneli predlog za ponavljanje postupka.9.2004.2009. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom. godine. stav 1.05.06. stav 2.2004.01. godine uruči tužiocu saglasno članu 145. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23. Kako je rešenje od 28.12.9. stav 4.2004. kao i troškove postupka. a stranka se na njih nije pozvala.2004. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.276 - . godine.2004.2004. godine.2004.2009. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku.2004. a koji nisu . Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja.2008. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145.04. godine pravosnažno. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom.. 2709/2006 od 11. stav 4. koji su zaključili tužilac i trećetuženi. godine. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17.12. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. a skinuto 31. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28.9. jer za postojanje njih nije ni znala.br.. stav 1.9. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda. godine) 419. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30. Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28.5. godine. Stoga. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table. godine i za ročište od 28. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu.9.2006. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva. tačka 2. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom.

pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi.zakonitim i pravilnim. Prema stanovištu prvostepenog suda. Pž. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim . Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji.07. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke.01. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen. pa je. stav 1.2010. podnet 21.277 - .2009. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka. godine ne proizvodi pravno dejstvo. tačka 4. odredbama člana 424.2008.09. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio. je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom . Međutim. a stranka se na njih nije pozvala. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. jer za postojanje njih nije ni znala. pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. godine.2004. Prema stavu tuženih.12. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. 5260/2010 od 09. stav 1. i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn. godine. a kako ovom ugovoru nisu pristupili. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.06. tačka 9. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. predlog za ponavljanje postupka. Smatraju da je Ugovorom od 30. a na osnovu odredbe člana 424. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu.ukinuta. istog Zakona je predviđeno da. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole. da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze. Takođe. u stavu 2. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. dakle. ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu. Zakona o parničnom postupku. ukine odluku od 20. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku . godine) 420.član 422. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen.2009. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari). počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna. njegovom puno. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži. Zakona o parničnom postupku. ako bi rok određen u stavu 1.

uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta.član 430. godine. godine. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima.2010. Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434.2009. uzeće u obzir sve okolnosti.PARNIČNI POSTUPAK moćniku. 1330/10 od 22. dostavljena je punomoćniku tuženog 17.2009. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. a sa kojim će zastati. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. presuda drugostepenog suda od 02. godine.2010. stav 4.2009.441. iako su uredno pozvane? . i 435. shodno članu 424. može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. ZPP) 422. uzimajući u obzir sve okolnosti. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. a sa kojim će zastati.povratnica. stav 2. godine. 4580/2010 od 18. Naime. U tom smislu. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti.278 - . tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. prema stanju u spisima. Rev. Pž. ZPP) 421.07.11. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni.2. Prema dokazima u spisima . a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile.2009. pa je od tada. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24.12.09. kada je tužena strana u stečaju.04. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . Zakona o parničnom postupku. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati. ukoliko stranke ne pristupe na ročište.

ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano. A ako je krivični postupak u toku.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa. te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. i 20. to je pravilno prvostepeni sud.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. Zakona o parničnom postupku. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog. stav 3. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa.. i 296.. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti. 289. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana.". jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije. stav 2. i 296. 289. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka. stav 2. to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu. primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure. shodno odredbi člana 434. Zakona o parničnom postupku. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja. ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi . Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. godine) 423. imajući u vidu odredbe člana 95.06. odnosno opravdanosti navedene mere. iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka.279 - . Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl. stav 3. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. Kako se pravilnost disciplinske mere.2005. Zakona o parničnom postupku.

a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu. proveriti ishod krivičnog postupka. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda. te je time i povređena citirana odredba člana 95. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS"..280 - . stav 1.. stav 2. Iz navedenih razloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. što navedenu odluku čini nezakonitom. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. tačka 5.09. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka.. kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije. 7814/05 od 20. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214. nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju. Zakona o stečajnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK na isto. kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96. stečaju i likvidaciji. broj 125/2004). Pž.C. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem.2005.. jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama.P. pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja. godine) 424. januara 2002. pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. po članu 97. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. sud mora u daljem toku postupka.. stav 3. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja . Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca.. povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog. a ukoliko je već okončan. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu.

pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja.. decembra 2003.09. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke. Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. međutim. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K. br. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108... a Okružni sud u K.281 - . 8279/05 od 16.. bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem. 55/96. od 24. pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu... tačka 1. Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku..P. jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada... zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa.. godine) 425. Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev. zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K. niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem. koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K. a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke.. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice. stav 1.. a za . međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev. drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br.2005. pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev. 43/2001). godine otvoren stečajni postupak. jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade.. 28/2001. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N. decembra 2003.

jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji. stav 3. Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost. pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. Naime.PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 .282 - . što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka. . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Pž. postojanju i prestanku radnog odnosa. ZPP) 427. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora.2006. jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena. Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.04. 12908/05 od 8.2006.02.454. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora. Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju. Odredbama člana 439. godine) 426. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne. 10613/05 od 5. Prema tome.

09. ne može sprovesti. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu. ne može sprovesti. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. tužilac traži zaštitu prava na državinu. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. 302.2009.br. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog. 5071/09 od 15. Shodno izloženom. da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. .tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. Pž. jer je ona nedozvoljena. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl. a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl. Saglasno čl. Zakona o parničnom postupku. godine) 429.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru.Stavom 3.2010. 449. Međutim. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. i 299. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.449 stav 1.283 - .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora. 20ž Zakona o privatizaciji.1236/10 od 15. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu. prema čl. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl. godine) 428.12.

da isti nije deposediran. od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. i 223.2006.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. primenom pravila o teretu dokazivanja. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge). jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj.02. da se zasniva na zakonu. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. broj 125/2004). te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. Pž. 211/10(2) od 10. tužilac je u smislu odredbe člana 75. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja.284 - . da se zasniva na zakonu. Od toga. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.09. prvostepeni sud je utvrdio. kojom isti nije prihvatio. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. ni zabranu budućeg smetanja. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine. postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije. 11151/05 od 1. 220. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. tj. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane.2010. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja. da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn. da nisu deposedirani. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Prvostepeni sud je. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. jula 2005. godine) 430. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. na osnovu čl. godine. Iz obrazloženja: Izuzetno. U konkretnom slučaju. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. ni zahtev za povraćaj državine. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans. Zakona o parničnom postupku. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. tj. međutim. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine) . U konkretnom slučaju. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog.

uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga. prema članu 36. godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. Redovna tužba za naplatu zakupnine.06. Izvod iz poslovnih knjiga. Zakona o parničnom postupku. rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. a u smislu citiranih zakonskih odredbi. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera.285 - . toplotne energije. Prema tome. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere. toplotne energije i odvoženje smeća. isporuku vode. U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere. Iž. stav 3.2010. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. Prema stanju u spisima predmeta. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. Naime.član 449. tačka 4.2005. Pž. 8527/05 od 21. odbačena je tužba. zbog toga. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda.PARNIČNI POSTUPAK 431. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa. isporuku vode. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke. stav 2.. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.05. može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. ZPP) 432. 1588/2010 od 20. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36. osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. godine) .. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. odvoz smeća i slične usluge. ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti.

izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5.2006. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24. Međutim. godine) 434. st. blagovremeni prigovor uložila je O.S. Naprotiv. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. i 3.PARNIČNI POSTUPAK 433. st. stav 1. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen. primenom člana 458. bez dostavljanja punomoćja. godine ukinuto. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J.2006. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku. legitimisane su stranke u postupku. Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje. Zakona o izvršnom postupku. kao neblagovremen. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku. po članu 21.2005. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje. 1.S.S. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja.4. s pozivom na član 365.031. 1.2007.5. stranka u postupku. kao označena tužena. a ne podnosilac prigovora.5. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. proizlazi da je kao tužena označena J.5. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. kada je žalbu tužene. a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju. stav 1. Kod takvog stanja stvari. godine odbacio kao nedozvoljenu. st. zbog pogrešne primene člana 365.2006. pri tom se pozivajući na član 458. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu.12.2006. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe. Prema članu 355.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 4. 1. bez obzira što je prigovor odbačen. kao tužena. Zakona o parničnom postupku. 5313/06 od 23. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr. nalazeći da tužena J. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku. Zakona o parničnom postupku. čiju dozvoljenost.S.286 - . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23.G. i 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku.S. Zakona o izvršnom postupku. koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12. i 3. nepotpun ili nedozvoljen. Protiv ovog rešenja. da tužiocu plati iznos od 73. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana. iz spisa predmeta. Kako je J. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5. iz B.4.

uključujući i ispitivanje blagovremenosti. koje je postalo pravosnažno. niti se zakazuje pripremno ročište. Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju. Zakona o parničnom postupku.2005 godine. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu. u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen. Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. stav 1. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. Zakona o parničnom postupku.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. potpunosti i dozvoljenosti prigovora. zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno. shodno citiranim odredbama člana 21. isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba. stav 1. po članu 458 stav 1.12. U parničnom postupku.1.12. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Zato se odredbe člana 458. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu .2007. Zakona o parničnom postupku. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. Zakona o izvršnom postupku. Pravosnažno rešenje. koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima.287 - . stav 1. u skladu sa odredbama člana 21. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.12. po kome je doneto rešenje o izvršenju. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 453. stav 1. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika. godine) 435. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog.PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. i 455. koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. Zakona o parničnom postupku. i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. Zakona o parničnom postupku.2005 godine. 2954/06 od 24. 454.

. stav 1. U članu 453. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom. Zakona o parničnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. 14154/05 od 22. stav 3. . ovog zakona. Kako je članom 458. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. član 458.predloga tuženom na odgovor. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. i 20.03.. Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. Članom 458. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. Prema iznetom. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate.288 - . Po prigovoru izvršnog dužnika.2006.2005. Shodno odredbama člana 457. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . do 464. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu.PARNIČNI POSTUPAK člana 21. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). stav 1. odnosno odredbama člana 453. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. godine) . u parničnom postupku. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.06. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. godine) 436.. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. stav 1. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)".. Stoga. a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom.

U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja). godine do isplate. godine podneo Opštinskom sudu u K. pa je rešenjem Ipv. Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20.086. pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu. Zakona o parničnom postupku.289 - . broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458. stav 1. nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida. stav 4.464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. 28/2000).tuženi u ovoj parnici. Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate.00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). 453. jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18. aprila 2001.. avgusta 2001. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142.00 dinara za neisporučenih 16. godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142. a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog .(Iv) od 9. stav 1). godine do isplate. br.PARNIČNI POSTUPAK 437. smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. nije ukinut od strane izvršnog suda. sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari. i 454. kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu. ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54.nije ukinut. jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. aprila 2001. izvršenju na osnovu verodostojne isprave). 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2. po odredbama člana 459.086. novembra 1989. Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ". godine. stav 4). godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje. Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim.00 dinara sa zakonskom kamatom od 21. jula 2001. Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458. Rešenjem o izvršenju od 6.086. Dužnik .00 dinara.. 453 .480. 2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142. novembra 2001.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka. godine i 2. oktobra 1989.

Zakona o parničnom postupku. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca. a materijalno-pravne odredbe člana 54. već samo na zahtev stranke. pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11. 2104/19 od 11. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu.1. a prigovor tuženog neosnovan. u vezi člana 478. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br. ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. postupka Zakona o parničnom postupku. godine kojim je odredio predloženo izvršenje. st.290 - . Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju. 2675/04 od 17. br.00 dinara.12. tačka 12. koja su tim rešenjem utvrđena. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju.50 dinara. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361.2006. godine) . u prvostepenoj presudi. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. Zakona o parničnom postupku. već na drugo pravno lice. godine protiv tuženog. stav 2. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv. 700/2006 od 8.2005.4. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. 2974/06 od 29. stav 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine. godine) 438.12.11. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka.2003. Zakona o parničnom postupku.200.2002. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. tačka 12.2006. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati. Rev. stav 2. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11.992. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. 1. tačka 12. jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene. radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3.2002. stav 2. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti.2004. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. i 2. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. u vezi člana 478.06. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji. pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku.9.

to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. neće preispitivati u postupku po žalbi. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja.291 - . odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. godine) 440. na koje se navodima žalbe i ukazuje. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338. stav 2. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490. tačka 12. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. Naime. konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje. Zakona o parničnom postupku. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog. U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza. prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. ZPP) 439. Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Pž. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. bez obzira što se ono. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe. a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti.2011. presuda zbog izostanka. 911/11 od 24. na osnovu člana 478. odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. po svojoj prirodi. Dakle. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama. Zakona o parničnom postupku. jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. u smislu citirane odredbe.PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 ..02.. Kako konkretna prvostepena odluke. da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava. Međutim. Zakona o parničnom postupku koja reguliše .479. pravilna je ocena prvostepenog suda da su se. pozivom na odredbe člana 338. Zakona o parničnom postupku). to je neophodno jer se.

sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. juna 2005. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. Zakona o parničnom postupku. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti. konstatovao određeno stnje. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19.2005. 6. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu. Tuženi je došao na zakazano ročište. 9993/05 od 28. Pž. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. stav 2. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti. naročito postupajući suprotno članu 471. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a koje se odnose na spor male vrednosti. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut.06. Iz svega napred navedenog. jun 2005. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338.292 - . Naime. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti. Zakona o parničnom postupku. odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. aprila 2005. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja. Prema članu 338. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. Dakle. tač. godine. U zapisniku sa ročišta od 9. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. Zakona o parničnom postupku. a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti. stav 2. pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. i 12. to može biti raz. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu. a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. godine) 441. Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva.

o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune. Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti.50 dinara.293 - . Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi. kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15. stav 2. Prema tome. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka.300. stav 3.324. a prema odredbi člana 312. stav 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. sa zateznom kamatom. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio.30 dinara. drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka.PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15. Pž. tuženi. Pored ostalog. Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8. Prema odredbi člana 475. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. 6745/06 od 23. tačka 8. pa je u takvoj situaciji. ranije važećeg Zakona). na ime glavnog duga. U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. jer u sporu male vrednosti na ročište .741. i to izvode realizovanih stavki.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni. kao i za troškove izvršenja od 4. godine uplatio iznos od 4. stav 2. broj 125/2004). prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476. juna 2006. broj 125/2004). U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. Zakona o parničnom postupku (član 475. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. koji sprečava izvršenje.00 dinara. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". nisu isticane tokom prvostepenog postupka. Zakona o obligacionim odnosima. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.86 dinara. tačka 8. stav 2. godine) 442. doneta je presuda zbog izostanka.892.08.746.2006.

ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir.01. Zakona o parničnom postupku (član 476. Pž. kao i parnični troškovi. Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi. jer dokazi koje je tužilac podneo . Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu. uredno pozvani tuženi . radnja tuženog nije postojala. 7567/10 od 03.06. stav 2.zaista i izvršena. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja. i 10. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana . Zakona o parničnom postupku.12. Imajući u vidu takvo stanje stvari.294 - . koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog. kada su ispostavljeni računi. Zakona o parničnom postupku . 8. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 2. to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl.bez uticaja su na drugačiju odluku. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj.vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. godine) . Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima. jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom.računi kao verodostojne i jednostrane isprave. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. to se stoga dugovana kamata.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. Pž. pravilno primenivši član 475. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi. ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom.2010.2011. godine) 443. S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga. ukoliko ne čine glavni zahtev. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku. Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . obavljao određenu delatnost. ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. te da u spornom periodu. 10161/11 od 21. godine. stav 1.2010. s obzirom na odredbu iz člana 29. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja. Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev. pored toga što je privremeno odjavio radnju. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

G. 6822/05 od 12. a uredno je pozvan. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24. stav 1. Članom 475. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca. godine) 445.. Shodno iznetom. februara 2005. Ali. smatraće se da je povukao tužbu. Činjenica da je stavom 2. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. podneli tužbu. Zakona o parničnom postupku. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24. stav 1. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu... Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24. konstatovano je da se tužba smatra povučenom. godine pozvan advokat M. februara 2005.295 - . stav 1. Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. Nepravilna primena odredbe člana 475. pa je na osnovu odredbe člana 475.K. godine nije dozvolio advokatu D. Pž. godine. koji se nalaze u spisima predmeta. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom.2005. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu. februara 2005. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475. Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. i D. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. na koje je uredno pozvan. jer je na isto pristupio bez punomoćja. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe. U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište.06. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi.S. jer tužilac nije uredno pozvan. Zakona o parničnom postupku. ili sa kog docnijeg ročišta. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. zastupanje tužioca na tom ročištu.G. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga. a ne i na punomoćje. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu.K. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište.PARNIČNI POSTUPAK 444. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom..

PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475.2011. Pri izričitim odredbama člana 475. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2010. i 14.09. godine) . a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca . što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona.nije dostavio dokaze za svoje navode. Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. bez obzira što odredbama člana 476. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. Zakona o parničnom postupku. godine) 446. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2. Iz navedenih razloga. tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca.prema stanju u spisima . ne pristupi na ročište. stav 1. Pž. već se samo pojavljuje kao suvišna. 28/11 od 27. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja. Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. Gž. Naime. (Iz presude Višeg suda u Valjevu. i 7. stav 1. koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda.01. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na opravdanost razloga izostanka.2006. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva. svojim odsustvom sa ročišta. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet).296 - . bez obzira na opravdanost razloga. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima. 2324/2010 od 13.11.05. pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi.član 476. tuženi . godine) 447. Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom. bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. i 25. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. istog člana. U konkretnom slučaju. U konkretnom slučaju. ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona.

time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika. Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476. stav 2. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Gž. Dakle. ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. stav 2. Zakona o parničnom postupku . te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost. što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu. 599/2010 od 19. i da se radi o sporu male vrednosti.PARNIČNI POSTUPAK 448. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. stav 1. godine) 449. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama.član 476.297 - . Zakona o parničnom postupku. već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. istog). doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . Međutim. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta). Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan. zakona. prilikom donošenja ove vrste presude. tačka 12. da je tuženi prethodno osporio tužbe. Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . Prilikom donošenja presude zbog izostanka. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. istog zakona.05. a uredno je pozvan. u stavu 2. Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio . to znači da je obaveza prvostepenog suda da. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. stav 1.2010. te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka.član 476. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan). Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude. što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. stav 1. Odredbom člana 476.

298 - .2005.06. Zakona o parničnom postupku. jer je istovremeno odredbama člana 478. Dakle. stav 1.06. Bez obzira što odredbama člana 476. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. onda se presuda na osnovu člana 476. godine) 451. stav 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. Kako se objašnjava stav 2. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti. godine) 450. odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti. i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476. člana 476. Zakona o parničnom postupku.2005. i 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zakona o parničnom postupku. u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. stav 1. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. stav 1. dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? . pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. i 20. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka.

2005. kao i dokaze iznete u dotadašnjem toku postupka. Pored navedenog. Ceneći da su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka usled izostanka tuženog sa ročišta za glavnu raspravu a na osnovu člana 476. 2. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. stav 1. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. istog zakona. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. aprila 2005. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Obrazloženje navedene presude. koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Sud je odredio izvršenje po navedenom predlogu poverioca – tužioca. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište. sud pri donošenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuženog. Članom 476. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet. stav 2. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga.PARNIČNI POSTUPAK Odredba člana 476. i 3. istog člana. Zakona o parničnom postupku je jasna.299 - . stav 1. a u vezi člana 490. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti. prema stanju u spisima . odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12. a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje. godine) 452. i 20. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. iznoseći i razloge za isto osporavanje. ne sadrži razloge za odlučivanje kao u navedenoj presudi.06. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča. stav 1. Na osnovu člana 54. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine ostao pri tužbi i zahtevu. osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog.

stav 1. Zakona o parničnom postupku. Prema odredbama Zakona o parničnom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadašnjem toku postupka. 7429/05 od 30. pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tužbe i dokaza dostavljenim uz nju. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. postavlja se pitanje forme i sadržine zapisnika koji se sastavlja na ovom ročištu? Da li sud donosi rešenje o održavanju ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti u odsutnosti uredno pozvanog tuženog.11. stekli su se uslovi za donošenje presude zbog izostanka iz člana 476. ceneći pri tom shodno iznetom u pogledu tužbenog zahteva da li su činjenice na kojima se isti zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama. a uredno je pozvan. u skladu sa raspravnim načelom kao opštim principom parničnog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno.PARNIČNI POSTUPAK tuženi je podneo prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tužioca iznoseći razloge osporavanja istog. godine) 453. godine) 454. U pogledu urednosti pozivanja tuženog nesporno je da je tuženi uredno pozvan. da li se izvode dokazi čitanjem isprava u spisu predmeta. te da li . ali ceneći i navode tuženog iznete u toku postupka do donošenja presude zbog izostanka. Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi iz člana 476. Ako punomoćnik uredno pozvanog tuženog na ročište pristupi bez urednog punomoćja usled čega mu bude uskraćeno zastupanje.2006. Pž. Novi zakon predviđa da se presuda može doneti u slučaju izostanka tuženog sa kog docnijeg ročišta i kada se tuženi već upustio u raspravljanje. Pž. Iz obrazloženja: Prema odredbama člana 476.2005. jer su posledice u toj situaciji iste kao da tuženi nije pristupio na to ročište. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. stav 1.04. Samo na takav način sud strankama pruža zakonitu jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava u smislu člana 2. Zakona o parničnom postupku. Kako je na ročište za tuženog pristupio punomoćnik koji nije imao uredno punomoćje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na ročište ispunjeni uslovi iz člana 476. Zakona o parničnom postupku presuda zbog izostanka može se doneti ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. Sankcija za tuženikovo izostajanje ne može biti donošenje odluke kojom se neće ceniti njegovi navodi. Navedeni prigovor sud nije cenio pri donošenju presude zbog izostanka.300 - . Prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku presuda zbog izostanka se donosila isključivo ako se tuženi nije na bilo koji način upustio u raspravljanje. već je sankcija u činjenici da će se zaključiti glavna rasprava pa će on time biti onemogućen da ističe nove navode i dostavlja dokaze. ali je nesumnjivo zbog opšteg raspravnog načela koje važi i u ovoj situaciji pri donošenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tuženi već upustio u raspravljanje sud dužan da ceni i navode tuženog iznete u dotadašnjem toku postupka. 3278/06 od 12. Odluka će se međutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka na prvom ročištu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti.

Nije od značaja činjenica da li se tuženi već upustio u raspravljanje. Zakona o parničnom postupku. Sud ceni da li je tužbeni zahtev u suprotnosti sa navedenim dokazima i sa opšte poznatim činjenicama i u zavisnosti od ove ocene doneće presudu zbog izostanka kojom usvaja ili odbija tuženi zahtev. a na drugo ročište za glavnu rasp