P. 1
3.2.1. PARNICNI POSTUPAK

3.2.1. PARNICNI POSTUPAK

|Views: 125|Likes:
Published by Dusko011_77

More info:

Published by: Dusko011_77 on Jun 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/23/2013

pdf

text

original

PARNIČNI POSTUPAK

3.2. GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
3.2.1. PARNIČNI POSTUPAK

-1-

PARNIČNI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (Član 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuženog o postojanju protivpotraživanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odlučuje, a u protivnom samo pozivanje tuženog na postojanje protivpotraživanja bez značaja je za presuđenje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tužiočev zahtev da se tuženi obaveže na izmirenje novčane obaveze na ime neplaćene cene uglja koju je tužilac tuženom isporučio. U toku postupka tuženi je osporavao da je navedeni ugalj čija se naplata cene tužbom traži primio od tužioca. Prvostepeni sud je navedene sporne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrđivao saslušanjem svedoka, pa je utvrdio da je tužilac tuženom isporučio ugalj čiju naplatu cene traži, čime je tužilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tuženi je osporavao i visinu tužiočevog potraživanja, navodeći i ukazujući da on ima protivpotraživanje prema tužiocu i to u većem iznosu od onoga koji je tužilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraživanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odluči. Naime, sud shodno članu 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tuženi svoje potraživanje prema tužiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu, sud ima obavezu da u smislu člana 342. stav 3. Zakona o parničnom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiču glavne stvari i sporednih tražbina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tuženi pored navoda da ima protivpotraživanje prema tužiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtužbe, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi žalbeni navodi tuženog neosnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu člana 3. stav 3. novog Zakona o parničnom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog člana (načelo dispozicije, kao procesno načelo), ili se ovo ograničenje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po službenoj dužnosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud neće doneti presudu na osnovu
-2-

PARNIČNI POSTUPAK priznanja, propuštanja ili odricanja, neće zaključiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju činjenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, može narediti da se dokazuju činjenice koje između stranaka nisu sporne. Prema članu 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograničenje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Veštačenje iz drugog postupka može se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izričitu saglasnost stranaka. Iz obrazloženja: Prema odredbama Zakona o parničnom postupku i njegovim opštim načelima, sud je dužan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinačno kao i sve zajedno, ali se iz same činjenice da se postupak vodi između tačno opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnične stranke izričito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonomičnosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogrešio je prvostepeni sud, čineći apsolutno bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku kada je prihvatio kao tačnu i utvrđenu činjenicu iz nalaza komisije veštaka određenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razrešenje odnosa među parničnim strankama u ovom sporu, rešavajući time prethodno pitanje na navedeni način. Sud je ovlašćen da prethodno pitanje samostalno reši sa dejstvom navedenog rešenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrđenje određenih činjenica, za utvrđenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvrši njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom slučaju nalaz komisije veštaka mogu se ceniti samo uz izričitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraćena joj je mogućnost raspravljanja pred sudom, čime je povređeno načelo obostranog saslušanja (načelo kontradiktornosti), i načinjena apsolutno bitna povreda postupka iz član 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tužioca, prema stanju u spisima tuženi je podneo prigovor kojim je isto rešenje osporio u celosti, dostavljajući u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvršenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tužiocu uz poziv za ročište dostavljeno rešenje i prigovor, a u
-3-

PARNIČNI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tužilac navodi da mu je propuštanjem dostave navedenih priloga uskraćena mogućnost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom pečatu za prigovor tuženog - izvršnog dužnika naznačeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno veći broj združenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tužiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tuženi za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tužbenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donošenju pobijane presude, to su osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćena mogućnost raspravljanja propuštanjem suda pri dostavi dokaza tuženog, čime je povređeno i raspravno načelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrđenja spornih relevantnih činjenica. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi tuženog - da je sud bio dužan da mu naloži da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donošenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi određene navode u parničnom postupku dužna je da sudu predloži ili dostavi dokaze za te svoje navode - član 220. i 223. Zakona o parničnom postupku. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože sve dokaze kojima se utvrđuju te činjenice član 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Sud utvrđuje relevantne činjenice isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza - član 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlašćen da nalaže strankama dostavljanje određenog dokaza, već je to obaveza samih stranaka. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi radi utvrđivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloženja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parničnom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parničnom postupku, to je shodno izmenama koje u parnični postupak unosi novi zakon, na strankama isključivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parničnog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNIČNI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud više nije dužan po službenoj dužnosti da utvrđuje materijalnu istinu određujući izvođenje i dokaza koje stranke nisu predložile, a koje sam smatra za potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji će se izvesti kreće u okviru predloženih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajući u vidu nastavak ovog postupka po označenim odredbama novog Zakona o parničnom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeđeno izvođenje novog veštačenja na sve sporne okolnosti, a sam punomoćnik tužioca je izjavio da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da predlaže donošenje odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedeno postupanje punomoćnika tretirao kao odustajanje od ranije predloženih dokaza izvođenja novog veštačenja i odluku doneo ocenom raspoloživih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi žalbeni navodi tužioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovođenjem novog veštačenja na sporne okolnosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrđivanja bitnih činjenica sud se kreće u granicama predloženih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predložile stranke, jer nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud će izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predložile. Iz obrazloženja: Neosnovano se u žalbi navodi da je sud bio dužan da utvrđuje i činjenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predložile dokaze za utvrđivanje istih, jer je prema članu 7. Zakona o parničnom postupku sud dužan da izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u žalbi navodi tuženi da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predložio. Odredbama člana 7. Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine napušteno je načelo materijalne istine u kome je sud sve činjenice morao da utvrđuje izvođenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predložile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnični sud ovlašćen, imajući u vidu odredbe iz člana 7. novog Zakona o parničnom postupku, da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, van izuzetka iz stava 3. ovog člana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlašćen izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje, kako je to bilo propisano u članu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste – na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlašćenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izričitu normu na kojoj se temeljilo ovlašćenje za primenu istražnog načela, iz člana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a stavom 2. istog člana je predviđeno da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog člana 7. Zakona o parničnom postupku direktno ukazuje na prednost načela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dužnosti stranke da se angažuje u postupku, da iznese činjenice i predloži dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda više nije propisana kao njegova dužnost. Bitne činjenice za odluku o osnovanosti zahteva utvrđuje sam sud i to imajući u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to činjenice neophodne za utvrđenje da bi se pravilno odlučilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dužnosti stranaka da iznesu i same sve činjenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud će shodno članu 299. Zakona o parničnom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se dopune označena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopšte da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Odredba člana 299. Zakona o parničnom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. člana 7. istog Zakona. Sud može shodno članu 245. stav 3. Zakona o parničnom postupku izvesti dokaz suočenjem svedoka čiji se iskazi razlikuju o bitnim činjenicama. Sud će određene činjenice i određene dokaze utvrđivati po službenoj dužnosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je uloga suda upravo da spreči ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj će sud moći da postupa takođe po službenoj dužnosti je situacija kada je posebnim propisima to predviđeno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlašćenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne može, bez predloga stranaka, po službenoj dužnosti odrediti izvođenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predviđeno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih činjenica zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloženja: Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tuženi protivtužbu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuženog, sa zahtevom za naknadu štete prouzrokovane upravo isporukom robe po računu br. 1245 u odnosu na koga je tužba povučena od strane tužioca, zahtev protivtužbe nije u direktnoj vezi sa tužbenim zahtevom (posle povlačenja dela tužbe koji se odnosio na sporni račun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tužba podneta kao kompenzaciona, nije nužno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtužbi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno našao da zahtev iz protivtužbe nije u vezi sa tužbenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 192. Zakona o parničnom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtužbi, jer bi to značajno produžilo okončanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvršenoj reklamaciji primljene robe, tuženi ni-6-

10. i to jedan koji je priložio sam tuženi od 30.05. Zakona o parničnom postupku (član 8.da li je Aneks ugovora od 17. godine) -7- . godine te da tuženi prihvata nastale troškove za produkciju u iznosu od 200. godine. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 481.konvertovana u EUR iznosi 77. jer ni jedan od nalaza i mišljenja sudskih veštaka koji su priloženi u spisima predmeta nije urađen u ovom postupku. 1245 su otklonjeni povlačenjem tužbe u odnosu na isti. S obzirom da je tuženi osporio potpis na Aneksu ugovora. Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku moguće je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnične stranke.2001.PARNIČNI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tužbeni zahtev. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog. Utvrđujući tu spornu činjenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih veštaka grafološke struke.05. godine. a što predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tužioca u prvostepenom postupku. godine.10. nalazeći da je isti stručan i u svemu sačinjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga što nije data saglasnost tuženog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku.00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24. te da tužilac sa 4. kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.08. U vezi reklamacije robe po drugim računima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuženog pri prijemu robe.2002. ali tuženi ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tužiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upućena – izvršena tužiocu na drugi način a u skladu sa čl. koja . prvostepeni sud je prihvatio nalaz veštaka dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. 6383/11(1) od 07.2007.neophodno bi bilo izvesti dokaz superveštačenjem. i ranije važećeg Zakona) odn. i nalaz i mišljenje imenovanog sudskog veštaka grafološke struke dat u postupku pred Okružnim sudom u Beogradu. godine. imajući u vidu oprečne stavove u pogledu spornog potpisa. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna činjenica . godine) 10.02. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (šesta nedelja) dobija iznos od 384.10. Pž. nedelju snimanja.2011. Zakona o obligacionim odnosima. Prema sadržini priloženog Aneksa ugovora je utvrđeno da je on sačinjen između istih stranaka dana 22.2001.1. Kako je o isplati četvrte rate na ime snimanja po zaključenom ugovoru pravnosnažno presuđeno presudom Višeg trgovinskog suda od 16.034. i 482. 10865/06 od 23. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako što je našao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuženom a tuženi isti nije dokazao i doneo odluku.000. godine zaista i potpisan. a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlašćenog lica tuženog. u sklopu svih drugih dokaza zajedno. kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje. a njegova ocena vrši se u skladu sa članom 8. Navodi u pogledu osporavanja računa br. a koji je ključna bitna činjenica za dalje raspravljanje o postavljenom tužbenom zahtevu.00 DEM a da su rokovi za plaćanje određeni zaključno sa 26. Kod takvog stanja stvari.2001.12.2005.000. prvostepeni sud je pristupio utvrđenju bitne činjenice. to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6.2001. Čak i da jeste . a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti.

tužilac je predložio da sud odredi privremenu meru. to bi značilo da to odlučivanje i nije u nadležnosti suda. primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ . da odlučuje suvereno i samostalno. samostalno i suvereno. proceduralno je uslovljeno zaključenjem bilateralnog sporazuma između naše zemlje i odnosne države. pa i Ministarstvu trgovine i usluga . Međutim. tačka 1. dakle odlučujući o zahtevima za utvrđenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica. kada ima osnovanu sumnju da je izvršena povreda prava. stav 1.Međunarodni ugovori". ponavlja i u žalbi. izvrši oduzimanje predmeta.2011. Isti stav . -8- . kada bi sud bio dužan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku. U suštini. Pž. uključujući i odlučivanje o privremenim merama. te da donese odluku o takvom predlogu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. što predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parničnog postupka iz člana 215.članice SFRJ. Pisani dokaz predstavlja akt tržišne inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine. kao i druge izvedene dokaze. Tačno je da su odredbama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine pojedina ovlašćenja u vezi sa zaštitom ovih prava data i organima uprave. 6/2002). Inspekcija ima ovlašćenje da. 14767/10 od 10. kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i ustanoviti državna tela koja će po takvim zahtevima postupati. Saglasno tome. Zakona o parničnom postupku. Nije predložio druge dokaze radi utvrđivanja činjenica bitnih za utvrđivanje ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere.Odeljenju tržišne inspekcije. br. da o tome obavesti nosioca prava. iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne sužava njegova ovlašćenja kao organa koji je po zakonu ovlašćen da postupa u predmetima građanskopravne zaštite prava na industrijski dizajn.član 7.01. na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na predlog stranaka. godine) 12.PARNIČNI POSTUPAK 11. kao i lice od koga je roba oduzeta. već organa uprave. Iz obrazloženja: Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice . odluke suda. Zakona o parničnom postupku. Odlučivanje suda o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca sa sedištem na teritoriji bivše republike . koji parnični sud ocenjuje slobodno.da je za određivanje privremene mere dovoljan uslov to što je tržišna inspekcija izvršila isključenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava. a kao dokaz je priložio odluku tržišne inspekcije donetu u vršenju njenih ovlašćenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. Privredni apelacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera isključenjem navedenih proizvoda iz prometa.

Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. koja su tela države nadležna. stekli bi se proceduralni uslovi za odlučivanje suda po spornom zahtevu. decembra 2004. našao da se nisu stekli uslovi za donošenje odluke od strane suda povodom zahteva tužioca u ovoj parnici. godine i da pri navedenom ministarstvu još uvek nije formirano radno telo koje bi rešavalo po navedenim zahtevima. Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. Neosnovani su žalbeni navodi da je sud morao odbaciti tužbu i da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje sa navedenom sadržinom kao i o preuranjenosti iste. tačka 1.. niti je navedeno ministarstvo odredilo izvršne organe ili druge za sprovođenje svojih odluka. a sve shodno članu 4. Tužilac je strano pravno lice sa sedištem na teritoriji jedne od republike . odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odlučivanja od strane nadležnih tela. 6029/04 od 29. 8799/05 od 7. utvrdio sve navedene sporne i relevantne činjenice.11. Navedeno iz razloga što tek ukoliko bi zahtev tužioca bio osporen. utvrđujući da je tužilac podneo zahtev za vraćanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava. od koga će zavisiti dalji tok ovog postupka. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zaključenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadležno za odlučivanje po zahtevu pravnih lica. septembra 2002. godine) 13. osporilo zahtev tužioca. kao i koji je ishod navedene procedure. imajući u vidu navedene utvrđene činjenice. prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku po nalozima Višeg trgovinskog suda. da li je tužilac podneo takav zahtev nadležnim telima i da li je po istom sprovedena procedura. Zakona o parničnom postupku prekinuo postupak do okončanja postupka odnosno procedure po zahtevu tužioca Savetu ministara SCG. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu. predmet tužbenog zahteva je utvrđenje tužiočevog prava vlasništva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedište tuženog i koji je prilikom osnivanja tuženog unet kao osnivački ulog tuženog preduzeća. Pravilno je prvostepeni sud. navodeći da je sporni odnos potrebno rešiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zaključenim između bivših republika SFRJ kao država sukcesora. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev bio usvojen. -9- . a tuženi je kao pravno lice osnovano od bivše poslovne jedinice pravnog prethodnika tužioca sa sedištem u Republici S. jer se iz navedenih razloga okončanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera. odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tužioca. shodno uputstvu o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2.bivše članice SFRJ. stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tužioca donese odgovarajuća odluka.. U navedenom rešenju ukazano je da prema stanovištu Višeg trgovinskog suda sudska nadležnost nije isključena. Pravilno postupajući. kao i činjenicu da o zahtevu tužioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tužbe nije doneta odgovarajuća odluka. pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okončanja navedenog postupka. što sve ukazuje da je zaključenje bilateralnog sporazuma i sprovođenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrđenje prava svojine. pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu člana 215. stav 1.2005.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. a to su da li je došlo do zaključenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odlučivanja po zahtevima predviđena navedenim sporazumom. U ponovnom postupku sud je utvrđivao relevantne činjenice za rešenje spora. već je uslovljena sprovođenjem postupka u skladu sa zaključenim bilateralnim sporazumom.

januara 2005. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog značaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnažnom presudom Okružnog suda u B.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Činjenica je da je Agencija za privatizaciju. II 619/05 od 20. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (sada član 12. To bi značilo da je otuđenje imovine koje je predmet rasprave izvršeno zaključenjem ugovora bez odgovarajuće odluke nadležnih organa. U.01.. godine) 14.09. Ukoliko je upravni akt konačan i pravosnažan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnični sud mora to uzeti u obzir pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu.10 - .2002. godine poništena je odluka Saveta fakulteta. Vezanost parničnog suda proizlazi iz člana 11.7. U ovom slučaju parnični sud nema ovlašćenje da prethodno pitanje sam (drukčije) rešava. Pravosnažnom presudom Okružnog suda u B.. već isključivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. s obzirom da odluka od prejudicijelnog značaja već postoji i da kao pravosnažna ima snagu zakonske istine. onda se to mora uzeti u obzir.2005.. zato što je otpao osnov za davanje otkaza. bez mogućnosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parničnog suda. potvrđuje Savet fakulteta svojom odlukom od 14. godine. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od značaja za parnični sud (koji kao što je istaknuto ne može da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). Parnični sud nema ovlašćenja da prethodno pitanje sam rešava ako je o njemu pravnosnažno odlučio redovni sud u upravnom sporu. januara 2005. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. o čijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadržine i nadležnosti određenog organa za njegovo donošenje kao i u pogledu zakonitosti istog. godine) . Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konačna odluka izbornog veća M.4. godine donelo odluku o neizboru tužioca u zvanje redovnog profesora. fakulteta na sednici od 26. Rev. Odlukom suda iz upravnog spora parnični sud je vezan. čime je odluka izbornog veća izgubila svojstvo konačnosti... 13222/05 od 16.. 1041/2003 od 7. Zakona o preduzećima. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništen otkaz ugovora o radu i kada je tužilac reintegrisan u radni odnos.2004. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora. posle otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem donela rešenje kojim je poništila spornu odluku tužioca od 27. godine.) na osnovu tumačenja a contrario (parnični sud je ovlašćen da rešava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadležnog organa). Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je izborno veće M. a ne sam ceniti u parničnom postupku pravilnost navedenog rešenja. fakulteta od 28.6. godine.2003. predviđene članom 398a.2002. godine konačno i pravosnažno. bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku između sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poništen upravni akt. u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je poništena odluka tužioca od 27... Stoga ako je pravosnažno navedenim rešenjem poništena odluka tužioca o prodaji spornih nepokretnosti.6. stav 2.2006. Imajući u vidu izloženo. To rešenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt. ne može raspravljati u parničnom postupku.

a kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu između dva privredna subjekta u vezi prava korišćenja objekta trafo stanice sa kat. saglasno čl." A. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Iz obrazloženja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donoseći pobijanu odluku jer je tužilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaćenih dnevnica i od tužene potražuje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog učestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999.S.godine. već u upravnu nadležnost zbog čega je tužba i odbačena..1.st.. koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora. pošto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost.17.Ispitujući po službenoj dužnosti svoju stvarnu nadležnost. u svojini Republike Srbije (državnoj svojini) a na korišćenju EPS Beograd. a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzeća koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata. sa pripadajućim zemljištem na kat. Kada je reč o međusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadležan da postupa Privredni sud. .b. ZPP) 15. niti on priloži dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu.a Zakona o sudovima.parceli 2150/1 KO S. pa proizilazi da je reč o međusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti. kao osnovnog sredstva koji služi obavljanju privredne delatnosti prvotužioca kao privrednog subjekta. JKP Elektroistok. a ako to ne učini da je tužilac prvog reda ovlašćen da na osnovu prvostepene presude izvrši odgovarajući upis u zemljišnim knjigama kod prvostepenog suda.798/10 od 25. godine) 16.2010.ZPP. shodno ovlašćenju iz čl.st. jer je sud apsolutno nenadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari.parcelom na kojoj se objekat nalazi. Iz obrazloženja: Tužbom u ovom sporu tužioci su tražili da se prema tuženom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S. što je tuženi dužan da prizna i dozvoli zemljišno knjižni upis.11 - . I po stavu Višeg suda u Užicu navedeni spor proističe iz ugovornog odnosa privrednih subjekata. Naime. odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe člana 16. O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odlučuje se u upravnom postupku.5. ukoliko u upravnom postupku nije utvrđeno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica.1. JP "Elektromreža Srbije" Beograd i preduzeća "V.br.PARNIČNI POSTUPAK ZAJEDNIČKE ODREDBE (Član 15 . zbog čega je u ovom sporu nadležan da postupa Privredni sud.15.D.ZPP. S. prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadležan da postupak Privredni sud.25.

to je pravilno prvostepeni sud našao da za rešenje navedenog spora po tužbi tužioca protiv tuženog – fizičkog lica trgovinski sud nije nadležan.pravnog lica i tuženih običnih – prostih suparničara. u prvom i trećem stavu izreke kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu u odnosu na prvotuženog i o zahtevu po protivtužbi prvotuženog u odnosu na tužioca. Iz obrazloženja: Presudom drugostepenog suda odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u N. Time je pravosnažno presuđen navedeni spor u odnosu na prvotuženog i to kako po zahtevu tužioca koji se odnosi na prvotuženog. pa se stoga pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnažnosti rešenja o oglašavanju nenadležnim ustupio Opštinskom sudu u N. u kom slučaju bi se radilo o sporu za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. te stoga navedeno fizičko lice koje više nije u odnosu suparničarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadležnost trgovinskog suda). što dovodi do nemogućnosti zadržavanja stvarne nadležnosti trgovinskog suda za fizičko lice. a drugi – fizičko lice. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. 9098/05 od 23.12 - .. jer se ne radi o sporu iz člana 15. godine) 18. osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. Zakona o sudovima. po službenoj dužnosti. odlučuje se u upravnom postupku.09. od kojih je jedan pravno lice. Tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu.12. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije. . postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. doneto izvršno rešenje kojim se utvrđuje njegovo pravo na isplatu dnevnica.2005.2010. tako i po protivtužbi prvotuženog. Ako je spor između tužioca . niti dokaze da mu tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskraćuje isplatu u celini ili delimično. a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuženog. godine) 17. prestao je i odnos suparničarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadležnost trgovinskog suda za fizičko lice. Po pravosnažnom okončanju navedenog spora između označenih stranaka koje su pravna lica. a pravosnažno je okončan u odnosu na prvotuženog. 1198/2010 od 21. između ostalih i za naknadu dnevnica. kao nerešen je ostao spor po tužbi tužioca u odnosu na drugotuženog koji je fizičko lice. Kako je u ponovnom postupku.. oglasiće se nenadležnim. a prema odredbama pomenutog Pravilnika.br.PARNIČNI POSTUPAK U smislu člana 1. kao stvarno i mesno nadležnom za rešavanje ovog spora. Sud tokom celog postupka.ZPP redovni sudovi raspravljaju između ostalog u imovinsko pravnim sporovima. o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku. po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuženog presudom Višeg trgovinskog suda. nego neki drugi domaći organ. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. pravnosnažno okončan samo u odnosu na pravno lice. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost...

04. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovom sporu. Pomenutim Zakonom predviđeno je da Republički geodetski zavod. već u nadležnost upravnog organa. (Iz rešenja Višeg suda u Užicu. i član 280. Kada u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud. odluči o zahtevu za povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije. jer da propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. 555/2010 od 13.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se rešenjem oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u sporu po tužbi tužioca protiv tuženog – nadležnog Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda. koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba člana 279. nego neki drugi domaći organ. pazeći po službenoj dužnosti (u smislu člana 16. uređuju se pravila postupka za pružanje sudske zaštite po kojima se i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. prvostepeni sud je utvrdio da je za rešavanje o tužbenom zahtevu nadležan da postupa upravni organ u upravnom postupku. Zakona o parničnom postupku. po službenoj dužnosti. Propuštanje nadležne filijale Narodne banke da. Zakona o parničnom postupku. radnih. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadležnost. godine) 19. tužbenim zahtevom se ne traži činidba na koju sud može da obaveže tuženog.2010. Prvostepeni sud je stoga pravilno odlučio pobijanim rešenjem... ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti navedenog organa. oglasiće se nenadležnim. a ne sud. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. Izjavljenom žalbom tužioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita zašto je Služba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tužioca za omeđavanje njegove parcele. Iz spisa predmeta kao i .13 - . U konkretnom slučaju. kao državni organ. istim ukinuo sve sprovedene radnje a tužba je odbačena.saglasno odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka. Sud tokom celog postupka. stav 1. pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obaveže drugi nadležni organ da izvrši svoju zakonsku dužnost i obavezu. shodno članu 1. Žalba tužioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za rešavanje po tužbenom zahtevu nadležan upravni organ u upravnom postupku. a ne sud . već daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku podnošenjem žalbe zbog "ćutanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. osnivanja i obnove katastra nepokretnosti rešava u upravnom postupku u prvom stepenu. tačka 1. Zakona o parničnom postupku) i razmatrajući da li rešavanje predmetnog spora spada u sudsku nadležnost. Gž. u vršenju javnih ovlašćenja u upravnim poslovima državnog premera. u vršenju poverenih javnih ovlašćenja. pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost. Naime. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. porodičnih. a o tome se odlučuje u upravnom postupku. Naime. privrednih. već omeđavanje katastarske parcele uz poštovanje površine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice.

našao da nije nadležan za odlučivanje u ovome sporu. proizlazi kao logična posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. stvarna nadležnost Narodne banke za odlučivanje o ovoj vrsti tužiočevih prava ustanovljena je saglasno članu 17. na ostvarivanje prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kao i na druge mere podsticaja izvoza.14 - . stav 2. Neosnovan je navod žalioca da iz činjenice što Narodna banka Jugoslavije nije državni organ. a to znači da i tužilac.500. stav 2. te da je tužiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju. Iz sadržine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja. Osim ustanovljavanja samog prava na povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina. koje je tužilac ostvario tokom 2002. iz čega dalje proizlazi da je u vršenju istih ona bila dužna da u smislu odredbe člana 2. Nasuprot žalbenim navodima. navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju. da je drugotuženi propustio da donese bilo kakvo rešenje po podnetom zahtevu. te da je istom ustanovljeno pravo preduzeća i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja.PARNIČNI POSTUPAK navoda žalioca. propisan Odlukom o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. Stoga je u vršenju ovlašćenja poverenih navedenom odlukom. Naime. Zakona o parničnom postupku. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu. što je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tužbe. dok je u članu 12. Istovremeno u stavu 3. Narodna banka Jugoslavije bila dužna da postupa po pravilima Zakona o opštem upravnom postupku. iz sadržine Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlašćenja iz člana 61. Iz sadržine postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa. Iz navedenog proizlazi dakle. postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. godine) . može izjaviti žalba Narodnoj banci Jugoslavije. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Činjenica na koju se žalbom ukazuje. stav 2. pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o opštem upravnom postupku.03. godine. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. kao podnosilac zahteva za ostvarenje određenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. Zakona o opštem upravnom postupku izjavi žalbu drugostepenom organu iz člana 12. propuštanje drugotuženog da po zahtevu tužioca donese pozitivno ili negativno rešenje. i 2003. pod uslovima propisanim tom odlukom. imalo za posledicu tužiočevo pravo da u smislu odredbe člana 208. Odluke o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama za podsticaj izvoza. nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zaštitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. čije je rešavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadležnost ne suda nego drugog domaćeg organa. nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 876. a na osnovu prava na podsticaj izvoza. 1763/05 od 24. Dakle. Pž. propuštanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlašćenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadležnosti u parničnom postupku. navedenog člana. da je u konkretnom slučaju.78 dinara.2005. ne može dovesti do promene zakonom ustanovljene nadležnosti određenog organa a u pogledu odlučivanja o nekom pitanju. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva. predstavlja zahtev za vraćanje 1% vrednosti izvršenog spoljnotrgovinskog posla. propisano je da se protiv rešenja iz stava 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. propisano da će nadležna Filijala NBJ rešenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzeće ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. pa je u članu 11.

godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaćenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje. da utvrđuje postojanje i visinu ove obaveze. nego drugi organ odnosno javno preduzeće u obimu poverenih mu javnih ovlašćenja. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu člana 84. a rešenje tog preduzeća kao upravni akt kojim se utvrđuje obaveza plaćanja naknade za odvodnjavanje. u konkretnom slučaju radi se o naplati naknade kao obavezne dažbine.15 - . marta 2003. radi se o pravnoj stvari za čije je utvrđivanje nadležan subjekt određen posebnim zakonom. 100. te rešenje pod istim brojem od 7. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u Z. godini. Iz navedenog proizlazi da za utvrđivanje kako postojanja same obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje. a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzeća – ovde tužioca. . to nije bilo mesta donošenju gore navedenih rešenja. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadležnosti suda za sprovođenje izvršenja nego nadležnosti suda za meritorno presuđenje u parničnom postupku.. Zakona o sudovima (odnosno člana 21. Zakona o uređenju sudova). Zakona o parničnom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. a po osnovu rešenja tužioca broj 02072008 od 10. godine. čl. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. aprila 2004. Ovo stoga što je članom 99. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju za utvrđivanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadležan sud. stav 1. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja činjenica što je po osnovu tužiočevog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave doneto rešenje Iv. broj 832/04 od 20. Ovo stoga što pogrešan uput suda ne može menjati apsolutnu nadležnost suda. Čitanjem navedenog rešenja utvrđuje se da je isto doneto na osnovu člana 5. a u cilju olakšavanja ostvarenja njegovih prava. stav 2. godine. oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. a saglasno članu 18. Zakona o vodama. i 107. Navedeno rešenje tužilac je doneo u vršenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlašćenja. već je za to nadležan drugi organ . Zakona o vodama. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz više vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod. Naime. Zakona o opštem upravnom postupku u vezi člana 96. te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz člana 96. Zakona o opštem upravnom postupku. nije nadležan sud u smislu odredaba članova 12. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno zaključio da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud nego drugi domaći organ. tako i njene visine. te člana 15. te da je na osnovu pravilne primene odredbe člana 16. Trgovinski sud nije nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu za plaćanje naknade za odvodnjavanje. a ne o naknadi koja se plaća za izvršenu uslugu. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isplata godišnjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. kojim je konstatovano da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. a u skladu sa članom 99. iz čega bi proizlazilo da tužilac ukazuje da je za sprovođenje prinudne naplate nadležan sud. juna 2004. Zakona o vodama..javno vodoprivredno preduzeće u okviru javnih ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. radi pravne pouke tužioca. ovaj sud kao drugostepeni daće sledeće pravno mišljenje. Naprotiv. 101. godine. Zakona o uređenju sudova). tj. Sud je cenio žalbene navode o tome da je počev od 2001. godinu.PARNIČNI POSTUPAK 20. stav 3. predstavlja izvršnu ispravu za čije izvršenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. a u smislu člana 18. pa je tužbu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje.

stečaju i likvidaciji uputi na parnicu stečajnog dužnika radi utvrđenja da ne postoji prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz člana 84. stav 2. Iz obrazloženja: "U konkretnom slučaju pogrešilo je stečajno veće kada je na parnicu uputilo tužioca kao stečajnog poverioca koji je za prijavljeno potraživanje imao izvršnu ispravu. preinačeno ili na drugi način stavljeno van snage. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 1. Izvršno rešenje tužioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvršnu ispravu. utvrđuje se u sudskom postupku pred mesno nadležnim trgovinskim sudom. stav 2. a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zakona o prinudnom poravnanju. Ovo stoga što za ovu vrstu izvršenja nije propisana nadležnost trgovinskog suda. ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani način) jer je u navedenoj naknadi sadržana i naknada koja predstavlja prihod tužioca.PARNIČNI POSTUPAK Po nalaženju ovog suda rešenje tužioca broj 02072008 od 10. čl. Pž. Zakona o uređenju sudova). tačka 4. jula 2005. marta 2003. čije se izvršenje sprovodi prema odredbama čl. kada je već stečajno veće dalo pogrešno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraživanje tužioca kao stečajnog poverioca prema tuženom kao stečajnom dužniku. Međutim. godine) 21. već u nadležnost upravnog organa. pri čemu bi postojala obaveza tužioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno određeni račun. godine) .2005. već o postupku u kome se utvrđuje da li i dalje postoji prijavljeno potraživanje tužioca prema tuženom. 264. 34 i 54. odnosno da li je tuženi izmirio utvrđeno potraživanje iz poreskog rešenja ili je to poresko rešenje poništeno. Postojanje osporenog potraživanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvršnim rešenjem upravnog organa. a ne u upravnom postupku pred nadležnim upravnim organom. stav 1. Ove okolnosti mogu se utvrđivati samo u sudskom postupku. godine predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 16. i 8. Zakona o opštem upravnom postupku. stav 2. Prev." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U situaciji kada je stečajni upravnik osporio prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca zasnovano na izvršnoj ispravi. 261. 8468/04 od 16. Stoga se više ne radi o postupku utvrđivanja i naplate poreza. Zakona o izvršnom postupku.11. Stoga je tužilac imao mogućnost da navedeno rešenje snabde klauzulom izvršnosti i potom dostavi nadležnom sudu na izvršenje. te da tuženi osporavanje utuženog potraživanja može zasnovati samo na razlozima iz člana 51. tada nije bilo mesta da Viši trgovinski sud nađe da rešavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadležnost. i 266. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. kao ni članom 24. tačka 2. niti u članu 15.16 - . 258/2005 od 7. Zakona o uređenju sudova. Pri tome. 33. Kako navedeno rešenje u sebi sadrži naplatu dela javnih prihoda. Tačno je da je predmet prijavljenog potraživanja neplaćena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvrđuje i naplaćuje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba čl. Viši trgovinski sud je međutim prevideo da je poreska obaveza tuženog prema tužiocu utvrđena na osnovu izvršenog rešenja tužioca. isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave. tada je stečajno veće moralo da shodno odredbi člana 127. Zakona o uređenju sudova. Za sprovođenje navedenog izvršenja bio bi nadležan sud opšte nadležnosti jer njegova nadležnost proizlazi iz člana 21. prvostepeni sud nije imao u vidu da tužilac poseduje izvršnu ispravu. 265. 11.

2002. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Osim toga.882.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva. a da bi i pored toga.199.199. stranke to mogu da utvrde sporazumno. odnosno procenom veštaka.17 - . kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud kada svoje stanovište zasniva na rešenju donetom u obezbeđenju dokaza R.. Tužioci osporavaju visinu istog uloga. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.00 USD. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana.699. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.D.17 USD. iz B. u parničnom postupku odredio izvođenje dokaza putem nalaza i mišljenja veštaka sa predmetnom utvrđivanja visine uloga stranaka.V.73% suvlasničkog udela. što nije učinio. kao sastavnim delom. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003.." DOO u B.. godine. iznos od 25. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. te da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da odredbe člana 339. 717/03 od 20. Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost. što predstavlja 26.. 147/04 od 8. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E.3. što predstavlja 6. te da na taj način prevari i .D. ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor osnivača o visini osnivačkih udela. visina uloga. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog.33% suvlasničkog udela. tj... što predstavlja 66. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća.2003. i u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena.. iako je njihova vrednost 251. Odredbe Zakona o preduzećima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlašćenog procenjivača.9. već faktička pitanja. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine. ili ovlašćeni procenjivači.56 USD.11. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. odnosno osnivača društva s ograničenom odgovornošću.. iznos od 251. iznos od 102. tužioca drugog reda . istog utvrđena visina nenovčanog uloga.000.500. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka.882. uz navođenje da je navedenim rešenjem.00 USD.2005. iz B. tako što bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B. Predložio je da se ožalbeno rešenje preinači saglasno navodima žalbe. Dalje ukazuje na pogrešnu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. tuženi drugog reda ukazuje da rešenje o obezbeđenju dokaza ne može biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrđivanje činjenice visine duga. u vezi člana 200. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. jer predmet nisu pravna. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P.PARNIČNI POSTUPAK 22..D. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . godine.17 USD.. godine.94% suvlasničkog udela. Po daljim navodima žalioca.17 USD.

. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS. godine. 29/97. stav 1.2002. odnosno osnivači.. br.2003. V Fi.2001. 29/96. i tako imao pravo odlučivanja.2003 godine. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima.18 - . dopunu žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B.2001. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadležnosti pravilno zasniva na odredbi člana 16." DOO u B. jer u članu 457. br. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. godine. 74/99.. Fi. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. 9/01 i 36/02) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa. žalbe na rešenje Trgovinskog suda u B. godine.. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka.6. godine. 59/98." od 25. krivičnu prijavu.. pravilno prvostepeni sud zaključuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parničnog postupka po članu 19. Zakona o parničnom postupku.6. (2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu . 74/99. br. Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. kako to pogrešno navodi tuženi drugog reda u žalbi.6.11. br. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 187. akcionari. 29/97... 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima.. br. ovog zakona".2003.3. od 1.. Iz izloženog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da citirane odredbe Zakona o preduzećima ne isključuju sudsku nadležnost kada je u pitanju spor o visini osnivačkih udela. Zakona o preduzećima propisano je da se "na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200. V Fi. kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća.2003. nalazeći utemeljenje za takvo stanovište u odredbama člana 200. direktora i osnivača. odluku o povećanju kapitala od 20. rešenje Trgovinskog suda u B..2003. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. 125/2004). br.. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge. 33/96. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje." DOO u B.11. nalaz i mišljenje procenitelja "I. Drugotuženi je istakao procesne prigovore.7." DOO u B. sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima. U članu 339. 29/96. od 11.2002 godine.D. Kao dokaz priložili su: ugovor o osnivanju preduzeća "E. 10830/03 od 12. Saglasno iznetom.. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori... 5393/01 od 15. te i obrazloženja ožalbenog rešenja. (3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03.2003... a ne Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS".PARNIČNI POSTUPAK ošteti tužioce. kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu. ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzeća "E. 59/98. godine. 10830/03 od 12. odluku o povećanju kapitala preduzeća "E..11. pre prijave za upis u registar. 125/04)... godine. br. FI. Po nalaženju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda.. Zakona o parničnom po. godine. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine. uz izveštaj iz stava 1. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda. Zakona o privrednim društvima nije predviđena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. godine. od 27. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka. jer se na rešenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". ugovor o ustupanju osnivačkog uloga od 27... 10830/03 od 12.br. Saglasno iznetom.. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda.određenoj srazmeri. rešenje Trgovinskog suda u B. 33/96.2. stav 1.8.. dajući razloge. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .

Tužilac je istakao da privatizovano preduzeće ima 104 radnika. između ostalog. stav 1. Odlučivanje o zahtevu da se obaveže tuženi da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Zakona o parničnom postupku odlučivanje o zahtevu tužioca ne spada u sudsku nadležnost. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije za privatizaciju. te postavljenog tužbenog zahteva.2005.33%). godine zaključen Ugovor o prodaji društvenog kapitala UDTP "C. a u okviru toga i da. koriste. Članom 41b. vršeći nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji. što iz tužbe. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. člana 41b. Ovo zbog toga. Stoga. uplaćuju na uplatni račun budžeta Republike Srbije. pri čemu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. Zakona o privatizaciji. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vrši Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije.73% prema 66. stav 1." i to metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i direktora tužioca. decembra 2003. već se u konkretnom slučaju radi o upravnoj stvari. to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. uplaćena Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zaključuje da mini.19 - . Pž. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju. Iz obrazloženja: Iz navoda tužbe proizlazi da je dana 31. 4660/05 od 17. Članom 60. Međutim. utvrđuje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. uplaćen doprinos za radni staž ostvaren u preduzeću. Zakonom o privatizaciji propisana je nadležnost upravnog organa i to ministarstva nadležnog za poslove privatizacije da vrši nadzor nad primenom zakona pa i odredbe člana 60. kao pravnom odnosu. Stavom 2.PARNIČNI POSTUPAK stupku. a ne o vrednosti nenovčanog uloga.94% prema 6.06. sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa članom 60. i za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Dakle. istog člana propisano je da se sredstva iz stava 1. godine) 23. stav 2. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza. ne spada u sudsku nadležnost. već se radi o upravnoj stvari iz nadležnosti Ministarstva privrede. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. S obzirom na iznete razloge tužilac je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom. Članom 62.G. posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz člana 41b. Član 62. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu člana 16. Dakle. od kojih bi polovina koristila naknadu kod Tržišta rada ili bi otišla u penziju. srazmeri (26. stav 2. kao pravnoj činjenici. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. Zakona o privatizaciji.

ima oglasiti nenadležnim. 43/82. zbog promene domicila. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zaključka: 1. zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti jugoslovenskih sudova.. To znači. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadležnosti suda koji se nadležnim oglasio. a ne momenat pokretanja postupka (parnice). po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije korišćena za finansiranje republičkog fonda nadležnog za penzijsko invalidsko osiguranje. okamenila – perpetuatio fori. Sama mogućnost zlou. smatraće se da je dao pristanak da mu sudi domaći sud. Pitanje je. I to je sve. 2943/05 od 21. predviđa da je za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan momenat kada je parnica počela teći. dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom.2005. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinski sud u B. Perpetuatio fori služi da bi se sprečile manipulacije u vezi sa nadležnošću. dakle. zamrznuto je i činjenično stanje). ustanovi da je nadležan. godine) 24.04. 2. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tuženi može uticati na odugovlačenje postupka. Zato načelo pravne sigurnosti i ekonomičnosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadležnosti.PARNIČNI POSTUPAK starstvo nadležno za poslove privatizacije može utvrđivati. da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadrži Zakon o parničnom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadležnost. U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je moguća prorogacija. da se nadležnost ocenjuje po navodima tužbe i stanju poznatom sudu. u konkretnom slučaju. u momentu kada mu je tužba dostavljena. zakon ništa ne kaže eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. oglasio se nenadležnim i odbacio tužbu. Navedena odluka nije pravilna. te predviđa da naknadna promena činjeničnog sklopa neće dovesti do gubitka nadležnosti ukoliko bi. bio nadležan drugi nadležni sud iste vrste. a novi sud bi imao zasnovati svoju nadležnost. jer je zasnovana na pogrešnom pravnom shvatanju prvostepenog suda. ili dolazi do ustaljivanja nadležnosti. U ovakvim slučajevima tužba se ne odbacuje.20 - . 72/82 i "Službeni list SRJ" br. 3. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. Članom 15. već je potrebno istu dostaviti na odgovor tuženom. Zakona o parničnom postupku. preuranjeno je oglašavanje međunarodne nenadležnosti odmah po prijemu tužbe. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu međunarodne nadležnosti jugoslovenskog suda i da li izmena činjenica koja uzrokuju gubitak nadležnosti jugoslovenskog pravosuđa vodi oglašavanju sudova nenadležnim. prema okolnostima tog momenta. deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. pa ako se tuženi izjasni ili se na drugi način upusti u raspravljanje a ne prigovori nadležnosti. prema izmenjenim činjenicama. isto kao što je to po Zakonu o parničnom postupku za interne stvari.. do kojih dokazi usled činjenice da su osnovne nadležnosti. zakon predviđa kao relevantan momenat koji je različit od onoga za koji Zakon o parničnom postupku vezuje ocenu interne nadležnosti – početak toka postupka. Ovde je osnovno pitanje (dilema). predviđeno je da sud ocenjuje sopstvenu nadležnost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (dostavljanja ove sudu). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 46/96). Pž. varijabilne tačke vezivanja. često. neće dovesti do gubitka nadležnosti – ona se zamrzla (tj. Ukoliko sud.

znači. kako to i u zakonu piše. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. sud pazi na svoju međunarodnu nadležnost po službenoj dužnosti u toku celog postupka (apsolutna nadležnost). sud je obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. Međutim. ukoliko se prenebregava kasnija izmena činjeničnog stanja. relevantan momenat za ocenu postojanja međunarodne nadležnosti je momenat dostavlja tužbe tuženom. Dakle. naknada izmena činjenica neće uticati na njen gubitak. To znači da se međunarodna nadležnost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka međunarodne nadležnosti. domaći sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogrešno procenio da je nadležan. Tačno je da postoji mišljenje da. suprotan stav mogao bi naći . citiranog zakona sadrži u sebi i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. koji u sebi sadrži i pravilo o ustaljivanju međunarodne nadležnosti. Stoga. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili prećutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga što se iz okolnosti da je tužilac podneo tužbu nenadležnom sudu te da tuženi nije prigovorio nenadležnosti suda izvodi zaključak o konkludentnom pristanku na nadležnost tog suda. U principu. stvarna i mesna nadležnost procesna su pretpostavka između kojih postoje određene sličnosti. on će postati nadležan. ove vrste nadležnosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati. da li je moguća prorogacija međunarodne nadležnosti. Domaći sud će ostati nadležan i ukoliko se na primer. Način utvrđivanja međunarodne i mesne nadležnosti i posledice nenadležnosti. jer su posledice njihovog nepostojanja različite. Na određene oblike svoje nenadležnosti sud pazi po službenoj dužnosti i u povodu prigovora tuženog samo do određenog momenta u razvoju postupka. ali kasnija izmena činjenica zaista dovede do njegove nadležnosti. posle dostavljanja tužbe promeni domicil tuženog na kome je bila zasnovana nadležnost domaćeg suda. a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadležnosti. Ona se okamenjuje. regulisane su Zakonom o parničnom postupku. Ipak. logično je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadležnosti sa momenta dostavljanja tužbe sudu. Međunarodna nadležnost je apstraktna nadležnost. Sud ex offo ocenjuje da li je nadležan međunarodno. pošto je tuženi saznao da je tužen. Međutim. s druge strane. na dostavljanje tužbe tuženom. a to je po pravilu momenat kada dobije tužbu. Međunarodna. svesnih i namernih manipulacija. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). iz razloga celishodnosti. ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadležnosti. i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najčešće je dostava u inostranstvo). toku stvari. u sprečavanju i mogućnosti naknadnih. Sporno je. ukoliko u momentu dostavljanja tužbe tuženom bude uspostavljena nadležnosti domaćeg pravosuđa. on ima puni smisao. U konkretnom slučaju. prvostepeni sud očigledno uopšte nema u vidu i ne uzima u obzir član 81. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Međutim. Takođe. ako u takvim slučajevima sud propusti da utvrdi svoju nadležnost (ex offo) te ako ni tuženi ne prigovori njegovoj nenadležnosti. Tačno je da kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. dakle drukčije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadležnosti u pogledu kojih je prećutna prorogacija moguća. de lege lata takva prorogacija ne bi bila dopuštena i to stoga što sud na svoju apsolutnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. Time se maksimalno izašlo u susret normalnom odvijanju života. Samo ukoliko se uzme da član 81. od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. Pošto do zloupotreba može doći najčešće. a koje mu je poznato i u tužbi navedeno. s jedne strane. U domaćem parničnom postupku moguća je prećutna prorogacija stvarne i mesne nadležnosti. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu.21 - . jer se odnosi na ovlašćenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u određenoj stvari. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadrži. za ocenu međunarodne nadležnosti bitne su činjenice koje postoje u vreme kada parnica počinje da teče (član 81. i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadležnosti. prema činjeničnom stanju vezanom za momenat dostavljanja tužbe tuženom.PARNIČNI POSTUPAK potreba će se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan.

sud jeste obavezan da se po službenoj dužnosti oglasi nenadležnim. ugovaranje nadležnosti (i izričito i prećutno). budući da je i ovde za utemeljenje nadležnosti domaćeg suda potreban svojevrstan pristanak tuženog. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku za postupanje nadležan trgovinski sud na čijem području se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim žigom. U prvom se slučaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se može otkloniti dispozicijom stranaka. obzirom da su i tužilac i tuženi pravna lica iz inostranstva. u ta dva slučaja ne nameće istim intenzitetom i iz istih razloga. Dalje. jer je kod njih dozvoljeno. od ovog pravila. Pž. godine) 25. Zatim. osim pristanka tuženog. a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadležnosti. Dakle. prihvatanjem prećutne prorogacije približili bi smo se rešenjima koja su usvojena i u većini evropskih zemalja i nizu međunarodnih konvencija. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se.PARNIČNI POSTUPAK uporište u odredbi člana 50.2005. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je moguća prorogacija. odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu. odredba člana 50. u drugom ne. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe člana 16.22 - . osim na slučajeve u kojima je izričito zakonom predviđeno da nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog (te slučajeve navodi i prvostepeni sud citirajući relevantne odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). smatra da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu odnosno prigovora na platni nalog. a i najčešće je. obzirom da se radi o sporovima zbog povrede žiga? . tuženi je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odlučuje o njegovoj pravnoj stvari. u slučaju kad nadležnost suda zavisi od pristanka tuženog da sudi domaći sud. ona omogućava da se i u pogledu međunarodne nadležnosti postigne ono što se i inače postiže prećutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadležnosti. sud je dužan da se oglasi nenadležnim po službenoj dužnosti. Najpre. pomanjkanje jurisdikcije domaćeg suda u slučaju kada se njegova međunarodna nenadležnost može ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednačavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim slučajevima. poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je moguće zasnivanje nadležnosti na osnovu pristanka tuženog momenat donošenja odluke o međunarodnoj nadležnosti suda odlaže se do trenutka kada tuženi da odgovor na tužbu ili svoju prvu izjavu na pripremnom ročištu. o kome se u konkretnom slučaju radi. kada utvrdi da nije međunarodno nadležan. je relativno široka. a nije osporio nadležnosti ili se upustio u raspravu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe člana 16. Treba smatrati da nadležnost zavisi od pristanka tuženog u sporovima u kojima je moguća prorogacija nadležnosti. Dakle. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. 3065/05 od 3. Međutim. već samim tim što je propustio da prigovori nenadležnosti domaćeg suda. Sporovi iz ugovora su tipični primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost. može se odnositi i na slučajeve prorogacije međunarodne nadležnosti. odstupa se u sporovima u kojima nadležnost zavisi od pristanka tuženog. tek onda ukoliko tuženi uopšte ne odgovori na tužbu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom ročištu. Ovakva interpretacija odredbe člana 50. Da li je u smislu člana 52. Zakona o parničnom postupku i u slučaju kad se nedostatak jurisdikcije može dispozicijom stranaka otkloniti. Naime. ali bi njoj u prilog govorilo više razloga. a neophodno je hitno postupanje i odlučivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o žigovima. ni interesi tuženog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroženi. Konačno. da ukine sve radnje u postupku i odbaci tužbu. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja .09.

a na međunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zaštitu intelektualne svojine. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom. bez isticanja prigovora njegove nenadležnosti. stvarno je nadležan privredni sada trgovinski sud. shodno članu 52. član 58.. imaoci radnji kao i strana fizička i pravna lica. ako se kao stranke pojavljuju preduzeća i druga pravna lica. Građanskopravna zaštita žiga se ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom. ima se smatrati da je izričito prorogirani sud derogiran kasnijom prećutnom prorogacijom...PARNIČNI POSTUPAK Povreda žiga predstavlja slučaj nanošenja vanugovorne štete. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 2006. koja se prema rešenju tuženog isplaćuje na teret tuženog fonda.11.10. pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima. Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim oni određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje pred nenadležnim sudom." br.06. Zakona o žigovima. kao i na nelojalnu konkurenciju. za suđenje u sporu između parničnih stranaka. Prema članu 15. i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule). što je u vezi člana 53. Naime. stav 1...L. 292/06 od 28. ovog zakona. godine) 26. onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadležan sud K. Zakona o žigovima smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 33. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. U konkretnom slučaju citiranim ugovorima stipulisano je da za slučaj spora bude nadležan sud zemlje prodavca. godine) 27. 60/91. Povredom žiga smatra se i podražavanje zaštićenog znaka stav 2. Zakona o parničnom postupku. nižestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zaključuju da je prećutna prorogacija starija od izričite. Međutim. postoji stvarna i mesna nadležnost trgovinskog suda na čijem se sedištu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje. Ukoliko se tuženi upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadležnosti domaćeg suda. 18/92 i 71/92). tačka đ) Zakona o sudovima (""Službeni glasnik RS". pa i u situaciji kada je šteta nastupila krivotvorenim žigom. i 14.L. Pošto je prodavac tužilac. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju došlo je do prećutne prorogacije nadležnosti suda.. a sedište tužioca se nalazi u K. 61/04). jer se u ovom sporu ne utvrđuje za.. Povreda žiga ili prava iz prijave u smislu člana 58. stav 1. i 25. Neosnovan je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u sporu po tužbi poslodavca protiv tuženog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraćaja (refundacije) novčanih sredstava isplaćenih od strane poslodavca radniku na ime naknade.23 - . br. i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadležnosti suda druge države.2006. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju. za sporove koji se odnose na zaštitu i upotrebu firme i žigova. jer tužilac ino pravno lice može da podnese tužbu i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili na čijem je području štetna posledica nastupila. 46/91. Građanskopravna zaštita žiga bliže je regulisana Zakonom o žigovima (""Službeni list SCG"".

3774/06 od 5. upravo onako kako je to navedenim rešenjem tuženog od 13. Za zasnivanje nadležnosti domaćeg suda nije ispunjen uslov iz člana 46.. a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu član 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Službeni glasnik Republike Srbije". obzirom da je tužilac svom radniku I.10.S. godinu već refundirao. a koja padaju na teret tuženog.2004 godine. 182.11. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom počev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinačno do konačne isplate.2003..12.S. navedenog zakona. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u A.. Pošto tužilac ovu razliku naknade nije isplatio.9.11. odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.S. stav 2.2005 godine i 23. isplatio 23. obavezan je tužilac da I.2006. pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.. Iz obrazloženja: Spor zbog povrede žiga između dva strana pravna lica je spor sa međunarodnim elementom.784.2003 godine i određeno. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer se zahtevi za uništenje proizvoda kojima je izvršena povreda prava i za utvrđenje povrede.26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu. jer je odredbom člana 49.2-500072/03 od 13. 89/03). kao sud Republike Srbije (domaći sud) nadležan je za rešavanje u sporu između dva strana pravna lica po tužbi zbog povrede žiga koja sadrži imovinskopravni zahtev. priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6. Neosnovani su navodi žalbe da trgovinski sud nije apsolutno nadležan za postupanje u ovom sporu. pa je u tom postupku tužilac I. pa se imaju primeniti odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.2005 godine.936. a koja padaju na teret tuženog. Pošto tužilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi. I. odnosno za zabranu povrede.. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuženog. Trgovinski sud.00 dinara dana 9. već se zahteva povraćaj (refundacija) sredstava koja je tužilac isplatio. ne radi se o upravnom postupku.. je pokrenuo izvršni postupak protiv tužioca.27 dinara po konačnom rešenju za 2003. iz R..S. u predmetu I-106/05.73 dinara..526. Tuženi je tužiocu iznos od 8. navede. U tom rešenju određeno je da tužilac kao poslodavac vrši isplatu novčane naknade radniku na teret tuženog. kod Opštinskog suda u A. mogu smatrati imovinskim zahtevima u širem smislu..00 dinara dana 7.PARNIČNI POSTUPAK konitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog. jer se u ovom sporu ne utvrđuje zakonitost samog rešenja kojim je određeno plaćanje naknade radniku tužioca na teret tuženog.. saglasno članu 54. pa tužilac u ovom sporu traži da mu tuženi isplati preostali iznos od 37.S.24 - .. Prema tome. I.232. Iz obrazloženja: Rešenjem tuženog br. jer tuženi nema prebivalište. P-10/04 od 11.S.11. godine) 28. je pokrenuo parnični postupak protiv tužioca pred Opštinskim sudom u A.231. godine radniku tužioca I. Domaći sud ne može biti nadležan ni na osnovu sporazuma stranaka. već o obligacionom odnosu. već se zahteva povraćaj sredstava koja je tužilac isplatio. br.

Glavninu normi o međunarodnoj nadležnosti u našem pravnom sistemu sadrži Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (treća glava.kada njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda.3. imovini tuženog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. ali iz njegove sadržine je jasno da je u pitanju prigovor međunarodne nenadležnosti prvostepenog suda.kada je njegova nadležnost izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. odnosno zabranu iste i zahtev za uništenje predmeta kojima je povreda učinjena. Drugi preporučuju fleksibilno tumačenje ovog uslova. Shodna primena odredaba o mesnoj nadležnosti moguća je ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti. To znači da bi se norme o mesnoj nadležnosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o međunarodnoj nadležnosti.PARNIČNI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Republike Srbije. ako tužba ne sadrži zahtev za naknadu štete. Međutim.2007. u širem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva. po prijemu tužbe. prema članu 54. pored kolizionih normi za statusne. Zakon o parničnom postupku (član 27). 46 . predviđa dva slučaja kada je domaći sud međunarodno nadležan: . kao domaćeg suda zasniva na navedenoj odredbi. istog zakona. Norme o mesnoj nadležnosti mogu se shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti. Stoga se sud. čl. Iz obrazloženja: Tuženi je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadležnosti". ako je bar jedna stranka pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. to se i nadležnost trgovinskog suda. ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. Manji broj odredaba o međunarodnoj nadležnosti našeg pravosuđa nalazi se u drugim zakonima i međunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoći i nekim višestranim međunarodnim sporazumima). zaplenjenoj od strane domaćih carinskih organa. Dakle. neće oglasiti apsolutno nenadležnim. tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i međunarodnim ugovorima koji sadrže norme o nadležnosti sudova (Republike Srbije). Kako i zahtev za utvrđenje povrede. već će tužbu dostaviti tuženom na odgovor prema odredbama Zakona o parničnom postupku. tako da se norme o mesnoj nadležnosti mogu shodno primeniti na utvrđivanje međunarodne nadležnosti u svakom slučaju kada ne bi bilo moguće uspostavljanje nadležnosti u nekom . a tužba je upravljena prema predmetima. godine) 29. jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu nastalu na teritoriji Republike Srbije. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 26.25 - . u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost domaćeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži. U pogledu tumačenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadležnosti. ovog zakona. . Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba strože tumačiti. u teoriji su se iskristalisala dva stava. porodične i imovinske odnose sa međunarodnim elementom. zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi.75). Nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 53.

Zakona o stanovanju radi donošenja rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana. odnosno zahtev radi izlučenja stana iz stečajne mase stečajnog dužnika. jer će shodno čl. pa se ne mora prijavljivati u stečaju nad davaocem stana na korišćenje . citiranog zakona predviđa da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. na osnovu čl. radi rešenja spornog prava odnosno pravnog odnosa. poverilac može podneti izlučnu prijavu. Zakona o sudovima doći do atrakcije nadležnosti. O zahtevu za otkup stana odlučuje stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obaveštenje stečajnog sudije. predviđeno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. Zakona o parničnom postupku obustaviti parnični postupak i predmet po pravosnažnosti tog rešenja ustupiti mesno nadležnom opštinskom sudu. Takav zakupac stana shodno izričitim odredbama stava 2. Ako je korisnik stana podneo tužbu samo radi utvrđivanja njegovog prava na otkup. nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrđenim Zakonom o stanovanju. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana. Ako stečajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zaključi ugovor o otkupu stana. Iz obrazloženja: Član 30. Sedom rečenog. jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na stečajnu masu. 1573/07 od 19.PARNIČNI POSTUPAK sporu po normama o međunarodnoj nadležnosti.zakupodavcem. Članom 31.zakupodavca. Eventualna prodaja stana u toku stečaja ne utiče na pravo i mogućnost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. Ukoliko u toku vanparničnog postupka pred nadležnim opštinskim sudom. istog zakona. Član 16. – 23. decembra 1995. Pravo na otkup stana. člana 31. rugo tumačenje je prihvatljivije. a ne trgovinski sud. nije potraživanje prema stečajnom dužniku.26 - . pod uslovima iz čl. 24. 15. Zakona o vanparničnom postupku. može taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca . Zakona o parničnom postupku. Dalji tok vanparničnog postupka u opisanoj situaciji shodno čl. godine. dovođenjem u vezu odredbe iz člana 27. vanparnični sud će učesnika čije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom.2007. 22. korisnik stana će pokrenuti vanparnični postupak u skladu sa članom 16. Za navedeni vanparnični postupak je nadležan opštinski sud. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom. Za tu parnicu nadležan će biti mesno nadležan trgovinski sud. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu više ne može steći stanarsko pravo. Zakona o vanparničnom postupku. jer za vanparnični postupak nema atrakcije nadležnosti. među učesnicima (korisnik stana i stečajni dužnik) budu sporne činjenice važne za rešenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa. dolazi se do zaključka da bi u konkretnom slučaju bila prisutna međunarodna nadležnost prvostepenog suda. sud će shodno članu 19. ali bi bilo moguće na osnovu normi o mesnoj nadležnosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadležnosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). bez zahteva za otkup stana ista će se odbaciti kao nedozvoljena. jer omogućava sudu da koriguje ponekad previše restriktivno formulisane norme o međunarodnoj nadležnosti.-39.2. godine) 30. i člana 63. 31. nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme. zavisiće od postupanja učesnika u istom. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tužbu trgovinskom sudu.

PARNIČNI POSTUPAK vlasnik stana u državnoj svojini dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog člana predviđeno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Članom 11. istog zakona propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajući u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka stečaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izričito predviđena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se međutim o pravu, a ne o ma kakvom potraživanju. Pravo na otkup stana svakako nije novčano potraživanje, nije ni izlučno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zaključenjem ugovora o otkupu stana može govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno članu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izlučno potraživanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlučnog potraživanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, već o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraživanju, već o određenom pravu pa stoga prijava stečajnom dužniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zaključi ugovor o otkupu istog. Ako stečajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno članu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadležnim sudom trebalo da pokrene vanparnični postupak u kome će sud doneti rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donošenjem tog rešenja od strane vanparničnog suda i njegovom pravnosnažnošću, steći će se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac će postati vlasnik istog i on će moći da podnese izlučnu prijavu stečajnom dužniku zahtevajući da se navedeni stan izluči iz mase, jer je isti njegovo vlasništvo. Za navedeni vanparnični postupak nije nadležan trgovinski sud, već opštinski sud jer shodno odredbama člana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadležnost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom stečaja, a u konkretnom slučaju ne radi se o parničnom, već o zakonu propisanom vanparničnom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadležnosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu stečajnog upravnika podneo tužbu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora rešiti da li tužilac želi da otkupi stan te stoga traži utvrđenje navedenog prava ili samo želi da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogućnost otkupa u odnosu na sadašnjeg nosioca prava raspolaganja i sve buduće nosioce, a suštinski ne želi da odmah pristupi otkupu stana zaključenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana želi otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnični postupak treba obustaviti shodno članu 19. Zakona o parničnom postupku i spis dostaviti vanparničnom sudu kao nadležnom za rešavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tužilac kao korisnik stana ne želi podnošenjem tužbe i da ostvari svoje pravo, već samo da potvrdi postojanje svog prava, tužbu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrđivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraživanju, već o mogućnosti korisnika stana, pa će stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog želi da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego što korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izričitim odredbama člana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogućnost otkupa stana jer u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNIČNI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparničnog postupka, kada pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, rešava prema pravilima parničnog postupka, u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 141. Zakona o vanparničnom postupku, u ovom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Postupak može pokrenuti svaki zajedničar koji smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće, a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja, odnosno korišćenja zajedničke stvari. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvarju prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima. Međutim, kada je među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu člana 145. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja kat. parcele broj 4717 od strane tužioca, u kom slučaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom slučaju tuženi, slaže sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničkom stvarju. Međutim u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno članu 145. Zakona o vanparničnom postupku među strankama sporno pravo na stvar a isto se ne rešava u vanparničnom postupku i prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, već Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparničnom postupku se ne može razrešiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO Č... (sada kp.broj 705) umanjena na račun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzeće za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNIČNI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagačima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari je pogrešno. U vanparničnom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se određuje i u drugim slučajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivšim vlasnicima zakonom predviđeno pravo na naknadu. To bi značilo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljišta, uključujući i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (član 39. Zakona o poljoprivrednom zemljištu - "Službeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije šuma (član 77. Zakona o šumama - "Službeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku građevinskog zemljišta kome se ono oduzima na osnovu odluke nadležnog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znači da ako se pitanje naknade ne reši sporazumom učesnika, o njoj odlučuje vanparnični sud. U slučaju kad je po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Službeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogućnost vraćanja istog ili drugog zemljišta, njemu će se isplatiti novčana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odlučuje opštinski sud u vanparničnom postupku (član 9). Odredba člana 140. Zakona o vanparničnom postupku odnosi se i na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takođe predviđena nadležnost vanparničnog suda (član 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 1958. godine ("Službeni list SFRJ" broj 52/58). Međutim, primenom člana 140. Zakona o vanparničnom postupku ne može se razrešiti pitanje prava na naknadu u konkretnom slučaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korišćenja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parničnog postupka (član 1. Zakona o parničnom postupku). U pogledu izvršenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrđenje isključivo zasnovali na izveštaju katastra, zanemarujući materijalne dokaze koje je priložio protivnik predlagača, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i vođenje evidencije koje se odnose na pravo korišćenja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz građansko-pravnog odnosa koji se ne može raspraviti po pravilima vanparničnog postupka. Stoga je primenom člana 16. Zakona o vanparničnom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom". (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLEŽNOST (Član 27-33. ZPP)

33.
Rešenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konačnih upravnih akata čija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Podnetom tužbom tužilac je predložio da se poništi rešenje tužene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvrđeno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tužbe Viši trgovinski sud je našao da nije stvarno nadležan za rešavanje ove pravne stvari. Odredbom člana 17. stav 1. tačka 3. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja važi do 1. januara 2007. godine saglasno članu 85. Zakona o uređenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata republičkih organa ako zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Višim privrednim sudom. Međutim, odredbom člana 78. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da važi Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o konačnom upravnom aktu republičkog organa, ovaj sud je ocenio da je za rešavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadležan Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogućnost vođenja upravno-računskog spora protiv konačnih rešenja tužene pred Višim trgovinskim sudom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu za naknadu vanugovorne štete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemogućavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev za naknadu štete, koja je po navodima tužilaca nastala donošenjem nezakonite odluke tuženog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvorištima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju tržišne vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tužbenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne štete nastale kao posledica odluke tuženog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica započeta ovako podnetom tužbom ne predstavlja spor iz međusobnih privrednih odnosa parničnih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu štete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da za rešavanje spora sa ovako postavljenim tužbenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadležan, a u smislu odredbe člana 15. stav 1. tač. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot žalbenim navodima, shodno odredbi člana 84. Zakona o uređenju sudova, primena odredbe člana 24. odložena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba člana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tačni su žalbeni navodi o tome da prvotužilac u smislu člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tužioci sa prvotužiocem nalaze u pravnom odnosu suparničarstva iz člana 199. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja. Ovo stoga što je u smislu člana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadležnosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNIČNI POSTUPAK su: svojstvo učesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom slučaju obe parnične stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparničara, a u smislu člana 15. stav 1. tačka v) Zakona o sudovima, učestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz međusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predviđeno tačka a) navedenog člana. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadležan po tužbi fizičkog lica – zaposlenog kojim traži naknadu štete prouzrokovane činjenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraćeno krivicom subjekta privatizacije? Po tužbi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom traži naknadu štete od subjekta privatizacije zbog čije krivice mu je navedeno pravo uskraćeno, stvarno je nadležan opštinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu štete fizičkog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadležan da odlučuje u sporu po tužbi radnika za povraćaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloženja: Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24. januara 1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparničarstva utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva.
- 31 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U konkretnoj parnici više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, tako da čine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparničara. Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima – član 303. Zakona o parničnom postupku. Kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora se utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinačnog zahteva, shodnom primenom člana 31. stav 2. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST (Član 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tužbi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za poništaj i povraćaj menice, mesno je nadležan sud prema sedištu tuženog pravnog lica – imaoca menice (opšta mesna nadležnost), a ne sud po mestu plaćanja (posebna mesna nadležnost), jer nije reč o sporu imaoca menice protiv potpisnika, već obrnuto. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne važnosti – ništava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tužilac, a korisnik ovde tuženi, te da se obaveže tuženi da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odlučujući po podnetom prigovoru tuženog o mesnoj nenadležnosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadležnim u smislu člana 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zaključio, da se na konkretnu situaciju ne može primeniti član 45. Zakona o parničnom postupku, koji reguliše posebnu mesnu nadležnost za sporove o naknadi štete i propisuje da je pored opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena, ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila, kao ni član 58. istog zakona koji predviđa kao posebnu nadležnost za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika menice ili čeka, i to sud mesta plaćanja pored opšte mesne nadležnosti. Ovo stoga što se ocena mesne nadležnosti vezuje za sadržaj postavljenog tužbenog zahteva. Kako je predmet tužbenog zahteva poništaj i povraćaj predmetne menice, ne može se mesna nadležnost zasnivati prema članu 45. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se tužbenim zahtevom ne traži naknada štete. Isto tako, mesna nadležnost se ne može zasnivati na članu 58. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tužbi imaoca menice protiv potpisnika menice već obrnuto, tužbu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuženog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da je mesno nadležan sud prema sedištu tuženog, shodno članu 41. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji predviđa da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njegovo sedište. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

shodno članu 20. tuženi su podneskom 14.2010.33 - . i izjašnjenja Agencije za privredne registre.među kojima je "Slavija banka" AD Beograd.I. Privredni sud je stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. godine) 40. S obzirom da u konkretnom slučaju je reč o opštoj mesnoj nadležnosti. to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu. u vezi čega su istakli prigovor mesne nenadležnosti suda. jer je prebivalište tuženih u Čačku. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima.godine Osnovni sud u P se pravilno. to je za predmetni spor mesno nadležan Osnovni sud u Čačku. oboje iz Čačka.1075/10 od 24.788/10 od 18. kao stvarno i mesno nadležnom.10. za suđenje je nadležan sud prema mestu prebivališta tuženih. apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. i B. nakon što im je dostavljena tužba. ZPP stvarno nadležan za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka i isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. u smislu člana 40 stav 1. odnosno da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren stečaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd.godine. shodno odredbama člana 40. ZPP) 39. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Osnovni Sud u Čačku. ZPP. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom u ovom sporu tužilja je tražila da se utvrdi da je u odnosu na tužene. pa se neosnovano izjavljenom žalbom ukazuje da sud nije imao u vidu da je štetna posledica nastala u Novoj Varoši. utvrđeno je da je u toku stečajni postupak nad drugotuženim "Slavija banka" AD Beograd. stav 1 i 45. Kako je u konkretnoj stvari opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi imaju prebivalište. s obzirom da je shodno članu 57. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž . oglasio mesno nenadležnim za rešavanje ovog spora i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sudu u Čačku. osporili mesnu nadležnost Osnovnog suda u P.Shodno utvrđenim činjenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odlučivši da spise suda dostavi stvarno nadležnom Trgovinskom sudu u Beogradu.PARNIČNI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLEŽNOST (Član 42-61. u kom je istaknut prigovor stvarne nenadležnosti suda. Opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi imaju prebivalište.2010. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br. ZPP. ZPP.06. javnom poretku i pravilima morala.05.2010.2010. Iz obrazloženja: U sporu radi naknade štete po tužbi tužioca protiv tuženih M.08. godine) . Imajući u vidu sadržinu referata tužbe i sadržinu podneska tuženih od 14. a kako je u tužbi i u podnesku tuženog navedeno da je njihovo prebivalište u Čačku. Po pribavljenom odgovoru na tužbu drugotuženog.

u žalbi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadležnim. godine) 42. 285/2010 od 04. i Četvrtog opštinskog suda u B. Međutim. nadležan je . (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tuženog o tome da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe o mesnoj nadležnosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog rešenja.pored suda opšte mesne nadležnosti .i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Relevantna odredba: Za suđenje u bračnim sporovima nadležan je ..član 47.34 - . Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. pozivajući se u razlozima na odredbu člana 47. zahtev za naknadu štete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuženog. Supružnici su u konkretnom slučaju.. 13748/05 od 21. broj 125/2004). Ovakav stav nije jasan.i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište .02. Ovo stoga što se u konkretnom slučaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za štetu.12.2005.Opštinskom sudu u "B". Zakona o parničnom postupku. dakle. Porodičnog zakona. poslednje zajedničko prebivalište imali u "U". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Stoga nema povrede odredaba Zakona o parničnom postupku u činjenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadležnih sudova koji su stvarno nadležni za odlučivanje u ovome sporu.2010. jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utiče na mesnu nadležnost. Uz to. a u vezi sa članom 209. Za suđenje u bračnom sporu. prema izričitim zakonskim odredbama. U sporovima za naknadu vanugovorne štete postoji ravnopravna mesna nadležnost suda prema mestu sedišta tuženog. godine) .pored suda opšte mesne nadležnosti . Prilikom odlučivanja o ovom pitanju. a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti .. niti se prilikom odlučivanja o mesnoj nadležnosti sud može rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta". Dakle. za koju je osim suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila. a u smislu člana 45. a tužba je i podneta tamošnjem Opštinskom. irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta. to ne može uticati na već zasnovanu mesnu nadležnost po tužbi tužioca. ali drugom sudu . kao i suda prema mestu gde je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. imajući to u vidu.član 20. jer prigovora tužene nema. stav 1. Kako je u konkretnom slučaju osnov postavljenog tužbenog zahteva. jasno je da je za postupanje u momentu podnošenja tužbe mesno nadležan bio taj Opštinski sud. odnosno ravnopravna nadležnost Prvog opštinskog suda u B.. Tužena je posle podnošenja predmetne tužbe i sama podnela tužbu. Gž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim. to proizlazi da postoji ravnopravna nadležnost po sedištu tuženog kao i po mestu gde je štetna posledica nastupila. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". prema navodima iz tužbe.PARNIČNI POSTUPAK 41.

" A. nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica. Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedišta.02. to nije bilo mesta za primenu člana 41. Naime..D. isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi stečajni postupak. s pozivom na odredbu člana 41.član 53.. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadležnosti) su neosnovani. 9747/10 od 23. Kako u konkretnom slučaju Trgovinski sud u B. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti je pravilna.D. utvrdio da je ugovor zaključen u mestu u kome tuženi ima poslovnu jedinicu.." A. obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "S. sprovodi stečajni postupak nad tužiocem. rešenjem Trgovinskog suda u B. te da nije osnovan prigovor mesne nenadležnosti. U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice. Prema odredbi člana 57. otvoren je stečajni postupak.PARNIČNI POSTUPAK 43. godine) ..12. stav 2..2006. Zakona o parničnom postupku. za suđenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta.2010. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a ne posebnu mesnu nadležnost. godine) 44. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom. za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. Za sve sporove koji su vezani za stečajnu masu i za stečajni postupak koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom... jula 2003. rešenjem istog suda St... nad pravnim prethodnikom tužioca "S. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. 7035/02 od 10. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. godine.35 - . jer ova odredba reguliše opštu. a stečajni postupak nastavljen protiv stečajne mase. Zakona o parničnom postupku. uz primenu navedene odredbe. pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica . ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice.. u S. 1019/06 od 14.. stav 2. u stečaju. Zakona o parničnom postupku. koju propisuje član 57. Pž. Nakon prodaje dužnika u stečaju kao pravnog lica. pored suda opšte mesne nadležnosti. Zato je prvostepeni sud pravilno. Zakona o parničnom postupku. isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. isključivo je mesno nadležan trgovinski sud koji sprovodi stečajni postupak.

. 144/06 od 8. ako je bio predsednik veća. Da li se odredba člana 66.PARNIČNI POSTUPAK ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI OD STRANE NAJVIŠEG SUDA ODREŽENE VRSTE (Član 62-64. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na postupajućeg sudiju u parnici. to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadležnost. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 46. Sama činjenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. ali ne i razlog za isključenje drugih sudija toga suda.2006. Iz obrazloženja: Prema članu 62. stav 1. ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz člana 61. ZPP) 45. broj 125/2004) najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može na predlog stranke ili nadležnog suda. Ako je sudija postupajućeg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom postupku. U suprotnom.03.. odnosno delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za presuđenje takvog spora. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku. kao stvarno i mesno nadležni sud dužan da postupa u ovoj pravnoj stvari. To dalje znači da je Opštinski sud u L.36 - . R. stav 1. ako je bio predsednik veća. U konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 62. s obzirom na predmet spora. ili član veća poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajućeg sudiju u parnici. Činjenica da je sudija postupajućeg suda stranka u postupku nije važan razlog za delegaciju. Na osnovu te odredbe može biti određeno postupanje drugog stvarno nadležnog suda. odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja. ili član veća prinudnog poravnanja zaključenog između tuženog i njegovih poverilaca. a ne i za isključenje ostalih sudija tog suda. za određivanje drugog stvarno nadležnog suda. ako sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). tačka 7." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. bez obzira što je tužilac u predmetnoj parnici sudija toga suda. ukoliko je tu. godine) ISKLJUČENJE I IZUZEĆE (Član 66-73. Stranački status sudije postupajućeg suda predstavlja samo razlog za njegovo isključenje od postupanja u tom sporu.

tačni su žalbeni navodi tuženog da je prevod dokumentacije tužioca izvršen od strane ovlašćenog sudskog tumača Š. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud je cenio žalbene navode tuženog da je priloženu dokumentaciju preveo punomoćnik tužioca. tako da nije jasno da li je priložena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka.37 - . Prema citiranoj odredbi člana 66. a zahtev za isključenje ili izuzeće sudije Višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. ako je sa strankom u odnosu sa ovlašćenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak. odredba člana 253. tačka 1.09. Zakona o parničnom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za isključenje sudije činjenica da je punomoćnik stranke u postupku. dok se u odredbi člana 66. Ove odredbe opet.PARNIČNI POSTUPAK žilac poverilac čije je potraživanje koje predstavlja predmet tužbenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom. zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke. godine) 47. kao prvo Viši trgovinski sud ukazuje da tuženi nakon prijema prevoda dokumentacije tužioca nije ukazao na navedenu okolnost. odnosno pokrenuo proceduru radi isključenja sudskog tumača u skladu sa članom 68. To proizlazi iz odredbe člana 52. stav 1. te stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugačije rešavanje o žalbi. kao i sudija. Odredba koja reguliše položaj sudskog tumača upućuje na analognu primenu odredbi koji regulišu položaj veštaka. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće. koja je ujedno i ovlašćeni punomoćnik ovde tužioca. ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok. Zakona o prinudnom poravnanju. stečaju i likvidaciji kojom je predviđeno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke.2005. M. Članom 261. Međutim. a ako se pred Višim sudom održava rasprava onda do završetka rasprave. stav 1. a stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. jer se u istoj propisuje da veštak "može" da bude isključen iz istih razloga. kao i razlog za isključenje – izuzeće tumača. stav 1. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumača. istog zakona. Sticanje svojstva punomoćnika stranke i ovlašćenog sudskog tumača u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. kada je u pitanju isključenje ili izuzeće veštaka upućuju na primenu odredbi koje regulišu isključenje i izuzeće sudije. Zakona o parničnom postupku nije eksplicitna kao odredba člana 66. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda. Š. Na kraju članom 66. a član 253. Viši trgovinski sud smatra da činjenica da je isto lice punomoć. Naime. Dakle. Međutim. Tuženi predlog za isključenje sudskog tumača nije podneo sve do zaključenja glavne rasprave. navodi da sudija "ne može" vršiti sudijsku dužnost u kasnije navedenim situacijama. Zakona o parničnom postupku propisano je da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako je sam stranka. a ako nije bilo raspravljanja do donošenja odluke.. da veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik.

Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Zakona o parničnom postupku da stranke imaju pravo na jednaku.12. da zahtevaju isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda.2010. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda čim sazna da za to postoji razlog. Druga grupa sudija. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da traže isključenje ili izuzeće i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Usvojeni zaključak baziran je na načelu sadržanom u članu 2. (nedopušten zahtev za isključenje ili izuzeće) i člana 70. odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom člana 485. godine) . godine) 48. 111/2009) koja je odrednicu "višeg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka može zahtev za isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava do završetka rasprave.) traže isključenje ili izuzeće sudije koji postupa u određenom predmetu. a najdocnije do odlučivanja o vanrednom pravnom leku. Zakona o parničnom postupku. Mišljenje jednog broja sudija je da stranka ne može tražiti isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogućnost strankama da traže isključenje ili izuzeće sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Ovako formulisana odredba stava 3. Iz obrazloženja: Odredba člana 68. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13. što znači da im se omogući korišćenje instituta isključenja ili izuzeća i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku povezano sa odredbama člana 69.09. stav 1. Ova odredba izmenjena je članom 14. ih je nesporno mogao izneti i do zaključenja glavne rasprave. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. Viši trgovinski sud ukazuje da je tuženi činjenice u navedenom smislu istakao tek u žalbi iako. zbog ostvarenja načela o pravu na pravično suđenje i suđenje od strane nepristrasnog suda. 1984/06 od 14. Zahtev za isključenje odnosno izuzeće je u funkciji omogućavanja prava na pravično i nepristrasno suđenje. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za većinski izražen stav da stranke mogu zahtevati isključenje ili izuzeće sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odlučuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odlučivanja o tom pravnom leku. u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. (zahtev za izuzeće i isključenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda). pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. stav 3. Ustav ovo pravo ne ograničava na sud određene vrste odnosno određenog stepena već se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odlučuje o određenom pravu stranke. Odredbom stava trećeg ovog člana predviđen je rok do koga to stranke mogu učiniti tako što je određeno da zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred višim sudom održava rasprava do završetka rasprave. zakonitu i pravičnu zaštitu svojih prava. 125/04) dala je mogućnost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (član 66. Pravo na pravično suđenje garantovano je članom 32. koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima. u primeni izaziva dileme. na koji način je postupio suprotno ovlašćenjima.38 - . izmenjene članom 14. zastupa stav da stranke imaju pravo. Polazeći od sadržine odredbe člana 68. člana 68. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan.2006. Pored navedenog.PARNIČNI POSTUPAK nik tužioca i sudski tumač predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke.

Vlada Republike Srbije.03. Uredbe o osnivanju Avio-službe Vlade (Avio-služba Vlade pruža usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe trećih lica. ni njene službe. ZPP) 49. Rev.2010. stav 2. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i službi Saveta ministara (prema kom Avio-služba menja naziv u Avio-službu Vlade) i član 2. Pri tome. Zakona o parničnom postupku. Prema tome. Zakona o parničnom postupku samo ako se odnosi na žalioca. a ne neki od njenih organa samostalno. jer je žalbu podneo tuženi. stav 6.39 - . u smislu odredbe člana 405. nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati rešenje kojim se revizija odbija kao neosnovana. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tužioca. Pž.02. niti joj se može priznati svojstvo stranke (član 73. pa ne mogu biti stranka u parničnom postupku.član 73. Zakona o parničnom postupku. U konkretnoj situaciji to nije slučaj. stav 2. 7287/2010(2) od 25. to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz člana 361. tačka 9. niti je posebnim propisom određeno da Avio-služba Vlade može biti stranka u postupku (član 73. stav 2. uz naknadu i po tržišnim uslovima). Iz obrazloženja: Ni žalbeni navodi da punomoćnik tužioca – imenovani advokat nema uredno punomoćje takođe nisu osnovani.2010. ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica. Pored toga. nemaju svojstvo pravnog lica. a u vezi člana 412. godine) . stav 3. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Naime. istog Zakona). godine) 50. Naime. neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na član 1. a time ni stranačku sposobnost.PARNIČNI POSTUPAK STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (Član 74-84. Zakona o parničnom postupku). Ovaj sud. stav 5. prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoćje banke u toku postupka. Banka je stranka u parničnom postupku. a označenje filijale samo bliže određuje u vezi kog posla je spor nastao. 114/10 od 24. s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija. pa stoga ima ovlašćenje da zastupa tužioca. stav 2. imajući u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu člana 122. kao revizijski. Ustava Republike Srbije. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pa ga ne može imati ni služba te Vlade. s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. Iz obrazloženja: Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice . ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoćja. stav 1.

već samo da nije registrovano na toj teritoriji. Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za određenu teritoriju ne može se utvrditi da pravno lice koje je označeno kao stranka ne postoji uopšte. propisano je da za registracionu prijavu iz čl. već se može utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. Zakona o privrednim društvima pogrešno je primenjena. Tužba se može odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica. i 83. tuženi je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. ali u situacijama koje propisuju odgovarajuće odredbe Zakona o stečajnom postupku i Zakona o privrednim društvima ili pak drugih odgovarajućih zakona. Zakona o privrednim društvima propisano da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u registar. 82. stav 1. Kako je konkretno privredno društvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajući registar. u skladu sa ovim zakonom. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud odbacio je tužbu. Prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno prestanak postojanja pravnog lica. juna 2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 1. Zakona o parničnom postupku. jer je članom 8.2005. ovog zakona. godine) 52. da prevođenje pravnog lica u neaktivan status ne znači istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica. Odredbom člana 82. dužni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevođenje u registar. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajući registar. Odredbom člana 73. istog zakona. kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica.. Odredba člana 8. te kako tuženi to nije učinio tužba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji. jer ista propisuje da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar. registrator ih prevodi u neaktivan status. Dakle. Odredbom člana 84. Stoga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je uvidom u re. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K. juna 2005. usled prevođenja u neaktivan status. koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa čl. 12843/05 od 30. pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud dužan da predmetnu tužbu uzme u razmatranje. ne plaća se naknada za registraciju. godine. kako pravilno ukazuje u žalbi tužilac.11.40 - . primenom odredbe člana 78. koji se vodi na način propisan zakonom. ne može utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku. 82 i 83 ovog zakona. sa obrazloženjem da su privredni subjekti bili dužni da izvrše prevođenje kod Agencije za privredne registre do 15. Iz citiranih propisa proizlazi.PARNIČNI POSTUPAK 51.. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. pa se tužba protiv njega ne može odbaciti zbog nedostatka stranačke sposobnosti. a u međuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio. Pž. najkasnije do 15.

mogao utvrditi da tako označen privredni subjekat ne postoji.Preduzeća "D...2005. vlasnika. pozivom na odredbe čl. Opštinski ili gradski odbor političke organizacije nema svojstvo pravnog lica. 49. pa bi se tužba mogla odbaciti." u N. U konkretnom slučaju punomoćnik izvršnog poverioca nije pravilno označio izvršnog dužnika kao stranku u postupku izvršenja u ovoj pravnoj stvari. vlasnika.. stav 1. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti. Zakona o izvršnom postupku.M..2005. 125/04). označavajući kao izvršnog dužnika Radnju za posredovanje. podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave . iz K. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača. po nalaženju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donošenjem ožalbenog rešenja pravilno primenio odredbu člana 49.." u N..12. nije označen vlasnik kao fizičko lice.O. u B. jer u Radnju za posredovanje. Pž. Zakona o izvršnom postupku. decembra 2004..41 - . u smislu odredbe člana 73. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.. godine. već stranačka sposobnost pripada političkoj organizaciji. U konkretnom slučaju kao tuženi je označena politička organizacija . koja ima svoj naziv .. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u žalbi poverioca da je u svemu postupio shodno članu 49. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. pa ne može biti ni stranka u postupku.. P-1473/04 od 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u N. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B. koja stiče svojstvo pravnog lica upisom registar kod republičkog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa. između ostalog je predviđeno da u predlogu za izvršenje moraju biti između ostalog označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. a što bi bilo neotklonjiv nedostatak.. kada tek izvršni dužnik stiče svojstvo stranke pred sudom. 125/04). 4109/05 od 13. Zakonskim propisom iz člana 49. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi da je u postupku kao tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku.. Zakona o izvršnom postupku. 12462/05 od 27. stav 6.. Činjenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa. Zakona o parničnom postupku.. stav 1. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave poverioca .PARNIČNI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K. te da iz sadržine predloga proizlazi da je pravilno označio izvršnog dužnika." D.. ne može prouzrokovati zaključak da je predlog podnet prema nepostojećem pravnom licu. advokat D.05. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti... Nasuprot žalbenim navodima. i 243. godine) 53.. godine) 54. u vezi člana 103.. Iz stanja u spisima proizlazi da je punomoćnik izvršnog poverioca.O.oznaku firme u kojoj mora biti sadržano lično ime osnivača.

koji je dužnik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer.. imajući u vidu specifičnost i posebnog oblika udruživanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji. 3947/07 od 24.p.. Prema članu 7. stav 3..PARNIČNI POSTUPAK "S. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. stav 1. istog zakona. jer je označen kao politička organizacija "S... 14353/05 od 13. U donošenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice...o. na koju se neosnovano poziva tuženi. i N.. Upisom u registar politička organizacija stiče svojstvo pravnog lica.o. iz U. za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. nije osnovana." iz B..N.. Ovo posebno." iz B. Zakona o parničnom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke. Iz ovoga proizlazi da je tuženi pravilno označen. Zakona o parničnom postupku. a na osnovu člana 73.. Zakona o političkim organizacijama. stav 2.N. tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu. kao obliku udruženja koji inače nema stranačku sposobnost propisanu odredbom člana 73. i pojedinačni članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka. a ne opštinski odbor političke organizacije. kojima je u postupku kupovine 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost.5.N. i N.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. koji kao udruženje raspolažu kupljenom imovinom subjekta privatizacije..2006...N. 1. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. što znači da članovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinačno stranka u postupku i ne mogu pojedinačno preduzimati pravne radnje tokom postupka.. pa je saglasno članu 73. članova konzorcijuma. Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 372. stav 3. ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost.. Stranka u postupku. Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnična stranka u postupku može biti jedino konzorcijum fizičkih lica koji čine B. i koji istupa u ime i za račun konzorcijuma pred svim državnim organima. već konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika.. Zakona o parničnom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parničnom postupku. Konzorcijum kao oblik udruživanja više lica radi kupovine kapitala.. i N.N.. pa ni povrede iz člana 361.2007. iz U. godine) . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž..42 - ... godine) 55. saglasno članu 73.p. tako da je "S.. Zakona o parničnom postupku može biti politička organizacija.o...N.N.. – Gradski odbor u K.. P. stav 2. kao i prema sudu i zastupa interese ostalih članova konzorcijuma. pa je pravilno označen naziv tuženog. nije ni pravno ni fizičko lice."..04. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga članovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika. politička organizacija upisuje se u registar danom podnošenja prijave republičkom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa." dužnik obaveze za Gradski odbor K. a Gradski odbor u K. st.o. tačka 12.p. je u okviru "S. stav 3.. Prema članu 73. istog zakona. Viši trgovinski sud je našao da žalba tuženih članova konzorcijuma P.p. Zakona o parničnom postupku. i 2. odnosno imovine jednog subjekta privatizacije.. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačen je predlog fizičkih lica P... na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti..

član 3. kao i drugog pravnog lica. To dejstvo je Zakonom o parničnom postupku posebno i izričito propisano u pogledu zastupanja u parnici. jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog društva. Zakona o registraciji privrednih subjekata). upisa u registar. 10. Kako je Veterinarski specijalistički institut. institut koji za svog zastupnika ima direktora.11. obima ovlašćenja u zastupanju. Članom 17. U konkretnom slučaju zastupnik tužioca je punomoćje dao advokatu. Veterinarski institut je osnovan kao ustanova. a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. već je od značaja dejstvo upisa prema trećim licima (zbog kojih se upis i vrši). Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan. te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim službama. (čl. Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove. koji ima prava i dužnosti direktora preduzeća.2005.da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". Pitanje karaktera upisa nije od značaja. te da li se licu koje je upisano u registar može priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka u privrednom sporu. Da li je upis direktora preduzeća u registar konstitutivan ili samo deklarativan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 57. U konkretnom slučaju. koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku. tako da je statutarni zastupnik privrednog društva. Iz tih razloga navodi iz žalbe su neosnovani. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća. 6534/05 od 8. već je parnični sud zakonski obavezan da to lice smatra parničnim zastupnikom stranke. Sud nema ovlašćenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe vođenja postupka". zavisi od drugih konkretnih okolnosti – odluka o njegovom izboru ili razrešenju.npr. Iz obrazloženja: Članom 9. to javni pravobranilac ne može vršiti istu funkciju. pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. da li je punovažan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzeća – privrednog društva. kao i upis drugih zastupnika (član 50. Zakona o javnim službama propisano je da direktor rukovodi ustanovom. radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima položaj zakonskog zastupnika. pa i da prima pismena. i 25. a članom 19. tačka 2. a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). Zakona o privrednim društvima.43 - . novog Zakona o parničnom postupku . savesnosti druge ugovorne strane itd. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije. dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razrešavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora . Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlašćeno za zastupanje pravnog lica.PARNIČNI POSTUPAK 56. Stoga je moguć zaključak suda da lice u . s obzirom na odredbu iz člana 482. samo ono lice koje je upisano u registar. kako se navodi u pitanju.

sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku.11. Zakona o parničnom postupku. septembra 1998. se ne odnosi na pravna lica. i 14.11. i to po osnovu naknade štete prouzrokovane raskidom ugovora zaključenog između tužioca i tuženog.10.09. ali nije još bilo upisano u sudski registar. i 7. a zbog neizvršenih usluga izrade ormarića. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. godine) 59. Pravilno je pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti. i 25. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. po izvršenom uvidu u zapisnik od 29. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio utvrđenje svog potraživanja u opredeljenom iznosu glavnog duga. našao da nije nastupila zastarelost potraživanja. prvostepeni sud. iz razloga što je tuženi svojim radnjama priznao potraživanje. godine. i 361. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot. i 25.S. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzeća i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća. koji je potpisan od strane direktora tuženog Ž. i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482.i 7. Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupanju. septembra 1998. odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan način i odnosno ponašanje predstavlja potvrdu tuženikove obaveze prema tužiocu. koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. Zakona o parničnom postupku). 265. ali nije moguć zaključak suda da to lice nije zastupnik u parnici. koja su poslovno i parnično sposobna. ili je zakon razgraničio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlašćenog lica" iz člana 482. i to su roditelj ili staratelj tog lica. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar.44 - . pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju.PARNIČNI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlašćeno za zaključivanje ugovora.2006.2006. da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti. Zakona o parničnom postupku. Samo izuzetno. i 14. Zakona o parničnom postupku. godine) 58. godine potpisalo ovlašćeno lice. koje se upisuje u registar. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl. imajući u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika. Među parničnim strankama je sporno da je sravnjenje međusobnih obaveza kojim se utvrđuje njegovo dugovanje od 29. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica. jer ono to jeste na osnovu izričite odredbe člana 482. Zakona o parničnom postupku. i to privremenog zastupnika iz člana 79. Ovaj termin.

registarsko stanje usklađuje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim trećim licima. Pž.2005. Direktor tuženog Ž. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. Status zakonskog zastupnika preduzeća može imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzeća.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. tačka 3. a pravno lice nema punomoćnika. umre u toku parnice. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. tačka 3. To znači da se svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća ne stiče u trenutku upisa u sudski registar. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. bio je direktor pre upisa u sudski registar. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. imajući u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzeća navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzeća od dana donošenja označene odluke. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. upis lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva ima deklarativan. stav 1. i 20. kao ovlašćenog lica – statutarnog zastupnika iz člana 482.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215. Zakona o parničnom postupku. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik. 2825/05 od 7. koje dovodi do prekida zastarelosti.PARNIČNI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar.45 - . godine) . (sada 214. istog zakona? Odredba člana 214. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. tačka 3. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. upisane u registar u smislu člana 482. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. odnosno zakonskog zastupnika preduzeća stiče upisom u registar privrednih subjekata. Upisom njega kao lica ovlašćenog za zastupanje. godine) 60. tj.2005. ako pravno lice ima druge zastupnike.09. Zakona o parničnom postupku. i to na temelju odluke upravnog odbora preduzeća o njegovom imenovanju. a ne konstitutivan karakter. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Da li se odredba iz člana 214.04. NJima se treća lica obaveštavaju koje je lice ovlašćeno za zastupanje preduzeća i koja su njegova ograničenja u zastupanju. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. Zakona o parničnom postupku). analognom primenom člana 214. tačka 4. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da se svojstvo direktora. stav 3. Naime. bez obzira što u trenutku sačinjavanja zapisnika još nije bio upisan u sudski registar. kao direktor i zastupnik. a ne i zastupnika pravnog lica. Zakona o parničnom postupku. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. stav 3. i za tok postupka nema nikakav značaj. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79.S. Zakona o parničnom postupku). nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlašćenog lica. ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). Zakona o parničnom postupku.

kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482.PARNIČNI POSTUPAK 61.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud se ni u kom slučaju i ni iz kojih razloga ne može upuštati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke – pravnog lica. i člana 484. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. u skladu sa zakonom. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. godine) 62. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. 59/98. Zakona o postupku za upis u sudski registar. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima. Zakona o parničnom postupku. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. Razume se da su izuzetak parnice čiji je predmet. Zakona o registraciji privrednih subjekata. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. stav 1. i 20. godine) . Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ".odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.09. čiji osnovni smisao jeste da se parničnom sudu olakša utvrđivanje ko je zastupnik pravnog lica. stav 1. a direktor zavisnog preduzeća .09. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za člana organa – zastupnika. stav 1. novog Zakona o parničnom postupku. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. 29/96. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Dotadašnji punomoćnik to ostaje. jer bi postupao protivno odredbi člana 482. 33/96. stav 2. Odredbe člana 94. novog Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". posebno npr. 9/01 i 36/02). odnosno njegov statutarni zastupnik. kao zastupnika stranaka u parničnom postupku.2005.46 - . 29/97. 74/99. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. upravo utvrđivanje da je upis u registar ništav (član 69. za pravna lica koja nisu privredni subjekti). i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. Da li se parnični sud. br. član 62. Zakona o parničnom postupku. prilikom donošenja presude zbog izostanka.

12. Knjižno zaduženje. a uz tužbu nije priložilo dokaz o svom zastupničkom svojstvu u smislu člana 77. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. može predstavljati priznanje duga. 78. godine) 64. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. prema stanovištu ovoga suda.2005. godine) . novog Zakona o parničnom postupku? Odredba člana 77. u smislu člana 77. Ukoliko je u slučaju sumnje. odnosi se na zakonske zastupnike. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo. Zakona o parničnom postupku. stav 2. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera. i 20. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. na osnovu člana 278. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga.2005. tačka 7. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu. Da li je direktor preduzeća.06.PARNIČNI POSTUPAK 63. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu. 12434/05 od 27. stav 2. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. kao jednostrana izjava volje parnične stranke. kao stranke u parničnom postupku.47 - . ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. Zakona o parničnom postupku. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. Zakona o parničnom postupku. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. te da li će sud odbaciti tužbu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzeća. stav 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a u vezi sa čl. i 103. stav 1. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279.

mora biti u pismenoj formi. smatra se da ugovor o arbitraži nije ni zaključen (član 55. kada je druga strana savesna (što može biti samo u pogledu registrovanih internih ograničenja ovlašćenja). a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora.48 - . Nasuprot tome. osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaključenja arbitražnog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomoćnika pravnog lica. U posebnom punomoćju. može odmah po saznanju za prekoračenje. Činjenica savesnosti ima određenog uticaja na punovažnost pravnog posla samo u okviru prekoračenja ovlašćenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. istovremeno ili naknadno ako što drugo nije upisano u sudski registar (član 55. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri učinjeno prekoračenje (naknadna saglasnost). ne čekajući da se zastupani u ugovoru izjasni. saglasnost može biti data prethodno. U tom smislu. Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenju sadržanom u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u registar. ako zastupnik u granicama svojih ovlašćenja zaključi arbitražni ugovor.član 91. istog zakona. te ga ugovorena nadležnost arbitraže obavezuje. opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik određene ugovore može zaključiti samo uz saglasnost organa upravljanja. Zakona o obligacionim odnosima. ako saglasnost nije data. izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima . da bi zaključio ugovor o arbitraži punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (Zakon o obligacionim odnosima . Ovo punomoćje. u smislu člana 90. stav 4). Kada je. jeste pitanje prekoračenja ovlašćenja.član 87. stav 4). Punomoćnik kome je dato opšte (generalno) punomoćje mora imati posebno punomoćje za zaključenje arbitražnog ugovora. i 42. treba da budu naznačeni svi bitni elementi arbitražnog ugovora. osim ako je saugovarač za ograničenje znao ili je morao da zna. Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlašćen da u ime preduzeća zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje bez ograničenja. pak. godine) 66. Sledstveno tome.06. stav 3.2006. zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlašćen da u ime preduzeća. stav 4). što znači da nije dovoljno samo ovlastiti punomoćnika da zaključi arbitražni ugovor.PARNIČNI POSTUPAK 65. Iz obrazloženja: Arbitražni sporazum zaključen protivno ograničenjima sadržanim u statutu i osnivačkom aktu obavezuje pravno lice za čiji račun je zaključen i pored toga što je ograničenje upisano u sudski re. ako zastupnik zaključi arbitražni ugovor bez saglasnosti zastupanog. Zakona o obligacionim odnosima). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzećima (čl. 13602/05 od 26.) koji je važio u to vreme. 41. Kada je u pitanju posebno punomoćje. arbitražni ugovor je punovažan i proizvodi dejstvo od momenta zaključenja u smislu člana 55. a u granicama svojih ovlašćenja zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje. stav 1. budući da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ovlašćenje za zaključenje arbitražnog ugovora. Naime. Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoračenje. ovlašćen je i za zaključenje arbitražnog ugovora (ugovora o izbranom sudu).

Ovo stoga što je članom 92. moralo da zna. U smislu odredbe člana 482. prividnom punomoćju. punomoć zaključenja arbitražnog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja važi za arbitražni sporazum. Zakon o privrednim društvima u članu 25. u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoćju.06. ukoliko je treće lice bilo u dobroj veri. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a koja je mogućnost postojala u članu 98. dakle. a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje režim Zakona o preduzećima. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). Zakon o preduzećima ovde. odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomoćnik ovlašćen da obaveže principala arbitražnim sporazumom. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno različito od većine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve slučajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. Naravno. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva.2006. Ukoliko punomoćnik prekorači granice svog ovlašćenja u vezi sa zaključenjem arbitražnog sporazuma. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu navedenih odredaba i propisa. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. prekoračenje ovlašćenja punomoćnika ima dejstva prema trećim licima. ne. pak. sud će takvu tužbu odbaciti.PARNIČNI POSTUPAK gistar. samo ukoliko je ono za njih znalo ili je. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. prekoračenja ovlašćenja koje je učinio punomoćnik obavezuju vlastodavca. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.49 - . a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. neophodno je specijalno punomoćje dato za svaki pojedini slučaj. Ovakvo rešenje proizlazi iz principa autonomije arbitražnog sporazuma. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. pak. Takođe. Ovde se međutim. kao podnetu od neovlašćenog lica. nema uticaja činjenica da je pravni posao zaključen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovažan ili. Generalno punomoćje za zaključenje svih pravnih poslova nije dovoljno. odnosno punomoćnika. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. bilo putem njihovog prokurista. Na kraju valja dodati da na punovažnost zaključenja arbitražnog sporazuma. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ovo stoga što iz gore navedenog . za zaključenje arbitražnog sporazuma koji se može zaključiti i od strane punomoćnika zastupanog. 13602/05 od 26. Uz manje razlike. godine) 67. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. stav 2.

Smrću statutarnog zastupnika ne prestaje punomoćje dato punomoćniku. na ročištu za glavnu raspravu od 7. i 7. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje pravnog lica.2006. godine) 68. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a novi statutarni zastupnik može opozvati isto punomoćje. i 25. i 14. jer isto u smislu člana 94. N.PARNIČNI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno. Iz obrazloženja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim rešenjem i tužba je odbačena. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne može se raspravljati pitanje parnične sposobnosti stranaka.2006. jer isto u smislu člana 94. Kako je tužilac pravno lice. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.12. 9410/06 od 14. Zakona o parničnom postupku. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo.50 - . a ne i smrću statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica. Ni na koji drugi način osim izvođenjem odgovarajućih dokaza (pa ni tzv. u žalbi se osnovano ukazuje da se ne može pouzdano zaključiti da li je prvostepeni sud odba. koji su javni. Zakona o parničnom postupku prestaje samo smrću fizičkog lica koje je stranka. Smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika. prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. S tim u vezi. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. ali novi statutarni zastupnik može opozvati punomoćje.2006. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. Zakona o parničnom postupku prestaje smrću fizičkog lica koje je stranka.N. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. godine) 69. a prema odredbama člana 482.6. te se s toga odredbe člana 214. a ne zakonski zastupnik. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. stav 3. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica.11. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. odnosno statutarni zastupnik.10. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima.

Iz obrazloženja: Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano. i to zbog toga što nije na pouzdan način utvrdio da li tužilja ima ili nema parničnu sposobnost. septembra 2004.. Naime. To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. 443/05 od 12. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. godine) 71. Stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. godine i 16. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava. To dalje znači da se zaključak prvostepenog suda o tome da tužilja nema parničnu sposobnost ne može prihvatiti kao pouzdan. a ne u onoj u kojoj je osnovano. . a u vezi sa članom 17. to nije otklonjena sumnja da li tužilac po države K. jula 2006. 310/2010 od 25. smatraće se pravnim licem te države. stav 1. onda po pravu te države. što izaziva sumnju da li isti može biti stranka u postupku. saglasno članu 79.. Organ iz stava 1.. Gž. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava. stav 4.. gde je osnovan i dalje postoji. u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tužilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. S obzirom da su u konkretnom slučaju na okolnost postojanja tužioca kao pravnog lica prema pravu države K. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. a ne tzv. Zakona o parničnom postupku. Međutim. Iz ovoga prvostepeni sud zaključuje da tužilja i u konkretnom predmetu nema parničnu sposobnost. prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznačene spise drugog navedenog Opštinskog suda i utvrđuje da je u tom predmetu veštačena poslovna sposobnost tužilje. godine sa kontradiktornom sadržinom. te da je tada imenovani veštak . Pitanje parnične sposobnosti tužilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvođenjem odgovarajućih dokaza. stav 1.02. "pozajmljivanjem dokaza". Zakona o parničnom postupku. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te države ima njenu pripadnost. a ako ima stvarno sedište u drugoj državi. smatraće se pravnim licem te države. a ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi. a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. a kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi.2010. jula 2002.51 - . i člana 78. a i sposobnost biti parnična stranka u smislu člana 77. Prema odredbi člana 13. Stranačka sposobnost pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. zbog čega joj je i postavljen privremeni staratelj.neuropsihijatar zaključio da tužilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese.neuropsihijatar se izjašnjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom.PARNIČNI POSTUPAK cujući tužbu pravilno primenio odredbe člana 77. veštak . Po pravu države čiju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost. stav 5. godine) 70. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde. priloženi faksovi uverenja od 4.

otklonjena je rešenjem prvostepenog suda od 28.aktorskom kaucijom. izuzetno sa pravnim dejstvom u određenoj parnici. stav 3. Istakao je da takođe nije sigurno utvrđeno da li tužilac uopšte postoji i pozvao se na potvrdu od 27.agencija kompanije čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti. i prema domaćem pravu. tužilac po potrebi dostaviti novu potvrdu. ukoliko je to među strankama sporno. Naveo je da sedište tuženog nije u Grčkoj. nije našao da je počinjena ista apsolutno bitna povreda. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koje nemaju stranačku sposobnost ako utvrdi da.11. stranačka sposobnost stranog pravnog lica određuje se prema pravu države po kome je osnovano. koji je nesumnjivo predstavništvo kompanije iz UAE i koji. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. prema članu 73. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tužiocu. U obrazloženju je navedeno da je sedište tužioca u Grčkoj sa kojom državom SCG ima zaključen bilateralni sporazum o oslobađanju od polaganja troškova parničnog postupka na ime obezbeđenja istih . Drugostepeni sud.1. Blagovremenom žalbom tuženi je osporio donetu odluku iz svih razloga iz člana 360. ZPP.11. odnosno agenciji prizna stranačka sposobnost. godine) 72. smatraće se pravnim licem te države. u kom smislu je zahtev tuženog neosnovan. jer na stranačku sposobnost prvostepeni sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grčke od 27. Da li advokat uz svoje punomoćje koje dostavlja uz tužbu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupničkom svojstvu davaoca – potpisnika punomoćja? . terminološka greška vezana za označavanje stranačke sposobnosti kao parnične. nesumnjivo ne bi imao stranačku sposobnost. U konkretnom slučaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tužilac uredno registrovan kod nadležnih organa Republike Grčke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda. parnični sud može. ZPP. u smislu člana 73. Najpre. s obzirom na predmet spora. sa pozivom na odredbe člana 83. 11323/2005 od 13. na zahtev suda. S druge strane. Žalba nije osnovana. Prema tome. godine.2006. kako je to prvostepeni sud pravilno i učinio. prizna postojanje takve sposobnosti. Na tuženom je da dokaže da je tužilac prestao da postoji jer tužilac ima dokaz o svojoj registraciji. Činjenica da je važnost povrede ograničena na 6 meseci nema uticaja. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Kako je sedište tužioca u Grčkoj. odnosno predstavništvu. a ne u onoj u kojoj je osnovano.Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959.2001. u odnosu na koju državu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobađanje od polaganja predujma za parnične troškove.000 USD što je bio dovoljan osnov da se tužiocu kao zavisnoj kompaniji. stav 1. na osnovu stanja u spisima. kao takav.2005. a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. pa će stoga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Srbije Pž.2001.9. Kada pravno lice ima faktičko sedište u drugoj državi.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev tuženog za obezbeđenjem troškova parničnog postupka . Predložio je da se pobijana odluka preinači i zahtev tuženog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. Ovo znači da tužilac prema pravu Grčke uživa status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parničnoj sposobnosti bez dokaza. godine kojom se potvrđuje da tužilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzeća.52 - . ima osnova da se tužiocu prizna status stranke u ovom postupku. to je pravilno prvostepeni sud primenio međunarodni sporazum zaključen između Grčke i naše zemlje i odbio zahtev tuženog za aktorskom kaucijom. godine čija je važnost bila 6 meseci. ZPP. Naime. već da je tuženi predstavništvo . godine.

Ukoliko je u slučaju sumnje. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. 78. a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda.10. U slučaju sumnje (samog suda ili pak izražene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tužbu ili drugi podnesak ima zastupničko svojstvo. sud će po pravilu smatrati da njegovo zastupničko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. a davanje punomoćja advokatu ne može se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. tačka 7. na osnovu člana 278. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim društvima) uz tužbu koju je potpisao nije priložio dokaze o svom zastupničkom svojstvu. godine) . stav 2. Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2005. a u vezi sa čl.2005. i 20. stav 2. prvostepeni sud postupio na gore opisani način. Pravno lice može zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. odnosno svojstvima lica koje je punomoćje izdalo.PARNIČNI POSTUPAK Advokat – punomoćnik stranke. kao stranke u parničnom postupku. i 14. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 74. Zakona o parničnom postupku može primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku. Zakona o parničnom postupku. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoćje. rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Sud će samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoćja.09. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Da li je direktor preduzeća. odnosi se na zakonske zastupnike.53 - . shodno odredbi člana 91. u smislu člana 77. Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica dužan da prilikom dostave punomoćja dokaže i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije.2006. stav 1. Zakona o parničnom postupku. novog Zakona o parničnom postupku dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svoje zastupničko svojstvo? Odredba člana 77. godine) 73. te bi u toj situaciji sud rešenjem mogao naložiti punomoćniku da dostavi dokaze o ovlašćenjima. stav 2. i 103.11. prvostepeni sud će tužbu odbaciti sa pozivom na odredbu člana 279. U tom slučaju ovo lice može preduzimati sve parnične radnje u granicama punomoćja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. i 25.06. i 20.i 7. Odgovor koji je predložen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba člana 77. nije dužan da uz tužbu pored punomoćja dostavlja i dokaze o svojstvu lica – potpisnika punomoćja. a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz člana 482. stav 2.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. prvostepeni sud navedenu činjenicu može proveriti po službenoj dužnosti uvidom u javnu knjigu – registar ili pak može pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu.

10. pa će i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane. godine) 77. kome nije moguće dostaviti tužbu sa dokazima. Sud tužbu ne može da odbaci jer ona sadrži sve da bi se po njoj moglo postupati (član 100. stav 1. Zakona o parničnom postupku naloži ino tužiocu polaganje predujma.direktor matičnog preduzeća"? Parnični sud nije ovlašćen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog društva ovlašćen da u parničnom postupku zastupa društvo u sporu sa trećim licima. a direktor zavisnog preduzeća .09.11. Zakona o parničnom postupku – da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik)". kao zastupnika stranaka u parničnom postupku. ako je upis bio izvršen protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz člana 68. i 25. i 14. da li po proteku roka za uplatu predujma treba tužbu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tužbe sud je dužan da dostavu izvrši na način predviđen članom 128. posebno npr. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz člana 79. na ime troškova postavljenja privremenog zastupnika tuženiku.2006.člana društva ili povezanog društva sud će u tom slučaju društvu ili povezanom društvu postaviti privremenog zastupnika shodno članu 79. Ni u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. stav 2. s obzirom na izričitu odredbu iz člana 482. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. u zavisnosti od toga da li je tužbu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. prilikom donošenja presude zbog izostanka. 59/98. 9/01 i 36/02). direktor matičnog preduzeća ne može biti direktor zavisnog preduzeća. i uopšte – prilikom ocene ovlašćenja za preduzimanje parničnih radnji u postupku. godine) 76. Da li se parnični sud. 74/99.54 - . 29/97. 29/96. odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. Zakona o preduzećima ("Službeni list SRJ". i 7. na kojoj je i obaveza predujmljivanja troškova koji su za to potrebni.11. u kome je propisano da "u povezanim preduzećima.ali u slučaju različitih statusnih tužbi u sumnji da postoji sukob interesa između interesa statutarnog zastupnika i interesa društva. ako je isti izvodom iz registra privrednih društava dokazao svoj zastupnički status. Sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku). Kad sud rešenjem u smislu člana 79. Ako adresa pravnog lica – tuženog nije dobro označena sud će postupiti u smislu člana 103. 33/96. i 14. i 7.2006. i 25. br. . Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK 75. može upuštati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konačnih upisa u registar direktora preduzeća.

.član 132.00 dinara sa sporednostima. Z. Nezavisno od toga da li je isto učinio i njen punomoćnik. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu označenu u tužbi... novembra 2005. i 7. Pž. i na teritoriji bilo koje druge beogradske opštine. stav 5.. Zakona o parničnom postupku. br. ZPP) 78. jer sud odlučuje na osnovu predloga i zahteva stranaka. godine ponovo označio istu adresu u B. to je prvostepeni sud pravilno tužbu odbacio. samo na teritoriji opštine Z. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomoćnika . stranka koja ga ima može i sama preduzimati parnične radnje. Prvostepeni sud je naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog. a stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju.G.član 489. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.. i uopšte iz suštine novog Zakona o parničnom postupku. godine tuženi M. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. je odseljen sa navedene adrese. Ovo posebno stoga što postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predviđenih uslova. pa i podneti žalbu na odluku.. a adresa tuženog je u svakom slučaju podatak čiji nedostatak onemogućava dalje postupanje suda u ovom predmetu. pa kako je tužilac u podnesku od 23. a na predlog tužioca odredio je i zastoj postupka do prijema obaveštenja od strane tužioca o tačnoj adresi. Prema izveštaju pošte od 8.94. 3. kako to proizlazi iz čl..član 84. iz čega sledi da tužba ne sadrži ovaj podatak koji je nužan za dalje postupanje u predmetu. Zakona o parničnom postupku. 2050/06 od 9. U slučaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan. 2a.883. jer ista ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu člana 100.. Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu radi regresa. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. stav 1..2006. jer je tuženi odseljen.. protiv tuženog M. Iz toga sledi da je tužilac postupajući po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspešno.član 107.advokata vrši se dostavom presude punomoćniku – advokatu . i sam postavi privremenog zastupnika. odnosno isplate iznosa od 49. septembra 2005. U tužbi je označio adresu tuženog Z.G.. Rok za žalbu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke . tačka 2. pa i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. imajući u vidu da iz službene beleške prvostepenog suda sledi da na teritoriji B.. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomoćnika može paralelno sa radnjama koje preduzima punomoćnik preduzimati iste radnje i . Zakona o parničnom postupku. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu člana 79..55 - . kao i predujmljivanje troškova koji su u tom smislu neophodni. postoji ul. br. Iz obrazloženja: Stranka koja ima punomoćnike može i sama preduzimati parnične radnje . pomera na prvi naredni radni dan . Z. odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji opštine Z.11.. ul. godine) PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI (Član 85 . Zakona o parničnom postupku. najduže 30 dana.

2008. prema dokazima u spisima . 7005/2010 od 22. U daljem toku postupka on je dostavio punomoćje. pa je tako i sam tužilac . postupajući po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznačenog rešenja od 11.imenovani advokat ovlašćen za zastupanje tuženog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoćju navedene. stranka koja ima punomoćnika može i sama neposredno preduzimati određene parnične radnje. godine subota. a naročito da podigne tužbu.02.2008.sa dopunom navedene žalbe koju je stranka neposredno podnela 14. ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste. Za validnost i punovažnost radnji koje je punomoćnik preduzeo do dana dobijanja punomoćja potrebno je izričito odobrenje lica u čije ime su preduzete. To. po isteku navedenog roka. u navedenom smislu. da predlaže izdavanje privremene mere obezbeđenja. Kako navedenim punomoćjem vlastodavac . sama stranka podnela telegramom novu žalbu 05. tužiocu koji ima punomoćnika.vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vrši) mora izvršiti u zakonom propisanom roku. da se odrekne zahteva. parničnu radnju koja je .(prijemni pečat suda). u konkretnoj situaciji . u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu.01. Stoga. Imajući to u vidu. odn. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoćje ovog advokata za zastupanje tuženog. prema Zakonu o privrednim društvima.shodno zakonskim odredbama . kojim ga tuženi ovlašćuje da ga zastupa i brani pred sudovima.05.07. da je povuče. to je i za žalbu koju podnosi neposredno stranka. znači da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika.02. izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega. da i sam podnese žalbu. to je žalba stranke .02. godine žalbu protiv presude donete na osnovu priznanja.advokata. pa je. godine. Prema stanju u spisima.protivtuženi mogao podneti žalbu protiv presude.12.02. drugim državnim organima i svim trećim licima. rok za žalbu istekao je prvog narednog radnog dana . to je .2008. pobijana presuda je punomoćniku tužioca (imajući u vidu dokaz – povratnicu).04. Prema tome. Kako se. i ona bila vezana.2008.2008. a istekao je 02. Kako je 02.odbačena kao neblagovremena. rok za žalbu računa od uredne dostave advokatu kao punomoćniku stranke.2008.02. shodno navedenom. godine. godine. godine predajom iz ruke sudu . Navedeno punomoćje izdato je 03.2009. godine.06. Kako je.01. da zaključi poravnanje. čime je izvršena njena uredna dostava tužiocu. počev od dana izdavanja punomoćja zastupa. Iz obrazloženja: Imenovani advokat – punomoćnik tuženog podneo je dana 12.11. Međutim. rok za žalbu tužiocu počeo je da teče 26. godine) 79.PARNIČNI POSTUPAK samostalno.tuženi ovlašćuje navedenog advokata da ga. kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zaštite interesa i prava tuženog. godine.2010. kao i da u njegovo ime i za njegov račun vrši sve radnje u postupku. kao ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva. Shodno tome. dozvoljeno je i omogućeno. prizna zahtev.2010.2010. godine (prvi naredni dan od dana uručenja presude punomoćniku – advokatu). ne odobravajući istovremeno i preduzetu parničnu radnju podnošenja žalbe protiv presude . godine.56 - .tek od navedenog datuma . prvostepeni sud naložio ovom podnosiocu žalbe da ga dostavi. a to je za sud neradni dan.2008. Pž. godine. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. za rok koji je isticao 04.2008. da podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva. dostavljena 25.

za koga se pretpostavlja da ima viši stepen iskustva i znanja. i 20. može zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. ako sadrži i ovlašćenje za pripravnika mora sadržati i ime pripravnika? U smislu odredbe člana 88. nego i advokatski pripravnik.12. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 3.2005. Navedenu odredbu treba tumačiti na taj način da je dovoljno da stranka u punomoćju navede da se punomoćje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji. Član 88. ranije važećeg zakona) ista odbacuje. u kome je propisano da punomoćnika koji je advokat . ako je stranka dala punomoćje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoćju? Advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. Da li i advokata koji pristupa po zameničkom punomoćju može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji. koji je advokat. 14464/2010 od 29. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zbog toga se. u smislu člana 88. i 20. Zakona o parničnom postupku (član 365.09. Pž. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Stoga punomoćje za advokata ne mora da sadrži ime pripravnika. u vreme podnošenja žalbe ovaj advokat nije imao punomoćje koje bi ga ovlastilo da za tuženog podnese žalbu. Zakona o parničnom postupku punomoćnika. već je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. godine) 81. stav 3.2010. stav 3. pa je žalba podneta od neovlašćenog lica. ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoćja u istom navela da advokata kome se punomoćje izdaje. Naime. godine) 80. ako je stranka tako odredila u punomoćju. Da li punomoćje za advokata. treba tumačiti na taj način da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat. a u punomoćju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izričito ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. na osnovu člana 378. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. godine) 82. novog Zakona o parničnom postupku.2005.57 - .PARNIČNI POSTUPAK na osnovu priznanja. može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. odnosno kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno.09.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoćje može preneti i na drugo lice – advokata. Zakona o parničnom postupku.

da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl.S. osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat. Naime. pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V. i članu 475 st. pristupila advokat V. ukida u celosti. Ovo ovlašćenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoćje naslovljeno. u vezi sa članom 463. Međutim. kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca. i na koga je preneto punomoćje u celosti. Iv. i 7. 8423/04 od 21. novembra 2003. advokat S. citirana odredba člana 89.. iz B.F. po mišljenju ovog suda. tj. ako su za to ispunjeni ostali uslovi. ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. iz B. stav 1. 296. u konkretnom slučaju. tačka 3) Zakona o parničnom postupku.F. da je advokat S. iste odredbe pogrešno tumači prvostepeni sud kad se radi o situaciji. i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje advokatu S.10. i 14.F. Ovo iz razloga što se. po zameničkom punomoćju koje joj je izdao advokat S.advokat preneo punomoćje u celosti. stav 1.S. a ne samo za pojedine. iz P. Na taj način je faktički zameničko punomoćje V. Zamenik punomoćnika koji je advokat. novog Zakona o parničnom postupku? Stranku može zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u slučaju da je stranka tako odredila u punomoćju. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Shodno iznetom. 289. godine.S. stekli su se uslovi iz člana 296. tačka 3) Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata S. iz P. pošto je shodno članu 89.2006. ovlašćen je da isto punomoćje prenese na drugog advokata. pa je prvostepeni sud doneo odluku kao što je navedeno. stav 2. po zameničkom punomoćju.PARNIČNI POSTUPAK može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju.S. iz B.58 - .S.zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po. i 2. punomoćnik tužioca je advokat S. i 25.. godine) 83. advokat na osnovu punomoćja. propisano da. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom.S. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu. imajući u vidu da mu je ovlašćenje preneto za sve radnje u postupku. a isti pristupi na pripremno ročište ili glavnu raspravu. U situaciji kada punomoćje ne sadrži ovlašćenje da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. Punomoćje ne mora da sadrži ime advokatskog pripravnika. pa se rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u B. koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera. nastupiće pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke. stav 2. što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno.11. stav 1. Po mišljenju ovog suda. može shodno primeniti i na situaciju kad advokat . dovoljno je da je naznačeno da advokata može zamenjivati advokatski pripravnik. izdao zamenik punomoćnika tužioca. broj 125/2004). na strani tužioca. a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju. ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. a na koga je punomoćnik . iz B. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". 1. ako je stranka izdala isto advokatu za vođenje parnice. preneo punomoćje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari.

neosnovani su. primenom člana 92. U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kojem je ta izjava data.2006. stav 1. godine) 84. navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuženog.2009.59 - . Samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i samo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče. Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa sedištem u inostranstvu. godine.rešenjem nadležnog trgovinskog suda od 08.10. a ne verodostojne isprave: stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. Iž.2010. 53/2010 od 12. godine) 85. a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove. godine.10. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku.02. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. usvojen je predlog ovde izvršnog poverioca za određivanje privremene mere kojom su isključeni iz prometa predmeti ovde izvršnog dužnika kojima se vrši povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca popisom i pečaćenjem svih količina umnoženih primeraka proizvoda kojima se povreda vrši. godine. punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222.PARNIČNI POSTUPAK stupku. bez obzira na državljanstvo parnične stranke. Naime. nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica. odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica odn.2009. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2009. u vezi člana 365.03. Žalbeni navodi izvršnog dužnika (kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vrhovnog suda Srbije) . Zakona o parničnom postupku. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje u pisanom obliku. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. koje se primenjuje uvek. U konkretnom slučaju. stav 2. suprotno članu 92. koja je postala izvršna dana 8.10. ovog zakona. s tim što to punomoćje ne mora biti overeno. 14230/2005 od 8. Određeno je čuvanje ovih proizvoda o trošku ovde izvršnog dužnika uz zabranu nastavljanja započetih radnji kojima bi se moglo izvršiti povreda autorskih prava ovde izvršnog poverioca sve . Zakona o parničnom postupku. odnosi se izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloži punomoćje. Iz obrazloženja: Priloženom izvršnom ispravom .

217. Da bi se advokat smatrao punomoćnikom stranke u postupku nije dovoljno rešenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoćja prihvati kao svog punomoćnika. Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa sedištem u inostranstvu. 1. jer je stranka . st.2010. Pošto uz žalbu nije dostavio punomoćje.dužan da još mesec dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je punomoćje izdala. Gž. godine) 86. U tom rešenju je ukazano da rešenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji će zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene sprečenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomoćnikom stranke u postupku. 1. Na pravilnost donetog rešenja ne utiču žalbeni navodi izvršnog dužnika. Ranije važećeg Zakona). jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil pečatom. bez obzira na svojstvo stranaka u postupku. jer ovu formu ne propisuju odredbe domaćeg procesnog prava. Zakona o izvršnom postupku.04.05.60 - . Iz obrazloženja: Imenovani advokat izjavio je žalbu kao punomoćnik tuženih. stav 1. 92. shodno čl. Apelacioni sud je rešenjem od 14. Zato je punomoćje podneto uz predlog uredno. Imajući u vidu takvo stanje stvari.10. 2433/11 od 11. i čl. Nije razlog za odlaganje ročišta otkazivanje punomoćja na ročištu i napuštanje sudnice od strane punomoćnika.02. a pravilno su odmereni i troškovi izvršnog postupka. radi sprovođenja izviđajnih radnji i utvrđivanje činjenice da li je isti ovlašćen od strane tuženih za izjavljivanje žalbe na prvostepenu presudu.PARNIČNI POSTUPAK do pravnosnažnog okončanja postupka.pozivanjem punomoćnika pre otkaza . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku (član 91. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu. koje je bio dužan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje. st. i članu 91. pred domaćim sudom primenjuje se domaće procesno pravo. . godine) 87. godine zato što je punomoćnik na ovom ročištu izjavio da otkazuje punomoćje) – nisu osnovani. Ono ne mora biti overeno. Odlučeno je da žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.uredno pozvana.2011. stav 1.i nakon otkaza . shodno članu 90.2011. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud bio dužan da odloži ročište zakazano za 17.2011. 91. pravilno primenivši čl. Naime. 129/10 od 10. njegov punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje u pisanom obliku. a pod pretnjom naknade štete i novčanog kažnjavanja. Iž. i članu 92. a punomoćnik je . prvostepeni sud je pravilno odredio predloženu privremenu meru.

ranijeg Zakona o parničnom postupku. stav 1. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98.2011. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. Ovo stoga što je članom 92. stav 4.2006. Saglasno ovoj odredbi.održao je ročište. u situaciji kada je u ime preduzeća tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. a uz tužbu nije priložilo punomoćje. saglasno članu 135.nakon napuštanja sudnice od strane punomoćnika koji je punomoćje otkazao . Dakle. Pž. a koja je postojala u članu 98.12. 6208/11(1) od 28.11. i 7. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku u članu 92. ranijeg zakona? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. To proizlazi iz člana 92.10. imajući u vidu da je posle otkaza punomoćja punomoćnik imao obavezu da još mesec dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje. . Ranije važećeg Zakona). Sudskog poslovnika.61 - . a . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. jer je isti bio uredno pozvan za njegovo održavanje. Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. Pitanje je međusobnog odnosa stranke i punomoćnika koji je otkazao punomoćje da li je u interesu stranke bilo da punomoćnik ovo ročište napusti ili da na istom ostane i preduzima parnične radnje. i 25. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje. pre nego što sudska pisarnica proveri da li je predmetu priložen prepis punomoćja. stav 2. Zakona o parničnom postupku (član 93. godine) 89. prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje ročišta.PARNIČNI POSTUPAK Naime. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. stav 5. ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac. i 14. sud će takvu tužbu odbaciti. koji se pozvao na broj generalnog punomoćja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak. Ne može se uskratiti zastupanje punomoćniku stranke. godine) 88. Sudska pisarnica je dužna da ove činjenice konstatuje u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 2. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.

kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. prema članu 135. bez naloga punomoćniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoćja. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju je u ime preduzeća podnelo fizičko lice koje nije advokat. na osnovu svoje ocene da punomoćnik tužioca nema priloženo punomoćje u predmetu od početka postupka. zbog čega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomoćnika tužioca na ročištu. nakon čega je doneo ožalbeno rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom. Sud je tada na ročištu konstatovao da spisima predmeta nije priloženo generalno punomoćje. izjavila da po generalnom deponovanom punomoćju zastupa tužioca. Sudskog poslovnika kada se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje koje se nalazi u spisima sudske uprave. A/97-17. 5398/02 od 23.01. Dakle. u situaciji kada je u ime preduzeća . Naime. Nakon donošenja novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. pisarnica će. 9930/05 od 24. Pored toga. prvo ročište za glavnu raspravu je održano pred prvostepenim sudom 2. Zakona o parničnom postupku. tačka 12. U daljem toku postupka punomoćnik tužioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoćja VII Su. kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. broj 125/2004). proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja. Zakona o parničnom postupku. punomoćnik tužioca je dana 18. s obzirom da je postupak vođen kao povodom prigovora na platni nalog. Prvostepeno rešenje je nepravilno i iz razloga što je prvostepeni sud. u takvoj situaciji morao da primeni odredbe člana 92 stav 2. Zakona o parničnom postupku u pogledu preduzetih parničnih radnji od strane punomoćnika bez punomoćja. prvostepeni sud je bio dužan da u predmetnom rešenju donese i odluku o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. decembra 2002. godine) 90. a uz tužbu nije priložilo punomoćje? Iz pitanja kao očigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji. dakle ne radi o fizičkom licu koje je zaposleno kod preduzeća koje se pojavljuje kao tužilac.62 - . Postupajući na napred navedeni način.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Postupajući po prigovoru dužnika izdato rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage rešenjem prvostepenog suda od 16. juna 2005. januara 2003. odnosno da primeni odredbe člana 463. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje. pre dostavljanja predmeta sudiji. odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.B. regulisane odredbama člana 361. stav 2. godine. u kome je naveo da zastupa tužioca po osnovu deponovanog generalnog punomoćja VII Su. a prvostepeni sud je prihvatio da tužioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomoćnik po osnovu deponovanog generalnog punomoćja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. kada je prisutni advokatski pripravnik punomoćnika tužioca S. prvostepeni sud je bio dužan da od sudske pisarnice zatraži proveru da li postoji generalno punomoćje na koje se pozvao punomoćnik tužioca i da li nije opozvano. stav 1. decembra 2002. godine. A/97-17. prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja učinio bitne povrede odredaba postupka. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvršenje rešenjem Iv. što će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja. godine. Polazeći od citirane odredbe Sudskog poslovnika.2006. koja reguliše deponovanje generalnog punomoćja.

Osim toga. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ovo stoga što je članom 92. i 20.09. godine) . odnosno do donošenja rešenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoćja. Zakona o parničnom postupku odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. Da li se odmah odbacuje tužba.63 - .2005.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ranijeg Zakona o parničnom postupku.09. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Zakona o parničnom postupku neće uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. godine) 92. stav 1.2005. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Da li je i u kojim slučajevima sud dužan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomoćnika bez urednog punomoćja? Sud nema dužnost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnične radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoćja odobrava.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za navedeno lice. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tužbu svojim rešenjem odmah odbacuje sa obrazloženjem da je ista podneta od strane neovlašćenog lica. i 20. a tužilac istu radnju ne osnaži? Sud će na osnovu odredbe člana 92. stav 2. stav 1. a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoćje. godine) 91.09. starog Zakona o parničnom postupku) da privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Zakona o parničnom postupku ne odnosi se na neovlašćena lica. stav 2. U novom Zakonu o parničnom postupku ne postoji zakonska mogućnost koja je bila propisana članom 98.PARNIČNI POSTUPAK tužbu podnelo fizičko lice koje nije advokat. stav 2. novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost suda (koja je postojala prema odredbi člana 98. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . u slučaju da je podneta za tužioca od strane advokata koji uz tužbu nije podneo punomoćje. specijalno punomoćje. Takve radnje se shodno odredbi člana 92. stav 2. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u slučaju kada je isto dato pre donošenja rešenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za njihovo preduzimanje. sud će takvu tužbu odbaciti.2005. i 20. ili se to može učiniti tek pošto se tužiocu da nalog da se izjasni da li osnažuje radnju preduzetu od strane neovlašćenog lica – advokata. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. koja je propisana u članu 92.

Zakona o parničnom postupku.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. već diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje). prethodno utvrdi da li je tužba potpisana od ovlašćenog lica. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlašćenjima ne propisuje izričito ko sve može biti zastupnik privrednog društva. stav 2. kao podnetu od neovlašćenog lica. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .64 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Ovo stoga što iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog društva može podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tužioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlašćeno.09. ranijeg Zakona o parničnom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tužbu koju je potpisalo navedeno lice priloženo punomoćje za to lice izdato od strane ovlašćenog lica ili ne. Zakona o parničnom postupku propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu. i 14. mora napomenuti da se tužba ne može automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog društva. Ovde se međutim. a koja je mogućnost postojala u članu 98. Zakon o privrednim društvima u članu 25. i 7. u smislu člana 92. uopšte ne predviđa mogućnost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrešna konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog društva samo direktor. i 25. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv presude zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. s obzirom da novi Zakon o parničnom postupku u članu 92. ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. U smislu odredbe člana 482. i 20. sud će takvu tužbu odbaciti.PARNIČNI POSTUPAK 93.2005. stav 1. stav 2.06. Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog propuštanja jer advokat koji je podneo odgovor na tužbu. uz odgovor nije priložio punomoćje. U tom smislu sud bi bio dužan da na osnovu podataka iz nadležnog registra. godine) . istog zakona? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja. kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlašćeno lice. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog društva. Ukoliko je podneta tužba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog društva u smislu gore navedenih odredaba i propisa. prilikom davanja odgovora poći ćemo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tužbu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tužioca koje nije upisano u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje. Ovo stoga što je članom 92. stav 1.11. Zakona o parničnom postupku. a uz tužbu nije priloženo punomoćje za to lice.2006. a uz istu nije priloženo punomoćje kojim se navedeno lice ovlašćuje da u ime privrednog društva podnese tužbu. koji su javni. godine) 94.

iz I. neuredna.P. stav 2.. a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu. sadržinu izjave i potpis podnosioca. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. prebivalište ili boravište. Naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju tužbe kao neuredne.PARNIČNI POSTUPAK 95. naziv firme. Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 92..65 - . Svoju odluku temelje na odredbama člana 92. čime se tužba smatra urednom. Naknadna dostava punomoćja uz žalbu na rešenje kojim je žalba odbačena nema značaja jer je stranka dužna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlašćenje za preduzetu radnju u smislu člana 92. novog Zakona o parničnom postupku. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. stav 1.11. koji uz tužbu nije priložio punomoćje. 125/04). odnosno sedište stranaka. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tužba tužioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama nižestepenih sudova odbaciti. stav 6.2006. ime i prezime. Predmetna tužba koju je tužilac podneo prvostepenom sudu sadrži sve obavezne sastojke predviđene odredbom člana 100. ne može se konvalidirati propust punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem tužbe sudu bez punomoćja. s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvrđuje da je tužilac zastupan preko advokata. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni . bez uticaja je na drugačiju odluku. Odredbom člana 100. on nije imao obavezu da uz tužbu priloži punomoćje. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužioca kao neurednu. a među njima i potpis podnosioca. stav 2. godine) 96. i člana 103. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Sud ne može odbaciti kao neurednu tužbu koju je potpisao tužilac. stav 1. stav 1. a da je samo sastav tužbe urađen preko advokata bez punomoćja i ovlašćenja da advokat dalje postupa pred sudom. i 7. i 25. kako će postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe podneo punomoćje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parničnu radnju u smislu člana 92. Ako je prvostepeni sud odbacio žalbu koju je podneo advokat. bez obzira što je tekst tužbe napisao advokat. predmet spora. a koji uz tužbu nije priložio punomoćje. jer je žalba podneta od neovlašćenog lica i kao takva je nedozvoljena. Zakona o parničnom postupku. Pošto je tužilac lično potpisao tužbu. stav 2? Drugostepeni sud će potvrditi rešenje o odbačaju žalbe. to što je tužbu potpisao lično tužilac. a kome nije izdato punomoćje za zastupanje tužioca u tom sporu. što je u uvodu tužbe napisano da tužioca zastupa advokat Ž. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br.09. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tužilac lično potpisao tužbu. a uz žalbu nije priložio punomoćje. i što je tužba napisana na memorandumu ovog advokata. i 14. Trgovinski sudovi zaključuju da je tužba koju je za tužioca podneo advokat.

i u vreme održavanja spornog ročišta 07. ne odnosi se na neovlašćena lica.10. godine. ako je to potrebno da se spreči ili otkloni nastanak štete za njega i njegove interese.član 93. koja je propisana u članu 92. Otkaz punomoćja koje je punomoćnik tužioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno . otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku. u smislu člana 92. stav 2.2009.i po otkazu punomoćja u periodu od mesec dana .PARNIČNI POSTUPAK odredaba člana 92.09. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u žalbi. i po otkazu punomoćja. a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio. Iz obrazloženja: Stranka može u svako doba opozvati punomoćje. otkaz punomoćja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od časa kada joj je saopšteno.bio dužan da pristupi na ročište i time spreči nastupanje posledice predviđene članom 296.2006. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 2. i 14. godine . nego samo na lica koja imaju svojstvo punomoćnika. Opozivanje odn. Zakona o parnič." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prev. godine) 98. to je pred Višim trgovinskim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. a uz tužbu nije priložio punomoćje. Zbog toga. Obaveza je punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. citirane odredbe – on. budući da tužilac u momentu podnošenja tužbe nije bio zastupan po advokatu. ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. starog Zakona o parničnom postupku) da sud privremeno dozvoli da određenu parničnu radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. ali je . a što predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe člana 398. i 100. godine) 97. Mogućnost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica. Novi Zakon o parničnom postupku ne propisuje mogućnost (koja je postojala prema odredbi člana 98. specijalno punomoćje.66 - .10.06. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku? Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje. U konkretnom slučaju. Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan još mesec dana preduzimati parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje.2009. stav 1. na dan održavanja ročišta 07. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 92. punomoćniku tužioca je prestalo punomoćje usled otkaza.preduzima sve parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje.prema navedenom stavu 4. još mesec dana bio dužan da za tužioca preduzima parnične radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati. Opozivanje odn.11. i 7. Punomoćnik je dužan da . i 25. 325/2005 od 15. Da li će sud odmah odbaciti tužbu koju je podneo advokat. istog zakona. tačka 2. istog zakona. stav 1. ali za koja u punomoćju nije navedeno da su ovlašćeni i za preduzimanje određenih radnji za koje je potrebno tzv. 103. stav 2. stav 6. punomoćnik tužioca je .2005. stav 1. stav 5. Zakona o parničnom postupku i člana 103. a punomoćnik ga može u svako doba otkazati.

i 7. Žalbeni navodi prema kojima sam punomoćnik nije obavestio tužioca o otkazu punomoćja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog rešenja. na izdato punomoćje nemaju nikakvog uticaja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. sa dotadašnjim ovlašćenjima u pogledu zastupanja pravnog lica. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku. kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlašćenja za zastupanje dotadašnjeg statutarnog zastupnika iz člana 482. nisu osnovani žalbeni navodi da je tužiocu uskraćeno pravo raspravljanja donošenjem pobijanog rešenja. Da li se odredbe iz člana 484.bez obzira na otkaz punomoćja . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. ili se punomoćje ograničava u smislu člana 94. Da li u slučaju smrti ili razrešenja direktora preduzeća prestaje punomoćje izdato advokatu ili drugom punomoćniku. odnosno njegov statutarni zastupnik.09.punomoćnik mogao i bio dužan da preduzme i parnične radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoćja. Zakona o parničnom postupku ne primenjuju se na punomoćnike pravnih lica. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.bez obzira na otkaz punomoćja . a upravo zbog toga što je . stav 1. Uostalom. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101.67 - . i 25. i 14. Zakona o parničnom postupku.2006.10. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977. dolazi samo u slučajevima iz člana 95. Pž. godine) 99. jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomoćnika odn.2010. i 25.njegov punomoćnik mogao i morao pristupiti na navedeno ročište i time sprečiti da nastupe posledice predviđene zakonom. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima. Dotadašnji punomoćnik to ostaje.02. ili u radnim sporovima. uz mogućnost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoćje po članu 93. i 14. odnosno da li je punomoćnik preduzeća tada ovlašćen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu. stav 2). Zakona o parničnom postupku – u slučaju prestanka pravnog lica.11. Zakona o parničnom postupku. stav 1. jer je .2006. same stranke i punomoćnika. Do prestanka punomoćje koje je izdalo pravno lice. stav 2. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK nom postupku. kao da je odredba opšteg dela zakona. 4426/10 od 18. godine) . Odredbe člana 94. Iz navedenih razloga. godine) 100. koja važi za svaku vrstu postupka.i 7. i člana 484. odnosno otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem.11.

6. Da li se odredbe iz člana 484. Prvostepeni sud je. Tužba je dostavljena na odgovor tuženim. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. u vezi čl. godine) PODNESCI (Član 98 -101. a tužba je neuredna i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . da je tužbom obuhvaćeno više različitih činidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predložio je da sud odbaci tužbu. Kada tužilac ima punomoćnika koji je advokat. koja važi za svaku vrstu postupka. ZPP.PARNIČNI POSTUPAK 101.st.st. ZPP.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. kao da je odredba opšteg dela zakona. koje su sadržane u Glavi trideset četvrtoj – kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima. radi činidbe-izvršenja ugovoraa tužbom je traženo da tuženi izvrše ugovorne obaveze utvrđene Ugovorom o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Opštinskim sudom u U. shodno članu 279. stav 2. novog Zakona o parničnom postupku o dejstvu otvaranja postupka stečaja ili likvidacije na prestanak važnosti parničnog punomoćja. Drugotuženi je dostavio odgovor na tužbu u kome je istakao da je petitum tužbe nejasan i nerazumljiv jer tužbom nije opredeljeno na koga od tuženih se odnosi tražena činidba. u vezi čl. odbaci tužbu. Naime.. pravni osnov spora je svojina na stanu postojećem u stambeno-poslovnom . ukazujući na nepotpunu pasivnu legitimaciju. i 20. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac podneo tužbu protiv tuženih.09. i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku.103. stav 1. njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica.2005. kao i o tome da punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik. sud je ovlašćen da shodno članu 279. stav 1.68 - . tačka 7. obzirom da tužilac ima punomoćnika koji je advokat. primenjuju i u redovnom – opštem parničnom postupku. ili u radnim sporovima. godine se i nalazila u opštem delu Glave pete (član 101. Uostalom.).6. ZPP) 102. slična odredba o prestanku punomoćja usled stečaja u Zakonu o parničnom postupku iz 1977.103. tačka 7. jer kao stranke nisu označeni svi nužni suparničari. odlučio da se odbacuje tužba. bez obzira što je reč o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoćja u slučaju stečaja nalaze u članu 484. odnosno u Glavi trideset četvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima.

godine (dakle. advokat tužioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09. u okviru naloženog roka. protivtužba. ima svoj osnov u ugovoru o zajedničkoj gradnji predmetnog objekta kao celine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. traži produženje roka za dostavljanje tačne adrese tuženog do prijema izveštaja nadležnih organa kojima se obratio. Dakle. 2010. Imajući u vidu takvo stanje stvari. kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivališta zakonskog zastupnika tuženog. iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca u okviru datog roka. tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 103. Pž. pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK objektu u čijoj izgradnji su pored tuženih učestvovali i drugi suinvestitori. stav 2. O tome je sudu dostavio dokaz. o čemu je i dostavio dokaz. godine) 103. Jasno je da se ne može izvesti zaključak da tužilac nije postupio po nalogu suda. a ne na kraju teksta tužbe? Članom 100.958/10 od 23. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produženje roka jer nije primio odgovor nadležog Odeljenja za upravne poslove prebivališta građana MUP-a. Kako sud nije odlučio o ovom zahtevu. 6024/10 od 2. tražio da mu se produži rok za dostavljanje tačne adrese do prijema izveštaja nadležnog organa kome se obratio.02. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). te je pravilan zaključak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju položaj nužnih i jedinstvenih suparničara. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odlučio o tom zahtevu tužioca. podnetom u okviru određenog roka za postupanje tužioca. Prema vraćenoj povratnici. godine. 01.br. Ugovor o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa prvotuženom.08. ali se podneskom od 14. nije bilo uslova da se tužba tužioca odbaci rešenjem od 11. proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tužbe. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. 2009. 2009. Zakona o parničnom postupku. godine. prema nalogu prvostepenog suda. 12. 12. godine) 104. pa je tužba neuredna jer nisu obuhvaćeni svi suparničari. Zakona o parničnom postupku. Ukoliko punomoćnik tužioca. naložio tužiocu da dostavi tačnu adresu tuženog jer je iz vraćenih povratnica utvrđeno da je tuženi odseljen sa adrese koju je punomoćnik tužioca označio u tužbi. predviđeni članom 103. stav 4. te kako je tužilac tražio produženje roka u okviru roka koji mu je određen nalogom.69 - . niti odredio naknadni rok za postupanje. između ostalog moraju sadržavati i . (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.2011. 12. dopisom od 07.2010. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. ne može se prihvatiti obrazloženje iz pobijanog rešenja da tužilac nije postupio u datom roku. a koji je zaključen između određenih ugovarača kao suinvestitora. 2009. godine. koji su propisani članom 103.

tražeći poništaj ugovora o cesiji. kao i da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. i 25. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. dužna je da ispravu individualizira označenjem imena izdavaoca. u vezi člana 100. tj. kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. mesta i datuma sačinjavanja. dužna je da ispravu individualizira – da označi one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. stranka koja nudi dokaz ispravom. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . Iz obrazloženja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom. 49/96). stav 1. i 7. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe.10. br. Zakona o upravnim sporovima. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta.2006. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe.11. tačka 2. i 7. a ne protiv cedenta i cesionara. i 25. kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. Zakona o parničnom postupku. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta.2006. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. i 14. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. stav 1. označi cedenta i cesionara.11. tačka 2. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji. a na raspravi pokaže sudu original. godine) 105.70 - . i 14.PARNIČNI POSTUPAK potpis podnosioca. godine) 106. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Navedenim članom. Stranka koja nudi dokaze ispravom. To su: . predmeta na koji se isprava odnosi. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku.10. čiji se akt osporava – (član 14.

Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. stav 1. prvostepeni sud je utvrdio da . Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tužilac je.pri tome . prvostepeni sud će.isplati iznos od 40. stav 4. a da . Odredbom ZPP propisano je da će Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku. dužna je da uz pripremni podnesak priloži prepis isprave. stav 1. .po osnovu duga za neisplaćene izvedene građevinske radove na naznačenom stambeno poslovnom objektu . Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. Zakona o parničnom postupku ("… Sud će odmah odbaciti tužbu koju je za tužioca podneo advokat koji uz tužbu nije priložio punomoćje . godine) 107. isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. sud ispravu pribavlja po službenoj dužnosti. isprava se prilaže u originalu ili u overenom prepisu. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK ime izdavaoca. .advokata. da nije angažovani punomoćnik tužioca.uz tužbu . Ukoliko stranka ne može da priloži ili pokaže ispravu. zbog čega i jesu osnovani žalbeni navodi tužioca da tužbu u ime stranke nije podneo advokat. Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod trećeg lica. jer je ista potpisana od strane tužioca. vratiti podnesak radi ispravke. sa sledećim tužbenim zahtevom: da se tužilac. već je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. predmet na koji se isprava odnosi.član 103. obaveže da tuženom . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. preko imenovanog advokata koji je i sastavio. već da je samo izvršio uslugu sačinjavanja tužbe. Iz tog razloga je. Iz toga proizlazi da je tužbu podnela stranka. stav 1. u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim je tužba odbačena na osnovu člana 92. Zbog svega toga. Stranka koja nudi dokaze ispravom. pri tome. Zakona o parničnom postupku. da na raspravi pokaže sudu original. Zakona o parničnom postupku.ne bude ovlašćen i za zastupanje u postupku. nema uslova za donošenje prvostepenog rešenja kojim se tužba odbacuje kao neuredna. dopune.00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajućom kamatom. podneo tužbu protiv tuženog. kako su tužbu podnele stranke koje nemaju punomoćnika. U tom slučaju. kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. osim ako je zakonom drugačije određeno . Zakona o parničnom postupku. Jasno je.član 103. pozivajući se na odredbu člana 92. pomenutog Zakona.stav 2. te da nije bilo mesta primeni člana 92. a ako bude vraćen bez ispravke odn. Ako sud odlučuje bez usmene rasprave. već da je tužbu podnela lično stranka. odrediće rok za njegovo ponovno podnošenje . kao naručilac radova. 5227/05 od 23. Kad se originalna isprava nalazi kod državnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. Advokat može biti angažovan za pružanje pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe. da je tužilac mogao da angažuje advokata u smislu pružanja pravne pomoći samo za sastavljanje tužbe.000.advokat nije priložio punomoćje. postupiti u smislu . tužbu odbacio kao neurednu. odbaciće se .01. sud će stranci koja nema punomoćnika . a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. Međutim. stav 1. jer se ona kod nje ne nalazi.2006. mesto i datum sačinjavanja."). U ponovnom postupku. sama stranka ne može da dobije ispravu od njih. dužna je da naznači gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. polazeći od navedenog. Dakle. u žalbi tužilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tužbu. Prilikom prethodnog ispitivanja tužbe.71 - .

s obzirom da je tuženi dostavio sudu tačnu adresu. nakon pribavljanja izveštaja od policijskog organa. jer u njemu stoji da se traži obavezivanje ". Zakona o parničnom postupku. a ne da primenom člana 100. Zakona o parničnom postupku. st. Iz obrazloženja: Tužilac u žalbi osnovano navodi da netačna adresa tuženog nije razlog za odbačaj tužbe. Tužba.uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja .72 - . stav 2. jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda. 1. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. i 2. zbog toga što nije zahtevano i utvrđenje prava korišćenja na zemljištu na kome je objekat izgrađen. 2.2010. i 2.PARNIČNI POSTUPAK člana 103..04. stav 1. zakonskom zastupniku. na osnovu člana 134. i 2. Ako tužilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuženog. i člana 136. vanredni pravni lek. Pž. i 2. odbaci tužbu kao neurednu. pa će . st. st. ne postoje uslovi za odbačaj tužbe. prvostepeni sud će postupiti primenom pravila o ličnom dostavljanju. 8832/10 od 13. po nalogu suda. po oceni urednosti i dozvoljenosti tužbe. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokušao dostavu tužbe na adresu koju je tužilac dostavio podneskom od 28. 1.. U daljem postupku.02. i člana 136.05. Dostavljanje se vrši licu kome se ima izvršiti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne . 1. platni nalog. odnosno punomoćniku član 136. st.član 136. Zakona o parničnom postupku. 1. prvostepeni sud je. na svom radnom mestu .. 825/10 od 25. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. i 4. dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. trebalo da postupi na osnovu člana 134. st. člana 135. Zakona o parničnom postupku. st.član 134. a ne za neuspešno dostavljanje. i 2.. 1. prvostepeni sud će pre svega pokušati dostavu tužbe i na naznačenu adresu tuženog. člana 135. Pž. godine) 108. radi primanja pismena. Ne postoje uslovi za odbačaj tužbe ako tužilac. a što je utvrđeno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadležnog policijskog organa. to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda. Zakona o parničnom postupku. dostavi novu adresu tuženog. stav 1..".2009. presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostavljaju se lično stranci. Sud je dužan da dostavu pokuša na svaku adresu koju tužilac dostavi postupajući po nalogu suda. a ne za neuspešno dostavljanje.tužioca . Zakona o parničnom postupku i pozvati drugotužioca da potpiše tužbu. godine) 109. stav 1. 1. a ne tuženog. Naime. Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor tuženom. Ako i u tom slučaju dostava bude neuspešna. Posle toga će. a na toj adresi dostava ostane neuspešna. godine. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti. stav 1. istu dostaviti na odgovor tuženom. Zatim će naložiti tužiocima da urede petitum tužbe. Zakona pismeno obaveštenje da. . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2010.doneti odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. bude u određeni dan i sat u svom stanu odn. Nema mesta odbačaju tužbe kojom se traži utvrđenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne.

stav 3. Pri tome. koju je u ime stranke podneo advokat. u toku postupka. 100. vođenje spora radi utvrđivanja svojine na stanu. ne može izjednačiti sa zahtevom za sticanje prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgrađen.2011. prvostepeni sud će takvu tužbu odbaciti u smislu člana 279. u kom slučaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaćen tužbom. 1526/11 od 19. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da kad nadležnost. utvrdi da označeni tuženi nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet tražene sudske zaštite.73 - . kako su tužioci tužbom i učinili.11. spornih stanova na ovoj parceli. stav 6. tj. Zakona o parničnom postupku. i 187. Zakona o parničnom postupku (npr. Naime. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je tužbom. Zakona o parničnom postupku. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos.korisniku predmetne katastarske parcele i objekta. a po osnovu ugovora o prodaji. poništaj ugovora. stav 6. a nije naznačio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu člana 187.10. stav 3. na po jednom stanu. s tim što se zahtev za sukorišćenjem parcele. koje nužno prati sudbinu objekta. Zakona o parničnom postupku. Navedeni nedostatak se može otkloniti. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. 1. koji su takođe morali biti obuhvaćen tužbom. po oceni ovog suda. Ako je advokat podneo tužbu i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost spora. zaključenog između parničnih stranaka.2006. godine) 110. ista se jedino i može podneti protiv druge ugovorne strane. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. i 14. U slučaju da sud. u vezi čl. Ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. godine) 111. ali ne i na urednost tužbe. nije smetnja za naknadno traženje prava sukorišćenja na zemljištu pod objektom.10. i 25. st. predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje svojine tužilaca. koju je sastavio advokat. Zakona o parničnom postupku? . ili odredbe člana 103.zbog nedostatka pasivne legitimacije. utvrđenje prava svojine i sl)? Odredbom člana 187. na kojoj je objekat izgrađen. S obzirom da se tužbom traži izvršenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora. u vezi člana 103. Da li se u konkretnom slučaju. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. kao i da uz tužbu nije pružen dokaz o zemljišnoknjižnom vlasniku . i 3. to može biti od uticaja samo na osnovanost tužbenog zahteva . s obzirom na svojstvo podnosioca tužbe (advokat) primenjuju odredbe člana 78. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca kao neurednu. tražena samo svojina na stanu a ne i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. Gž. i 7.

ukoliko je u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. Ovo iz razloga što je odredbama čl. i 14. Ukoliko tužba ne sadrži sve što je propisano navedenim odredbama. stav 1. Zakona o parničnom postupku. kopije primerka žalbe dostavljene suprotnoj strani. Zakona o parničnom postupku. kao nepotpuna. a taj nedostatak se može otkloniti. jer se takva situacija ne može poistovetiti sa nerazumljivošću podneska ili podneskom koji ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu postupalo. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. s obzirom da je tužilac uz žalbu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan. jer nema potpisa podnosioca. nije nepotpuna.2006. te da je jedan primerak bio potpisan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv delimične presude istog suda od 22. Zakona o parničnom postupku.11. Pž. te da isti sadrži sve potrebne elemente predviđene članom 357. i 187. stav 6. godine. Shodno tome.2005. a to nije razlog za odbačaj žalbe primenom primeni člana 103. Kod takvog stanja stvari pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je žalba nepotpuna. Sud je dužan da o trošku stranke umnoži podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka. a koje tužilac pre odlučivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti. Činjenica da svi primerci žalbe nisu potpisani nije bio razlog za odbačaj. advokat.2006. i 7. stav 6. Žalba koja je sudu dostavljena u dva primerka. od kojih je jedan potpisao punomoćnik. Zakona o parničnom postupku. u smislu odredbe člana 78. stav 1.10. a ako je tužbu u ime stranke podneo advokat. odnosno koji je potpisan. već za umnožavanje o trošku tužioca onog primerka koji sadrži sve potrebne elemente. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da će sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tužbu koju je u ime stranke podneo advokat. Međutim. sud će tužbu odbaciti u smislu odredbe člana 103. . sud će vratiti tužbu stranci radi ispravke u smislu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku propisano koje sve elemente tužba mora da sadrži da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati. već je podneta u nedovoljnom broju primeraka. umnoži o trošku žalioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpiše.11. odnosno potpis ili za pozivanje tužioca da nepotpisane primerke potpiše. godine) 113. stav 6. i 25. 946/06 od 28. nema mesta primeni člana 103. a drugi primerak nije potpisan. Zakona o parničnom postupku.74 - . Zakona o parničnom postupku. pa ovaj sud nalazi da se žalba ima smatrati potpunom.9. koji sadrži sve potrebne podatke. sledi da je tužilac žalbu podneo u dva primerka.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko je tužbu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuženog označio lice koje ne može biti stranka u sporu. Viši trgovinski sud nalazi. 100. sud neće pozvati punomoćnika advokata da izvrši potrebne ispravke u tužbi. osim ako zakonom nije drugačije određeno. već je sud dužan da primerak. da iz dokaza koje je tužilac priložio uz žalbu. godine) 112. a potpisani dostavljen suprotnoj strani. a drugi ne i da je spisima predmeta združen nepotpisan primerak.

stav 5. Ovome treba dodati da se neće naplaćivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvrši prepis. 65/03 i 115/05).PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Budući da punomoćnik tužioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tužbe. a koja se inače plaća prema Tarifnom broj 30.10. U pogledu drugog pitanja. odgovor je sadržan u odredbi člana 127. stav 1. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka. Ispitujući ožalbeno rešenje u smislu člana 388. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS". do 42. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu . Viši sud je našao da je žalba tužioca osnovana. Član 103. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".član 103. a u vezi člana 372. Pod prepisom u smislu stava 1. a tužiocu naložiti da na depozit suda uplati troškove na ime umnožavanja tužbe i priloga. NJihovu visinu će odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. stav 1. i 14. Gž.učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu". Za prepisivanje sudskih akata. plaća se 13 dinara po stranici teksta izvornika. u vezi člana 103. 9/02. Visinu troškova sud će odrediti primenom Tarifnom broja 33. Prema toj odredbi sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro-račun. br. jer tužbu tužioca nije mogao odbaciti . 53/96.10. 34/01. i 7. Protiv ovog rešenja punomoćnik tužioca je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da ga Viši sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakona o sudskim taksama. stav 5. (Iz rešenja Višeg suda u Nišu. Radi se o odredbama od čl. istog Zakona. koje je sud izvršio na zahtev stranke.11. 29/04 i 61/05). tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili štampanje iz memorije računa ili pisaće mašine. Zbog toga će prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako što će tužbu sa prilozima umnožiti. Zakona o parničnom postupku. 37. Imajući to u vidu. kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava. br. br. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti.2006. Ovo zbog toga što zahtev da se izvrši prepis stranka nije ni stavila.donoseći ožalbeno rešenje .75 - . ista je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda. Zakona o parničnom postupku. i 25. a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilaže uplatnice. godine) . Zakona o parničnom postupku. jer je isto zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu . 3372/2010 od 25. godine) 114. 16/97. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadrži odredbe koje se tiču postupka za naplatu neplaćene takse. stav 5. 2010. stav 5. stav 1. prvostepeni sud je . Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS". Kako odrediti visinu troškova za umnožavanje primeraka? Na koji račun naložiti stranki da uplati trošak – u depozit suda ili na račun za sudske takse? Prema članu 103. 28/94.član 101. već je bio dužan da tužbu sa prilozima umnoži o trošku stranke koja je propustila to da učini.

što je posledica odbačaja podneska propisana u članu 103 stav 6 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Sud ne može odbaciti žalbu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat. Žalba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomoćnika koji je advokat. pa će u smislu člana 103. Članom 365. u konkretnom slučaju žalbe. Zakona o parničnom postupku. u nedovoljnom broju primeraka. broj 125/2004). stav 6. Zakona o parničnom postupku. stav 6. Zakona o parničnom postupku. a dostavljena u jednom primerku.76 - . Zakona o parničnom postupku. o trošku stranke koja je izjavila žalbu umnožiti žalbu a potom istu u smislu člana 366. te kako je ista izjavljena od strane punomoćnika koji je advokat. te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbačaj iste. kada se radi o stranci koja ima punomoćnika advokata. odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Iz obrazloženja: Iz prvostepenog rešenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio žalbu drugotuženog iz razloga što je našao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka. može imati za posledicu odbačaj navedenog podneska. nego će. odnosno žalba iz koje se ne može utvrditi koja se presuda pobija ili žalba koja nije potpisana. koji je primenio prvostepeni sud. Nepravilan je zaključak prvostepenog suda o tome da se odredba člana 103. godine) 116. Pogrešan je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska. stav 1. proizlazi da je sud odbacio žalbu tuženog zbog toga što je ista izjavljena preko punomoćnika koji je advokat. Iz obrazloženja: Iz sadržine obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja. u smislu člana 103. 2428/06 od 23. predviđena članom 103. stav 5. stav 5. Iz sadržine spisa utvrđuje se da je u konkretnom slučaju žalba drugotuženog sadržala označenje presude koja se pobija i bila je potpisana. propisano je da će prvostepeni sud odbaciti nepotpunu žalbu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim rešenjem. a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. Mogućnost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomoćnika koji je advokat. isti umnožiti o trošku podnosioca. stav 1. već će ga sud umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu.08. dostaviti protivnoj stranci na odgovor. istu umnoži o trošku stranke. predviđena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadrže sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. stav 5. Iako je tačno da je članom 101. ne može biti odbačen na osnovu člana 103.PARNIČNI POSTUPAK 115. Ovo stoga. stav 1. da nema obaveze suda da u smislu člana 103. pri čemu se nepotpunom žalbom smatra žalba koja ne sadrži ono što je propisano u članu 358. stav 1. U nastavku postupka.2006. Zakona o parničnom postupku. ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomoćnika koji je advokat. . Zakona o parničnom postupku. stav 5. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

2010. i 367. U nastavku postupka. Zakona o parničnom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke.07. Zakona o parničnom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom. to nije bilo zakonskog razloga za produženje roka). godine) ROKOVI (Član 102-104. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu.2010.04. godine odn.2010. Žalbeni navodi (da je prvostepeni sud pogrešno obračunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnošenje žalbe.4.2010.04. 599/06 od 1. Kako iz sadržine podnete žalbe proizlazi da je ista bila razumljiva. te da li i na punomoćje prispelo telefaksom? . odnosno 06. našao da je poslednji dan isticao 05. Prvostepeni sud je naveo da je 27.05.02. To i sam čini nespornim u navodima žalbe. te da se po istoj moglo postupati. godine. Zakona o parničnom postupku. niti se može smatrati da žalba sadrži takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne može postupati.prema stanju u spisima . Pž. kojim je prijava potraživanja poverioca – navedene Zemljoradničke zadruge odbačena kao neuredna. 403/10 od 08. Rok za podnošenje žalbe ili preduzimanje druge procesne radnje počinje teći narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke žaliocu.2006. godine. istog zakona propisano da se podnesci. godine.77 - .2010.2010. tj.primio 27.nisu osnovani.u smislu člana 106.04.05. Zakona o parničnom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi još jedan primerak podnete žalbe.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku. godine (kako je 05. računajući taj rok. Da li se odredba iz člana 107. počev od 28. kao i članu 364.04.05. godine. godine) 118. stav 5. ZPP) 117. godine poverilac primio osporeno rešenje i da se rok računa od 27. to je prvostepeni sud bio dužan da postupi u smislu člana 103. to je pravilno prvostepeni sud. godine bio dan kada je sud radio .2010. Iz obrazloženja: Rešenje nadležnog privrednog suda od 21. to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu. da je to njegov poslednji dan.2010. poverilac je . pa i žalba. ali je pri računanju navedenog roka pravilno otpočeo računanje istog .sreda. jer je pogrešno računao početak navedenog roka) . dostavljanje žalbe u samo jednom primerku ne čini navedenu žalbu nerazumljivom.2010.2010. prvostepeni sud će postupiti shodno čl. stav 3.05. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 366. Kako je rok za podnošenje žalbe na navedeno rešenje osam dana. godine. Kako je žalba podneta narednog dana. To se vidi u činjenici da je konstatovao da isti rok od osam dana ističe dana 05. stav 1.

4. Zakona o parničnom postupku.tužba smatra povučenom. i 7. stav 2. juna 2005. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Zakona o parničnom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je. godine sa upozorenjem. Zakona o parničnom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz člana 108. je obavestila sud da je tužiocu otkazala punomoćje i predložila da sud uputi tužiocu nalog sa prethodnog ročišta. stav 2.2006. na zakonske posledice izostanka sa ročišta. smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.10. godine saopšten dan i čas održavanja narednog ročišta . i 14.78 - . u smislu člana 296. oktobra 2005. ZPP) 119. stav 3. Na ovo ročište u svojstvu parnične stranke pozvan je i zakonski zastupnik tužioca. u vezi člana 296. pa za donošenje pobijanog rešenja. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoćja nije uputio tužiocu poziv za glavnu raspravu za 4. u postupku pred prvostepenim sudom učinjena je bitna povreda iz člana 361. broj 125/04). Prema stavu 2. stav 2. iz člana 108. kojim je utvrđeno da je tužba povučena. Raspravno načelo je elemenat prava na pravično suđenje. Podneskom od 17. pa prezumpcija o povlačenju tužbe zbog tužiočevog neopravdanog izostanka sa ročišta za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa ročišta. uručenje poziva za saslušanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 266. nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. istog člana dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. i 25. istog člana. ako je predat sudu pre isteka roka.M. godine punomoćnik tužioca advokat V. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Dostava podnesaka i punomoćja telefaksom može se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava će se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upućeni preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana kada su upućeni telefaksom. Zakona o parničnom postupku.11.M.PARNIČNI POSTUPAK Odredbom člana 107. aprila 2005. Iz obrazloženja: Tužioca je u ovoj parnici po punomoćju od 3. stav 2.108. godine zastupala advokat V. oktobra 2005. kojoj je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. Osim toga. u vezi člana 296. obzirom da se u slučaju neopravdanog izostanka tužioca i tuženog sa ročišta za glavnu raspravu . ako je podnesak upućen telegrafskim putem. godine u 12 časova. a prema stavu 3. marta 2004. stav 2. zbog pretnji koje joj direktor tužioca upućuje i zbog prekida njihove komunikacije. Zakona o parničnom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlačenju tužbe). godine) ROČIŠTA (Član 105 . tačka 7. jer su zakonske posledi. stav 3.

tačka 7. marta 2005. i K. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. što znači da je prvostepeni sud u smislu člana 108. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog ročišta za glavnu raspravu proteže se i na svako drugo naknadno doneto rešenje kojim se pomera termin već prethodnog zakazanog ročišta. godine) 120. pa je po oceni Vrhovnog suda.R. i tačka 12. Zakona o parničnom postupku. aprila 2005. stav 1. 8/2006 od 2. godine odredio ročište za glavnu raspravu za dan 26. Zakona o parničnom postupku na ovo ročište blagovremeno pozvao tužilačku stranu. i 12. godine kojim je pomeren termin zakazanog ročišta od 26. Zakona o parničnom postupku i člana 6.2006. maja 2005. Zakona o parničnom postupku. godine) . aprila 2005. godine. prvostepeni sud je rešenjem od 12. Iz obrazloženja: Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi učinili bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. ne postoji obaveza suda da i u rešenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa ročišta. marta 2005.R. godine uručeno je punomoćniku tužioca advokatu K. april 2005. što znači da je punomoćnik tužioca uredno pozvan na ročište zakazano za 26. Zakona o parničnom postupku. godine. Rešenje od 12. 71/06 od 8. Zakona o parničnom postupku. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne može voditi pravnom zaključku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemogućio tužioca da raspravlja pred sudom. tač. Ovo rešenje sadrži pouku o pravnim posledicama propuštanja s pozivom na član 296. godine..J. april 2005. onemogućena da raspravlja pred sudom. Tužioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V. Rešenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu ne predstavlja rešenje o određivanju ročišta u smislu člana 108. Rešenje kojim se menja termin prethodno zakazanog ročišta za glavnu raspravu nema pravno dejstvo rešenja iz člana 108. a kojim rešenjem su parnične stranke već poučene o pravnim posledicama propuštanja ročišta u smislu člana 108. Na ovaj način prvostepeni sud je samo zamenio datum održavanja ročišta koji je određen prethodnim rešenjem od 17. Stoga. maj 2005. Prvostepeni sud je pismenim rešenjem od 17. stav 1. stav 2.. stav 2. godine otkazao ročište prvobitno zakazano za 26. Zakona o parničnom postupku.V. stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa ročišta nije upozorena.06. na osnovu punomoćja. stav 2. Iz navedenog sledi da nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Nakon toga.J.02. dana 23. dana 19. aprila 2005. Gž. godine. marta 2005. aprila 2005. broj 125/04). iako je raspravno načelo jedno od elemenata pravičnog suđenja u smislu člana 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine za 12. zbog čega u tom slučaju ne postoji ni obaveza suda da uz to rešenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta. 7. aprila 2005. aprila 2005. Rešenje je uručeno advokatu J. J. stav 3.PARNIČNI POSTUPAK ce propuštanja različite. godine.79 - . Okolnost što prvostepeni sud u rešenju od 12. godine i novo zakazao za 12.2006. Prev. godine.

izostanak nisu opravdali.03. sud će taj predlog ispitati.godine nisu pristupili tužilac ni prvotuženi.80 - .115 Zakona o parničnom postupku.03. godine) 122. Stoga je potrebno da se postupajući sudija izjasni da li je punomoćnik tužilje pristupila dana 19. .godine. Iz obrazloženja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene žalbe utvrđeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje u drugostepenom postupku.godine tužbu smatrao povučenom.2010. jer je punomoćnik tužilje za svoje navode priložila i potvrdu šefa stanice Prijepolje od 19.06. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje. s obzirom da punomoćnik tužilje u žalbi ističe da je izostala sa ročišta od 19. u smislu ovlašćenja iz čl.2010. 950/2010 od 25. pa u vezi te činjenice da ceni da li se može žalba tužilje smatrati predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. kao neblagovremen. u smislu ovlašćenja iz čl.podnet po proteku zakonskog roka iz čl. podnet od strane tužioca od 10.U postupku po tužbi tužioca protiv tuženog. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž br.114..2010. od dana kada je to saznala. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. kojim je putovala iz U.282/09 od 15.PARNIČNI POSTUPAK VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE (Član 109 . ZPP) 121. Neblagovremen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje.475 Zakona o parničnom postupku rešenjem P br.2009. proslediće spise predmeta ovom sudu da bi odlučivao po žalbi tužilje.11. iako su uredno obavešteni o danu i času održavanja ročišta.03.2009.godine jer je voz. za P.112 ZPP od 8 dana.godine pred prvostepeni sud na zakazano ročište sa zakašnjenjem i opravdanjem zbog kašnjenja.115 ZPP.10. pa tek ukoliko utvrdi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. pa je prvostepeni sud saglasno čl. proslediće spise predmeta Višem sudu radi odluke po toj žalbi. na ročište za glavnu raspravu koja je zakazana za 15. radi poništaja sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja uknjižbom založnog prava I reda na nepokretnosti.10.2009. što postupajući sudija nije konstatovao u vidu službene beleške u predmetnim spisima. kasnio 35 minuta. da je pripremno ročište bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kašnjenju voza sa zakašnjenjem i opravdanjem za zakašnjenje na ročište i usmenim obrazloženjem. Kada stranka u žalbi istakne predlog za vraćanje u pređašnje stanje. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje.godine.2010.

godine – dakle. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja.10. to je osnovan zaključak prvostepenog suda da je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. a da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje predao sudu. poslavši ga preporučenom pošiljkom.2010. Da bi se razlozi propuštanja podnošenja blagovremene žalbe mogli ceniti kao osnovani. odnosno ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. . Za ocenu opravdanosti izostanka sa ročišta i osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje bitno je da li se razlozi propuštanja mogu smatrati opravdanim. prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o kliničkom lečenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za propuštanje roka za podnošenje žalbe na rešenje o izvršenju. na period pre donošenja rešenja o izvršenju 26.10. koji je članom 112 stav 2 Zakona o parničnom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraćanje u pređašnje stanje. iz sadržine spisa proizilazi da je tužilac rešenje prvostepenog suda. telefonom javilo sudu da kasni. a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliničko lečenje od 16. odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje je pravilna.2009. od dana kada je to saznala.81 - .godine primio 26. Ceneći pre svega predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe.2009. sud je analizirao navode o razlozima propuštanja navedenog roka.09. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje.11. (Iz Rešenja Višeg suda u Gž.godine.2010.03. godine) 123. Iz obrazloženja: Žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje žalbe izvršni dužnik je izjavio 07. prema okolnostima koje su dovele do izostanka. Naime. kojim se tužba smatra povučenom P br. godine) 124.10. a ne da li se lice.2009.2010. neblagovremen.04. pa je pravilno našao da oni nisu opravdani.2006. Iz tih razloga.08.03. Zbog toga. Utvrđeno je da je tužilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ranije važećeg Zakona). godine.2009. godine. 844/11(1) od 07.godine i da je istekao 3. podnet 7.415/10 od 16.godine. u smislu člana 109.2009.2009. dana 7.PARNIČNI POSTUPAK Naime.2011. jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok propušten. Zakona o parničnom postupku (član 111.11. S obzirom da je rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje počeo da teče 27.godine. dokazi o bolničkom lečenju moraju se odnositi upravo na period roka za žalbu.282/09 od 15. koje je propustilo ročište. Iž.11. žalilac je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje istakao da je rok propustio zbog kliničkog lečenja za koje je dostavio i dokaze.godine.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. jer se iz predloženog saslušanja osobe sa kojom je tužilac navodno kontaktirao telefonom. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. Nasuprot ovim navodima. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da činjenica što je neko pokušao da se javi da kasni još uvek ne opravdava izostanak sa ročišta. 4279/06 od 7. pa su stranke prilikom dolaska na ročište dužne da imaju u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja autoputem. Ovakav zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. a kako je to uostalom naveo i sam tužilac u svom predlogu. Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". Netačni su žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da zakaže ročište radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.2006. već se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima.82 - . Opšte je poznata činjenica da je autoput opterećen saobraćajem. Naime. što znači da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako bio neočekivan i nepredvidiv. nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka. prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da u konkretnom slučaju ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdavale izostanak tužioca sa ročišta. kao i da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju preduprede tako što će na ročište krenuti znatno ranije. ne bi mogla utvrditi činjenica opravdanosti. opšte je poznata činjenica. opšte je poznata činjenica. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovo s toga što dokazni predlozi koje je tužilac stavio u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. odnosno uz isti. Naime. nego samo činjenica da li se tužilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne.PARNIČNI POSTUPAK Takođe su neistiniti žalbeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja naveo da su razlozi zakašnjenja tužioca na ročište "bezazleni i opšte poznate činjenice". Nasuprot ovim navodima. odnosno neopravdanosti zakašnjenja. a kako je to uostalom naveo i .12. Iz obrazloženja: Neistiniti su žalbeni navodi o tome da prvostepeno rešenje ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivrečni samoj sadržini donetog rešenja. tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. da je auto put tako opterećen saobraćajem. a da sam tužilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. godine) 125.

tužba se smatra povučenom". stav 2. može biti samo razlog za vraćanje u pređašnje stanje. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296. Iz obrazloženja: Član 296. Vraćanje u pređašnje stanje može se tražiti samo ako je zbog propuštanja roka ili ročišta stranka izgubila mogućnost preduzimanja parnične radnje.2006.ocenjujući predlog za vraćanje u pređašnje stanje. stav 6. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena.prvostepeni sud našao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo propuštanja roka ili ročišta zbog ko.12. odnosno uz isti. nije predložio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neočekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. nakon ročišta. sud istu odbacio bez ostavljanja roka za uređenje. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. Iz obrazloženja: Pravilno je. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Naknadno navođenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon ročišta za glavnu raspravu na kome je doneto rešenje o povlačenju tužbe u smislu člana 296. a ne razlog za žalbu protiv navedenog rešenja. koju je u ime stranke podneo advokat. da je auto put tako opterećen saobraćajem. Stoga je tužilac prilikom dolaska na zakazano suđenje bio dužan da ima u vidu mogućnost otežanog i usporenog kretanja auto putem. te je bio dužan da moguće zakašnjenje zbog zastoja u saobraćaju predupredi tako što bi na zakazano ročište krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na ročište. Zakona o parničnom postupku. stav 2. stav 2. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. a ne i ako je zbog neurednosti tužbe. primenom člana 103.PARNIČNI POSTUPAK sam tužilac u svom predlogu. 4279/06 od 7. a ne propuštanja roka ili ročišta. da bilo kakva vrsta zastoja (kao što je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraćajnih traka) može dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraćaja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Činjenica je da tužilac u podnetom predlogu.03. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. jer je takvo odbacivanje tužbe posledica njene neurednosti. 11989/2005 od 20. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. godine) 126. godine) 127.2006.83 - .

U ponovnom postupku prvostepeni sud će. od dana kada je za to saznala .10.pa stoga nije bilo ma kakvog propuštanja roka ili ročišta od strane tužioca što ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. 112. godine) . Zakona o parničnom postupku. pre svega. Zakona o parničnom postupku. a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana. godine. ispitujući njegovu osnovanost.04.12.član 112. godine ocenio opravdanim. Iz obrazloženja: Nadležni Trgovinski sud je. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio predlog za vraćanje u pređašnje stanje. već se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogućnost preduzimanja određene parnične radnje.2009.2009. da je podnet od strane ovlašćenog lica i u roku koji je propisan odredbama čl. a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. stav 1.2010. ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga. 3255/06 od 12. ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga.član 478.10. računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. 6637/10 od 25. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje. Naprotiv tužbu je podneo sam punomoćnik tužioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja. godine dozvolio je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo naznačenu presudu istog suda od 13. Međutim. odlučujući o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. godine. i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuženog sa ročišta od 13. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. pre svega. Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa ročišta sud može ceniti samo ako je predlog za vraćanje u pređašnje stanje blagovremeno podnet.02. pa se na osnovu člana 387. pa potom. stav 1. pri oceni podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje prvostepeni sud je. pre svega. bio dužan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. a da je u konkretnom slučaj propustio da to učini. na osnovu člana 378. Prema tome. tačka 2.a što je situacija u kojoj se predlog za vraćanje u pređašnje stanje može podneti. uz obrazloženje da je razloge izostanka tuženog sa ročišta od 13. oceniće da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predložio dokaze na osnovu kojih se može utvrditi postojanje opravdanih razloga za propuštanje. pre svega. u navodima žalbe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud. pa kako on to nije učinio. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn.član 115. ne može se podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje .2006. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraćanje u pređašnje stanje sud odbacuje rešenjem .10. Pž. i 476.84 - . Zakona o parničnom postupku. to se pobijana odluka. Zakona o parničnom postupku. S obzirom na navedene odredbe. zbog kojih se i traži vraćanje u pređašnje stanje. Potom će doneti novu odluku o istom predlogu. na kome je glavna rasprava zaključena a zbog čega je i podnet predlog za vraćanje. morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga.2009. zavisno od navedene ocene. rešenjem od 01. odnosno da je podnet predlog nedozvoljen. godine) 128. tačni su žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da. tačka 2.2009. Predlog za povraćaj u pređašnje stanje se mora podneti u roku od osam dana.

stav 2. Prema odredbama člana 112. 1027/07 od 23. u situaciji kada je predlagač najpre tražio odlaganje zakazanog ročišta (zbog postupanja pred sudom u unutrašnjosti). da li su razlozi zbog kojih stranka traži vraćanje u pređašnje stanje osnovani ili ne. koji je istakao u žalbi protiv rešenja da se tužba smatra povučenom.2006. i 14. godine. godine) . subjektivni rok za povraćaj u pređašnje stanje počinje da teče od dana održavanja ročišta. nedolazak na propušteno ročište obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne može utvrditi da se radi o dugotrajnijoj sprečenosti za rad (na koju se predlagač poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu činjenice da se podnosioci predloga za vraćanje u pređašnje stanje u sve većem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog propuštanja i prilažu medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija. ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje. Ovo znači da se radi o opštem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao propuštanje.9. i 25. koje je sud dužan da ceni u svakoj određenoj situaciji. onda će rok teći od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. stav 2. od kada teče i objektivni rok. to mu je rok za povraćaj u pređašnje stanje počeo da teče od izvršenog propuštanja to jest od dana održavanja ročišta.2006. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje. Zakona o parničnom postupku dana 17. kada je isti odbacio kao neblagovremen. Rok od osam dana od propuštanja će se računati ukoliko stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog sprečenosti da prisustvuje ročištu iz razloga što je imala zakazano ročište u drugom sudu. godine) 130. Zakona o parničnom postupku. Od kada počinje da teče rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112. jer se u tom slučaju početak toka subjektivnog roka poklapa sa danom propuštanja. kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na moguće zloupotrebe a imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka.PARNIČNI POSTUPAK 129. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.85 - . Iz obrazloženja: Kako je prijemom poziva tužilac saznao za održavanje ročišta. i 7. a na taj način se daje mogućnost stranci koja je tek saznala za propuštanje da se navedeni rok od osam dana računa od dana kada je ona za propuštanje saznala.10. stav 2. kao dana propuštanja. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29. nego i razlog sprečenosti.2. iz koje se ne može utvrditi pouzdano ne samo dužina sprečenosti za rad. Faktičko je pitanje. od dana kada je za to saznala.10. Ako stranka traži vraćanje u pređašnje stanje zbog zdravstvenih razloga.2006. dok je u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. jer je podnet po proteku zakonskog roka iz člana 112. Ako je predlagač urednim prijemom poziva saznao za održavanje ročišta. i koji predlog za vraćanje je podnet po proteku roka od osam dana.11.2007.

Zakona o parničnom postupku.05.2010.PARNIČNI POSTUPAK 131. to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. ni priloženi dokazi. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. Zbog toga je ovo rešenje čini protivrečno i nejasno. razumljivo. U njegovom obrazloženju. iako su uredno pozvani. a ne za njegovo odbacivanje. Pž. Proizlazi. godine) 132.prema oceni suda . U razlozima izostanka punomoćnik tužioca je naveo da je do nesreće . Ako su dokazi priloženi ili predloženi. što ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan. a uz koji stranka nije podnela i nije predložila odgovarajuće dokaze. sud odbacuje kao neuredan . da U navedenoj situaciji. Iz obrazloženja: Predlog za vraćanje u pređašnje stanje izrekom pobijanog rešenja odbačen je kao neuredan. oceniće izvedene dokaze i odlučiti o osnovanosti urednog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. uz koji nisu priloženi dokazi za utvrđivanje činjenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga propuštanja je neuredan. 3033/10 od 13. a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu. Zakona o parničnom postupku. dokazi ne mogu biti cenjeni.u konkretnom slučaju . Zbog toga je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje. stav 2. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloženi dokazi o opravdanosti razloga izostanka. a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ako su u istom predloženi dokazi koje sud mora izvesti (saslušanje svedoka). u kome nisu predloženi odn. da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen niti predložen bilo koji dokaz. Tužilac je . Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje. ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje.član 115.uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana dokaza i predložio je saslušanje svedoka. ističući da je uprkos otkazu punomoćja o kome je obavestio sud. jer . stav 2.niti su priloženi niti su predloženi. oktobar 2005. Predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama. sud će odlučiti da li će sve predložene dokaze izvesti. Ako dokazi .86 - . međutim. na ročište zakazano za 25.nisu verodostojni i nisu potpuni odn. s obzirom na činjenicu da se ročište održavalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoćja. Tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja da pristupi na navedeno ročište. jer u njemu nisu ni predloženi odn. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka. dakle. se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje priložene pisane dokaze kao nepotpune. bio spreman da pristupi na navedeno ročište te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraćajna nezgoda zbog čega je bio sprečen da na ročište pristupi. Stoga je sud doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom na osnovu člana 296.

06. Da li stranku treba poučiti. to nije bilo osnova da se na osnovu člana 115. Kako je u konkretnom slučaju stranka – punomoćnik tužioca u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje predložio dokaz za opravdanost svog izostanka saslušanjem u svojstvu svedoka lica koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi.04. dalje proizlazi da sud neće poučavati stranku koja ima punomoćnika. Osim toga. koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj.2006. sud će poučiti samo onu stranku koja uopšte nema punomoćnika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju. a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. bez obzira da li navedena stranka uopšte ima punomoćnika. Zakona o parničnom postupku. i 20. stav 4. u smislu odredbe člana 115. Zakona o parničnom postupku. nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim slučajevima. stav 2. ukoliko punomoćnik iste nije advokat. 172/06 od 6. – lica koje je u nesreći učestvovalo i koje je bilo oštećeno u istoj. a obim poučavanja ograničiće se na ukazivanje na parnične radnje koje se mogu preduzeti. Shodno odredbama člana 115. koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Stoga.P. posledice koje su propisane u članu 115. Prema članu 115. te se stoga sporazumeo sa drugim učesnikom nesreće odnosno oštećenim što sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadležnih organa o navedenoj nesreći. stav 3. u konkretnom slučaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza saslušanjem svedoka. sud je shodno članu 115. proizlazi da će sud u toku pripremanja glavne rasprave poučiti o određenim procesnim pravima stranku koja uopšte nema punomoćnika. predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opštepoznatim činjenicama. stav 2. Zakona o parničnom postupku bio dužan da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja izvede predložene dokaze na ročištu. Zakona o parničnom postupku navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbaci kao neuredan. kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. stav 2. nisu uslovljene time da li stranka uopšte ima punomoćnika ili ne. Zakona o parničnom postupku može odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parničnom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom čitavog postupka poučava neuku stranku. Iz gore navedenog proizlazi dakle da će sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama i uz koji stranka nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. da predloži i priloži dokaze po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao. Iz ovoga dakle.PARNIČNI POSTUPAK došlo njegovom krivicom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave".87 - . a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa ročišta koje je propušteno. iako navedeno lice nije advokat. godine) . odbacuje sud kao neuredan.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. U smislu odredbe člana 275. stav 2. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. Zakona o parničnom postupku.2005. a stranka uz predlog nije podnela niti predložila odgovarajuće dokaze. Iz ove odredbe. godine) 133. i to bez održanog ročišta na osnovu člana 115. Stoga je kao dokaz predložio saslušanje u svojstvu svedoka S. stav 2. ili se neuredan predlog. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .

prema članu 115. zbog koga bi bilo potrebno zakazati ročište. broj 125/2004) o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje se po pravilu bez rasprave.9. prvostepeni sud je pravilno doneo odluku. Naime.88 - . Iz navedenih razloga sud više nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga. ocenu opravdanosti vrši van ročišta. shodno citiranoj odredbi Zakona o parničnom postupku. a za šta ima ovlašćenje. tačka 2. stav 3. a sam predlagač dužan je da uz predlog dostavi ili predloži dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje. ZPP. stav 2. bez prethodnog zakazivanja ročišta.2006. Prema odredbama novog ZPP . stav 3. prvostepeni sud će doneti odluku bez zakazivanja ročišta. te da je na navedeni način sud učinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tužiocu uskratio pravo raspravljanja. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. . 5363/06 od 18. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti. Dakle. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz člana 361. to se žalba kao neosnovana odbija. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je svojim rešenjem odbio predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. pošto nije zakazano ročište povodom podnetog predloga.PARNIČNI POSTUPAK 134. Prema odredbama člana 115. a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi.član 115 stav 3 odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje sud po pravilu donosi bez ročišta. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje zakazuje se u slučaju kada stranka predloži izvođenje dokaza u prilog osnovanosti predloga. sud odluku o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje po pravilu donosi bez održavanja ročišta. u situaciji kada tužilac u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nije predložio izvođenje ni jednog dokaza. što znači da sud više nema obavezu (kao prema Zakona o parničnom postupku iz 1977. Zakona o parničnom postupku. a sam je predlagač dužan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. već kako je pravilno učinio prvostepeni sud u konkretnom slučaju. godine) 135. i one na koje se poziva žalilac. Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je prilikom donošenja rešenja po podnetom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. odnosno za izostanak. godine) da zakazuje ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje. a na osnovu dokaza koji je sam predlagač podneo. na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 115. Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud bio dužan da zakaže ročište povodom predloga za vraćanje u pređašnje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tužiocu bilo omogućeno da dostavi dodatne dokaze.

Pravilo da se odluka po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje donosi van ročišta tj. 166/06 od 24.2006. Zakona o parničnom postupku da izvede dokaz saslušanjem punomoćnika tužioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraćanje u pređašnje stanje. osnovano se u žalbi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da održi ročište na kome bi izveo predložene dokaze. Da li iz odredbi člana 121.Slučaj Preduzeće MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije).u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti slučaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka . jer se na navedeni način. Iz obrazloženja: Imajući u vidu činjenice koje je punomoćnik tužioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje te da je predloženo saslušanje servisera i punomoćnika tužioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomoćnika tužioca sa navedenog ročišta.PARNIČNI POSTUPAK Nasuprot žalbenim navodima. Pž. kroz omogućavanje strankama da raspravljaju pred sudom). ZPP) 137. godine) 136. 2853/06 .89 - . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 4. Zakona o parničnom postupku (član 115. na kome bi izveo predložene dokaze. prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. stav 4.održi ročište i da se izvedu predloženi dokazi radi utvrđivanja konkretnih okolnosti izostanka. Ukoliko stranka u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje iznese razloge izostanka i predloži dokaze za njihovo utvrđenje. prvostepeni sud nije bio dužan u smislu člana 7.09. godine) ZAPISNICI (Član 115-123. Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravično suđenje. već samo pred zamoljenim sudom? . u smislu člana 113.01. stav 1. Iz tih razloga. sud će održati ročište na kome će izvesti predložene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. bez održanog ročišta. ne isključuje mogućnost (a i obavezu suda) da . Zakona o parničnom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se saslušanje istog izvodi pred postupajućim sudom. 12081/10 od 24. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a potom oceni njihovu opravdanost.2010. imajući u vidu da predlog za izvođenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. ostvaruje pravo stranaka na pravično suđenje iz člana 6. ranije važećeg Zakona) izvršiti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraćanje u pređašnje stanje. sud nije mogao bez održavanja ročišta.

PARNIČNI POSTUPAK Iz odredaba člana 121. Zakona o parničnom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno veštak ne potpisuje zapisnik nakon saslušanja na ročištu, već samo ukoliko su saslušani pred zamoljenim sudom. Takođe, svedok, odnosno veštak potpisuje zapisnik ako se njihovo saslušanje vrši pred predsednikom veća, kao što je slučaj kod pružanja pravne pomoći iz člana 170, saslušanje svedoka u stanu po članu 233. stav 2, kao i saslušanju svedoka i veštaka kod izvođenja dokaza uviđajem na osnovu člana 227. Na isti način bilo je uređeno pitanje potpisivanje zapisnika po članu 127. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAČIN DOSTAVLJANJA (Član 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tužbe preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuženog tačna, a dostava je vršena u skladu sa članom 136. stav 1. i članom 135. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku a ostala je bezuspešna. Iz obrazloženja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuženog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku. Žalbom drugotuženog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuženog preko oglasne table, a na koji način mu, propuštanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je dostava tužbe sa prilozima drugotuženom vršena na naznačenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotuženi, a koji je tužbu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pošta za drugotuženog vraćala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a treći put takođe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 140. Zakona o parničnom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne može se priihvatiti ovakav zaključak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom slučaju se radilo o dostavi tužbe sa prilozima, koja je - shodno članu 136. stav 1. Zakona o parničnom postupku - trebala biti izvršena lično; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvršena, onda se postupa u smislu stava 2. istog člana - odn. ostavlja se obaveštenje o tome kada će dostava ponovo biti izvršena, a u slučaju da i taj pokušaj bude bezuspešan, postupa se shodno članu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vrši članu domaćinstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspešna, ista se vrši u skladu sa članom 140. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokušana članu domaćinstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno što
- 90 -

PARNIČNI POSTUPAK je drugotuženi direktor prvotuženog, a prvotuženi je primio tužbu sa prilozima, kao i pozive za ročišta na adresi na kojoj je dostava pokušana i drugotuženom. Osim toga, u situaciji kada se tužba sa prilozima ne može uručiti stranci na adresi koju je dostavio tužilac, sud je ovlašćen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tužioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno članu 79. stav 2. tačka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tužbe, u smislu člana 187. stav 1. u vezi sa čl. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predviđenoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vrši. Iz obrazloženja: Kada dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto će se izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili zakonu nije šta drugo određeno - član 130. Zakona o parničnom postupku. Kako je Ugovor između Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokušana dostava prvostepene presude tuženom), shodno članu 130. Zakona o parničnom postupku, dostava presude tuženom pokušana je po proceduri predviđenoj za uručenje diplomatskim putem, što podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vrši dostavljanje - u ovom slučaju Crne Gore. Prema Zakonu o parničnom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena ovlašćenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim što će se na dostavnici zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time će se smatrati da je dostavljanje izvršeno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadržine vraćene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uručena tuženom, kao pravnom licu a " ... imajući u vidu da je službenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuženog odbila prijem pismena - presude, a dostavljač istu nije ostavio u prostoriji tuženog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraćena prvostepenom sudu ..." Kako tuženi nije primio prvostepenu presudu na zakonit način, predviđen odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odlučio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti označene presude, shodno članu 50. stav 3. Zakona o izvršnom postupku. Stoga žalbeni navodi tužioca, da je tuženom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNIČNI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpiše dostavnicu i stavi pečat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlašćeno za prijem pismena, koja se može obarati dokazivanjem da je pečatom neovlašćeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlašćeno i za prijem pismena. Iz obrazloženja: Izvršni dužnik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlašćenih za zastupanje izvršnog dužnika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identični potpisu na dostavnici. Prema izveštaju pošte, pošiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izveštaju poštonoše pošiljka je uručena licu koje je zaposleno kod izvršnog dužnika, uz potpis i pečat. Prema kopiji dostavne knjižice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava pošiljke imenovanom izvršnom dužniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i pečat izvršnog dužnika. Iz toga proizlazi da je dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršena na zakoniti način. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena - član 128. Zakona o parničnom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvršnog dužnika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjižicu poštonoši i stavilo pečat izvršnog dužnika - smatra se licem ovlašćenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena žalbenim navodima izvršnog dužnika da su jedina lica ovlašćena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvršni dužnik priložio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti proizlazi da su ova lica ovlašćena za zastupanje izvršnog dužnika. Ovlašćenje za prijem pismena i ovlašćenje za zastupanje su dve različite stvari. Naravno da ovlašćenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlašćenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Međutim, pored lica koja su ovlašćena za zastupanje, a samim tim ovlašćena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlašćena da primaju pismena. Činjenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja pečat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pošte znači da se ima pretpostaviti da je lice koje pečatom raspolaže ovlašćeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvršni dužnik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlašćenog korišćenja pečatom ili zbog krađe pečata i sl. Kako u ovom slučaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje rešenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnažnosti i potvrda o izvršnosti. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po našem procesnom zakonu moraju biti stranci lično dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloženja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. Cilj dostavljanja tužbe tuženom je da on bude obavešten u činjenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNIČNI POSTUPAK njega i u sadržini tužbe. U slučaju da se tuženi nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvršiti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao što je tužba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovažno izvršeno u inostranstvu, mora da se vrši po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potiče od toga što se u postupak prenošenja sudskih akata od suda do stranke uključuju i diplomatski organi obe zainteresovane države (države u kojoj se postupak vodi i države u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upućeno). Zakon o parničnom postupku predviđa upravo ovakav način dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud šalje zamolnicu za dostavljanje republičkom ministarstvo pravde koje ga prosleđuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleđuje zahtev našem diplomatskom predstavništvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavništvo se stara da dostavi akt na način koji je predviđen zakonodavstvom odnosne države. Zahtev će se najčešće predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje će se dalje pobrinuti da pismeno preko nadležnih organa u toj državi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se šalju uz nju (a čije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadležni organ strane države konstatovaće to na zamolnici i smatraće se da je dostavljanje uredno izvršeno onog dana kada je pokušano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko šest meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje građanskog postupka u slučajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tužba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po našem zakonu moraju biti dostavljeni lično stranci (na primer platni nalog, presuda, rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lično dostavljanje, može se izvršiti i punomoćniku za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodna konvencija, ili je zaključen bilateralni ugovor između naše zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvršiti dostavljanje, a kojima se predviđa drugačije rešenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloženja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvrši diplomatskim putem ne važi u slučaju kada postoji međunarodni ugovor koji predviđa drugačije rešenje. U našem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parničnom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj država, način dostavljanja je utvrđen bilateralnim ili multilateralnim međunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNIČNI POSTUPAK

143.
Haška konvencija o građanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predviđa dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloženja: Posebno je značajna Konvencija o građanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Službenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno rešenje koje Konvencija iz 1954. godine predviđa (čl. 1 – 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula države molilje (one države čiji sudski akti treba da se dostave). Konzul upućuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena država označi. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene države. Nadležan organ vlasti zamoljene države stara se da se dostavljanje izvrši. Način dostavljanja zavisi od toga kakva je želja izražena u zahtevu. Ako se u zahtevu traži da dostavljanje bude izvršeno prema unutrašnjem zakonodavstvu zamoljene države, ili ako se traži dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviđena u zakonodavstvu zamoljene države, organ vlasti će postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom slučaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene države. Da bi se na ovaj način postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili na jeziku dogovorenom između dve države, ili moraju biti propraćeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvrši diplomatski ili konzularni predstavnik države molilje ili sudski tumač zamoljene države. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se može ograničiti na to da izvrši predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvršenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpiše sam primalac, ili vlasti zamoljene države. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene države na potvrdi konstatuju datum obaveštavanja i način na koji je izvršen. Države ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog režima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upućuju adresatu direktno poštom, ili preko sudskih izvršitelja ili nadležnih službenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika države molilje. Takav dogovor može se postići sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktičkog reciprociteta, odnosno ako se država u kojoj treba da se izvrši dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih načina dostavljanja. Od ugovornog režima može se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se može pooštriti, svaka država ugovornica može saopštiti ostalima da očekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa sedištem na teritoriji Austrije dostavu pismena vrši se prema odredbama bilateralnog ugovora – Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između
- 94 -

PARNIČNI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim što se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača. Iz obrazloženja: Postoje dvostrani ugovori koji sadrže norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoći sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka važenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme međunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadrži i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Službeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadrži pravila o dostavljanju i pravnoj pomoći. U članu 7. Ugovora je predviđeno da države ugovornice se obavezuju da po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivanje pravne pomoći u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi (stav 1). Prema članu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno sa jedne strane, preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2). Prema članu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom i nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog člana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema članu 10. zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba saslušati. Prema članu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevi sudova od kojih potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države. Prema članu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu. Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zabranjena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva. Prema članu 13. u svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica i u to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u slučaju odbijanja uz navođenje razloga. Prema tome, odredbe čl. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći. Na samo dostavljanje odnose se odredbe čl. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomoć odredbe člana 17. ugovora. Prema članu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od država ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema članu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

2006. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. Iz obrazloženja: Međusobni odnos uzastopnih međunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je članom 30. Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje. derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru.PARNIČNI POSTUPAK ča i lica koje je preuzelo pismeno. važi onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe države ratifikovale. U našoj teoriji često se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. Drugim rečima.03. prilikom upoređivanja tekstova uzastopnih ugovora. Bečke konvencije u ugovornom pravu (1969). bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. po potrebi. Međutim. primenjuje se princip lex posterior. u ovom slučaju često nema osnova da se govori o lex specialis. najčešće je redosled primene određenu u samom kasnijem ugovoru. važi isto pravilo kao kod međusobnog odnosa višestranih ugovora zaključenih u istoj materiji. da se uzastopni ugovori samo delimično poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju). forma i vreme dostavljanja. Treba pretpostaviti da višestrani ugovor koji sadrži drugačije odredbe o istoj materiji. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka (stav 1). I obrnuto. naime. Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje međusobnog odnosa više međunarodnih ugovora u istoj materiji rešava tako što dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad višestranim ugovorima. 1942/06 od 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku između dvostranih i višestranih ugovora. Dakle. Između država od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji. a koji se iste drže ugovornice zaključile posle dvostranog. sudovi država ugovornica mogu na teritoriji druge države ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. kasniji dvostrani ugovor koji sadrži nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji višestrani ugovor između država ugovornica koje su zaključile dvostrani ugovor. ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte (stav 2). primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. Može se dogoditi. a druga samo jedan od tih ugovora. bez obzira na vreme njihovog potvrđivanja i objavljivanja. godine) 145. Kada je reč o višestranim međunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede uređujući istu materiju.mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je reč o istom pravnom pitanju koje je sadržinski različito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. bili oni dvostrani ili višestrani. treba biti jako oprezan . kao i pečat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze činjenica. ugovora sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će. tako da se u ostalom delu dopunski može primeniti pored jednog i drugi ugovor. Ova rešenja važe i u pogledu starih i novih verzija jednog istog višestranog ugovora.96 - . jer i dvostrani i višestrani ugovori mogu da regulišu potpuno isti predmet. Ukoliko odredbe o redosledu nema. zbog toga što u određenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogućnost primene . Najzad prema članu 17. Međutim. Prema članu 16.

2007. to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuženom uskratio mogućnost raspravljanja. godine pristupio je statutarni zastupnik tuženog. Ako stranka ima punomoćnika – advokata.11. prisutnom statutarnom zastupniku saopšteno je vreme zakazivanja novog ročišta. već se nezavisno od tog saopštenja. Zakona o parničnom postupku. dostavljanje sudskih akata treba vršiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. pozivanje za novo ročište nije uredno ako je poziv saopšten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje ročištu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. dostavljen je tuženom. sud morao poziv za naredno ročište dostaviti i punomoćniku. godine. tačka 7. Kako se na osnovu člana 132. to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik. godine tuženi nije bio uredno pozvan. pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za održavanje istog ročišta. kada stranka ima punomoćnika. u građanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl). odgovara tako što se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad višestranim ugovorom. Zakona o parničnom postupku presuda ukida. Prema stanju u spisima. Kako prema stanju u spisima sud to nije učinio.2006. vrši se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Službeni list FNRJ" . te se na osnovu člana 376. pozivanje vrši dostavom poziva punomoćniku. godine) 146.2007. U takvom slučaju. br. Iz iznetih razloga.2006.12. čineći time apsolutno bitne povrede iz člana 361. S obzirom da isto ročište nije održano. kako je navedeno ročište održano. Zakona o parničnom postupku. umesto njegovom punomoćniku.97 - . kada je u pitanju Austrija kao zamoljena država. Na navedeno ročište od 12.03. a na isto nije pozvao i njegovog punomoćnika advokata po priloženom punomoćju. godine. godine i 9.12. godine. Punomoćje je dostavljeno na ročištu koje je održano 3. iako na njega nije bio uredno pozvan tuženi. stav 2.2007. tuženom uskraćeno pravo i mogućnost raspravljanja. već je statutarnom zastupniku saopštio vreme zakazivanja novog ročišta zakazanog za 9. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vrši dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevođenja pismena koja se dostavljaju.2.12. jer je propuštanjem urednog pozivanja tuženog na glavne rasprave. poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 12. 8/1955). godine. bez obzira na vreme potvrđivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora.2006. 1154/07 od 23. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.2006. tačka 7.1.1.V. godine) .2007.1. 1942/06 od 1. poziv za novo ročište mora dostaviti i advokatu. a spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. to za ročište od 9. pa u tom slučaju pošto pomenuti bilateralni ugovor reguliše pomenutu materiju na opisani način. pa su stoga žalbeni navodi osnovani. iako je u dotadašnjem toku postupka tuženi dostavio punomoćje za advokata T.2006.dodatak. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje međusobnog odnosa međunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija").PARNIČNI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji čije su članice obe države. Zakona o parničnom postupku. koje su održane 12. stav 2.

Prema članu 133. godine) ODBIJANJE PRIJEMA (Član 142..6. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zaključak dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca što je u skladu sa članom 132. ali se iz iste utvrđuje da je dana 16. istog člana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu može se izvršiti i predajom pismena odraslom članu porodičnog domaćinstava. a ne može se smatrati ni članom porodičnog domaćinstva advokata za slučaj da se ova delatnost obavlja u stanu. Dostavljanje pismena punomoćniku. a što nije učinjeno. propisano je da se dostavlja. stav 3. izvršeno licu čiji je potpis nečitak. Iž. sledi da je dostavljanje izvršeno suprotno članu 133 Zakona o parničnom postupku. čime je izvršni poverilac onemogućen da raspravlja pred sudom što predstavlja bitnu povredu odredba parničnog postupka. ukazuje. na koju se i žalbom izvršnog poverioca. matični broj i poreski broj poverioca. uz oznaku "komšija" nije izvršeno na zakonit način. ali za koga se navodi da je komšija. smatrati se da je on prijem te pošiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te pošiljke izvršeno uredno i na zakonit način. ZPP) 148. da navede tačno poslovno ime dužnika i da označi ko je poverilac . stav 1.98 - . Zakona o parničnom postupku. a ne može se smatrati ni odraslim članom domaćinstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. ni punomoćnika.2. Prema stavu 2. Kako se komšija ne može smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata. da dostavi još četiri primerka predloga za izvršenje. Odredbama Zakona o parničnom postupku i to članom 128.2006 godine ovaj zaključak primilo lice čiji je potpis nečitak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2. Kako radnik tuženog nije odbio prijem pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena. ističući da tuženo preduzeće nije imalo lice ovlašćeno za primanje pismena. jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komšija. 1124/06 od 1. zaključkom od 13. jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji..skupština Opštine ili Mesna zajednica.2006. doduše posredno. Zakona o parničnom postupku dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da mu nije izvršeno zakonito dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. advokatu.PARNIČNI POSTUPAK 147.2006 godine nalaže poveriocu da u roku od tri dana od prijema zaključka dostavi između ostalog tačan broj žiro-računa i naziv poslovne banke kod koje se račun vodi. pa da je dostavljanje moralo biti izvršeno zakonskom zastupniku.

godine) UTVRĐIVANJE I PROMENA ADRESE (Član 143-145. ponašajući se upravo kao lica ovlašćena za prijem pismena. aprila 2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. časa i razloga odbijanja prijema. a da je tuženi protiv te presude blagovremeno izjavio žalbu. ZPP) 149. pa da je tuženi blagovremeno izjavio prigovor protiv istog rešenja o izvršenju. Stoga je dostavljanje iste pošiljke sa pozivom za ročište i nalazom i mišljenjem veštaka izvršeno uredno i na zakonit način i to u skladu sa odredbama člana 128. kada su radnici tuženog takođe odbili da prime pošiljku bez navođenja razloga odbijanja prijema iste. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbijen je predlog tuženog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnažnosti–izvršnosti na presudi zbog izostanka Opštinskog suda u UžicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuženom uredno izvršeno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda. godine i nalazom i mišljenjem veštaka. ovog člana vrši i kad su pravna lica za svog punomoćnika odredila lice koje je kod njih zaposleno. jer je radnik tuženog odbio bez navođenja razloga da ga primi. kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu. odnosno ostavljanjem tog rešenja u kancelariji . i 4.PARNIČNI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vrši predajom istih u prostorijama pravnog lica.09. Zakona o parničnom postupku kad ovlašćeno lice ili zaposleni u pravnom licu. kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.2005. i člana 138. st. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. stav 2 ZPP. Pri tome se napominje da je tuženi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti način kao i nalaz i mišljenje veštaka. godine. aprila 2005. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice združene istom proizlazi da je dostavljač pošiljku sa pozivom za ročište zakazano za 20. to se ima smatrati da je ona prijem te pošiljke odbila bez zakonskog razloga. Zakona o parničnom postupku. licu ovlašćenom za primanje pismena. Kako radnica tuženog nije odbila prijem predmetne pošiljke zbog toga što nije lice ovlašćeno za primanje pismena.iz sadržine spisa predmeta proizilazi da se tuženom prema adresi u tužbi dostava nije mogla izvr.prostorijama (na stolu) tuženog. dostavljač će ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabeležbu na dostavnici dana. jer je radnica tuženog bez navođenja razloga odbila da primi tu pošiljku. 7578/05 od 6. a stavom 4 istog člana da se dostavljanje po odredbi stava 3. S obzirom da je tuženom bilo nemoguće izvršiti dostavu neposredno. Naime. jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na označenoj adresi. ostavio u prostorijama (na stolu) tuženog na njegovoj adresi dana 1.99 - . te je tuženom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogućnost da se izjasni na nalaz i mišljenje veštaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. zbog čega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuženog. Pž. 3. sud je izvršio urednu dostavu tuženom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu člana 139. što nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena. Shodno odredbi člana 138.

pošiljka se vratila sa naznakom "na godišnjem odmoru". Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspešno (npr. očigledno nije nastupio.T.jer je na svakoj povratnici naznačeno da ga nema u stanu u Ulici R. godine održano uz konstataciju na zapisniku da je tuženi uredno pozvan. a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnažnosti. 1373/10 od 24. godine) 151.. godine i dostavu poziva pokušao preko sudskog pozivara. Zakona o parničnom postupku.30 u U. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu GŽ broj 934/10 od 25. Zakona o parničnom postupku.sada tuženog. Pž. kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka.br.. pa je ročište od 17. Prema sadržini dostavnice utvrđuje se da je dostava pokušana.02. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud. butik se ne nalazi na datoj adresi. po rečima komšija. promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre. ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi slučaju promene adrese iz člana 139. a u njemu su označeni i matični i poreski broj izvršnog dužnika . Ti podaci su označeni u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak. "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kuće" i sl). a zatim je uneta konstatacija: ". Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu.2010. Tuženi u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik. očigledno s pozivom na član 139. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadležni trgovinski sud zakazao je ročište za glavnu raspravu za 17.2009. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuženog nije promenjena. Zakona o parničnom postupku i izvrši dostavljanje neposredno stranci – "kao da punomoćnik nije ni postavljen"? .2010. naime.06. S toga. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. da niko nije pronađen.100 - . predlog tuženog za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan.2009. a o tome ne obaveste sud. a time je tuženi onemogućen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti. Taj slučaj.PARNIČNI POSTUPAK šiti ni preko sudskog dostavljača a ni preko pošte. da li će se dostavljanje izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava. dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito.02. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. tuženom uredno dostavljena preko oglasne table suda. prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvrši preko oglasne table suda. Za privredne subjekte. već se tuženi nalazi na istoj adresi. stav 4.02. iz čega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komšija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vrši preko oglasne table suda. godine) 150. fizičko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom.. a izjave komšija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vršilo preko oglasne table suda." Nakon toga..

Napomena dostavljača na povratnici ili dostavnici je u svakom slučaju relevantan dokaz. jer je dostavljač lice koje je angažovano od strane javne službe. godine) 152.10. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku? . pa bi se dostavljanje imalo izvršiti neposredno stranci primenom odredbe člana 139. odnosno pribavljanjem izveštaja od nadležnih institucija koje raspolažu sa podatkom o sedištu. tako da sud nije više u obavezi. a o tome nije obavestio sud. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljaču se može izreći novčana kazna u smislu člana 184. prebivalištu. onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvrši stavljanjem na oglasnu tablu suda.2005. prebivalištu. dužni su da o tome odmah obaveste sud. ukoliko se pismeno upućeno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu. stav 1. a da je u toku postupka došlo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen". Stavom 2. da kada u toku postupka dođe do promene adrese. godine) 153. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.2006. Međutim. i 7. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno sedištu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu. stav 4. istog člana je propisano da ako oni to ne učine. i 14. odnosno da li je dovoljno utvrđenje činjenice odseljenosti samo preko dostavljača ili je potrebno navedenu činjenicu utvrditi i na drugi način. "nepoznat" ili slično. stav 4.PARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upućeno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godišnjem odmoru ili da nije kod kuće.09. a u smislu odredbe člana 140. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tačna i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske. Zakona o parničnom postupku izvršilo stranci.101 - . boravištu? Odredbom člana 139.11. Novim Zakonom o parničnom postupku suženo je istražno načelo.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Da li je dovoljno da dostavljač na neuručenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena. odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomoćnika da bi se dostavljanje na osnovu člana 139. da bi sud stekao ovlašćenje da dostavljanje punovažno izvrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu člana 140. i 25. a stranka o tome nije obavestila sud. nego će sud ponovo pokušati dostavu istog pismena navedenom advokatu. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu. Zakona o parničnom postupku. pa da se dostavljanje na osnovu člana 139. stav 1. boravištu pribavlja od nadležnih institucija. a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud. i 20. Šta se podrazumeva pod bezuspešnim dostavljanjem pismena u toku parnice. Zakona o parničnom postupku izvrši preko oglasne table suda. te se istinitost tih podataka pretpostavlja. podatke o novoj adresi.

2006. s pozivom na član 100. Zakona o parničnom postupku.i 7. a ne da daje nalog punomoćniku tužioca za uređenje tužbe. pravni lekovi. st. Zakona o parničnom postupku. godine) 154. dostavljati preko oglasne table suda. na koju adresu je primio prethodna pismena suda.11. stav 2. 2. ZPP) 155. a o čemu adresant nije obavestio sud. U slučaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika. pa i ona koja se lično dostavljaju. shodno članu 139.10. Iz obrazloženja: S obzirom da je. nepoznat na adresi i slično (pa je i ovde dostava bila bez uspeha). i 14.PARNIČNI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda. u skladu sa članom 139. prema napomeni dostavljača. u toku postupka došlo do promene adrese usled čega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen. bez naloga tužiocu za naknadno uređenje tužbe u pogledu označenja adrese sedišta tuženog. da je na njoj vršeno dostavljanje.pravnog lica) je nea. što znači da je parnica počela teći dostavljanjem tužbe tuženom. Zakona o parničnom postupku. U slučaju bezuspešnog dostavljanja pismena (član 140. a o kojoj promeni nisu obavestili sud. tuženi odseljen sa adrese iz tužbe. To su svi slučajevi bezuspešnog dostavljanja: adresa je tačna. uz takvu napomenu dostavljača. i 3. ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne učini. izvrši dostavljanje na način regulisan citiranim odredbama člana 139. to je prema članu 139. a da je nakon toga. stav 1. koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud.2006. primenjuje se u dve situacije: 1. nije podigao pošiljku i sl. 5153/06 od 13. jer je tužba u momentu podnošenja bila uredna. ali je primalac odsutan. sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. kao što su sudske odluke.da se veštačenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadrži sve podatke iz člana 144. kao način dostavljanja predviđen članom 127. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.102 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tuženom. i 25. do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okončava postupak. godine) DOSTAVNICA (Član 148. tuženi bio dužan da obavesti sud o promeni adrese. 2. dostavljanje se vrši stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tačna. Zakona o parničnom postupku. Dokazni predlog . U tom slučaju će se sva pismena. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Prvostepeni sud je zato bio dužan da u toj situaciji. zakonskom zastupniku ili punomoćniku u toku parnice. Važno je da se radi o bezuspešnom dostavljanju u toku parnice. 1. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku) koje se ne mora uručiti lično stranci. Prema stavu 2. Zakona o parničnom postupku). istog člana. pa i pečat primaoca .07.

02. 149.2010.član 230. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. trebalo on da snosi . bio je dužan da navede koje je to lice kod izvršnog dužnika koje je ovlašćeno za prijem pismena i koje je ovlašćeno za korišćenje pečata. godine. godine) PARNIČNI TROŠKOVI I TROŠKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 150 – 167. Dakle.član 144. Zakona o parničnom postupku. s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema .dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljača.2010. Iž. U žalbi je izvršni dužnik predložio da se izvrši veštačenje preko veštaka grafologa i traseologa na okolnost . godine .2009. i 150. Dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica.ko je potpisao povratnicu i čiji se pečat na njoj nalazi. jer se grafološkim veštačenjem može utvrđivati samo da li je sporni potpis autentičan u odnosu na nesporni potpis tačno određenog lica. s obzirom da izvršni dužnik tvrdi da za dužnika povratnicu nije potpisalo ovlašćeno lice. Stranka koja predlaže veštačenje je dužna da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka . podneta 10. jer je opštepoznato da grafolog vrši upoređenje nespornog potpisa određenog lica sa spornim potpisom.PARNIČNI POSTUPAK dekvatan. Zakona o parničnom postupku.07. stav 3. Iz tih razloga.odbačena je tužba tužioca .103 - . Zakona o parničnom postupku.01. Predlog izvršnog dužnika da se pomoću potpisa utvrđuje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje. a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. Potvrda o izvršenom dostavljanju . Tek u tom slučaju postojala bi mogućnost da se izvođenjem dokaza veštačenjem preko veštaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dužnik tvrdi da je ovlašćeno zaista i potpisalo povratnicu. licu ovlašćenom za primanje pismena .član 128. Troškovi parničnog postupka. ZPP) 156. žalbeni navodi izvršnog dužnika o netačnosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn. na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena pečatom izvršnog dužnika . Naime. koji se primenjuje u postupku izvršenja. .padaju na teret suda. U smislu člana 250. 360/10 od 08.Republike Srbije. Zakona o parničnom postupku.važi pretpostavka da je dostavljanje izvršeno pravnom licu. Iz obrazloženja: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 27. u kome kao stranka učestvuje javni tužilac i koje bi.su neosnovani. Zakona o parničnom postupku. Drugog opštinskog javnog tužilaštva.prema stanju u spisima . Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju važi pretpostavka da na istinit način utvrđuje činjenice koje su u njoj navedene (u ovom slučaju odnose se na dostavljanje izvršnom dužniku) .član 250.da je dostavljanje u ovoj izvršnoj stvari bilo nezakonito . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi izvršnog dužnika . izvršni dužnik u žalbi nije postupio na zakonom zahtevani način. shodno odredbama čl. nedokazani.

prvostepeni sud je doneo dopunsko rešenje kojim je obavezao tužioca da im u opredeljenom iznosu naknadi troškove parničnog postupka. 149.član 157. Dakle. koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku" član 157. i 159. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. jer se radi o troškovima koje bi trebalo da snosi javni tužilac. "Troškovi koje bi. trebalo odlučiti u skladu sa odredbom člana 157. Tuženi. Pž. stav 3.104 - . moguće je samo ako su obe parnične stranke opredelile zahteve za naknadu troškova parničnog postupka i navele troškove za koje traže naknadu. stav 1. O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja.2010. tako što će parničnoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi troškove postupka. Zakona o parničnom postupku. stav 2. što tuženi nije učinio. Zakona o parničnom postupku. isplatiće se iz sredstava suda" . po odredbama ovog zakona.2010. prema procentu njenog uspeha u parnici. godine) 157. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbe čl. kojim bi se odlučilo o troškovima parničnog postupka. 150.09. stav 4. te da je o zahtevu prvotuženog i drugotuženog za naknadu troškova parničnog postupka. on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona. "Troškovi koje je javni tužilae imao povodom svog učestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tužilaštva" .02. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. su neosnovani. shodno članu 159. primenom odredbi čl. "Kada javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka. prvostepeni sud će izvršiti obračun troškova. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Pošto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu troškova tuženog o kome bi odlučio.09. Zakona o parničnom postupku. "Svaka stranka snosi svoje troškove. do zaključenja glavne rasprave. godine.2011. Ako zahtev za naknadu troškova nije opredelila jedna od parničnih strana.2011. Srazmerno odmeravanje troškova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje. 11619/10(2) od 21. Zakona o parničnom postupku. 01. ali ne i pravo na nagradu" . drugotuženi i prvotuženi su podneli predloge za donošenje dopunskog rešenja. 7829/11 od 21. istog zakona. u konkretnoj situaciji ima mesta primeni člana 157. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog. kada stranka delimično uspe u parnici. trebalo da snosi javni tužilac. godine) . Odlučujući o zahtevima tuženih za naknadu troškova parničnog postupka. Zakona o parničnom postupku. doneta na osnovu člana 149. to je pravilna odluka o troškovima. Zakona o parničnom postupku u kome je bio dužan da navede troškove za koje traži naknadu. Pž. kojima osporava odluku o troškovima parničnog postupka. 150. nije opredelio zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. stav 1.03. ali neće imati uslova da prizna troškove prema procentu uspeha druge parnične strane i izvrši preboj istih. Zakona o parničnom postupku.član 157.član 157. 149. i 159. Zahtev je stranka bila dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima.PARNIČNI POSTUPAK Dana 04. godine odn.

10. odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova . 158-4/9 od 05. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. kao i o visini troškova.član 149. jer ih tuženi nije ni opredelio. stav 1.2010. imajući u vidu nalog drugostepenog suda. da podnošenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka.član 150. 1518/10 od 19. nasuprot žalbenim navodima (da je tužilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donošenju odluke o troškovima). Sud je. 150.105 - . O tome koji su troškovi bili potrebni.2009. Gž. dužan da se pridržava Autentičnog tumačenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. Zakona o parničnom postupku. tužiocu pravilno dosudio troškove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za rešenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. 149. godine) 159. sud može.05. a imajući u vidu Autentično tumačenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po službenoj dužnosti u predkrivičnom postupku. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prvostepeni sud je. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. Ostale troškove nije priznao. Ovim autentičnim tumačenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivičnom postupku advokat ima pravo na naknadu troškova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. Iz obrazloženja: Imajući u vidu opredeljeni zahtev tuženog za nadoknadu troškova parničnog postupka. 803/2011 od 19.09. Neosnovani su navodi žalbe da se u konkretnom slučaju ne može primeniti Autentično tumačenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud nalazi. i 159. Pž. prvostepeni sud je odluku o troškovima doneo pravilnom primenom odredaba čl. Naime. Ako stranka delimično uspe u parnici. Iz obrazloženja: Nalazeći da je tuženi u obavezi da plati tužiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proističe iz Autentičnog tumačenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. godine) . odlučiće ceneći sve okolnosti . godine Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata). prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je tužbeni zahtev osnovan. prema stavu Višeg suda. prilikom odlučivanja o troškovima postupka. jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ima pravo da da i autentično tumačenje. Odredbom ZPP propisano je da sud će. Tužena navodima u žalbi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. Na odlučivanje prvostepenog suda o nadoknadi troškova prvostepenog postupka nije od uticaja podnošenje vanrednog pravnog leka.2011.PARNIČNI POSTUPAK 158. s obzirom na postignuti uspeh. Zakona o parničnom postupku. stav 2.

pa time i troškove istog. ali pre podnošenja tužbe. a tužba je podneta posle navedenog plaćanja odnosno 22. tužilac je izgubio parnicu pa je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove. on je izmiren znatno pre nego što je podneta tužba. prvostepeno rešenje je doneto pogrešnom primenom Zakona o parničnom postupku. Ipak.1.02. Gž. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. deseti i jedanaesti mesec 2005.11. godine. kao i o visini istih. Izbor advokata van mesta suđenja. odlučiće sud ceneći sve okolnosti. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. sam tužilac prouzrokovao navedene troškove pa je dužan i da ih naknadi. godine. uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Ako je dug plaćen u docnji. Bez obzira što je dug plaćen u docnji.PARNIČNI POSTUPAK 160. odnosno 29.2005. Međutim. tuženi dugovanja koja su predmet spora – zakupninu za osmi. 249/10 od 23. pa stoga nije prihvatljivo tumačenje tužioca da je tuženi spor prouzrokovao.106 - . prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. a tužilac je obavezan da tuženima naknadi prouzrokovane parnične troškove u naznačenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.2007. jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaćanje duga po spornim računima koji su predmet tužbenog zahteva. to su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tuženi svojom docnjom u plaćanju prouzrokovao potrebu vođenja ovog spora. deveti. Zakona o parničnom postupku. 10832/06 od 23. Pravo tužitelja je da za zastupanje angažuju punomoćnika po sopstvenom izboru.2006. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 149. izbor advokata van mesta suđenja. Članom 154. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. godine. jer je podnošenjem tužbe u vreme kada su svi dugovi koji se tužbom traže već bili izmireni. godine) 161. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti troškovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. ne mogu se smatrati nužnim izdacima za vođenje parnice. jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnošenja tužbe. godine) . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. s obzirom na okolnost da u mestu suđenja postoji mogućnost angažovanja advokata. a o tome koji su troškovi bili potrebni. a što u konkretnoj situaciji nije slučaj.12.2010. ovog Zakona (član 150. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je utvrđeno povlačenje tužbe i postupak je obustavljen. izvršeno posle podnošenja tužbe.2005. godine. Iz obrazloženja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tuženi i prema navodima samog tužioca iz žalbe. platio 29.2. kao i troškovi koji s tim u vezi nastanu. ranije važećeg Zakona) propisano je da će sud. kada je tužioca obavezao da tuženom naknadi parnične troškove.

Zakona o parničnom postupku (64. Zakona o parničnom postupku (član 150. ranije važaćeg Zakona).04. jer nije pružio dokaze da je te troškove imao. to neopravdano zahteva naknadu navedenih troškova.član 150. Zakona o parničnom postupku. poverilac nema pravo na troškove podnošenja više odvojenih predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana. Takođe. sud odlučuje ceneći sve okolnosti . u skladu sa članom 65. i članom 159. jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. kao i o visini troškova. Kako to nije učinio.2010. kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. Kako to nije učinio. u vezi sa članom 150. da je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata koji ima sedište na području postupajućeg suda. U smislu člana 154. 7794/10 od 29. Troškovi odgovora na žalbu u konkretnom slučaju nisu bili nužni ni potrebni za vođenje ovog postupka. Pž. Sud će. bio je u obavezi da. ugovor kojim je to bilo dogovoreno. Žalbeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka dužna da naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugačiju odluku. godine) 164. ranije važećeg Zakona). O tome koji su troškovi potrebni. 791/11 od 21. godine) 163. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada nije priznao troškove zakonskom zastupniku tužioca na ime prevoza.u smislu člana 161. u potrebne troškove za vođenje postupka ne spadaju troškovi advokata koji su nastali zbog toga što se sedište kancelarije nalazi van područja postupajućeg suda.12. pa je . troškovi odgovora na žalbu nisu nužni ni potrebni. nema krivice tuženog za troškove koji nisu priznati tužiocu. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Za vođenje postupka. godine tužilac je postavio zahtev za nadoknadu troškova drugostepenog postupka. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK 162. dostavi i sporazum odn. Zakona o parničnom postupku . . Iz obrazloženja: Podneskom od 25.107 - .ne spadaju u potrebne troškove radi vođenja parnice odn. stav 4. prema istom izvršnom dužniku. stav 1. uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak.pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zaključio da putni troškovi advokata. Tužilac. Pošto nisu nužni za ostvarenje prava.rešeno kao u izreci.03. a koji se odnose na troškove odsustva iz kancelarije i dnevnice. Pž.po oceni Privrednog apelacionog suda . kao i troškovi odsustva iz kancelarije i dnevnice . stav 1.2011. stav 4. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Nišu. čija se kancelarija nalazi van njegovog sedišta. stav 1. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.2010. a Privredni apelacioni sud je našao da isti nije osnovan.

odrediti da svaka strana snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo troškova . uz potpuno prihvatljivo obrazloženje. pri odmeravanju troškova i odluci o njima. pa je .05. Sud. Pž. prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci. kojima je i regulisano pitanje potraživanja tužioca po osnovu naknade štete prouzrokovane neblagovremenim plaćanjem za izvedene građevinske radove odn. imati u vidu činjenicu da je tužba podneta u vreme kada je tužiočevo potraživanje bilo osnovano. a time su bili i neophodni i opravdani troškovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja. opravdano ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značajno. Pž. Za period posle izmirenja duga tužiocu pa do zaključenja glavne rasprave sud će utvrditi koji su troškovi bili potrebni i neophodni i čijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odlučuje o troškovima parničnog postupka u konkretnom sporu. tačka 12. istog Zakona. pravilno je prvostepeni sud. uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice . jer je do tog trenutka tužiočevo potraživanje bilo osnovano. uz detaljno i jasno obrazloženje. pobijano rešenje o troškovima ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na donošenje nove odluke o troškovima. Zbog toga je. stav 2. i 150. Imajući u vidu citirane odredbe. stav 1. s obzirom na postignuti uspeh. godine) . pretežni deo dugovanja koji je predmet ovog spora. ceneći sve okolnosti. pa će utvrditi kada je tačno tužiocu izmireno dugovanje tj.član 150. uz odgovarajuće obrazloženje. Zakona o parničnom postupku . Zakona o parničnom postupku. kao i celokupni tok postupka.2010. stav 2. Zakona o parničnom postupku. To sud nije učinio pri donošenju pobijane odluke. pri donošenju nove odluke o troškovima. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. imajući u vidu uspeh stranaka u sporu. 149. isto delimično izmireno. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. 2496/2010 od 03. Ukoliko stranke delimično uspeju u parnici sud može. .član 149. Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuđuje se naknada samo potrebnih i neophodnih troškova. nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka. utvrdi koji su troškovi bili neophodni za vođenje konkretne parnice i potom.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu ovog suda. te da je naknadnim donošenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajućim zakonima.pravilnom primenom odredaba čl.06. donese odluku koja od parničnih stranaka je dužna da ih snosi i zavisno od toga odluči o troškovima postupka. prvostepeni sud je bio dužan da. kursnim razlikama u plaćanju.108 - .2010. Iz obrazloženja: Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj strani naknadi troškove .ista ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke u delu o troškovima. Zakona o parničnom postupku.član 149. 7384/2010 od 06. imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja: dug je plaćen na dan podnošenja predloga. godine) 165.dosudio samo nužne troškove koje je tužilac imao. Na osnovu člana 376. Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlučeno o troškovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 361. Prvostepeni sud će.

Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za sastavljanje tužbe. i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. toga zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora. označi vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba čl. Kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu spora koji se ne može novčano izraziti.250. prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u Zakonu o parničnom postupku. stav 2. do 27. Zakona o sudskim taksama. navodeći da je. tada se naknada parničnih troškova za preduzete parnične radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi. predloga. u smislu člana 21. godine) 167. S druge strane. odredbama član 150. podnesaka kojima se pokreće postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava. to se utvrđivanje vrednosti. koja je merodavna samo za obračun sudske takse.000. 21-28č. 21. prema članu 29. merodavna je vrednost predmeta spora koji je tužilac naznačio u tužbi. rešenje o izvršenju stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. Kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Iz obrazloženja: Određivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrđivanje stvarne nadležnosti. bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spora. Zakona o izvršnom postupku. Tužilac koji povuče tužbu oslobodiće se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi troškove ukoliko. odnosno merodavna vrednost predmeta spora.PARNIČNI POSTUPAK 166. . to je.109 - . po kojima je doneto i rešenje o izvršenju. tužilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrđivanja vrednosti radi naplate takse. Zakona o parničnom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove. ali je troškove tražio. Kako je tuženi prigovorom osporio navedeno rešenje o izvršenju. parnični troškovi će se odmeriti po toj tarifi. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama čl. Prema član 28. a ne prema označenoj vrednosti predmeta spora. molbe zahteva i dr. sastava suda. označava i opredeljuje prema vrsti spora. prema članu 34.00 dinara . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. U daljem toku postupka tužilac je povukao tužbu iz razloga što je tuženi izmirio dugovanja. 585/07 od 7. kao vrednost se uzima iznos od 10. a bez navođenja kada je plaćanje izvršeno odn. platio račune koji su osnov za njegovo donošenje i dostavljajući dokaze o izvršenim plaćanjima. stav 2. stav 1. pre utuženja.2007. Kada tužilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima.2. uz podnesak o povlačenju. U skladu sa ovim odredbama. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tuženi je pristao na povlačenje tužbe u celini. Zakona o parničnom postupku. istog zakona.00 dinara. dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuženikovog plaćanja koje je izvršeno posle utuženja.

godine) 168. mora protivnoj strani naknaditi parnične troškove. to je .2010. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. . to je. Iz tih razloga odlučeno je kao u izreci. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. a tuženi je na to pristao (s obzirom da se već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari).12. Zakona o parničnom postupku. može osloboditi obaveze njihovog plaćanja. koji povuče tužbu. Zakona o parničnom postupku (član 196. u smislu citiraneodredbe. Zakona o parničnom postupku. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.član 153. ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i da je povlačenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. Ovo je neophodno da bi mogao. tužilac koji povuče tužbu ima pravo na troškove pod uslovom da je do povlačenja tužbe došlo zbog ispunjenja zahteva od strane tuženog i pod uslovom da je povlačenje tužbe usledilo odmah posle takvog ispunjenja. Zakona o parničnom postupku. dužan da tuženom naknadi parnične troškove. te da odmah po izmirenju povuče tužbu. jer se ovaj propis odnosi na troškove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilaštvo. Iz obrazloženja: Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove. u smislu člana 158. Ovo zbog toga što nije dostavio dokaze da se.u smislu člana 202. istog Zakona (član 153. tužilac uz dopis kojim je povukao tužbu jer je tuženi u celosti izmirio svoju obavezu.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud. Pž.Dakle. nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena. koje je ovaj opredeljeno tražio u podnesku kojim je prihvatio povlačenje tužbe. da se oslobodi obaveze plaćanja troškova. konstatuje da je tužba povučena. da se pozove da je ista izmirio posle tužbe.2010.shodnom primenom navedenih odredaba . godine) 169. jer je tužilac izričitom izjavom povukao tužbu.i tužilac uz izjavu o povlačenju tužbe bio dužan da dostavi dokaze kada je tuženi izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. ranije važaćeg Zakona). Kada je državu kao stranku u parničnom postupku zastupao punomoćnik iz reda zaposlenih u državnom organu. Pošto je svaka stranka dužna da iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev. Pošto. a ne javno pravobranilaštvo.110 - . Pravo na troškove postupka ima tužilac koji povuče tužbu. 6579/10 od 29. imajući u vidu navedeno. pravilno . Pž. osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog . prema stanju u spisima. na osnovu iste odredbe. u smislu člana 157. ranije važećeg Zakona) regulisano je da tužilac.12. tada u slučaju uspeha u sporu državi ne pripadaju troškovi postupka po advokatskoj tarifi. Članom 157. 7183/10 od 09.

10. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. 11862/05 od 17. Ovaj zakon je stupio na snagu 1.00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva ("Službeni glasnik RS" broj 137/04) nadležnost vojnog pravobranilaštva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republičko javno pravobranilaštvo. . Članom 2. Tuženi žalbom pobija navedeno rešenje o troškovima postupka. Zakona o prenošenju nadležnosti vojnih sudova. naime.050. Navođenje da se troškovi za pojedine parnične radnje traže po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu troškova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. godine) 171.2010. Gž. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. odlučeno je u skladu sa odredbom člana 159. Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da se odredbe o troškovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo i da u tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. na teritoriju Republike Crne Gore. tada isti nije opredeljen. na organe Republike Crne Gore koje te države članice odrede. O naknadi troškova postupka sud odlučuje na blagovremeni i određeni zahtev stranke.111 - . kao i njihovu visinu. 1. st. Članom 7. Predložio je da drugostepeni sud preinači prvostepeno rešenje. u skladu sa zakonom i drugim propisima. Naveo je.04. vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe Država članica ("Službeni list SCG" br.2006. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. 1 474/10(2) od 26. Zakona o preuzimanju u nadležnosti vojnih sudova. navodeći da tužilac nema pravo na troškove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Tužioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilaštvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne može primeniti član 158. godine) 170. januara 2005 godine. već je samo na kraju Zahteva navedeno: "Troškovnik: . da traži troškove u visini odgovora na žalbu po AT i eventualno dodatne sudske takse. Zakona o parničnom postupku. što znači da troškovnik mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke. Iz obrazloženja: O troškovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti. 55/04) predviđeno je da se nadležnost vojnih sudova. i 2. Žalba tuženog je osnovana. Tužiocu u smislu člana 150. budući da punomoćnik tužioca u odgovoru na žalbu nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Stavom III obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 12. te da ni u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije opredeljeno naveo troškove za koje traži naknadu.sastav Zahteva po AT". danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije. Kada je u zahtevu za naknadu parničnih troškova navedeno da se troškovi za pojedine parnične radnje traže "po AT".

Ovo znači da zahtev za troškovima mora da sadrži pojedinačno nabrojane sve preduzete parnične radnje koje su stranci prouzrokovale troškove i njihovu visinu. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. i 2. jula 2005. 1. Međutim. jula 2005. Tuženi dakle nije troškove opredelio ni nakon donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. Pošto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa. 153. godine.000. sud će tuženom dosuditi troškove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev. godine. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7. novembra 2005. Zakona o parničnom postupku (rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe). godine zatražio troškove. a to nije učinio ni nadalje tokom spora prilikom podnošenja odgovarajućih podnesaka. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. zahtev za naknadu troškova se može staviti u roku od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju. jula 2005. ali ih ni tada nije opredelio. ovog zakona. kroz navode da je u više navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da traži troškove parničnog postupka. godine) 172. st. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7. septembra 2005. nego znatno docnije. godine. Naime. godine. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". godine).01. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. novembra 2005. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. člana 159. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. jula 2005. godine.2006. dostavljeno mu je 3. 150. koja je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. 149. i 159.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. tokom postupka jedino na ročištu od 3. i to putem podneska od 28. analognom primenom člana 159. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku.00 dinara u roku od 8 dana. Kada je pravnosnažnim rešenjem tužba odbačena. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004).112 - . broj 125/2004) o naknadi troškova postupka odlučuje sud na određeni zahtev stranke. ako povlačenje tužbe nije izvršeno na raspravi. Iz obrazloženja: Pobijanim dopunskim rešenjem obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 15. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tuženi je pre toga. Prvostepeni sud se poziva na odredbu člana 153. Tužioci u žalbi ističu da je ovakvo rešenje ne zakonito i u suprotnosti sa čl. Prema članu 159. februara 2003. novembra 2005. stav 7. godine). imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. novembra 2005. 451/06 od 24. Žalbu tužioca na rešenje od 19. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. niti prilikom raspravljanja na ročištu. a u konkretnom slučaju tužilac nije povukao tužbu pa samim tim nije dužan ni da naknadi parnične troškove. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. Zakona o parničnom postupku. u kome je propisano da u slučaju iz člana 153. Žalba tužilaca nije .

Pž. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. Tuženi je podneskom od 23. Iz obrazloženja: Prvostepenom sudu su spisi vraćeni rešenjem Višeg trgovinskog suda od 16. ako su za to ispunjeni uslovi. 3491/06 od 1. To znači da. i 153. može se odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a uslov je da odluka o troškovima ne zavisi od uspeha u postupku . za koji pravilno prvostepeni sud zaključuje da se analogno ima primeniti u konkretnom slučaju. broj 125/2004). prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika tuženog. Zakona o parničnom postupku. Samim tim na osnovu čl. jer predsta.09. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvršenja. godine blagovremeno istakao zahtev za troškove postupka u smislu člana 159. Postupajući po nalogu drugostepenog suda iz ovog rešenja i odlučujući o predlogu za donošenje dopunskog rešenja o troškovima privremenog zastupnika. stav 4. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari.2009. 150.04. O naknadi troškova odlučuje se na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. u toku postupka.rešenjem od 02.250.član 159.00 dinara za sastav odgovora na tužbu po AT i iznos od 8. a u toku postupka posebnim rešenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. godine . Prvostepeni sud je ovo pravilno odlučio. te je .00 dinara na ime takse na odgovor na tužbu po TT. stav 7. U postupku za koji je postavljen.2010.2009.10. i stav 6. posebnim rešenjem. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Naime. a imajući u vidu da su delimično opredeljeni troškovi privremenog zastupnika. Zakona o parničnom postupku upodobljavaju se troškovima u postupku za obezbeđenje dokaza. 1236/10 od 22. Sud rešava o pitanju troškova postupka odlukom kojom se postupak okončava (završava).naložio tužiocu da na ime troškova privremenog zastupnika tuženog – imenovanom advokatu uplati navedeni iznos. godine) 173. o troškovima postupka se odlučuje odlukom kojom se postupak okončava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak još uvek traje. Zakona o parničnom postupku dosuđeni su tuženom troškovi 6.2006. godine) 174. godine. posebnim rešenjem.11. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. O zahtevu za naknadu troškova odlučuje se u presudi ili rešenju kojima se završava postupak pred tim sudom. marta 2006. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. Iž. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata.750. februara 2006. godine. stav 1. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko rešenje od 9. Pravosnažnim rešenjem od 14.PARNIČNI POSTUPAK osnovana. februara 2006.113 - . parnični troškovi iz člana 163.član 159. privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. on ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). 149. stav 1.

zbog čega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovište prvostepenog suda da se takav zahtev može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. Žalba tužioca je neosnovana. Norme zakonskog propisa o oslobođenju od plaćanja troškova postupka propisuju u članu 164. a u protivnom prekludirana je u pravu. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je ovo obaveza tužioca i prilikom odmeravanja potrebnih troškova pravilno je primenio Advokatsku tarifu. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika. kao dan pravnosnažnosti okončane parnice između stranaka u sporu je 30. te su iz tog razloga neosnovani žalbeni navodi tužioca da je tužilac obavezan da predujmi veći iznos nego što je Advokatskom tarifom propisano. kao i na zapisniku pripremnog ročišta. Zakona o parničnom postupku. kao neblagovremen i nepotpun. kao u konkretnom slučaju. kada je pred sudom zaključeno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zaključeno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnažne sudske odluke. odnosno glavne rasprave.173. stav 2. proizlazi da je tužilac predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka.2010. godine) OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA (Član 168 . kao i to da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju..11. kada je privremeni zastupnik iz redova advokata. shodno čla. u vezi člana 165. Zakona o parničnom postupku) stranka može predlagati oslobođenje od plaćanja troškova postupka.. ima sva prava i dužnosti punomoćnika (advokata). Zakona o parničnom postupku. godine. koji se odmeravaju prema važećoj Advokatskoj tarifi. i u podnescima (član 100.114 - . odbacio je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. 4639/2010 od 11. uz istovremeno podnošenje uverenja nadležnog organa o imovnom stanju. septembar 2005. ZPP) 175. Stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora sudskim poravnanjem. Međutim. Odredbom člana 80. odredbe člana 165. Pž. pa i pravo na troškove za pružene advokatske usluge. i stranka koja ih je snosila ima pravo da traži da joj protivna strana ove troškove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. stav 1. a iz ovoga proizlazi da. Otuda. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinski sud u B. U konkretnom slučaju. Pravilnim tumačenjem odredbe stava 1.PARNIČNI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parničnih troškova. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. da bi stranka. dolazi se do pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da stranka može staviti predlog za oslobođenje od plaćanja troškova postupka sve do pravnosnažnog okončanja spora. da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. u slučaju da isti bude usvojen bila oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu. Takav predlog najčešće se stavlja u tužbi.

Zakona o parničnom postupku je imperativne prirode i za posledicu propuštanja ima prekluziju u pravu. to se ne mogu prihvatiti kao osnovani žalbeni navodi tužioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku.115 - . u vezi člana 165. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. koji regulišu ovo pitanje. stav 1. godine.PARNIČNI POSTUPAK nu 164. budući da takvi razlozi ne dovode do oslobođenja od plaćanja troškova postupka. dolazi se do pravnog stanovišta da se takav predlog može staviti sve do pravnosnažnog okončanja spora. ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. Takvo tumačenje je logična posledica primene stava 1.1.2. ZPP) 176. istog zakona. Zakona o parničnom postupku služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.2005.2005.190.2006. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Prema razlozima prvostepenog rešenja. godine. posebno sa odredbama i članom 100. Po nalaženju ovog suda. mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. kada se odredbe člana 164. ili su one već nastupile. Naime. februara 2006. budući da tužilac uz predlog za oslobođenje od plaćanja sudske takse nije dostavio uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. Zakonska norma stava 2. Zakona o parničnom postupku bio dužan da stavi do 30. već mora da bude i sadržajno određen. Kako je navedeni podnesak tužilaca uručen punomoćniku tuženog 2. Sve su to bili razlozi zbog kojih je žalbu valjalo odbiti kao neosnovanu. godine. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog. Pozivanje tužioca u žalbi na zdravstveno stanje. prvostepeni sud zaključuje da je ovakvim postupanjem punomoćnik tuženog zloupotrebio procesna ovlašćenja i pokazao nepoštovanje procesne discipline. te priloženi dokaz uz žalbu na te okolnosti.2005. u smislu da sadrži iznos poreza koji plaćaju domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva. kao i druge izvore njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. Pravilnim tumačenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parničnom postupku. člana 165.3. Mera novčanog kažnjavanja iz člana 181. Zakona o parničnom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parničnom postupku.04. godine) NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (Član 186 . budući da odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. već je to učinio dana 24. već i šire. pravilno je stanovište prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun. a pobijano rešenje potvrditi i odlučiti kao u izreci. punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 30. kao i na životnu dob. Za. 3306/06 od 19. septembra 2005. shodno članu 387. pa kako tako nije postupio. godine predao podnesak kojim se izjašnjava na navode iz podneska tužilaca od 5. člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

PARNIČNI POSTUPAK kona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Po mišljenju okružnog suda.06. ništavost pravne radnje izdavanja računa br. broj 125/2004) služi isključivo obezbeđenju procesne discipline u svrhu nesmetanog vođenja postupka i izriče se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlašćenja koju je svesno preduzeo određeni učesnik u postupku. ZPP) 177.član 187. umesto što je izrekao kaznu i odložio ročište. ovi uslovi u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: U stavu drugom izreke. Gž. pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na ročištu od 30.116 - . vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" . 2005. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se može zaključiti glavna rasprava i doneti odluka. Predmet tužbe za utvrđenje ne može biti utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice. Iz sadržaja protivtužbe prvostepeni sud je pravilno zaključio da tuženi-protivtužilac traži da se utvrdi nepostojanje potraživanja tužioca-protivtuženog na ime troškova skladištenja robe u navedenom iznosu. da se utvrdi da je pravnom radnjom knjižena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama. godine nužno vodi i odlaganju tog ročišta.2005. i kada se na drugi način ne mogu sprečiti njene štetne posledice po sam postupak. ili su one već nastupile. Zakona o parničnom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upućeno.član 188. a parnična stranka je inače dužna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. 03. svih iznosa po navedenom računu i obračunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza stečajnoj masi u stečaju prouzrokovana šteta. pa su neosnovani žalbeni navodi da je u tom delu pogrešno primenio Zakon o parničnom postupku. godine) SADRŽINA TUŽBE (Član 191 . dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. zahteva da usmeno izloži činjenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. stav 1. "Tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odn. da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlašćenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novčanog kažnjavanja. stav 3. . "Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.198. a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. a ne određujućeg podneska. godine. stav 1.2005. U tom smislu. Zakona o parničnom postupku. te se u smislu odredbe člana 300. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" . Ovo s toga što sporno pismeno ima karakter pripremnog. bio je ovlašćen da od punomoćnika tuženog. 5488/05 od 15. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.3. da je ništava pravna radnja pravnog prethodnika tužioca pokretanje i vođenje postupka protiv tuženog i sl. pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. 13/05 od 28.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda. st. Tužba tužioca nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti.preko punomoćnika . niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari. Kako predmet protivtužbe za utvrđenje ne mogu biti činjenice. Tužba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti .advokata podneo tužbu u kojoj deo postavljenog tužbenog zahteva po osnovu naknade štete ne sadrži niti određeni. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Zbog toga je podneta tužba bila neuredna u smislu čl. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba tužioca kojom je zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 29. glavnog traženja. Zakona o parničnom postupku. godine) 179. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak . i stav 6. označavanje vrednosti predmeta spora ne čini tužbu urednom u pogledu tužbenog zahteva za isplatu naknade štete.700. niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn.2010.u konkretnom slučaju . 1297/11 od 29. dokaze koji utvrđuju ove činjenice. 1. dakle i tužbu.117 - . 100. stav 1. pa je zbog toga ona pravilno odbačena u delu zahteva za naknadu štete primenom člana 103. 8414/10 od 29. i 6. nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani način postavio i odredio i sadržinu sopstvenog zahteva. U tužbi sa više tužbenih zahteva. tako da utvrđivanje postojanja ili nepostojanja neke činjenice ne može biti predmet tužbe za utvrđenje. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Pž.2011.00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospeća do isplate. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev.06. bilo moguće odrediti. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji je advokat. a čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima.član 103. Zakona o parničnom postupku. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenice za određenje vrednosti predmeta spora.04. godine) 178. ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati . Zakona o parničnom postupku.član 187. Tužba mora sadržati određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi-protivtužilac mogao da traži da sud samo utvrdi postojanje odn. to je protivtužba pravilno odbačena kao nedozvoljena. To što je tužilac u tužbi označio neki iznos kao vrednost predmeta spora. . i 187. pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo. na osnovu člana 188. čija visina nije određeno navedena. Iz obrazloženja: Pravilna je izreka pobijanog rešenja kojim je tužba odbačena jer je bila neuredna. Tužilac je . istog Zakona. Sud će odbaciti podnesak. pa se samim tim ne može odlučivati ni o opredeljenom sporednom traženju u vidu zatezne kamate.član 100. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž. stav 1. vrednost predmeta spora. Tužilac nije naveo čak ni okvirni iznos štete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuženih.

tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. 188.PARNIČNI POSTUPAK Članom 187. već jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Prvostepeni sud nalazi da utvrđenje da takva izjava tuženog ne proizvodi pravno dejstvo. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. 188. Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je da tužilac u tužbi može tražiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. 41a Zakona o privatizaciji predviđeno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno . u skladu sa odredbom člana 395.118 - . Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Takođe. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tužbeni zahtev nedozvoljen i da ne može da uživa sudsku zaštitu u smislu čl. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. Zakona o parničnom postupku. ZPP. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Iz iznetog proizilazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. budući da se radi o jednostranoj izjavi volje ne može biti predmet tužbenog zahteva pa je predmetnu tužbu odbacio. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti. 3190/09 od 15. njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. konkretno ovde tuženika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tužiocem po osnovu zaključenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu kojom traži da se utvrdi da obaveštenje o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje što je tuženi dužan priznati. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. jer navedeno obaveštenje o raskidu ugovora ne predstavlja određeni pravni akt u normativnom smislu.12. godine) 180. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tužbom za utvrđenje ne može se tražiti da sud utvrdi da obaveštenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se poništavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obaveštenje.2009. stav 1. propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. stavom 3. Obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tužioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom čl. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tužbeni zahtev ne može biti predmet tužbe u smislu čl.

kako će postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuženih. Trgovinski sud je ovlašćen da naloži uređenje tužbe tako da tužbom budu obuhvaćene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji.2005. Ako je tužbu u upravnom sporu zbog "ćutanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije. raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. tačka 2. nalazeći da tužbom nije tražen poništaj nekog upravnog akta. ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih. Zakona o upravnim sporovima "Službeni list SRJ". 49/96).09.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2009. zasnivanjem procesne zajednice nužnih i jedinstvenih suparničara . ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim slučajevima predviđenim ugovorom. ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom. da investira u subjekat privatizacije na način. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u slučaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze. Trgovinski sud nije ovlašćen da odbaci tužbu primenom člana 28. a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parničnog postupka oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio trgovinskom sudu. budući da ugovor o cesiji čiji se poništaj traži nije upravni akt. s obzirom na prirodu samog obaveštenja. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da će "sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji je tužbom osporavan nije upravni akt (član 6)"? Urednost tužbe kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne može se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parničnom postupku. tačka 2. kao i da li je u tom slučaju reč o subjektivnom preinačenju tužbe ili uređenju tužbe. jer se ne radi o subjektivnom preinačenju tužbe. s obzirom da je tužba podneta protiv organa. 8166/09 od 27. godine) . pošto je tužba kao inicijalni akt u upravnom postupku sačinjena prema pravilima tog postupka. označi cedenta i cesionara. stav 1. a ne protiv cedenta i cesionara. Stoga će trgovinski sud uz dostavu rešenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadležnosti da naloži tužiocu da uredi tužbu u skladu sa odredbama člana 187. i 20. u obliku ili roku utvrđen ugovorom. pa tužilac u slučaju dostavljanja obaveštenja o raskidu ugovora može samo da traži tužbom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo.119 - . tj. da li je trgovinski sud ovlašćen da takvu tužbu odbaci primenom člana 28. kao učesnika materijalno pravnog odnosa. u vezi člana 100. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju). stav 1. a nikako da traži da se utvrdi da obaveštenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o upravnim sporovima. kada je to propustio da učini Vrhovni sud. godine) 181. da li je trgovinski sud ovlašćen da naloži tužiocu da umesto tužene Agencije za privatizaciju. Sud će ovako postupiti bez obzira da li je tužbu sačinio advokat. tražeći poništaj ugovora o cesiji. ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan.11. br. čiji se akt osporava – (član 14.

odrediv jer se prostom računicom može utvrditi visina koju tuženi traži. odbacuje protivtužbu u delu u kojem je traženo obavezivanje tuženog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine. Kako je potraživanje po označenom delu protivtužbe novčano potraživanje na ime zakupa zemljišta i kako su u zahtevu jasno opredeljeni mesečni traženi iznos zakupnine i period za koji se ista traži. prevođenje se ima obaviti na teret i trošak tužioca. sa obrazloženjem da tužba u tom delu nije uredna. a to je dovoljno za urednost tužbe pa stoga nije bilo osnova za odbačaj protivtužbe u označenom delu. godine. sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina traži. Međutim. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloži tužiocu da tužbu sa svim prilozima. tužilac po tom nalogu treba da postupi.03. 218/06 od 24. Iz obrazloženja: Neosnovano prvostepeni sud. Jedna od tih obaveza je da predujmi troškove za prevođenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. 1942/06 od 1. a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku. prevođenje će se obaviti o trošku tužioca. Ako tužilac po nalogu suda ne prevede tužbu sa prilozima. jer je to lako odrediv novčani iznos ukupnog duga. zamolnicu i rešenja na jeziku zemlje u koju treba izvršiti dostavljanje.2006. pa se stoga takva tužba ne može odbaciti. oktobra 2005. U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese rešenje kojim će naložiti tužiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevođenje označenih pismena ne nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača za taj jezik. već je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odluči o osnovanosti zahteva. Tužba je uredna u pogledu visine tužbenog zahteva čiji je predmet mesečno ugovoreni iznos zakupnine. to je zahtev u označenom delu. koje je doneo prvostepeni sud. prema nalaženju ovoga suda. prema nalaženju ovoga suda. Prema tome. tužilac ima i zakonske obaveze predviđene Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".05. godine) 183. sud će mu naložiti da u depozit suda uplati sredstva koja će sud iskoristiti da preko ovlašćenog sudskog tumača prevede pismena.2006. godine) .PARNIČNI POSTUPAK 182. On treba svojim postupanjem da omogući nesmetano odvijanje sudskog postupka. Iz obrazloženja: Pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena. broj 125/2004). zamolnicu kao i rešenje poput onog od 28. koja su navedena. nema nikakve dileme da nakon što dobije rešenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma troškova za prevođenje u sudski depozit. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukaže i na to da tužilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku. a isti po tom nalogu ne postupi. kao i sve podneske.120 - . prevede na nemački jezik putem ovlašćenog sudskog tumača i da prevod dostavi sudu u odgovarajućem broju primeraka. a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

godine) 185. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. godine izvršio plaćanje u docnji ili ne. istog člana propisano je da kad nadležnost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvrđuje prvostepeni sud. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine i 23. našao da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze kada je tuženom dostavio navedene račune kojima je fakturisao cenu izvršenih špediterskih usluga. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. već isti predstavlja opšte poznatu činjenicu. Članom 187. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. plativoj u dinarima prema zvaničnom kursu na dan uplate. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. januara 2006.PARNIČNI POSTUPAK 184.531. Pž. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da poverilac ima prava da zahteva naknadu štete koja je prouzrokovana docnjom dužnika u izmirenju svoje obaveze. Tužba nije neuredna zbog označenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute.48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obračunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu banke na dan isplate. godine do isplate. stav 2. činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva koji je naveden u tužbi. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba kojom je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da plati tužiocu iznos od 9. to je na tužiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu štete teret dokazivanja da je tuženi svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje. na samom je tužiocu da dokaže visinu štete i . 1921/06 od 20. te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuženog dospela za naplatu i da li je tuženi plaćanjem nesporno izvršenim 31. ali je u pogledu identiteta tužbenog zahteva vezan činjeničnim navodima iz tužbe. u skladu sa odredbom člana 395.2006.04. U konkretnom slučaju stranke su ugovorile plaćanje obaveze u stranoj valuti. a ukoliko je pretrpeo štetu veću od iznosa kamate. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti.121 - . njeno ispunjenje se može zahtevati samo u domaćem novcu prema kursu koji je važio u trenutku nastanka obaveze. Kako se shodno članu 262. stavom 3. februara 2005. vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. stav 1. odnosno da sadrži sve što je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. jer je zvanični kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu opštepoznata činjenica za određenje vrednosti predmeta spora. imajući u vidu činjenične navode kojima je opredeljena pravna priroda tužbenog zahteva kao štete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuženog po osnovu naknade troškova špediteru. januara 2005. Iz iznetog proizlazi da je tužilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv. Takođe.

2005. utvrđenje prava svojine i sl)? Članom 187. Kako tužilac u ovom sporu male vrednosti do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje. koju je u ime stranke podneo advokat. i 3. i 3. st. iz odredaba st. 103. Okolnost da uz tužbu nisu priloženi dokazi. Da li parnični sud može odmah odbaciti tužbu. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da dopuni činjenične navode i dokazne predloge sve do zaključenja glavne rasprave. godine) 186.03. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta. to je pravilno prvostepeni sud. istu ne čini neurednom ukoliko je u tužbi za svaku činjenicu predložen i dokaz iz kojeg se ona utvrđuje. 12/06 od 6. i 300.122 - .04. 299.2006. što je tužilac u predmetnoj tužbi i učinio. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. 299. tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da tužilac nije dokazao isti. Naime. Iz obrazloženja: Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava čini tužbu neurednom. jer odredbe čl. Iz toga sledi da se može postupati i po tužbi uz koju nisu priložene pismene isprave kao dokazi. odredbe čl. Zakona o parničnom postupku bio je dužan da to učini. jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne činjenice i dokazi moraju izneti do zaključenja glavne rasprave. stav 6. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Izostanak dokaza uz tužbu nije razlog zbog koga se tužba može smatrati neurednom i kao takva odbaciti. poništaj ugovora. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Gž. Zakona o parničnom postupku ne može tumačiti tako da tužilac sve dokaze mora priložiti uz tužbu.PARNIČNI POSTUPAK u čemu se ona sastoji. 1. Zakona o parničnom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadrži tužba. člana 187. proiz. a među njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 299. u stavu 3. i 300. pa se zato i odredba člana 187. već da tužilac mora za svaku navedenu činjenicu da navede i dokaz koji predlaže da bude izveden na glavnoj raspravi. 3469/05 od 30. stav 1. broj 125/2004). jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumačiti u vezi sa odredbama čl. Osim toga. godine) 187. Dakle. navedenog člana propisano je da je tužilac dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora uvek kada nadležnost. s obzirom da odredba člana 103. a na njemu je bio teret dokazivanja. Zakona o parničnom postupku daju pravo tužiocu da iznosi činjenice i predlaže dokaze sve do zaključenja glavne rasprave. tuženog i nastanak i visinu štete tužioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno članu 475. Zakona o parničnom postupku sankcioniše samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne može postupati. Zakona o parničnom postupku (npr. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. imajući u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka. i 300. 1.

Zakona o parničnom postupku. ne može odbaciti zato što vrednost predmeta spora nije posebno označena. a u kojoj nije naznačena vrednost predmeta spora. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 6. Stoga su osnovani žalbeni navodi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe u smislu člana 103. osim ako zakonom nije drugačije određeno.2005. što znači da se tužba za utvrđenje novčanog potraživanja osporenog u postupku stečaja. stav 1. ali su u petitumu tužbe označeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. stav 3. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. a da je . iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbačaj tužbe zbog ne označavanja vrednosti predmeta spora. Iz navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi. koji je u ime stranke podneo advokat. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbačena je tužba koja je podneta od strane punomoćnika advokata. da će sud odmah odbaciti tužbu. ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. i 20. Naznačavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navođenja dinarske protivvrednosti.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. broj 125/2004) i da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". Članom 103. sa obrazloženjem da u tužbi nije određena vrednost predmeta spora. Prvostepeni sud je našao da je tužilac vrednost predmeta spora opredelio u američkoj valuti. a u vezi sa članom 187. istoga člana propisano je da se odredbe člana 103. jer se po takvoj tužbi može postupati. tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora. do 5. a što je obavezan element tužbe. Zakona o parničnom postupku. st.01. U stavu 6. Kada je podnesak. dakle. a to je imalo uticaja na donošenje pravilne odluke. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. ne čini tužbu neurednom. godine) 189. sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke. koju je u ime stranke podneo advokat. s obzirom da je postupak odbačajem tužbe okončan.123 - . kad nadležnost. Iz obrazloženja: Tačno je da tužilac nije označio vrednost predmeta spora. za koje se traži da se utvrdi tužiočevo potraživanje prema stečajnoj masi tuženog preduzeća. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Tužilac je dužan da u tužbi posebno naznači vrednost predmeta spora samo ako predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. i iz petituma tužbe se može utvrditi vrednost predmeta spora.2006. od 1. Prema odredbi člana 187. ako se ona može utvrditi iz petituma tužbe.PARNIČNI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tužba mora da sadrži. stav 1.09. stav 1. godine) 188. 6569/05 od 27. jer je odbacio tužbu. nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud će takav podnesak odbaciti.

te istovremeno nije primenjena odredba člana 100. neoznačavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista označena u stranoj valuti. istog zakona. isti je ovlastio odn. pa time i tužba. imajući u vidu stanje u spisu. a navodeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. valja da imaju elemente koji omogućavaju da se po istima postupa. 2054/06 od 25. vrednost predmeta spora je svakako odrediva na način koji je neposredno dostupan sudu pošto su podaci o odnosu domaće i strane valute (u konkretnom slučaju američkog dolara) opštepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. stav 1. pa da stoga tužba ne sadrži sve elemente iz člana 187. inostranstvu. U prvostepenom postupku počinjena je bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. Iz obrazloženja: Uz tužbu (koju je tužilac podneo preko punomoćnika – advokata) je priloženo punomoćje. U konkretnom slučaju tačno je da je tužilac vrednost predmeta spora označio u stranoj valuti. Zakona o parničnom postupku. čiji obim ovlašćenja proizlazi iz odredbi člana 89. a iz čega proizlazi da je pogrešno primenjena i odredba člana 103. Punomoćnik koji je advokat. prema navodima iz tužbe. Zakona o parničnom postupku. koji je advokat. Zakona o parničnom postupku koja ukazuje na to da podnesci. Žalba je osnovana. Zakona o parničnom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni član 103. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. istovremeno je i punomoćnik za prijem pismena. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda VIII Pž. ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom slučaju označena na način koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tužbi. Zakona o parničnom postupku. Prema tome.2010. godine) 190. stav 2. pa je doneto rešenje valjalo ukinuti. U takvoj situaciji. pa u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 187. 84/2010 od 11. stav 6. a ne na kraju teksta tužbe? . u kom smislu ima mesta primeni odredbe člana 103.PARNIČNI POSTUPAK bio dužan da isto izvrši u dinarima.2006. i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude označena u domaćoj valuti. Tužilac je podneo žalbu. Međutim. Zakona o parničnom postupku da bi se po istoj moglo postupati. Zakona o parničnom postupku – punomoćnik. Gž. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Iako tužilac. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tužba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud. izdao punomoćje advokatu u Srbiji. ne čini predmetnu tužbu neurednom u meri da se po istoj ne može postupati. ima prebivalište u Crnoj Gori odn. Zakona o parničnom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izražena u dinarima. godine) 191.5.124 - . koje se nalazi u spisima predmeta. Naime. Da li je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta.02. stav 6. Obračun dinarske protivvrednosti iznosa označenog u američkoj valuti može se izvršiti na brz i jednostavan način. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. ovlašćenje za zastupanje sadrži i ovlašćenje za prijem pismena. Zakona o parničnom postupku u vezi sa člana 187. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju. bez obzira što to ovlašćenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoćju.

pravilna konverzija podrazumeva kako obračun glavnog duga u eure. te se stoga ne može smatrati da bi veštačenje. Kada je među strankama sporno samo pravno pitanje. te je stranka dužna da opredeli tužbeni zahtev u važećem sredstvu plaćanja. Stoga je uredna tužba koju je advokat potpisao pre početka teksta. godine) 192. stav 2. između ostalog moraju sadržavati i potpis podnosioca. a ne i na konvertovani deo kamate. a konverziju izvršiti u kasnijem izvršnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaćanja 1. da li je u situaciji kada je tužbeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i što bi moguće dovelo do veštačenja. kao zajednička valuta zemalja Evropske zajednice. pravilnost konverzije je važna i zbog pravilne primene materijalnog prava. tužilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro. godine.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.09. godine. Stoga. tako i obračun domicilne kamate od dana dospelosti do 1. protivtužba. dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlašćeno i koje označava kao statutarnog zastupnika. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .2005. dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traženog iznosa plaćanja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20. Budući da glavni dug nije plaćen. ili je moguće odlučivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu. Ukoliko bi među strankama bila sporna tačnost izvršene konverzije. pa je sud zbog toga ne može odbaciti. marta 2002. zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastup. kada je marka prestala da bude sredstvo plaćanja.PARNIČNI POSTUPAK Članom 100. tužba u kojoj je iskazan zahtev u ranije važećoj nemačkoj valuti nije uredna. pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tužbe. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . bez potrebe produžilo parnični postupak. tužba nije neuredna ukoliko ne sadrži njegovo ime. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužba. veštačenjem će se omogućiti stručan obračun. Navedenim članom. odgovor na tužbu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci). Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda tužba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbačena. marta 2002. Naime. u slučaju osporavanja tačnosti obračuna. samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug. godine) 193. Dakle. jer Zakon o parničnom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizička lica.09.125 - . kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parničnom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. Neoznačavanje ličnog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne čini tužbu neurednom.2005. od kada se isključivo koristi euro.

Zakona o parničnom postupku propisano. overenog od strane sudskog tumača. naziv firme. Očigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. tuženi je strano lice sa sedištem u Austriji. tužbu sa svim prilozima nije preveo na nemački jezik. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda. tako i tužioca. prebivalište ili boravište. tj. S tim u vezi.PARNIČNI POSTUPAK nika. 11438/05 od 24. putem ovlašćenog sudskog tumača. Prema odredbi člana 16. stav 2. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Tačno je da je odredbom člana 100. Promena sedišta kao i bliže adrese (sastavnog elementa sedišta) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. koja su poslovno i parnično sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu člana 482. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe čl.10. Zakona o parničnom postupku). sadržinu izjavu i potpis podnosioca. u roku koji mu je odredio sud. da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlašćeno lice" (statutarni zastupnik) preduzeća i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar. kao ni odredbe Zakona o parničnom postupku o zakonskom zastupniku. niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. su sinonimi po odredbama novog Zakona o parničnom postupku. kao i sedište kako tužioca tako i tuženog. jer je zakon razgraničio pojam zakonskog zastupnika od ovlašćenog lica iz člana 482. ne može preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuženom na odgovor. jer tužilac. Prema članu 17. stav 2. Zakona o parničnom postupku. a potom odbaci tužbu u smislu odredbe člana 103. njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju. a time ni razlog za odbacivanje tužbe. Da ju je napravio. Jer. i to privremenog zastupnika iz člana 79. Zakona o privrednim društvima. niti je prevod dostavio sudu u dva primerka. istog zakona. pravno lice može imati specifičnog zakonskog zastupnika. odnosno sedište stranaka. Ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. U konkretnom slučaju inicijalni akt sadrži kako poslovno ime tuženog. Zakona o parničnom postupku. Zakona o privrednim društvima. i 361. Zakona o parničnom postupku. a prema odredbama Haške . poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. se ne odnose na pravna lica. tužbu ne bi odbacio zbog toga što inicijalni akt ne sadrži pored naziva firmi i lična imena zakonskih zastupnika. Pž. Zakona o parničnom postupku.2005. 265. pa sud ne može dalje postupati po takvoj tužbi. Ovaj termin. kao statutarnog zastupnika preduzeća i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. postavlja se pitanje. pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz člana 100.126 - . Samo izuzetno. sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. ime i prezime. godine) 194. predmet spora. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da tužba kao podnesak ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke – fizičkog lica koje nema parničnu sposobnost (član 75. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima saslušanja stranke i povreda u zastupanju. Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva. i to su roditelj ili staratelj tog lica.

Zakona o parničnom postupku . Ovo s toga što je zakonski zastupnik Republike Srbije – Republičko javno pravobranilaštvo. sve neophodne elemente predviđene članom 100. pogrešio je prvostepeni sud kada je tužbu tužioca odbacio zbog toga što nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena.2006. koji je dostavio uz samu tužbu i uredno punomoćje. Viši trgovinski sud nalazi da je pogrešno prvostepeni sud kada je. 3255/06 od 12. februara 2006. 1.03. Međutim. 7062/05 od 27. godine) 196.PARNIČNI POSTUPAK konvencije o građansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. Kada je jedna od parničnih stranaka Republika Srbija. 187. ako je na tužbu stavio svoj pečat i faksimil. u situaciji u kojoj je sama tužba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena pečatom i faksimilom – skraćenim potpisom punomoćnika tužioca advokata. tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupničkog svojstva. overenog od strane sudskog tumača. godine) . ne čini tužbu neurednom jer se i bez toga po njoj može postupati. Iz obrazloženja: Ceneći pravilnost rešenja prvostepenog suda od 10. našao da tužba nije uredna. jer ista sadrži prema stanovištu ovoga suda. jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS". godine) 195. ovlašćenja suda kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. i 103. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. overenog od strane sudskog tumača. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Do ovakvog zaključka dolazi se tumačenjima odredbi čl. broj 125/2004).2005. poimenično određen Zakonom o javnom pravobranilaštvu. te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupničkog svojstva. godine kojom je tužba odbačena kao neuredna. Zakona o parničnom postupku."Službeni glasnik RS". 43/91 sa izmenama i dopunama). br. a uz tužbu dostavio uredno punomoćje. a po žalbi tužioca datoj uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. st. Tužba nije neuredna samo zato što istu advokat koji je podneo. novog Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".06. i 6. broj 125/2004). 100. Važi pravno shvatanje da ovlašćenja kod nalaganja da se uredi tužba idu do granica procesno-pravnog uređenja tužbe. propuštanje da se u tužbi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku.127 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvršiti dostavljanje. pa nedostavljanje prevoda tužbe sa prilozima. nije potpisao punim imenom i prezimenom. ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati.04.2006. Iz obrazloženja: Tužba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (član 103. Sledom rečenog. 1942/06 od 1. Propuštanje da se u tužbi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne čini tužbu neurednom.

4. prijavili potraživanja obuhvaćena tužbom i da li su. zbog čega je na osnovu odredbe člana 103. godine) 198.09. tako što će se izjasniti da li su. stav 6. što znači da samo primerci podneska za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. Zakona o parničnom postupku (član 187. Tužba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu. da je nedostatke koji tužbu čine neurednom otklonila. . pa je pozivajući se na odredbe čl. Prvostepeni sud je službenim putem pribavio Zaključak o listi priznatih i osporenih potraživanja nadležnog Privrednog suda od 29. 3462/07 od 18. da bi tužba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda. protivtužba. stav 2. Članom 100.PARNIČNI POSTUPAK 197. dostavili rešenja o prestanku radnog odnosa i tražili da sud naloži stečajnom upravniku da donese rešenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i Zakonom o radu. godine. ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti.128 - . jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. (već je dužan da uredni primerak umnoži o trošku podnosioca. između ostalog i potpis podnosioca. Postupajući po nalogu prvostepenog suda. u toku stečajnog postupka koji je otvoren nad tuženim. ranije važećeg Zakona). stav 1. i kopiju dostavi protivnoj stranci). s obzirom da je podneta od strane punomoćnika tužilaca iz reda advokata. U konkretnom slučaju primerak tužbe podnet sudu je uredan. odnosno sadrži sve što je navedenim članom zakona propisano.2007. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . što znači da je sud ne može da tužbu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka. odgovor na tužbu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadržati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Međutim. Iz navedenih članova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadrže sve propisane elemente. 100.2010.2010. Zakona o parničnom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.2010. godine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. i 101. Zakona o parničnom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tužba.prema stanju u spisima . tužioci su. upućeni na parnicu. iz koga se utvrđuje da su tužiocima prvog i drugog reda osporena potraživanja u navedenim iznosima. čak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje kojim je tužbu odbacio. uz podnesak od 07. već je potrebno da je po istom i postupila odn. Zakona o parničnom postupku našao da tužba ima procesne nedostatke. Član 101. godine pismeno naložio tužiocima da u roku od 15 dana urede tužbu. stav 1.08. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tužbe za protivnu stranu nije potpisan. U smislu člana 192.04. dok oni za protivnu stranku ne moraju. ako je podnosilac potpisao primerak tužbe za sud. radi njihovog utvrđenja.dana 13.

u smislu odredbe člana 187. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . primenom člana 192.01. koju je u ime stranke podneo punomoćnik koji nije advokat. Kako tužioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku.činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. godine) . na ročištu od 15. bez uticaja su na drugačiju odluku. Zakona o parničnom postupku. koga . a podneti dokazi i činjenični navodi nisu dovoljni za postupanje suda. 1. tako što će postaviti utvrđujući tužbeni zahtev za deo potraživanja koji im je osporen u stečaju te da dostave prijavu potraživanja u roku od 15 dana.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Do zaključenja glavne rasprave 11.tužbu odbacio. pa im je sud u više navrata. Zakona o parničnom postupku? U opisanoj situaciji podneta tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. ranije važećeg Zakona) određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.01.05. svojim ponašanjem. Ovo stoga što sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. kao i druge potrebne podatke. pravilno je prvostepeni sud postupio kada je. tako da su. godine tužioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. Međutim.2005. i 3. utvrđenje prava svojine i sl). Zakona o parničnom postupku. godine) 199. a shodno odredbi člana 103. stav 1. 1.2011. st. Pž. u vezi člana 103. sud će istu rešenjem odbaciti. odnosno ispravku tužbe u smislu člana 103. i 2. i 20. niti je to učinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu.06.2011. u predmetnoj situaciji. onemogućili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. te da sud nije razmotrio sve činjenice i dokaze dostavljene posle ročišta održanog 26. Imajući sve to u vidu. odnosno dopune. mora da sadrži. st. stav 4. u kojima se ističe da su tužioci postupili po nalogu suda.2011. a koji nije naznačio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz člana 187. u vezi člana 101. Tužba. Ako tužba ne bude vraćena sudu u roku koji je određen u smislu odredbe člana 103. Zakona o parničnom postupku.03. Da li parnični sud može da odbaci tužbu. st.u konkretnom slučaju i pored više pokušaja prvostepenog suda da se u tom delu tužba uredi. godine prvostepeni sud je ponovo rešenjem naložio tužiocima da urede tužbu. godine.2011.2011. Žalbeni navodi. tužioci kao stranke u postupku nisu imali punomoćnika advokata. u smislu odredbe člana 103. jer se postupanje suda zasniva postavljanjem određenog zahteva stranke. zatim .129 - . Oni nisu postupili po nalogu suda. 1. i 4. i 3. nalagao da urede tužbu i davao veoma jasne smernice na koji način to da učine. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi.PARNIČNI POSTUPAK Na ročištu koje je održano 26. a ako bude vraćena bez ispravke. 1. Zakona o parničnom postupku smatraće se da je ista povučena. st. tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrđenje ništavosti ugovora. Zakona o parničnom postupku (član 187. 1. shodno članu 192. Zakona o parničnom postupku (npr. ranije važećeg Zakona) . Zakona o parničnom postupka (član 187. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu. izostao je zahtev tužilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. 7867/2011 od 23. stav 2.11. nije bilo. poništaj ugovora. kao inicijalni akt. U konkretnom slučaju. radi čega će sud stranci koja nema punomoćnika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune. st. i 2.

U konkretnom slučaju. tužbom se može tražiti utvrđenje da je ugovor raskinut ili naknada štete prouzrokovane povredom. već se na istu situaciju primenjuje član 124. tužilac u u stavu 1. 3200/2011 od 23.član 124.PARNIČNI POSTUPAK 200. u skladu sa članom 194. Naime. Mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u slučaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. Pž. kako je tužilac tužbom tražio da sud raskine ugovor o zakupu. kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Zaključak prvostepenog suda da . a podnošenje tužbe sa zahtevom za utvrđenje da je povređen ugovor zaključen između parničnih stranaka.11. kao i da je tuženi povredio ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica koje nije stranka u postupku . Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u slučajevima kada je u zakonu izričito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl. a za čiji raskid zakonom nije propisana mogućnost sudskog raskida.). jer je isti ispitivao uslove za određivanje privremene mere verovatno imajući u vidu njenu sadržinu (mere kojom je traženo da se zabrani održavanje promocije koja je neposredno sledila posle podnošenja predloga za određivanje mere u tužbi). tužbe traži da se utvrdi da je tuženi neovlašćenom najavom promocije izvršio povredu ugovora o . druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom. bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tužbe.130 - . Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Odbacivši tužbu kojom tužilac traži raskid ugovora o zakupu. U slučaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora.u slučaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogućnost raskida ugovora prostom izjavom volje . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.nije dozvoljeno. U slučaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora. strana ugovornica ima mogućnost da. Iz obrazloženja: Izneti zaključak prvostepenog suda je preuranjen. Naime. Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) . kao ugovornih strana.je pravilan.2011. Zakona o parničnom postupku (član 188. Zbog povrede ugovora. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima.06.to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u tom delu tužbu odbacio.1997. godine. ranije važećeg Zakona) tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da između stranaka ne postoji pravni odnos. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu . strana ugovornica ima pravni interes da tužbom za utvrđenje traži da sud utvrdi da je između stranaka prestao da postoji pravni odnos. zaključenog dana 20. reč je o vansudskom raskidu ugovora. godine) 201.

kao i licencnog ugovora od 01. Tužba za utvrđenje se može podneti kada se traži da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave.09. Dakle.2010. pri tome. pa se stiču procesni uslovi za odbacivanje tužbe na osnovu člana 188. Zakona o parničnom postupku. godine) 202. jedna ugovorna strana ne može tužbom tražiti utvrđenje da je izvršena povreda ugovora. Ni kada se radi o ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. Svoju odluku je. pozivajući se na član 188.određenoj srazmeri.bilo zahtevom za utvrđenje da je ugovor raskinut. Naročito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tužilac traži utvrđenje da je izvršena povreda ugovora koji je on zaključio sa trećim licima. 5251/2010 od 30. a ne o utvrđivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti određene isprave. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tužioca od 20. Kada je ugovor zaključen između tužioca i trećeg lica. kada je to posebnim propisima predviđeno. Iz obrazloženja: Pošavši od sadržine opredeljenog protivtužbenog zahteva. koji je tužilac zaključio sa drugim licima. godine za zaštićene žigove. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno.2003. a ne o vrednosti nenovčanog uloga kao pravnoj činjenici. dozvoljena je. 8270/10 od 19.01. već može tražiti utvrđenje posledica takve povrede . prvostepeni sud je pravilno.131 - . godine) 203. kada tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes .05.2010.01. pravilno zasnovao na primeni člana 188. .03. Tužba članova društva s ograničenom odgovornošću sa zahtevom za utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu .2006. kada tužilac podnetom tužbom u suštini zahteva da se utvrdi da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun (time se tužbom zapravo traži utvrđenje činjenice.PARNIČNI POSTUPAK distribuciji od 01. čije se postojanje može dokazivati u toku postupka određenim dokaznim sredstvima).član 188. Pž. Utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. godine. Zakona o parničnom postupku. bilo zahtevom za naknadu štete. utvrđivanje postojanja neke pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva. Tuženi u konkretnoj situaciji podnetom protivtužbom zapravo zahteva da se utvrdi činjenica da su parnične stranke označenim dokumentima sačinile konačni obračun. prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtužbu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. jer je reč o sporu o udelu kao pravnom odnosu. Kako se radi o utvrđenju činjenice. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. čije se postojanje može dokazivati određenim dokaznim sredstvima. odbacio protivtužbu.2003. ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor povređen od strane tuženog. Pž.

3. jer predmet nisu pravna. Saglasno iznetom. što iz tužbe. zbog čega je pravilno odbijen prigovor tuženog drugog reda. tj.33% suvlasničkog udela.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem P. a ne o vrednosti nenovčanog uloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.D. ne priznajući rešenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11. a imajući u vidu navode tuženog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka. Sporno pitanje između istih je pre svega visina nenovčanog uloga drugotuženog. Daljim navodima žalbe ukazuje da se očigledno može utvrditi da je predmet tužbenog zahteva visina uloga članova društva.56 USD.500.V.. te postavljenog tužbenog zahteva. iz B. već faktička pitanja.. o čemu je odlučeno u postupku obezbeđenja dokaza u predmetu R-717/03. bez uticaja je na drugojačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. iznos od 102. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tužba za utvrđenje nedozvoljena. te da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost vođenja parnice u ovoj pravnoj stvari. koje prihvata i ovaj sud i žalioca na iste upućuje. već u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu.9. tužioca drugog reda .2002. Stoga. Tužbeni zahtev zasniva se na sledećim činjenicama: Tužioci i drugotuženi su osnivači pomenutog preduzeća. i tako imao pravo odlučivanja.33%).199. koja je već izvršena u postupku obezbeđenja dokaza." DOO u B. a ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. a na osnovu procene vrednosti nenovčanih uloga. kojim je utvrđena vrednost uloga u mašinama i opremi drugotuženog. Na ovaj način bi drugotuženi upisom nerealnog osnivačkog udela stekao 75% vrednosti osnivačkog udela i po statutu preduzeća smenio prvotužioca D. visina uloga.. iako je njihova vrednost 251. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u žalbi tuženog drugog reda.699. Viši trgovinski sud je našao da žalba nije osnovana.. Iz stanja u spisima proizlazi da su tužioci tužbom te deklarativno postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se utvrdi suvlasnički udeo u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu "E. dajući razloge. Ovo zbog toga. a posebno sada ceneći i date žalbene razloge.00 USD. što predstavlja 66. o kojima je sud odlučio ovim rešenjem. Pž. godine) .73% suvlasničkog udela.D.00 USD. te i obrazloženja ožalbenog rešenja.199.17 USD. kao ni izveštaj ovlašćenog procenjivača iz juna 2003 godine. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo ožalbeno rešenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuženog drugog reda. Drugotuženi je istakao procesne prigovore. kao nove i da predstavi da iste vrede 327. što nije učinio. 4660/05 od 17. pošto je mašine i opremu za fabriku tj.06. ulog u stvarima pokušao da unese na osnovu sporne procene procenitelja.56 USD i da će isti staviti na raspolaganje u roku od šest meseci. srazmeri (26..D. da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parničnog postupka.2005. Ovo zbog toga što iz stanja u spisima. što predstavlja 6. tuženog drugog reda – inostranog preduzeća. kao pravnom odnosu. a pojedinačni ulozi osnivača i članova iznose: tužioca prvog reda . Pozivanje tuženog drugog reda u žalbi da prvostepeni sud pogrešno tumači tužbeni zahtev. proizlazi da ovde tužioci ne traže procenu vrednosti nenovčanih uloga. pravilno prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu. kao pravnoj činjenici.utvrđenje suvlasničkih udela u određenom procentu .17 USD. direktora i osnivača.132 - .000. te da se tužbom za utvrđenje ne može tražiti utvrđenje postojanja određenih činjenica. godine. posebno da je tužbeni zahtev za utvrđenje visine uloga osnivača u suprotnosti sa odredbom člana 188. Pokušao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive mašine. tako što bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzeća iznosi 378. proizlazi da tužioci podnošenjem tužbe u suštini traže utvrđenje pravnog odnosa .D. iznos od 251.73% prema 66.2005.17 USD. Na bazi odluke o povećanju kapitala drugotuženi se obavezao da će osnovani kapital preduzeća povećati za 327. Drugotuženi u žalbi ukazuje da nije bilo mesta donošenju ožalbenog rešenja.882.94% suvlasničkog udela. Tužioci osporavaju visinu istog uloga.određenoj srazmeri. 147/04 od 8... što predstavlja 26. iznos od 25.882. Zakona o parničnom postupku.94% prema 6. Daljim žalbenim navodima tuženi drugog reda ukazuje da sud ne može da odlučuje o spornom pitanju visine uloga članova.. te da na taj način prevari i ošteti tužioce. iz B.

2010. Privatno preduzeće je unelo kao osnivački ulog izvedene građevinske radove na ugostiteljskom objektu i građevinski materijal u vrednosti od 2. Kao strana iz predugovora. Zakona o parničnom postupku. Što se tiče kapare. Za tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu po osnovu naknade za potrošnju električne energije tužilac nema pravni interes ukoliko o potraživanju tuženika prema tužiocu teče parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva i ovu svoju tužbu. Deoničko društvo je kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće unelo kapital zemljište sa postojećim objektom (ugostiteljski objekat) čija je vrednost u vreme osnivanja preduzeća izražena u novcu iznosila 4.00 dinara? Takva tužba je nedozvoljena imajući u vidu odredbe člana 188.000. a u konkretnom slučaju prema postavljenom pitanju tužba bi bila usmerena na utvrđenje postojanja određene činjenice. godine izvršen je upis u sudski registar društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini. ne radi se o utvrđivanju činjenice. već o utvrđivanju pravnog odnosa a to takođe može biti predmet tužbe za utvrđenje.00 dinara.11.10. sada u stečaju ima prava na tužbu radi utvrđivanja da je njegov osnivački ulog iznosio 4. jer tužbom za utvrđenje tužilac može tražiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Naime. Rešenjem privrednog suda iz 1991. i 25. Posle ovoga. i 14. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu.500. novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću je promenilo status tako što se podelilo na tri društva sa ograničenom odgovornošću.ukoliko ga ocenjuje ništavim . koji stvara obaveze između ugovarača. Iz obrazloženja: Zato što nalazi da tužilja nema pravnog interesa za podnošenje tužbe radi utvrđivanja ništavosti predugovora o prodaji. godine) 206. te da utvrđenje da novčani iznos koji je tuženik položio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje činjenica .02. pa u tom smislu tužilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da traži da se utvrdi da je predugovor nevažeći pravni posao.133 - . i 7. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz člana 188.PARNIČNI POSTUPAK 204. a smatrajući da .500.000.ne mora pristupiti zaključenju ugovora o prodaji.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.00 dinara. predugovor stvara obaveze između ugovarača.500. Da li deoničko društvo – osnivač. tužilac može imati pravni interes da traži da se utvrdi njegova ništavost. godine) 205. . 237/2010 od 18. Gž. Zakona o parničnom postupku.prvostepeni sud odbacuje tužbu. Osnivači društva su deoničko društvo i privatno preduzeće.000.

Pobijano rešenje je Viši sud ispitao u smislu člana 372. da nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361.04. Takože. pa je našao da je žalba neosnovana. godine) 207. tačka 12. jer na taj način želi da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke električne energije. Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da ne postoji potraživanje tuženika prema tužiocu u navedenom iznosu zaključno sa 31. stav 2.03. već samo predstavlja prethodno pitanje za rešenje tog spora.134 - . 650/2010 od 22. sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak.09. a ovo iz razloga što o potraživanju tuženika prema tužiocu već teče označena parnica u kojoj tužilac može da koristi sve pravne mogućnostu na kojima zasniva svoju tužbu. Iz obrazloženja: Osnovano tužilac u žalbi navodi da navedeni spor nije pravnosnažno okončan i da se rešenjem navedenog spora ne rešava i ovaj pravni odnos. Tužbeni zahtev tužilac zasniva na pravnoj činjenici zastarelosti potraživanja tuženika prema tužiocu.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Kao nedozvoljena. godine Žalbu je protiv istog blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga predviđenih članom 360. godine. niti se gubi pravni interes za rešavanje po ovoj tužbi. po nalaženju drugostepenog suda isključenje tužioca sa napajanja električnom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odlučna činjenice za ovu pravnu stvar. kako bi se utvrdilo tačno potraživanje koje tuženik ima prema tužiocu. Zakona o parničnom postupku. Ovo naročito zbog toga što tužilac tim tužbenim zahtevom praktično priznaje svoje (manje) dugovanje tuženiku.2010.2007. konstatujući da u postupku prvostepenog suda i pobijanom rešenju nije učinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 372.08. da stranke nemaju pravni interes za tužbu za utvrđenje nepostojanja razlučnog prava po osnovu upisane hipoteke.2007. Činjenica da se vodi spor između stranaka kojim se rešava po zahtevu za utvrđenje ništavosti sporazuma o obezbeđenju uspostavljanjem hipoteke. koja parnica je u toku . da je tuženik pokrenuo parnicu protiv tužioca za potraživanje u iskazanom iznosu. (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. stav 2. Gž. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti. istog Zakona na koju žalba opisno ukazuje. Zakona o parničnom postupku. objašnjavajući da za takvu tužbu tužilac ima pravnog interesa. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo . Pošto tužilac ne tvrdi da mu je tuženik isključio struju.2010. prvostepeni sud je pravilno našao da tužilac nema pravnog interesa za tužbu. godine iznosi naznačenu sumu.2006. što je tuženik dužan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuženika i iskaže kroz obračune usklađene sa utvrđenim stanjem duga tužioca prema tuženiku na dan 1. tužba je odbačena Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 03. Naime. stav 1. Tu.dug u naznačenom iznosu. ne znači sama po sebi. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvrđuje: Da tuženik ima izvršni naslov prema tužiocu za iznos navedenog glavnog duga po obračunu za maj mesec 2007.07. a da se utvrdi da dug tužioca prema tuženiku za period od 01.08. Imajući u vidu takvo stanje stvari.2006. godine. to je još jedan razlog da tužilac nema pravnog interesa za utvrđenje pravnog odnosa iz tužbenog zahteva. u vezi člana 388.a sve radi naplate utroška isporučene električne energije. godine do 31. jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. tražeći troškove drugostepenog postupka.

Navedeni pravni put se može koristiti samo kad tužilac drugim pravnim putem ne može ostvariti svoja prava. koja predviđa tužbu za utvrđenje ništavosti upisa u sudski registar.. Sam spor se međutim ne rešava označenom parnicom. Kupac koji tužbom traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije.2006. Iz navedenih razloga. Zakona o parničnom postupku) za pravosnažno utvrđenje drugačijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. uz povraćaj sredstava i naknadu štete. Takav interes postoji naročito kad se položaj tužioca pokazuje nesiguran prema tuženom. i 7. ali se samom činjenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tužbu sa opredeljenom sadržinom. pa stoga nije mogao ni da odbaci tužbu. nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. Tužilac je dužan da već u tužbi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrđenje. koji je osnov za upis hipoteke. koja predviđa tužbu za pobijanje odluke privrednog društva i pojedini slučajevi tužbi iz Zakona o privrednim društvima.10. pa je stečajni upravnik upućen od strane stečajnog veća da u parnici utvrdi nepostojanje razlučnog prava tuženog zbog manjkavosti upisa hipoteke. a na osnovu člana 387. kao što je uradio pobijanim rešenjem. Zakona o privrednim društvima. jer činjenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora. . 4463/06 od 31.11. znači da je raskid prihvatio. godine) 209. Postojanje pravnog interesa za utvrđenje ima značaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka. stav 1. 4501/04 direktno utiče na rešenje ove parnice. prvostepeni sud je pogrešno ocenio da ne postoji pravni interes tužioca za utvrđenje da tuženi nema razlučno pravo koje se stiče upisom sredstva obezbeđenja u zemljišne knjige.135 - . tačka 3. Sama činjenica da rešenje označene parnice P. godine) 208. ukida se rešenje Trgovinskog suda u B. Zakona o registraciji privrednih subjekata. Upis je izvršen po sporazumu o obezbeđenju zaključenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se traži poništaj navedenog sporazuma. i 25. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe člana 69. Stoga. br. Pž. i 14. Da li se tužbom za utvrđenje može tražiti da parnični sud utvrdi drugačije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograničiti ovakve tužbe za utvrđenje na određene situacije u kojima tužilac ima pravni interes (član 188. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. osnovani su žalbeni navodi tužioca da činjenica da se označena druga parnica vodi i u istoj traži poništaj sudskog sporazuma. Imajući u vidu izneto. iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za rešenje navedene parnice. već će rešenje iste parnice dovesti samo do rešenja prethodnog pitanja kojim će se rešiti valjanost osnova upisa navedenog razlučnog prava. uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. prema nalaženju ovoga suda. ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tužioca da se utvrdi da tuženi nema razlučno pravo.08. ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno rešiti pre okončanja ove parnice i od čijeg ishoda značajno zavisi ishod ove parnice. odredba člana 302. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK žilac je bio u stečaju. i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.

Ova prava se ostvaruju podnošenjem tužbe sudu pred kojim se ističe pravo na promenu. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto. kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obaveštenje. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".136 - . da li je u takvom slučaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlaže odluku o posledicama raskida ugovora. jer samo ova pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. broj 125/2004) odbacili tužbu tužioca u napadnutom delu. jer se radi o tužbi za utvrđenje za koju je potreban pravni interes i koja se može podneti samo kada je posebnim propisima predviđeno.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 188. Preobražajna tužba se podiže za zaštitu nekog preobražajnog prava. a imajući u vidu da takvu tužbu izričito ne predviđa ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Višeg privrednog suda broj 4/99. Sledi. pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da traži i utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. pravni preobražaj). Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna moć. stav 2. U drugu vrstu preobražajnih prava spadaju ona za čije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlašćenog na pravnu promenu. kao što je pravo na povraćaj datog ili na naknadu štete. druga stranka može. raskid ugovora zbog neispunjenja se po članu 124. Tužba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba. Prema tome. 338/05 od 20. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tako da ih treba poništiti. godine) 210. pod 4. raskinuti ugovor prostom izjavom. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. str. da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa. Zakona o parničnom postupku koji određuje kada i koja tužba za utvrđenje se može podneti. Zakona o parničnom postupku.09. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Pitanje. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upućenoj dužniku da ugovor raskida. Da li je dozvoljena preobražajna tužba za raskid ugovora zbog neispunjenja. 22-23. s obzirom da je članom 124. ako nije šta drugo određeno. ako raskid ne nastupa po samom zakonu. U konkretnom slučaju tužilac traži raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije i povraćaj sredstava i naknade štete. svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje.2005. ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (član 125. Postoje dve vrste ovih prava. na osnovu člana 288. pa stoga nema pravni interes da traži utvrđenje da obaveštenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o obligacionim odnosima). Ova tužba je dozvoljena jedino u slučaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izričito predviđa da nosilac preobražajnog prava pro. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima. Okolnost da je i sam tužilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Prev. već ona zbog svog značaja može biti ostvarena samo pravnosnažnom presudom. Ovako postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje je nedozvoljen u smislu člana 188. govori o tome da je tužilac prihvatio raskid istog.

PARNIČNI POSTUPAK menu može postići samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izrečenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalaže nužnost sudskog mehanizma raskida, kao što je slučaj sa ugovorom o izdržavanju, no ova tužba se ne može pojaviti pred privrednim sudom. Sud će dakle odbaciti tužbu za raskid ugovora, a da li će usvojiti tužbeni zahtev za povraćaj datog ukoliko u konkretnom slučaju utvrdi da je tužilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od činjenica utvrđenih u toj parnici". Ovako utvrđenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne može ostvariti preobražajnom tužbom i da se takva tužba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem, regulišu ga odredbe čl. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odlučuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U slučaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrđenje u tekućoj parnici ne radi se o preinačenju tužbe, pa sud i nije ovlašćen da ga ne dozvoli, već o njemu mora meritorno odlučiti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe čl. 189. i 193. Zakona o parničnom postupku, pa je odbio objektivno preinačenje tužbe, iako se u konkretnom slučaju radilo o tzv. prejudicijelnom tužbenom zahtevu iz člana 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku, čije se isticanje ne smatra preinačenjem tužbe u smislu stava 2. istog člana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može - pored postojećeg zahteva - istaći zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev - član 189. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je - u konkretnom slučaju - pored postojećeg tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja po osnovu prava na vraćanje deponovanih novčanih sredstava istakao, i tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrđenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod činjenice da je tuženi prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tužiocu iz ugovora o deponovanju novčanih sredstava ugasile tako što je tužiocu ustupio svoja potraživanja od trećeg lica pomenutim ugovorom, te kod činjenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga našao da tužbeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tužbeni zahtev, o kome je sud bio dužan u meritumu da odluči (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tužbenom zahtevu, u smislu člana 12. Zakona o parničnom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazložio upravo primenjujući sporni ugovor, to ovaj zahtev tužioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinačenje tužbe, a u smislu člana 189. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlašćenje da ceni dozvoljenost preinačenja, nego je o postavljenom zahtevu bio dužan da meritorno odluči. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNIČNI POSTUPAK

212.
Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koju tužilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tužba, niti preinačenje tužbe. Iz obrazloženja: Međupredlog za utvrđenje (prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je tužiočeva parnična radnja koju on preduzima u toku parnice. Međupredlog za utvrđenje nije ni tužba (incidentna tužba za utvrđenje), niti predstavlja preinačenje tužbe. Međupredlog (incidentni zahtev za utvrđenje, prejudicijelni zahtev za utvrđenje) je posebna parnična radnja tužioca, a različita od tužbe i od preinačenja tužbe. Međutim, prejudicijelni zahtev za utvrđenje je nesamostalna parnična radnja. Ako se tužba povuče ili odbaci, sud ne može da odlučuje o međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa između ostalog u "Građanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stanković, izdavač IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Međutim, čak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da međupredlog za utvrđenje ima prirodu tužbenog zahteva i da je samostalna parnična radnja, pa da povlačenjem tužbe ne postaje bespredmetno odlučivanje o incidentnom zahtevu za utvrđenje, i da je zato sud dužan da odlučuje o ovom zahtevu ukoliko tužilac ima pravni interes za utvrđenje, nužno je ispitati postupak po međupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje). Prethodna napomena se tiče pretpostavki za dopuštenost prejudicijelnog zahteva za utvrđenje. Naime, tužilac može da podigne međupredlog za utvrđenje pod određenim uslovima: 1) međupredlog može da podigne samo tužilac kad tuženi u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo čije se utvrđenje traži međupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz međupredloga i tužbeni zahtev ne mogu da budu identični; 4) međupredlog može da se stavi sve do zaključenja glavne rasprave; 5) parnični sud treba da bude stvarno nadležan da odlučuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut međupredlogom. Podizanjem međupredloga za utvrđenje (prejudicijelnog zahteva za utvrđenje) tužilac pokreće incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tužbi. Redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud. Celishodno je, međutim, da sud najpre izviđa i odlučuje o zahtevu koji je postavljen međupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrđenje) jer on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i novom zahtevu za presudu određuje sud, kako je to naglašeno. Sud može, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje, da odluči na nekoliko načina. Pre svega, sud može rešenjem da odbaci međupredlog kao nedopušten ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu dopuštenost. Međupredlog za utvrđenje je parnična radnja koja sadrži zahtev za presudu. Ukoliko sud zaključi da je zahtev za presudu koji je istaknut međupredlogom za utvrđenje osnovan, on donosi odluku o međupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odlučuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tužbenog zahteva. Ako je raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu iz međupredloga bilo odvojeno, sud može da donese međupresudu i da njome najpre odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom, pošto on ima prejudicijelni značaj za odluku o tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju tužilac je podneo zahtev za osudu na činidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrđenje da je nepunovažan i bez pravnog dejstva arbitražni sporazum. Prvostepeni sud nije odlučivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNIČNI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrđenje, niti se o tome izjasnio. Međutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima žalbe nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 330. Zakona o parničnom postupku, kao i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrđenje shvati kao nesamostalna parnična radnja, pa tužba bude povučena ili odbačena, sud ne može da odlučuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovište da je prejudicijelni zahtev za utvrđenje samostalna parnična radnja, redosled raspravljanja o tužbenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrđenje određuje sud. Ovo pogotovo važi u situaciji koja je prisutna u konkretnom slučaju. Naime, mogućnost prima facie ocene postojanja i punovažnosti arbitražnog ugovora od strane državnog suda najznačajniji je izuzetak od principa nenadležnosti sudova za sporove predviđene arbitražnim ugovorom, s obzirom da u ovom slučaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitraži. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tužbeni zahtev može da sadrži zahtev za alternativno obavezivanje tuženog samo ako je ugovorom predviđena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predviđeno isticanje više tužbenih zahteva koji su među sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloženja: Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima prava na naknadu štete. Stoga, u situaciji u kojoj tuženi nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tužilac je mogao da bira da li će raskinuti ugovor o kupoprodaji viljuškara zaključen sa tuženim ili će tražiti izvršenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom slučaju tužilac je formirao tužbeni zahtev tražeći alternativno obavezivanje tuženih na ispunjenje ugovora ili na povraćaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljuškara uz naknadu za korišćenje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud našao da tužilac ne može istovremeno tražiti i izvršenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraćajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo moguće samo u situaciji u koliko bi ugovorom među strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuženog u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuženom bila mogućnost izbora koji će predmet od više alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom slučaju ukoliko je ugovorena za tuženog kao dužniku – kupcu mogućnost izbora da li će platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljuškar. Kako je među strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuženog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navedenu okolnost kao i činjenicu da je pravosnažno prvotuženi obavezan na plaćanje iznosa cene, što je predstavljalo i tužiočev izbor puta za ostvarenje prava, odlučujući o zahtevu za alternativno obavezivanje tuženog, isti odbio, nalazeći da alternativna obligacija nije među strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuženog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu člana 403. Zakona o obligacionim odnosima omogućava tužiocu da takvo obavezivanje traži tužbom, a u svakom drugom slučaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tužioca na alternativno obavezivanje po više obaveza nije osnovano. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNIČNI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog - da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 191. Zakona o parničnom postupku, iako je tužbeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog, koji su zahtevi u međusobnoj vezi, tako da predloži da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - član 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tužbe, primarni i eventualni zahtev moraju se međusobno isključivati. U konkretnom slučaju, zaključak prvostepenog suda da je tužilac opredelio tužbu tako što je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili više tužbena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tužbi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve određena različita vrsta postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ožalbenom rešenju naveo da se nije upuštao u raspravljanje i odlučivanje o tom delu tužbenog zahteva kao eventualnom tužbenom zahtevu, jer obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 191. Zakona o parničnom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tužbenog zahteva. Odredbama člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i to tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog člana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud našao da se postupak po zahtevu tužioca za prestanak tuženih kao društva sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, bez upuštanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. člana 191. Zakona o parničnom postupku zahtevi tužioca nisu mogli istaći u jednoj tužbi, jer za zahteve nije određena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tužioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogrešno navodi prvostepeni sud u obrazloženju svog rešenja. Navedeni zahtevi su samo međusobno uslovljeni, jer odlučivanje o zahtevu za istupanje iz tuženih društava zavisi od prethodne odluke suda da li će naložiti prestanak tuženih društava likvidacijom, u kom slučaju bi se tužilac kao jedan od osnivača namirio iz likvidacionog viška. Zato se odlučivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odlučivanje o zahtevu za istupanje iz društva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNIČNI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tužbu domaćem sudu protiv domaćeg lica, domaći sud postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv tužioca koji ima sedište u inostranstvu, što znači da je domaći sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadležnosti, osim ako postoji isključiva nadležnost inostranog suda za protivtužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste (član 192. stav 2. Zakona o parničnom postupku). Iz toga sledi zaključak da se protivtužba može podneti mada je za nju inače mesno nadležan neki drugi sud. Da li se to pravilo može protegnuti i na slučaj kada je za zahtev iz protivtužbe nadležan inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred našim sudom tužbu protiv domaćeg lica, da li sud automatski postaje nadležan i za protivtužbu domaćeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedište u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izričite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadležan da rešava o protivtužbi ako je nadležan za rešavanje o tužbi. Ovaj stav može se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadležnosti. Naime, postoje svi razlozi koji inače govore u prilog proširenju nadležnosti – veća ekonomičnost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, rešavanje svih spornih pitanja među strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadležnosti suda tuženog gube na snazi u situaciji kada se sam tuženi (iz protivtužbe) već našao pred postupajućim sudom kao tužilac. Treba imati na umu da je u domaćoj sudskoj praksi zauzet stav da se tuženi podvrgava nadležnosti domaćeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtužbu. Tim pre se tužilac podvrgava nadležnosti onog suda pred kojim je podneo tužbu o određenoj pravnoj stvari, pa tuženi može isticati protiv njega pred istim sudom protivtužbeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u slučaju da je inostrani sud isključivo nadležan za protivtužbeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom slučaju nije prisutno. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu).
- 141 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Zakon o parničnom postupku poznaje tri vrste protivtužbe – koneksnu (ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tužbe i protivtužbe mogu prebiti, mada nisu u međusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu). Na to upućuje odredba iz člana 192. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se može podneti protivtužba ili istaći prigovor radi prebijanja samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev tužioca (eventualna protivtužba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se može istaći samo za slučaj da sud usvoji tužbeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parničnu radnju. Kada tuženi ospori tužbeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za slučaj da tužbeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tužbenom zahtevu. Ako se tužbeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni značaj i o njemu se ne raspravlja niti odlučuje, jer se tuženi brani ne samo osporavanjem tužbenog zahteva, već i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nađe da je osnovan tužbeni zahtev, onda se raspravlja i odlučuje o kompenzacionom prigovoru. Međutim, protivtužba predstavlja samostalnu parničnu radnju u smislu odredaba člana 192. Zakona o parničnom postupku, pa ne može biti eventualna. Ona može da sadrži i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtužbi. Po kompenzacionoj protivtužbi parnica i dalje teče iako tužilac povuče tužbu, što je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni značaj. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u stečajnom postupku mogu vršiti kompenzacije, i to: utvrđeno potraživanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaćenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija može sprovesti i pre obezbeđenja sredstava za delimičnu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znači da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista neće nastupiti kao posledica pokretanja postupka stečaja koji se sprovodi po Zakonu o stečajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija više ne postoji u stečajnom postupku. Različita su mišljenja u pogledu mogućnosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba člana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtužbi u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja. Kako kompenzacija predviđa mogućnost preboja istorodnih međusobnih i dospelih potraživanja, to je očigledno da potraživanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identična da bi se moglo dozvoliti njihovo gašenje prebojem. Potraživa- 142 -

Dugovanja poverioca međutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka stečaja. a za to nema zakonskog osnova. Time bi poverilac koji je istovremeno i dužnik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dužnici stečajnog dužnika. Zakona .PARNIČNI POSTUPAK nja stečajnog poverioca u odnosu na stečajnog dužnika međutim nisu po svom kvalitetu – karakteristikama identična sa potraživanjima stečajnog dužnika od tog poverioca odnosno sa poveriočevim dugovanjima. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. dok potraživanje stečajnog poverioca prema stečajnom dužniku nije naplativo. a ne i obavezivati stečajni dužnik na isplatu istih. Zakona o parničnom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tužbenom zahtevu tražio obavezivanje tuženog na plaćanje višeg iznosa od konačno traženog. prema nacrtu glavne deobe. godine) PREINAČENJE TUŽBE (Član 199 . i 14. a naplata će se izvršiti u onom procentu koji bude omogućavala visina deobne mase. niti dodavanjem drugog zahteva uz već postojeći niti promenom postojećeg zahteva. zahtev tužioca za novčano obavezivanje tuženog u konačno opredeljenom iznosu je niži od ranije opredeljenog iznosa. ZPP) 220. Preboj izvršen pre glavne deobe i u iznosu koji je veći od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viših isplatnih redova. Sniženje tužbenog zahteva se ne može smatrati preinačenjem tužbe. Potraživanja stečajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka stečaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije.201. pa stoga .shodno izričitim odredbama člana 194. Do preboja tako utvrđenih potraživanja takođe bi moglo doći tek kada u glavnoj deobi bude utvrđeno u kom iznosu se poverilac može naplatiti od stečajnog dužnika i samo za tako ograničeni iznos.to sniženje zahteva ne može da se smatra preinačenjem tužbe. i 25. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtužbi potraživanja mogla samo utvrditi. Naprotiv.09.11. Promena pravnog osnova po kome tužilac traži isplatu označenog iznosa ne . tek pošto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od stečajnog dužnika po nacrtu rešenja glavne deobe i samo za taj iznos potraživanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta – naplativa što bi uslovilo mogućnost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvrši kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. što je u skladu i sa činjenicom da se u postupku protiv stečajnog dužnika mogu samo utvrđivati potraživanja.2006. opredeljujući tužbeni zahtev na predmetni način tužilac nije preinačio tužbu u smislu zakonom predviđenih mogućnosti (član 194. već prema uslovima iz same obligacije. jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaćivanju u visini prebojem ugašenog dugovanja.143 - . već se isto može samo utvrditi. Stoga nije došlo ni do preinačenja tužbe povećanjem zahteva.i 7. Stoga. Iz obrazlozenja: U konkretnom slučaju. Razlika je takođe u tome što je potraživanje stečajnog dužnika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti.

februara 2005. to je sud bio dužan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloženog rešenja o odbijanju preinačenja u smislu člana 345. godine. februara 2005. jer na isto nije bila dozvoljena posebna žalba. februara 2005. februara 2005. rešenja koja su objavljena na ročištu. istog člana predviđeno je da kad se rešenje ne dostavlja pismeno. rešenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinačenje tužbe) ili je dovoljno samo obrazložiti razlog donošenja rešenja protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba? Članom 343. 8769/10(1) od 3. već je dovoljno samo obrazložiti razloge donošenja navedenog rešenja u obrazloženju iste. februara 2005. novog Zakona o parničnom postupku koji je počeo da se primenjuje od 23. to je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe za vreme važenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna žalba. U pogledu rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe. kao osnovni princip usvojeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba. godine) 221. osim toga. Da li u izreku presude treba unositi rešenja koja su objavljena na ročištu i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba (npr.03. ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno. nije bila isključena mogućnost podnošenja iste. pa stoga nisu osnovani žalbeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odlučivanjem o konačno opredeljenom zahtevu nižem od prvobitno opredeljenog. i novog Zakona o parničnom postupku koji je od 23. februara 2005. Identično rešenje sadrži i član 350. istog zakona. sud naznačenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama člana 187. i 4. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinačenju tužbe i pravilno je prvostepeni sud o sniženom tužbenom zahtevu odlučivao. po Zakonu o parničnom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa rešenja kojim se odbija preinačenje tu. istog zakona. stav 4. a protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba nije potrebno unositi u izreku presude. Stavom 4. Stoga iako sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku.144 - . potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parničnom postupku važećeg do 22. samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. stav 8. ako u istom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. jer citiranim odredbama člana 190. godine. Imajući u vidu citirane odredbe člana 343. i 4. godine počeo da se primenjuje. predviđeno je da se rešenja koja se na ročištu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu. I prvobitni zahtev kao i konačno opredeljeni zahtev činjenični osnov ima u ugovoru parničnih stranaka i aneksu navedenog ugovora. Kako je protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe bila dozvoljena posebna žalba. stav 8. predviđeno je da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. a to znači da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe. st.PARNIČNI POSTUPAK znači preinačenje tužbe. Prema odredbama člana 190. 2.2011. Zakona o parničnom postupku koji je bio u primeni do 22. Pž. Zakona o parničnom postupku koji je važio do 22. Kako je shodno članu 378. stav 2. nije postojala zakonska obaveza da se rešenje kojim se usvaja preinačenje tužbe dostavlja strankama u pismenom otpravku. godine. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku koji se primenjivao do 22. godine. a. Zbog toga nisu osnovani žalbeni navodi da sud o konačno opredeljenom tužbenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tuženi nije bio saglasan sa preinačenjem tužbe. Zakona). 2. st. godine.

2005. stav 7. Rok za žalbu na navedeno rešenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka rešenja. i 20. godine. U konkretnom slučaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tužbeni zahtev stvarno-pravni zahtev. tako što se pored navedenog zahteva tražio i isporuku predmetne robe. u članu 193. Ukoliko je osnovan tužbeni zahtev za utvrđivanje stvarnih prava. je predviđeno da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Zakona o parničnom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog rešenja uz obavezu obrazloženja u smislu člana 352.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 25. pa je čak i tužilac koji je u celosti uspeo u sporu (tužbeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogućnosti da se žali na navedeno rešenje kojim mu se odbija da dozvoli preinačenje tužbe. Novim Zakonom o parničnom postupku čija je primena počela 23. jer je protiv navedenog rešenja bila dozvoljena posebna žalba. sada ni na rešenje kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. već navedeno rešenje shodno članu 350. Kako shodno navedenom članu. to više nema obaveze iz člana 350. Zakona o parničnom postupku.06. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK žbe sa obrazloženjem istog. što je tuženi (prodavac) dužan da trpi. Ukoliko nije postupljeno na navedeni način. februara 2005. Stoga je sud na samom ročištu mogao na zapisnik izdiktirati rešenje i kratko obrazloženje. U tim situacijama rešenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopšteno. onda iz tog utvrđenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. Tuženi je u toku postupka. novog Zakona o parničnom postupku ima dejstvo prema strankama. objavljeno na ročištu. stav 2. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim tražbinama. stav 4. Kako ceniti prigovor zastarelosti. i 7. Između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca zaključen je ugovor o kupoprodaji određene robe. godine) . (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . čim je objavljeno na ročištu. odnosno kako računati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tužbeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinačen tužbeni zahtev? U slučaju preinačenja tužbe promenom istovetnosti zahteva. prilikom odlučivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinačenu tužbu bitan je datum kada je tužba preinačena pod uslovom da je tuženi pristao na preinačenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. godine) 222. a rok za žalbu je tekao od prijema pismenog otpravka rešenja. U toku spora tužilac je preinačio tužbu.09. i 14. nakon preinačenja tužbe. dostaviti strankama pismeni otpravak rešenja u kom slučaju bi rok za dozvoljenu posebnu žalbu na navedeno rešenje o odbijanju preinačenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa ročišta sa rešenjem. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.11. Tužilac (kupac) je postavio tužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi da je tužilac vlasnik određene količine robe po navedenom ugovoru. bilo je potrebno uraditi posebni otpravak rešenja i dostaviti strankama. te dostavom zapisnika. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći.2006. istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). jer je to citiranim odredbama izričito isključeno.145 - . bilo je potrebno da sud unese i rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje jer je na isto dozvoljena posebna žalba. U tom slučaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti.

na koje se odnosi tužbeni zahtev. donoseći rešenje o ispravci. a u prvobitno opredeljenoj visini. godine) . pa je prvostepeni sud. 1823/06 od 24. Promena pravnog osnova potraživanja.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud.655. jer je tuženi bio dužnik nenovčane obaveze. bio dužan da odluči o ovakvom preinačenju tužbe i potom kad dozvoli preinačenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadležan) ostavi tuženom vreme da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. 40/2006 od 8.146 - . već sud odlučuje o potraživanju po novooznačenom pravnom osnovu.06. st. već da traži naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim izvršenjem ugovorne obaveze. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". u skladu sa nalogom višeg suda odlučio o tužbenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338. niti kasnije u toku postupka do zaključenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade štete traži. 1. stav 2. a glavnu raspravu je održao i zaključio je 7. stav 4. godine. Gž. broj 125/04). i 2.655. jer promena pravnog osnova potraživanja saglasno članu 194.00 dinara. Zato se žalbom tuženog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz člana 361. oktobra 2005. s obzirom da postupanjem protivno članu 193.05. u vezi člana 194.2006. Podnesak kojim je tužba preinačena uručen je punomoćniku tuženog 3. Raspravno načelo obavezuje sud da tuženom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinačenoj tužbi.2006. U toku postupka tužilac je promenio pravni osnov svog potraživanja iznoseći da ne traži obračunatu zateznu kamatu za period tuženikove docnje u izvršenju. godine za ostavljanje primerenog roka za izjašnjenje sud nije prihvatio.PARNIČNI POSTUPAK 223. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. na ime obračunate zatezne kamate za period docnje tuženog u ispunjenju svoje obaveze. stav 2. decembra 2000. ne predstavlja objektivno preinačenje tužbe. a ne opredeljujući u tom podnesku. stav 3. Iz obrazloženja: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 361. godine. tačka 7. Tuženi je strani državljanin sa prebivalištem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije. godine) 224. tačka 7. zahtev punomoćnika tuženog od 7. iako se povećanju tužbenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojeće koji proističu iz istog činjeničnog osnova tuženi ne može protiviti. oktobra 2005. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o parničnom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuženom nije omogućeno da raspravlja pred sudom. Zakona o parničnom postupku ne predstavlja preinačenje prvobitno postavljenog tužbenog zahteva. o preinačenju tužbe nije odlučio. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine. Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud nije omogućio tuženom da raspravlja pred sudom. predmet tužbenog zahteva je prvobitno bio tužiočevo potraživanje iznosa od 338. oktobra 2005.

Zakona o parničnom postupku. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost određenih lica član 195.12.02.nisu osnovani. Ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud.sud ga može dozvoliti i ako se tuženi tome protivi. a koji su se prema zapisniku odnosili na prokišnjavanje u svim stanovima. jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uočenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. Iz tih razloga nisu osnovani žalbeni navodi (da je tužba preinačena podneskom od 07. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pž. Za subjektivno preinačenje tužbe nužna je saglasnost tuženog koji se upustio u raspravljanje. tužilac je podnošenjem tužbe u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka. godine) . nije moralo biti ni poznato. jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane stručnjaka .moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uočeni. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj.12. u smislu člana 194. To je i razumljivo. 1916/10 od 27. Zakona o parničnom postupku . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi da je tužilac prekludiran u pravu da traži hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tužbi (već tek zahtevom od 07. 840/2011(1) od 24. povećanjem postojećeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojeći. ako je u pitanju objektivno preinačenje . godine) već tek preinačenjem tužbe. moguće je da sud dozvoli to preinačenje iako se tuženi tome protivi .2001. Iz obrazloženja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinačenju tužbe. U toku postupka je samo izvršio drugačije definisanje radova koje je potrebno izvesti. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uočeni pri pregledu pre isteka garantnog roka.147 - . U odnosu na subjektivno preinačenje takva mogućnost nije predviđena.2001.2011. te da je to učinjeno po prekluziji prava tužioca na otklanjanje navedenih nedostataka). godine) 226. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2010. da bi se navedeni nedostaci otklonili.u konkretnom slučaju komisije veštaka . Međutim. imajući u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan između stranaka podnošenjem tužbe odn. zadržao prava da traži njihovo otklanjanje. Pž.PARNIČNI POSTUPAK 225. godine. početkom toka parnice.promenom istovetnosti zahteva.član 193. dodavanjem ovog zahteva . Preinačenje tužbe ne predstavlja promena vrste radova koje izvođač mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na građevini uočenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. obezbedio odn. što mu u trenutku njihovog uočavanja.05. stav 2. kao i podnošenja tužbe.

dakle. njegova saglasnost je nužna za povlačenje tužbe.PARNIČNI POSTUPAK 227. nema uslova za dalje vođenje parnice. mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa.05. sa svim posledicama iz člana 195. godine) POVLAČENJE TUŽBE (Član 202. Iz obrazloženja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da je pred istim sudom doneto pravnosnažno rešenje o deobi zaostavštine imenovanog pokojnog. Iz obrazloženja: Za slučaj povlačenja tužbe bitno je upuštanje tuženog u raspravljanje. Nakon što se tuženi upusti u raspravljanje. godine) . Gž. Tužba u ovoj parnici nije povučena. Takođe. Imenovani tuženi je shodno tome izvršio povlačenje protivtužbe.06. te da su se stranke u tom postupku (po okončanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraživanja. ZPP) 228.148 - .2010. Ne može se prihvatiti kao pravilan ovakav zaključak prvostepenog suda. kao i da su postigle sporazum o povlačenju tužbe i protivtužbe u ovoj parnici. a time za ocenu postojanja uslova za preinačenje tužbe koje se u teoriji naziva "subjektivno preinačenje". Bez obzira što se u drugom postupku tužilac obavezao tuženom da će tužbu povući. na dejstvo u vezi sa neurednom tužbom. kao i dogovor u pogledu povlačenja tužbe tj. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku ("… Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke. osnovano žalbom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu. jer je . U toj situaciji je neophodna saglasnost tuženog za povlačenje tužbe. promenom tužioca ili tuženog. nakon upuštanja tuženog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuženog i za promenu tužioca.2010. te pogrešnu primenu materijalnog prava. Pž. protivtužbe u ovoj parnici . sud mora da postupa po tužbi sve dok ona postoji. stav 4. pa se. Stranke u ovom sporu imaju mogućnost da prema svojoj volji odluče o egzistenciji tužbenog.i pored činjenice da su stranke u vanparničnom postupku deobe suvlasničke imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale način njihovog daljeg korišćenja. 1916/10 (1) od 27. Zbog toga.takav dogovor ne može obavezivati sud u ovoj parnici. stoga. odnosno protivtužbenog zahteva. u vezi sa dokaznim predlozima i dr…"). za zastarelost. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tužbe u odnosu na rokove za podnošenje tužbe. ali i za promenu stranke u parnici. 10304/10 od 21. u parničnom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. pošto prethodno vođenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlučeno o deobi one imovine za koju nije utvrđeno da predstavlja zaostavštinu prethodnika stranaka. jer sem zakonom propisanih izuzetaka.

dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvršnog dužnika (povlačenje tužbe). Iž. na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje. u zakonom predviđenom roku od 15 dana. u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tužba povlači. Pž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. umesto da oceni blagovremenost. protivio navedenom povlačenju. Tako su nastupile posledice iz člana 193. saglasno članu 196. rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti. dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i . Zakona o parničnom postupku. a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen. sada tuženog). Naime.05. Za povlačenje predloga za izvršenje. Naime.2010. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine) . nakon izjavljivanja blagovremenog. Iz obrazloženja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tužba povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje razlučnog prava. jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. nakon izjavljivanja prigovora.smatraće se da ga je prihvatio po samom zakonu. Ovo sve imajući u vidu da se. učinjenog posle izjavljivanja blagovremenog. a izjavljivanje blagovremenog. a tuženi se izričito protivio preinačenju tužbe dodavanjem zahteva za utvrđenje razlučnog prava uz postojeći zahtev za utvrđenje novčanog potraživanja.149 - . Ukoliko se tuženi izričito. zbog čega je.da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje. Zakona o parničnom postupku. potrebna je saglasnost izvršnog dužnika. za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane.2010. a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tužba u tom delu povučena. dozvoljenog i potpunog prigovora. tužilac je svojim podneskom povukao tužbu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva. 2419/10(1) od 25. ne usprotivi povlačenju . čime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parničnog postupka. postupak nastavlja po odredbama istog zakona. prigovor dostavlja poveriocu. za povlačenje predloga za izvršenje odn.03. neophodan je pristanak protivne strane (dužnika. prema stanju u spisima. a nije se. tužbe. dozvoljen ili potpun).u zavisnosti od toga . godine) 230. Ovaj zatim podneskom delimično povlači predlog. 1637/10 od 27. jer se ona upustila u raspravljanje. Osim toga.PARNIČNI POSTUPAK 229.

imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19.11.02.150 - . Nema identiteta zahteva radi utvrđivanja potraživanja osporenog u postupku likvidacije (stečaja) nad tuženim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novčanog potraživanja. 3. godine... Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica . koji se vodi između istih parničnih stranaka. godine). Pž. jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K.) . Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom . u kome. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 231. . stav 2.PARNIČNI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE – LITISPENDENCIJA (Član 203. a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K... Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku.član 361.. po tužbi ovde tuženog istaknut 27.02.02. stav 1. pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K. Zakona o parničnom postupku. i o istom će odlučivati taj sud.tužbu tužioca odbaci primenom člana 197. stav 2.2009. godine. Zakona o parničnom postupku. Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca.o tom zahtevu obavešten (27. te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi. Zakona o parničnom postupku . i 4.shodno članu 197.član 197.Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K. U konkretnom slučaju.. pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on .član 197. stav 2.... 3465/2010 od 24.2009.. ima procesni položaj tuženog. o kome među strankama parnica teče pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). godine) 232.2009. prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K. te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku. U situaciji kada je zahtev po kome već teče parnica sa kojom je tuženi upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku.2010. Zakona o parničnom postupku. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka .. u kome ovde tužilac. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. tačka 10. st. za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom progovoru. a po tužbi ovde tuženog.. i 204.

istog zakona. Zakona o stečajnom postupku. Razlog nižestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donošenje odluke o samom zahtevu je okolnost što zahtev za isplatu osporenog potraživanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje postojanja osporenog potraživanja. Podnošenjem tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja shodno članu 96. Zakona o parničnom postupku. donetim u postupku likvidacije nad tuženim. kojim je odlučeno da poverioci čija su potraživanja osporena. Utvrđivanje činjenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se traži ispunjenje obaveze. tužilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrđivanja osporenog potraživanja teče parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tužioci pre pokretanja postupka likvidacije tražili isplatu osporenog potraživanja. stranka ne bi mogla da trpi štetne posledice za preduzetu radnju na koju je upućena odlukom suda. na osnovu koga su tužioci. Zakona o stečajnom postupku. a u kojoj je tražio isplatu potraživanja. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. Podnošenje tužbe na osnovu člana 96.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraživanja u postupku likvidacije nad tuženim. ne znači da zahtev za ispunjenje u sebi sadrži i zahtev za utvrđenje. Iz iznetih razloga. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan člana ne vodi pred stečajnim sudom. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu.151 - . Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadrži u sebi i zahtev za utvrđivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. tako što bi tražio utvrđivanje postojanja potraživanja. godine) . istog zakona u skladu sa zaključkom prvostepenog suda. mogu u roku od 8 dana od prijema zaključka podneti tužbu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novčanog potraživanja o kome postoji parnica među strankama pre pokretanja postupka likvidacije (stečaja). Usled nastale činjenice otvaranja postupka likvidacije (stečaja) nad tuženim. pokrenuli su parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja. morao da preinači tužbu promenom istovetnosti tužbenog zahteva. nije od značaja što tužioci. sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak. postoji različito postupanje prvostepenog suda. Prema izraženom stavu da o istom zahtevu teče parnica u jednom broju predmeta tužbe su odbačene na osnovu člana 197. Tužioci su na parnicu upućeni zaključkom prvostepenog suda. Odredbom člana 96. Zahtev da se utvrdi postojanje prava može se istaći tužbom za utvrđenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 188. Tuženi je istakao prigovor da o istom zahtevu među strankama teče parnica u postupku radi isplate osporenog potraživanja. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu među strankama teče parnica. a koja i dalje postoji među strankama. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu među strankama teče parnica pored postojanja identiteta stranaka. sud bi tužbu u delu zahteva za utvrđivanje postojanja potraživanja odbacio kao nedozvoljenu. ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donošenje odluke o samom zahtevu. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba. potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov . Da su tužioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuženim istom tužbom tražili utvrđivanje postojanja potraživanja i isplatu potraživanja koje je dospelo. poverioci osporenih potraživanja nisu postupili po odredbi člana 97. Zakona o stečajnom postupku. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici održanoj 23. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94.identitet zahteva.2007. Zakona o parničnom postupku.01. na osnovu zaključka suda donetog u postupku likvidacije. Zbog nepostojanja identiteta zahteva. Postupak o osporenom potraživanju o kome teče parnica u vreme pokretanja stečajnog postupka regulisan je odredbom člana 97. Zakona o stečajnom postupku. poverioci osporenih potraživanja.

jer bi se radilo o pravnosnažno presuđenoj stvari. Oni poverioci koji su pre otvaranja stečajnog postupka već započeli parnične postupke protiv sada stečajnog dužnika nalaze se u sledećoj procesnoj situaciji. Poverioci čija potraživanja nisu utvrđena u stečajnom postupku upućuju se da postojanje svog potraživanja utvrde u parnici (član 127. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da je stečaj generalna egzekucija u kojoj se utvrđene obaveze poveriocima isplaćuju po sili zakona i po donetom rešenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. ali ne odustane od kondemnatornog zahteva. U prilog ovom shvatanju ukazuje i činjenica da se u slučaju pravnosnažnog okončanja spora po zahtevu za kondemnaciju. Ukoliko tužilac predloži nastavak postupka koji je u prekidu. Međutim. radi donošenja odluke po zahtevu za obavezivanje. Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrđenje po obimu uži od zahteva za obavezivanje. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tužbi. poverilac utvrđenje osporenog potraživanja mora ostvariti tako što će predložiti nastavak prekinutog parničnog postupka u odnosu na deo tužbenog zahteva za utvrđenje potraživanja. pa ako je obaveza dospela onda se tuženi može obavezati na izvršenje iste. Iz obrazloženja: Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za činidbu dospela. odnosno od zahteva za obavezivanje tuženog na izvršenje određene obaveze. Navedeni zahtevi stoga nisu identični. pa nema potrebe niti je. U . obavezivanje stečajnog dužnika na izvršenje više nije dozvoljeno. koji je u prekidu. koji je u prekidu.PARNIČNI POSTUPAK 233. a tužiočevo potraživanje u stečaju bude osporeno. Ako je takvu tužbu podnela stranka koja ima punomoćnika advokata sud će je odmah odbaciti. Kada je postupak po tužbi sa kondemnatornim tužbenim zahtevom prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. stečaju i likvidaciji odnosno član 96. sud prethodno mora rešiti pitanje postojanja navedene obaveze. kao i da je istovremeno sadržan u njemu. Zakona o stečajnom postupku). sud će je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi već započeti postupak. dozvoljeno da se zahtev za utvrđenje takve obaveze postavi kao posebni tužbeni zahtev. te je stoga prvobitno postavljeni tužbeni zahtev bio kondemnatoran. a što je posledica pravne prirode samog zahteva. potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti. onda će dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlaže samo u delu tužbenog zahteva za utvrđenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tužbeni zahtev. stav 1. sud će (nakon što utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odlučiti o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje postojanja potraživanja. Zakona o prinudnom poravnanju. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu. shodno članu 188. ne može uspešno podneti nova tužba sa zahtevom za utvrđenje iste obaveze između istih stranaka. ista se ne može automatski smatrati predlogom za nastavak ranije započetog postupka po kondemnatornoj tužbi. sud će takvu tužbu odbaciti. Ako je pak tužbu podnela stranka koja nema punomoćnika advokata. Otvaranjem stečajnog postupka. Tužba sa kondemnatornim tužbenim zahtevom u sebi uvek sadrži i zahtev za utvrđenje postojanja obaveze. podneo novu tužbu (umesto da predloži nastavak prekinutog postupka). već je jedan sadržan u drugom. zbog litispendencije. stav 1. a odbaciće tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo obavezivanje tuženog. postupajući po uputu stečajnog organa. Obaveza dužnika bila je dospela već u momentu podnošenja tužbe. zbog litispendencije. Ukoliko je poverilac.152 - .

Zakona o parničnom postupku. 279. tada parnična stranka može imati različit procesni položaj u zavisnosti od toga da li ima punomoćnika advokata ili ne. 1. st. odnosno odloženu mogućnost izvršenja svih obaveza tuženog (kako onih po kojima je postupak u toku. a u smislu člana 197.153 - . o kome će sud meritorno odlučiti. Prigovor da parnica o istom zahtevu. Ukoliko se radi o parničnoj stranci zastupanoj od strane punomoćnika advokata.11. 1. stav 1 Zakona o parničnom postupku. iako već teče parnica između istih stranaka i u vezi sa istim potraživanjem sa kondemnatornim tužbenim zahtevom. a po kojoj je postupak u prekidu. već se samo može utvrditi postojanje navedene obaveze. zbog litispendencije. i 3. Zakona o prinudnom poravnanju. stav 1.2005. 1. st. i 197. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba. jer su nepravilno primenjene odredbe čl. Navedeno dalje znači da poverilac čije je potraživanje u stečajnom postupku osporeno. stečaju i likvidaciji odnosno 96. Pobijano rešenje zahvaćeno je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz član 361. u parničnom postupku mora ishodovati utvrđujuću presudu. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Višeg trgovinskog suda od 3. a na šta se žalbom tužioca osnovano ukazuje. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tužba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka. što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. između istih stranaka. Zakona o parničnom postupku. ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrđenje. Zakona o stečajnom postupku. već novu tužbu. identitet zahteva i momenat početka toka i jedne i druge parnice. a to su identitet stranaka. Kada stečajni poverilac uput stečajnih organa dat u smislu člana 127. usled otvaranja stečaja nad tuženim. istog zakona. ispita da li je prava namera poverioca. meritorno odlučiti. nego mora postupiti u skladu sa članom 103. Zakona o prinudnom poravnanju. tako i pravnosnažno utvrđenih potraživanja). Sa druge strane ukoliko se radi o tužiocu koji nema punomoćnika advokata parnični sud će biti ovlašćen da u skladu sa članom 103. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu za kondemnaciju. bez obaveze održavanja pripremnog ročišta. sud će takvu tužbu odbaciti. Zakona o stečajnom postupku) dužnik ne može više obavezati na određenu činidbu. Zakona o stečajnom postupku). Zakona o prinudnom poravnanju. sud će takvu tužbu odbaciti u delu tužbenog zahteva kojim se traži obavezivanje tuženog (jer je ista nedozvoljena shodno članu 127. stečaju i likvidaciji odnosno članu 96. ne oslobađa ga obaveze utvrđivanja relevantnih činjenica od kojih zavisi odluka o prigovoru. i 6. protumači kao obavezu podnošenja nove tužbe. i 2. Ovlašćenje suda da o prigovoru da parnica teče odluči u fazi prethodnog ispitivanja tužbe. Stoga se nakon otvaranja stečajnog postupka (shodno članu 127. došlo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogućnost pojedinačnog izvršenja po kondemnatornom zahtevu. odnosno tužioca bila u suštini da mu se utvrdi potraživanje koje je već sadržano u prethodno postavljenom kondemnatornom tužbenom zahtevu. parnični sud nema mogućnosti da ispituje pravu volju parnične stranke prilikom podnošenja nove tužbe. stečaju i likvidaciji odnosno 96. a u parnici koja je u prekidu. s.PARNIČNI POSTUPAK toku trajanja parničnog postupka po kondemnatornom zahtevu. jer će tek na ročištu za glavnu deobu moći da se utvrdi u kom procentu će poverioci moći da se namire iz stečajne mase. već teče predstavlja procesnu smetnju za vođenje postupka i razlog za odbačaj tu. dok će o delu tužbenog zahteva za utvrđenje. jer otvaranjem stečaja postaje neizvesna mogućnost izvršenja obaveze. Stoga će on svoje pravo na utvrđenje osporenog potraživanja ostvariti nastavkom parničnog postupka koji je u prekidu. godine) 234.

PARNIČNI POSTUPAK žbe. nema osnova za primenu člana 204. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. stav 1. godine) 235. stav 1). Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu.154 - . pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. jer nije neophodno održavanje pripremnog ročišta. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče.predmet spora nije stvar ili pravo koje je otuđeno naknadno. nije neophodno utvrditi relevantne činjenice za pravilno odlučivanje o navedenoj procesnoj smetnji. 3450/06 od 21. Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka.12. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba.12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne manje važan uslov je kada je parnica počela da teče. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. 3450/06 od 21. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197.2006. a što predstavlja subjektivni uslov. ne znači da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut. u toku trajanja postupka. jer Zakon o parničnom postupku razlikuje pokretanje parničnog postupka. koji se pokreće tužbom (član 186). osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. prigovor litispendencije se osnovano može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. što u odnosu na raniji Zakon o parničnom postupku predstavlja novinu. istog zakona kojim je predviđeno da parnica počinje teći dostavljanjem tužbe tuženom. godine) 236. a docnije je počela teći parnica u kojoj je kasnije tuženom dostavljena tužba. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. stav 1.2006. ranije važećeg Zakona) . . a što predstavlja subjektivni uslov. međutim. kada je relevantan dan podnošenja tužbe i početak toka parnice u smislu člana 197. stav 1. Treći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Treći. stav 1. Sledeća činjenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Iz obrazloženja: Za pravilno utvrđivanje da li parnica teče potrebno je utvrditi sledeće relevantne činjenice: da se radi o parnici između istih stranaka. Zakona o parničnom postupku. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu. To. osnovano se prigovor da parnica teče može istaći samo u onoj parnici koja je docnije počela teći. odnosno da postoji identitet lica. Zakona o parničnom postupku (član 198. a docnije je počela teći parnica u kojoj je tužba kasnije dostavljena tuženom. sud će ovakvo rešenje doneti već po prethodnom ispitivanju tužbe. pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parničnog postupka u smislu člana 186. U postupku za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između tuženih koji se vodi po deklaratornoj tužbi. Zakona o parničnom postupku koji se pokreće tužbom. od postojanja parnice. koja počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom (član 197. odnosno da postoji identitet lica. a saglasno članu 279. ili kada prvostepeni sud po službenoj dužnosti proverava da li između stranaka o istom zahtevu već teče parnica.

nego se radi o deklaratornom zahtevu. suda i drugih institucija države zbog nepoštovanja označenog rešenja Ministarstva rada. ZPP) 237. ranije važećeg Zakona) kojim je propisano da. kojim se traži da se utvrdi ništavost zaključenog ugovora. stav 1. Naime. stav 2. ako koja stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica.. Gž. Nisu osnovani žalbeni navodi tužioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti člana 204. a shodno članu 199. te stoga nema osnova za primenu ove odredbe. 1628/2010(2) od 13.kao davalac kredita jednom tužbom tuži zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i .po dobijanju podneska tužioca o proširenju tužbe . (Iz rešenja Višeg suda u Valjevu. U toku postupka. godine. čime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi ništavost predmetnog sporazuma.na osnovu člana 199. podneskom od 25.pravilno odlučio kada je odbio predlog tužioca za proširenje tužbe na tuženu Republiku Srbiju. U konkretnoj situaciji.2010.izjasnila da isto ne prihvata.155 - . ovog Zakona . to ne sprečava da se među istim strankama parnica dovrši.09. iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac tužbu u ovom sporu podneo 05. stav 1. S obzirom na to. Zakona o parničnom postupku (imajući u vidu da se ne radi o nužnim suparničarima na strani tuženog) prvostepeni sud je . 212/10 od 18.213. Žalbom tužioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja.prvostepeni sud je pravilno odlučio. Proširenje tužbe na treće lice i njegovo stupanje u parnicu moguće je samo uz njegov pristanak. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otuđeno.02.2010. stav 1. Tužena Republika Srbija se svojim podneskom ." iz V.2008.12. tužilac je tužbu proširio i na tuženu Republiku Srbiju radi naknade štete zbog zloupotrebe od strane tužilaštva. jer tužilac ne ukazuje na postojanje nužnog suparničarstva tuženog i Republike Srbije.2007. Iz obrazloženja: Kada je odbio predlog tužioca da se tužba u ovom sporu proširi i na Republiku Srbiju kao tuženu .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je u toku trajanja parnice preneo osnivački ulog koji je imao kod tuženog prvog reda na drugo pravno lice.02. Pž. godine) 238. Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tužilac . godine protiv tužene DVP "E. Zakona o parničnom postupku (član 198. godine) SUPARNIČARI (Član 205 .

tuženi po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkoričnom kreditu su solidarni dužnici tj.2010. a shodno članu 204. a ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku. pa je u toku postupka priznala tužbeni zahtev.kao davalac kredita. te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno članu 204. Kada tužilac . Zakona o parničnom postupku) . svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se . kojim je prvotuženom . Prvostepeni sud je kada je tužbu odbacio. Ova odluka prvostepenog suda je pogrešna.protiv tuženih podneo tužbu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu. jednom tužbom tuži korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca. Ugovorom je predviđeno da drugotuženi i trećetuženi za obaveze prvotuženog odgovaraju kao jemci . ali ne i u odnosu na druge suparničare kojima je tužba dostavljena. Pž. S obzirom da su solidarni dužnici obični suparničari. Prvostepeni sud je . U toku postupka. to on tužbom traži da se one obavežu da mu omoguće njegovo nesmetano korišćenje.u slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe . a u smislu člana 100. adresa nije pribavljena. kao i zakonskog zastupnika drugotuženog. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su ovde tuženi jedinstveni odn.04.imajući to u vidu . u konkretnom .6% na mesečnom nivou primenom konforrmne metode. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca prema imenovanoj tuženoj usvojen je delimičnom presudom na osnovu priznanja pa je tužena obavezana da tužiocu dozvoli nesmetano korišćenje puta opisanog u izreci prvostepene presude. Druga tužena osnovano u svojoj žalbi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parničnog postupka. Naime. obični suparničari.da se tužba odbaci kao neuredna. koji moraju biti obuhvaćeni tužbenim zahtevom.korisniku kredita odobren kredit u naznačenom iznosu sa kamatom po stopi od 1. na kojoj su sada tužene suvlasnice. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta .PARNIČNI POSTUPAK drugog. Tužilac je u tužbi naveo da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo službenosti prolaska preko naznačene katastarske parcele. kao u konkretnom slučaju. godine) 239.postupak mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti.u odnosu na nju doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja.platci po svim osnovnim zaduženjima u skladu sa Ugovorom. imajući u vidu da nakon više pokušaja da se utvrdi tačna adresa drugotuženog i trećetuženog. Nema mesta donošenju delimične presude na osnovu priznanja. Kako ga tužene ometaju u korišćenju tog prava. U slučaju nemogućnosti dostavljanja tužbe. 4723/2010 od 29. postupak bi se mogao okončati odbačajem tužbe samo u odnosu na one obične suparničare kojima tužbu nije moguće dostaviti.156 - . kada je samo jedan od suparničara priznao tužbeni zahtev. Tužilac u žalbi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da su ovde tuženi nužni suparničari. nužni suparničari. Naime. imenovana tužena je navela da je ona zajedno sa drugom tuženom suvlasnik na naznačenoj poslužnoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu nasleđa. U konkretnom slučaju. odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna.

pogrešno primenio odredbu člana 204. Otuda je ova tužena i ovlašćena da izjavi žalbu protiv presude koja se odnosi na drugu tuženu i otuda je prvostepeni sud. jedinstveni suparničari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okončati jedinstvenom presudom odn. Priznanje koje je u ovoj parnici učinila imenovana tužena ima samo činjenični značaj za konačno odlučivanje u ovoj parnici a ne može dovesti do donošenja delimične presude na osnovu priznanja u odnosu na nju. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta.PARNIČNI POSTUPAK slučaju se radi o sporu koji po navodima tužbe proističe iz prava službenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tužene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. 373/06 od 6.02. a suparničarstvo procesno stanje. pa eventualna solidarna odgovornost tuženih. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. Jer.157 - . donoseći delimičnu presudu na osnovu priznanja. godine) 241. Zbog toga se tužene u ovom slučaju smatraju kao jedna parnična stranka. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. U konkretnom slučaju. jer se i u slučaju zajedničkog utuženja solidarnih sadužnika spor prema njima može različito okončati. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu člana 376. Gž. sudskom odlukom. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparničarstvo. U takvom slučaju. Zakona o parničnom postupku. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. a prema drugom odbiti. jer se spor prema njima može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Solidarna odgovornost je materijalno pravno. Zakona o parničnom postupku. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. a ne jedinstveno suparničarstvo.2010. zbog prirode samog pravnog odnosa između tuženih. 469/10 od 11. U protivnom. Jer. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. a suparničarstvo procesno stanje. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. Iz obrazloženja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tuženi trećeg reda i tužena prvog reda – banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. U situaciji kada su jednom tužbom tuženi i dužnik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant.12. To je imalo za posledicu donošenje nepravilne odluke. oni se nalaze u odnosu običnih. spor u konkretnom slučaju u odnosu na njih se može rešiti samo na jednak način.2006. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. Prev. godine) 240. a ne jedinstvenih suparničara. iako postoji solidarna odgovornost dužnika i ban. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti.

nakon zaključenja navedenog ugovora . jer se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. ako se prema jednom od solidarnih dužnika zahtev može usvojiti. Prev. Ne može se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dužnika mora okončati na isti način. U konkretnom slučaju.219. ZPP) 242. godine) UČEŠĆE UMEŠAČA (Član 215 .zaključio sa tuženim drugi ugovor kojim mu je na korišćenje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora.03. Tužilac je tužbom obuhvatio samo tuženog. Umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog.PARNIČNI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparničara. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. kao držalac. tuženog (kao zakupca) i trećeg lica (kao knjižnog vlasnika). Tužilac traži da se tuženi. Stoga je pravilno stanovište nižestepenih sudova da uprkos zajedničkom utuženju tuženog trećeg reda i banke garanta. umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog. zbog toga što se sa njim na određeni način nalazi u procesnom odnosu nužnog suparničara.2006. Prema stavu drugostepenog suda. Pž.158 - . Iz obrazloženja: Ugovor o korišćenju nepokretnosti zaključen je između tužioca (kao zakupodavca). Solidarna odgovornost je materijalno pravno. nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparničarstvo u ovom sporu. godine) . Ovo zbog toga što je i on na strani tuženog potpisao predmetni ugovor o privremenom korišćenju kao zakupac. iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. onda se njihovim jedinstvenim utuženjem konstituiše obično. 373/06 od 6. umešač je knjižni vlasnik dobra koje tuženi koristi i sa njim je (nakon zaključenja predmetnog ugovora o zakupu) zaključio drugi ugovor kojim je on predao tuženom na korišćenje deo betonskog hangara. ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tuženi (kao zakupac) već i privredni subjekt koji traži da mu se zbog toga prizna svojstvo umešača.12. Pored toga. a suparničarstvo procesno stanje. U takvoj situaciji on ima pravni interes da tuženi u parnici uspe. bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. spor prema dužniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se može okončati različitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita. U protivnom. Zahtev za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog je podnelo treće lice (knjižni vlasnik) koji je . a ne jedinstveno suparničarstvo. Ovo iz razloga što se i u slučaju njihovog zajedničkog utuženja spor prema istima može različito okončati. jer je on držalac stvari. ako se dejstvo pravnosnažne presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra proteže i na njega. a prema drugom odbiti. 6533/10 od 19.2011. Prvostepeni sud je odbio zahtev trećeg lica za učešće u svojstvu umešača na strani tuženog.

pri tome ne obrazlažući u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača na stani tuženog .2010. kojom je tužiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korišćenje svom radniku. 11839/10 (2) od 02. Dakle. kao mere obezbeđenja koja ne predstavlja deo tužbenog zahteva. Tužbu je tužilac podneo protiv tuženog radi utvrđenja da je stekao pravo korišćenja na stanu koji je predmet spora.PARNIČNI POSTUPAK 243. koja predstavlja meru obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. uspe u parničnom postupku koji se vodi.06. godine) 244. tačka 5. nalazeći da predloženi umešač ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuženog u svojstvu umešača. navedenih u samom rešenju. predmet parnice je isporuka određenog građevinskog materijala ili umesto toga isplata novčane protivvrednosti tog materijala. Prema članu 208. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. sa obrazloženjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre određivanja privremene mere imenovanom fizičkom licu. učešće umešača je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnična strana. pa stoga nije na pouzdan način utvrđeno u čemu se sastoji pravni interes predloženog umešača.2010. Samo u delu koji se odnosi na njega može pobijati odluku umešač koji ima položaj običnog suparničara i samostalne stranke. ali ne i u pogledu predloga za određivanje privremene mere. bliže određenog u samom tužbenom zahtevu ili .159 - . po kupoprodajnom ugovoru od 20. Zakona o parničnom postupku.09. te se u svom podnesku od 20.2009. zasnivajući ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuženog. godine pridružio i predlogu umešača da se predložena privremena mera ukine.našao da ista nije dozvoljena.kao lice koje živi u stanu .da tuženi uspe u parnici.ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem dozvolio mešanje na strani tuženog pomenutom Preduzeću. stav 2. da tuženi uspe u parnici. s tim da je isti ovu nepokretnost otuđio predloženom umešaču na strani tuženog. kao kupca nepokretnosti na kojoj je određena privremena mera. Zakona o parničnom postupku .isplata iznosa od 196. Umešač stanuje od 1996. Konkretno. na čijoj se strani meša. i to tako što je zabranjeno tuženom otuđenje i opterećenje nekretnina upisanih u zemljišne knjige. Dakle. godine. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tužioca kao nužni smeštaj.2007. ovog zakona.06. umešač je .05. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja obuhvaćenog tužbenim zahtevom. Pž.000. pravni interes predloženog umešača odnosi se na uspeh parnične stranke u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva. a ne u pogledu privremene mere. sa pozivom na član 208. Iz obrazloženja: Vrhovni kasacioni sud je . tuženi se pridružio predlogu za mešanje na svojoj strani naznačenog preduzeća. Nakon toga. Postojanjem pravnog interesa da parnična stranka (na čijoj se strani meša) uspe u parničnom postupku koji se vodi uslovljeno je učešće umešača.oo EUR u dinarskoj protivvrednosti.umesto predaje označenog građevinskog materijala . Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi da je predmet tužbenog zahteva isporuka građevinskog materijala. Rešenjem od 25. u ovom slučaju.

Rev. 242/2010 od 14. shodno članu 208. pa dakle i strana kojoj se umešač zbog svog pravnog interesa da uspe pridružuje.03. Zakona o parničnom postupku. on ima položaj običnog suparničara (član 211. Dakle. Odluka suda o učešću umešača u postupku donosi se isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. godine) 245.tužioca. ona strana koja je uložila blagovremenu i dozvoljenu žalbu. da stupi u parnicu na strani tuženog. odn. U sporu po tužbi razrešenog direktora za utvrđenje ništavosti upisa u registar promene lica ovlašćenog za zastupanje. te s obzirom da o žalbi umešača nije odlučeno meritorno . suda nije dozvoljena. da strana kojoj se pridružuje uspe u parnici. a iz čega se zaključuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač i stranke na čijoj strani se pridružuje.04. a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. vanrednim pravnim sredstvom se može koristiti samo ona strana čija je žalba odbijena tj. Zbog toga su se i stekli uslovi.imao pravni interes da se pridruži na strani tužioca (član 208. jer promene lica ovlašćenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom društvu nemaju uticaja na prava akcionara. a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparničara . odluka o mešanju. kao potreban uslov za mešanje u parnici. ne predviđa zajednički interes umešača i strane kojoj se pridružuje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. donosi se isključivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlaže da stupi u parnicu kao umešač. koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridružuje. koji predviđa da svaka strana može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije. Kod takvog stanja stvari. navedeni član propisuje da se odluka o mešanju donosi isključivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umešač.160 - . Zakona o parničnom postupku). istog Zakona) i samostalne stranke. godine) 246.2006. član 208. a ne u delu kojim je njegova žalba odbačena. Na ovo upućuje i član 209. Dakle. . Osim toga.njegova revizija. imajući u vidu da je lice koje predlaže da stupi u parnicu na mesto umešača manjinski vlasnik tuženog. stav 1. takođe i većinski vlasnik tuženog. te da je vlasnik tužioca.2010. 12939/05 od 14. u delu u kojem je njegova žalba odbačena. proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuženog. akcionari tuženog subjekta upisa na osnovu čije odluke je promena u registru izvršena. nemaju pravni interes da se mešaju u parnici na strani tužioca. po oceni Vrhovnog kasacionog. da tuženi uspe u imovinskoj parnici sa tužiocem. Zakona o parničnom postupku. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda.PARNIČNI POSTUPAK koji je predmet spora . Naprotiv. Kako je u ovom slučaju umešač izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u delu kojim je odlučeno o žalbi tužioca. Iz obrazloženja: Odluka o učešću umešača donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umešača da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe. Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o parničnom postupku.

nemaju pravni interes u smislu člana 208. takva presuda svojom sadržinom deluje neposredno i na treće lice i zbog toga treba omogućiti da ono svojom procesnom aktivnošću u tuđoj parnici utiče na njenu sadržinu. jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlašćenih za zastupanje. čije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim rešenjem. i brisan iz registra kad i tužilac. kad pravnosnažnost presude pogađa i treće lice. Za rešenje tog spora zainteresovane su . Međutim. osim u odnosu na predlagača Z. upravo zato što je stekao neko pravo prema stranci. stiče regresno pravo prema trećem licu. kao akcionari tuženog. u parnici na strani tužioca. kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj učestvuje stranka kojoj pomaže umešač. buduće parnice. koji je bio istovremeno i lice ovlašćeno za zastupanje. i Z. 2. učešćem u parnici treće lice izbegava da samo kasnije podigne tužbu i tuži nekog ako stranka izgubi parnicu. među njima i Z. kao lica ovlašćenog za zastupanje. tako i navedenog akcionara. stav 1.P. Pravni interes ima ono lica čija prava i obaveze zavise od toga kako će biti rešen jedan spor u tuđoj parnici. jer je do donošenja osporenog rešenja registarskog suda obavljao funkciju pomoćnika generalnog direktora. Prvostepeni sud je rešenjem predlog odbio uz obrazloženje da ne postoji interes predlagača za mešanje u parnici. Intervencioni razlog je pravni interes jednog trećeg lica. kad treće lice može da stekne pravo na naknadu štete ako stranka izgubi parnicu. kao generalnog direktora. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za treća lica ili kad ono. uz upis drugih lica sa istim ovlašćenjem. 3.161 - . Pravni interes treba da bude lično umešačev i sadašnji. kao i organa upravljanja u privrednom društvu. Više akcionara tuženog. prema kome je prvostepeno rešenje preinačeno i dozvoljeno mešanje Z. Postupajući po žalbi Viši trgovinski sud je navedeno rešenje potvrdio. Iz obrazloženja: Tužbom je traženo da se utvrdi da je ništav upis u sudski registar po rešenju kojim je upisano brisanje tužioca.P. Zakona o parničnom postupku da tužilac uspe u parnici. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog trećeg lica. jer dolazi do proširenja pravnosnažnosti. u slučaju negativnog ishoda parnice. te bio ovlašćen za zastupanje tuženog. u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tužioca. Iz obrazloženja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan između određenih subjekata da bi se rešio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. podneli su predlog za mešanje na strani tužioca. pored tužioca. Pravni interes trećeg lica postoji: 1. jer bi za slučaj da se utvrdi da je upis ništav. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. treće lice učešćem u tuđoj parnici izbegava da kasnije bude tuženo. Predlagači. 14112/05) 247. sa izuzetkom Z.P.P. kad stranka. mora da podnese teret neke nove. Otuda ovaj predlagač ima nesumnjiv interes da tužilac uspe u parnici u kojoj se traži poništaj navedene odluke registarskog suda. takav pravni interes postoji u odnosu na predlagača Z.PARNIČNI POSTUPAK Pravni interes za mešanje postoji samo na strani akcionara. Nije od značaja da li je u pitanju građansko pravni ili javno pravni interes.P.P.

Dakle. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Pž. Zakona o parničnom postupku). st.2008. niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor rešava. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora (shodno čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.žalbu odbacio kao nedozvoljenu. Tako npr.izjavljena je od strane neovlašćenih lica. na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes. Zakona o parničnom postupku. emocionalni.09. pa ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. zbog čega pobijana rešenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. predstavlja za treća lica res inter alios gesta. Međutim. mogućno je da presuda. prvostepeni sud je ovlašćen da o predlogu za mešanje odluči van ročišta. sud nema obavezu da im u toku postupka omogući da raspravljaju o predmetu spora. Kao što je pravni posao. godine odbijen je predlog za učešće u svojstvu umešača na strani imenovanih tuženih. tač. U donošenju pobijanog rešenja nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. moralni. Kako predloženi umešači nisu stranka u postupku. s obzirom da je izjavljena od strane neovlašćenih lica. Pošto treća lica nisu učesnici pravnog odnosa u kome je došlo do spora.05. Zakona o parničnom postupku. Ostali pojedinci. da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz različitih razloga.162 - . 3652/07 od 25. Zakona o parničnom postupku) kao učesnici u postupku (shodno čl. 2. st. međutim. za treća lica res inter alios acta.2007. neko može da ima ekonomski. 361. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umešača (u smislu člana 201. označena lica nemaju svojstvo umešača na strani tuženog te je prvostepeni sud pravilno odbacio žalbu koju su podneli protiv presude od 31. 5. godine) . nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici. godine) 248. donesena u jednoj parnici.2007. njih se nastali spor i ne tiče. navedenim Rešenjem od 19. kao predigra parnice. 2. može se dogoditi. Zbog toga zakon predviđa pravo trećeg lica da uzme učešće u tuđoj parnici i dopušta da i treća lica učestvuju u tuđoj parnici. tač. kao način rešavanja spora između parničara. Zakona o parničnom postupku). etički. Ako predloženi umešači nisu stekli svojstvo stranke. taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog. a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajući se na čl. nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najčešće ravnodušni posmatrači njihovog pravnog odnosa. Uspeh jedne od stranaka u parnici može različito da se odrazi na prava i interese trećih lica. a žalbu mogu izjaviti stranke ili umešači (shodno članu 355. na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj žalbi. ne izaziva interesovanje trećih lica i sama parnica. 7. Shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. društveni. Zakona o parničnom postupku). ima dejstvo i na neku pravnu situaciju trećeg lica. po pravilu. st. da tangira neka njegova prava i interese. 361. kojim je zasnovan pravni odnos između strana. Iako treća lica.PARNIČNI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu. 295/2010 (2008-2) od 25. tako i spor. Žalbu na donetu odluku nije ovlašćeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo učesnika u postupku. Zbog povezanosti parničnih stranaka sa drugim licima u jednoj društvenoj zajednici. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parničara i on predstavlja intervencioni razlog. Zakona o parničnom postupku) . Iz obrazloženja: Kao neosnovan. jer žalbu mogu izjaviti samo stranke ili umešači. 361. po pravilu. godine kao nedozvoljenu . 2. 208. 7. 365. niti bi bio osnov da to treće lice stekne pravo da uzme učešće u tuđoj parnici.2010.03. itd.4.

R. koje je održano 06.4. nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi. dana 04.163 - .2010. u skladu sa tim. Rešenjem kojim je prekinut postupak je određeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinske rasprave iza smrti pok. godine. predložio da se postupak prekine.PARNIČNI POSTUPAK PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (Čl. godine. Iz obrazloženja: Tužilac je. Odlučujući o predlogu punomoćnika tuženog.1118/2010 od dana: 31. počev od 12. 2011.godine.. koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka. stav 1. koji su i njegovi pravni sledbenici.8. prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je postupak prekinuo. punomoćnik tuženih je naveo da je. podneo tužbu. 2011. Na ročištu za glavnu raspravu. Tužioci su preko punomoćnika podnescima od 1. da preuzmu postupak.br. godine pa do isplate.godine. nije pokrenut.3. 03. u odnosu na ostale tužene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparničari.stav1. prekinut je rešenjem prvostepenog suda od 30. odnosno po donošenju rešenja kojim se utvrđuje sastav zaostavštine. stavili predlog za nastavak postupka. Iz obrazloženja: Predmetni postupak. sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. godine. osnov nasleđivanja i ko su naslednici ostavioca.4. R. uz obrazloženje da pošto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko rešenje. radi svojine i zauzeća. kojom je tražio da se obavežu troje imenovanih tuženih da tužiocu solidarno isplate navedeni iznos. 2011.2010.I. 2009. 4. 05. otvoren i zaključen stečajni postupak nad prvotuženim i.I. Parnični postupak. pozivajući se na odredbu člana 217. .. Ako se prema jednom od tuženih kao solidarnom dužniku steknu uslovi za prekid postupka. primenom člana 214. 02.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. može se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku. rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21.) 249. zbog smrti tuženog.2010.2010.I.godine i 13.. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tužilaca za nastavak postupka prekinutog rešenjem Osnovnog suda u P. u junu 2009. tačka 4. pa nije utvrđeno da li je isti raspolagao svojom imovinom za života određenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom.ZPP. godine) 250. zahtevajući da sud pozove suprugu i ćerku sada pokojnog R. 222 – 227 ZPP. koji je umro u toku trajanja postupka. Zakona o parničnom postupku. ili će nasleđivanje njegove imovine biti po zakonu i ko će biti njegov naslednik. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok.

2011. koja je pravno lice. 10.i drugo-tuženi. te da se radi o običnim suparničarima kao solidarnim dužnicima. i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. odredivši istovremeno i kada će isti biti nastavljen. pa se po sili zakona prekida parnični postupak. iako su suparničari i solidarni dužnici u odnosu na treća lica kojima svojim radnjama nanose štetu odn.nisu osnovani. Pž. godine) 251. 05. 3171/11 od 18. prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomoćnika tuženih. prvo. i u odnosu na prvotuženog) . 2011. pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuženog. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. a u žalbi punomoćnik tužioca ističe da. Zakona o parničnom postupku (član 214. . nisu jedinstveni i nužni suparničari. prestane da postoji odn. godine. Danom isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku. kada nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada. Prema podacima iz APR-a od 03. 5765/11 od 6. stav 1. osnovano se žalbom tužioca ukazuje da. U spisima predmeta nema primerka ovog rešenja.2011. Žalbeni navodi (da se zbog smrti drugotuženog mora prekinuti postupak u celini tj. da prvotuženi još uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja.164 - . primenom odredaba člana 222. Iz obrazloženja: Izvođač radova – imenovani preduzetnik je u toku postupka umro. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 1. godine otvoren postupak stečaja. na osnovu člana 207.10. pa je prvostepeni sud pravilno. godine) 252. Pž. nastupaju pravne posledice otvaranja stečaja. tačka 4. 2011. prouzrokuju opasnost od nanošenja štete. Naime. da je naznačenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 21.2011. U konkretnom slučaju. godine nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. 04. prilikom vršenja uvida u predmet dana 16.PARNIČNI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano rešenje doneto uz pogrešnu primenu ove zakonske odredbe. u konkretnom slučaju. nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuženog i trećetuženog. ranije važećeg Zakona). nije uspeo da ga pronađe. 09. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. imajući u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparničarima iz člana 204. Sud će prekinuti parnični postupak zbog smrti jednog od suparničara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparničari. iz čega se zaključuje da nije bilo uslova za primenu člana 214. Zakona o parničnom postupku. ukoliko je drugotuženi umro.04. tačka 1. stav 1. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka. 2011. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad prvotuženim. konstatovao prekid parničnog postupka u odnosu na drugotuženog. stav 1. Osim toga. Zakona o parničnom postupku odn.

tako što je propisano da "Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju. Zakona o parničnom postupku. a stečajni sudija je dužan da oglas o otvaranju postupka stečaja nad pravnim licem sačini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto rešenje o otvaranju postupka stečaja nad istim stečajnim dužnikom. ali ne mora taj postupak prekinuti. tačka 5. Iž. a u tom postupku ne postoje smetnje za odlučivanje. Parnični sud može.165 - . tačka 5. na osnovu člana 214. Zakonom o patentima za slučaj pokretanja postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju prava. stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka". Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za određivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvršnog postupka. Ova odredba se odnosi na prekid parničnog postupka. pa poverioci. niti se može isticati prigovor presuđene stvari. Pokretanje postupka radi oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta. Shodno odredbama člana 59. s obzirom da je članom 97. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za određivanje privremene mere. Ovo zato što pravosnažna odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnažna presuda o povredi prava. da li će se primeniti pravilo lex . u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka stečaja nad tuženim.2010. stav 1. postupka po tužbi zbog povrede prava.član 214. on bi se mogao prekinuti na osnovu čl. odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile. pa je stoga ovaj sud . jer se uvek može podneti nov predlog. nije razlog za obavezni prekid parničnog postupka po tužbi zbog povrede.06. nije predviđen obavezni prekid. Primenom odredbi Zakona o parničnom postupku. u svako doba. tog zakona.u toku žalbenog postupka . Zakona o stečajnom postupku isto pitanje drugačije regulisano. Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo stečajni postupak. 985/09 od 13. Zakona o stečajnom postupku. stav 1. 5520/10 od 10. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. Kao što je navedeno. godine) 254. stav 1.doneo rešenje kojim se isti prekida. Pž. a u tom postupku se neće moći sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari. po Zakonu o patentima. tačka 5.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Parnični postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja i likvidacije . da li će trgovinski sud po članu 214. mogu podneti novi predlog za određivanje mere iste sadržine prema istim licima. godine) 253.04. Dakle.2009. obavezno prekinuti parnični postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. novog Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 215. tj. pravne posledice otvaranja postupka stečaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka stečaja na oglasnoj tabli suda.

a što je potvrdila i nadležna matična služba. stav 1. i 7. tačka 5. isto nije uručeno tužiocu. posle prijema poziva za ročište. shodno članu 218. Ovo rešenje je uručeno tuženom. osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1. na koje nisu došle. trgovačkih. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje. Zakonom o stečajnom postupku uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka (član 1).. stav 1 Zakona o stečajnom postupku ista pravna situacija nije drugačije regulisana. kao parnicu o imovini koja ulazi u stečajnu masu. stav 2.. Po tužbi tužioca vlasnika radnje.i 7. prema izveštaju pošte – dostavljača. Zakona o parničnom postupku.11. jer je tužilac u međuvremenu umro. odredbama člana 97. Zakona o parničnom postupku sud će dostaviti rešenje o povlačenju tužbe naslednicima i po pravnosnažnosti tog rešenja odlučiti o troškovima postupka. smatra se da je tužilac povukao tužbu. stav 3. oni međusobno ne mogu da se derogiraju. Zakona o parničnom postupku. jer za vreme trajanja prekida sud ne može preduzimati nikakve radnje – član 216. jer je novi Zakon o parničnom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o stečajnom postupku. ukoliko oceni kao celishodno dalje vođenje parnice. i 14. Parnični sud je stoga dužan da primeni odredbe člana 214.2006. Citiranom odredbom je samo dato ovlašćenje stečajnom upravniku da preuzme parnicu o potraživanju stečajnog dužnika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka. međutim. radi novčanog potraživanja prema označenom tuženom u sporu male vrednosti. i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. Zakona o parničnom postupku o obaveznom prekidu parničnog postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za .PARNIČNI POSTUPAK posteriori. godine) 256. Zakona o parničnom postupku. kako se to navodi u pitanju.2006.11. stav 1. Stranku koja je pravno lice. pa je sud na osnovu člana 475. Zakona o parničnom postupku). Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud će da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz člana 214. godine) 255.09. Po nastavku postupka u smislu člana 217. Zakona o parničnom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka. pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parničnom postupku su uređena pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih. a dan pre zakazanog ročišta. i 25. koji je podneo zahtev za troškove postupka. i 14. Pored toga. koji nije imao punomoćnika.166 - . porodičnih. stav 1. stranke su uredno pozvane na prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti. Dok prekid traje sud ne može doneti rešenje o troškovima postupka. tačka 1. a ne zakonski zastupnik. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 25..09. što znači da se pravilo iz člana 214. s obzirom da se radi o različitim sudskim postupcima. Kao procesni zakoni. radnih. po zakonu zastupa statutarni zastupnik. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa.

odnosno statutarni zastupnik.PARNIČNI POSTUPAK zastupanje.167 - . godine. 1. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice. te je dostavio punomoćje novog vlasnika V.03.750. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. a ne zakonski zastupnik. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. istog zakona. Zakona o parničnom postupku. Kako punomoćnik tužioca nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano rešenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara. zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik). to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik. st.2006. Kako je tužilac pravno lice. te se s toga odredbe člana 214. Rešenjem suda mu je naloženo da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomoć i dokaz da je navedeno lice – V.2010.prema stanju u spisima . već samo na zakonskog zastupnika fizičkog lica. godine do isplate. ne mogu primeniti u konkretnom slučaju. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. navedene Odluke. postupak pred Ustavnim su. koja je sadržana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima. 9410/06 od 14. stav 3. i 2. a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. međutim. Tužilac. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Na istom ročištu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zaključena. Zakona o parničnom postupku. N.12. a prema odredbi člana 482. 16.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . a prema odredbama člana 482. Zakona o parničnom postupku koje predviđaju prekid postupka u slučaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. ne primenjuje na zastupnika pravnog lica. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 257. godine punomoćnik tužioca je obavestio sud da je bivši vlasnik i zakonski zastupnik tužioca preminuo. i 19. i čl. kojima se reguliše postupak u privrednim sporovima. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizičkog lica. Naime.03. stav 1.2006. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja.N.2009. na ročištu za glavnu raspravu od 7. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tužioca. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106.6. Dakle.

08. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda . i čl. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. To znači da su osnovani žalbeni navodi tužioca da Odluka doneta od strane Skupštine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. 1. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. i člana 56. godine do isplate. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je . godine. jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. stav 1. koje tužilac potražuje prema tuženom u iznosu od 106. stav 1.oo dinara sa zateznom kamatom počev od 16. u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima. prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. Pž. Dakle. i 19. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. i 2. Zakona o parničnom postupku. međutim. shodno odredbama člana 51. osnovano u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.2010. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.PARNIČNI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. shodno odredbama člana 51. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak.168 - . Naime. stav 1. godine) 258. navedene Odluke. 10982/10 od 31. ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.2009. postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke. Iz rešenja Ustavnog suda od 18. Tužilac.isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaćanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaćanje. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka.2010.750. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Službenom glasniku. ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Punomoćnik tuženog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predložio je prekid postupka do okončanja tog postupka. 16. stav 1. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. stav 1. st. a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda. prvostepeno rešenje je doneto uz pogrešnu primenu člana 215.prema stanju u spisima . i člana 56. pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom određenog propisa nije razlog za prekid parničnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja.03.03.

odlučeno rešenjem stečajnog veća. osnovanost tužbenog zahteva. a ako je prijavljeno potraživanje osporio neko od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraživanje. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis. tj. a posebno na činjenice vezane za osporavanje prijavljenog potraživanja stečajnog poverioca. na osnovu sadržine prijave potraživanja i izjašnjenja stečajnog upravnika. U zavisnosti od izjašnjenja stečajnog upravnika datog u odgovoru na tužbu preduzimaće se dalje procesne radnje u sporu po tužbi. Pž.2010. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraživanja. pa iz te odluke proizlazi pravo tužioca na naplatu doplatnih karata. u toj meri nejasno – nerazumljivo da se iz njega ne može sa sigurnošću zaključiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraživanja je osporen. i 2. jer ne postoji pravni interes za utvrđenje prijavljenog potraživanja koje je rešenjem stečajnog . koje se uočavaju u rešenjima stečajnog veća u kojima je odlučivano o prijavljenim. da li se o njoj stečajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem. te se predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak. Ukoliko stečajni dužnik u odgovoru na tužbu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraživanje i da ono uopšte nije osporeno. dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. Prvostepeni sud je dužan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku rešenja spora. a koji je nije? Da li je u tom slučaju oportuno da parnični sud prekine postupak dok stečajno veće ne ispravi rešenje o upućivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili će. postupati ako je rešenje stečajnog veća o osporavanju potraživanja i upućivanju poverioca na parnicu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. ispitanim u celosti ili delimično utvrđenim ili osporenim prijavama potraživanja poverilaca. Iz tih razloga pogrešan je zaključak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz člana 215. te kako je o prijavljenom potraživanju. pak odbaciti tužbu jer ne postoji procesna pretpostavka za vođenje parnice protiv stečajnog dužnika (jasno rešenje o upućivanju na parnicu)? Radi se o faktičkom pitanju na koje nije moguće dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve moguće nejasnoće. kao i obaveza tuženog koje odgovara tom pravu. sada tužioca u sporu koji je predmet tužbenog zahteva po tužbi za utvrđenje osporenog potraživanja. da je prijavljeno potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja i da je o prijavljenom potraživanju stečajno veće dovoljno jasno odlučilo utvrđivanjem da je osporeno u delu obuhvaćenom tužbom za utvrđenje osporenog potraživanja. da li je ona dovoljno određena i jasna. kako se o njoj izjasnio stečajni upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. Postupajući sudija će dostaviti tuženom stečajnom dužniku tužbu na odgovor i pozivnim rešenjem ga pozvati da se izjasni na činjenične navode tužbe.169 - . stav 1. 10982/10 od 31. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko stečajni upravnik u odgovoru na tužbu ospori tužbeni zahtev. mora se prethodno izvršiti uvid u stečajni spis i iz njega utvrditi sadržina prijave potraživanja. Zarad otklanjanja postojećih nejasnoća. kome je podneta tužba radi utvrđenja osporenog potraživanja. godine) 259. stav 1. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz člana 274. Zakona o parničnom postupku. Potom treba utvrditi da li je rešenje stečajnog veća doneto u skladu sa prijavom potraživanja i izjašnjenjem o njoj na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tužbe kao nedozvoljene. Na koji način će parnični sud.08.

koja predstavlja osnov za uvažavanje žalbe i ukidanje rešenja stečajnog veća u delu pogrešnog odlučivanja. godine) 261. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim rešenjem od 07. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. Shodno članu 224. kao izvršne isprave.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2006.05. odnosno da li će se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja. godine. i 20. Zakona o parničnom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvršne isprave na parnicu koja se vodi za isto novčano potraživanje. Iz obrazloženja: Naznačenim prvostepenim rešenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.2011. . stav 1. stav 2. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvršne isprave. još nije donet program restrukturiranja. tačka 5. tačka 12. godine odbacio tužbu primenom člana 101. a postupak restrukturiranja nije okončan. 1. Zakona o parničnom postupku. jer dalji tok parnice i potraživanje tužioca zavisi od činjenice da li će subjekt privatizacije biti prodat ili ne. sud ne može preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz člana 222. stav 4. Članom 23a. Zakona o parničnom postupku (član 216. te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku. stav 1. tj. 100.PARNIČNI POSTUPAK veća utvrđeno. u vezi sa čl. godine) 260. tačka 5. 103. ranije važećeg Zakona). (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. da li u takvoj situaciji ima mesta određivanju prekida postupka (član 215. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donošenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka.02. 98 i 192 istog (čl. Rešenje stečajnog veća kojim pogrešno utvrđuje osporenim prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca. tj.170 - . i 187. i 2. ranije važećeg Zakona).06.2011. stav 1. pogrešnog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrđenja osporenog potraživanja. stav 4.10. i 25. stav 1. jer se radi o pogrešnom odlučivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz člana 361. i 2. istog (član 214. i 7. i 14.2005. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . tačka 1. Uslov za prekid postupka nastupa tek donošenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja. otvoren rešenjem istog suda od 05.11. st. ne može biti predmet ispravke u smislu člana 349. ranije važećeg Zakona). U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz člana 215. a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud može odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraživanje utvrđeno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl.

osim ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave.2009. godine do 15. pa na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud zaključuje da nije imalo mesta donošenju dopunske presude. ranije važećeg Zakona) .08. odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužilje. Odrebom člana 224.2011.2005. 7497/2011 od 23. Ukoliko posle donošenja delimične presude nastupi stečaj tuženika. godine) 262.171 - . U konkretnom slučaju delimičnom presudom prvostepenog suda od 04. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave. a Okružni sud kao drugostepeni je. Osnovano se u žalbi tužilje ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. Zakona o parničnom postupku. dok je odredbom stava 2. izreke. s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tužilje da se tuženik obaveže da izvrši prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaćen tužbenim zahtevom. Gž. Pž.12. jer je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 05. i čl. u pogledu koga je zaključena rasprava. Zakona o parničnom postupku (član 216. tada nema mesta donošenju rešenja o prekidu postupka.2001. stav 1. za vreme trajanja prekida postupka. utvrđeno je prema tuženiku da je tužilja u radnom odnosu kod njega na neodređeno vreme počev od 21. uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda. 1949/09 od 19.05. stav 1. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe. 1. dopunskom presudom odluči o zahtevu u pogledu koga je zaključena rasprava. sud može na osnovu te rasprave doneti odluku). Zakona o parničnom postupku (član 214. i da je u toku žalbenog postupka nad tuženikom pokrenut stečajni postupak rešenjem nadležnog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom prijave svoja potraživanja. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku.2009. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Delimičnom presudom nadležnog prvostepenog suda. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku.rešenjem od 12.03. st.11.03. vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o žalbi.10. godine prekinuo žalbeni postupak. stav 1. obavezan je tuženik da podnese prijavu tužilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21.2001. sve dok neko od ovlašćenih lica ne predloži nastavak prekinutog postupka. na osnovu odredbe st. čl.PARNIČNI POSTUPAK Tužilac je izjavio blagovremenu žalbu.2010. 216. stav 1.2005. a dužnici pozvani da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi). Primeniće se član 216. U stavu 4. tačka 5. istog Zakona (u slučaju da je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave. aktom od 08. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim. u kom slučaju sud može na osnovu te rasprave doneti odluku. sledi da nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja. stav 2. pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o žalbi. Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu. godine. ranije važećeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji. i 2.08.2001. godine i obavezanje tuženik da tužilji za period od 21. istog člana propisano da. kako proizlazi iz obrazloženja ožalbenog rešenja. 2.2011. 217. godine.2011. a ožalbenom delimičnom presudom po tom zahtevu. tačka 5. jer je postupak rešenjem Privrednog apelacionog suda od 12. u stavu 1. člana 216. godine prizna sva prava iz radnog odnosa.12. Zakona o parničnom postupku za prekid postupka. i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje. 214. U tom slučaju prvostepeni sud je bio u obavezi da. Protiv navedene delimične presude žalbu je uložila tužilja.05. s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom čl. tačka 5.2011. godine već bio prekinut. stav 1.05. godine) . godine do 15. a u postupku po žalbi Privredni apelacioni sud je primenom člana 222.12. s tim da će se o preostalom delu tužbenog zahteva odlučiti konačnom presudom.

03. Stavom 3. i to u smislu odredbe čl. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica. naslednici stranke koja je u međuvremenu umrla.172 - . Međutim. u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka nad tuženim preduzećem. Zakona o stečajnom postupku? Članom 5. imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajuće dokaze. godine) odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje.2008 godine a potvrđeno rešenjem nadležnog Okružnog suda od 11. Zakona o stečajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parničnog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraživanju u postupku stečaja nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.2009.2009. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 17.PARNIČNI POSTUPAK 263.u smislu odredbe čl.08. Uz ovaj podnesakMeđutim.2010. mogu preuzeti postupak.02. potraživanje poverioca – tužioca ne bude osporeno i tužilac upućen na parnicu u smislu člana 96. Tek pošto sudu pruže dokaze o tome. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donošenje rešenja o parničnim troškovima kao neuredan. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. dok. Podneskom od 03. prethodno. stav 1. koja se "vodi pred stečajnim sudom". stav 1. te da su . Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. 100 Zakona o parničnom postupku. To podrazumeva da se u sudećem predmetu po tužbi mora doneti rešenje o prekidu postupka. 217. godine imenovani su sudu predložili donošenje rešenja o parničnim troškovima. navodeći da je tuženi preminuo dana 24.smatra povučenom.06. istog Zakona. Tužilac kao stečajni poverilac mora da podnese prijavu potraživanja stečajnom sudu na način propisan članom 90. godine) 264. Zakon o stečajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tužbi tužioca i sada stečajnog poverioca protiv tuženog.2008. Rešenjem istog suda od 21. Zakona o parničnom postupku . godine. stav 1. ali tek po donošenju zaključka o . godine) naložio da u roku od 8 dana prilože dokaze na ove okolnosti. 25/2010 od 24. ako stečajnim zakonom nije drugačije određeno. Zakona o stečajnom postupku propisano je da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.2008. Da li je stečajni upravnik ovlašćen da na osnovu člana 97. u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa. Gž. dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priložili. Zakona o stečajnom postupku preuzme parnicu.11. 103.ovlašćeni da u parnicu stupe kao naslednici tuženog.2009. Otuda odredba člana 97. iako su to bili dužni da učine u smislu odredbe čl. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Čačku je utvrđeno da se tužba tužilje protiv imenovanog tuženog – kako je utvrđeno Rešenjem nadležnog Opštinskog suda .03. pa im je sud (dopisom od 31. Članom 214. nad kojim je u toku trajanja spora po tužbi pokrenut postupak stečaja. tačka 5. Zakona o stečajnom postupku. te da su oni njegovi zakonski naslednici.10.

Zakona o parničnom postupku ne treba tumačiti tako da sud za vreme prekida postupka ne može preduzimati bilo kakve radnje u postupku uključujući radnje koje se tiču nastavka postupka. stav 2. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagača nastavka postupka protivnoj stranci na izjašnjenje.09. Zakona o parničnom postupku preduzimati sudske radnje. i 14. godine. ali ne i u slučaju podnošenja tužbe Sudu SCG za poništaj upravnog akta . preuzima započetu parnicu. i 25. i 7. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 19.PARNIČNI POSTUPAK osporenom potraživanju sa upućivanjem na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. godine) 265. Zakona o parničnom postupku treba tumačiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predviđenim ovim članom u stavu 2.09. parnični sud ne može sam rešavati prethodno pitanje u postupku po tužbi zbog povrede žiga. pošto je to propisano za prekid postupka i pošto se dok traje prekid ne mogu saglasno članu 216. godine) 266. Izuzetno od odredbe iz člana 12. već je dužan da sa postupkom zastane u zakonom određenim slučajevima. i 7. stav 1. stav 2. isto kao i rešenje kojim se zakazuje ročište povodom predloga za nastavak postupka. . objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). bilo po službenoj dužnosti.173 - . pre donošenja zaključka o osporenom potraživanju i upućivanja tužioca iz započetog spora kao stečajnog poverioca na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. navedenog zakona.11. i 20. Zakona o parničnom postupku.rešenja o priznanju žiga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. stav 2. Dakle odredbu člana 216. Kako se žig stiče upisom u Registar žigova. Međutim to ne znači da sud ne može po predlogu za nastavak postupka zakazati ročište i isto održati ukoliko postoje razlozi za održavanje ročišta. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o nastavku postupka. Zakona o stečajnom postupku. jer i rešenje o nastavku postupka takođe predstavlja parničnu radnju. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je odbio predlog tuženog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. septembra 2005. ali i onih radnji koje sud može i mora preduzeti kako bi odlučio o predlogu za nastavak postupka.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. U protivnom. i 25. a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. a priznato pravo prema članu 31.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Zakona o parničnom postupku van ročišta za glavnu raspravu sud može doneti rešenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz člana 217. Otuda stečajni upravnik nije ovlašćen da na osnovu odredbe člana 97. Da li se na osnovu analogne primene člana 313. Odredbu člana 216. i 14. bilo na predlog stranke.11. odnosno ne može zakazati ročište niti isto održati? Analognom primenom člana 313. to bi značilo da se jednom prekinut postupak nikada više ne bi mogao nastaviti.

U konkretnom slučaju tuženi je dostavio dokaze da je podneo tužbu Sudu Srbije i Crne Gore radi poništenja isprava o žigovima.2006.vođenje postupka za donošenje rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja (ili iz drugih zakonom predviđenih razloga). i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o žigu. Ukoliko tužilac u tom sporu uspe. bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraživanja u dinarskom iznosu. po tužbi za poništaj nezakonitog upravnog akta. sud može sam odlučiti o prethodnom pitanju. Kako će parnični sud postupiti ako je stečajni poverilac. i 25. i upravnih i sudskih.pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava. odnosno upisaće tužioca kao nosioca žiga. a o tom pitanju još nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadležnog organa. Zakona o žigovima. Zakona o žigovima. prethodno pitanje . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. zastane. koji se vodi pred istim organom. a ne za sve. od stečajnog veća dobio rešenje kojim mu je utvrđeno potraživanje u određenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave). pa je sud u zakonom predviđenim slučajevima dužan. može biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore. Zakonom je međutim obavezan zastoj postupka predviđen samo za neke od njih. 66. zatim iz čl. godine) 267. ili može odlučiti da postupak prekine do okončanja postupka u kome se to prethodno pitanje rešava.2006. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. odnosno pravnosnažne odluke u stečajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraživanja. godine) . Prema članu 12. pa je poverilac. nadležni organ će izvršiti upis promene nosioca prava. Iz navedenog sledi da rešenje o priznanju žiga može biti predmet pobijanja i ispitivanja u više postupaka. odnosno zbog pokretanja postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga. pri čemu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parničnom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu. koji je prijavio potraživanje u određenom dinarskom iznosu. kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. i 55. kao upravni akt koji je konačan i protiv koga žalba nije dozvoljena. Zakona o žigovima vođenje ovog postupka nije predviđeno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tužbi zbog povrede prava. Zakona o žigovima predviđen je izuzetak od ovog opšteg pravila. Zakona o žigovima. to je za odlučivanje po tužbi zbog povrede žiga. i 67. dakle obavezan da sa postupkom po tužbi zbog povrede žiga. koje je predmet tužbenog zahteva. odnosno međunarodnog registrovanja. 53. Međutim. i 14.PARNIČNI POSTUPAK Zakona o žigovima u Registar upisuje nadležni organ.174 - . Zakona o parničnom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos. Rešenje o priznanju žiga.04.09. Obavezan zastoj postupka predviđen je i u slučaju pokretanja sudskog postupka po tužbi za osporavanje žiga iz čl. onda će prvostepeni sud zastati sa postupkom po tužbi do donošenja odluke drugostepenog suda. Članom 59. pošto je prethodno izjavio žalbu na takvo rešenje stečajnog veća (o kojoj drugostepeni sud još nije doneo odluku) podneo tužbu parničnom sudu radi utvrđenja dinarskog potraživanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. ako tužilac u tužbi tvrdi da se radi o istom potraživanju koje je u prijavi označeno u dinarima (kao protivvrednost određenog deviznog iznosa) a u rešenju stečajnog veća u devizama. i 7. To je slučaj iz člana 50. 3725/06 od 26.11. Članom 59. pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predviđeni razlog za zastoj postupka u smislu člana 59. istog zakona . koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu. koja ima karakter rešenja u upravnom postupku.

i 7. Zakona o parničnom postupku. stav 1. tačka 3. stav 3. godine od strane Višeg trgovinskog suda utvrđen je odgovor iz 2000. Zakona o parničnom postupku. kao direktor i zastupnik. tačka 3. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.09. stav 3. i 25. i 14. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takođe nema značaja. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Zakona o parničnom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje. ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnično nesposobne stranke (član 75. tj. Da li se odredba iz člana 214. Zakona o parničnom postupku. tačka 4. odnosi i na smrt ili razrešenje direktora preduzeća ili drugog pravnog lica. potpuno i pravilno je utvrđeno činjenično stanje: parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznačenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi među. U vreme važenja Zakona o parničnom postupku iz 1977. umre u toku parnice. te postavljanje privremenog zastupnika po članu 79. godine) DOKAZIVANJE – OPŠTE ODREDBE (Član 228 . (sada 214. Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik.233. upisane u registar u smislu člana 482. Zakona o parničnom postupku. godine po kome: ako preduzeće u kraćem roku ne može da odredi drugog zastupnika. Zakona o parničnom postupku. a pravno lice nema punomoćnika. ZPP) 269. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. ako pravno lice ima druge zastupnike. istog zakona? Odredba člana 214. Zakona o parničnom postupku). ili ako pravno lice ima punomoćnika u parnici (jer smrću statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoćje). Zakona o parničnom postupku). Tužilac. parnični postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe člana 212.175 - . tačka 3. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne može voditi. kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo. zastoj u postupku da bi se stranci omogućio izbor novog direktora – statutarnog zastupnika po članu 219. po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlašćenja za zastupanje. Razrešenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira – imenuje drugo lice. Izmene u novom Zakonu o parničnom postupku omogućuju i drugačija rešenja: pored prekida postupka (ali shodnom. i za tok postupka nema nikakav značaj. analognom primenom člana 214.PARNIČNI POSTUPAK 268. kao ovlašćenog lica (statutarnog zastupnika) iz člana 482.2006.) Zakona o parničnom postupku i nastaviti po članu 215.11. a ne i zastupnika pravnog lica.

kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo. jer je tužilac. predstavlja prethodno pitanje. Kako nije bila u mogućnosti da ga vrati. a prema priloženim dokazima. Ovo zbog toga što u pogledu korišćenja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuženog. Tuženi je preinačeni zahtev tužioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraživanja. na saglasan predlog stranaka. a po osnovu zaključenog ugovora i ispostavljenih situacija. a tužilac njegov podizvođač radova iz istog pravnog posla.2011.PARNIČNI POSTUPAK sobni odnosi . Nakon izvršenog veštačenja tužilac je opredelio tužbeni zahtev tražeći da se obaveže tuženi na isplatu ovog iznosa. u smislu člana 8. U tom postupku tuženi je ovde tužilac. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. kojim je. Pž. po njegovim navodima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. kako tužilac druge dokaze nije dostavio. navodeći da nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka. Međutim. a nakon obavljenog veštačenja i utvrđenja bitne činjenice da po osnovu zaključenog ugovora tužilac od tuženog potražuje prvi iznos. na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbi. kao izvođača radova. Žalbeni navodi tužioca kojima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tačnom utvrđenju bitnih činjenica u pogledu količine izvedenih radova. pa . godine) 270. tužilja je preuzela njenu obavezu vraćanja duga. te je pravnosnažnom presudom tužilac obavezan da svom podizvođaču na ime izvedenih radova isplati taj znatno veći iznos. ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. kao i vrednosti istih. prvostepeni sud je primenom člana 223. 8909/2010 od 12.176 - . ni tuženi nisu istakli primedbe na nalaz veštaka. odredio građevinsko i finansijsko veštačenje u pogledu utvrđivanja visine i količine izvedenih radova. stav 1. kojim je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u navedenom ukupnom iznosu. sa kamatom od dana veštačenja pa do isplate. Radi utvrđenja sporne i bitne činjenice prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane komisije veštaka finansijske i građevinske struke. a shodno čl. niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tačnost izvršnog veštačenja. prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka. sa obrazloženjem da je pravnosnažna odluka doneta u naznačenom predmetu P 5658/92 koja.05. Zakona o parničnom postupku. Ni tužilac. da je nakon tog veštačenja tužilac opredelio tužbeni zahtev na ovaj iznos. Tuženi je podneskom preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na drugi veći iznos. na izgradnji fabrike boja za kožu. o postojanju činjenica zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. snosio teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Među parničnim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni. utvrđena vrednost izvedenih radova i na koji parnične stranke nisu imale primedbi. 220. kao naručioca radova i tužioca. U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku tužilac je bio dužan da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj povećani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. Dužnst je stranke da iznese činjenice i predloži i priloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. a da u prilog povećanom tužbenom zahtevu nove dokaze nije dostavio.tuženog. tužilac je shodno datom nalazu opredelio tužbeni zahtev sa kamatom od dana veštačenja. nisu osnovani.

u vezi člana 300. pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrđena saslušanjem . 195/10(1) od 17. Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja.osim svojih tvrdnji da je tuženoj u više navrata pozajmljivala novac .oo eura. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je sud morao da izvede veštačenje ekonomsko finansijske struke.09. pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu na ispunjenje obaveze u smislu člana 296.800.oo eura. a osnov tužbenog zahteva je upravo cena za isporučenu robu. ceneći kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne činjenice. Zakona o obligacionim odnosima. u smislu citiranih odredbi Zakona. Inače. Zakona o parničnom postupku. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga.nije pružila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. Ako sud.član 220. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva . odbijen njen tužbeni zahtev u ovom delu. Zakona o parničnom postupku. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja .500. treba odbiti kao nepotrebne. što ugovor o zajmu čini delimično ništavim u delu za kamatu.oo eura. stav 1. istog člana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. stav 2. stav 1. Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900.član 221. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika . pa kako su isti potvrdili prijem robe čije je fakturisanje tužilac izvršio i čija se naplata cene traži u ovom sporu. to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao na plaćanje na osnovu člana 262.2004. tužilja u toku postupka . kao i da je izmirio deo obaveze prema tužiocu. Za utvrđivanje navedenih spornih činjenica veštačenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo. pravilno je tužbeni zahtev odbijen. u smislu člana 105. U ovom slučaju. na osnovu izvedenih dokaza. što je i konstatovano na potvrdi od 20. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 271.iznosa od 10. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke . Zakona o parničnom postupku.02. godine koju je potpisa zajmodavac.član 300. stav 1. a predloge za izvođenje drugih dokaza. jer je on te navode osporavao.300 eura. Rev. istog Zakona. da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza.PARNIČNI POSTUPAK je tako isplatila 2. Zakona o parničnom postupku.član 223. u kojoj je izričito navedeno da tužilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tužene prema njoj. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da taj iznos isplati tužilji. Stavom 2. Ovlašćenje suda je da od predloženih dokaza odluči koji je potrebno u toku postupka izvesti. na spornu okolnost prijema robe saslušavao u svojstvu svedoka radnike tuženog. Iz obrazloženja: U toku postupka sporno je bilo da li je tuženi primio robu čije se plaćanje cene traži. Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke . već je navedena sporna činjenica prijema robe. Zakona o parničnom postupku. ako zakonom nije drugačije određeno . osim dokaza dostavljenih od strane tužioca.2010.član 223. predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 12. stav 1. ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu. Kako je ugovorena kamata u većem iznosu od dozvoljenog.177 - . jer su razlozi tuženikovog osporavanja tužbenog zahteva bili upravo činjenica da tuženi robu po tim fakturama nije primio.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.

a ne samo parafrazirati iste. Teret dokazivanja navoda da su građevinski radovi izvedeni. jer ugovor sadrži jediničnu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predviđa da će se konačno odrediti vrednost radova . on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu. nepristrasan i potpun. sud je morao imajući u vidu predlog tužioca izvesti odgovarajuće veštačenje veštaka građevinske struke. na tuženom je bio teret dokazivanja. godine predložio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvođenje odgovarajućeg veštačenja na okolnost da su ugovorne obaveze tužioca u potpunosti izvršene. jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konačno izvedena količina i kvalitet radova.PARNIČNI POSTUPAK svedoka . Pri tome. da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tuženi predložio finansijsko veštačenje i isto nije dalo rezultate.magacionera tuženog. doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. dok za preostali iznos nije dug izmiren. imajući u vidu navedeni predlog za određivanje odgovarajućeg veštačenja. jer je prema izričitom mišljenju veštaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se može utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tužioca. pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da se osnovanost potraživanja u navedenoj situaciji ne može utvrditi iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio ceneći ga kao stručan. pa imajući u vidu nalaz veštaka građevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu količine i kvaliteta izvedenih radova. ali mu sud to mora omogućiti određujući izvođenje dokaza koje tužilac predlaže. kao i činjenicu da je samo deo izvedenih radova plaćen tužiocu. sud je bio dužan da u situaciji u kojoj se navedeno veštačenje pokazalo neodgovarajućim. U pogledu navoda tuženog da je on platio deo cene. Pored navedenog. odnosno da su ugovoreni radovi od strane tužioca u potpunosti izvedeni. prvostepena odluka u svom obrazloženju sadrži detaljan opis iskaza lica koja su saslušana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tužilac izvršio sve radove koji su bili predmet ugovora. sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tužilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru. odluku donese ocenom drugih raspoloživih dokaza i primenom tereta dokazivanja. međutim. i ceniti iskaze saslušanih svedoka. godine) 272. da je tužilac u svom podnesku od 7.178 - . već je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja.9. je na tužiocu. nije bilo osnova ni razloga. jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka veštaku nije omogućila da se veštačenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuženog. 13433/05 od 22. u sporu za naplatu cene radova.2006.03. ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrđivanje relevantnih činjenica. Pravilno je takođe stanovište prvostepenog suda da bi se samo veštačenjem od strane veštaka građevinske struke mogle utvrditi sve relevantne činjenice koje su od uticaja na donošenje odluke o osnovanosti zahteva. a podesni su za utvrđenje sporne činjenice. Imajući u vidu.2005. odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode. a ni predloga stranaka da se određuje veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tužilac izvršio svoje ugovorne obaveze. sa tužiocem odnosno po njegovom predlogu odredi veštačenje veštaka građevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajuće veštačenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne činjenice i tek potom ukoliko tužilac uplatama predujma ne obezbedi mogućnost izvođenja navedenog dokaza. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.

Međutim.04. i 223. stranka je dužna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih činjenica. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se reguliše pitanje dospelosti obaveze plaćanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena . imajući u vidu sam tok postupka.179 - . pri tome. a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). u toku postupka tuženi nije sporio poslovni odnos sa tužiocem. Žalbeni navodi da je sud učinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuženog pribavi Građevinsku knjigu za izvedene radove . a posle potpuno ili delimično osporila ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica .nisu osnovani.2006. Upravo zbog toga je sud pravilno. te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuženog.12. 2265/2010 od 22. imajući u vidu koje činjenice tuženi osporava (a osporavao je samo prijem računa koji direktno utiče isključivo na dospelost obaveze plaćanja duga. Pž. U delu u kome je odbio tužbeni zahtev za zateznu kamatu do podnošenja tužbe sud se. i utvrdio činjenično stanje na osnovu raspoložive pismene dokumentacije. Prema odredbama čl.2010. godine) 274. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. 220. 9117/06 od 14. kao ni visinu fakturisane naknade. Iz obrazloženja: Sud je ovlašćen da dokazuje i činjenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolaže zahtevom kojim se ne može raspolagati. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu činjenice da je tužilac ispostavio račun. Zakona o parničnom . tuženi nije sporio postojanje međusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog računa. a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je račun dostavljen tuženom) . Naime. Zakona o parničnom postupku. na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze. njihovim priznanjem se ne sme ići prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. koje bi samo nepotrebno odugovlačilo postupak.PARNIČNI POSTUPAK prema stvarno izvedenim količinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana. zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja. niti izvođenje navedenih građevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz . tužilac ima prava da potražuje plaćanje.član 222.nisu osnovani. sud takođe ocenjuje da li će uzeti kao priznatu ili kao osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 273. O činjenicama koje nisu osporene u toku postupka. sud će odbiti da izvede dokaze. Dakle.smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraživanja. naime. jer razloga za dokazivanje nema. One činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice se ne dokazuju. prema stanju u spisima.isti se nije odnosio na utvrđenje činjenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvođenje. pozvao na odredbe člana 324.

uz kamatu za period od podnošenja tužbe do isplate (ovo na osnovu člana 277. a kako su.01. a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. godine je ovu činjenicu jasno osporio navođenjem obaveze tužioca da istu dokaže. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. U konkretnoj pravnoj stvari to nije slučaj: činjenicu korišćenja tuženi izričito nije priznao. 984/10 od 18.prema stanju u spisima . sve relevantne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva učinjene nespornim od strane tuženog (a nesporne činjenice sud ne utvrđuje . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je . Imajući to u vidu. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u označenom iznosu. Na ročištu od 30. punomoćnik tuženog je učinio nespornim potraživanje tužioca u iznosu od 165. stav 1.glavnu raspravu zaključio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tužbeni zahtev usvaja i tuženi obavezuje na plaćanje nesporno dugovanog iznosa. i to po oba tražena osnova . godine) 275.tuženog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaćanjem dugovanog iznosa.shodno članu 222.03.150. Navodi tuženog u žalbi .180 - . podneskom od 18. godine) 276. 2956/2010 od 27. Teret dokazivanja pretrpljene štete zbog povrede časti i ugleda zbog gubitka mandata je na oštećenom. stav 2. to je prvostepeni sud pravilno imajući u vidu navedeno izjašnjenje punomoćnika tuženog . Sledi da se ne dokazuju samo one činjenice koje je stranka izričito priznala u toku parnice.nisu od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu. na nesporno činjenično stanje u pogledu osnova i visine duga.2009. godine.da je greškom učinio nespornim navedeno dugovanje tj. posle usaglašavanja poslovnih knjiga. da navedeni dug nije isplaćen tužiocu.zbog narušavanja i gubitka ugleda u jav. Pri tome.PARNIČNI POSTUPAK postupku. Zakona o obligacionim odnosima . a za koje tuženi nije dostavio dokaze .00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. pa i obrazloženje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove činjenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima. tačka 12. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev imenovanih tužilaca za naknadu nematerijalne štete. Pž. shodno iznetom. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zaključkom prvostepenog suda u obrazloženju presude da činjenica korišćenja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. te da je stoga sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja duga. Zakona o parničnom postupku).05. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je prvostepeni sud izvodeći dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima.05. Pž.2010. stav 1. Ne dokazuju se i ne utvrđuju činjenice koje su stranke u postupku učinile nespornim. Zakona o parničnom postupku.2009. kao i činjenicu da spor nije rešen mirnim putem odn. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je .na osnovu člana 262.tužiočevo potraživanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuženika iz Ugovora o zajedničkoj izgradnji elektroenergetskog objekta.2010. a zbog docnje u plaćanju). odn.

2010. a u spisima niti je priložen ovaj Izvod. u biračkom telu.05.teret dokazivanja ove bitne činjenice je na tužiocu. godine) .član 232.član 7. Prvostepena presuda u obrazloženju sadrži konstataciju da je tuženi preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti. Zakona o parničnom postupku.nejasno je na osnovu čega ju je prvostepeni sud utvrdio. što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. u smislu člana 223.2010. iz istog proizlazi da je odštampan 14. 7 Pž.2009. stav 2. što je utvrđeno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. da je došlo do tih štetnih posledica po njih.181 - . da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i biračkom telu odn. Prvostepeni sud u obrazloženju navodi da je tu činjenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre. osim kada zakonom nije drugačije propisano . tačka 7. jer im to pravo nije uskraćeno prestankom poslaničkih mandata. godine) 277. pa i elektronskim putem. a ista je bitna u već navedenom smislu. prvostepeni sud je bio ovlašćen da i po službenoj dužnosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre. Zakona o parničnom postupku. o ovim činjenicama je bio dužan da upozna stranke i obezbedi im mogućnost da se o njima izjasne. 293/10(1) od 17. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tuženi obavlja i u vezi sa čijim obavljanjem koristi fonograme bitna činjenica za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari (imajući u vidu da se naknada za javno saopštavanje fonograma prema Tarifi tužioca obračunava prema vrsti delatnosti i površini poslovnog objekta) . U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obračunata . Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu štete zbog protivustavno im uskraćenog prava političkog delovanja. Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne. Dakle. Ovo posebno zbog toga što je tuženi osporavao činjenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost. Bitni parametri za obračun naknade za javno saopštavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veličina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnošću i gde se fonogrami koriste). Sud može i po službenoj dužnosti pribaviti isprave koje se nalaze kod državnog organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja . Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. Takođe. nakon zaključenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari.preduzetnik. stav 4. godine tj. a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. Međutim.03. 3251/2010 od 13.07. Iz obrazloženja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tužena označena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznička radnja i imenovani vlasnik . Ovo zbog toga što tužioci nisu dokazali. budući da su svoje političko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje političke stranke. on se nalazi u "škart" spisima. Zakona o parničnom postupku. Rev. Na taj način je tuženi onemogućen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari. niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na ročištu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen.PARNIČNI POSTUPAK nosti. Zakona o parničnom postupku. Na taj način su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

sud je odbio tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 51. pa je ukinuo rešenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu. Prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uočeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis. da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tuženi reklamirao dopisom. odnosno da je uočen nedostatak otklonjen istoga dana. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tužioca prema tuženom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno. Zakona o parničnom postupku. a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. ako se izvođenjem dokaza ta činjenica može potvrditi. odbio navedeni predlog. U konkretnom slučaju potreba za dokazivanjem putem saslušanja svedoka upravo je nastala iz razloga što nema pismene dokumentacije. Zakon o parničnom postupku ne zabranjuje sprovođenje dokaza saslušanja svedoka kako je to predviđeno odredbom član 236.30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom. Sporno da li je uočeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tužilac obavešten o nedostatku kako je to tvrdio tužilac. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da konstatacija suda da je saslušanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica" neprihvatljiva i neargumentovana.PARNIČNI POSTUPAK 278. jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. s tim što se u slučaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava. Prema mišljenju Višeg trgovinskog suda. ne može se prihvatiti mišljenje prvostepe. Iz obrazloženja: Na osnovu nespornih činjenica i činjenica utvrđenih ocenom dokaza u smislu član 8. moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. Pre zaključivanja o postojanju činjenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Tačno je da ugovore u privredi po pravilu prati određena dokumentacija. pa je o spornoj činjenici zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja iz član 223. zarad dokazivanja osnovanosti tužbenog zahteva. a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu činjenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla. Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. istog zakona. samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. ali njeno ne postojanje ne znači da ne postoji ugovor (činjenično pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zaštite (pravno pitanje). Zakona o parničnom postupku. kada je tužilac obavešten o nedostatku. pa je prvostepeni sud s obzirom da je tužilac na ročištu za glavnu raspravu predložio da se sasluša tužiočev radnik na sporne okolnosti. da je tužilac postavio plakate tuženog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa. Predloženi dokaz se ceni pojedinačno i u sklopu na način određen član 8. pa to ne može biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz saslušanja svedoka radi razjašnjenja sporne činjenice. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Ovo iz razloga što među strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu. Saglasno navedenom sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice.182 - . ali je ne mora ni biti. pa sud ne može odbiti da izvede dokaz koji je stranka predložila za utvrđivanje sporne činjenice ako bi se izvođenjem dokaza ta činjenica mogla utvrditi. Imajući navedeno u vidu.875. samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne može da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloženih dokaza ili za odbijanje tužbenog zahteva. našavši da je isti nepotreban s obzirom da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica.

godine) 279. ni pri dopunskom veštačenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuženikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tužiocu prouzrokovana šteta. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 220. Činjenica da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne može se utvrditi. Stoga nije sporno da je tuženi bio u docnji sa izvršenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tužilac avansno platio tuženom. i 223.2006. dok je preostalu količinu isporučio po pravnosnažnoj izvršnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvršenja. tražeći naknadu štete prouzrokovane tuženikovom docnjom. sagledavajući da se radi o nenovčanoj obavezi dužnika.3. i koja je visina navedene štete. Iako je tužbeni zahtev prvenstveno formiran kao obračunata zatezna kamata za period tuženikove docnje. Kako u toku postupka tužilac ni pri veštačenju. na tužiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine štete. U sporu o zahtevu za naknadu štete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze.243. to ne proizlazi.PARNIČNI POSTUPAK nog suda da saslušanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih činjenica. godine) ISPRAVE (Član 238 . to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tužbenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno čl.2007. tužilac je promenio osnov svog potraživanja. ZPP) 280. ali ne i da su vozila tuženog koristila sporni parking prostor. 1823/06 od 24. nije sporno da su parnične stranke bile u međusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tužilac uplatio tuženom avansnu cenu naručenog cementa. ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda V Pž. . Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. Takođe nije sporno da je tuženi dobrovoljno isporučio samo deo dugovanog cementa. Istovremeno se ukazuje da pre odlučivanja po slobodnoj oceni u smislu član 223. 5190/06 od 15.183 - . jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. Iz obrazloženja: Odlučujući o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud našao da tužbeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja. Prema stanju u spisima. Zakona o parničnom postupku našao da tužilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za štetu po označenom osnovu. Zakona o parničnom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloživa dokazna sredstva. kao i uzročno posledične veze zadocnjenja tuženog u izvršenju obaveze i nastale štete. Po zahtevu za naknadu štete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tužiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako što će dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je za tužioca nastupila šteta direktno prouzrokovana tuženikovom docnjom. kao i koja je njena visina.05.

2006. godine na graničnom prelazu. godine. već oni sami biraju gde će parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. ali ovde tuženi bi bio u obavezi da plati naknadu za izvršene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima . Na utvrđeno činjenično stanje.član 26. zaključenog sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06.00 dinara. Činjeniea da su se vozila tuženog parkirala na obeleženom prostoru tužioca ne . Carinski pregled pre prelaska graničnog prelaza.000. iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuženog prelazila granični prelaz i da je izvršena kontrola od strane službenika carine prilikom prelaska. 10. 2006. Zakona o obligacionim odnosima. godine. bio u poslovnom odnosu sa tuženim i da mu je usluge čiju naplatu traži zaista i pružio. Zakona o parničnom postupku. bilo da prevozi robu ili je prazno. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. godine do 06.184 - . ujedno ne sporeći činjenicu da su teretna vozila tuženog u periodu od oktobra 2007. a koji nisu potpisani od strane tuženog. Predmetnim ugovorom tužilac je. ne sadrže potpis i pečat tuženog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadržanim u njima odn. o korišćenju usluga parking prostora i o njihovoj ceni. van ovoga i carinska služba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplaćuje i koji je obeležen. 10.00 dinara na ime cene za pružene usluge korišćenja parking prostora na graničnom prelazu za period od oktobra 2007. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini ističući prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodeći da u utuženom periodu nije koristio usluge parking prostora tužioca kao i da mu tužilac nije dostavio sporne račune. kao zakupac. predmetnog ugovora bilo je predviđeno da će se naplata usluga parkiranja vozila vršiti po cenovniku koji je odobren od strane nadležnog organa. U situaciji kada je sporno njegovo korišćenje. ako zakonom nije drugačije određeno . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da priloženim dokazima tužilac nije dokazao da je. godine pa do marta 2008. tužilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora. postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu. 2008. 10.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno činjenično stanje: tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 564. Članom 7. putnička vozila i kamione. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju. stav 3. stav 2. ali ne i da su vozila tuženog koristila parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. Prilikom ulaza na terminal na graničnom prelazu svako teretno vozilo. teret dokazivanja te relevantne činjenice je na tužiocu. Osim toga.član 223. Terminal je vlasništvo Republike Srbije u čije ime istim upravlja Republička direkcija za imovinu. a koji je u funkciji postojećih objekata ili obavljanja delatnosti nadležnih službi na graničnom prelazu. a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tužilac zaključio sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. imao pravo da vrši naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge. godine. a na graničnom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tužiocu. godine do marta 2008. godine prelazila granični prelaz. carinska služba vrši i na parkingu koji je dat u zakup tužiocu i na ostalom delu parkinga. shodno članu 26. U prilog osnovanosti svog potraživanja tužilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuženog preko graničnog prelaza i račune kojima je zadužen tuženi za plaćanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000. Priloženi računi koji. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavljao račune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. dobija evidencionu karticu. godine do marta 2008. uzeo u zakup parking prostor za autobuse. kao jednostrani akti.

Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice koje ima vrednost za pravne odnose.05. godine) 282. ugovor). ali i iz priloženih pismenih dokaza na koje se tužilac u žalbi poziva. ako ne koristi njegov parking prostor. Zakona o parničnom postupku. kao i dopisa Uprave Carina ne može se zaključiti da postoji obaveza tuženog da se parkira na obeleženom parking prostoru koji je u zakupu tužioca. proveravanjem. nije pružio dokaze da je tuženi prilikom prelaska graničnog prelaza koristio parking prostor koji je tužilac uzeo u zakup od Republičke direkcije za imovinu. godine. to ne proizlazi.185 - . Prost prepis je obična tekstualna reprodukcija originala.01. Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on može biti prost ili overen. jer iz iskaza saslušanih svedoka tuženog. Ako se ospori istinitost isprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvršio uvid u spise istrage. godine) 281. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. drugostepeni sud primećuje da u odgovoru na žalbu tužilac navodi da je u tom postupku i veštačeno. Nije dovoljno samo saslušati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inače vodi krivični postupak zbog falsifikovanja isprave. veštačenjem). Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1 . razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave. a navodi tužioca da je tuženi u svakoj drugoj situaciji. bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pružio.2011. Pž. poravnanja iz 1996. nepropisno parkiran. podnosilac mora da dokaže njenu istinitost upoređivanjem. Iz dopisa Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutrašnjih poslova. Iz obrazloženja: Prema tome da li isprava potiče od izdavaoca ili ne. Izvornik potiče od izdavaoca. bilo je potrebno pažljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne. a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu. s tim što izvorna isprava može biti sačinjena u jednom primerku (unikat) ili u više (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. 5686/10 od 12. shodno odredbi člana 223.ako nije izmenjena njena sadržina. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. i člana 300. to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuženog iznosa odbio.PARNIČNI POSTUPAK može se utvrditi. Kako tužilac. S tim u vezi. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrđivanju istinitosti isprave. što i potvrđuje organ . Zbog značaja pomenutog poravnanja iz 1996. proveravanjem ili veštačenjem. što je od velikog značaja za ocenu dokazne snage isprave. Iz obrazloženja: Ako se ospori istinitost isprave. 5227/05 od 23.2006. godine.ako potiče od izdavaoca i 2 . Nepropisno parkiranje sankcioniše se na način propisan drugim propisima i tuženi snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku.

. Ako je potpis istinit. 5227/05 od 23. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Ako se pojavi sumnja u istinitost. Autentična isprava ima dokaznu snagu. Ako se pojavi sumnja u istinitost. isprava je lažna. Isprava može da bude korišćena u celosti i u izvodu. kakvu predstavlja činjenica da se originali nalaze u posedu organa strane države koji sprovode postupak likvidacije. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave. Izvod je skraćeni prepis jednog dela jedne isprave. a sada jedinog tuženog.. Međutim. veštačenjem). proveravanjem. 5227/05 od 23. Međutim. te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike . završetak isprave i datumi i potpis izdavaoca. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. s tim što nedostatak isprave u originalu. smatra se da je isprava autentična. početak teksta. ako potiče od izdavaoca i 2. Ako je potpis na ispravi neistinit. a u tom slučaju ima mesta i primeni pravila iz člana 232. a . Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. 64 po kojoj zajmoprimac Y.PARNIČNI POSTUPAK koji je ovlašćen za overu. zasniva na činjenici da je tuženi preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni.186 - . London. smatra se da je istinita i sadržina. Autentična isprava ima dokaznu snagu.01.L.01. Izvod isprave treba da sadrži: naziv isprave. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. može se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lažno sačinjena. Iz obrazloženja: Tužilac tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog. smatra se da je isprava autentična. smatra se da je istinita i sadržina. tužilac uz tužbu dostavi kao dokaze isprave u prepisu.originale u uobičajenom sudskom roku. stav 3. sud proverava autentičnost isprave. pre nego što se tužiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti. delo isprave. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. sud proverava autentičnost isprave. smatra se da je isprava autentična. isprava je lažna.2006.2006.. Ako je potpis istinit. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem.ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. godine) 284. Iz obrazloženja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao suštinsko. ako nije izmenjena njena sadržina. godine) 283. proveravanjem. ne znači odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Isprava je istinita (autentična) ako su ispunjena dva uslova: 1. ako potiče od izdavaoca i 2. veštačenjem).L.. Izvod može da bude i overen i neoveren. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca .. Zakona o parničnom postupku o pribavljanju isprave po službenoj dužnosti od organa strane države. ako nije izmenjena njena sadržina.. Ako se ospori istinitost isprave. Ako radi utvrđivanja činjenica na kojima zasniva tužbeni zahtev. Ako je potpis na ispravi neistinit. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tužbeni zahtev kao nedokazan. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Ako se ospori istinitost isprave.

Kod takvog stanja stvari. Tačno je da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo da na ispravama stoji nečitak potpis i pečat. po potrebi uz korišćenje odgovarajućih pomagala za uveličavanje. stav 3. težnji za odugovlačenjem spora. a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tužioca obavljala delatnost na K. Ako ipak jeste. Kako je u konkretnom slučaju tuženi ovakav zahtev stavio. naložiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu. . predviđeno je da će sud. pa postupiti na isti način.. pa ni postupajućem sudu. na iznos od 4. tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika države na čijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedište.742. i reguliše postupanje suda u vezi sa tim. zloupotrebi procesnih ovlašćenja. navedenog zakona.. odnosno tužioca ili da se nalaze kod trećeg lica. da iste nisu snabdevene potpisom i pečatom tuženog u svojstvu avaliste. predloga i navoda može podneti ispravu i u originalu i u prepisu.187 - . što bi značilo da je ovaj dokaz cenio. ali ne predviđa da izostanak dostave originala sprečava sud da oceni vrednost dokaza. isprave koje se prilažu podnose se u izvorniku ili prepisu iz čega sledi da je tužilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. u fotokopijama. prvostepeni sud je očigledno pošao od pogrešne pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca. U svakom slučaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti. Da bi se prednje moglo sa sigurnošću tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sačinjene tuženi koristio pečat identičnog grafičkog rešenja kao onaj koji je otisnut na punomoćju dostavljenom u toku postupka (što je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuženog). onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije važećeg pečata.680.. Međutim.18 USD sa kamatom od 22. isprave u prepisu. onda je metod upoređivanja. u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobičajenim rokovima zbog stava i postupanja državnih organa. juna 2000. a da su podnosiocu dostupne. Očigledno ova pretpostavka nije tačna. a eventualno i uz pomoć stručnjaka za utvrđivanje verodostojnosti isprava. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva. u svojstvu avaliste po istoj. te na osnovu ovlašćenja od 14. odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K. Stavom 3 istog člana. stav 1. već objektivnim okolnostima zbog kojih on sam očigledno ne može izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne može učiniti u uobičajenim rokovima. Zakon dozvoljava mogućnost da protivna strana zatraži dostavu originala već dostavljene isprave u prepisu. U toku prvostepenog postupka tužilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlašćenje. iako uvažavajući staranje prvostepenog suda o potrebi suđenja koje je ekonomično i sa što manje troškova i koje se odvija u razumnom roku. iz čega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnični sud ceni u smislu člana 8. na zahtev protivne strane. Prema članu 102. Prema stanovištu ovog suda preuranjen je zaključak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica čiji je pečat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi. Iz odredbe člana 102. kao i da će joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadržinom. odnosno falsifikata. oktobra 2004. godine. da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku stečaja. a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz člana 232. i to organa druge države. odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadležni organi druge države. jer ni ovom sudu.PARNIČNI POSTUPAK koji je izdao promisori notu. Zato tužilac u žalbi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru. Ako nije. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski značiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tužiocu. ne može se primenom pravila o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbiti kao nedokazan. godine. Zakona o parničnom postupku.. na zahtev protivne strane. Kada objektivno za stranku postoji nemogućnost da dokaze dostavi u originalu. bio pogodno sredstvo da se ove činjenice pouzdano utvrde. a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije pečat tuženog. prema stanovištu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvažiti.

ne navodi štampanim slovima ili na drugi pogodan način. poznato je da je uobičajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega. br. već podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka tuženi je osporio istinitost (autentičnost) poravnanja potraživanja po ugovoru broj 1/92. nije podobna da služi kao dokaz važne činjenice u parničnom postupku. imajući pri tom u vidu da priznanje duga može učiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izričito ovlašćeno pismenim ovlašćenjem zastupnika pravnog lica da izvrši priznanje duga. čija je istinitost (autentičnost) osporena.188 - . te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. aneksa br. već sud samo može ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tuženi priznao tužiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine. 12434/05 od 27. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.06. br. Nakon donošenja označene drugostepene odluke Pž. pa se potom opet smanjuju do veličine početnih slova. u sredini reči dostižu maksimum. oktobra 2004. ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivični postupak. prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. godine lažna isprava – falsifikovana isprava.2005.2006. ne može biti dokaz o pravnoj prirodi međusobno poslovnog odnosa stranaka. jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera.12. Knjižno zaduženje koje je dao tuženi i kojim po određenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tužiocu.PARNIČNI POSTUPAK običnim posmatranjem može uočiti da je raspored slova na centralnom delu karakterističan i na pečatu otisnutom na kopijama isprava i punomoćju tuženog. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoročnoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. bez obzira što istinitost te isprave potvrđuju njeni potpisnici. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1. avgusta 1996. Tužilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja.) 285. godine) 286. Pž. Što se tiče potpisa. prema stanovištu ovoga suda. Zbog toga prvostepeni sud nije izvršio uvid u originalnu ispravu. Neoverena fotokopija privatne isprave. Izveštaj o knjiženju jedne od parničnih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera. . veštačenjem). te da se identitet potpisnika i njegovo ovlašćenje može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima. a koja se sastoji od više slova neparnog broja. pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne može utvrditi pravna priroda njihovog međusobnog poslovnog odnosa. ime i prezime potpisnika. prva slova povećavaju. predložio uvid u spise krivičnog postupka. te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tačnost unetih podataka) ne može utvrditi pravna priroda međusobnog poslovnog odnosa stranaka. 168/06 od 28. 4139/04 od 8. proveravanjem. godine. godine. avgusta 1996. avgusta 1996. tako da se kod reči koja se nalazi u centralnom delu pečata. Iz obrazloženja: Izveštaj o knjiženju tuženog je.

podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanje. avgusta 1996. jer ako se ospori istinitost isprave. proveravanjem. čija je istinitost (autentičnost) osporena. Međutim. koje je sud kao svedoke saslušao u dokaznom postupku. proveravanjem. Pomenuto poravnanje je privatna isprava. Nije moguće ignorisati činjenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave – poravnanja.2006. Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni. Prvostepeni sud je posebno našao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okonča krivični postupak. ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraživanja istaknutog od strane tuženog već i na planu sadržine prava i obaveza stranaka. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ne može figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parničnom postupku. protiv kojih se vodi istražni postupak. bez obzira što njenu istinitost potvrđuju potpisnici te privatne isprave. a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. Prvostepeni sud nalazi da i pored toga što je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja.PARNIČNI POSTUPAK avgusta 1996. Ta isprava inače ima suštinski značaj u ovom predmetu. godine i ne dokaže autentičnost i verodostojnost te privatne isprave. godine. podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (upoređivanjem. ali ne mora suočiti. avgusta 1996. veštačenjem). prvostepeni sud može naći da nema potrebe da se postupak prekida do okončanja istražnog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. Istinitost privatne isprave utvrđuje se priznanjem protivnika podnosioca. Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave. Takođe je rečno da tuženi može da pokrene sudski postupak u kome će tražiti utvrđenje neistinitosti bilo koje isprave. da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja. da je istražni postupak u toku. 5227/05 od 23. a potom za pitanje dokazne snage te isprave. godine.) SVEDOCI (Član 244 -258. ako se ospori istinitost isprave. smatra se da je isprava autentična. pa i predmetnog poravnanja. Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može. avgusta 1996. da postoji krivična prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja. godine.01. kao privatne isprave ona jeste istinita (autentična). Tuženi je osporio istinitost pomenutog poravnanja. Međutim. jer od sadržine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuđuje tužiocu iznos bliže označen u stavu I izreke pobijane presude. te je dakle sam rešavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentičnost) označene isprave. poravnanja od 1. ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentičnost) pomenute isprave – poravnanja od 1. tada da bi se bitne činjenice na pouzdan način utvrdile. mora se poći od sadržine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parničnih stranaka i uspostavljena pravna veza. ZPP) 287. U predmetnom slučaju o tome se ne radi. . ali to nije nužno. veštačenjem). Dalje. jer se to pitanje može raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari. godine. Prvostepeni sud je saslušao potpisnike tog poravnanja. po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave.189 - .

ali to ne znači da je u toj fazi postupka nemoguće izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku o privremenoj meri.2011. kojim će .01. Prema iznetom. Da li sud može u situaciji kada veštak koji je određen za veštačenje u određenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog. pisano izrađeni nalaz i mišljenje veštaka mogao je biti dovoljan za donošenje odluke o određivanju privremene mere. može se sprovesti izvođenje dokaza veštačenjem. saglasno članu 260. ZPP) 288. Kako u konkretnoj situaciji sud.01. Zakona o parničnom postupku. Naime. Otuda nisu tačni navodi tužioca da bi se time privremena mera obesmislila. Zakona o izvršnom postupku. saglasno članu 259. nije ocenio da je potrebno da se izvrši suočenje navedenih lica.190 - . i 2. To ne znači da se time prejudicira odluka o tužbenom zahtevu. Uostalom. 13385/05 od 24.) VEŠTACI (Član 259 . sud bi imao obavezu da zatraži izjašnjenje veštaka i odgovor na iznete primedbe. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. st. predviđeno je da se u predlogu za obezbeđenje moraju navesti (pored potraživanja čije se obezbeđenje traži i zakonskih razloga za to obezbeđenje) i činjenice i dokazi iz kojih se utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje učinjeno verovatnim. pa i u fazi odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere. stav 3. bolesti i sl) doneti van ročišta novo rešenje. a što je u domenu njegovih ovlašćenja. Postupak suda po predlogu za određivanje privremene mere je hitan. obavesti sud da iz određenih razloga nije u mogućnosti da izvrši veštačenje (zbog prezauzetosti. 1.2006.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 245. odredi više veštaka ili da odredi usaglašavanje protivrečnih nalaza ili da obnovi veštačenje. broj 125/2004) svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". jer u daljem toku postupka stranke su imale mogućnost da stavljaju primedbe na taj nalaz. 14767/10 od 10. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.275. Iz obrazloženja: I u početnoj fazi. suočenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio činjenično stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. Tužilac ovaj predlog u vezi sa određivanjem privremene mere nije stavio u tužbi. godine) 289. pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zaključuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. imajući u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka. pa eventualno i da. Pž. to se neosnovano u žalbi navodi da je sud to morao da učini.

tačka 12. broj 125/2004) sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . imajući u vidu odredbe člana 256. i 20. Zakona o parničnom postupku. usvajajući tužbeni zahtev. a saglasno članu 256. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Saglasno članu 249.2006. Da li je neophodno u dokaznom postupku saslušati sudskog veštaka. Prema članu 257. 7567/05 od 9. a ne sud rešenjem o određivanju veštačenja.PARNIČNI POSTUPAK imenovati drugo lice za veštaka. kojeg je samoinicijativno angažovala jedna od parničnih stranaka.191 - . pa je na osnovu člana 376. treba prethodno da pruži strankama mogućnost da se izjasne o ličnosti veštaka. na koji se stranke mogu izjasniti pismeno.01. Zakona o parničnom postupku. iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz veštačenjem nije izveden. a veštak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Presuda ne može biti zasnovana na "nalazu i mišljenju sudskog veštaka". istog zakona sud određuje veštačenje rešenjem koje ima sadržinu predviđenu ovim članom. a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno saslušati i kada stranka stavi primedbu. koje prema pečatu stavljenom na ovaj obračun. godine) 291. Zakona o parničnom postupku? Sud može u ovakvoj situaciji van ročišta doneti novo rešenje.B. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". a stranka ne stavi nove primedbe na izjašnjenje veštaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se saslušava veštak. stav 2. Iz odredaba Zakona o parničnom postupku proizlazi . već je tužilac uz podnesak dostavio kao prilog obračun koji je na njegov zahtev izvršilo lice. Zakona o parničnom postupku ista morala biti ukinuta. kojim će imenovati drugo lice za veštaka.2005. a sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu. koji je dao pismeni nalaz i mišljenje.06. i eventualno iznesu predloge. ali ga treba pozvati na ročište u smislu člana 256. godine) 290. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. zasniva svoju odluku na mišljenju sudskog veštaka S. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Tek tada se veštačenje može smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno članu 8. Zakona o parničnom postupku na koju se žalbom tuženog osnovano ukazuje. Zakona o parničnom postupku. dostavlja sudu pre rasprave. a bez zakazivanja ročišta. stav 1. ali imajući u vidu ovlašćenje stranaka da predlože lice za veštaka u smislu odredaba člana 250. odnosno strankama se mora omogućiti da neposredno od veštaka na raspravi traže razjašnjenja na iznete primedbe. Zakona o parničnom postupku veštak svoj pisani nalaz i mišljenje koji mora biti obrazloženo. ima svojstvo stalnog sudskog veštaka. pa isto ne predstavlja dokaz u parničnom postupku. stav 2.

06. istog. koje je veštak dao povodom dostavljenih primedaba. Zakona o parničnom postupku. potrebno stručno znanje kojim sam sud ne raspolaže – član 249. S obzirom nato.član 251. a sud može odrediti da ga vrše i dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno. uz stručno mišljenje u skladu sa definisanim zadatkom veštačenja. istog člana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka ako oceni da složenost veštačenja to zahteva . stav 2. Zakona o parničnom postupku. u žalbi se osnovano ističe da je navedeni nalaz veštak sačinio na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdilo treće lice podvodnim snimanjem samog bunara. o tome odlučuje sud koji može na osnovu stava 4. godine) 292. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice.član 250.192 - . sud veštaku određuje da ih dopuni odn. i 20. ispravi nalaz i mišljenje. dužan je da utvrdi veštak određen rešenjem. Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje dostavlja obrazloženo sudu pre rasprave. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i mišljenju učinjene relativno bitne povreda iz člana 361. I prema oceni ovoga suda. Sve sporne činjenice. obavljeni posao ima nedostatke koji ga čine potpuno neupotrebljivim. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. Zakona o parničnom postupku. te da na takvom nalazu i mišljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj. stav 3. a što je takođe suprotno i ponudi i pravilima struke. stav 1. nedolazak veštaka na ročište za glavnu raspravu ne povlači automatski za sobom posledicu da se ovo ročište neće moći održati. Zakona o parničnom postupku. i to u postupku veštačenja. i 4. sproveo veštačenje i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika . Veštačenje vrši jedan veštak. Sa druge strane.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. kao i ovlašćenje kažnjavanja veštaka koji je neopravdano izostao sa ročišta za glavnu raspravu. a potom da prezentira svoje stručno mišljenje o . već se one moraju utvrditi u postupku veštačenja i opisati u nalazu.dubine bunara i filtera koji se postavljaju. Imajući u vidu citirane odredbe. radi kojih je veštačenje određeno. Zakona o parničnom postupku. utvrđujući navedene sporne činjenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze. u vezi sa članom 249. U opisanoj situaciji nije neophodno ni saslušanje sudskog veštaka koji je prisutan na ročištu za glavnu raspravu. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivrečni sami sebi i utvrđenim okolnostima. one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. Veštak ili komisija veštaka određeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrđenje spornih relevantnih činjenica iz zapisnika drugih lica. Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je. uz određivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje član 258.2005. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja. Međutim.PARNIČNI POSTUPAK obaveza suda da veštaka uredno pozove na ročište za glavnu raspravu. što tužiocu daje pravo na raskid ugovora. rasprava se može održati i ako uredno pozvani veštak nije pristupio. veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi . izvođenje dokaza veštačenjem sud određuje kada ne poseduje potrebno stručno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke činjenice koje su među strankama sporne. Zakona o parničnom postupku. a koje sud ocenjuje relevantnim za donošenje odluke o osnovanosti zahteva. U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjašnjenje.član 257. a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu .

stručan i sveobuhvatan. i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja može biti od uticaja na pravilnost odluke. Zakona o parničnom postupku. pa i Agencije. shodno iznetom.PARNIČNI POSTUPAK njima.nisu osnovani. Ovo zbog toga što je. nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima. 7005/2010(2) od 22. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi (kojima se ističe da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog veštaka da utvrdi sporne i relevantne činjenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tužbenog zahteva. 2489/10 od 08.2010. nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije veštaka.izvrši njihovo usaglašavanje (jer je prema odredbama člana 259. ceneći nalaz kao stručan i sveobuhvatan. te da je time u suštini narušeno načelo neposrednog izvođenja navedenog dokaza odn. na koji se žalbom ukazuje. a radi koga je veštačenje i određeno. sud je . u celosti prihvatio. godine) 293. prema stanju u spisima.07. svoju odluku u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovao na činjenicama utvrđenim u navedenom nalazu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku.posle sačinjenog nalaza veštaka . a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. a činjenica da se u određenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica. godine) . stav 2. Koristeći svoja ovlašćenja iz navedene odredbe. neposrednog utvrđenja činjenica od strane veštaka. ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan. odredi obnavljanje veštačenja sa istim ili drugim veštacima). Komisija veštaka dala svoj celoviti nalaz.07. Kako je po izjašnjenju veštaka na primedbe date od strane tužioca komisija veštaka u pismenom izjašnjenju ostala pri datom nalazu i mišljenju (jer joj nisu pruženi dokazi za navode tužioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno. nisu osnovani ni žalbeni navodi da sud. jasan. nije od uticaja.193 - . Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglašavanjem navedenog nalaza sa nalazom veštaka. Pž. koja nisu bila određena za veštake u ovom predmetu. Prema stanju u spisima. čiji je nalaz i mišljenje. u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio veštak. već je bio dužan da . ne mora se usaglašavati prvobitni nalaz sa novoizrađenim kad je novi nalaz. Takođe. a to je direktna posledica tumačenja činjenica utvrđenih podvodnim snimanjem od strane trećih lica. sud ovlašćen da. po mišljenju suda.2010. Naime. na osnovu člana 376. pa sud odluči da preko drugih obnovi veštačenje. Ovo može biti od uticaja na donošenje pravilne odluke. Zbog toga je.s obzirom na protivrečnost navedenog nalaza sa nalazom veštaka . u konkretnoj situaciji tuženi osnovano navodi da su veštaci svoj nalaz i mišljenje zasnovali na činjenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila treća lica. Ovaj propust. pobijana presuda ukinuta u ožalbenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.obnovio veštačenje određujući kao nove veštake Komisiju veštaka. Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti saslušanjem veštaka. samim unošenjem podataka u nalaz i mišljenje stručne komisije veštaka oni postaju deo njegovog stručnog nalaza i mišljenja za koje je on odgovoran. jer je upravo na stručnom mišljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagrađenog bunara) zasnovana sudska odluka. Pž. jer on u sebi sadrži prepisku nalaza Agencije koji su sačinili ljudi zaposleni kod tuženog – protivtužioca) . (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.

jer tuženi . Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom. tuženom nije omogućio da bude prisutan na ovom ročištu i da bude saslušan kao parnična stranka. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga.PARNIČNI POSTUPAK SASLUŠANJE STRANAKA (Član 276 . Porodičnog zakona. Iz obrazloženja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom. Gž. u navedenoj situaciji.2009. ZPP) 294. i 25.11. ranije važećeg Zakona) u vezi člana 202.283. tačka 7. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. i 7.lica lišenog slobode podnošenjem zahteva za njegovo dovođenje Upravi za izvršenje krivične sankcije.godine provostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem tužilje kao parnične stranke. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće. Ovo zato što se tuženi u vreme održavanja navedenog ročišta nalazio na izdržavanju zatvorske kazne. tačka 7. čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. Međutim. tražeći da mu pozive sud prosleđuje preko nadležnih organa i da se izvrši sprovod iz zatvorske ustanove. Naime. a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tuženi nalazio na izdržavanju kazne da ga dovede na zakazano ročiše.11. i 14. Da li se u smislu člana 263. stav 3. Zakona o parničnom postupku (član 361.04. prema oceni Apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tuženi uredno pozvan tj. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena. uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. Činjenica da je tuženi potpisao poziv za saslušanje parničnih stranaka. a pobijana presuda ukinuta. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.09. Radi izvođenja dokaza saslušanjem stranke. stav 3. nije bilo dovoljno da sud sasluša tužilju kao parničnu stranku u odsustvu tuženog. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. stav 2.2010. stav 2. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. o čemu je obavestio sud i tražio da bude priveden.194 - . Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke pred drugim sudijom. godine) 295. tuženi je u toku postupka za razvod braka otišao na izdržavanje višegodišnje kazne zatvora.bez naredbe suda da bude priveden na ročište . smatrajući da je tuženi uredno pozvan pozivom za saslušanje stranaka. ako je ta stranka više puta uredno pozivana radi saslušanja. godine) . stav 2. a nije pristupala na ročište za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom.2 817/10 od 17.nije mogao da se odazove pozivu.2006. o čemu je podneskom obavestio sud. Na ročištu održanom 03. sud je dužan da obezbedi prisustvo stranke .

dao je procesnu mogućnost sudu da o tužbenom zahtevu odluči primenom pravila o teretu dokazivanja. Žalbeni navodi tužioca ne utiču na pravilnost donete odluke. ne može se smatrati da su ispunjeni uslovi iz člana 263. S druge strane. osim na osnovu ocene izvedenih dokaza. i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tužioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj način što će veštak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni.09. a što nije bio ni dužan da zna. iz iskaza nadzornog organa. stav 3. Pž. ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tužilac nije pružio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvođenju dopunskih radova između parničnih stranaka. ali je ovlašćen da. 1667/10 od 20. ali je sud na osnovu ovog člana ovlašćen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i činjenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude saslušan na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. Kada je stranka koja je ranije saslušana pred drugim sudijom. ceni i činjenicu izostanka zastupnika pravnog lica. u prisustvu stranaka i nadzornog organa.PARNIČNI POSTUPAK 296. stav 3. a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. Prvostepeni sud je zaključio da izvođenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrđenjem bitne činjenice postojanja saglasnosti tuženog za izvođenje ovih radova. a to je u ovom slučaju postojanje ugovornog odnosa između parničnih stranaka povodom dopunskih radova. Da li se u smislu člana 263. Zakona o parničnom postupku u dokaznom postupku može pročitati zapisnik sa iskazom već saslušane parnične stranke (pred drugim sudijom). uredno pozvana na ročište za glavnu raspravu radi saslušanja i nije na isto pristupila. jer bi se na taj način potvrdila samo već utvrđena činjenica da je tužilac dopunske radove izveo. godine) 297. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Shodno članu 267. koji je saslušan u svojstvu svedoka. ako ta stranka iako je više puta uredno pozivana radi saslušanja.2010. nije pristupila na ročište za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da će se zapisnik sa iskazom stranke pročitati ako njeno ponovno saslušanje nije moguće i "iz drugih razloga". imajući u vidu da je obavljao stručne poslove kontrole izvođenja radova u skladu sa pravilima struke. Zakona o parničnom postupku. sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. Sud nema ovlašćenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja. proizlazi da nema neposredno saznanje o činjenici po čijem nalogu je tužilac radove izveo. koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke na okolnosti postojanja bitne činjenice za odlučivanje. gde je trebalo da bude saslušan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora između parničnih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima). Zakona o parničnom postupku da se taj dokaz izvede čitanjem zapisnika sa njenim ranije datim is.195 - . Iz obrazloženja: Činjenica da zakonski zastupnik tužioca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu. te da i da na osnovu toga odluči o spornoj stvari.

objekat postoji. što se u svakom trenutku može učiniti. Zakona o parničnom postupku. a posebno izvedenim veštačenjem. kojim je tražio da se provede dokaz veštačenjem kojim će se utvrditi koje radove protivnik predlagača ugovorio. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Izreka prvostepenog rešenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagača 33 "N. 363/08 po tužbi ovde protivnika predlagača i po protivtužbi predlagača. ne može predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. stav 1. koji su već obavili veštačenje. 72 od 30. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK kazom. Sve to je u međuvremenu urađeno u parničnom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove. Kako u ovom konkretnom slučaju već teče parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P.. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da će se izvršiti obezbeđenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. ZPP) 298.2005.5. 1 do 3. protivu protivnika predlagača SGZR vlasnika R. godine.. iz L. dali je izvedeno više ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku. Žalbeni navodi kojima se izražava nezadovoljstvo tokom i načinom . stav 1. godine) ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEĐENJE DOKAZA (Član 284. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeđenja dokaza jer je našao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. Radovi na objektu M. jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeđenje dokaza. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. br. prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje primenom člana 269. Prema stanju u spisima.. a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe člana 267. stav 1." Predlagač žalbom pobija navedeno rešenje iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". i 20.196 - ..odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. broj 125/2004). stav 1. Ovo stoga što je navedenom odredbom propisano da će se zapisnik sa iskazom te stranke pročitati kada stranka umre ili kada njeno saslušanje nije moguće iz drugih razloga. U situaciji opisanoj u pitanju saslušanje stranke je moguće.. a koje je izveo po ugovoru br. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke.. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.2005. tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz veštačenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova.. tač. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Zakona o parničnom postupku.06.288.S." iz L.. i već je izvedeno veštačenje i to preko veštaka ekonomske struke i veštaka građevinske struke. Viši trgovinski sud je zaključio da je žalba neosnovana. škola su izvedeni. Zakona o parničnom postupku. pa nezadovoljstvo tokom i načinom vođenja parničnog postupka.

2009. godine) PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE – OPŠTE ODREDBE (Član 289 . 125/04) u članu 265. Zakona o parničnom postupku. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe doneti odluku kojom će takav predlog i usvojiti. koji su već obavili veštačenje. Zakona o parničnom postupku. br. ipak predviđa mogućnost odstupanja od principa obostranog saslušanja. dok Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". i drugostepeni sud u žalbenom postupku u skladu sa načelom o dvostepenoj oceni dokaza. Iz iznetih razloga. stav 1. ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz člana 265.PARNIČNI POSTUPAK vođenja parničnog postupka u predmetu P. ovlašćen da van ročišta za glavnu raspravu donese rešenje o privremenim merama obezbeđenja. ukoliko ista bude nepovoljna za predlagača. pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja. tačka 2. već se obezbeđenje dokaza vrši samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. br. To znači da je žalba neosnovana a pobijano rešenje pravilno. i 7. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. stav 1. Zakona o parničnom postupku.2006. br.9.11. 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava. a po donošenju presude. Da li parnični sud u fazi pripremanja glavne rasprave. a na osnovu člana 387. 363/08. sud može s pozivom na odredbu člana 313. a u pogledu čijeg rada postoji nezadovoljstvo parnične stranke. 892/2009 od 4. Zakona o parničnom postupku. mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. ZPP) 299.197 - . koje će prvo da ceni prvostepeni sud. i potvrđeno rešenje prvostepenog suda.09. Ni to što prvostepeni sud nije odlučio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. stav 1. dakle van ročišta. Pvž. godine) . dakle van ročišta može odrediti privremenu meru obezbeđenja. odbijena je kao neosnovana žalba predlagača. Zakona o izvršnom postupku. stav 1. i 25. a posebno izvedenim veštačenjem. 363/08 ne daje pravo žaliocu da predloži obezbeđenje dokaza. imajući u vidu da i Zakon o parničnom postupku takvo ovlašćenje izričito ne propisuje. sud može doneti rešenje o obezbeđenju. Postupak obezbeđenja dokaza ne služi za zamenu veštaka. 3) radi sprečavanja nasilja? Sud je shodno odredbi člana 313. zbog odlaganja. ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeđenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se o predlogu izjasni. propisujući da u postupku obezbeđenja. i 14. nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeđenje dokaza iz člana 269. stav 1. Svoje nezadovoljstvo nalazom veštaka predlagač će moći da pravno uobliči kroz primedbe na nalaz veštaka.291. Parnični sud će u fazi pripremanja glavne rasprave. Ako iz dokaza priloženih uz tužbu proizlazi da je predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja osnovan.

u članu 151. Naime. prvenstveno zbog nejasnoće člana 96. ZPP) 300. imajući u vidu citirane propise. godine) 301. Isto tako. kao u konkretnom slučaju. 125/04). Tužbom je tužilac tražio da mu se na ime naknade pričinjene štete isplati naznačeni iznos. došlo je u sudskoj praksi do neujednačenog postupanja trgovinskih . Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Iz obrazloženja: Tužba tužioca podneta protiv tuženika . u čl. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 84/04) je prekluzivan.2010. Pod odgovornošću se ne podrazumeva samo krivična. To dalje znači. Gž. stav 1. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Ustava predviđeno je da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje prilikom donošenja sudske odluke. sud može pristupiti meritornom odlučivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zaštitu. godine. Otuda i pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Rok za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja iz člana 96. on ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. 157/10 od 18. Zakona o sudijama predviđeno je da ne postoji odgovornost sudije za štetu u vršenju funkcije.03. zbog čega se tako zasnovana tužba ima odbaciti. prvostepeni sud je pravilno postupio. pa isti nije odgovoran za mišljenje u vršenju sudijske dužnosti. Iz obrazloženja: U primeni Zakona o stečajnom postupku koji je počeo da se primenjuje 2. odbačena je rešenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena. Ako ona nedostaje. u članu 5. kada je odbacio tužbu tužioca koja je podneta protiv sudije opštinskog suda. tužbu stečajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu. Po oceni Apelacionog suda. Uz to. Ustava Republike Srbije predviđeno je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. već i građanskopravna odgovornost. Prema stavu pravne teorije procesnog prava. 35.sudije opštinskog suda.2. Međutim. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu.198 - . a za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. a pri tome je propisima jasno definisana zaštita stranke u vidu odgovornosti države kao pasivno legitimisane sa pravom regresa države protiv sudije.2005. i 151. tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE (Član 292 -295. tako da će parnični sud na osnovu člana 279. tužbu se mora rešenjem odbaciti. pri čemu je utuživost uslov za meritorno odlučivanje i ima značaj procesne pretpostavke. da pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. tužba radi naknade štete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. Osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.

Zakona o stečajnom postupku i one se odnose na odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o stečajnom postupku. U slučaju iz stava 1. drugog stečajni dužnik. stečajni sudija. ovog člana. odnosno arbitražno veće. Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. kojim predsedava stečajni sudija. 41/02. Član 96. odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. Zakona o stečajnom postupku eventualna odgovornost za štetu prouzrokovanu propuštanjem ovog roka." Član 118. a predsednik veća je stečajni sudija. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan iznose sledeće argumente: Posledice propuštanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. stav 1. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" br. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o stečajnom postupku nije regulisao posledice propuštanja roka iz člana 96. odnosno arbitražno veće. člana 96. Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija. a prekluzivnost rokova u kojima se može pokrenuti određena parnica radi zaštite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumačenjem već po izričitom zakonskom tekstu. stav 1. izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice. Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak. odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku. zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva. u skladu sa stavom 1. u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe. da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Ako poverilac iz stava 1.199 - . Zakona o stečajnom postupku. ovog člana. Zbog toga se kao nužna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu člana 28. stav 1. ovog člana. Zakona o stečajnom postupku jeste prekluzivan. zavisno od visine spora. Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća. kao i dokaze u vezi sa zahtevom.PARNIČNI POSTUPAK sudova i do razmimoilaženja pravnih stanovišta između sudija Višeg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Ovaj rok je instruktivan i njegovim propuštanjem ne može doći do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemogućavanja stečajnog poverioca . stav 1. u pisarnici dokaz da je podneo tužbu. a prema drugom stanovištu ovaj rok nije prekluzivan. Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta. izdiferencirala su se dva oprečna stanovišta. iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno. odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz člana 96. ovog člana obavesti stečajno veće. 27/03. Iz ove odredbe izvodi se zaključak da je jedina sankcija podnošenja tužbe nakon isteka roka iz člana 96. predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću. Prema jednom. Poverilac osporenog potraživanja može. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar. upućuje se na parnicu. odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice. koju može da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zaključka iz člana 94. Zakona o stečajnom postupku nosi naziv "Osporena potraživanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi. Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika. umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. 63/01. 103/03 i 29/04) zauzme načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. zavisno od visine spora. Zakona o stečajnom postupku u celini glasi: "Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. ovog zakona. Predlog iz stava 5. rok iz člana 96.

Pošto je osnovni cilj stečajnog postupka namirenje stečajnih poverilaca. odnosno da poverilac može podneti tužbu za ostvarenje svojih prava tj. ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta. st. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. Zakona o stečajnom postupku. mogućnost arbitražnog rešavanja spora odnosno utvrđivanja postojanja osporenog potraživanja ukazuje na činjenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tužbe po članu 96. stav 1. U svakom slučaju ne radi se o instruktivnom roku. ukazuje da rok za podnošenje tužbe nije prekluzivan. ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu. stav 1. a najkasnije do dana kada stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi. Drugo. članom 5. Ukoliko stečajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraživanju na njegov zahtev i po izjavi odluči u arbitražnom postupku pred arbitrom pojedincem .200 - . stav 1. stav 1. Zakona o stečajnom postupku predviđeno je da se predlozi. stav 1. budući da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe stečajnog postupka. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o stečajnom postupku treba ciljno tumačiti. Zakona o stečajnom postupku predviđena je shodna primena Zakona o parničnom postupku u stečajnom postupku. Četvrto. Smatram da je rok iz člana 96.PARNIČNI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja. to bi u slučaju da poverilac predlaže arbitražno rešavanje. Ovo stanovište se brani sledećim argumentima. stav 3. Zakona o stečajnom postupku. Čak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku. stav 1. Kako je rok za predlaganje arbitražnog rešenja i rok za podnošenje tužbe osam dana. Zakon o parničnom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. utvrđivanje potraživanja i po proteku navedenog roka. Zakonski rokovi su rokovi određeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja može preduzeti ili pre čijeg proteka se neka radnja ne može preduzeti. Međutim. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku. poveriocu kome je osporeno potraživanje i koji je upućen na parnicu ne može se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnošenjem tužbe parničnom sudu. koja odredba kaže da se na ispitnom ročištu ispituje i potraživanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja. Zakonski rokovi su po pravilu neproduživi i prekluzivni i njihovo propuštanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje propuštene procesne radnje. stav 1. tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu. stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište. Zakona o stečajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduživ i prekluzivan po samoj definiciji. Zakona o stečajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrđivanja osporenog potraživanja prekluzivan. 1. izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti. Prvo. Činjenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tužbu. kako se zalažu pobornici ovog drugog shvatanja. Zakona o stečajnom postupku nije prekluzivan. i 2. Zakona o stečajnom postupku spominju odredbe člana 118. već u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnošenje tužbe. osim ako ovim zakonom drukčije nije predviđeno. pa bi u slučaju da stečajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitražni postupak on bio onemogućen da podnese tužbu parničnom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraživanje. bez obzira kada je tužbu podneo. pogotovu ako se povuče procesna analogija sa odredbom člana 95. odredbu člana 96. I kao peto. kao predlagač načelnog pravnog stava smatram da se ne može prihvatiti pravno stanovište da rok iz člana 96. Svakako da u prilog stečajnim poveriocima ide tumačenje da rok iz člana 96. odredbom člana 29. a da se zakonski i sudski rokovi odnose isključivo na stranke u postupku. Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor. što znači da se i sudski rokovi ne mogu produžavati. onda sve nejasne odredbe zakona treba tumačiti u korist stečajnih poverilaca. Ovim stečajnim zakonom nije propisano da se par. Kao treći argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz člana 96. Rok iz člana 96. Zakon o parničnom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu.stečajnim sudijom ili arbitražnim većem.

u članu 96. Zakona o stečajnom postupku. od dana prijema zaključka iz člana 94. osim ako su do tog vremena pravnosnažno utvrđena. To ukazuje da je rok za podnošenje tužbe radi utvrđivanja (osporavanja) potraživanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan. jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraživanje koje je taj poverilac osporio priznato. Zakona o stečajnom postupku kojima se kaže da se mogu ispitati prijave potraživanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnošenje. u vezi sa članom 5. a ne i po isteku tog roka. stav 1. i za stečajne poverioce važi pravilo procesne discipline i poštovanja sudskih i zakonskih rokova. ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK nica može pokrenuti i nakon isteka roka iz člana 96. ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka. samo jezičko tumačenje odredbe člana 96. ne znači da je time omogućio i stečajnim poveriocima koji su upućeni na parnicu. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja onda on to može učiniti jedino u roku od osam dana. Zakon o stečajnom postupku ne kaže da će stečajno veće uzeti u obzir prilikom glavne deobe tužbe za utvrđivanje osporenih potraživanja koje su podnete nakon zakonom predviđenog roka i time ne isključuje prekluzivnost ovog roka. ovog Zakona. koji se odnosi isključivo na prijave potraživanja. Peto. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. Time što je zakon dopustio stečajnim poveriocima da svoje prijave potraživanja podnose i nakon zakonom predviđenog roka. stav 1. Zakona o stečajnom postupku može se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tužbu za utvrđivanje osporenog potraživanja. stav 3. poveriocu je ostavljeno da bira da li će pokrenuti ili neće pokrenuti parnicu. to je parnični sud dužan da primeni ovu odredbu člana 279. ne može se povući pravna analogija pozivom na odredbe člana 95. njihova potraživanja. tačka 2. stečaju i likvidaciji u kojem je bilo predviđeno da ako poverioci pokrenu parnicu. odbaciti neblagovremeno podnete tužbe. oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni. da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zaključka o osporenom potraživanju. stav 1. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tužbu. pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka. svakako nikada neće dobiti ono što je stečajno veće rezervisalo za njega. odredbom člana 279. Ovo stoga što će parnični sud svakako u smislu člana 279. stav 2. i da podignutu tužbu neblagovremeno odbaci. Zakona o stečajnom postupku propisan rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje osporenog potraživanja. Zakona o parničnom postupku koja je imperativne prirode. stav 4. stav 1. a tužba mu bude odbačena kao neblagovremena. stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase. jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog kršenja pomenutog načela. Treće. Šesto. Naime. Zakona o stečajnom postupku. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. Pošto je osnovno načelo stečajnog postupka ravnopravnost poverilaca. Zakona o prinudnom poravnanju.201 - . Zakona o stečajnom postupku. Pošto je posebnim propisom iz člana 96. a ne i na podnete tužbe. tačka 2. Rok iz člana 118. sadašnji tekst Zakona o stečajnom postupku ne sadrži odredbe koje je sadržao član 127. Međutim. Radi se o izuzetku po članu 29. Zakona o stečajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. Četvrto. Zakona o parničnom postupku. Tačno je da je cilj stečajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje stečajnih poverilaca. Zakona o stečajnom postupku izričito je propisano da je rok od osam dana za podnošenje tužbe poverioca koji ospore potraživanja drugih poverioca prekluzivan. stav 1. stav 1. jer je parnica pravnosnažno okončana nepovoljno za njega. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno. tačka 2. Ukoliko stečajni upravnik odbije zahtev stečajnog poverioca da stečajni sudija kao arbitar ili arbitražno veće odluči o osporenom potraživanju rok od osam dana za podnošenje tužbe radi utvrđivanja osporenog potraživanja počinje da teče od isteka roka za žalbu protiv rešenja stečajnog . Sedmo. odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraživanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce čija su potraživanja osporena).

Ovakvim tumačenjem početka roka za podnošenje tužbe u slučaju neispunjenja uslova za arbitražno rešavanje spora. 103. odnosno ne uskraćuje mu se pravo na sudsku zaštitu. smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tužba uredna. u toku glavne rasprave. Iz toga sledi da sva pitanja. ovog zakona . U žalbi tužioca se osnovano ističe da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku . Zakona o parničnom postupku. mogu da budu predmet ocene u konačnoj odluci. i 187. Da li tuženi može i posle odgovora na tužbu da sa uspehom ističe procesne prigovore. sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. Zakona o parničnom postupku. 78 i. Zakona o parničnom postupku? . 279. Zbog toga je isključena mogućnost da naknadno. odnosno od dana prijema potvrđujućeg rešenja Višeg trgovinskog suda kojim se odbija žalba stečajnog poverioca i potvrđuje prvostepeno rešenje stečajnog veća o neispunjenju uslova za arbitražno rešavanje spora. ZPP) 303. . nema uslova za odbačaj tužbe primenom čl. nije zaključio da je tužba neuredna. 103. sve s obzirom na odredbu člana 284. a ako ih istakne da li odlučiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odlučiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora.11. godine) 302. stav 1. stav 1. a potom donosi rešenje kojim se tužba odbacuje kao neuredna.300.član 279.tako da nije postojao osnov za donošenje rešenja kojom se tužba odbacuje kao neuredna. i 279. ponovo preispituje urednost tužbe. tako da se dostavljanjem tužbe na odgovor. tačka 7. 103.PARNIČNI POSTUPAK veća o neispunjavanju uslova za arbitražno rešavanje spora. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 15. Nakon što je tužba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava. ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz člana 96. koja se navode kao sporna u obrazloženju ožalbenog rešenja.2005.2010. a potom i zakazivanjem ročišta za glavnu raspravu.202 - . nalaže tužiocu da se tužba uredi.i to čl . Po prethodnom ispitivanju tužbe. 29/10 od 24. Iz obrazloženja: Tužba se osporenim rešenjem odbacuje kao neuredna na osnovu čl. 100.03.103. Zakona o stečajnom postupku i ne oštećuje se stečajni poverilac. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. jer nije doneto rešenje kojim se odbacuje tužba. godine) ODGOVOR NA TUŽBU (Član 296 . Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud. u vezi čl. i čl. Gž. u postupku prethodnog ispitivanja tužbe. stav 1.

a koje u vidu procesnih prigovora može istaći i tuženi.2009. Međutim. stav 5. Zakona o parničnom postupku. stav 1. Zakona o parničnom postupku. tačka 7. zakazao raspravu za 04. U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu člana 361. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . o većini smetnji za vođenje postupka i presuđenje. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parničnom postupku. sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti i to tokom čitavog postupka (član 16.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. jer je dobio nepotpisan poziv. godine) PRIPREMNO ROČIŠTE I ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU (Član 301 .05. Zakona o parničnom postupku. godine u 13.00 časova.PARNIČNI POSTUPAK Iako je članom 284. Pošto je punomoćnik tuženog. tačan broj predmeta i sve ostale po. Zakona o parničnom postupku. a kakva će biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. godine. godine zastao sa postupkom do donošenja odluke o tom zahtevu. istog Zakona. 2. godine. na osnovu člana 369. čl. Ova okolnost je tačna. stav 3. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je rešenjem drugostepenog suda od 25.05. 4. i 20.2009. čiji je rok za izjavljivanje ograničen odredbom člana 20.2009. Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomoćnika stranke ne predstavlja povredu raspravnog načela ukoliko isti sadrži pečat suda. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadležnosti. godine. 3. Ako tuženi u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tužbu. stav 2. i 346. u međuvremenu. stav 1. tačka 9. član 17. stav 2. Na tu raspravu punomoćnik tuženog bio je uredno pozvan. radi odlučivanja o žalbi tuženog. Iz obrazloženja: U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. a ne iz odredbe člana 284.2005. Podneskom od istog datuma punomoćnik tuženog obavestio je sud da neće pristupiti na tu raspravu. Osim toga. tačan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke.2009. da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29. na koju revident ukazuje.2009. pa je tražio da se rasprava odloži za neki drugi termin. on navedene prigovore može isticati i u daljem toku postupka. Zakona o parničnom postupku propisano da je tuženi dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore. Zakona o parničnom postupku). stav 1.06.203 - . a najpre iz odredbe člana 298. stav 2. stav 2. tražio izuzeće članova veća i predsednika nadležnog okružnog suda. stav 1. Zakona o parničnom postupku.06. Drugostepeni sud je Rešenjem od 08. stav 1. i člana 300. sud iste ne može odbaciti samo na osnovu odredbe člana 284. ZPP) 304. Sud će moći da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor čije ograničenje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona.06. Zakona o parničnom postupku. stav 1. i 10. poziv sadrži pečat drugostepenog suda.10. na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.309. tač. stav 2. 324. a ni bitna povreda iz član 361. drugostepeni sud je rešenjem od 04. Zakona o parničnom postupku.

Žalba protiv rešenja kojim sud odbija izvođenje određenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloženja: Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi . u smislu člana 92. da li nastupaju pravne posledice propuštanja – fikcija povlačenja tužbe po čl. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog načela.09. i 14. a uredno su pozvane tužba će se smatrati povučenom (član 296. Mogućnost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz člana 92. Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti . kako je to bilo predviđeno odredbom člana 98.05. Zakona o parničnom postupku). stav 2. ni u prvostepenom postupku nije učinjena navedena bitna povreda. a nije pristupio održaće se u odsustvu uredno pozvanog tužioca. Novi Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da sud privremeno dozvoli da radnju izvrši lice koje nije podnelo punomoćje. stav 1. i 25. Ako je poziv za pripremno ročište ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tužiocu onda će nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tužioca.204 - . godine) 306. stav 2. Zakona o parničnom postupku. stav 1. stav 1. Zakona o parničnom postupku). Rev. stav 1. jer Zakon o parničnom postupku takvu mogućnost ne predviđa. godine) 305. Protiv rešenja iz stava 2.2006. Zakona o parničnom postupku predviđena je obaveza punomoćnika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Članom 92. i članu 475 st. 289. i 2. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. Nedolazak uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ima za posledicu povlačenje tužbe izuzev. kako je drugostepeni sud i ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje. 2736/2010 od 19. ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289. Zakona o parničnom postupku). Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu a ne priloži punomoćje. po tužbi podnetoj još 1997.11. stav 2. i 7. tim pre što se u ovom slučaju radi o starom predmetu. Inače. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku? Ukoliko na pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoćje stranke sud mu neće dozvoliti zastupanje.član 293.2010. 1. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomoćnik tužioca nije podneo punomoćje.član 293. Zakona o parničnom postupku odnosi se na lice koje ima punomoćje u kome nije navedeno da li je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određenih radnji. tj. stav 1. na koju se posredno u reviziji ukazuje. Zakona o parničnom postupku. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Glavna rasprava na koju je tužilac uredno pozvan.PARNIČNI POSTUPAK trebne podatke. Nema ni bitne povrede u vezi člana 382. 296. jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje više rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. a ne odnosi se na lice koje punomoćje uopšte nema. a ako obe stranke nisu pristupile. ovog člana nije . U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tužioca sa bilo kog ročišta za glavnu raspravu ima za posledicu povlačenje tužbe (član 475. ranijeg Zakona o parničnom postupku. Za te rasprave punomoćnik tuženog mogao je angažovati zamenu.

sud odlučuje koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. U konkretnom slučaju.PARNIČNI POSTUPAK dozvoljena posebna žalba . Dakle. ovlašćen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donošenje odluke. žalbeni navodi tužioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tužilac . bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. a formalno prisustvo tuženog. a postupak obustavljenim. Zakona o parničnom postupku. bez izražene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tužilačke strane. u smislu odredaba člana 260. 103/2010 od 19. već je neophodno da svoj izostanak. Gž.01. a za sprečavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da će sa ročišta izostati. i 251. Iz obrazloženja: Pretpostavka o povlačenju tužbe postoji ako uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište a svoj izostanak nisu opravdale . Zakona o parničnom postupku . U tom smislu. u vezi čl. niti ima obavezu da ročište odloži.205 - . Zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta sud nije vezan. Zakona o parničnom postupku.320. protiv rešenja suda kojim je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane imenovanog veštaka.član 296. ne obavezuje sud da sprovede postupak – shodno članu 311. stav 3.takođe nije dozvoljena žalba. protiv kog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. a formalno prisustvo tuženog.član 293. ZPP) 307. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Utoliko nije povređeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. U žalbi se neosnovano ističe da sud ima obavezu da poziva tužioca kao stranku u postupku.2010. Zakona o parničnom postupku (član 296. Gž. godine) 308. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. o kome unapred obaveštavaju sud. Iz obrazloženja: Prema prvostepenom rešenju. rešenje kojim je odbijen predlog za veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje predstavlja rešenje o upravljanju parnicom.03. Na drugoj strani. Sud nije vezan zahtevom punomoćnika tužioca za odlaganje zakazanog ročišta. 250. godine) TOK GLAVNE RASPRAVE (Član 310 . ne obavezuje sud da sprovede postupak. Imajući u vidu navedene odredbe. 45/10 od 18. tužba se smatra povučenom. niti ima obavezu da ročište odloži.2010.tužba se smatra povučenom. i opravdaju određenim razlozima. Ranije važećeg Zakona). stav 2. s obzirom da je on zastupan putem punomoćnika koji je advokat. Izostanak sa ročišta proizvodi zakonsku posledicu .

Zakona o parničnom postupku.2005. godine) 309.06. Naime. stav 2. Ovo iz razloga što postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. stav 2. a ne i za ocenu zakonitosti rešenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju. i 20. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . da paušalno navedu da je punomoćnik stranke sprečen da prisustvuje ročištu bez navođenja razloga zbog kojih je sprečen. Procesna pretpostavka za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se tužba smatra povučenom u smislu odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku. pa i opravdanosti tih razloga. Zakona o parničnom postupku.2010. ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. a svakako je dužan da u rešenju.05. obrazloži na koji način je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parničnih stranaka.206 - .06. stav 2. koje će doneti na osnovu odredbe člana 296. koje sud ceni u svakom slučaju u zavisnosti od okolnosti toga slučaja. odnosno na osnovu kojih okolnosti je zaključio da je izostanak neopravdan. stav 2. tačka 2. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. Kakvu će odluku doneti drugostepeni sud ako je tužilac uz izjavljenu žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje. godine) 311.neosnovani su. stav 2. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe člana 296. odnosno da raspravnim rešenjem na ročištu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje ročišta. Zakona o parničnom postupku. Šta se smatra opravdanim izostankom sa ročišta. nije dovoljno da stranke obaveste sud da će izostati tj. a da pri tom nije tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Drugostepeni sud će odbiti žalbu na rešenje da se tužba smatra povučenom i kada stranka uz žalbu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa ročišta.2005. i 20. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zakona o parničnom postupku potrebno je da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa ročišta. u momentu donošenja rešenja. godine) 310.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.PARNIČNI POSTUPAK obavestio sud da je punomoćnik sprečen da prisustvuje ročištu) . jeste neopravdan izosta. odlučivši kao u izreci a na osnovu člana 387. Pž. Da bi sud mogao primeniti odredbu člana 296. Zakona o parničnom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave će sud smatrati neopravdanim izostankom je faktičko pitanje. 3249/2010 od 27.

A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. opravdanost izostanka će se ceniti prilikom odlučivanja o eventualnom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. tj. Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa ročišta. ranijeg Zakona o parničnom postupku. da li je izostanak opravdan ili ne. decembra 2004. stav 2. u konkretnom slučaju. Ako je tužilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne može da pristupi na zakazano ročište zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati. godine. Po mišljenju drugostepenog suda. Ali. Dakle. Međutim. raniji zakon se nije upuštao u pitanje razloga izostanka sa ročišta. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa ročišta i našao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. kao i odredbe člana 463. bez obzira na razloge propuštanja. već je fikcija povlačenja tužbe nastupala u svakom slučaju – kao posledica izostanka. U članu 296.09. što je u konkretnom slučaju izostalo. Dakle. Pobijano rešenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe člana 296. Zakona o izvršnom postupku.2005. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe. br. 14558/04 od 22. Prvostepeni sud dodaje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda od 27. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. uslov za to jeste blagovremeno podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Pž. Prema tome.PARNIČNI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnične stranke sa ročišta za glavnu raspravu. Međutim. prvostepeni sud mora da . da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih. istog zakona. godine) 312. stav 2. Naime. dakle pre održavanja ročišta. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe. pri čemu je sud dužan da prilikom donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe oceni da li je tužiočev izostanak bio opravdan ili ne. Odluka o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. jula 2005. da tužilac i tuženi nisu blagovremeno pre održavanja ročišta podneskom naveli razloge izostanka sa ročišta i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. Jedino bi se u takvom slučaju izostanak smatrao opravdanim. reč je o institutu sličnom fikciji povlačenja tužbe iz člana 499. stav 1. prvostepeni sud je pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloženju prvostepenog rešenja da se odluči kao u izreci. Zakona o parničnom postupku. Sami razlozi za izostanak bili su od značaja samo ako je podnet predlog za povraćaj u pređašnje stanje. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. u vezi sa članom 54. da li je izostanak opravdan ili ne. 10559/05 od 3.207 - . stav 1. juna 2005. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. novi Zakon o parničnom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. godine. novi zakon za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. godine odlučeno je da se tužba smatra povučenom. pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. stranka bi morala blagovremeno. opravdanost izostanka. a po oceni drugostepenog suda. stav 2. ukinuto u celosti. predlog za vraćanje u pređašnje stanje tužioca je odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda od 19. koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. tužba se smatra povučenom.

Žalbu tužioca na rešenje od 19. godine. stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. novembra 2005. godine. punomoćnik tuženog je rešenje od 5. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tužilac podneskom od 31. a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tužioca. godine) 313. Iz obrazloženja: Viši trgovinski sud nalazi da je pobijano rešenje kojim je odbačen kao neblagovremen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. jula 2005. jula 2005. istog zakona ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. stav 2. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je doneo pobijanu odluku. Zakona o parničnom postupku pobijanim rešenjem konstatovao da se tužba smatra povučenom. septembra 2005. 5588/05 od 26. člana 159. prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvršiti dajući razloge zbog kojih iznete razloge tužioca ne smatra opravdanim. godine (o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje) primio je 8. Zakona o parničnom postupku i isto se shodno članu 387.08. Zahtev za naknadu troškova tuženik može staviti u roku od osam dana po prijemu rešenja kojim je konstatovano presumirano povlačenje tužbe. Članom 296. novembra 2005. tačka 12. Pž. prvostepeno rešenje samo sadrži ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan. da bi se mogle primeniti posledice predviđene u članu 296. a što se sve utvrđuje iz povratnica u spisima predmeta. tužba se smatra povučenom. stav 2.2005. da bi se mogla primeniti posledica predviđena u članu 296.208 - . imajući u vidu da je tuženom istekao i rok iz stava 7. novembra 2005. Zakona o parničnom postupku. tačka 3. stav 1. godine. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. pa je stoga sud nalazeći da su stranke po oceni suda neopravdano izostale. 10159/05 po žalbama tužioca na prvostepena rešenja. obavestio sud da zbog drugih zakazanih ročišta kojima mora prisustvovati ne može da pristupi. Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. dajući u obrazloženju rešenja kojim konstatuje da se tužba smatra povučenom razloge zbog kojih razloge tužioca ne smatra opravdanim. Stoga rešenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tužba povučena ceneći da izneti razlozi nisu opravdani mora sadržati i razloge za takvu ocenu suda. U konkretnom slučaju. stav 2. godine. stav 2. januara 2005. u smislu člana 296. Naime. godine (kojim je konstatovano povlačenje tužbe) primio 7.rok od osam dana po prijemu obaveštenja o povlačenju tužbe. pa je stoga pobijano rešenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. Prema stanju u spisima. Tuženom se stoga ne može prihvatiti opredeljivanje parničnog troška nakon proteka više meseci od . jula 2005. broj 125/2004). stav 2. Punomoćnik tuženika je zahtev za troškove spora podneo tek 28. odnosno da bi se tužba smatrala povučenom. godine.PARNIČNI POSTUPAK izvrši ocenu neopravdanosti izostanka. godine. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. tuženi smatra da nakon presumiranog povlačenja tužbe može da se poziva na blagovremenost zahteva za troškove postavljenog 28. Međutim. marta 2005. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". dostavljeno mu je 3.

pa je sud doneo pobijeno rešenje primenom odredbe iz člana 296. bez obzira na predloge koje su u dotadašnjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odluči o istim predlozima. Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje ročišta blagovremeno predat pošti. stav 2. što znači da bi sud u svakom konkretnom slučaju morao da ceni pre donošenja rešenja o pretpostavljenom povlačenju tužbe da li je izostanak opravdan ili ne. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu. ukoliko stranke neopravdano izostanu sa ročišta na koje su bile uredno pozvane. februara 2005. jula 2005. Samo u takvom slučaju izostanak bi se smatrao opravdanim.2006. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti ročište. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. odnosno pozivom na docnije bolničko lečenje punomoćnika tuženog (u oktobru i novembru mesecu 2005. Stranka mora blagovremeno.02. radnja nije preduzeta. kao i da o postojanju tih razloga priloži odgovarajuće dokaze. jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu člana 296. Novi Zakon o parničnom postupku za nastupanje fikcije povlačenja tužbe traži da je izostanak neopravdan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tužba se smatra povučenom. pa nastupa fikcija povlačenja tužbe kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. godine) 315. godine punomoćnik tužioca i tuženi su uredno i blagovremeno pozvani. godine). godine.209 - . 12886/05 od 1. i to putem podneska od 28. dakle pre održavanja ročišta.2006.01. Dakle. godine). jer sud nije bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. Prema stanju u spisima na ročište za glavnu raspravu na dan 23. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan . Iz obrazloženja: Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je sud morao prethodno da odluči o predlogu tužioca za zastoj postupka radi ujednačavanja prakse. Zakona o parničnom postupku nastupa po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku. novembra 2005. novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlačenju tužbe. ali na to ročište nisu pristupili. Podnošenje predloga za zastoj postupka ne sprečava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa ročišta na koje je uredno pozvana. a dok se ne zauzme pravno stanovište u jednom od njih. stav 2. da sud podneskom obavesti o razlozima sprečenosti. opravdanost izostanka. što bi sprečilo nastupanje fikcije povlačenja tužbe.PARNIČNI POSTUPAK donošenja rešenja o presumiranom povlačenju tužbe (koje je primio 7." (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 451/06 od 24. godine) 314. ocenjivala bi se prilikom odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. sa pozivom na to da mu troškovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici. Iz obrazloženja: U članu 296.

Prema stanju u spisima taj telegram br. U slučaju u kome je on blagovremeno predat. pri čemu predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje. godine nije stigao u sud.210 - . utvrdio je da se tužba tužioca smatra povučenom na osnovu člana 296. godine) 316. jula do 30. Prema tome. krivičnom postupku prema maloletnicima. avgusta 2005. ako je blagovremeno obavestio postupajući sud da neće moći da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korišćenja godišnjeg odmora. čuvanja i vaspitanja dece. februara 2005. zakonskog izdržavanja. Zakona o parničnom postupku. a kako se u konkretnom slučaju radi o predmetu isplate po . radnopravnim. stav 2. meničnim. i u vezi odredbi člana 20. Prema tome. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. Iz obrazloženja: Rešenjem P. polazeći od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno našao da ima mesta da se primeni odredba iz člana 296. u konkretnom slučaju predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije podnet. stav 2. Sada.02. Zakona o parničnom postupku. 1555/05 od 16.. godine neopravdano nisu pristupili tužilac i tuženi i ako su uredno pozvani. Zakona o uređenju sudova i člana 60. 8782 od 22. Zakona o parničnom postupku. godine punomoćnik tužioca i tuženi neopravdano izostali. stečajnim stvarima. Ispitujući pobijano rešenje drugostepeni sud je našao da je ožalbeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 361. Za slučaj da je podnesak blagovremeno predat pošti. Pri tome prvostepeni sud je pošao od stanja u spisima predmeta. Pravilo o održavanju roka kad se vreme predaje i vreme faktičkog prijema podneska ne podudaraju. Međutim. Zakona o parničnom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe člana 296.2006. čekovnim. Prema tome. 139/2005 od 17. jer su sa ročišta za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. jula do 30. Stranka u tom slučaju ima pravo da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje. pravilo o fikciji održanja roka može se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. u stvarima smetanja poseda. zemljišnoknjižnim. stav 2. Kod takvog stanja stvari. Imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. radnja nije preduzeta jer sud nije došao u mogućnost da se sa njom upozna. godine Trgovinski sud u Z. februara 2005. godine poslao telegram sudu br. Telegram je predat Službi "96". prvostepeni sud prilikom donošenja pobijenog rešenja nije ni bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. avgusta 2005. drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odlučio kao u izreci pobijenog rešenja te pravilno primenio odredbu iz člana 296. stav 2. Tužilac ne može sa trpi posledice zbog propuštanja ročišta za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. tačka 7.PARNIČNI POSTUPAK ili ne i našao da je izostanak neopravdan. avgusta. ali je izgubljen ili uništen pre prijema u sud. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima. 8782 u kome je obrazložio razloge svog izostanka. februara 2005.. stav 2. u žalbi tužilac tvrdi da je blagovremeno pre ročišta dana 22. primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogućnosti da se upozna sa njegovom sadržinom. Zakona o parničnom postupku. Sudskog poslovnika uskratio tužitelju pravo da raspravlja pred sudom. po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. stranka ima pravo da traži vraćanje u pređašnje stanje. ali je izgubljen ili uništen.

2006. Zakona o parničnom postupku doneti rešenje kojim se smatra da je tužba povučena. stav 2. zaista nije bilo neodložnog razloga da se glavna rasprava zakaže u vreme sudskog odmora.03. s obzirom na sadržinu rešenja. Ukoliko na dan održavanja ročišta stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak. što očigledno nije smatrao ni prvostepeni sud. kako će postupiti drugostepeni sud ako tužilac tek u žalbi na rešenje o .211 - . stav 2. Ovo posebno imajući u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. Postupajući po tom podnesku prvostepeni sud će oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odlučiti o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. čije je odlaganje punomoćnik tužioca u svakom slučaju blagovremeno tražio. kako bi isti obezbedio zamenu. njegov izostanak sa iste ne može smatrati neopravdanim. novog Zakona o parničnom postupku. jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora. žurba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao očigledno neprimerena. Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa ročišta za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre održavanja ročišta.2006. nakon ročišta. a ako propuste da to učine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan. Iz obrazloženja: Član 296. da bi sud na ročištu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. To znači da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da neće pristupiti na zakazano ročište i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka. tužilac je osnovano mogao da smatra da će njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen. kad sud uobičajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi. a rasprava zakazana rešenjem 2. Zakona o parničnom postupku. pa se stoga. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda XX Pž. morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim rešenjem da reaguje i obavesti punomoćnika da odbija predlog za odlaganje rasprave. stav 2. Ako je prvostepeni sud doneo rešenje da se tužba smatra povučenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa ročišta za glavnu raspravu u smislu člana 296. marta 2005. 11989/2005 od 20. stav 2. avgust 2005. doneće rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296. godine) 318. godine. i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz člana 296.PARNIČNI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaćenja po tužbi podnetoj jula 2003. tim pre što je punomoćnik tužioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za očekivati da pored sudija i advokati organizuju provođenje svog godišnjeg odmora. Zakona o parničnom postupku propisuje: "Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac. juna 2005. godine. 10651/05 od 1. a stranke su uredno pozvane. Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajući sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave. godine za 17. koji će sud ceniti na ročištu i odlučiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka. može biti samo razlog za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje.03. godine. prvostepeni sud će utvrditi da izostanak nije opravdan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tužba se smatra povučenom". godine) 317.

obrazloži na koji način je zaključio da je izostanak neopravdan. jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka. i 14.2006. i 25. stav 2. i 7. da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlačenja tužbe iz člana 296. Kako će parnični sud na dan održavanja ročišta ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne.212 - . . Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje.2006. ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloženi. dužan da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog organa stratateljstva i da ga pročita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi. Ako na dan održavanja ročišta uz predlog za odlaganje ročišta nisu priloženi dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga. novog Zakona o parničnom postupku u kome je propisano da "ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac.PARNIČNI POSTUPAK povlačenju tužbe navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 7. te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost rešenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. stav 2. da odluči o eventualnom predlogu za odlaganje (može i rešenjem na ročištu) i dužan je da u rešenju koje će doneti na osnovu člana 296 stav 2.11. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom u smislu člana 296 stav 1. Sud je. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. godine) 319.11. Zakona o parničnom postupku. tužba se smatra povučenom"? Odredba člana 296. Zakona o parničnom postupku. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. i 14. Postojanje opravdanih razloga može imati značaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraćanje u pređašnje stanje. prvostepeni sud će doneti rešenje da se tužba smatra povučenom. u sporovima za poveravanje maloletnog deteta. godine) 320.10. na osnovu člana 296 stav 2. osim ako ti razlozi ne predstavljaju opštepoznate činjenice. drugostepeni sud će žalbu odbiti kao neosnovanu. Zakona o parničnom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donošenja rešenja. navede razloge izostanka i priloži odgovarajuće dokaze. a da pri tom nije istovremeno tražio i vraćanje u pređašnje stanje? Kad tužilac tek u žalbi na rešenje da se tužba smatra povučenom. a da pri tom nije predložio vraćanje u pređašnje stanje. Zakona o parničnom postupku. stav 2. i 25.10. koje je doneto na osnovu člana 296. u momentu donošenja rešenja. Prvostepeni sud je potrebno da na ročištu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale. jer se rešenje da se tužba smatra povučenom.

prema stanju u spisima. Osim toga. te potom .213 - .12. stav 2. ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima.2010. a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava. 2.04.2 879/2010 od 08. tuženi ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtužbu. niti je u formi sudskog poravnanja predočen sudu. iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i mišljenje nadležnog Centra i da isti pročita. koji nema procesni značaj i o o čemu se ne donosi posebna odluka. pa sud nije imao obavezu da o istom odluči. Zakona o parničnom postupku (član 305. (Iz presude Privrednog apelacionog suda.2010. na raspravi strankama pročita deo izveštaja koji predstavlja nalaz i mišljenje. dok takvu obavezu nema u slučaju jednostranog predloga.341. godine) SUDSKO PORAVNANJE (Član 336 . da bi sud bio u mogućnosti da potpuno i dovoljno utvrdi činjenično stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da živi i kom roditelju treba da bude povereno. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da sud nije razmatrao tuženikov predlog za preboj međusobnih potraživanja tužioca prema prvotuženom sa potraživanjem koje je prvotuženi preuzeo od trećeg lica. Međutim. Naime. Gž. u slučaju da zaključi da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta. godine) . st. a kome je isto priznato u stečaju.nastavi postupanje.u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi . Zato sud nije ni imao mogućnost uvida u isti a time ni donošenja ma kakve odluke.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko događa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odlučivanja dobiju informaciju o mišljenju i predlogu nadležnog Centra s tim u vezi. jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku. Naprotiv. 1787/2010 od 22. Samo u slučaju saglasnog predloga stranaka da žele zaključenje sudskog poravnanja. Naprotiv. Drugo. koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). o čemu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje moguće bez saglasnosti tužioca. neizostavno mora da izvrši uvid u nalaz i mišljenje nadležnog Centra. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste može dovesti do pravilne i zakonite odluke. tuženi je istakao da želi poravnanje sa preuzetim potraživanjima trećeg lica. Pž. Eventualna terminološka greška stranke (označavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumači drugačije od onoga kako ga je sama stranka imenovala. U konkretnom slučaju sporazum nije postignut. ZPP) 321. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zaključenju rasprave i odlaganju donošenja presude u smislu člana 319. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. ranije važećeg Zakona). samo poravnanje predstavlja međusobni sporazum stranaka.

1. Naime.PARNIČNI POSTUPAK 322. Zakona o preduzećima. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu utužioca. pomoću uzajamnog popuštanja. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja iako ovo oštećenje postoji. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za poništaj navedeno da je poravnanje zaključeno na štetu tužioca. neisplaćenih zarada. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zaključenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzeća i da li je shodno članu 398a.214 - . 398a. za isplatu ili zaključenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu člana 398a. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Odredbama čl. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Iz obrazloženja: Pred opštinskim sudovima u toku je veći broj parnica u kojima je osporena punovažnost poravnanja. st. zaključenih između preduzeća. koji posluju sa većinskim društvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika.2009. istog zakona da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. 1. kojim stranke sporni odnos među sobom. Odredbama čl. pretnje ili prevare jedne od stranaka.12. godine) 323. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. 16. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzećima i Zakona o privatizaciji. putnih troškova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeću. ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a čl. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. Poravnanjima su se preduzeća obavezala na isplatu redovnih. Jedan od pravnih osnova za traženo utvrđenje ništavosti poravnanja je da su poravnanja protivno čl. Zakona o preduzećima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zaključenje spornih poravnanja. 456. 8523/09 od 8. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. poravnanje je posebna vrsta ugovora. 398a. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. Zakona o preduzećima (važećeg na osnovu čl. Kada se novčano potraživanje odnosi na isplatu zarade. 14. a nalazi se u postupku privatizacije. st. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. Ovo stoga. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. putnih troškova i doprinosa PIO. Zakona o privrednim društvima) propisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim . koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Zakona o preduzećima zaključena bez saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom.

(Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 28. te se može pobijati tužbom iz razloga iz kojih se može pobijati valjanost svakog drugog ugovora. 398a. što se poravnanje ne može pobijati samo zbog toga što je zaključeno na štetu tužioca. odnosno određuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojećem pravnom odnosu među njima. istog člana poništava agencija republike članice. putnih troškova i doprinosa PIO. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom. javnom poretku ni pravilima morala (čl. Raspolaganje preduzeća u privatizaciji.215 - . 398a. 3. ZPP). godine) 324. Sudsko poravnanje ima . Odredbama čl.06. 2. uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. st. reorganizaciji ili restrukturiranju. spada u domen redovnog poslovanja preduzeća i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. Radi se o obavezama preduzeća koje proizilaze iz zakona i pojedinačnog kolektivnog ugovora. shodno stavu 2. Zato poravnanje zaključeno na štetu tužioca ne može da predstavlja osnov za traženje poništaja poravnanja.PARNIČNI POSTUPAK kapitalom ne može bez prethodne saglasnosti agencije republike članice nadležne za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili povećanju kapitala. prodaji dela imovine. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod iz žalbe tužioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. poravnanju sa poveriocima. kojim stranke sporni odnos među sobom. Zakona o preduzećima. st. zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke. pomoću uzajamnog popuštanja. poravnanje je posebna vrsta ugovora.2005. st. opterećivanju imovine. a nalazi se u postupku privatizacije. jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zaključen pred sudom. neisplaćenih zarada. Zakona o privatizaciji. Ovo stoga. dugoročnom zakupu. Odluke preduzeća donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema čl. odnosno ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu čl. povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema čl. ali ne i međusobne odnose preduzeća i zaposlenih. preuzimanjem obaveze isplate redovnih. Naime. Ne može se sa uspehom tražiti poništaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu načela jednake vrednosti uzajamnih davanja na štetu tužioca. izvršeno poravnanjem prema svojoj sadržini nije u suprotnosti prinudnim propisima. 25a st. 2. 25a. 1. Zakon o preduzećima reguliše statusna pitanja i poslovanje preduzeća sa trećim licima. putnih troškova i doprinosa PIO. investicionom ulaganju. iako ovo oštećenje postoji. Zakona o preduzećima. Prihvatanje obaveza isplate povećanih zarada u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo. nadležna za poslove privatizacije. jer su stranke svesno učinile određena popuštanja protivnoj stranci. usled čega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzeća koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Isplata redovnih zarada (bez povećanja). već primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. rešavaju na način za koji nalaze da im odgovara. 3.

ako je do zaključenja poravnanja došlo usled prinude.PARNIČNI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnažna sudska presuda i tužbom se može tražiti poništaj poravnanja. a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne može izazvati pravna dejstva.2006. Naime. ne radi se o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje. Pž. Nepostojeća presuda ne može izazvati pravna dejstva i zato se ona ne može pobijati. Nasuprot nepostojeće presude. već samo njegovo pravo i mogućnost. Isto. međutim.nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. ili nije ni donesena. . Pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlašćenja ima samo tuženi i to u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. Iz obrazloženja: Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. pretnje ili prevare jedne od stranaka.06. Isto tako. presuda koja je donesena u bračnoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnažnosti povukao tužbu.345. presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domaću jurisdikciju. već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. ZPP) 325. godine) 326.216 - . 9392/05 od 6.2006. Nepostojeća presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vršenju sudijske funkcije. presuda kojom su izrečene posledice koje nisu predviđene pravilima materijalnog prava. presuda koja je donesena pošto je tužba povučena. prvostepeni sud – između ostalog . u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje obaveze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa. dakle pre nego što započne prinudno izvršenje Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima. ne predstavlja i obavezu. 12202/05 od 9. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne može da izazove pravno dejstvo. Nepostojeća presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude. na šta se u konkretnom slučaju ne ukazuje. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud. presuda koja je donesena iako stranka ne postoji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Zakona o parničnom postupku. godine) OPŠTE ODREDBE O PRESUDI (Član 342 .01. prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud pošto su stranke pred njim zaključile sudsko poravnanje. Presuda je nepostojeća ako nije objavljena ili nije otposlata.

Ako tuženi osporava osnov tužbenog zahteva.2010. ranije važećeg Zakona) propisano je da rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. ranije važećeg) jer je ovde reč o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. Do njezine pravnosnažnosti sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke.PARNIČNI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Međutim. ZPP) 328. Pž. Pž.u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja .351. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvršenja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari. a ne u roku od osam dana od prijema presude. godine) VRSTE PRESUDA (Član 346 . Stranci kojoj je naloženo izvršenje činidbe rok počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude.06. Iz tih razloga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani. a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje odn. postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnažnosti presude. 13567/2010 od 04. 4310/2010 od 16. ovakvi žalbeni navodi nisu osnovani.tužiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlašćenja. mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. ovog Zakona (član 478. Upravo iz navedenih razloga. sud ne kontroliše i ne može uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja. . sam tuženi .ima mogućnost da ispuni obavezu iz tužbenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasništvo tužioca) . ukoliko je zahtev osnovan. Odredbom člana 345.217 - . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. a u pogledu osnova je stvar sazrela za donošenje odluke.03. U konkretnom slučaju pravilno je određen rok od osam dana na osnovu člana 479. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. stav 3. Iz obrazloženja: Neosnovano u žalbi tuženi navodi da obaveza tuženog može. stav 5. Dakle. godine) 327. sud će iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tužbenog zahteva međupresudu. Zakona o parničnom postupku (član 333.2011.

Zakona o parničnom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka.05. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. stav 2. Naprotiv . jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke.2011.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Sud je. te je doneo međupresudu.i u članu 476. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. godine) 329. i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. takva obaveza nije zakonom predviđena. dalje. Zakona o parničnom postupku.218 - . što znači da nije obavezni deo naziva odluke. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. već se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. bez osnova. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer nije izvršio usluge a primio za to. primenom člana 306. Zakona o parničnom postupku. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. Naime. Pž. . iz razloga celishodnosti. Sud nije obavezan da Presudu donetu po članu 476. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima. a delimična presuda o tužbenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu. godine) 330. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Zakona o obligacionim odnosima tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. Neosnovano se u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. 5079/10 od 12. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. 8769/10(2) od 3. Pž. novčane iznose od tužioca. Iz obrazloženja: Nisu osnovani žalbeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. već samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta. pa da proizlazi da je saglasno članu 104. o kome nije ni raspravljano. Odlučujući o žalbi tuženog na navedenu odluku. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva.03.2011. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. stav 1. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. primenom člana 335. i članu 210. Zakona o parničnom postupku se radi o presudi (zbog izostanka).

P. Rev. Tuženi traži da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 28. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtužbe. na ime isplaćene otpremnine (predmet protivtužbenog zahteva). br.I" da kao solidarni dužnik sa Fabrikom obuće "V. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimične presude o tužbenom zahtevu značio prejudiciranje odluke o protivtužbenom zahtevu.09.u smislu člana 406.ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. a u pogledu protivtužbenog zahteva su naveli da će se o njemu odlučiti naknadno. 4457/96 od 15. istog . Naime. ovog Zakona. godine.2004.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U ovoj parnici tužilja traži da se poništi rešenje tuženog od 21.06. U konkretnom slučaju se zahtev tužbe i protivtužbe isključuju. tačka 1. Iz obrazloženja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuženog "T. 12797/05 od 24. Međutim. kada se za to steknu zakonski uslovi. aprila 1997.2002. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2004. u načelu. godine) 331. godine.05. o kome nije ni raspravljano. stav 2. Ukoliko je delimičnom presudom prvotuženi.. onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuženog. mora pri obavezivanju naznačiti njegova solidarnost sa prvotuženim po delimičnoj presudi. stav 1. Pravnosnažnom delimičnom presudom nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu... jer su u koneksnoj vezi tako da se o tužbenom i protivtužbenom zahtevu mora odlučiti istovremeno. Zakona o radu. stav 1.92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. koja predstavlja revizijski razlog iz člana 398. 2 186/10 od 22. kao jedan od solidarnih dužnika. jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu.. zbog odbijanja da zaključi tada ponuđeni ugovor o radu i da se obaveže da tuženom vrati iznos od 171. međutim. tačka 12. Koneksni karakter protivtužbe isključuje mogućnost donošenja delimične presude o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu. tačka 8.06. pa je ovaj sud . nema smetnji da se o tužbenom ili protivtužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom. jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuženog za obaveze sa Fabrikom obuće "V. tužba i protivtužba se smatraju samostalnim tužbama i. Ovo je. godine tužiocu isplati opredeljeni iznos.. Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odlučivanjem nižestepeni sudovi nisu vodili računa o koneksnoj vezi tužbenog i protivtužbenog zahteva." i sprečava sticanje više izvršnih isprava kojima se sam tužilac može višestruko naplatiti po istom iznosu. pravosnažno obavezan na plaćanje..01.841.2006. godine) . stav 1. godine doneto na osnovu člana 101. zbog prestanka potrebe za radom tužilje na poslovima prodavac-kasir i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće radno mesto (predmet tužbenog zahteva). pobijana delimična presuda o tužbenom zahtevu ne može se ispitati. Zakona o parničnom postupku." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N.219 - . moguće samo ako se tužbeni i protivtužbeni zahtev ne isključuju.2010. Pž. pre nego što se rasprave sva sporna pitanja po protivtužbi.

jer tužbama nije postavljen zahtev za donošenje presude. kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele.nemaju značaj bitnih povreda odredaba parničnog postupka. već samo zahtev za donošenje međupresude koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. već samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. Zakona o parničnom postupku. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. da se među tim razlozima ne nalazi nemogućnost postupanja sa tužbom. kao i isplatu otpremnine.05. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. osim toga. Gž. i 330.PARNIČNI POSTUPAK 332. godine) . što proizlazi direktno iz navoda u tužbi. čime je izvršena povreda prava na suđenje i donošenje presude) . činjenice koje se ističu u žalbi (da su razlozi odbacivanja tužbe propisani odredbom člana 302. umesto presude. ista tužba bila takođe nedozvoljena.ne radi se o utvrđenju postojanja odn. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje iz člana 188. stav 1. Prvostepeni sud. i to u slučaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan. Nije dozvoljeno podnošenje tužbe sa zahtevom za donošenje međupresude. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu. s obzirom da se ne radi o utvrđenju postojanja odn. Zakona o parničnom postupku. da traže da obaveže tuženika na isplatu razlike između isplaćenih i odgovarajućih zarada. umesto presude Iz obrazloženja: Tužioci su podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima naznačenim u izreci.220 - . Polazeći od činjenice da su tužioci podneli tužbe s predlogom da sud donese međupresudu. 814/2010 od 09. jer je prvostepeni sud . Osim toga. shodno članu 188. Zakona o parničnom postupku . pravilno zaključuje da. odn. Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na činidbu koja ima za predmet određenu sumu novca ili količinu zamenljivih stvari. U vezi s tim. u obrazloženju se navodi da su tužioci postupili protivno odredbi čl. prvostepeni sud pravilno nalazi da se tužba tužilaca odbacuje kao nedozvoljena. tako da nije ispunjen uslov iz člana 188. kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. koje bi bile osnov za ukidanje osporenog rešenja. ukoliko bi se tužba tužilaca kojom su tražili donošenje međupresude smatrala tužbom za utvrđenje. i ona bi takođe bila nedozvoljena. kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan.2010. i takvom presudom odlučuje se o osnovanosti tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traženjima. s obzirom da su u konkretnom slučaju tužioci mogli da postave zahtev za činidbu. S tim u vezi. kao i pravo na isplatu otpremnine. prvostepeni sud pravilno nalazi da su tužbe nedozvoljene. prvostepeni sud pravilno zaključuje da bi. Zakona o parničnom postupku. da je u konkretnom slučaju tužba odbačena posle odgovora na tužbu i više održanih rasprava.pravilnim tumačenjem zakonskih odredaba zaključio da predlog u tužbi za donošenje međupresude. Iz toga proizlazi da se tužbom ne može postaviti direktan zahtev za donošenje međupresude. odn. 123. Tako nije ispunjen uslov iz člana 188. Naime. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz žalbe tužilaca ne može osporiti pravilnost i zakonitost osporenog rešenja. kojom bi se utvrdilo da tužioci imaju pravo na razliku između isplaćenih i odgovarajućih zarada u periodima označenim u izreci rešenja. može se u parnici doneti međupresuda. što proizlazi direktno iz navoda u tužbi). nije dozvoljen. jer su zarade i otpremnina dospeli. u vezi sa članom 187. Zakona o parničnom postupku.

12. ali da se" … već duži period preduzeće "E. ovakav zaključak se ne može prihvatiti. sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) . sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Naime.o nalazi u blokadi od strane …" svoje poslovne banke. u postupku prethodnog ispitivanja spisa.02. izričitom i nedvosmislenom izjavom volje. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Ne predstavlja priznanje tužbenog zahteva neosporavanje potraživanja od strane tuženog.član 337.11. prvostepeni sud je u ožalbenoj presudi zaključio da ta izjava sadrži priznanje tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju. kojom on izjavljuje da priznaje tužiočev zahtev za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja. Iz obrazloženja: Iz podneska tuženog od navedenog datuma.2009. Priznanje tužbenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tužbenog zahteva i njegovog obima. Iz obrazloženja: Tužilja je podneskom od 07. tuženi je uspeo u sporu jer je odbijen tužbeni zahtev. priznanje tužbenog zahteva predstavlja stvarnu parničnu radnju tuženog." d. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.o.Dakle. a ne i u toku revizijskog postupka. što ponavlja i u žalbi. Iz tih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta. ali i dospelosti potraživanja.2010. Međutim. u kome je on izjavio da ne osporava potraživanje tužilje. Zakona o parničnom postupku : ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev.03. godine) 335. Ako je doneta presuda na osnovu odricanja.2010.PARNIČNI POSTUPAK 333. . jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 336. našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji.2009. godine) 334. i naložiti tužilji da se precizno izjasni u kom delu tužbenog zahteva se odriče (budući da u ovoj fazi postupka nije odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu neisplaćene zarade i plaćene doprinose). u postupku po reviziji tužilja ne može da se odrekne tužbenog zahteva. godine obavestila prvostepeni sud da se odriče tužbenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoćje dato advokatu za zastupanje u postupku. u ovoj parnici tuženi nije priznao tužbeni zahtev. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud.ne samo što nije priznao tužbeni zahtev jasnom. II 1079/2010 od 04. Dakle.221 - . jer tuženi s obzirom na celinu sadržaja naznačenog podneska . pa on nema pravni interes da se žali. predsednik veća prvostepenog suda će obavestiti tužilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tužbenog zahteva moguće samo do zaključenja glavne rasprave. Rev. Neosporavanje potraživanja nije priznanje zahteva. 1 4026/10 od 24. Gž. jer takav karakter nemaju navodi tuženog iz pomenutog podneska od 23. nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi. Zakona o parničnom postupku. Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva. koji glase: da ne osporava potraživanje tužilje. Samo do zaključenja glavne rasprave moguće je odricanje od tužbenog zahteva. godine.

Gž.81 dinara.892. . ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz člana 337. imajući u vidu da se radi o tužbenom zahtevu kojim se traži naknada štete zbog duševnih bolova i naruženosti. tuženi je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tužbe i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tužbu) tj. U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 7. odnosno presuda na osnovu odricanja. sa zateznom kamatom. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev da tuženi plati tužiocu 3. sa zateznom kamatom. U stavu II izreke navedeno rešenje o izvršenju održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. jer osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donošenju pobijane presude. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. kada se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled naruženosti. U tom delu tuženi je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se žali jer je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca.222 - . Pž. stav 2.11.03. Iz obrazloženja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrđene u postupku izviđaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno rešenju nadležnog Okružnog suda od 12. dana 02. na ime glavnog duga.730. nije bilo mesta ni donošenju presude zbog propuštanja. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.08. Kada je u pitanju odluka sadržana u stavu I izreke. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine) 337.06. 10882/10 od 31.746.104. godine). pa je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. broj 125/2004) i navodima žalbe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje.00 dinara. na ime glavnog duga.86 dinara. ne može se doneti presuda zbog propuštanja. kao i za troškove izvršenja od 4.2010.30 dinara. godine 336. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS".2009. u roku od osam dana. pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Takođe.2006. godine dostavio odgovor na tužbu.2009. Zbog potrebe da se obavi medicinsko veštačenje. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. što se ne može utvrditi bez veštačenja zdravstvenog stanja tužilje. Naime. 6745/06 od 23. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi (pa tako i nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja) u situaciji kada je tužilac u tužbi predložio da se na okolnost vidova nematerijalne štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke.

13342/10 od 15. Dakle. Zakona o parničnom postupku. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odlučivanja potrebno odmah zakazati ročište. i 20. Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku.2005. Zakona o parničnom postupku. to znači da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuženog na zakazano ročište sud donese presudu zbog propuštanja. sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja). ako su . Naime. godine) 339. (Iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu.09.2010. ili će o tužbenom zahtevu odlučiti posle izvođenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog propuštanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u članu 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda .ispunjeni i uslovi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja i da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi . primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tužbu na odgovor.09. predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne štete. niti je podneskom osporio tužbeni zahtev – da li će doneti presudu zbog propuštanja.član 338. stav 1. u konkretnom slučaju. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Kako će postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz žalbu na presudu zbog propuštanja podneo punomoćje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust učinjen podnošenjem odgovora na tužbu bez valjanog punomoćja? Drugostepeni sud će odbiti žalbu izjavljenu protiv presude zbog propuštanja iako je stranka podneti odgovor na tužbu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoćja uz žalbu.09.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. iako je uredno pozvan. u navedenoj situaciji sud će sprovesti postupak. U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka. nepravilno primenio odredbu člana 338. odnosno potreba odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere).odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom .PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. što bi značilo da je tužba tuženom morala biti dostavljena.223 - . godine) 338. i 20. Ne može se uzeti da osnovanost tužbenog zahteva. a tuženi nije došao na to ročište. Zakona o parničnom postupku. proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Kako će sud postupiti sud ako je na osnovu ovlašćenja iz člana 283.2005. već je odmah zakazao ročište i naredio da se primerak tužbe dostavi tuženom (posebne okolnosti slučaja. kada su tužioci u tužbi predložili da se na okolnost vidova štete i visine naknade štete odredi veštačenje od strane veštaka ekonomske i medicinske struke. novog Zakona o parničnom postupku. stav 1. donošenjem pobijane presude zbog propuštanja. sa poukom o posledicama propuštanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tužbu. Gž. godine) .

imajući u vidu formulaciju stava 7. stav 3.2005. Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tužbu ne podnese punomoćje. a obaveza stavljanja predloga za donošenje presude zbog propuštanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parničnom postupku koje govore o sadržini tužbe. u smislu člana 92. Zakona o parničnom postupku). ne može odbiti tužbeni zahtev kada iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi . a protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. stavom 1. Da li je za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338. stav 1.) u kojoj situaciji sud rešenjem odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja.09. istog člana? Članom 338.2005. sud neće uzeti u obzir. 4. doneti presudu zbog propuštanja i tužbeni zahtev usvojiti. Presuda zbog propuštanja je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku nije potrebno da je tužilac stavio predlog u tom smislu. godine) 341. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate.224 - . godine) 342. 2.09. i 20. Zakona o parničnom postupku potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom pravcu. člana 338. a među njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tužilac stavi odgovarajući predlog u tom smislu. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. Zakona o parničnom postupku). iz odredbe stava 3. kao i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. dakle i bez prisustva parničnih stranaka.PARNIČNI POSTUPAK 340. i 20. stav 1. Zakona o parničnom postupku odnosi se na situaciju kada tužilac predlaže donošenje presude zbog propuštanja. istog člana kao očigledno proizlazi da sud presudu zbog propuštanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Zakona o parničnom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog propuštanja. pa se takvom presudom. Stoga za donošenje presude zbog propuštanja iz člana 338.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Zakona o parničnom postupku – da li sud u tom slučaju može doneti presudu zbog propuštanja? Odgovor na tužbu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoćje stranke u čije ime je takav podnesak dostavljen. a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. Naime.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. van ročišta. 3. člana 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. već će (ako su za to ispunjeni uslovi iz člana 338. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Dakle. Odredba stava 7. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja) ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku (propisanom u članu 282.

te shodno tome presudom zbog propuštanja ne može da se odbija tužbeni zahtev. a imajući u vidu vrednost predmeta spora. Naime. U konkretnom slučaju sud je presudom zbog propuštanja odbio tužbeni zahtev iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. stav 3. Umesto presude zbog izostanka. vodeći naročito računa o posledicama iz člana 476. koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. broj 125/2004) predviđeni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog propuštanja. nije bilo mesta donošenja presude kojom se odbija tužbeni zahtev van ročišta iz razloga što iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Članom 338. ali po održanom ročištu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predviđenim ovim stavom. Odredbom člana 338. primenjujući izuzetak iz člana 283.presuda zbog propuštanja. ali po održanom pripremnom ročištu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova. septembra 2005.opštem postupku. te je prvostepeni sud van ročišta doneo presudu zbog propuštanja kojom odbija tužbeni zahtev. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. stav 3. novi Zakon u članu 338. Zakona o parničnom postupku. već se donosi presuda iz člana 338. čak i kada je sud. a ako tužba na ročištu nije preinačena. U sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. godine) . Zakona o parničnom postupku.opštem postupku.02. odnosno presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev.2006. već se donosi presuda iz člana 338. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije moguće donošenje presude zbog propuštanja u smislu odredbe člana 338. dakle bez dostavljanja tužbe na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. Zakona o parničnom postupku. 1533/06 od 16. na ovaj način u naš pravni sistem uvedena je nova vrsta presude .PARNIČNI POSTUPAK osnovanost tužbenog zahteva. radi se o sporu male vrednosti. godine. U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati punomoćnika tužioca i tužene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku.02. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tužilac podneo tužbu radi utvrđivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. odredbom člana 338. Zakona o parničnom postupku izričito je navedeno da ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva sud će zakazati pripremno ročište. uopšte ne predviđa mogućnost donošenja presude zbog izostanka u redovnom .225 - . Tuženi nije dostavio odgovor na tužbu. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da je presuda zbog propuštanja presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev. a u korist načela materijalne istine. postoji mogućnost donošenja presude zbog propuštanja ali u redovnom . godine) 343. predviđa sličan institut pod nazivom "presuda zbog propuštanja". uz zadržavanje određenih ograničenja za njeno donošenje iz ranijeg zakona. u kome je naložio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice propuštanja. 13565/05 od 22. Prema tome. Novi Zakon o parničnom postupku. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu. sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. stav 3. odmah zakazao ročište. Sud je dostavio tužbu tuženom na odgovor rešenjem od 12. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvršio bitnu povredu postupka na koju se žalilac poziva. Dakle.

nastati pravne posledice predviđene članom 338. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga.predloga tuženom na odgovor. a ako sud i dostavi takvu tužbu . Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. doneti. nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta.PARNIČNI POSTUPAK 344. a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviđene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen). jer se po podnošenju prigovora na rešenje isto stavlja van snage u delu u kome je određeno izvršenje. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. Presuda zbog propuštanja ne može se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. u parničnom postupku. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.2006. pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviđene posledice propuštanja podnošenja odgovora na tužbu. Zakona o parničnom postupku. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. odnosno odredbama člana 453. Stoga. ovog zakona.226 - . član 458. a time je isključena i mogućnost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. 14154/05 od 22. odnosno ne može se doneti presuda zbog propuštanja. to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. a tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja u smislu člana 338. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. . po kome je doneto rešenje o izvršenju. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . 345. Shodno odredbama člana 457. odnosno ne može se zbog propuštanja tuženog da dostavi odgovor. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. godine). broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu člana 21. stav 1.03. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Kako je članom 458. a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. što dalje znači da se tužba ne dostavlja na odgovor tuženom. na osnovu člana 338. Zakona o parničnom postupku. presuda zbog propuštanja.predlog odnosno platni nalog tuženom na odgovor. Ako je tužilac na ročištu predložio donošenje presude zbog propuštanja. ne mogu u slučaju propuštanja tuženog da postupi po navedenom nalogu. jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu. do 464. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Prema iznetom. a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS”.

stav 1. ni datumi izdavanja i brojevi utuženih računa. i da li se protiv tog rešenja može izjaviti posebna žalba? Kada tuženom nije uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Imajući u vidu navedeno žalba na rešenje kojim se odbija predlog za donošenje presude zbog propuštanja je nedozvoljena pa će se ista shodno članu 365. Prema izričitim odredbama stava 6. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) PISANA IZRADA PRESUDE (Član 354 i 355. Zakona o parničnom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba.09. Zakona o parničnom postupku. februara 2005. Prema citiranim odredbama.član 491.09. s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz člana 338. a to su ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. zato što izreka presude to ne mora da sadrži. sud će doneti rešenje kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. Donošenje presude zbog propuštanja regulisano je članom 338. ZPP) 347. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. jer je to izričito predviđeno odredbama člana 338. već se takva odluka može pobijati samo u žalbi na odluku o glavnoj stvari. jer za donošenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama člana 338. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK tačka 1.227 - . stav 6. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2005.2005. ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. godine) 346. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. člana 338. 8127/05 od 21. godine i koji se shodno prelaznim i završnim odredbama istog zakona . ako činjenice na kojim se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate. Zakona o parničnom postupku odbaciti. 1. Pž. kojim odbija predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja. ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presudu zbog propuštanja) ako su ispunjeni uslovi za donošenje iste koji su izričito zakonom propisani. tačka 1. Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tužioca i tuženog. stav 1. i 20. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu. Zakona o parničnom postupku. tač. stav 3. Zakona o parničnom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. da li sud može doneti rešenje.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. Protiv tog rešenja ne može se izjaviti posebna žalba. do 4. . Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 23.

Zakona o parničnom postupku. pasivno je legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika) i punovažno pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubuduće (dejstvo ex nunc). kao procesnim propisom. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Neosnovano tuženi u žalbi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom člana 113. s obzirom da ne sadrži imena tužioca i tuženog. godine) . i 25. pobijanje pravne radnje dužnika. 111 –117. u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja. koji reguliše čl. Po navedenim karakteristikama. godine) 348. dok su brojevi računa navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno). (Iz presude Višeg trgovinskog suda.12. Zakona o parničnom postupku. tačka 12. Nasuprot iznetim žalbenim navodima. zbog posebne zakonske regulative. s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i članom 188. kao i drugi dokazi) u obrazloženju presude. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a što je u saglasnosti sa članom 284. proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poništi pobijana pravna radnja dužnika.2005. kao i iznosi i datumi dospeća pojedinih iznosa po tim računima. aktivno i pasivno su legitimisane isključivo ugovorne strane i punovažno poništenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zaključenja (dejstvo ex tunc).11. a dokazi (datumi izdavanja i brojevi računa. Dakle. Treba dodati da izreka presude treba da sadrži i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poveriočevog dužnika. te da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Imena tužioca i tuženog navedena su u uvodu te presude.228 - . razlikuje se od poništaja rušljivog pravnog posla pa i ugovora. datume računa i da nije jasno na šta se odnose predmetni računi. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje). 11958/05 od 14. te je sasvim jasno na koga se i na šta se ta presuda odnosi.PARNIČNI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke. izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva. i 14. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. na napred opisani način.10.2006. pa samim tim i ustanovljene različitosti ova dva pravna instituta. i 7. Pž. Posledice poništaja su da je poništen pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome. ukoliko se tužbom traži obavezivanje tuženog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika. u izreci se utvrđuje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili propuštanje zbog koga je za dužnika nastao gubitak određenog prava ili je zasnovana određena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu. Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dužnika (član 280. jasna i sadrži sve što je potrebno. i ako to nije izričito propisano članom 284.

za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. kojom bi se obavezali tuženi da solidarno nadoknade tužitelju i iznos na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. Istim podneskom je predloženo donošenje dopunske presude za slučaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku. pozivajući se na teško materijalno stanje. godine) 350.01. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. ZPP) 349. Gž. (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici.229 - . u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tužitelj zahtevane iznose taksi platio. zbog čega je drugostepeni sud predlog tužitelja odbio kao neosnovan. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. što znači da se propust ima pripisati očiglednoj omašci suda i da sud ni ne zna da je takav propust učinjen. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu u datim iznosima. tada nema osnova za donošenje dopunske presude. kojom će se tuženi obavezati da solidarno nadoknade tužitelju i iznose na ime troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. preinačena je i odluka o troškovima postupka. stav 3. uz koji predlog je priložen izvešaj banke kojom se potvrđuje da tužitelj ostvaruje naznačenu penziju i uverenje kojim se utvrđuje da tužitelj ne poseduje nepokretnosti. Iz obrazloženja: Odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Sud sa. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. Uz to.2010. Zakona o parničnom postupku je da je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je trebalo da odluči. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije rešavao. koje troškove je punomoćnik tužitelja još u toku prvostepenog postupka podnošenjem opredeljenog troškovnika zahtevao. stav 3. Da li sud donosi posebno rešenje u slučaju propisanom članom 343. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim.PARNIČNI POSTUPAK DOPUNSKA PRESUDA (Član 356 – 358. 4/10(1) od 28. U slučaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaćeni od strane tužitelja i kada je tužitelj prethodno podneo molbu za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tužitelja kojim traži od suda da ga oslobodi plaćanja sudskih taksi. Zakona o parničnom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz člana 343.

i 25. jer i tuženi može imati pravni interes za donošenje odluke kojom se odbija tužbeni zahtev i time stiču uslovi da se stvar pravosnažno presudi). sud neće ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku. stav 1. tužilac tužbom u ovom sporu traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67. pa do konačne isplate. P. polazeći od pretpostavke da on nije bio nameran. Ali. Ako predloga za donošenje dopunske odluke nema. Iz obrazloženja: Naime.PARNIČNI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donošenje dopunske odluke.02. pa će predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. godine) PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE (Član 359 – 361.2007.br. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz člana 343.09.2006.2007. može podneti predlog za donošenje rešenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlučeno tužba smatra povučenom. jer nema saznanja za svoj propust da odluči o svim zahtevima. a pre toga nije bio podnet predlog za donošenje dopunske odluke. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5.75/07 od 14. godine. ZPP) 351. Sud je dužan da o tom predlogu odluči.06. Zakona o parničnom postupku. počev od 17. i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identični tužbeni zahtevi zasnovani na istom činjeničnom osnovu. obračunate počev od 18.br.10. prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom slučaju reč o pravnosnažno presuđenoj stvari. bilo koja od stranaka (tužilac da bi mogao podneti novu tužbu po kojoj se ne može istaći prigovor da parnica teče. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.230 - .oo dinara. Za postojanje presuđene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi. jer je tužbeni osnov istovetan ako je identičan događaj na kome se zasniva tužbeni zahtev. stav 2. jer je dužan da odluči u granicama zahteva saglasno članu 3. koji je pravnosnažno okončan. koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odluči (to nije uvek tužilac. tuženi da bi eventualno podneo zahtev za troškove). Stoga će prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je već pravnosnažno presuđena i utvrditi da li je između istih stranaka i pred istim sudom već vođen postupak po istom osnovu. Zakona o parničnom postupku.oo dinara koji je tuženi platio dana 20. kojim je on od tuženog zahtevao kamatu na iznos od 67 000.11. i 7. godine.1998. kao dana dospelosti.1998. već slučajan. godine. stav 3. odbaciće tužbu. za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija činjenica nego njihova faktička istovetnost.2010. identitet zahteva i identitet činjeničnog osnova. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca.32/10 od 1. S obzirom da je već presudom Opštinskog suda u P.000. godine) .02.10. i 14. Shodno članu 346. Naime.

29 dinara pravnosnažno presuđena stvar i da u tom delu tužbu treba odbaciti. stav 2.791. godine. pored istovetnosti stranaka. Pravnosnažno presuđena stvar. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.06.29 dinara. imajući u vidu da je za ocenu prigovora presuđene stvari u konkretnom slučaju bitna činjenica za koji period je odbijen tužbeni zahtev u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10. kao i u delu tužbenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodeći kao razlog za odbijanje sadržaj Aneksa ugovora o zakupu od 14. koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za duži vremenski period. Tako je pogrešno odlučio kada je odbacio tužbu za iznos od 318.92 dinara). Na ovo tužilac osnovano ukazuje u žalbi.2008. iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tuženi ima pravo na besplatni zakup od 01. prvostepeni sud je u konkretnom slučaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbe u navedenom postupku Trgovinskog suda. Osnov podrazumeva. Zakona o parničnom postupku. zahteva i istovetnost osnova.328. a samim tim i osnovanosti tužbenog zahteva u celini.02. kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od 318. osim ugovornog osnova.2008. stav 2. pravnosnažno presuđena stvar podrazumeva i istovetnost osnova. a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom slučaju kod ugovora o zakupu) perioda.29 dinara sa zateznom kamatom počev od 26. godine. a s obzirom da tužilac tuženom duguje iznos od 604. Takođe. da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja.328.2004. a od koje činjenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti.07. a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraživanja koja su bila predmet tužbenog zahteva u naznačenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnažna presuda od 10.11.2008. godine. i istovetnost perioda ukoliko je reč o povremenom novčanom davanju. kako u delu koji se odnosi na deo potraživanja za koji je prvostepeni sud našao da je potraživanje zastarelo. U ponovnom postupku.231 - . Zakona o parničnom postupku. Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno. da je tužilac u navedenom predmetu tužbom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaćene zakupnine po osnovu naznačenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04. od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraživanje odnosi. a kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.328. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je pogrešno zaključio da je za iznos od 318.05.07. tačka 10.2007. Naime. a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuđene stvari.2005. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama. odbaciće tužbu prema članu 359. Pored istovetnosti stranaka. tačka 10. godine. s obzirom da je reč o povremenom novčanom davanju. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. ali nije ispitao na koji period se odnose utužena potraživanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. godine. . godine. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK 352. uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za duži vremenski period.

232 - . Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici između istih stranaka doneta naznačena pravnosnažna presuda. Bez obzira što su tužilje u novoj parnici promenile sadržinu prava koje traže i umesto prava zakupa označile da traže da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava. Prilikom odlučivanja o postojanju presuđene stvari odlučno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. 1616/10 od 01.2011. godine) 353.PARNIČNI POSTUPAK Osim toga. Naime. Imajući to u vidu. stav 2. kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja (tražile su da se prema istim tuženicima utvrdi da su tužilje nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekuće parnice). uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja. pa će sud odbaciti tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari.03. Zbog toga je ovaj deo presude nejasan.92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zaključak je da između stranaka ugovoren besplatni zakup). prvostepeni sud će. 12706/2010 od 10. dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraživanja u tom delu. s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. Sud po službenoj dužnosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena. a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen. raniji Zakon o stambenim odnosima je predviđao mogućnost sticanje stanarskog prava. žalba tužilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. a i činjenicu da je osnovnim ugovorom između parničnih stranka predviđeno plaćanje zakupnine. Ne može se između istih stranaka pokrenuti parnica za utvrđenje da je tužilac nosilac stanarskog prava. u vezi sa osnovanošću tužbenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1. Gž. bez obzira na promenu sadržine prava koje traži. ako je u ranijoj parnici pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na istim stanovima.792. doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.07 dinara (od toga iznos 604. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. jer je reč o istom pravu. Pž. imajući u vidu žalbene navode tužioca u vezi sa besplatnim zakupom. sud će odbaciti tužbu član 346. godine) 354.02.791. Pošto postupi na navedeni način. (Iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.552. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tužbeni zahtev tužilja prema tuženiku (kojim su tužilje tražile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuđene stvari. stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodređeno vreme. odnosno pravnom osnovu.2010. . prvostepeni sud će u slučaju da nađe da se prigovor presuđene stvari ne odnosi na preostali deo potraživanja. ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno.

U oba slučaja. tužilac zahteva isplatu iznosa na ime deoničkog kapitala. i člana 279. dosuđeno određenom izvršnom ispravom. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave. stečajno veće će uputiti poverioca.208.233 - . U ovom postupku. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu člana 127. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. U drugom predmetu tužilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih činjenica opredelio po osnovu naknade štete. ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu.1997. a u kome je sadržan i iznos od 31. stav 2. Zaključak prvostepenog suda . Prvostepeni sud je pravilno zaključio da formalno navođenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadržinsko-suštinskoj promeni samog zahteva. pravni osnov tužbe je naknada štete. ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno.sud nije vezan za pravni osnov koji tužilac navede u tužbi. zavisno .shodno odredbi člana 187.11. po identičnom zahtevu. Odlučno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnažna. U konkretnom slučaju. a deonice nije dobio.60 dinara sa obračunatom zateznom kamatom od 01. na osnovu istih činjenica. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31. U oba postupka u činjeničnim navodima tužbe stoji da je tužilac izvršio upis deonica. kao i u ovom postupku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena. godine. zahteva se isplata po osnovu činjenica upisa 39 akcija tuženog u postupku svojinske transformacije po naznačenoj odluci tuženog od 12. pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaćene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. stav 4. stav 4. a u ovoj parnici se ispituje da li je potraživanje prestalo na osnovu činjenica nastalih posle tog momenta. 5263/2010 od 18. kako i to pravilno zaključuje prvostepeni sud. ne može se sa uspehom isticati prigovor presuđene stvari.208.pravilan je. godine. odnosno eventualno pre. stav 2.049.00 dinara. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju. stav 1. Zakona o parničnom postupku. godine i činjenice uplate vrednosti akcija. člana 187. Pri odlučivanju o postojanju presuđene stvari. ali . Dakle. U parnici po tužbi sa zahtevom za utvrđenje da ne postoji potraživanje.60 dinara sa revalorizacijom od 31. isplatu vrednosti deonica. stečaju i likvidaciji prema kojoj. zahtev je isplata iznosa od 31.01.član 346. tačka 4. pa su neosnovani žalbeni navodi tužioca da je pogrešna njegova odluka kojom je tužbu odbacio. ispravno je odlučio prvostepeni sud kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. Dakle. Zakona o parničnom postupku .208. odbaciće tužbu .. Zato je prvostepeni sud pravilno odlučio da u konkretnom slučaju tužbu treba odbaciti.6o dinara sa zateznom kamatom odn.da pravosnažno presuđenje podrazumeva presudu donetu u sporu između istih stranaka. Pž. iz tužbenog zahteva istaknutog od istog tužioca protiv tuženog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1. koji se zasniva na identičnom činjeničnom stanju i potiče iz istog pravnog osnova . pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka.2010. niti mu je vraćen uplaćeni novac. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.1991. U drugom predmetu. godine) 355.12.1998.410.06. revalorizovanog novčanog iznosa. odnosno stečajnog dužnika. prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tužbeni zahtev tužioca usvojen ili odbijen.

stav 2. nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sud. godine) 357.234 - . (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. koji se u ovom slučaju zbog otvaranja stečajnog postupka ne može voditi. a sam stečajni postupak takođe predstavlja poseban postupak izvršenja namirenjem svih poverilaca.11. jula 2006. i 7. može voditi parnični postupak. budući da je pravnosnažnošću odluke obuhvaćeno pravo na traženje zaštite. pravnosnažnost ima prednost pred litispendencijom. ili drugog postupka u smislu stava 1. s obzirom na dozvoljenost i specifičnost ovakve tužbe. i 14. sa zahtevom da se utvrdi da navedeno. jer tužbe više nema. br. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova. a razlozi za osnovanost zahteva po tužbi za utvrđenje nepostojanja potraživanja koje je dosuđeno izvršnom ispravom. stečaju i likvidaciji. Kako se prema članu 99. godine) 356. ukoliko je on osporio potraživanje stečajnom poveriocu koji poseduje izvršnu ispravu.PARNIČNI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraživanje na pokretanje parničnog. broj 125/2004). ako je stečajni poverilac drugom stečajnom poveriocu osporio potraživanje po izvršnoj ispravi u smislu člana 125. Pž. pa se sa uspehom ne može isticati prigovor presuđene stvari. U parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. ovog člana. prema isplatnim redovima. Zakona o prinudnom poravnanju. U navedenoj situaciji. su činjenice nastale posle ovog momenta. odnosno da li postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. pod uslovima pod kojima se može dozvoliti ponavljanje postupka. da je takva tužba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na činjenični osnov tužbe. Naime. a može biti i drugi stečajni poverilac. srazmerno visini potraživanja i obimu stečajne mase. to tužba radi utvrđenja da ne postoji potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom suštinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvršnom postupku. kao što je ovde slučaj. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraživanje po izvršnoj ispravi može ispitivati da li postoje razlozi iz člana 15. Da li će sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tužbu zbog presuđene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuđene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije počela teći ranije doneta pravnosnažna odluka. ali u vreme kada izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potiče izvršna isprava. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. a jedan od tih razloga je prestanak potraživanja na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga. dosuđeno potraživanje po izvršnoj ispravi ne postoji. 12309/05 od 26. 09. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada stečajni poverilac podnosi prijavu potraživanja na osnovu izvršne isprave. navedenog zakona. od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava. odnosno i pre. i 25. odnosno upravnog. sud će odbaciti tužbu u parnici koja je ranije počela teći. te sud više u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tužbu. usled presuđene stvari. Tužilac po navedenoj tužbi može biti stečajni dužnik. ne bi bio osnovan prigovor presuđene stvari.2006. jer je izvršnom ispravom odlučeno o potraživanju na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog do zaključenja glavne rasprave.

ko je isti dug platio dva puta. pod uslovom da se radi o istom dugu. Ova vrednost sadržana je u ukupnom iznosu od 1. a ako je obaveza jednom ispunjena delimično. Zakona o obligacionim odnosima. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno. koji je naplaćen po presudi u postupku prinudnog izvršenja. identičnom dugu.00 dinara. tako što mu je isti dug dva puta plaćen. i ono predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvršenje. kao posebnog vida sticanja bez osnova (čl. godine u obavezujućem delu je postalo pravnosnažno. a jednom. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. 212. ispuni isti dug. br. u pomenutom izvršnom predmetu. 2593/05 od 16. Zakona o obligacio.00 dinara na ime troškova parničnog postupka. punomoćniku.2006. postupanjem tužioca prema odredbama poravnanja.PARNIČNI POSTUPAK ske odluke. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. postoji obaveza vraćanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave. ali pod uslovom da se radi o istom.700. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu o kome je pravnosnažno presuđeno. da bi lice koje se neosnovano obogatilo. delimično je izvršen dobrovoljno. stav 1. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. i 214. godine) 358. a po nalogu tuženog. i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. je ispunjena u potpunosti. Opšte pravilo sadržano je u članu 210.. kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga.3. a ako to nije moguće. ali. identičnom dugu.295. Tužilac je po poravnanju platio i 10. S druge strane. ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova. i to isporukom prve količine robe čija je vrednost 45. doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B. ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. Zakona o obligacionim odnosima). imalo obavezu vraćanja ili naknade postignutih koristi. istog zakona prema kome se ima vratiti ono što je bez pravnog osnova prešlo u imovinu drugog lica. jer bi to suštinski predstavljalo odlučivanje o zahtevu u kome je pravnosnažno presuđeno.00 dinara. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti.12.600. i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. trećem licu.2005. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga. Dakle. treba poći od toga da ko isti dug plati dva puta.937. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 212. to ne znači da je u parnici po zahtevu za vraćanje dvostruko isplaćenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. saglasno članu 305.. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. relevantno je da se radi o istom. 10679/06 od 27.500. Ali.98 dinara. Ko dva puta plati. odnosno dva puta ispunjen. izvršne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvršenje. u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. postoji obaveza vraćanja iznosa koji je po drugi put plaćen. U konkretnom slučaju dug tužioca prema tuženom iz istog poslovnog odnosa. dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnažne sudske odluke. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Iv. i to po izvršnoj ispravi. i druge količine čija je vrednost 92. pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave.235 - .

Zakona o obligacionim odnosima može . tužilac je. Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci ove presude u stavu I. jer tuženi koji je prinudnim putem. svojim predlogom za izvršenje tražio izvršenje i onog dela obaveze koji mu je već dobrovoljno ispunjen. Plaćanje. mogao isticati u postupku prinudnog izvršenja. stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj suštini predstavlja popuštanje stranaka kojim prekidaju spor). odnosno za taj iznos. niti dokazao da ih je ranije platio. Osnov po kome su novčana sredstva u iznosu od 1.000. Zakona o obligacionim odnosima. kao i za iznos parničnih troškova od 5. koja je međusobno zaključenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna među strankama utvrđena. Sledi da je samo u tom obimu.00 dinara. a koje je i samo pravnosnažno. zatim sadrži iznos obračunate kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova.152.300. 212.00 dinara i 92. Zakona o parničnom postupku. dvostruko plaćen dug na ime troškova postupka. obavezu koja je presudom dosuđena kao nenovčana. kako je predviđeno član 210. i 211. sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaćen. je pravnosnažna i izvršna presuda. a ne njeno vraćanje. za koje tužilac nije ni tvrdio.600. Tuženi navedeni iznos ne drži bez pravnog osnova.152. a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvršenja primio. te da će povući tužbu. U tom delu pobijana presuda je potvrđena. izjavljenim protiv te presude. niti dokazuje da ih je ranije platio. i 214. 210. za koje tužilac niti tvrdi.00 dinara. a kojima je bilo predviđeno da će ovde tuženi otpustiti dug na ime kamate. sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuženog na povraćaj onoga što je primljeno na ime ponovne isplate već ispunjenog duga. Razloge koji sprečavaju izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnom presudom. i ispunjenje duga u odnosu na novčani iznos koji je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja. Taj iznos obuhvata troškove izvršenja. identičan je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporučenu robu. kao i rešenje o izvršenju. Zakona o obligacionim odnosima.236 - .000.PARNIČNI POSTUPAK nim odnosima. U ovoj parnici tužilac ne može osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna. uslovi u ovoj parnici ne postoje. kao i za iznos na koji se ispostavlja knjižno zaduženje od strane tužioca. sa računa tužioca na račun tuženog. odnosno 143. sproveo isplatom novčanog iznosa sa računa tužioca. u svojstvu izvršnog dužnika.637. Prema stanovištu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u parnici po zahtevu za povraćaj datog zbog dvostruke isplate duga. Za ovakvo preispitivanje. u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa.98 dinara prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog. odnosno ispunjenje izvršeno od strane tužioca isporukom robe po poravnanju. sem u neznatnom delu.00 dinara. koja je jednom izvršena prinudnim putem po toj presudi. Pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao na isplatu iznosa od 1. jer je zasnovana na pravilnoj primeni čl. kao i iznos kamate obračunate na glavni dug koja je plaćena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvršenja po navedenoj pravnosnažnoj sudskoj presudi. na osnovu član 375. a po presudi je na ime troškova parničnog postupka naplaćeno 5. Činjenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuženog. a ova odluka je zasnovana na pogrešnom zaključku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. tužilac je mogao iznositi samo do zaključenja glavne rasprave u toj parnici. Očigledno je stav tužioca u ovoj parnici da su se izvršenjem obaveze po poravnanju. pa i razlog da je ista makar delimično prestala ispunjenjem. Zakona o obligacionim odnosima. opravdava činjenica da je i tuženi u postupku prinudnog izvršenja.700.637.98 dinara sa sporednostima. Stoga se na osnovu ovih činjenica može zaključiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraživanje iz istog poslovnog odnosa. koje je na osnovu ove presude doneto. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe.00 dinara. jer bi to suštinski zaista predstavljalo odlučivanje o onome o čemu je već pravnosnažno presuđeno. nije savestan. već jedino na osnovu čl. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 212. a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporučene robe od 45.

godine) 360. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi.. br. na iznos od 764.PARNIČNI POSTUPAK osnovano tražiti vraćanje onoga što je dvostruko izmireno. dužan je da to i dokaže. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave. osnovano može potraživati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio. godine. a na njemu je teret dokazivanja. kome šta ide u prilog. na kojem se temelji pravilo da se ne može odlučivati o zahtevu o kome je već presuđeno. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.02. novembra 2004. januara 2005. 12137/05 od 6. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji. apri.50 dinara na ime glavnog duga. po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaćen na osnovu izvršne isprave. Svako drugačije postupanje i odlučivanje bi bilo protivno načelu pravne sigurnosti. Iv. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. U ovom sporu. na iznos od 603. Načelo pravne sigurnosti nalaže da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne može imati pravni interes da se o presuđenom ponovo sudi i donese ista odluka.00 dinara počev od 15. Odredbe čl.2006. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. što znači da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. a sam navod tuženog da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. februara 2005. tuženi je taj koji treba da dokaže da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tužiocu. koji su pored ispunjenja.00 dinara počev od 15. godine na iznos od 764.50 dinar počev od 15. 753/06 od 5. dao izjavu o kompenzaciji. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. godine. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. kao i da je imao dospelo potraživanje prema tužiocu. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke održano je na snazi rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u P. decembra 2004. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. imao potraživanje prema tužiocu. tužilac koji je delimično ispunio obavezu po poravnanju. i 337.50 dinara počev od 15.00 dinara počev od 15. jula 2005. jedan od načina prestanka obaveze. godine.2006. 1094/2005 godine od 27.102. marta 2005. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. na iznos od 603. 336.237 - . sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603. godine . godine u delu u kome se tuženi kao dužnik obavezuje da tužiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4. U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu.10.50 počev od 15. a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnažna presuda koja je i prinudno sprovedena. dužan je da to i dokaže.. godine) 359. na iznos od 764. kome šta ide u prilog.

koji su pored ispunjenja. odnosno u prigovoru izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. godine) . te sami navodi da postoji protivpotraživanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. a predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave.02. odnosno nije pružio dokaz da ima potraživanje prema tužiocu. istaknutog u preboj. pa bi za ugašeno potraživanje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru kompenzacije koji je tuženi uložio. odnosno nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. a na njemu je teret dokazivanja. ali u docnji. odnosno nepostojanja tog potraživanja zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva.2006. nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora. 12137/05 od 6.50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je bliže određeno u izreci prvostepene presude.02. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj. sa kamatom i na zateznu kamatu na plaćene iznose glavnog duga od dospelosti do označenih dana isplate. u izreci pobijane presude. 336. koja utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke o tužbenom zahtevu. Zakona o obligacionim odnosima regulišu prestanak obaveze prebijanjem – kompenzacijom. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stekli bi se uslovi za preboj međusobno utvrđenih potraživanja stranaka i njihovo gašenje. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. stav 3. U toku postupka tužilac je za plaćeni deo duga povukao tužbu. Navodi tuženog da ima potraživanje prema tužiocu i da međusobna potraživanja treba prebiti. jer od postojanja. a od nepostojanja. Prema opštim pravilima o teretu dokazivanja ko šta tvrdi. i 337. godine) 361. godine do isplate.102. jedan od načina prestanka obaveze. suprotno članu 342. odnosno postojanja potraživanja tuženog. kome šta ide u prilog. Propust suda da u izreci presude odluči o postojanju. pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu člana 376. Kompenzacioni prigovor ističe se u zakonom propisanom obliku. 9878/05 od 23. istog zakona. U toku prvostepenog postupka. Odredbe čl. na ime obračunate kamate po računima tuženog koje je tužilac plaćao u docnji. ukoliko takvo potraživanje postoji. Stavom II izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. kao i za troškove izvršnog postupka. stav 1.238 - . U vreme dospelosti obaveze tuženog prema tužiocu. Naime. tuženi je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805. tužbeni zahtev za isplatu bio neosnovan. a imajući u vidu i da tuženi nije istakao kompenzacioni prigovor do zaključenja glavne rasprave.PARNIČNI POSTUPAK la 2005. dužan je da to i dokaže. koja je obračunata na dug koji je plaćen. odnosno njegov deo. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je bio dug po računima i na ime obračunate zatezne kamate. nije odlučio. Zakona o parničnom postupku. niti iz istih proizlazi da je tuženi izjavu o prebijanju uputio tužiocu pre utuženja. Tokom postupka tuženi nije dokazao da je u vreme dospelosti tužiočeve obaveze. pa je zahtev konačno opredelio na isplatu obračunate kamate za period docnje. koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke. Od ovog prigovora do zaključenja glavne rasprave nije odustao. Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom. imao potraživanje prema tužiocu.2006. tuženi nije dao izjavu o kompenzaciji.971. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4.78 dinara. zavisi i odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.

Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraživanja uzajamnost. te . i 14.PARNIČNI POSTUPAK 362. kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa određenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom. tuženi u preboj ističe novčano potraživanje. Izjava o kompenzaciji u principu biće uvek data pošto su se stekli uslovi za prebijanje – protivpotraživanja su se srela i ugasila. godine) 363. Potraživanje tužioca potiče iz 1996. samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. da se radi o istorodnim.09. predmet postavljenog tužbenog zahteva je predaja stvari. Tužilac ističe prigovor zastarelosti potraživanja tuženog. pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraživanja. Naime. i 7. Potraživanja su se "srela 1996. godine. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug može prebiti i sa zastarelim potraživanjem. i 25. godine. Stoga nije bitno da li je potraživanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji. prema članu 336. Stoga je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio. Međutim. do prebijanja neće doći ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. iz čega sledi da se radi o uzajamnim potraživanjima. ako su ispunjeni uslovi iz člana 336. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. istorodnost i dospelost potraživanja. zato što isti nije moguć. jer se ne mogu prebiti potraživanja koja nisu istog roda. jer se ne radi o potraživanjima istog roda. Naime. pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraživanja nemoguć po odredbama materijalnog prava. a potraživanje tuženog iz 1994. ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraživanjem suprotne strane. godine". Iz obrazloženja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuženog. pravilna je i na zakonu zasnovana. Zakona o obligacionim odnosima tj. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj će sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi istaknutoj u toku postupka po tužbi. Odredbom člana 339. izvršiti u toku parnice preboj međusobnih potraživanja. iako potraživanje tužioca nije novčano. odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtužbe. Zakona o obligacionim odnosima. što predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. bez obzira na osnov iz koga potraživanja potiču.239 - . Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraživanja susrela potraživanje tuženog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema činjeničnim navodima nije nastupila zastarelost potraživanja istaknutog u preboju. a tuženi izjavljuje kompenzacioni prigovor ističući da ima novčano potraživanje prema tužiocu i predlaže da se isto prebije sa protivpotraživanjem protivne stranke. međusobnim i dospelim potraživanjima.11. Kompenzacioni prigovor sa protivtužbom tuženi je uložio 2004. Nije moguće prebiti novčano sa nenovčanim potraživanjem. godine. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraživanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtužbi zastarelo.2006. Tuženi ističe u preboj potraživanje prema tužiocu.

kao što nije propisano da mora biti dozvoljen.članu 187. radi se o identičnim strankama. tužbom pokreće parnični postupak i ističe tužbene zahteve predviđene odredbama materijalnog prava. stav 3. Nova tužba bi se mogla zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. godine) 364. pazi da li je stvar pravosnažno presuđena.član 347. Zakona o obligacionim odnosima.PARNIČNI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odlučivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tužbu. Zakona o parničnom postupku. pravnosnažnom presudom.2010. Bitno je da su i ti tužbeni zahtevi postavljeni na osnovu istog životnog događaja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. nisu predloženi adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta činjenica . U konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku je određena sadržina tužbe. u postupku koji je vođen između istih stranaka. Članom 187. činjenice su onaj životni događaj na osnovu koga tužilac. proizlazi da se o presuđenoj stvari radi ako je ranije. 10704/05 od 20. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zaključak da je o istom zahtevu već pravosnažno presuđeno između istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za vođenje novog postupka po podnetoj tužbi tužioca dana 15. bio izveden zaključak o nepostojanju činjenica zato što za iste ili nisu predloženi dokazi tj. po službenoj dužnosti. predstavlja smetnju za vođenje nove parnice i kada tužilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. i u parnicama koje su pravosnažno okončane. Zakona o parničnom postupku. stav 2. a u konkretnom slučaju iz odredbe član 336. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme zaključenja glavne rasprave u ranijoj parnici. Pravnosnažnost presude se vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave . Zakona o parničnom postupku. Pž. a koja je privremeno oduzeta i zadržana rešenjem tržišne inspekcije.03. i stav 2. odlučeno o istom zahtevu. godine. kao i činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev . pa između ostalog tužba mora da sadrži zahtev koji je određen.7. na istim činjenicama. S tim u vezi. Takođe se radi i o identičnim tužbenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o žigovima). tvrdnje tužioca da su prvo i drugotuženi izvršili povredu tužiočevih žigova stavljanjem u promet robe koja je označena na način kako je to navedeno. a šta je utvrđeno kao nedokazano (da bi. Iz obrazloženja: Sud tokom celog postupka. radi zaštite i ostvarenja svog subjektivnog prava. Zakona o parničnom postupku. jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. a nije od značaja šta je od tvrdnji tužioca u tim parnicama o postojanju određenih činjenica dokazano izvedenim dokazima. Pri tome. a prema trećim licima samo pod određenim uslovima . tužba mora da sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja. Zakona o parničnom postupku. Dakle. stav 1. zasnovanim na identičnom životnom događaju. ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama.240 - . Izričito ovom normom nije predviđeno da zahtev mora biti i moguć. Za ocenu osnovanosti prigovora presuđene stvari relevantno je da su se tužbeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom životnom događaju.2006. i u postupku koji je ovom tužbom pokrenut. Pravnosnažna presuda iz parnice koja se vodila između istih stranaka o identičnim tužbenim zahtevima.član 347. pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je već pravosnažno odlučeno. odbaciće tužbu član 346. na osnovu člana 223.

Nova tužba bi se zasnivala na novim činjenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zaključenja glavne rasprave. drugostepeni sud je na taj način preinačio presudu prvostepenog suda. Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tužbeni zahtevu onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu. preinačena je i odluka o troškovima postupka. jer na prihvaćeni iznos nije dodao troškove sudske takse na tužbu i presudu. . (Iz Rešenja Višeg suda u Subotici. Punomoćnik tužitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. tako što se zahtev tužitelja za naknadu troškova parničnog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. ističući da je drugostepeni sud učinio očiglednu omašku u pisanju i računanju. Na osnovu člana 362. 7795/10 od 15. Pž. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda odbivši zahtev tužbe za naknadu štete zbog duševne boli zbog umanjenja životne aktivnosti iznad naznačenog iznosa. 4/10(2) od 28. u slučaju drugih očiglednih pogrešaka u pisanju i računanju i u slučaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. Punomoćnik tužitoca se u konkretnom slučaju poziva na to da su troškovi pogrešno odmereni. godine) ISPRAVLJANJE PRESUDE (Član 362. ne može se tražiti ispravka presude sa obrazloženjem da su troškovi postupka pogrešno odmereni ukoliko se ne radi o grešci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. koje nisu do zaključenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane.2010. a ne može se zasnivati na činjenicama koje su i po tvrdnjama tužioca postojale u vreme podnošenja ranijih tužbi. ranije važećeg Zakona). (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. navedenog člana.2010. za bol iznad naznačenog iznosa i za duševni bol zbog naruženosti iznad naznačenog iznosa. ranije važećeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1.PARNIČNI POSTUPAK sa sigurnošću nije mogla utvrditi.01. ispravka se vrši kada je reč o pogrešci u imenima i brojevima. Gž. Drugostepeni sud je predlog tužitelja smatrao neosnovanim. Članom 362. Uz to. Zakona o parničnom postupku (član 349. godine) 366.241 - . ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude. ZPP) 365. zahtev za naknadu nematerijalne štete za strah iznad naznačenog iznosa. Zakona o parničnom postupku (član 349.04. što ne predstavlja grešku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe.

a radi se o rešenju koje mora biti obrazloženo u smislu čla. tuženi je priznao tako opredeljeni tužbeni zahtev. 1722/06 od 23. Pž.2006. i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U stavu 3.02.2007. godine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.konačno opredeljen od strane tužioca i priznat od tuženog.06. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuženog drugog i trećeg reda pobijano prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnim povredama odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se žalbom osnovano ukazuje. 2683/2010 od 03.715. nego o samostalnoj i novoj odluci.zahtev u stavu 3. presude usvojen upravo onako kako ga je tužilac opredelio na ročištu i kako ga je tuženi i priznao po ovom opredeljenju.434. S tim u vezi. pobijane presude usvojen je tužbeni zahtev koji je tužilac opredelio na ročištu od 21. Rešenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadržina pravnosnažne odluke.2010.01. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.oo dinara a tužbeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453. niti ono može predstavljati novu odluku. a koje su u smislu člana 376. prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužioca za ispravku navedene presude. godine) REŠENJE (Član 363 . veštak ima pravo žalbe na odluku suda kojom se odlučuje o zahtevu za isplatu naknade troškova i nagrade. Sud je potom.prema stanju u spisima . jer se u konkretnom slučaju ne radi o ispravci već donetog rešenja o prekidu.prema istom .242 - . Tuženog je obavezao na plaćanje u skladu sa tim. Veštak ima pravo žalbe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu troškova i nagrade za veštačenje.2007.366.oo dinara i sporedne dugove sa pripadajućim zakonskim zateznim kamatama do konačne isplate. godine i to tako što je u odnosu na prvobitno postavljeni tužbeni zahtev povukao tužbu u odnosu na zahtev za 80.01. to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvrši ispravku. bez daljeg sprovođenja dokaznog postupka. imajući u vidu da je . Prema zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 21. Zakona o parničnom postupku razlog za ukidanje istog. godine) 367. usvojio tužbeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je . Iz obrazloženja: Prema stanovištu ovog suda. ZPP) 368. Iz obrazloženja: Ispravkom pravnosnažnog rešenja ni na koji način se ne može odlučiti o nastavku prekinutog postupka. Budući da nije u pitanju tehnička greška pri izradi odluke.

Iz navedenih razloga.243 - . iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnažna. 9668/06 od 28. godine) PRAVO NA ŽALBU (Član 367 – 369. već deo obrazloženja te odluke. Zakona o parničnom postupku. Međutim. Razlozi zbog kojih se tužba odbacuje (nedozvoljenost. rešenje je objavljeno. nedostatak pravnog interesa. . pobijano rešenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraćanja na ponovno odlučivanje. a u konkretnom slučaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. godine) 369. Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud neće razmatrati objašnjenja ili dopunu navoda iz podneska upućenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK na 352. a na osnovu člana 387. jer je o istom zahtevu između istih stranaka zaključeno sudsko poravnanje. tačka 6. koji se shodno primenjuje i na rešenja.2006. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 1. saglasno članu 342. Pravilno je u smislu člana 279. napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. 7940/09 od 29. već deo obrazloženja iste. van ročišta i nakon pravnosnažnog okončanja postupka. stav 1.09. ZPP) 370. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda.12. Zakona o parničnom postupku. koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o rešenjima. Sve navedeno saglasno članu 342. imajući u vidu da je o istom odlučeno na raspravnom zapisniku. prvostepeni sud odbacio tužbu.2009. Zato je pogrešno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odlučivao pobijanim rešenjem. tačka 3. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu troškova veštačenja i nagrade veštačenja postala pravnosnažna istekom roka za žalbu. jer parnica teče i drugo) ne predstavljaju deo izreke rešenja o odbačaju tužbe. te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog rešenja. Navođenje zbog čega se tužba odbacuje. a u roku od 8 dana od objavljivanja rešenja žalba nije izjavljena. Zakona o parničnom postupku. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog rešenja sadrži odluku samo u onom delu u kome se tužba odbacuje. procesne smetnje jer je stvar pravnosnažno presuđena. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem tužba je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnošenje. Veštak je učesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi žalbu samo protiv onih odluka koje se tiču ostvarivanja nekog njegovog prava. Zakona o parničnom postupku. Na navedenom ročištu veštak je bio prisutan.

(za reviziju). Žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) već razloge za to navesti u obrazloženju odluke.(za zahtev za zaštitu zakonitost)i i 423.06. zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omogućavanja suđenja u razumnom roku. Stoga je usvajanjem ovog zaključka Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o poštovanju procesne discipline.06. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadrži objašnjenje žalbenih navoda predatih po isteku roka za žalbu.1981. (za ponavljanje postupka).2010. godine) SADRŽINA ŽALBE (Član 370 . ZPP) 371. To je iziskivalo da se Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni. 421. 365.2005. Pravo na suđenje u razumnom roku konkretizovano je zaoštravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponašanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane stranaka. i 366 (za žalbu. i 424. Posle usvajanja ovih zaključaka stupio je na snagu Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" 125/04) koji je počeo da se primenjuje 23. i 10. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici održanoj dana 28. sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupiće se kao sa neblagovremenom žalbom. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odlučivanja po žalbi ovaj sud će dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci. Novinu u Zakonu predstavlja izričito proklamovanje prava na suđenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u više zakonskih odredaba. zabrani zloupotrebe procesnih ovlašćenja i omogućavanja suđenja u razumnom roku. Ovi zaključci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za žalbu objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete žalbe prvostepeni sud će po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu.372. Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objašnjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku je različito. godine prihvatilo je zaključke sa savetovanja u Saveznom sudu održanom dana 10. i 11. 3) Ako se objašnjenja odnosno deo objašnjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom žalbom. pravičnu i zakonitu zaštitu.1993.09.02. stav 3. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama članova 355.244 - . Zakona o parničnom postupku). Usvojeni zaključak se ne odnosi na slučaj kada se podnesak upućuje sudu telegrafskim putem (član 107. Pri razmatranju ovog problema pošlo se od osnovnih načela sadržanih u članovima 2. 9. propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogućnosti da se sudski rokovi produžuju. . (Zaključak Sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13. i 401.) 394. godine.

Neosnovani su navodi u žalbi punomoćnika tuženih da je došlo do slučajnog propusta. ispod imena nema potpisa. 1398/10 od 20. shodno članu 103. dana 18.apelacioni sud. Zakona o parničnom postupku .245 - . te je odbačena. po punomoćju u spisima.P. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. nije potpisao žalbu. jer i to ispituje po službenoj dužnosti. stavljen pečat punomoćnika-advokata. a na kraju žalbenog podneska otkucano je ime punomoćnika.stav 4.ZPP propisano da žalba mora da sadrži i potpis podnosioca žalbe.br.stav 6.B.godine. Iz obrazloženja: Prema stavu drugostepenog suda.2010. Zakona o parničnom postupku – nisu navedeni. u vezi sa članom 103. jer ista nije nepotpuna. podneta od strane njihovog punomoćnika. da na svim primercima žalbe i u zaglavlju. navedenu žalbu odbaci. a ni drugostepeni sud.03. bez obzira što u njoj nisu navedeni žalbeni razlozi. ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana? . godine) 373. u kojoj je označena odluka koja se pobija.B. i 358.ZPP. godine) 372. a da na ostalim primercima žalbe potpis postoji. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda... Uredna je žalba koja je potpisana. a koja se . To što žalbeni razlozi . advokata M. na mestu gde treba da stoji potpis.11. Članom 100. advokat M. 358.. zakon je napravio izuzetak.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženih. pa se . Da li se samo najava žalbe jedne od stranaka u sporu može smatrati žalbom u pravom smislu te reči i da li istu treba odbaciti. gde je otkucano ime punomoćnika. jer punomoćnik tuženih.ZPP. stav 4.u smislu čl.P.na osnovu žalbe .o nepotpunoj žalbi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana.može identifikovati. koja žalba nije potpisana od strane punomoćika-advokata.2010.209/10 od 9.357. iz podnete žalbe se može jasno utvrditi koje se rešenje njome pobija. odnosno do ne potpisivanja žalbe. U konkretnom slučaju. shodno članu 357. stav 1. žalba izvršnog dužnika nije neuredna i neosnovani su navodi izvršnog poverioca u odgovoru na žalbu izneti u tom smislu. 360. izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u B. te da žalba nije nerazumljiva i nejasna i da se po žalbi može postupati. izjavljena na presudu Opštinskog suda u B. i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava. iz U. Drugostepeni sud i pored nenavođenja razloga žalbe ima ovlašćenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po službenoj dužnosti. ali žalba nije potpisana. Zakona o parničnom postupku predviđeno je šta podnesci moraju sadržati da bi se po njima moglo postupiti. odlučio da se odbacuje žalba tuženih. da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija.Prvostepeni sud je. Takođe. nisu postojali uslovi da prvostepeni. te da je predat primerak žalbe na kojoj. iz U.2009.Odredbom čl.u smislu čl. Iž.05. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je pečat punomoćnika advokata. Iz tih razloga. žalbu je potpisao punomoćnik – advokat. U odnosu na žalbu. ne sprečava drugostepeni . u gornjem levom uglu i na kraju žalbenog podneska.

Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe.2010. stav 1. Zakona o parničnom postupku. ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud će postupiti na osnovu odredaba člana 358. i 20. kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim činjenicama. i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29. Pž. godine) 375. 3551/2010 od 02.2009. Konačno.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. ukoliko za isto nema dokumentaciju. 1.246 - . tuženi nije učinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predložiti do zaključenja glavne rasprave bez svoje krivice. ovakva situacija suprotna je odredbama člana 359. Zakona o parničnom postupku i nema nedostataka iz člana 358. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva. istog zakona. Međutim. poziv za ročište na kome je glavna rasprava zaključeni tuženi je primio preporučeno. i 2. Ni u tom podnesku tuženi nije stavio nikakve dokazne predloge. a zatim i da predloži dokaze radi njihovog utvrđivanja. i 485. a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija. sud će postupiti onako kako je propisano u članu 358. Zakona o parničnom postupku. a koji po svojoj sadržini sadrži sve što je propisano u članu 357. iz opravdanih razloga. kao i nalaz veštaka i podnesak tužioca. st. . Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i mišljenju veštaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti ročište za glavnu raspravu zakazano radi izvođenja ovog dokaza.PARNIČNI POSTUPAK Zakon o parničnom postupku uopšte ne poznaje institut najave žalbe tako da nije sasvim jasno našta se pitanje odnosi. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Takođe je imao u vidu da tuženi parnični sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio. da predloži eventualno saslušanje svedoka. Zakona o parničnom postupku. podnesaka. godine) 374. do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.06. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . Ove mogućnost tuženi nije koristio. a u izveštaju dostavljača je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. Pri tome. niti je pristupio na ročište i koristio mogućnost da u ovom parničnom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru. stav 3. preko pošte.09. ne može žalbom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati činjenični nalaz veštaka. Zakona o parničnom postupku.2005. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava žalbe. Nije dozvoljeno isticanje novih činjenica i novih dokaza u žalbi. ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. Na okolnosti iznete u prigovoru. godine. na kome je veštak svoj nalaz i mišljenje obrazložio i usmeno.09. već u gotovom. Ako je žalba sudu upućena telegrafskim putem primeniće se odredba člana 107. stav 3. Takođe je mogao. bilo je određeno veštačenje i tuženom je omogućeno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. da je potraživanje ispunjeno. koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno. Iz obrazloženja: Tuženi po prvi put u žalbi predlaže izvođenje dokaza saslušanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novčanog potraživanja tužiocu vršena ne preko računa. nalaza veštaka i ostalih pismena vršena preko oglasne table tuženom. na blagajni pravnog prethodnika tužioca.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe čl. 1214/10 od 24. člana 300. Rev. maja 2005. broj 125/04). jula 2005. niti je pristupila na ročište za glavnu raspravu 12. kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože. i 262. na kome je posle saslušanja veštaka neposredno mogla postavljati pitanje veštaku.2006. stav 1. godine) . Nedozvoljeno je pozivanje u žalbi na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. Naime. na kome je zasnovao zaključak o visini štete. Zakona o parničnom postupku mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. Zakona o parničnom postupku . stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja (član 303. stav 1. to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je 15. Zato navodi revizije o onemogućavanju tužene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. stav 2.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema članu 300. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. ali se tužena o ovom nalazu nije izjašnjavala. Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor . Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske. sud ne raspravlja po službenoj dužnosti. istog zakona. već samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici. 148. Da li je utuženo potraživanje zastarelo ili nije. godine) 376. navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodišnji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajući zahtev tužioca za kamatu na osnovu člana 277.02. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužioca za isplatu ugovorene naknade u smislu čl. Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. godine (iako je bila uredno pozvana). 628/2006 od 18. Pž. stav 3. i člana 303.član 359. U žalbi se u smislu člana 359. i 378. veštaka ili stranke. članovi veća. Žalbeni navodi .05. u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu. juna 2005. stav 1. 364. Zakona o obligacionim odnosima – u konkretnom slučaju su bez uticaja. da ponudi dokaze potrebne za utvrđenje svojih navoda. već je primedbe na nalaz veštaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u žalbi protivno odredbama člana 257.ZPP ("Službeni glasnik RS”.2010.247 - . godine. stav 1). u vezi člana 359. svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga. Zakona o parničnom postupku. godine uručio tuženoj pismeni nalaz i mišljenje veštaka od 18.

godine. pre svega. a ako je ipak podneta . Prvo dejstvo pravnosnažnosti je negativno. a ako je ipak podneta. 14479/10(1) od 2. Na ovu činjenieu sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. Pž. a drugo . i ono znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. iz iskaza saslušanih stranaka utvrđeno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju. a o navedenim postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku.sud će je odbaciti.248 - . tačka 12. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim činjenicama. ZPP) 377. stav 2. tuženi u žalbi osnovano navodi da je.376. 2009. U konkretnom slučaju je nejasno kako je prvostepeni sud.da je reč o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedničku proizvodnju. 07.PARNIČNI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA (Član 373 . Pozitivno dejstvo pravnosnažnosti ogleda se u obavezujućem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici. kako je utvrđeno u prethodnom postupku. godine) 378. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. . Negativno dejstvo pravnosnažnosti znači da u istoj pravnoj stvari više nije moguće raspravljati i odlučivati. Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno. datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 01. 2009. u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom. U svakom drugom slučaju. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda doneta je . 07. sud će je odbaciti. u mogućnosti isticanja prigovora pravnosnažno presuđene stvari. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju.u vezujućem dejstvu presude u drugom postupku. godine.09. što je utvrđeno iz iskaza saslušanih stranaka. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora. sud i o tom delu tužbenog zahteva odlučuje meritorno. Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedničku proizvodnju. Dejstvo pravnosnažnosti ogleda se. Navedeni postupak je okončan pravnosnažnom presudom od 01.prema stavu Privrednog apelacionog suda .2011. Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tužbu potrebno je da za to postoji njena izričita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. a ne po osnovu ugovora o uskladištenju. imajući u vidu iskaze saslušanih stranaka u pravnosnažno okončanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu činjenicu . na koju tuženi osnovano ukazuje u žalbi. Međutim.

d. Iz stanja u spisima se utvrđuje da je predmet tužbenog zahteva. a po atrakciji nadležnosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. Budući da pristanka tuženog nema. bio poništaj rešenja o otkazu v.d. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. godine. 10. stav 2. na kome je glavna rasprava i zaključena. 2005. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu člana 196. 2005. Zakona o parničnom postupku. odlučujući o tom delu tužbenog zahteva konstatovao da je tužilja povukla tužbu u delu kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu v. ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. 10. tužilja uredila tužbu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. godine i obavezivanje tuženog da imenovanu tužilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u opštoj službi odn. na koju se i žalbom tužilje osnovano ukazuje.2011. godine. istog zakona. 04. . društvo sa ograničenom odgovornošću) su dužna da stave na raspolaganje članu . godine na kome je ista i zaključena. direktora tuženog od 14. Zakona o parničnom postupku. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je. Iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu. ne može se utvrditi da je tužilac povukao tužbu u stavu prvom tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. a istaknuti žalbeni navodi tužilje osnovani. s tim da je. februara 2010. 2010. nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim. godine to ne proizilazi. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija koje je faktički obavljala bez donetog rešenja o raspoređivanju. ako tuženi na to pristine. koje je održano 12. 10. Takav zaključak suda suprotan je stanju u spisima i priloženim dokazima. godine. 2005. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u službi investicija. 11. jer su razlozi o bitnim činjenicama dati u obrazloženju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloženim dokazima. direktora tuženog od 14. Sledstveno tome neodređen zahtev (bez označenja naziva i datuma za svaki dokument) ne može biti usvojen od strane privrednog društva. niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tuženi o tome izjasni. Pž. smatraće se da je pristao na povlačenje. na određeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. Naime. kao i samom zapisniku sa ročišta o glavnoj raspravi od 12. 2009. godine) 379. 10135/10 od 31. 04. prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. To znači da su navedeni podnosioci zahteva dužni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja određenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma traže na uvid. jer iz podneska tužilje od 26.03. stav 2. Privredna društva (akcionarsko. tačka 12.akcionaru radi uvida i kopiranja određenih akta i dokumenata. niti su se stekli uslovi za primenu člana 196. 2010. kojim je propisano da se tužba može povući i docnije.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda. prvobitno podnet Trećem opštinskom sudu dana 14. sve do zaključenja glavne rasprave. niti se može utvrditi da je na to povlačenje tuženi pristao.249 - . pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog člana kojim je propisano da. stav 2.

ne predstavlja određen zahtev o kome je protivnik predlagača bio dužan da se izjasni. ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Zakona o parničnom postupku. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnošenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraćanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda. Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja. predlagači su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da im. Pri tom. kao neosnovan. i ponovo 14.". Predlagači su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu iz razloga propisanih članom 360. Privredni apelacioni sud nalazi. 2011.250 - . i predložili da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev. postupak nije pravilno sproveden. Nalazeći da je podneti predlog neosnovan. 09. u roku od 5 dana od dana podnošenja pisanog zahteva. Zakona o privrednim društvima. i 344. statut (ovi akti su dostavljeni predlagačima). Zakona o privrednim društvima. radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme društva i u prostorijama društva.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagača od 24. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o privrednim društvima. Zakona o privrednim društvima kako bi na taj način omogućili upravnom odboru društva da se izjasni na njihov zahtev. stav 1. 2010. predlagači kao članovi protivnika predlagača nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S. godine. jer nisu bili članovi tog društva. kada je odbio zahtev predlagača. za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagača da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagača od dana osnivanja protivnika predlagača. dokumenta o svojinskim pravima. Zakona o privrednim društvima. u vezi člana 388. stav 1. predlagači su protivniku predlagača dana 03. 12. Zakona o privrednim društvima. predlagači nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred. u skladu sa članom 174. Zakona o privrednim društvima. Predlagači su bili dužni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta društva traže uvid.akata za koje se traži uvid. interna dokumenta. 343. knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. Članom 343. Pre obraćanja sudu. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da lice koje ima pravo na uvid može tražiti u vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovakvog prava ako članovi Upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da stave na raspolaganje akta.T. priloženi zahtev protivniku predlagača da se predlagačima omogući uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim društvima. u smislu člana 175. u skladu sa članom 345. u smislu člana 372. zapisnici. U istom je tražen na uvid osnivački akt. bez označenja naziva i datuma dokumenata . Prema stanju u spisima. 2010. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da pre obraćanja sudu. Zakona o parničnom postupku uz primenu člana 30. 01. prvostepeni sud je isti odbio. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz čl. Kod tako uopštenog zahteva. propisano je da je akcionarsko društvo dužno da akte stavi na raspolaganje akcionaru. saglasno članu 344. Odredbe Zakona o privrednim društvima o pristupu aktima po odluci suda iz čl.T". 174. jer je upravnom odboru protivnika predlagača podnet uopšten zahtev. već predstavlja uopšteni zahtev. odnosno neodređenog zahteva. Naime. stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagača radi vršenja uvida i kopiranja istih. Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 344. Upravni odbor protivnika predlagača nije mogao da postupi u skladu sa članom 344. Međutim. Zakona o privrednim društvima i na društvo sa ograničenom odgovornošću. da je žalba predlagača neosnovana. pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vršenja prava u uvid u akta i dokumenta počev od dana osnivanja do dana uvida. kao i dokumenta za privredno društvo "S. Zakona o privrednim društvima. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani. Članom 344. zbog čega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi člana 174. godine.

2010. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo. stav 1. pa je prvostepeni sud poziv tuženoj uručio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30. u situaciji kada je tužena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje.i komisije veštaka. . stav 2.04.2009. već na adresu preduzetnika. godine. tuženoj je onemogućeno učešće u postupku i raspravljanje. tj. već na adresu preduzetnika. Zakona o parničnom postupku. stav 1. zatražiće se mišljenje drugih veštaka. tačka 12. Zakona o parničnom postupku . Zakona o privrednim društvima.doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Naime. te tražena dokumenta nisu individualno određena po nazivu i datumu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 2009. 8089/10 od 10. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje.06. nakon čega su se povratnice vraćale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese.2011. godine) 380.11.2011. godine dostavila prvostepenom sudu punomoćje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadležnim Trgovinskim sudom u naznačenom predmetu. 11. 256/11 od 6. na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je . tačka 7.10. u konkretnom slučaju tužena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoćje. u vezi člana 30.2009.dana 20. Takvim postupanjem. kada je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 344.PARNIČNI POSTUPAK lagača za uvid u određena akta i dokumenta. tačka 2. Osim toga. Zakona o vanparničnom postupku. pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Pž. da se predlagaču sudskim putem omogući uvid u pristup aktima. a o čemu je prvostepeni sud imao saznanja pre održavanja ročišta od 19. Na to tuženi osnovano ukazuje u žalbi. odbio je žalbu predlagača kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. godine) 381. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. odlučio kao u izreci.propuštanjem dostavljanja tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom.2009. a skinuo 12.10.prema stanju u spisima . Privredni apelacioni sud je u smislu člana 387. stav 2. godine prvostepeni sud je pozivao tuženu na adresu radnje. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.prema stavu Privrednog apelacionog suda . godine.251 - . Zakona o parničnom postupku. a ako je potrebno . Iz ovih razloga. godine. 10. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. Iz obrazloženja: Tužena je . s obzirom da je dostava bila neuredna.

na osnovu Nalaza i mišljenja navedenog sudskog veštaka od 07. imajući u vidu da je reč o pravnom prometu između pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajući način plaćanja.po nalazu veštaka .00 dinara. radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice. 2007. stav 1. Prvostepeni sud je. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. Pž. već se odnosi na plaćanje ukupnog duga. potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže . utvrditi osnov i visinu utuženog potraživanja.PARNIČNI POSTUPAK Prvostepeni sud je. 13070/11 od 28.00 dinara. 07. Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja. godine iznosa od 195. Prvostepeni sud će. uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. Zakona o parničnom postupku. nije zatvoren nijedan konkretan račun.kako je zaključio prvostepeni sud. prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu. godine proizlazi da se. jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izveštaju o sravnjenju. te iz tog razloga o bitnim činjenicama (osnov i visina utuženog potraživanja) postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog veštaka. U ponovnom postupku. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka. Zbog toga se prvostepena presuda ne može ispitati. izdatoj na iznos od 195. a da bez upoređivanja evidencija tužioca i tuženog nije moguće utvrditi u čemu je razlika u saldu. 2010. da se neslaganje u navedenoj visini od 391. godine i dopunskog nalaza od 02. godine. Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je. izvršeno na pravilan način.900. 07. 04.900. jer tuženi nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije.00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaćanje po osnovu istog. 2009.09.900. 2008. da li je potrebno primeniti pravilo reda uračunavanja prema članu 312. navodeći da se poziva na ovaj nalaz veštaka. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. utvrdio da . imajući u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. 2005. na osnovu postojeće dokumentaeije. 10. da iznos od 195.2011. tačka 12. jer tuženi prilikom plaćanja nikada nije navodio koje računa plaća.900. Nakon što postupi na navedeni način.00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu. kao i da uplatom po priznanici od 30. prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Iz sadržaja njegovog Nalaza i mišljenja od 07. imajući u vidu iznete primedbe. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje i dopunu nalaza ovog veštaka i na osnovu toga je usvojio tužbeni zahtev. To je prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju: nakon izvođenja dokaza veštačenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog veštaka i njegovog datog nalaza i mišljenja od 27.član 259. 2010. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. godine.član 249. potrebno je utvrditi da li je i koji račun ili deo računa istim iznosom plaćen odn. 2005. godine) . 2009. kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuženog prema tužiocu. da navedena uplata od strane tuženog u iznosu 195.252 - . U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivurečni.razlika između stanja duga tužioca i tuženog iznosi 391. 10. čije uračunavanje je . zatražiće se mišljenje drugih veštaka .677. 04. godine i usmenih izjašnjenja. stav 3. ne može utvrditi dug tuženog prema tužiocu. pre svega. godine i Dopune nalaza od 27.na osnovu dokumentacije po kojoj je izvršeno veštačenje . 12.677. godine i dopune nalaza od 27. Zakona o parničnom postupku. stav 2. utvrdio potpuno suprotne činjenice. te je morala biti ukinuta. prvostepeni sud je odredio izvođenje dokaza novim veštačenjem na istu okolnost od strane drugog veštaka. 06.00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu.00 dinara može utvrditi iz analitičke kartice tužioca. na osnovu kojih je usvojio tužbeni zahtev. a o bitnim činjenicama postoji protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i mišljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza.

27.272. tačka 12. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika.2011. Kada prepis prvostepene presude.2011. a – imajući u vidu . Propustom suda. ranije važećeg Zakona. dana 01. na osnovu člana 387. to je morala biti ukinuta. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude. odbija.da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne može ispitati. Iako rešenje kojim se odbacuje žalba. Zakona o izvršnom postupku. na ime regresa isplatio tužiocu. stav 2. Pž. prvostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu iznosa od 575. stav 1.02. koje je prvostepeni sud dao. Zakona o parničnom postupku . Iž. stav 2.pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana. godine) .tužioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532. stav 2. Zakona o parničnom postupku (član 361. nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta .06. već neposredno izvršnom dužniku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Izreka presude je nerazumljiva i protivreči sama sebi i razlozima presude tj.postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.81 dinar. Zakona o parničnom postupku (o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu čl. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. to se. tačka 2.11.PARNIČNI POSTUPAK 382. pa je. u tom smislu. koji je dostavljen ovom sudu. ranije važećeg Zakona).167. Kako pri donošenju pobijanog rešenja nije učinjena ni apsolutno bitna povreda iz člana 361. stav 2. doneo pobijano rešenje kojim odbacuje žalbu izvršnog dužnika kao neblagovremenu.00 dinara koji je tuženi. dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o žalbi. ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati Tužilac je. 233/11 od 10.2010. tačka 12. Iz obrazloženja: Žalbom tuženog osnovano se ukazuje da je u postupku donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. godine) 383. Zakona o izvršnom postupku. nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznačenom delu. stav 2. na ime naknade štete. navedeno rešenje kojim se odbacuje žalba. po tom osnovu. a koji predstavlja razliku između troškova lečenja osiguranika . Odlučujući o zahtevu tužioca. tačka 12. koji u toku prvostepenog postupka nije preinačen u smislu povećanja tužbenog zahteva. potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglašavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. godine podneo tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže da mu. tačka 12. stav 2. na osnovu člana 20. Posebno je potrebno istaći da pismeni prepis prvostepene presude koji je združen uz propratni akt od 16. godine.253 - . već neposredno izvršnom dužniku nije učinjena bitna povreda iz člana 361.305. ali je navedeni propust i svaka mogućnost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvršnog dužnika za vraćanje u pređašnje stanje i ocenom blagovremene žalbe na isto. (član 361. isplati iznos od 126.54 dinara.12.2010. nije dostavljeno punomoćniku izvršnog dužnika. 14467/10 od 30. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.

i to u visini stope Centralne evropske banke. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da isplati iznos utvrđene naknade prema zaključenom vansudskom poravnanju. a koji u ovom slučaju tuženi nije podneo. jer se dugovanje utvrđuje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. pa stoga ugovor zaključen sa Zemljoradničkom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korišćenja spornog zemljišta. Takođe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog na plaćanje i zatezne kamate na osnovu člana 277. jer je tuženi imao mogućnost da na navedeno ročište pristupi ili u slučaju svoje sprečenosti da opunomoći drugo lice za zastupanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Žalbene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuženog sa navedenog ročišta sud nije cenio. jer se opravdanost istih ceni isključivo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta. istog Zakona. Pž. prvostepeni sud je zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. održavanjem ročišta u odsustvu uredno pozvanog tuženog.da je želeo da dostavi na navedenom ročištu . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . od trenutka nastupanja docnje tuženog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju.2010. koje je među strankama i nesporno u pogledu korišćenja spornog poljoprivrednog zemljišta i zaključenog vansudskog poravnanja .254 - .imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje. Osim toga. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete. Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. tuženi navedene dokaze ne dostavlja ni uz žalbu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladištenju voća.pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 262. Naprotiv. godine) 385. nisu osnovani žalbeni navodi da je sud učinio apsolutno bitne povrede odredaba člana 361. . stav 1. Predmet tužbenog zahteva je cena usluge uskladištenja. te da je održavanjem navedenog ročišta uskratio tuženom mogućnost raspravljanja i dostave dokaza. s obzirom da je donošenjem Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnička zadruga koristila zemljište. na osnovu čl. Sud ne vrši povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom. a na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta.10. tačka 7. jer tuženi nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio.mogao je putem pošte dostaviti sudu ili ih predati na istom ročištu preko punomoćnika. 4458/10 od 21. i 223. a isto je postalo vlasništvo Republike Srbije. stav 2. 220. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuženog o zaključenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradničkom zadrugom ne daje pravo korišćenja tuženom.PARNIČNI POSTUPAK 384. koju tuženi nije platio tužiocu. O spornoj činjenici (da li je tuženi u obavezi da plati navedeni utuženi iznos na ime naknade za cenu skladištenja). Zakona o parničnom postupku. a pismene dokaze na koje ukazuje u žalbi .

Skladištar ne može pomešati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće.protivtužioca). Prvostepeni sud je visinu utuženog potraživanja utvrdio iz nalaza i mišljenja imenovanog sudskog veštaka.da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. naročito nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Pre svega. Zaključenje ugovora o poravnanju je u ovlašćenju parničnih stranaka. godine) 386. međutim. imajući u vidu da ga tuženi do zaključenja glavne rasprave nije osporio. osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete . a voće je bilo upakovano u kutije . Iz tog razloga.255 - . stav 2. osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca.10. propustio da utvrdi da li zahtev tuženog ima karakter kompenzacione protivtužbe. nije vršeno njegovo merenje od strane skladištara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu . Zakona o obligacionim odnosima. manama ili prirodnim svojstvima robe. prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novčanog potraživanja. i to imajući. da tuženi nije osporio iznos utuženog potraživanja. tačka 2. doneće novu odluku o tužbenom zahtevu. . tačka 7. kao spornu. tačka 1. čim navedene nedostatke opazi ili mora opaziti . kao i neispravnom ambalažom . izvedenih i predloženih dokaza. on će dati jasne razloge o osnovanosti tužbenog zahteva odnosno protivtužbe. uz pravilnu primenu materijalnog prava. iz kojih može doći do štete na robi. Pž.prijemnicu). prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. ističe manju neto težinu.da li je skladištar imao ovlašćenje da pomeša primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće. Skladištar je dužan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalažu. od čega zavisi i da li ima mesta preboju potraživanja tužioca i tuženog. već. tačka 1.član 731.su neosnovani. Imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja. Ponovnom ocenom činjeničnih navoda stranaka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. utvrdiće da je tuženi . Zakona o obligacionim odnosima.član 731.protivtužioca može staviti u preboj sa zahtevom iz tužbe kojim se traži isplata naknade za cenu skladištenja. prilikom dopremanja voća tuženog u hladnjaču tužioca. te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuženog. Skladištar je iznajmio prostor komore tuženom. u kojoj će ponovo odlučiti i o troškovima postupka. a ne suda. tačka 12. Skladištar odgovara za štetu na robi. presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev. pre svega u vidu. Zakona o parničnom postupku . Tuženi ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog . Posle toga. Zakona o parničnom postupku. Međutim. 3449/2010 od 20. u toku postupka je utvrđeno da je tužilac svoje maline pomešao sa malinama tuženog.član 734. Tokom konkretnog postupka je utvrđeno da.protivtužilac postavio kompenzacionu protivtužbu (imajući u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuženog .PARNIČNI POSTUPAK Zakona o parničnom postupku.2010. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu činjenicu . Prvostepeni sud je.palete. od čega zavisi da li se zahtev tuženog .

U svakom slučaju. te ističe da je na taj način učinjena navedena bitna povreda postupka. je u ovlašćenju parničnih stranaka. Na to se osnovano ukazuje žalbom tuženog. Pž.256 - . tada mu je onemogućeno da raspravlja pred sudom. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu. 10705/10 od 26. Tuženi u žalbi navodi da je predložio zaključenje poravnanja. dostavi i priloge: rešenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjižicu. tačka 7.PARNIČNI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. stav 2. Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu.01. tačka 7. nije data mogućnost da raspravlja pred sudom . prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. Zakona o parničnom postupku. Međutim. S obzirom na ovu normu. Propuštajući da to učini. Ukoliko tuženom nisu dostavljeni dokazi priloženi uz tužbu. Zakona o obligacionim odnosima. to je sud trebalo da odloži ročište. stav 2.2010. imajući u vidu iznetu odredbu člana 1089. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. Sve ovo utoliko pre što je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog 01. 1 549/10 od 27. uz tužbu. a naročito propuštanjem dostavljanja.uz tužbu priložio kao dokaz fotokopiju radne knjižice i rešenje o prestanku radnog odnosa. a radna knjižica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tužilac. . stav 2. a kako punomoćnik tužioca nije imao ovlašćenja za isto. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor odn.2006. kao i zaključenje ugovora o poravnanju. Zadržavanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadržavanje se ne može poistovetiti sa stalnim isključenjem robe iz prometa. dužnost prvostepenog suda je bila da tuženoj strain. Gž. Zakona o parničnom postupku. a prema sadržaju povratnice tuženom je dostavljena samo tužba i akt koji se odnosi na obaveštenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tužbu. u konkretnom slučaju parnične stranke nisu onemogućene na bilo koji način da raspravljaju pred sudom. godine) 388.član 1089. uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze . godine. Zakona o obligacionim odnosima. mirno rešenje spora.član 361.član 281. tužilac je – kako proizlazi iz referata tužbe . na poslednjem ročištu za glavnu raspravu. Zbog toga se u žalbi osnovano ukazuje da je na taj način onemogućeno tuženom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priložene isprave. Naime.10. te su neosnovani žalbeni navodi u tom smislu.2011. a ne suda. Zbog toga isto može biti zaključeno i nakon donošenja meritorne odluke. tačka 7. kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno rešenje spora. godine) 387.07. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema .

iako to tužilac nije tražio. gde je potom smeštena. te je presudom Okružnog suda u U. kada je zadržana. Protiv pravnosnažne odluke se ne može izjaviti žalba. da je o tome sačinjen zapisnik. Tužilac je u tužbi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom će se staviti van prometa roba u predlogu označena podacima za identifikaciju vrste i količine robe.godine Vrhovnom kasacionom sudu. i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. potvrđena presuda Opštinskog suda u I. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u I.2007. sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka. "dosuđujući" više od onoga što je traženo.br. . u suštini predstavlja interpretaciju tužiočevog predloga za stavljanje robe van prometa.godine.5. niti da se tuženom zabrani puštanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima učinjena povreda njegovog prava. tačka 12. Imajući to u vidu. jer je zadržavanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznos od 4.210/06 od 17. ZPP) 389.400.3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog rešenja kojom se određuje mera kojom se isključuje iz prometa predmetna roba.br.580/06 od 4.godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. predlog tužioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumačiti kao predlog za određivanje privremene mere isključenjem robe iz prometa. Zakona o parničnom postupku. P.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa. da je roba zadržana. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. da nije odlučivao u granicama postavljenog predloga u smislu člana 3. i presudu Okružnog suda u U. a tužilac obavešten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. Žalbu tuženika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledeće: Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je u postupku donošenja pobijanog rešenja načinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.2010. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadržine koja od strane tužioca nije predložena.257 - . već je delimično prekoračio predlog. godine) POSTUPAK PO ŽALBI (Član 377 . svakako tužilac u tužbi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka. 7060/09 od 11.386. roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tuženi u svojstvu špeditera. Tuženi je dana 1. već vanredni pravni lek.00 dinara. Zakona o parničnom postupku i da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa stanjem u spisima. carinski postupak je prekinut. Prema navodima tužbe. roba je zadržana od strane carinskih organa. Za to vreme. i o podnetoj žalbi lično se izjasnio na zapisniku pred Opštinskim sudom u I.11.2006.2009. podneo žalbu na presudu Opštinskog suda u I. ukinut u celosti platni nalog usvojen rešenjem istog suda Pl. da je taj postupak prekinut.12. Ali. stav 2.

Podneskom od 30.ZPP. Zakona o parničnom postupku. godine.07. Privredni apelacioni sud nalazi da je žalba tužilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena. Pž. imajući u vidu da su rešenjem prvostepenog suda stavljena van snage rešenja o prinudnoj naplati sudske takse.2011. prvostepeni sud stavio van snage i dao mišljenje da je zahtev za povraćaj takse blagovremen i osnovan.Poreska uprava i punomoćnicima tužilaca. godine. stav 3. Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija. prvostepeni sud je dao svoje mišljenje u pogledu zahteva za povraćaj sudske takse.1136/10 od 30. nakon izjavljene žalbe od strane taksenog obveznika. te da su. Tako podnetu tužbu prvostepeni sud je .08. stav 3. godine stavljeno van snage rešenje o taksi na tužbu od 01. predali u prijemnu kancelariju suda. godine) 390. godine) 391.2010.2008.2011. a sud je isti zaveo kao novu tužbu i formirao novi predmet. koji je trebalo da bude prosleđen suprotnoj strani sa tužbom i dokazima. godine.br. a čija je sadržina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomoćnik nameravao da preda klijentu. godine punomoćnici tužilaca izjasnili su se da ostaju pri žalbi od 24. ranije važećeg Zakona) kojom se pobija rešenje o prinudnoj naplati takse. žalba tuženog odbačena kao nedozvoljena.8. kao i rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i na rešenje o odbacivanju tužbe od 19. član 365. godine. na taj način. Nakon toga.2010. koji je podnet od strane tužilaca.rešenjem od 28.04. zbog čega je rešenjem prvostepenog suda od 22. tužioci stekli uslove da im se izvrši povraćaj prinudno naplaćene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove žalbe. navodeći da je isti blagovremen i osnovan. postupajući po podnesku tužilaca.2008. utvrdivši da je u prethodnom predmetu tužilac podneo istu tužbu protiv istih tuženih radi iste pravne stvari. zatim rešenje o taksi na rešenje o odbacivanju tužbe od 01.258 - .2010. Isto rešenje prvostepeni sud je nakon zahteva tužilaca stavio van snage. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. te su navedene odluke pravnosnažne i protiv ovih odluka se ne može izjaviti žalba.PARNIČNI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno članu 365. . da je prvostepeni sud dao mišljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraćaj sudske takse blagovremen i osnovan.stav1. utvrdio da je došlo do omaške u izradi rešenja o prinudnoj naplati sudske takse na tužbu i takse na rešenje o odbacivanju tužbe u naznačenom predmetu. Nedozvoljena je žalba (u smislu člana 378. Iz obrazloženja: Iz stanja u spisima se utvrđuje da je prvostepeni sud. Mišljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije . tako što su tužioci svoj podnesak.09. 9116/11 od 02. te da se radi o očiglednoj omašci. Tuženi je podneo žalbu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odlučio po izjavljenoj žalbi tuženog. već vandredni pravni lek. godine . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.08.09.2008.11.2010.05.odbacio. koje je.

Izvršni dužnik. Zakona o obligacionim odnosima (međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga.05. kao i potraživanja u vezi sa tim ugovorima . a ne samom izvršnom dužniku. kao izvršni dužnik označeno je navedeno pravno lice. drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12. doneto na osnovu predloga izvršnog poverioca. januara 2009. Zakona o uređenju sudova. pa ni do odricanja od zastarelosti. tačka 3. označen u predlogu za izvršenje i rešenju o izvršenju podneo je na navedeno rešenje prigovor 21. a predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Imajući u vidu da. Privredni apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana. prema povratnici koja se nalazi u spisima. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). stav 3. koje se nalazi na istoj adresi.259 - . Prema stanju u spisima potraživanje tužioca je u smislu člana 374. jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuženog da je potraživanje tužioca zastarelo. u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. stav 2. pa se isto rešenje. Tuženi se od postavljenog tužbenog zahteva branio ističući prigovor zastarelosti spornog potraživanja.2010. to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. Takođe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost. godine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda.saldo kontiste. rešenje o izvršenju od 04. stav 1. Tužilac je blagovremeno izjavio žalbu protiv prvostepene presude ističući da njegovo potraživanje prema tuženom nije zastarelo. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. jer je isti u ime tuženog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlašćeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. Iž. a stanje po obrascu je verifikovano i veštak . da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuženog nije zbog tog čina disciplinski gonjen i kažnjen. januara 2009. godine. a na osnovu člana 91. na osnovu člana 387. dostavljeno je. međutim.2010. Iz tih razloga pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen.05. godine.2010. godine) 392. jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraživanja. januara 2005. zastarelo te je tužbeni zahtev. prema povratnici koja je u spisima.2010. ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. ZPP. .potvrđujući da je taj obrazac potpisao radnik tuženog zaposlen na radnom mestu . Kako je tužiočevo potraživanje dospelo 7. godine. 2172/10 od 15. Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste.zastarevaju za tri (3) godine. Zakona o parničnom postupku.07.05. zbog zastarelosti pravilno odbijen. jer je tuženi potpisivanjem IOS obrasca priznao dug. a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. godine. to se osnovano u žalbi ističe da se rok za podnošenje prigovora i njegovu blagovremenost ne može računati od dana kada je prema povratnici u spisima rešenje dostavljeno drugom licu. godine sa prilozima nije dostavljeno označenom "pravom" izvršnom dužniku. ne može doći do priznanja duga. već drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi. Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih članom 361.

jer je to bespredmetno s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Dopuna žalbe podneta nakon isteka roka od osam dana. godine. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog. pa nalazi da je ovaj navod tužioca neosnovan. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna rešenja. već je u pitanju samostalna žalba. pa stoga kako tuženi potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraživanja za potraživanje za koje je istekao rok zastarelosti.10. 3119/11 od 22.11. pa ni do odricanja od zastarelosti. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009. nazvanim "dopuna žalbe". godine. nije došlo do priznanja duga. Ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe podnesak nazvan "dopuna žalbe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u žalbi. godine. i insistiranje tužioca da li je tuženi vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste. te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna rešenja. te da je time prekinut tok zastarelosti. U konkretnom slučaju dopuna žalbe je podneta nakon isteka roka od osam dana. jer je radnik tuženog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima.2011. Kako je tužilac pr. dakle u pogledu odluke o troškovima spora. suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova.2008.PARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tužioca da je. Bez uticaja je takođe. septembra 2005. na osnovu člana 387. godine. godine) 393. godine. i kao takva ne može biti razmatrana od strane prvostepenog suda. odlučeno je kao u izreci ove presude.2008. čija se blagovremenost posebno ceni. jer navedeni saldo kontista nije ovlašćeno lice tuženog pravnog lica za priznavanje duga.2008.11.saldo kontista. Pž. kako tužilac ističe. tačka 3. 387/10 od 18.260 - . Dopuna žalbe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana. došlo do prekida zastarelosti. a koje je ispravljeno rešenjem od 18.11.03. tužilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III. kojim je odbačena dopuna žalbe tuženog izjavljena dana 12. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na žalbu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objašnjenje onih razloga i onih navoda koji su već u blagovremeno podnetoj žalbi istaknuti. Iz obrazloženja: Osnovana je žalba tuženog izjavljena protiv naznačenog rešenja od 15.2010. godine u ime tuženog od strane neovlašćenog lica zaposlenog na radnom mestu . u kojoj su istaknuti novi žalbeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu žalbu. godine) 394. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe. Iz tih razloga. a takođe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuženog. Iz obrazloženja: Podneskom od 26. stav 1. zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima. izvršen rad i uslugu. a što nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari.

kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena želela da prime.02. izviđajnom radnjom saslušanja samog dostavljača – poštara.PARNIČNI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. septembra 2005. bez obzira kada je podneta. to se u situaciji u kojoj sam punomoćnik tužioca osporava prijem presude označenog datuma. godine primio 2. a dostavljač se izjašnjava u navedenom smislu. 11721/05 od 1. utvrđeno da on ne zna kome je navedenu pošiljku uručio. Stoga se tužiočev podnesak od 26. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku pobijano rešenje se ukida kao u izreci. broj 125/2004). kako u blagovremeno podnetoj žalbi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude. a kojim rešenjem je utvrđena visina naknade za korišćenje vodnog zemljišta. odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci rešenja greškom navodi nedozvoljenost). Iz obrazloženja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomoćnik tužioca presudu od 2. novembra 2002. tačka 3. Ako sud iz pismenih dokaza (potražnica) i iz iskaza svedoka (dostavljača) ne može pouzdano utvrditi da li je i kada žaliocu izvršena dostava presude. st. U žalbi su istaknuti žalbeni razlozi i dati brojni žalbeni navodi. drugostepeni sud ovu žalbu odbacio. nego samostalnom žalbom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. u označenoj situaciji. jula 2002. septembra 2005. 128/06 od 10. Neblagovremenost ove žalbe proizlazi iz primene odredbe člana 489. godine. ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 4. novembra 2002. radi čega je na osnovu člana 374. godine.05. pobijanim rešenjem prvostepeni sud je istu odbacio.2006. a u pogledu stvarne nenadle. tada po odredbama Zakona o parničnom postupku sud ne može žalbu odbaciti kao neblagovremenu. godine) 395. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1. Na stvarnu nadležnost prvostepenog suda za odlučivanje u određenoj pravnoj stvari. ne može pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje advokatu pa stoga.261 - . Zakona o parničnom postupku. Iz iznetih razloga a na osnovu člana 380. Zakona o parničnom postupku. a u vezi sa članom 365. jer je podneta po proteku roka od osam dana. godine. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnažan. tačka 2. odlučivši kao u izreci ove presude pod II. ne može se ni odbaciti navedena žalba kao neblagovremena. i 2. drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi.2006. godine) 396. stav 1. Kako je međutim sprovođenjem izviđajnih radnji po nalogu Višeg trgovinskog suda. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. godine ne može smatrati dopunom blagovremeno podnete žalbe. a žalbu na istu prema prijemnom pečatu suda predao kao preporučenu pošiljku 15. a ne po službenoj dužnosti Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog trgovinskog suda određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja izvršnog poverioca donetog u vršenju javnopravnih ovlašćenja.

2006. prema članu 372. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. tač. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. 1. dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u žalbi. stav 2. Zakona o uređenju sudova primenjuje do 1. ukoliko na nju nije ukazano žalbom. Međutim.9. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. stav 2.02. godine) 397. pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadležnosti trgovinskog suda za odlučivanje o takvoj pravnoj stvari. i 9. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. st. godine. ne utiče na pravilnost pobijane odluke. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. koja se odredba u smislu člana 84. tačka 2.PARNIČNI POSTUPAK žnosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu. stav 2. u prvostepenoj presudi. u vezi člana 478. to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadležni sud. (Iz rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. a saglasno članu 15. Zakona o sudovima. 7. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o ovakvom predlogu za izvršenje bio bi stvarno nadležan sud opšte nadležnosti. Zakona o parničnom postupku. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. u vezi člana 478. 12615/05 od 20. 2. već samo na zahtev stranke. i 2. stav 2. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Drugostepeni sud se ne može obazirati na kvantitativno prekoračenje tužbenog zahteva time što je pobijanom presudom dosuđeno više od onoga što je traženo. stav 2. to nije počinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. 1. stav 1. Zakona o parničnom postupku. godine) 398. Zakona o parničnom postupku. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. postupka Zakona o parničnom postupku. Ovo znači da se postojanje bitne povrede odredaba postupka. tačka 12. januara 2007. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. 2974/06 od 29. Prema odredbi člana 21. Kako je u konkretnom slučaju za odlučivanje o predlogu za izvršenje predviđena sudska nadležnost. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju.2006. s obzirom na činjenicu da se radi o izvršnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud. može ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaćena razlozima navedenim u žalbi. ako se tuženi u žalbi na . te kako u žalbi nije istaknut žalbeni razlog iz člana 361. stav 2. tako da počinjena povreda. drugostepeni sud po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja po žalbi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz člana 361. 5. tačka 4.262 - . ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti. koja se ogleda u činjenici da je u postupku postupao stvarno nenadležan sud. tačka 12.

PARNIČNI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 478. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno je da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer je predlog za izvršenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parničnog postupka nije bio preinačen, a prvostepeni sud je dosudio tužiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, međutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi člana 372. stav 3. Zakona o parničnom postupku na prekoračenje tužbenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno članu 379. stav 1. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (Član 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izričito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvrši u uređenje zakupljenog prostora mogu se uračunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloženja: Tuženikovi navodi (da je imao velike izdatke za uređenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, već na eventualni zahtev tuženog da mu iste tužilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izričito predviđeno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donoseći pobijanu odluku kojom je tuženog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donošenju pobijane usluge nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku (iz člana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti) kao ni odredbe iz tačke 12. istog člana (na koje se poziva tuženi), jer presuda sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, to se - na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvrđuje, a žalba tuženog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNIČNI POSTUPAK

400.
Ako je među strankama ugovoreno obračunavanje mesečnih akontacionih iznosa do konačnog obračuna godišnje naknade, ne radi se o povremenim novčanim davanjima. U pitanju je potraživanje koje se povremeno obračunava. Iz obrazloženja: Stavom II izreke je dosuđeno potraživanje koje predstavlja mesečne akontacione iznose po ugovoru zaključenom medu strankama, kojim je usaglašen i rok za vršenje plaćanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraživanju koje se povremeno obračunava u mesečnim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tužilac treba da dostavi tuženom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tužioca na kamatu na navedeni iznos od podnošenja tužbe do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu člana 376. Zakona o parničnom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o troškovima spora, koja i zavisi od konačne odluke o tužbenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ŽALBA PROTIV REŠENJA (Član 399 - 402. ZPP)

401.
Zaključeno i objavljeno prinudno poravnanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zaključenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrđenje osnovanosti osporenog potraživanja o kome se odlučuje u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaćena bitnom povredom iz člana 354. stav 1. tačka 14. Zakona o parničnom postupku. To je posledica protivurečnosti datih razloga o odlučnim činjenicama sa sadržinom isprava priloženih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja nižestepenih sudova da tuženi nije osporio osnov i visinu tužbenog zahteva. Naprotiv, tuženi je još u postupku zaključenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tužbeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je učinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upućuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadržine nedvosmisleno proizlazi da je tuženi osporio i osnov i visinu tužbenog zahteva. Da tuženi spori osnov i visinu tužbenog zahteva upućuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i rešenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku stečaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraživanje koje je tužiocu preneto ugovorom o cesiji zaključenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNIČNI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrđenja da li je i u kom iznosu tužilac naplatio predmetno potraživanje u postupku stečaja nad M.T. P. "N.I." ne može pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tužbeni zahtev prema tuženom u ovom sporu. Kod činjenice da je tužilac prijavio svoje potraživanje u postupku stečaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimiše kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnažnog rešenja o odobrenom prinudnom poravnanju zaključenom između tuženog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrđena obaveza tuženog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS počev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraživanje tužioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donošenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraživanja, tuženi mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrđenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga što se rešenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izričito propisano odredbom člana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuženikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, već saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog rešenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci žalbu koju je podneo advokat bez posebnog punomoćja, kako će postupiti drugostepeni sud ako uz žalbu na ovo rešenje advokat naknadno dostavi punomoćje kojim stranka odobrava njegovu parničnu radnju? Stranka ne može naknadnim dostavljanjem punomoćja uz žalbu na rešenje o odbacivanju nedozvoljene žalbe (rešenje doneto na temelju odredbe člana 103. stav 6. u vezi člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku) konvalidirati propust svog punomoćnika – advokata učinjen dostavljanjem žalbe sudu bez punomoćja. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (Član 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, merodavan je onaj novčani iznos o kome je odlučivano u pravnosnažno okončanom postupku.
- 265 -

PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Tužilac je – kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tužilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odlučivano je o tužbenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - član 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - član 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe). Odredbom propisano je da Postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona će se okončati po odredbama novog zakona - član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Dok je stavom 2. istog člana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - član 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu, odnosno tužilac traži da mu tuženi izvrši vraćanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz čega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraživanje tužioca novčano. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoćje, bez obzira što je punomoćnik na reviziju stavio pečat, a stranka je potpisala. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Tužba je odbačena kao neblagovremena, rešenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom slučaju tužioca je zastupao advokat koji je tužiocu otkazao punomoćje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu člana 93. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa se tužilac u daljem toku postupka zastupao sâm. Pečat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoćja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomoćnik – advokat, jer je ranije dato punomoćje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNIČNI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku? Javni pravobranilac je ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi člana 84. stav 3. Zakona o parničnom postupku, zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilaštvu u članu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilaštvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i opštine. Čl. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilaštvu propisano je da Republičko javno pravobranilaštvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima položaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne odnosi na one stranke u postupku čije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilaštvu. Naime, kada se kao učesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, opština ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, te samim tim ni odredba člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, već se ima primeniti odredba člana 84. stav 3. i člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Kako se javno pravobranilaštvo ne može smatrati licem koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlašćen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda - odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrđenje prave volje davaoca izjave suštinski je kriterijum za tumačenje založne izjave. Iz obrazloženja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odbijanja zahteva tužioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurečnosti sa sadržinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je našao da se revizijom tužioca osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen da, na način predviđen zakonom, traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti - član 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (važeći u momentu
- 267 -

PARNIČNI POSTUPAK upisa založnog prava u zemljišne knjige). Hipoteka se stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način - član 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraživanja - mora se dokazati osnov potraživanja, visina i dospelost. U konkretnom slučaju, hipotekarni dužnik nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca. Lični i hipotekarni dužnik može u postupku po tužbi istaći prigovore u pogledu punovažnosti pravnog posla ili založnog prava dok hipotekarni dužnik koji nije i lični dužnik hipotekarnog poverioca može u postupku po hipotekarnoj tužbi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istaći i lični dužnik) već i one koje može istaći usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava između njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom slučaju izostalo je razjašnjenje i utvrđenje koje je obaveze preuzeo realni dužnik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasništvu realnog dužnika (u momentu davanja založne izjave) opterećene založnim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ukinuo obe nižestepene presude, odlučio kao u izreci i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu u smislu člana 23. Zakona o uređenju sudova - kao nadležnom prvostepenom sudu - na ponovno suđenje, kako bi otklonio uočene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajući u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv rešenja kojim je odbijen zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova, jer njime postupak nije pravnosnažno okončan. Iz obrazloženja: Zahtev tuženog za obezbeđenje parničnih troškova pravnosnažno je odbijen drugostepenim rešenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen - član 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Rešenjem koje se pobija postupak se pravnosnažno ne završava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog rešenja ne može izjaviti, te je revizija tuženog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno - član 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno – član 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. U postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije.član 412. Nije dozvoljena revizija protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. tačka 5.07. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije. godine nije rešenje iz člana 400. stav 3. Nije drugostepeno rešenje kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg drugostepenog rešenja. Iz obrazloženja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na način kako ih je zakonodavac i propisao. Članom 394. Zakona o parničnom postupku. Stoga se drugostepeno rešenje ne može pobijati revizijom.PARNIČNI POSTUPAK rovima. Revizijom stečajnog upravnika pobija se rešenje drugostepenog suda kojim se revizija dužnika stečajnog dužnika smatra dozvoljenom. kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada važećem republičkom Zakonu o parničnom postupku i propisuje je u potpuno identičnom zakonskom tekstu u članu 412. To podrazumeva da treća lica. stav 2. juna 2005. izreke revizijskog rešenja. stranku čije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odlučivanjem onemogućeno. Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno završen nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude . nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. ranije važećeg saveznog Zakona o parničnom postupku. ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno . koje prvostepenim rešenjem odbačenu reviziju revidenta. (Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda. smatra dozvoljenom. Budući da je postupak rehabilitacije vanparnični postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. te da Zakon o rehabilitaciji ne predviđa dozvoljenost revizije protiv drugostepenog rešenja.269 - . Citiranu procesnu odredbu. propisano je samo za revidenta kome je revizija odbačena. godine) 409. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. Budući da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi. stav 3. odnosno kojom se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi. stav 2. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog rešenja. Pravo na reviziju protiv tako preinačujućeg rešenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po članu 400. kojim je utvrđeno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. kao takvu i odbacio odlučivanjem na način iz stava 1. Zakona o vanparničnom postupku.2010. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. važećeg procesnog zakona. Rev. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi. Drugostepeno rešenje od 30. stav 3. procesno je nedozvoljena. NJime je revizija dozvoljena. stav 2. ukoliko nisu i umešači na strani revidenta. Stečajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja koje se revizijom ne može pobijati u smislu pomenutih procesnih normi. to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parničnom postupku. stav 3.član 27. procesnog zakona. a u vezi sa članom 401. pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 404. 2803/2010 od 08. procesnih zakona. revizija protiv drugostepenog rešenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. Zakona o parničnom postupku određeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. i člana 412.

godine.10. Protiv tog prvostepenog rešenja. niti podnositi predlog za ponavljanje postupka. revident je izjavio žalbu.270 - . revidentu. Revizijom se ne osporava pravo propisano Stečajnim zakonom. NJom je u stavu 3.1. doneto u stečajnom postupku. Nije sporno da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka. U stečajnom predmetu prvostepenog suda odlučuje se o imovini stečajnog dužnika koja nije raspodeljena do zaključenja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. niti izjaviti revizija. U postupku stečaja u smislu člana 12.2005. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u stečajnom postupku. koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu rešenjem od 31.2004. procesnih zakona. jer se o tim pravima odlučuje u stečajnom postupku i po zaključenju stečajnog postupka. kao žalba žalioca. jer je to procesno pravo propisano samo u korist žalioca kao revidenta protiv tog drugostepenog rešenja. ne isključuje već pomenuta norma iz člana 8. Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju žalbe kao neblagovremene. godine) 410. kojim je kao neblagovremena odbačena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja donetog u stečajnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine. preneto je prvostepenim rešenjem od 12.PARNIČNI POSTUPAK je protiv drugostepenog rešenja kojim se žalba odbacuje kao nedozvoljena. 381/06 od 15. izričito propisano da se u stečajnom postupku ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje. Iz obrazloženja: Nije sporno šta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka.revidenta da dosuđeno potraživanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda.2006. Stečajnog zakona. i 412. važećeg procesnog zakona. stečaju i likvidaciji. u smislu norme iz člana 8. godine osnivaču stečajnog dužnika. Prev. tačka 1. jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. . pomenuta norma se ne može primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji. pomenutog stečajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Ta imovina prema stanju u stečajnom spisu predstavlja potraživanje stečajnog dužnika kao poverioca prema njegovom dužniku u stečajnom predmetu. Za to odlučivanje je nadležan drugostepeni sud u postupku meritornog odlučivanja po žalbi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog rešenja od 12. stav 2. Bez obzira na njenu izričitost. koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja. To drugostepeno rešenje se pobija revizijom revidenta. Pri tom se mora poći i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja kojim je žalba odbačena. sa obavezom dužnika . Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom.03. stav 3. stav 3. Izneto podrazumeva da je revizija stečajnog upravnika nedozvoljena i u smislu člana 401. Revizijski sud konkretno odlučuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena žalba revidenta.10. ne i o pravima i obavezama proizašlim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka stečaja nad stečajnim dužnikom.2004. Stečajni upravnik je upravo to lice – lice koje nije ovlašćeno na izjavljivanje revizije. Zakona o prinudnom poravnanju. Potraživanje dosuđeno izvršnom ispravom stečajnom dužniku. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu već pomenutih procesnih odredbi iz člana 400.

pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u U.09.godine. 381/06 od 15. P. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donošenjem drugostepenog rešenja o odbacivanju žalbe.odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadržinu pravnosnažne presude. u vezi tačka 6. tačka 4. dana 18. Najčešće su to grubi previdi.05. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena.2007.424. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrešnoj primeni materijalnog prava. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.2010. te kako je tuženi predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29. odnosno da tuženi bez svoje krivice nije mogao istaći razlog propisan shodno članu 422.godine. stav 1.2005.tačka 4. I. i 6. i 6.godine. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž.2007.st. je upravo propisano kroz procesno pravo žalioca na izjavljivanje revizije.1. tačka 6. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu.2010. kao razlog za ponavljanje postupka. smatra nedozvoljenom. Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom čl. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i traži. godine) .ZPP odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neblagovremen.ZPP. tačka 9.09. jer nije podnet u roku propisanom odredbom čl.godine. rezultirani odbacivanjem žalbe kao neblagovremene. niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan članom 424. godine) PONAVLJANJE POSTUPKA (Član 426 – 433. koji reviziju revidenta.PARNIČNI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan.09.br.stav 1. to je pravilno prvostepeni sud shodno članu 426.09.2009.stav 1.tačka 4. Prev. nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnažnu presudu. sankcionišu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog rešenja. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi stečajnog upravnika.271 - . mogućnost da se u revizijskom postupku. ZPP.ZPP. stav 1.2007.ZPP. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neblagovremen predlog tuženog za ponavljanje postupka 14. S obzirom da je tuženi dana 28. ZPP) 411. rezultiranoj nezakonitim odlučivanjem u drugostepenom postupku. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem žalbe u drugostepenom postupku. od kada je imao saznanje o njenoj sadržini.godine primio presudu.11. Tuženi se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na član 422. Stoga su neosnovana isticanja u žalbi tuženog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen. koja presuda je dostavljena tuženom.ZPP. Stoga je cilj procesne norme. od toga dana je počeo teći subjektivni rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.1.745/07 od 26.st.03. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi.424.1162/10 od 28.

biti odbačen. pa je taj podnesak vraćen tuženom radi uređenja i dopune.08. Tuženi je zatim dana 26.425 ZPP. Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. a tuženi nije postupio po navedenom rešenju. jer u smislu člana 422. Naime.2. kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.03. dopunjen podneskom 4. ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog rešenja. jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu čl.2004.2004. godine u predmetu P br. iako je prethodno poučen da će. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se traži ponavljanje postupka. pa ga je odbacio.2010. jer je predlog za ponavljanje postupka. predlog za ponavljanje postupka tuženog odbacio kao neuredan.2010. shodno članu 103.godine.ZPP. 1129/04 zaključile poravnanje koje je na istom ročištu na zapisniku usvojeno rešenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnažne i izvršne sudske odluke. Kako je tuženi podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio uređen i dopunjen na način kako je naloženo. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogrešni.godine.10. prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan. a da ga nije uredio i dopunio na način kako mu je naloženo. okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. godine podnesak vratio sudu.2010. koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadrži sve što je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu člana 425. shodno članu 425.2009.godine.godine. podnet dana 29. Zakona o parničnom postupku.10. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okon.br. a upozoren je na posledice propuštanja.03. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. Imajući u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloženo da uredi i dopuni predlog.1072/10 od 25. Kada je parnični postupak okončan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne može tražiti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. ZPP.ZPP.10.2010. godine) 413. saglasno članu 103. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u slučajevima kada je parnica okončana sudskom odlukom tj. godine tuženi je podneo zahtev za ponavljanje postupka. ukoliko predlog bude vraćen bez naložene dopune.2010. dopunjen podneskom od 4.PARNIČNI POSTUPAK 412. nerazumljiv i nepotpun.10. presudom ili rešenjem.2009.02. a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6. to je pravilno prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Stranke su pred prvostepenim sudom na ročištu od 6. Iz obrazloženja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbačen kao neuredan predlog tuženog za ponavljanje postupka od 29. Dana 4. godine.272 - . jer je u smislu člana 422.

2. 1. pa je tako bitna povreda iz člana 374. Nije dozvoljen predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. (član 361.PARNIČNI POSTUPAK čana sudskom odlukom tj. tačka 9. Neki žalbeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka. 1. st. Pž. Ranije važećeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz člana 426. U svakom slučaju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. br. Zakona (član 422. tako što pod definicijom novih činjenica i novih dokaza pokušava da. Takvo zakonsko rešenje predlagač suštinski izbegava. Zakona (član 361. Razlog predviđen članom 426.05. 2. 1. presudom ili rešenjem. tač. stav 2. koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnažnog okončanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. jer se time izigrava zakonsko rešenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. tačka 2. Zakona (član 361. kao razlog za ponavljanje postupka. Bitna povreda koja predstavlja žalbeni razlog iz člana 374. tačka 1. st. koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti isključen ili izuzet. 2090/2011 od 25. stav 1.2011. jer je ponavljanje dopušteno samo protiv odluka ko. Iz tih razloga. ne i one činjenice koje se odnose na učešće sudije koji je morao biti isključen. odnosi se na nove činjenice i nove dokaze koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrđivanje takvih činjenica. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom slučaju morao odbaciti. ranijeg Zakona). tač. odredba iz člana 374. 1. st. Učešće sudije koji je trebalo biti isključen ili izuzet ne može biti nova činjenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. 7. tač.2010. godine 414. uključi onaj razlog koji zakonom nije predviđen. ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek pruža užu zaštitu. st.jer nije bio dozvoljen. tač. st. Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuženog nije osnovan. Zakona o parničnom postupku (član 422. Iz obrazloženja: U odnosu na žalbu kao redovni pravni lek. ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. tač. 9. ranije važećeg Zakona) za ponavljanje postupka. 931/2010 od dana 09. Međutim. stav 1. 1. stav 1. tačka 7. pa se neosnovano žalbom tuženog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbačen. a neki od razloga za ponavljanje postupka su različiti i potpuno drugačiji od žalbenih razloga. ranije važećeg Zakona) sadržana kao razlog za ponavljanje postupka u članu 426.273 - . godine) 415. Neki žalbeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku. Zakona (član 422. ranije važećeg Zakona). (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. stav 2. ranije važećeg Zakona). tačka 1. Samo nove činjenice i novi dokazi koji se odnose na činjenice od značaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odlučivanjem o tužbenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.7. kao što je navedeno. 1.

godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnažno završen. U konkretnom slučaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomoćnik tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog suda saglasno članu 499.274 - . 6/80. 20/90. izbrisan iz imenika advokata. 5094/05 od 3. 1. članom 421. koja se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji.06. potrebno je da se najpre ukloni pravnosnažna odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odlučivanju. 43/82. znači vezanost utvrđenjem sadržanim u odluci. Za svaki sud. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka kojima je završen postupak.. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Ponavljanje postupka se može tražiti i kad je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. stav 2.N. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u B. januara 2005. 36/77. 36/80. To znači da odluka postoje materijalno pravnosnažna nastupanjem formalne pravnosnažnosti prema obema strankama.. stav 1. Imajući u vidu izneto. 72/82. 74/87. Predmet mogu da budu i rešenja o odbacivanju tužbe ili žalbe. P2. koji je podneo punomoćnik tužioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog rešenja. ZPP predviđeno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima.. br. advokat M. jer se radi o odlukama kojima je završen postupak. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 381. s obzirom da je navedenim rešenjem konstatovano da se tužba smatra povučenom primenom člana 499. a postupak okončan takvim deklarativnim rešenjem ne može se smatrati pravnosnažno završenim. Pž. st. godine) . imajući u vidu da se predlog ne zasniva na činjenici koja je zakonom predviđena kao osnov ponavljanja. kao nedozvoljen. navodeći da je punomoćnik tužioca. drugostepeni sud nalazi da rešenjem Trgovinskog suda u B. ukida se pravnosnažna odluka i time otklanja smetanja ponovnom odlučivanju o osnovanosti tužbenog zahteva. Naime. 69/82. 24/94. 125/04). br. materijalna pravnosnažnost. i 2. dotle se materijalna pravnosnažnost odnosi na sadržinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. istog zakona. Stranka može da traži ponavljanje postupka koji je završen svim presudama. 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ". Zakona o parničnom postupku. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrđenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. pa shodno članu 425. postupak koji je okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj stvari smatra povučenom saglasno članu 499. ne može se uzeti da je pravnosnažno završen. što znači da je ponavljanje dopušteno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnažnost. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tužioca nije osnovana. platnom nalogu i rešenju u parnicama zbog smetanja državine. pa rešenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. P2. decembra 2002. predlog za ponavljanje postupka. br. 57/89. 2864/02 od 20. a ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 365. Ovo iz razloga što prezumpcija povlačenja tužbe u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ". te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom. 27/92. te da u ime tužioca niko nije mogao da prima podneske. Protiv navedenog rešenja žalbu je uložio tužilac iz svih zakonskih razloga. godine odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem istog suda od 10. Zakona o parničnom postupku. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odlučuje o dopuštenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi. Ponavljanje postupka je dopušteno i kada se radi o meritornim rešenjima. 58/84. 4/77. Postupajući na osnovu člana 491. Dok se formalna pravnosnažnost tiče mogućnosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo. 31/93..PARNIČNI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnažnost. stav 2. 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno.2005. 2864/02 od 10.. decembra 2002. Na osnovu izloženog. br. te se postupak ponavlja. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. istog zakona. 12/98. stav 2.

Da li se ponavljanje postupka okončanog presudom zbog izostanka. već za ukidanje klauzule pravosnažnosti. pa zato ne može predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je završen rešenjem o presumiranom povlačenju tužbe i njegovo ukidanje. godine) 418. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. može zasnivati na razlogu iz člana 422. U pogledu pravnog leka ne važi pravilo zabrane "preskakanje" instanci. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tužilačkog i tuženog preduzeća (pri čemu je reč o povezanim preduzećima – tužilac je zavisno preduzeće. Iz obrazloženja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnažne odluke kojom je završen postupak. godine) 417. tačka 1. stav 2.12.06. U tom slučaju postoji sukob interesa između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika. kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenim poslovnim prostorijama. tačka 1. zbog čega je sud saglasno odredbi člana 79. te nije od značaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnažnosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. .2005. novog Zakona o parničnom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. poziv za ročište i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. a ako odluka sud nije na zakonom predviđeni način dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnažnosti iste. Zakona o parničnom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tužbu i poziv za ročište. ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donošenju navedenog rešenja. tačka 2. Zakona o parničnom postupku kada su tužba.275 - . i 20. Pž.PARNIČNI POSTUPAK 416. 4934/06 od 11. a tom licu je bila uručena tužba.2006. Ponavljanje postupka se može tražiti i kada je postupak završen presudom i kad je završen rešenjem. a tuženi matično preduzeće). a naročito propuštanjem dostavljanja.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. pa se ista i ne može osporavati ovim pravnim lekom. poziv za ročište i presuda zbog izostanka uručeni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tužioca i tuženog. Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek može se dozvoliti samo ako postoji pravnosnažna odluka u tom sporu. i stav 3. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom dostavi tužiocu na jedan od zakonom propisanih načina.

05. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava na nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave.. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnažnosti. Zakona o parničnom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka. jer za postojanje njih nije ni znala. Zakona o parničnom postupku i ukinulo rešenje kojim odlučeno da se tužba smatra povučenom P2. godine. Presuda je doneta i obaveza prvotuženog i drugotuženog utvrđena je na osnovu ugovora koji su zaključili prvotuženi i drugotuženi sa trećetuženim i pristupili su dugu koji je trećetuženi imao prema tužiocu. Po oceni Višeg trgovinskog suda pogrešan je stav prvostepenog suda. Iz obrazloženja: Iz spisa proizlazi: Prvotuženi i drugotuženi su dana 17.01. ne znači da postoje propusti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja kojim se tužba smatra povučenom. 2709/2006 od 11.12. a stranka se na njih nije pozvala. stav 1. godine) 419. odnosno zbog činjenice što je sud propustio da rešenje o povlačenju tužbe dostavi tužiocu neposredno kada je obavešten da je punomoćnik tužioca promenio adresu.2004.br. tačka 2. U predlogu su istakli da su pravnosnažnom presudom obavezani da tužiocu isplate utuženi iznos sa zateznom kamatom.5. godine. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti propuštanja dostavljanja.2009.06.2004. tužilac je smatrajući da su se stekli uslovi iz člana 421. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. tačka 2.9. Zakona o parničnom postupku. godine. kao i troškove postupka.2004.9. zbog čega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomoćnika tužioca na ime advokata vršio preko oglasne table.9.9.2004. tada važećeg Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud smatra da tužiocu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo rešenje od 28.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz navedenih činjenica proizlazi da je punomoćnik tužioca bio uredno pozvan i za ročište od 25.2004. prvostepeni sud je obavešten da je advokatu izrečena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom. ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tužbenog zahteva. godine podneli predlog za ponavljanje postupka.9. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23. stav 4. Takože su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30. Kako je rešenje od 28.2004. odnosno tužiocu nije uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom pre donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom. koji su zaključili tužilac i trećetuženi. Propust prvostepenog suda da rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28.12. a koja je potvrđena i presudom Višeg trgovinskog suda od 24.. a skinuto 31.2004. Stoga. a koji nisu .04. Rešenje kojim se tužba smatra povučenom od 28. godine. godine. Nakon donošenja rešenja kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom.12. propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom člana 145. stav 4. godine uruči tužiocu saglasno članu 145.2004.2004.9. Zakona o parničnom postupku onemogućio je tužioca da blagovremeno izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja. godine sa obrazloženjem da rešenje od 28. 1649/01 od 28. te da su se stekli uslovi iz člana 421.9. stav 2.2004. godine i za ročište od 28. godine pravosnažno. stav 1.276 - .2006.2009. da bi se zaključilo da su se stekli uslovi iz člana 421. koji je pravnosnažno okončan presudom nadležnog Trgovinskog suda od 19.2008.

Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da u ovoj situaciji. Prema stavu tuženih.2008.ukinuta. njegovom puno. predlog za ponavljanje postupka. Pž.07. isti se računa od pravnosnažnosti odluke donete u postupku čije se ponavljanje traži. ukine odluku od 20. Zato su predložili da sud dozvoli ponavljanje postupka.PARNIČNI POSTUPAK potpisali prvotuženi i drugotuženi.09.06. Zakona o parničnom postupku. je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimično ili u celini zasnovano činjenično stanje i na osnovu koje je odlučeno u postupku pred ovim sudom . Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke.2010. počeo da teče pre nego što je odluka postala pravosnažna. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnažnih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim . 5260/2010 od 09. istog Zakona je predviđeno da. a stranka se na njih nije pozvala. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. Međutim. za nove dokaze isto važi: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna.član 422. godine. taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke. Zakona o parničnom postupku. Nove činjenice u tom smislu su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave. Ako bi rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo da teče pre pravnosnažnosti odluke. dakle. pa je. ako bi rok određen u stavu 1.2004. godine ne proizvodi pravno dejstvo. Takođe. ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. podnet 21. Smatraju da je Ugovorom od 30.12.277 - . pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. godine) 420. stav 1. tačka 9. s obzirom da je odluka postala pravosnažna tek donošenjem navedene odluke Višeg trgovinskog suda od 02. odredbama člana 424. jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen. od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu. da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrđena tvrdnja prvotuženog i drugotuženog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sačinjenom ugovoru izvršili svoje obaveze. Tužilac ovaj ugovor nikada nije dostavio.2009. i rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira što je ranije doneta odluka Okružnog suda) počeo da teče tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuženom odn. godine praktično stavljen van snage Ugovor o obračunu naknade za objekat izgrađen bez građevinske dozvole. jer za postojanje njih nije ni znala.zakonitim i pravilnim. Prema stanovištu prvostepenog suda. a kako ovom ugovoru nisu pristupili. godine i ponovo odluči o tužbenom zahtevu. godine. u stavu 2. Iz obrazloženja: Nalazeći da je isti neblagovremen.2009.01. Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku . ne mogu se obavezivati na naknadu i plaćanje po tom osnovu. stav 1. Žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno odlučio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani. pa su prvotuženi i drugotuženi za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. tačka 4. a na osnovu odredbe člana 424. prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a što su činjenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari).

sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati.2009. godine) POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (Član 436 . dostavljena je punomoćniku tuženog 17. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile.12. tuženi je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11. godine. sud će odlučiti koji će postupak nastaviti. prema stanju u spisima. pa je od tada. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 4580/2010 od 18. Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije.2009. a sa kojim će zastati.2010. ZPP) 422. kada je tužena strana u stečaju. može primenjivati pravilo o povlačenju tužbe. a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predložile . a sa kojim će zastati. Zakona o parničnom postupku.2009. Rev. godine. Iz obrazloženja: Procesni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda. iako su uredno pozvane? . uzimajući u obzir sve okolnosti. Zakona o parničnom postupku. ZPP) 421. Naime. uzeće u obzir sve okolnosti. godine) ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (Član 434.278 - . stav 4. uzimajući u obzir naročito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta. U svim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.2010. Prema dokazima u spisima .PARNIČNI POSTUPAK moćniku. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odluči koji će postupak nastaviti. Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima. a reviziju na naznačenu presudu nadležnog Okružnog suda je izjavio dana 24. U tom smislu.2009.04.441.07. i 435.09. presuda drugostepenog suda od 02. 1330/10 od 22. godine. shodno članu 424.član 430. godine. Pž. počeo da teče rok od 30 dana za podnošenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu.2.11.povratnica. ukoliko stranke ne pristupe na ročište. stav 2.

ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu. Zakona o parničnom postupku. Zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka.PARNIČNI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrđivanje materijalne štete zaposlenih u "B. i koji je predviđao da se zaposleni mora saslušati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne može mu se uskratiti odbrana.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 3. Ovo stoga što se u parnicama iz radnih odnosa. sa aspekta procesne pravilnosti postupka donošenja i osnovanosti. stav 2. ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u čl. odnosno rešenja disciplinskog organa ispituje u postupku za poništaj istog.. to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa može desiti da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca na pripremno ročište ili na ročište za glavnu raspravu. osim kada je u navedenoj glavi nešto drugačije propisano. nema posebnih odredbi koje isključuju primenu čl. Kako se pravilnost disciplinske mere.279 - . ne upuštajući se u prethodno rešenje označenog pravnog pitanja pravilnosti izrečene mere. to do okončanja krivičnog postupka ne može da se donese odluka o zahtevu za naknadu štete jer ista zavisi od ishoda krivičnog postupka. 289. A ako je krivični postupak u toku.06. Zakona o parničnom postupku. godine) 423. stav 2. Imajući u vidu da u glavi zakona koja sadrži posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa. utvrđivao da li je ista doneta uz poštovanje zakonom predviđene procedure. i 296. pa parnični postupak valja prekinuti do njegovog okončanja. i 20.. to je pravilno prvostepeni sud. te imajući u vidu da je identično rešenje predviđeno i članom 26. shodno odredbi člana 434. primenjuju sve odredbe Zakona o parničnom postupku. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud. odnosno opravdanosti navedene mere. ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontrolišući pravilnost sprovedene procedure donošenja pobijane odluke. iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadležnosti jer je tužena strana u stečaju. imajući u vidu odredbe člana 95. i 296. te da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izrečene mere do dana pokretanja stečajnog postupka. može nastupiti situacija da se tužba smatra povučenom. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . stav 3.2005. jer zakon izričito propisuje u kojim situacijama se može izreći navedena mera ali i njenu proceduru donošenja. bez obzira što je pokrenut krivični postupak protiv tužioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izrečena navedena mera. 289. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje disciplinskog organa kojim mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno rešenje disciplinske komisije. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i brižljivo cenio utvrdio da je tužilac u periodu u kome je bila zakazana i održana rasprava pred disciplinskim organom bio sprečen da pristupi .".

jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B. Pž. januara 2002. sud mora u daljem toku postupka. nakon otvaranja stečaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju.. Zakona o stečajnom postupku traži nastavak prekinutog parničnog postupka u radnom sporu.C. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviđala obavezu disciplinskog organa da sasluša tužioca.280 - . broj 125/2004). a ukoliko je već okončan. godine) 424. pri čemu je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. to do okončanja navedenog krivičnog postupka ne može da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda.. po članu 97. stav 3. kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke vozača "C" kategorije. jer tuženi u svom postupanju prilikom spornih rešenja .2005. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donošenju rešenja disciplinskog organa kojim je izrečena mera prestanka radnog odnosa tužiocu. te je time i povređena citirana odredba člana 95. stečaju i likvidaciji. proveriti ishod krivičnog postupka.. Iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac dana 25. što navedenu odluku čini nezakonitom. stav 2. za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.. odbio je tužbeni zahtev prema za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog.P. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". tu odluku uzeti u obzir pri donošenju odluke o delu zahteva za naknadu.09. pri čemu se sada odluka zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrđenje osporenog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u N. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Preuranjeno je međutim odlučivanje suda o zahtevu za naknadu novčanih sredstava na ime uskraćene zarade za period odsustva sa rada. pa je pravilno usvojio tužbeni zahtev i poništio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tužioca na navedeno rešenje disciplinskog organa. a bivši zaposleni u stečajnom postupku mora prijaviti svoje novčano potraživanje na ime neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. pa ako isti još nije pravosnažno okončan prekinuti postupak do njegovog okončanja.. povređena zakonom propisana procedura donošenja istog. bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa poništena iz razloga povrede samog postupka. Kako zaposleni nema prava na naknadu štete zbog izostale zarade za vreme vođenja disciplinskog postupka. 7814/05 od 20. stav 1. a u konkretnom slučaju je krivični postupak prema navodima i dokazima tuženog u toku. tačka 5. prvostepeni opštinski sud će prekinuti parnični postupak u skladu sa odredbom člana 214.. jer tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tužiočevim protivpravnim radnjama. a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Iz navedenih razloga. ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak vođen i mera izrečena sadržana i obeležja krivičnog dela za koje je navedeno lice pravosnažno osuđeno. U radno-pravnom sporu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa.PARNIČNI POSTUPAK na isto. Zakona o stečajnom postupku. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. kako bi nakon osporavanja tog potraživanja od strane stečajnog upravnika stekao uslove da po članu 96.

Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS". 8279/05 od 16. zbog čega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Opštinski sud u N. decembra 2003..2005. stav 1. Bivši radnik ima pravni interes za tužbu kojom traži poništaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak stečaja. Iz obrazloženja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. decembra 2003. tačka 1. 43/2001).. zbog čega se drugostepeni sud istim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K.. 138/04 odlučio da je za suđenje stvarno nadležan Trgovinski sud u K.. koji sud je izazvao sukob nadležnosti. jer je punovažnost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaćenih zarada za period udaljenja sa rada.. niti je tužilac svoje potraživanje po tužbi prijavio u stečajnom postupku. jer s obzirom na otvaranje stečaja nad tuženim 24. međutim.. međutim kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev.09. Pošto se radi o radnom sporu povodom stečaja. pravilno primenjujući odredbu materijalnog prava koja je važila u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka i to član 108. je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga što je tokom žalbenog postupka nad tuženim rešenjem Trgovinskog suda u K.281 - . a Okružni sud u K. jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tužbe. drugostepeni sud ukazuje da uređeni tužbeni zahtev tužioca nije bio pravno korektno postavljen. bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staža u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja stečaja nad poslodavcem.. od 24. br. koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u stečajnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK nije ispoštovao zakonsku proceduru. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a prvostepeni sud se nije bavio utvrđivanjem činjenice da li je u postupku stečaja tužilac prijavio svoje potraživanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donošenja eventualne druge procesne odluke. Postupajući po istoj tužbi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tužbeni zahtev. godine u svakom slučaju nije bilo mesta zahtevu za vraćanje tužioca na posao. a za .. a po tom sukobu nadležnosti Vrhovni sud je rešenjem br. pravni interes tužioca za vođenje ove parnice se iscrpljuje kroz novčano potraživanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu. godine otvoren stečajni postupak. pa je s toga preduslov za vođenje ove parnice i prijava novčanog potraživanja izgubljene zarade zbog donetog rešenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja stečaja. godine) 425. Po tužbi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev.. jer se odlučivanje o osnovanosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odlučivanju po zahtevu za utvrđivanje postojanja novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade. zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti poništaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa. 55/96. pa u slučaju osporavanja iste i upućivanju tužioca na parnicu..P... pozivajući se da postupak nakon otvaranja stečaja nad tuženim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parničnom postupku. 28/2001. Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku. postojao bi pravni interes tužioca za vođenje ovakve parnice. u situaciji otvaranja stečaja nad poslodavcem.. pa je i u ovom slučaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraživanja od strane tužioca u stečaju tuženog radi donošenja odgovarajuće odluke.

Neoznačavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju. tužba nije mogla biti odbačena zbog toga što tužilac nije u tužbi naznačio vrednost predmeta spora. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju.PARNIČNI POSTUPAK podnošenje takve tužbe ima pravni interes.454. jer je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 187. 12908/05 od 8. Naime. Zakona o parničnom postupku kada je tužbu odbacio kao neurednu zbog toga što tužilac u tužbi nije označio vrednost spora. Pž. godine) POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE (Član 448 . ZPP) 427. 10613/05 od 5. postojanju i prestanku radnog odnosa. . jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. pri čemu se odluka po zahtevu za poništenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrđenje potraživanja prema stečajnom dužniku po osnovu neisplaćene zarade zaposlenom. sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Prema tome. kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. isti bi stekao uslove da traži nastavak pokrenutog radnog spora. postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne. a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos. Bivši zaposleni u stečajnom postupku može prijaviti svoje novčano potraživanje vezano za isplatu neisplaćene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja stečaja nad poslodavcem. Nakon osporavanja takvog potraživanja od strane stečajnog upravnika. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2006. s obzirom da je članom 187 stav 3 Zakona o parničnom postupku propisano da će se tužba odbaciti samo kada nadležnost. stav 3.02. tužilac u ovom sporu traži da se poništi rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog.04. godine) 426. te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto. jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena. Odredbama člana 439.282 - . što znači da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. Protiv rešenja o određivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba. Iz obrazloženja: Osnovano se u žalbi ističe da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka.2006.

a što je predmet i postavljenog tužbenog zahteva.2009. Privremena mera koja je određena radi obezbeđenja prava na državinu nema za cilj obezbeđenje potraživanja već obezbeđenje prava. Odlučeno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okončanja spora. U konkretnom slučaju razloge koje iznosi u žalbi na navedeno rešenje tuženi može isticati u toku postupka zbog smetanja državine ili u žalbi na odluku u glavnoj stvari. a predloženom privremenom merom traži se obezbeđivanje upravo istog tog prava na državinu. predloženom privremenom merom ne traži se obezbeđenje potraživanja (bilo novčanog ili nenovčanog) već predloženom privremenom merom tužilac traži obezbeđenje prava na državinu.Prvostepeni sud je usvojio predloženu privremenu meru. u zavisnosti od konačnog ishoda spora. prema članu 20ž Zakona o privatizaciji. Iz obrazloženja: Prema postavljenom tužbenom zahtevu i činjeničnim navodima tužbe.283 - .br. prema čl.Stavom 3. tužilac traži zaštitu prava na državinu. godine) 428. a imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu.tog člana propisano je da protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja državine sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilac prvostepenom sudu podneo tužbu protiv tuženog. 5071/09 od 15. Zakona o izvršnom postupku u vezi čl.2010. Zakona o parničnom postupku. i 299. 20ž Zakona o privatizaciji. godine) 429. ne može sprovesti.449 stav 1. Prvostepeni sud odlučujući o ispunjenosti uslova za određivanje predložene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja tužiočevog potraživanja i pri tom se poziva na odredbu čl. (Iz Rešenja Višeg suda u Užicu Gž. jer je ona nedozvoljena. naslovljenu kao prigovor na rešenje o privremenoj meri. .1236/10 od 15.12. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja državine i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja.09. Saglasno čl. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. 20ž Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz čl. pa kao takva ne predstavlja meru koja se. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Viši sud u Užicu je odbacio žalbu tuženog. da će se o troškovima određivanja privremene mere odlučiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. Pž. nalazeći da je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ono osujetiti ili znatno otežati. 302. Međutim. 449. zbog smetanja državine stalne službenosti Istovremeno je u tužbi stavio i predlog za određivanje privremene mere. Shodno izloženom. kao i činjenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog rešenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. ne može sprovesti.

na osnovu čl. jer je pogrešan zaključak prvostepenog suda da se ovako postavljen tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje činjenice da je tuženi smetao tužioca u državini i da je ovakva tužba nedozvoljena. godine) . Od toga. ni zabranu budućeg smetanja. prvostepeni sud je odbacio tužbu sa pozivom na odredbu člana 188. Tužilac ima pravni interes da se utvrdi čin smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje pređašnjeg stanja. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. 11151/05 od 1. godine. od načela da se u posesornim (državinskim) parnicama raspravljaju samo faktička pitanja postoje izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac nije dokazao da mu tuženi neovlašćeno smeta državinu. tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. U posesornim (državinskim) parnicama načelno se raspravljaju samo faktička pitanja. odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. U konkretnom slučaju. da isti nije deposediran. kao držalac stvari i prava podneo tužbu radi zaštite od uznemiravanja ili oduzimanja državine. postoje sledeći izuzeci: tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu.2010. jula 2005. međutim. broj 125/2004). da nisu deposedirani. jer je tužilac precizirao svoj tužbeni zahtev koji u petitumu ne sadrži zahtev da se sa smetanjem prestane. 211/10(2) od 10. tj. i 223. primenom pravila o teretu dokazivanja. Osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. tuženi se može pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tužilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno. na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tužioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradničke zadruge).02. ni zahtev za povraćaj državine. da se zasniva na zakonu. tužilac je u smislu odredbe člana 75. te je pravilno zaključio da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za ispražnjenje prostorije i iseljenje tuženog. U konkretnom slučaju.2006. tj. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije. U postupku smetanja državine sud raspravlja i odlučuje po tužbi samo za zaštitu faktičkog poseda. pravilno zaključio o spornoj činjenici da li je osnovan tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajući u vidu da tužilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans. da se zasniva na zakonu. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti državinske tužbe. što bi bila procesna pretpostavka za vođenje ove parnice. ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.09. prvostepeni sud je utvrdio.PARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem od 7. Iz obrazloženja: Izuzetno. a imajući u vidu prigovaranje tuženog tokom postupka. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. Pž.284 - . da i tužilac i tuženi na delu predmetnog lokala imaju faktičku vlast na stvari odn. tuženi može da se pozove na činjenicu da je između istih stranaka o istoj stvari vođen istovremeno petitorni spor u korist tuženog. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". odluci državnog organa ili pristanku tužioca i sl. Prvostepeni sud je. kojom isti nije prihvatio. godine) 430. jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tuženi ima faktičku vlast na delu predmetnog lokala u površini od 33 kvadratna metra tj. 220.

tačka 4.PARNIČNI POSTUPAK 431.06. isporuku vode. osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga. godine) ODBACIVANJE REDOVNE TUŽBE (Član 455 – 466.. Izvod iz poslovnih knjiga.. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz člana 36.05. Iz tih razloga su neosnovani žalbeni navodi izvršnog dužnika da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju po rešenju o određivanju privremene mere. tužilac je uz tužbu priložio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom. ZPP) 432. toplotne energije. prema članu 36. te da su se ispunili uslovi da tužilac svoje dospelo potraživanje koje je novčanog karaktera. rešenje o određivanju privremene mere ima svojstvo izvršne isprave i pre pravnosnažnosti odn. isporuku vode.2010. Prema tome.285 - . Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) .član 449. a u smislu citiranih zakonskih odredbi. stav 2. toplotne energije i odvoženje smeća.2005. ne može se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa. stav 3. Naime. pogrešno je prvostepeni sud zaključio da tužilac nije učinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnošenje redovne tužbe. u kom slučaju se određivanje i sprovođenje izvršenja može odrediti i pre pravnosnažnosti sudske odluke. uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga. jer se radi o privremenoj meri određenoj u parnici zbog smetanja poseda. 8527/05 od 21. a u konkretnom slučaju se ne radi o takvim vrstama usluga. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. 1588/2010 od 20. U parnicama zbog smetanja državine nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere. Pž. pre okončanja postupka po pravnom leku protiv navedenog rešenja . Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Trgovinskog suda u B. može ostvariti kroz izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenje. Prema stanju u spisima predmeta. Redovna tužba za naplatu zakupnine. odvoz smeća i slične usluge. Zakona o izvršnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga. odbačena je tužba. ista postaje izvršna i pre pravnosnažnosti. koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. Zakona o izvršnom postupku na osnovu kojih se može osnovano ishodovati donošenje rešenja o izvršenju. zbog toga. Iz obrazloženja: Protiv rešenja o određivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna žalba. Iž.

S. Prema članu 355. legitimisane su stranke u postupku.5.4. te je sa tih razloga žalba tuženog usvojena i prvostepeno rešenje od 24. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Protiv ovog rešenja.PARNIČNI POSTUPAK 433. proizlazi da je kao tužena označena J. 5313/06 od 23. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen.S.S. koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po članu 12. i 3. urednost i blagovremenost ceni onaj izvr.5.12.2007. kao označena tužena.2006. Za podnošenje žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga. ovlašćen je tuženi kao stranka u postupku. blagovremeni prigovor uložila je O.2005. i 3. predstavlja pravni lek u izvršnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda od 5. Zakona o parničnom postupku. po članu 21. 1. da tužiocu plati iznos od 73. Zakona o parničnom postupku.2006. tužena je ovlašćena da podnese žalbu na navedeno rešenje. Naprotiv. za podnošenje žalbe protiv odluka donetih u sudskom postupku.S. kao tužena. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tužioca prvostepeni sud je rešenjem od 23. godine ukinuto. s pozivom na član 365. prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. Kada je pravnosnažnim rešenjem izvršnog suda rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje.4.5. st. godine odbacio kao nedozvoljenu. iz B. i 3. Kako je J. pri tom se pozivajući na član 458. a ne podnosilac prigovora. Žalbu na navedeno rešenje u zakonskom roku uložila je tužena J. godine) 434. Zakona o izvršnom postupku. kada je žalbu tužene.93 dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka.G. prvostepeni sud je pogrešno primenio član 365. godine odbacio žalbu tužene kao nedozvoljenu. stav 4. zbog pogrešne primene člana 365. stav 1. već mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. stav 1. nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe.031. kao neblagovremen. Stoga je prvostepeni sud rešenjem od 5. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. čiju dozvoljenost. primenom člana 458. st. stranka u postupku.286 - . a postupak nastavljen pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga. bez obzira što je prigovor odbačen. Međutim. iz spisa predmeta. parnični sud nema ovlašćenje da odbaci prigovor protiv obavezujućeg dela rešenja o izvršenju. bez dostavljanja punomoćja.S. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuženu J. Kod takvog stanja stvari. Zakona o parničnom postupku. nepotpun ili nedozvoljen. stav 1. nalazeći da tužena J. te je prvostepeni sud pobijanim rešenjem od 24. koji je podnelo neovlašćeno lice bez punomoćja. 1.2006. jer je podnet od strane neovlašćenog lica. nalazeći da tužena nije lice ovlašćeno za podnošenje žalbe.2006. 1. Iz obrazloženja: Tačna je konstatacija prvostepenog suda u ožalbenom rešenju da je tuženi kao izvršni dužnik izjavio prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana. st. Zakona o parničnom postupku.

Prvostepeni sud je ovo rešenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku.287 - . koji je inicijalno započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 454. Zakona o parničnom postupku.PARNIČNI POSTUPAK šni sud koji je doneo prvostepeno rešenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. već sud odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. Navedeno rešenje prvostepenog suda od 20. u rešenju je određeno da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak. po kome je doneto rešenje o izvršenju. Iz obrazloženja: Kako je u konkretnom slučaju postupak počeo predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. stav 1. 2954/06 od 24. uključujući i ispitivanje blagovremenosti. potpunosti i dozvoljenosti prigovora.2005 godine. niti se zakazuje pripremno ročište. to prvostepeni sud kao postupajući parnični sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen. primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po čl. nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu kao pravni lek. godine) 435.2007. i na ovo rešenje nije izjavljena žalba. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da rešenje o izvršenju ne može postati pravosnažno i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. Pravosnažno rešenje. 453. dalje postupajući parnični sud ne može primeniti citirane odredbe člana 458. koji izdaje parnični sud po podnetoj tužbi u slučajevima regulisanim ovim članovima. zbog čega je navedeno rešenje postalo pravosnažno. Zakona o parničnom postupku.12. Zakona o parničnom postupku. u skladu sa odredbama člana 21. stav 1. Kada izdaje platni nalog parnični sud odlučuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku. S obzirom da izvršni poverilac nije izjavio žalbu na navedeno rešenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuženog kao izvršnog dužnika. već je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. kojim je stavljeno van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Stoga je rešenje snabdeveno potvrdom o pravosnažnosti na dan 30. na koje se prvostepeni sud pozvao kod donošenja ožalbenog rešenja. po članu 458 stav 1. i pored tačne konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. Kada je postupajući izvršni sud učinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo rešenje kojim je stavio van snage izdato rešenje o izvršenju.12. prema kojima prvostepeni sud odbacuje rešenjem neblagovremenu. Prvostepeni sud kao izvršni sud nije odbacio prigovor tuženog kao izvršnog dužnika kao neblagovremen. stav 1.1. koje je postalo pravosnažno. shodno citiranim odredbama člana 21. U parničnom postupku. Zato se odredbe člana 458. već mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na način koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi člana 365. isto je primljeno od strane tužioca i tuženog dana 26.12.2005 godine. i 455. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zakona o izvršnom postupku. to je pravilno prvostepeni sud postupajući na osnovu . Zakona o izvršnom postupku.

U članu 453. stav 1. Iz iznetih razloga pogrešio je prvostepeni sud kada je tuženom rešenjem naložio da dostavi odgovor na tužbu. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinačenje tužbe u smislu odredbe člana 194. a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". Zakona o parničnom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. stav 3. ovog zakona. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . između ostalog i tako što će istaći zahtev za kamatu na ranije traženi iznos glavnog duga. odnosno preinačenju tužbe? U smislu odredbe člana 21. postupak će nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. u daljem toku postupka postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. kada sud ukine rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je određeno izvršenje i ukine sprovedene radnje. rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kojem je određeno prinudno izvršenje. godine) . jer dostavljanje tužbe na odgovor nije zakonom predviđeno u postupku po platnom nalogu.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19.2006. Članom 458. dostavljajući predmet parničnom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. i 20.2005. Zakona o parničnom postupku predviđeno da neblagovremene. Iz navedenog proizlazi da tužilac u toku glavne rasprave može povećati postavljeni tužbeni zahtev. Shodno odredbama člana 457..288 - . a to znači po odredbama Zakona o parničnom postupku koji regulišu posebni postupak izdavanja platnog naloga. . to odredbe citiranog člana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tužbu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuženom. U toku parničnog postupka tužbenim zahtevom se traži isplata glavnog duga sa kamatom.03. odnosno odredbama člana 453. broj 125/04) po prigovoru izvršnog dužnika stavio van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje. stav 1. Zakona o parničnom postupku sud obavezan da odmah zakaže glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tužbe . nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez održavanja ročišta. Zakona o parničnom postupku propisano je: "Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu.predloga tuženom na odgovor.. Da li se ovde radi o povećanju tužbenog zahteva. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a drugim stavom istog člana je predviđeno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu. već se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen. Zakona o parničnom postupku. Stoga. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK člana 21. Prema iznetom. u parničnom postupku. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)". a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu.. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS". 14154/05 od 22. Po prigovoru izvršnog dužnika. Zakona o izvršnom postupku. koji je inicijalno započeo predlogom za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. godine) 436. Kako je članom 458. jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izričitim odredbama zakona. Zakona o parničnom postupku prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave smatraće se prigovorom protiv platnog naloga. član 458.. do 464. potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbačen).06.

novembra 1989. o ovom delu rešenja treba odlučiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). Dužnik .00 dinara sa zakonskom kamatom od 21. je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. 3) određeni su troškovi izvršenja u iznosu od 2. jula 2001. godine i 2. predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 142. 453.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka. godine.464) propisuju da ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. Zakona o parničnom postupku (da se u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida). smetnja da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari.00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. jer postojanje ove sudske odluke kojom je dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu.00 dinara za neisporučenih 16. predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraživanja ponovo odlučuje kao o zahtevu tužbe. godine do isplate. Kad obavezujući deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dužnik obavezan na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate. nije prethodno pravosnažno odlučeno da se ukida. Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida (član 458.nije ukinut. stav 4).(Iv) od 9.. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ". Kako su nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po opštim. godine stavljeno van snage ovo rešenje u delu kojim je određeno izvršenje. stav 1). nije ukinut od strane izvršnog suda.086. kad o rešenju o obavezi na isplatu potraživanja (platnom nalogu. godine: 1) obavezan je tuženi kao dužnik da tužiocu kao poveriocu isplati 142. 28/2000). pa je rešenjem Ipv. aprila 2001.480. avgusta 2001.086.tuženi u ovoj parnici. broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (čl. jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu potraživanja poveriocu. a ne po posebnim pravilima parničnog postupka i propustili da odluče da li rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog . izvršenju na osnovu verodostojne isprave).PARNIČNI POSTUPAK 437. Iz obrazloženja: Tužilac u ovom sporu je 18. Rešenjem o izvršenju od 6. i 454.. U postupku pred nižestepenim sudovima ukinut je samo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvršenje (dozvolu izvršenja).086. oktobra 1989. pa je o ovom delu rešenja kao o platnom nalogu.00 dinara. trebalo odlučiti na osnovu odredaba člana 458. po odredbama člana 459. aprila 2001.289 - . godine do isplate. 2) određeno je izvršenje ako dužnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 142. ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama člana 54. stav 1.716 kilograma pšenice po ugovoru o investicionom kreditu od 20. 453 . Deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dužnika na isplatu glavnog potraživanja i zatezne kamate . Zakona o parničnom postupku. br. kad takvom raspravljanju ima mesta (član 459. Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". novembra 2001. stav 4. godine podneo Opštinskom sudu u K.

jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj količini od ugovorene. tačka 12. 1.2005. u prvostepenoj presudi. sa zakonskom zateznom kamatom od 1. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbe na osnovu člana 372.2003. godine) . ali na koju drugostepeni sud ne pazi po službenoj dužnosti.9.1.2004. 2675/04 od 17. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku Viši trgovinski sud nalazi da je žalba tuženog neosnovana. stav 1. a materijalno-pravne odredbe člana 54. jer je prvostepeni sud u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju i istovremeno usvojio tužbeni zahtev tužioca opredeljen rešenjem o izvršenju. koja su tim rešenjem utvrđena. br. na koje rešenje je tuženi uložio prigovor osporivši doneto rešenje sa pozivom da dug prema tužiocu ne postoji. jer iz sadržine spisa proizlazi da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave računa-otpremnice br. već samo na zahtev stranke. revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je u postupku pred nižestepenim sudovima učinjena bitna povreda iz člana 361. ovaj sud u odlučivanju po žalbi nije mogao da izađe van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom člana 372. tačka 12. Rev.2006. a prigovor tuženog neosnovan.4. na osnovu kog je taj sud doneo rešenje o izvršenju Iv. 2974/06 od 29. stav 2.200. 2104/19 od 11. postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.11. koji manjak je odobren izveštajem o knjiženju od 11. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.50 dinara. jer je izreka nerazumljiva i protivrečna sama sebi. Zakona o parničnom postupku jer su razlozi o bitnim činjenicama nižestepenih sudova nejasni i protivrečni. u vezi člana 478. tačka 12.06.290 - . zbog čega se pobijane odluke ne mogu ispitati. pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku. postupka Zakona o parničnom postupku. godine. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predložene dokaze pa je našao da je potraživanje tužioca osnovano. 700/2006 od 8. jer isprave na koje se poziva tuženi se ne odnose na tužioca.12. u vezi člana 478. navedenog Zakona o izvršnom postupku pogrešno primenjene. pa je prvostepeni sud svojim rešenjem od 11.2006. određujući troškove izvršenja u iznosu od 3.12. Zakona o parničnom postupku.00 dinara. Pri čemu nije sporna povreda Zakona o parničnom postupku iz člana 361. godine protiv tuženog. već na drugo pravno lice. ali kako se u žalbi tuženi nije pozvao na tu povredu postupka. radi namirenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 3.992.2002. Tuženi u svojoj žalbi prvostepenu presudu napada opredeljenim žalbenim razlozima samo u pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. st. čija zakonitost žalbenim razlozima tuženog nije dovedena u pitanje. godine kojim je odredio predloženo izvršenje. i 2. Zakona o parničnom postupku. godine) 438. Ako je prvostepeni sud presudom u celosti održao na snazi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tužbeni zahtev opredeljen rešenjem o izvršenju.PARNIČNI POSTUPAK potraživanja sa sporednim traženjima. stav 2. godine stavio van snage rešenje o izvršenju u delu o kojem je određeno izvršenje i predmet preveo u parnicu. godine i pored čega je tuženi izmirio svoju obavezu u celosti.2002.

Naime.291 - . prvostepena odluka mora sadržati utvrđenje činjeničnog stanja. tačka 12. Zakona o parničnom postupku koja reguliše .. Dakle. osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donošenje presude zbog izostanka (tj. stekli procesni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. U sporu male vrednosti sud ne može odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka dokaza. ZPP) 439. 911/11 od 24. godine) 440. u smislu citirane odredbe. predstavlja meritornu odluku koja se donosi u slučaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužbe. Presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.479. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuženog sa ročišta za glavnu raspravu). na osnovu člana 478. kao i navođenje odgovarajućih normi materijalnog prava koje su osnov za donošenje meritorne odluke u određenoj procesnoj situaciji. na koje se navodima žalbe i ukazuje. to je neophodno jer se. doneo je presudu zbog propuštanja kojom je odbio tužbeni zahtev. po svojoj prirodi.02. Kako konkretna prvostepena odluke. bez obzira što se ono. Zakona o parničnom postupku koji reguliše uslove za donošenje presude zbog propuštanja. neće preispitivati u postupku po žalbi. Iz obrazloženja: Pošto se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti (član 490. stav 2. U obrazloženju presude pozvao se na odredbu člana 338. Zakona o parničnom postupku). presuda zbog izostanka. Iz obrazloženja: Trgovinski sud u K. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadržati utvrđenje svih relevantnih činjenica za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Pž. pozivom na odredbe člana 338.PARNIČNI POSTUPAK POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (Član 467 . konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuženog) ne sadrži utvrđeno činjenično stanje. Zakona o parničnom postupku. da bi se u postupku po žalbi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa opštepoznatim činjenicama.2011.. odluka u sporu male vrednosti može pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava. jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz člana 361. odnosno odbijanje tužbenog zahteva ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. Međutim. a što drugostepeni sud ispituje u žalbenom postupku po službenoj dužnosti. Zakona o parničnom postupku. to žalbeni sud ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. pravilna je ocena prvostepenog suda da su se. s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuženog.

2005. pogrešno ga upodobljavajući uslovima koje poznaje član 338. Zakona o parničnom postupku. juna 2005. pri čemu je počinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. tač. ali u zakazanom terminu nije držao ročište za glavnu raspravu. Sud će odbiti tužbeni zahtev presudom ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio računa i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti. stav 2. U toku prvostepenog postupka počinjene su bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. ne mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. već odbijajuća odluka koja se donosi pod određenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja reguliše i donošenje presude zbog propuštanja. godine zakazao ročište za glavnu raspravu za 9. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno. U zapisniku sa ročišta od 9.292 - . Zakona o parničnom postupku te je suprotno odredbama tog člana doneo pobijanu presudu. pri tome prenebregavajući činjenicu da u sporu male vrednosti se tužba i ne dostavlja na odgovor. već je samo konstatovano da nije dat odgovor na tužbu koji tuženi nije ni bio dužan da da u formi koju poznaje Zakon o parničnom postupku kada reguliše taj institut. Prema članu 338. a nije primenio odredbe koje je bio dužan primeniti. ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. to može biti raz. Zakona o parničnom postupku i uz poziv tuženom dostaviti tužbu sa dokazima. odbijajuća presuda se donosi u situaciji pripremnog ročišta na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno ročište i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tužioca. Nadalje će postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parničnom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodeći računa naročito o posledicama iz člana 476. Zakona o parničnom postupku. Dakle. stav 2. aprila 2005. Naime. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. godine. jun 2005. a koje se odnose na spor male vrednosti. Zakona o parničnom postupku presudom zbog propuštanja usvojiće se tužbeni zahtev ako tuženi u određenom roku nije dao valjan odgovor na tužbu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja (čega u konkretnom slučaju nema). Zakona o parničnom postupku. U žalbi protiv presude donete u sporu male vrednosti. a kako je to učinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog propuštanja. pravilno je prvostepeni sud rešenjem od 19. te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe. ali ako dug plaćen posle zaključenja glavne rasprave. Pž. ali tom prilikom od njega nije uzeta reč. a naročito odredbe koje regulišu postupak donošenja presude iz člana 338. a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom slučaju valjalo primeniti. i 12. 6. već je držao pripremno ročište koje kao vrsta ročišta ne postoji u sporu male vrednosti.PARNIČNI POSTUPAK donošenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donošenje ove presude predviđenih tom zakonskom odredbom. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Tuženi je došao na zakazano ročište. godine konstatovao je da tuženi nije podneo odgovor na tužbu. godine) 441. sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe člana 338. ne primenjujući odredbe koje je valjalo primeniti. što će učiniti na pripremnom ročištu na kome tužilac nije preinačio tužbu. Ovaj sud ne vidi zašto bi tuženi uopšte dolazio na ročište ukoliko ništa ne spori tužiocu. Po pravilno sprovedenom postupku doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.06. konstatovao određeno stnje. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će najpre zakazati ročište za glavnu raspravu na koje će pozvati stranke pozivom za to ročište na kome moraju biti naznačene posledice iz člana 475. naročito postupajući suprotno članu 471. 9993/05 od 28. a što je kao uslov za donošenje presude zbog propuštanja izričito apostrofirano u presudi. Iz svega napred navedenog.

Tužilac je samo delimično primenio navedenu odredbu (iznos od 8. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave održano je na snazi u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati 41. nisu isticane tokom prvostepenog postupka. broj 125/2004). U stavu III izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka. Prema tome. jer u sporu male vrednosti na ročište . broj 125/2004). U dopuni žalbe se navodi da je tuženi dana 28. koji sprečava izvršenje. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".86 dinara.30 dinara. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS".293 - . (Iz presude Višeg trgovinskog suda. o čemu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki.892.324. tačka 8. Ovim se ne isključuje mogućnost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvršenja donete izvršne isprave. tuženi u žalbi ističe da nije označio brojeve računa koji se izmiruju. juna 2006. 6745/06 od 23. Sve činjenice na koje se sada žalilac poziva.746.97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim u konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti. kao izvršni dužnik ističe razlog za žalbu protiv rešenja o izvršenju iz člana 15. a uslovi za njeno donošenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom slučaju ispunjeni.50 dinara. Prema odredbi člana 475. tačka 8. Tužilac je osporio da se uplate na koje se žalilac poziva odnose na utužene račune.300. trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. Zakona o parničnom postupku (član 475. stav 2. prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 476. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. godine) 442. Za utvrđenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaćanje cene za isporučenu robu) u situaciji kada tuženi to osporava.741.08.2006. Viši trgovinski sud nalazi da žalba tuženog nije osnovana. neophodno je postojanje dokaza kojima se potvrđuje da je tuženi robu čije se plaćanje traži i primio. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. tuženi je navedenim uplatama izmirio deo utuženih računa na ime komunalnih usluga u iznosu od 28.00 dinara. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS". broj 125/2004) ne mogu se isticati nove činjenice i dokazi u žalbi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. a koje se odnose na redosled uračunavanja i primenu odredbi iz člana 312. u postupku prinudnog izvršenja navedene presude. ranije važećeg Zakona). stav 2. stav 2. kao i za troškove izvršenja od 4. tuženi.PARNIČNI POSTUPAK log za žalbu protiv rešenja o izvršenju u smislu člana 15. a prema odredbi člana 312. godine uplatio iznos od 4. sa zateznom kamatom. stav 3. Tuženi žalbom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. U pogledu odluke koja je sadržana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka). Pored ostalog. pa je u takvoj situaciji. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tuženi. stav 2. Pž. na ime glavnog duga. i to izvode realizovanih stavki. stav 2. doneta je presuda zbog izostanka.

Zakona o parničnom postupku (član 476. takođe su bez uticaja na drugačiju odluku. Navedene zakonske odredbe se odnose na račun kao jednostranu verodostojnu ispravu. Navodi žalbe (da ukupni iznos novčanog potraživanja po protivtužbi.2011. budući da to može biti predmet nekog drugog postupka koji sankcioniše takvu vrstu ponašanja. godine) . Iz obrazloženja: Prekid postupka određen je pobijanim rešenjem a prema stanju u spisima. i 10. stav 1. obavljao određenu delatnost. pored toga što je privremeno odjavio radnju. stav 2. ukoliko ne čine glavni zahtev.12. godine) 443. kao i parnični troškovi. ranije važećeg Zakona) kada je postavljeni tužbeni zahtev odbio. Žalbeni navodi u kojima se ističe da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvrđuje da je tuženi. ali račun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim računom fakturisana .vrednost predmeta spora se određuje prema vrednosti glavnog duga a kamate. ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva tj. činjenični navodi iz tužbe nisu saglasni sa dokazima koje je tužilac podneo. ne uzimaju se u obzir ukoliko ne čine glavni zahtev. Zakona o parničnom postupku. Zakona o računovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da račun mora biti samo potpisan i pečatiran od strane izdavaoca računa) . Pž.protivtužilac nije pristupio na ročište zakazano za glavnu raspravu dana 21. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda. Zbog toga nije bilo smetnji za donošenje presude zbog izostanka. jer tužilac za svoje činjenične navode iz tužbe na kojima zasniva svoje potraživanje nije dostavio adekvatne dokaze. a u situaciji kada je tuženi potraživanje tužioca osporio po osnovu i visini. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuženog ili ovlašćenog lica zaposlenog kod tuženog.PARNIČNI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tuženi. Imajući u vidu takvo stanje stvari.2010. jer dokazi koje je tužilac podneo . to se stoga dugovana kamata. ujedno ističući navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu. stav 2. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir. ugovorna kazna i ostala sporedna traženja.06.294 - .bez uticaja su na drugačiju odluku. uredno pozvani tuženi .računi kao verodostojne i jednostrane isprave. 7567/10 od 03.01. te da u spornom periodu.2010. to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 475. godine. 10161/11 od 21. radnja tuženog nije postojala. zajedno sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom. Žalbeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na čl.zaista i izvršena. a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tužilac podneo. kada su ispostavljeni računi. predstavlja novčani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani. Pri činjenici da je tuženi dokazao da nije obavljao preduzetničku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni računi. pravilno primenivši član 475. Zakona o parničnom postupku . 8. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvršenoj ugovornoj obavezi na koju se tužilac u konkretnom slučaju poziva je otpremnica da je roba isporučena. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem konstatovao da se protivtužba smatra povučenom. S obzirom da se vrednost predmeta spora po tužbi ili protivtužbi određuje prema vrednosti glavnog duga. Pž. s obzirom na odredbu iz člana 29. U takvoj situaciji sud je bio dužan da zaključi glavnu raspravu i donese presudu kojom će odbiti postavljeni tužbeni zahtev.

ili sa kog docnijeg ročišta. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M. koji se nalaze u spisima predmeta. bila je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. na koje je uredno pozvan. a uredno je pozvan. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tužbu. godine pozvan advokat M. U sporu male vrednosti tužba se smatra povučenom ukoliko tužilac nije došao na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište. Shodno iznetom.. ako je na ročište pozvan advokat koji nije dostavio punomoćje za zastupanje tužioca. Nepravilna primena odredbe člana 475. godine) 445. jer je pobijanim rešenjem okončan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi. smatraće se da je povukao tužbu. bez obzira što je taj advokat podneo tužbu.2005. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na ročištu za glavnu raspravu 24.. jer je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom. Ali. iako tužilac nije bio uredno pozvan na ročište održano dana 24. Zakona o parničnom postupku. i D.. konstatovano je da se tužba smatra povučenom.06. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište.K. Zakona o parničnom postupku. podneli tužbu. zastupanje tužioca na tom ročištu.PARNIČNI POSTUPAK 444. Činjenica da je stavom 2. Zakona o parničnom postupku? Prema izričitim odredbama člana 475. Advokati su podneli punomoćje tek uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog suda. istog člana predviđeno da će se u slučaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg . februara 2005. februara 2005.. jer tužilac nije uredno pozvan. godine nije dozvolio advokatu D. Prema prijemnom pečatu prvostepenog suda. stav 1. Kako je prema stanju u spisima predmeta na ročište od 24.295 - . koji u vreme prijema poziva nije bio punomoćnik tužioca. Da li se u slučaju izostanka tužioca sa kog docnijeg ročišta za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tužba smatra povučenom na osnovu člana 475. prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 475. godine. Članom 475. 6822/05 od 12. stav 1. jer je na isto pristupio bez punomoćja. Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti tužba se smatra povučenom ako tužilac izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem Trgovinskog suda u N. Stoga i u opisanoj situaciji tužba se smatra povučenom. ne može se smatrati da je nastupila fikcija povlačenja tužbe. Pž. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tužbu.G. februara 2005.S. jer nije dostavio uredno punomoćje uz tužbu. a ne i na punomoćje. Zakona o parničnom postupku doneo rešenje da se tužba smatra povučenom.G. stav 1. pa je na osnovu odredbe člana 475. to tužilac u konkretnom slučaju nije bio uredno pozvan na navedeno ročište u smislu odredbe člana 132. advokati su uz tužbu podneli i dva priloga. Znači da bi sud mogao da konstatuje da se tužba smatra povučenom potrebno je da izostane sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili kog docnijeg ročišta tužilac koji je bio uredno pozvan.K.

istog člana. godine) 446.09.nije dostavio dokaze za svoje navode. Zakona o parničnom postupku i nije u suprotnosti sa istom. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. godine) . i 25.296 - . godine) 447.član 476. naime nije bilo potrebe za unošenje stava 2. tuženi je prouzrokovao donošenje pobijane presude zbog izostanka. stav 1.PARNIČNI POSTUPAK ročišta tužba smatrati povučenom ne isključuje niti utiče na izričitu normu člana 475. prvostepeni sud je utvrdio da sadržina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog veštačenja ne ukazuju na osnovanost tužbenog zahteva. ne pristupi na ročište. a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tužioca ili tuženog u suprotnosti sa navodima samog tužioca . pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. bez obzira što odredbama člana 476. Presuda zbog izostanka će se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tuženi ne pristupi na ročište. tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tužioca.2011. Iz obrazloženja: Kada u sporu male vrednosti tuženi.2006. tuženi . 28/11 od 27. ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. (Odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove Višeg trgovinskog suda od 5. a taj predlog u konkretnom slučaju nije podnet). Zakona o parničnom postupku kao uslov nije izričito propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. stav 1. Pž. bez obzira na opravdanost (a koju je u tom slučaju inače moguće ceniti samo po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. koji nije bio prisutan na zadnjem ročištu kada je doneta pobijana presuda. Ako osnovanost tužbenog zahteva ne proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. Pri izričitim odredbama člana 475. (Iz presude Višeg suda u Valjevu.2010. Naime.01. Zakona o parničnom postupku.11. Gž. što ukazuje na eventualnu redakcijsku grešku pri izradi zakona. sud neće usvojiti tužbeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev i prema imenovanom tuženiku. već se samo pojavljuje kao suvišna. niti je pristupom na zakazano ročište omogućio da se o istima raspravlja. (Iz presude Privrednog apelacionog suda. i 14. Iz navedenih razloga. svojim odsustvom sa ročišta. donosi se presuda zbog izostanka kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima. bez obzira na opravdanost razloga izostanka. Zakona o parničnom postupku. 2324/2010 od 13.prema stanju u spisima . U konkretnom slučaju.05. U konkretnom slučaju. i 7. bez obzira na opravdanost razloga.

već je neophodno da razmotri i da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama. godine) 449. Sud će odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama . stav 1. Zakona o parničnom postupku (nema razloga o svim bitnim činjenicama. doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) . Gž. a to je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. a uredno je pozvan. prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuženik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan). Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio .član 476. Zakona o parničnom postupku. Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu. Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donošenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuženik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan. Dakle. ovog Zakona su predviđeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. zakona. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku. time što je sa rasprave izostao uredno pozvani punomoćnik tuženika. Zakona o parničnom postupku. 599/2010 od 19. stav 1. stav 1. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. stav 1. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo.u obrazloženju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. te da u obrazloženju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog člana. ceni ukupne okolnosti predviđene celovitom odredbom iz člana 476. te bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. tačka 12. Iz tih razloga je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. istog zakona. već je neophodno da razmotri da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama.05. stav 2. Da li će se presuda zbog izostanka iz člana 476. da je tuženi prethodno osporio tužbe. Zakona o parničnom postupku . jer je u obrazloženju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donošenje presude zbog izostanka. pa se presuda ne može ispitati a to je razlog da bude ukinuta). što je uticalo da je ožalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. u stavu 2. propuštajući da navede razloge o tome da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tužilac podneo. što je takođe jedan od bitnih uslova za donošenje presude zbog izostanka. što je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost. Odredbom člana 476. U obrazloženju svoje odluke navešće jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donošenje ove presude.2010. stav 2. Zakona o parničnom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe člana 476. i da se radi o sporu male vrednosti. to znači da je obaveza prvostepenog suda da. Zakona o parničnom postupku doneti i u slučaju da se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu.član 476.PARNIČNI POSTUPAK 448. prilikom donošenja ove vrste presude. istog). istog člana je propisano da će sud odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. Međutim.297 - . Prilikom donošenja presude zbog izostanka.

odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . odnosno održava na snazi u obavezujućem delu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom ročištu za glavnu raspravu i u slučaju kada je tuženi prethodno osporio tužbeni zahtev u celosti. stav 1. stav 1.06. tužbeni zahtev se ne može usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. Zakona o parničnom postupku. kojom se tužbeni zahtev usvaja ne može doneti. onda se presuda na osnovu člana 476. (Pravni stav Višeg trgovinskog suda . godine) 450. i 20. Dakle. Zakona o parničnom postupku. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zakona o parničnom postupku nije izričito kao uslov propisano da se ovakva presuda može doneti ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. jer je istovremeno odredbama člana 478. stav 1. a ne da se odbija tužbeni zahtev? Zbog čega ne treba dozvoliti da tužilac u daljem toku postupka. Kako se objašnjava stav 2. Zakona o parničnom postupku presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev. primenjuje materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi. u kom slučaju se odbija tužbeni zahtev. Zakona o parničnom postupku. pa i u slučaju kada je u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tuženi prigovorom osporio tužbeni zahtev. kada je tuženi prethodno prigovorom osporio tužbeni zahtev? Sud će doneti u smislu odredaba člana 476. kada mu je odbijen predlog za donošenje presude zbog izostanka. godine) 451.06. odnosno da li je uslov za donošenje ovakve presude da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi. i 20. Da li sud prilikom donošenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po članu 476. i da li se takva presuda može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava? Prilikom donošenja presude u sporu male vrednosti iz člana 476. Bez obzira što odredbama člana 476.2005.298 - .PARNIČNI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. stav 2. Zakona o parničnom postupku primenjuje se materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi i takva presuda se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava. obzirom da je presuda zbog izostanka osmišljena kao posledica nečinjenja radnje tuženog. člana 476. stav 1. što je negativna posledica za tužioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donošenje presude zbog izostanka. dokaže osnovanost svog tužbenog zahteva? . Zakona o parničnom postupku predviđeno da se presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. ukoliko bi se usvajanjem tužbenog zahteva pogrešno primenilo materijalno pravo na činjenice navedene u tužbi.2005.

koje je tužilac podneo ili sa opšte poznatim činjenicama. stav 2. Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraćenog postupka. Iz navedenog proizlazi da za donošenje presude zbog izostanka kojom se tužbeni zahtev usvaja procesni uslov je da tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan. stav 1. i 20.299 - . predviđeno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. istog člana.odgovor utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. jer se ona može doneti i bez predloga tužioca. a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa opštepoznatim činjenicama. prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje neizmirene cene za robu po računima dostavljenim u prilogu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i započet. Zakona o izvršnom postupku rešenje o izvršenju je stavljeno van snage u delu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sve sprovedene radnje.06. iznoseći i razloge za isto osporavanje. i 3. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadrži razloge za donošenje usvajajuće presude zbog izostanka. i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. prema stanju u spisima . Na osnovu člana 54. i kada se tuženi već upustio u raspravljanje osporivši tužbeni zahtev. istog zakona. a tuženi je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. Presuda zbog izostanka može se doneti u slučaju izostanka tuženog sa bilo kog ročišta. U daljem toku postupka tužilac je na ročištu od 12. osim ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuženog. a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga.2005. stav 1. odnosno da li su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Svrha ovog postupka je da se spor što pre okonča. predlažući i donošenje presude zbog izostanka zbog propuštanja tuženog da pristupi na navedeno ročište. 2. Stoga je neophodno pri donošenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti. Zakona o parničnom postupku je jasna. ali i da tužbeni zahtev proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi. Nije se mislilo na mogućnost da se rešenjem odbije predlog za donošenje presude zbog izostanka. odnosno ukoliko je tuženi izostao sa ročišta za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud može doneti presudu zbog izostanka kojom može usvojiti tužbeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. godine) 452. ali zbog opšteg raspravnog načela koje važi u ovoj situaciji. stav 1. Obrazloženje navedene presude. jer predviđa odbijanje tužbenog zahteva kada su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima. sud pri donošenju presude zbog