P. 1
3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK

3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK

|Views: 158|Likes:
Published by Dusko011_77

More info:

Published by: Dusko011_77 on Jun 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/22/2013

pdf

text

original

3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

109 dinara. bez navođenja osnova pobijanja. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije. nadoknađuju troškovi od druge strane. i te troškove stranke treba srazmerno da snose. jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. i 2. u vezi sa čl. Ovo iz razloga što ročište 1.436 dinara. 150. Zakona o vanparničnom postupku. 372. 361. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. 2. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno.400 dinara. st. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi. 28. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača. u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . br. 1389/06 od 12. što ukupno iznosi 21. 159. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno. svaka sa po 1/3. 388. ZVP. godine) 4. st. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. a rešenje potvrdi. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1. ZPP. Takođe. Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. da je žalba neosnovana. i 3. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata . st. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao. 30.036 dinara. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. 2. st. 1. 3. i čl. 2.posebni troškovi.2006. kada je rasprava završena. odnosno svaka po 7.600 dinara. st.600. odredbe čl. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. provedenom bilo po predlogu stranke.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2. ZPP. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. Gž. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja. po nalaženju drugostepenog suda. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima.09.03.200 dinara njegovi posebni troškovi. Međutim. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. a da se preki-4- . zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. Naime. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku.2006.03. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi. srazmerno svojim suvlasničkim udelima. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. na osnovu ovlašćenja iz čl. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka.5.2006.

tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio. Gž. Nakon toga. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku.600.07. ZVP-a. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. godine) 6.03. godine odredio iznos naknade za zemljište.00 dinara. -5- . osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. tačka 14.2006. godine) 5. predlagači su podneskom od 6. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. U konkretnoj stvari. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena. Po nalaženju Okružnog suda. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava. tač. na osnovu odredbe čl. 3. br. 2.12. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. 2. pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. st.03. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. st. 150. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. tako da prema odredbi čl.2006. 159.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. Iz iznetih razloga je na osnovu čl.2006. 387. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. 139.2006. 3390/06. 619/06 od 23. i čl. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije. i 2. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. ZPP. ZPP. 1. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. od 14. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. u funkciji vrednosti predmeta spora. 30. st. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti. stav 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Stoga stranke nisu dale završne reči. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu. Zakona o vanparničnom postupku. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž.

kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje. s obzirom da se naslednici nisu žalili.2001. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. zaostavština pok. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda. N. Polazeći od ovakvog stanja u spisima. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava. shodno članu 24. br. žalbu podneo S. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama.2001.. te u smislu čl. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. 3. 341/05 od 22. st. br. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. Gž. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B. 21. Zakona o vanparničnom postupku.05. 2718/04. 21.2005.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime. godine) 8.. N. Zakona o vanparničnom postupku. br. a koji je vlasništvo protivnika predlagača. ______/01 od 25. br. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. br. od 16. N. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P.2001. i P. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine. _____/2001 od 11. Č. odlučio o pod-6- . u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama. O. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29.03. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda. bez testamenta. ____/2001 od 11. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. sa 1/3 dela i sin ostavioca D. ___/92. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja. st.03. O. ___/92. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8.10. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici. stav 1.2005.2001. O. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 2. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. N. godine) 7. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine.05. godine.04.

Prvostepeni sud je. 30. i 4.da su njegove. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. na način kao u izreci prvostepenog rešenja. br. godine. zaključivši da je nedozvoljena.01. godine) 10. st. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se.10. st. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. koji je zbog toga i podnet. -7- . Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Zakona o vanparničnom postupku.. 3. u smislu čl. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. st. šupa i štala. br. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. st. s obzirom da S. Zakona o vanparničnom postupku. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. 21. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio.2005. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. da se o predlogu za ponavljanje postupka.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. O. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. 85/04 od 29. Rev. 393. dok predlagač tvrdi suprotno . Kako je reviziju podneo S. i stoga.2005. ZPP-a u vezi sa čl. Č. ____/01 od 25. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 159/05 od 28. ZPP-a. 3. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima. N. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. posle sprovedenih potrebnih izviđaja. 2. odluči kao o neblagovremenoj žalbi. godine) 9. predstavlja važan razlog u smislu čl. tada bi dolazila u obzir primena čl. Naime. 150. N. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 3. st. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. 21. u vezi sa čl. Gž. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. 358. Kod ovakvog stanja stvari.2001. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata.12. pravilnom primenom čl. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. Zakona o vanparničnom postupku. S druge strane. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. 3. 400. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. N.

Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. stav 2.250. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud.2005. 1299/05 od 18. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika. stav 2.2005.M. R. 1. Gž.05. b___/05 od 19.. 30. 984/05 od 19.00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2. ukupno 10. b___/05 od 20. Gž. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku.07. ZPP i čl.125.08. odbačen je predlog predlagača kao neuredan. Rešenjem Okružnog suda u Č. godine) 11..00 dinara.00 dinar. Gž. 92. R. br. što iznosi 5. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi). st.07. U konkretnom slučaju. protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima. sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl. Zakona o vanparničnom postupku. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. b___/02 od 16.250. 30. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača.2005. isto potpisao. te je iste valjalo odbiti. ZVP-a. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa. i 103. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja. 92..2005.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28. zatim je utvrđena otkupna cena stana.. učesnici snose troškove na jednake delove. godine) 12. br. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. -8- . (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata.2003. predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane.M. ZPP-a u vezi sa čl.06. pa je u smislu člana 28.00 dinara). 6. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana. Zakona o vanparničnom postupku. a bez priloženog punomoćja. Kada je pun. a nije priloženo punomoćje od stranke. Međutim.000. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača. ZVP-a. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G.. odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G. st.

Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. 1.10.2004. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. Rešenjem Okružnog suda u U. 3. 1.05. b___/04 od 4. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.10.. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. Gž. godine) 13. kao davaoca izdržavanja.02. ukinuo rešenje Opštinskog suda u A. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana. 1. 354.. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. 1375/04 od 28. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br.2004. st. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda. i Okružnog suda u U. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. 3. (Vrhovni sud Srbije. na ponovni postupak i odluku. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl.. jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom... u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat.P. godine. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu. 18. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje. st. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda.. Zakona o stanovanju.P. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo...2004. Rev. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu.___/04 od 28.. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- .. Naime čl. 43/82. i 2.. 2. st. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine. koji je jugoslovenski državljanin. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. 71. s obzirom se deo imovine ostavioca.. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava. nalazi u Makedoniji. godine. 2. a stavom 2.vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S.2001. Rev. st. tačka 5. ZPP-a u vezi čl. B. st. i nasledna učesnica .. bivšeg iz B. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B. st. 71. u vezi čl. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost. nije nadležan njen organ.. 16. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. 30 st. 16. 17. tj.VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka.

i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272. ZPP-a. st. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. 3. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće.VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. godine) 15. juna 2003..2003. 2.Br. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P. Gž. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača.2003. Naime. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. br. stav 1. ZPP. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda. R. ZPP-a u vezi čl. b___/03 od 9. stav 1.. ZKP. 16. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud.04. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe. Gž. 71.. Okružni sud u N.. 16.10 - . godine.. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano.9. koji je o tome dao svoje mišljenje. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T. st. Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja. st.. 1782/04 od 22. 394/03 od 9.. . Propisom člana 272. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. stav 1. kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije.___/02 od 26. 30. je svojim rešenjem Gž.09.P. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. 2003. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom. b___/02 od 26. navedenog zakona u vezi čl. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. 2. R. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272.06. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju.2004. godine) 14.. I prema stanovištu Okružnog suda. godine. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden.

a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe.09. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č. je svojim rešenjem Gž.. jer se iz raspravnog zapisnika od 10.. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje. dva sina i učesnik Č. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č. i utvrđeno je u stavu 1.2002. ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum..2002.. oglašava na 1/4 na k..2002. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju. pa se rešenje Opštinskog suda G… O. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č. Gž. Stoga.p.. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja. godine) 16..04. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem. izreke šta čini tu zaostavštinu.2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č.04. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10.P.. br.05. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog.12.. (unuk ostavioca). pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog. O. iz K. O..A.. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10.P. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju.2002 godine kao neblagovremenu.12. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave.P. 105/1 KO K. godine potvrđuje. – unuk ostavioca.. a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe.2002. Č. b___/01 od 3. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja..2002. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine.11 - . Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. 105/1 KO K…. P. b___/2002 od 16. ima snagu poravnanja. ___/01 od 3.. Gž. s tim što se naslednik Č. godine i izreke osporenog rešenja. godine raspravljena je zaostavština pok.. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.04. Delimična deoba je realizovana.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja.. se ne mogu prihvatiti.P.09. b___/2002 od 16. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. b___/02 od 11. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi. U stavu 2.05. 872/2002 od 10. O. utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu. 105/1 KO K.2002.2002.2002. 2497/02 od 11.04. potpisao. godine) . Okružni sud u U.

1961. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. iz S. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. pa je na osnovu člana 366. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. u vezi sa članom 30. U konkretnom slučaju.M. a rok za žalbu iz člana 19. nasledni učesnik A. br. godine. iz B.11. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. Naime. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. Pored toga.M.2001. Kako je alba izjavljena 13.. KO B. Odredbom člana 128. st. godine) 18.2001. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi. 1522. godine. inače. parc. 7. 8589/01 od 12. faktičko pitanje konkretnog slučaja.. Gž.2001. ul. pobijano rešenje primio dana 21.T. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367.2001. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da. Ocenjujući u smislu člana 21. Zakona o parničnom postupku i člana 19. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina. 11. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6.12. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. O br. 1481 upisanoj u zk. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. stav 3.12 - .. Zakona o parničnom postupku.. Pritom. protivnik predlagača je izostao sa ročišta . od 4. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Prema odredbi čl. Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu.07. što je. godine. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. 2. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. ___/56. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda. i to u vezi sa pravom nasleđa kat. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.VANPARNIČNI POSTUPAK 17.06.. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. godine. to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. ___/56. br.. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa.07.

1996. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. Prema odredbama čl. a zahtev za otkup stana 5. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga. Zakona o vanparničnom postupku. 30. može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen.13 - . a koje se u smislu odredaba čl. god. 11. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan. i ako jeste kako.1996.1998.04. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga). 326. mogao je zatražiti odlaganje.). Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. 2. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno.1996. a dospeo je do donošenja odluke. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. 1. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29. st. st. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen. Prema odredbi čl.05. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka. 2. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. godine. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana. mogao je zatražiti odlaganje. 501/97 od 20.03. st. 501/97 od 20. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan.04. Gž.05. Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5. godine) 20. Zakona o parničnom postupku. Gž. i ako jeste. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje.1998. Zakona o vanparničnom postupku. . Jer. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. U konkretnom slučaju. godine) 19. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak.

01. st. matičar može ispraviti sam.1997. 6. st. 16. i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 354. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda.1997. 50/92) i čl. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana. glasnik RS".VANPARNIČNI POSTUPAK kako. Prema odredbi čl. Zakona o parničnom postupku. izvršni) ova odredba se ne odnosi. 2. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. 15/90). Gž. Zakona o stanovanju ("Sl. (Vrhovni sud Srbije. ZPP. 1. i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. to je ožalbeno rešenje ukinuto.01. 33/93). Rev. 3. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige.01.14 - . br.1935. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost. a ne 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž.1940. 24. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. tač. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. 1. 16. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti.1.1997. 16. odredbama čl. Zakona o vanparničnom postupku. br. u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. 11335/96 od 16. godine) 21. kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. br. pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. godine. u vezi sa čl. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. 5325/97 od 19. godine) 22. Naprotiv.11. Na ostale postupke (stečajni. 110/96 od 22. glasnik RS". 3/96) 23. Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način. a isprav. Odredba člana 19. porodičnim. st. br.11. (Sudska praksa privrednih sudova. odnosi se samo na vanparnični postupak. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige.

123/95 od 24. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. po mestu vođenja matičnih knjiga. Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Žalba je neblagovremena. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. kada se ne odnosi na novac. dakle. godine. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave. Pri tome. . pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda. godine. Kada popis i procena nisu vršeni. ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke.1995.VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. po proteku roka više od godine dana. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.1996. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine. 27. samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. U smislu čl. Gž-10502/95) 26. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes.03. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena.15 - . Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. smatra se da je revizija dozvoljena. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka. Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. godine) 25. Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma.01. je vrednost zaostavštine. Gž. a naslednici su izjavili žalbu 9. 19.

a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne. M. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela. iz P. da u zaostavštinu od pok. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu. M. jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. 610/95) 29. A. M. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima).1995. M. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. Gž. s obzirom . A. u korist davaoca izdržavanja tuženog. u odnosu na parcelu. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.16 - . Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. A. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku.03. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela. godine) 28. Zakona o vanparničnom postupku. Navod žalbe naslednog učesnika M. 333/95 od 20. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M.VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. A. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici.

kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. 2189/95 od 10. može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. i 21. Gž. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . A. T. i 365. po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Beograd. Nije jasno zašto je predlog odbijen. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko. M. tačka 2. M. M. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. može ostvariti u posebnoj parnici. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova. Nasledna učesnica. Gzs. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. 32. 8450/95 od 31. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1995. godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. K. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. T. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje.06.07. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. Ovo stoga što nasledni učesnik M. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. ZPP-a u vezi člana 381. M. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. ZPP-a i člana 30. i 3. (Iz odluke Saveznog suda . godine) 30. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud. preminuo bez poslednje izjave volje. Zakona o vanparničnom postupku. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380.12/95 od 29.17 - . u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine. godine) 31. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. M. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. stav 2.1995.kat.03. K. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok.

18 - 36. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud će. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . 35. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. a ne i zakonski prekluzivni rok. Gž. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. Rev. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. godine) 33.1994. . Gž. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka . ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač.može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. 217/93 od 26. Gž. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. br. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna.10.10.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. br. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. godine) 34. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Nije jasno zašto je predlog odbijen.1994. prvostepeni sud će. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. 3968/94) . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. da li su prostorije stambene ili poslovne. 9030/94 od 31.

Sud. je vrednost čiste zaostavštine. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. od 27. smatra se da je revizija dozvoljena.19 - 42.12. Rev.1992.1994. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. ili u posebnoj parnici u toku postupka. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku. 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. 39. godine) 38. pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. . 4945/92) . (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. kada se ne odnosi na novac. Rev.605/92) 41. Kad popis i procena nisu vršeni. (Vrhovni sud Srbije. Gž.11. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. 231/92) 40. (Vrhovni sud Srbije. godine) 37. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Rev. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. (Vrhovni sud Srbije.

merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. godine) 43. revizija nije dozvoljena. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava.1991. (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Prema članu 30. Rev. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. Zakona o vanparničnom postupku. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. Zakona o vanparničnom postupku. Međutim. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. 45.12. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena. Ako taksa na predlog nije plaćena. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena. od 16. st. revizija se smatra dozvoljenom. nije dozvoljena. 3. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400.1991. Prema članu 101. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi.20 - . Prema odredbi člana 400. stav 1. međutim. plaćena sudska taksa. stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud.10. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku. u smislu člana 382. ZPP. ZPP i člana 30. ZPP. S obzirom na izloženo. stav 1. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. godine) 44. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke. stav 1. godine) 46. 27. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . u vezi sa članom 400. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena. 1869/91 od 8.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke.12. i 4. br. i 30. Navedeni zakon ne predviđa. u vezi sa čl. za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa.1991.

godine. aprila 1941. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu.21 - 49. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. stav 1. 48. protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. Rev. odlučio kao u izreci.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. koja se primenjuju na osnovu člana 4. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka. jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. 101/90) 47. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. stoga. pored molioca. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. stav 1. stav 1. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe. Prema tome. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. pa se u smislu člana 3. pod određenim zakonskim uslovima. (Vrhovni sud Srbije. odnosno pravo trajnog korišćenja. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. Drugostepeni sud. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. S obzirom na izloženo. 1101/89) . Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Naime. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. opterećuju. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. . sadržanom u paragrafu 133. ZPP. Gž. Zakona o zemljišnim knjigama. Gž. ograničavaju ili ukidaju. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. (Vrhovni sud Srbije. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva.

Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. 400. uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. tj. 1986. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ. 1986. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. koja ne čini glavni zahtev. (Vrhovni sud Srbije. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Ovo zbog toga. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. Vrhovni sud Srbije) . Vrhovni sud Srbije) 52. što je odredbom člana 16.). sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. Pritom. porodičnim. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. revizija nije dozvoljena.VANPARNIČNI POSTUPAK 50. 27. Zakona o vanparničnom postupku i čl. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. 2194/88) 51. Rev. Međutim. kojim je odlučeno o kamati. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. Odredbom člana 1. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. 382. šupe i sl. propisani su čl.22 - .

kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 2. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. ovog zakona. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu. do 33. stav 3. pokrenut je ostavinski postupak. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. 1436/85) . Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. stav 2. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262.000 dinara. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. 24. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. istog zakona. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. Zakona o vanparničnom postupku. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. (Vrhovni sud Srbije.000 dinara.23 - . u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Gž. Prema odredbi člana 27. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Rev. Prema odredbi člana 40. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. Zakona o sudskim taksama. stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. 7250/86) 54. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. 24. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri. Članom 24. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. pošto prema članu 382. prema članu 43. Zakona o parničnom postupku.000 dinara. stav 2. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. je prema citiranoj odredbi. U vanparničnom postupku je. do 34. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine.

Gž. K. shodno članu 3. (Vrhovni sud Srbije. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. zakona.VANPARNIČNI POSTUPAK 55. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku. nema interesa da učestvuje u postupku. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom.986 dinara. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak. Prema odredbi člana 35. stav 1. Pogrešio je. pastorka ostavilje. propisani su u članu 27. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. Đ. (Vrhovni sud Srbije. nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. 723/84) . S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. R. međutim. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zakona o praničnom postupku. je lice koje je postupak pokrenulo. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. Rev. što nije osporio ni javni pravobranilac.. Učesnik u vanparničnom postupku.. 58. 57. Rev. Jer T. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.24 - 56. lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora. Gž. Zakona o parničnom postupku. . to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak.. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. R. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. R. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike. R. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. T.

4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. 186/82) 61. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. R. Gzz.). da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. i 3. 2. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika.VANPARNIČNI POSTUPAK 59. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. doduše manje. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. Gzz. 16/83) 60. st. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. 11923/82) . Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine.25 - 62. protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. Zakona o opštem upravnom postupku. i 21. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.000 dinara. . stava 2. od strane protivnika predlagača. Gž. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove.

KZ RS. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima.26 - .A. stav 1.A. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. ZPP. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje. 3891/82) 64. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga.A. i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda. Zakona o braku i porodičnim odnosima. kao što su održavanje higijene. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. 3792/82) 63. delimično se lišava poslovne sposobnosti.A. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. u vezi stava 1. Prema odredbi člana 19. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. stav 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Naime. u smislu člana 274. Gž. stav 2. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. delimično lišili poslovne sposobnosti. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. ovim članom je propisano . duševne zaostalosti. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A. Gž. jer je protiv okrivljenog A. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

A. Zakona o braku i porodičnim odnosima.da predlagač i njen brat. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. 381. godine) . a na osnovu razloga predviđenih u članu 274.2004. Rev. Gž. 739/04 od 15. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. To je. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.07. pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana. Rev. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.27 - . staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti. stav 1. I po oceni Vrhovnog suda Srbije. Ni u žalbi se ne osporava. Iz obrazloženja: Prema članu 31. 3208/05 od 1. kao i to da je u postupku utvrđeno da A.07. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. ne žive u porodičnoj zajednici. godine) 67. Imajući to u vidu. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio .VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje. međutim. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja. 1515/2005 od 7. u smislu člana 32. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti.2005. Zakona o vanparničnom postupku. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti.03. duševne zaostalosti. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. godine) 66.2006. Zakona o vanparničnom postupku. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti.može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. i 365.

Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. Naprotiv. 4879/98 od 8. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. zbog postojanja duševne bolesti.1998. Supruga. jer lekar specijalista. Po članu 42. U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti.09. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu. Rev.12. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. 2026/99 od 28. jer je reše. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti. je podnela žalbu. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". sud će po službenoj dužnosti. neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio. (Vrhovni sud Srbije.28 - . U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. br. godine) 69. bez obzira na svoje duševno stanje. istog zakona. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. 3/98) 70. 25/82 i 48/88). a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. zbog duševne bolesti. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima. Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. (Vrhovni sud Srbije.1999. doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. 71. koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca. Rev. u skladu sa odredbom člana 37.

istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. 2839/91) 73. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. shodno navedenim zakonskim odredbama. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet.VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. Gž. imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. Gž. Rev. Ona je. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. Međutim. 1734/93) 72. već je to učinio sam predlagač. Lica koja u smislu odredaba člana 32. Međutim. 643/90) . pravima i interesima svog štićenika. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. 35/91) 74. stav 1. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. kako ona ovaj predlog nije podnela. odnosno svog štićenika. ali ne i suprugu predlagača. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga. bračni drug. (Vrhovni sud Srbije. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. Zakona o vanparničnom postupku. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. i člana 32. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak.29 - . Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. što znači da su im interesi bili suprotni. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. Gž. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. stav 1.

Zakona o parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. 115/89) 76. 825/87) 77. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36. aprila 1941. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. P. godine. prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. tačka 7. 1986. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. . a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.30 - 78.VANPARNIČNI POSTUPAK 75. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. Gzz. odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća. 2217/83) . s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. stav 2. Gž. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. stav 1.

dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S.K. već na osnovu brižljivo. bračnog druga. u smislu odredbe člana 70. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. pa i bivše supruge obolelog. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije. Konačno. Os. babe. Postupak se pokreće i po predlogu dede. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. praktično lišen slobode.VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ZVP. Os. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša. 2318/83) 80. 10262/84) 79. Gž. 36. sestre. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S.31 - . 1362/82) 81. . je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno.K. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti. odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. i 37. Priroda bolesti S.K. Član 32. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak. glasnik SRS". godinu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 5836/05 od 15. Međutim. te da je u vreme smrti bila udata za V. stav 2.. stav 2. prema članu 22.04.1962. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V.2004. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja. pod tekućim brojem 16 za 2004. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.2004.1993. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica. godine) . 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. i majke N.. i majke N. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici. godine.D. godine) 83. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.32 - . u smislu odredbe člana 70. koji je bio u braku sa predlagačem od 17. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D. godine u 22. bivše iz B. rođena 6. Rev.T.V.2005. Naime. rođene 12. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne. ZVP. godine u P. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. br. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.45 časova.05. godine. a u konkretnom slučaju. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O. preminula u P.06. od oca H.T. 6. godine.1984. godine. Kod takvog stanja spisa. a u koji je upisano da je pokojna D. nastupila 6.06.V. 180/01 od 18. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih.05.2001..06.11. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje.D.D. M.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja.. dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. Gž. pa je na osnovu člana 16. od oca S..04. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. prema članu 70.04. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti. godine u P. rođen 1943.1993. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. Pored toga. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac..2004. Prema tome.T. mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku. godine. br.

Odredbom člana 36. stav 2. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N. S tim u vezi. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N. predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi. zaostala u svom kalendarskom uzrastu.R. J. u nalazu se konstatuje i da je N. iz njihovih nalaza se vidi da je N. stav 1.R. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. Naprotiv. da lično saslušanje N. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi. što nije učinjeno. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. nije moguće. pošto se o njegovom životu. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja.2002. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti. a shodno odredbi člana 37. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć.R. kao i njenog privremenog staraoca N. P. eventualno. 2878/2005 od 8. jula 1945.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. a shodno odredbi člana 37. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje. Saglasno odredbi člana 36. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. odnosno privremenog zastupnika. godine.11. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I. godine ako u životu Ž.S. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine) . saznalo 5. 03-57-184 od 1.R. godine kao nestalo u toku rata. Rev. Osim toga. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca.M.R.33 - . odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije. Osim toga. tj.2005.P. odnosno u vezi sa ratnim događajima.12. i doktora S. Osim toga. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N.R. 3881/83) 84. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. da je živ. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje. kao i njegovog staraoca. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće.

P. sud je primenom člana 358.34 - . (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. za vršenje dužnosti i prava u braku. P. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.K.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. Iz obrazloženja: Maloletna S. a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva). sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na. ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju. dozvoli zaključenje braka. decembra 1982. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. stav 1. godine. Nakon sprovedenog zaključka.V. 4101/82) 87. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu. u vezi sa članom 30. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. svojim rešenjem od 14.K. i punoletni R. P.V. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89. kao nedovoljnu.V. stav 2. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88. da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće. Kako je članom 84. Zakona o parničnom postupku. odbacio žalbu R. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. S. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. 846/83) 86. pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku.K.

Međutim. st.. nije raspravljana zaostavština. J. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok.V. 2.35 - . i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V. već je sud. Po stanovištu Višeg suda.2011. sud će je raspraviti. 128. od 21. Rešenjem O. 361. i M. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave. 2. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka. dakle.V. Zakona o vanparničnom postupku. ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. Naime.J. pa je ukinuto rešenje suda od 21. godine. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu. 128. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. godine) 90. jer isti nije prekidan.02.. s tim što ne daje razloge za učesnicu N. V. proglašava se za naslednika sin ostavioca M. 130. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja. ostaviočev sin M. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. V. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21.. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina. sve primenom čl. kao naslednika iza smrti supruge pok. 128. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP).J. čl..J.J.2004. Naprotiv.06.2004. st. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. Rešenjem prvostepenog suda. da je za naslednike oglašena njegova supruga. Zakona o parničnom postupku (ZPP). 41711 od 9. sud je dana 21.J. već je obustavljen. tač. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Stavom 2. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena.. a u tom postupku učesnica N. te će se raspraviti zaostavština.06. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V.J.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti. koju čini traktor.J. (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. Septembra 2010. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka.06.2004. je osnovana. 12. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl. Žalba učesnika N. citiranog zakona. citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine.V. Takođe. st. Prema razlozima pobijanog rešenja. iz R. kojim je pred. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave.06. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti.2004. 2. o obustavi ostavinskog postupka. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju.

23. Stavom 3. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. i 2. i 119. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl. aprila 2008. godine) 92. na ročištu od 18. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.M.2010. sud će postupiti prema stavu 1. 24. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Po oceni Višeg suda. žalba je neosnovana. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. stav 1. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. stav 1. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine.M.N.. 1. Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. U. pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje. u smislu odredbe člana 119. . osporili su proglašeno zaveštanje. Stavom 2. od 13.2010.06. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina.36 - .N. Odredbom člana 119. Gž. već se stranke spore o primeni prava. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta.11. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S. ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu. Suprotno žalbenim navodima.VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. 915/10 od 4. 574/10. i LJ. Ovim stavom je predviđeno da. istog člana propisano je da će ostavinski sud. Zakonski naslednici ostavioca. st. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku. stav 2. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju. istog zakona. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja. pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. stav 3. toga člana.. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili. nije osnovan jer je odredbom člana 119. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku. godine) 91.

ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.2010. stav 1. Odredbom čl. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.37 - . od 2008. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. Suprotno žalbenim navodima. stav 3. 128. godine.6115/10 od 17. st. godine. poslovni broj Gž. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika. S.10. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. 1067/10 od 04. Stavom 2. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23. 3.1998. te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju. Prvostepeni sud je shodno čl. člana 24.S.V.S. te je zaveštajni naslednik K. godine) 93.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25. Obzirom da je zakonski naslednik J. odnosno pravnog odnosa. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu.2010. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. godine. Odredbom člana 23. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud.M. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05. kćerki ostavioca. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada.09. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N. i člana 119. 128. te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Činjenica da je zakonski naslednik J. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. godine) . Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. preminuo tokom 2008. stav 1. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika. bio živ u momentu smrti ostavioca J.03. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. Gž. 1. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. i 2. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca. kao zakonska pretpostavka. Odredbom člana 119.2010. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim.11. stav 1.

. juna 2008. Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. broj ___/08 od 23. tač. ZPP. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. 1. bivšeg iz S.VANPARNIČNI POSTUPAK 94. Zakona o vanparničnom postupku... 426.br. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. a naročito propuštanjem dostavljanja.. stav 1. se potvrđuje. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda.Ž. tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja.. a rešenje Opštinskog suda u G. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. decembra 2008.. prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. M.M. 194.. O. na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora.___/56 od 26. godine) 95. 113. da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br. . u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja. V. 422..2009. ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. N. 746/09 od 6. jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. od 6. stav 1. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave.. broj ___/08 od 23.. Međutim. Rešenjem Okružnog suda u Č. ZPP u vezi čl. stav 1. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. pa je shodno čl. godine. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe.. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine. imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju... 130. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok..08. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina. usled nepostojanja imovine. maja 2009. O. ZVP. 422.. R.1956. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. Zakona o nasleđivanju i čl. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. 746/09. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja... Gž.05. i 131. bliže opisana u tom rešenju. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K. 113. decembra 2008. 1. a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava. Prema odredbi čl. tač. sada pok..38 - . godine bez zaveštanja... nije bila data mogućnost .

12. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. 11/08 od 20. Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da. Zakona o vanparničnom postupku. i 131. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju.2008. Jasno je. a ne po osnovu nasleđivanja. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. 130. U skladu sa članom 121. 131.02. ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl. između ostalog. Odredbom čl.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju . neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine.39 - . (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. Gž. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost. godine) 96.05. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca.2008. učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. imajući u vidu navode žalbe. 130. u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. u skladu sa navedenom odredbom.član 121. 890/08 od 21. to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi. Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu . godine) . kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju . stav 1. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23.1982. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju.VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom. br. Međutim. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. Zakona o vanparničnom postupku. ZVP. jer . već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. Gž. Prema čl.

2002. godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica. Naslednici. 1268/07 od 10. S tim u vezi. Zakona o vanparničnom postupku.član 119. Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu . godine).04. potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.12. Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.1999. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo . Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10.VANPARNIČNI POSTUPAK 97. stav 1. hartije od vrednosti. godine).da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari.2004.2007.06.09.2002. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog.član 117.05. legatarima i drugim licima . u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe. a naročito o pravu na nasleđe.05.2002. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. su Rešenjem ostavinskog suda od 05. ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. Međutim. Rev. Zakona o vanparničnom postupku.član 87. godine upućeni na parnicu . (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. a među njima i revidenti. stav 1. godine) . veličini naslednog dela i o pravu na legat . kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice. Zakona o vanparničnom postupku. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave.40 - . godine. Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom. imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima.

ćerke ostavilje. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.2006. godine) 99. na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 1. stav 4. s tim što je učesnicu P. ustupila učesniku S. pošto se osnovano u žalbi učesnika S. pretnje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. koja je naknadno deo učesnice P. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. Prema odredbi člana 216. mora biti overen. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika. dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD. godine.2002. ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam. Rev. koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. zastupala njena kći D. i 220. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju. i LJ. učesnice u postupku BB i VV su. nasledničku izjavu nije dala lično. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. kćeri J.VANPARNIČNI POSTUPAK 98. Odredbom člana 220. za šta izričito nije bila ovlašćena. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju. ili njegov zastupnik. 212.41 - .06. Između ostalih učesnika. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. već njena ćerka L.07. Naslednik koji se primio nasleđa. učesnici S.L. Zakona. kako to konstatuje i drugostepeni sud. Prema tome nejasan je. Naime. prevare ili zablude.D. kao i naslednika iza pokojne II. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. i P. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. Odredbom člana 118. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju. 1458/05 od 16. prema članu 118. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca. na 1/3. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. stav . Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. Potpis na punomoćju. Okružni sud. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl.

2006. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.VANPARNIČNI POSTUPAK 1. Zakona o vanparničnom postupku.07. ili se odrekao nasleđa. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog. Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena. ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo.42 - . 365/06 od 15. Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog. morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj. U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu.L. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu. učesnica P. Gž. Gž. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.povodom žalbe jednog od učesnika . trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. to je isticanje u žalbi naslednika . je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. Gž.03. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor . U stavu 3. Ovo znači. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. 1263/06 od 13. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. punomoćnik učesnice P. već se to ima isticati u novom parničnom postupku.supruge. godine) 100. da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine . ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog.neosnovan. sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. je propisano da ako se naslednik prima nasleđa. godine) 101. godine) .sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. Jer.2005. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca.04. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. Jer. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 985/05 od 14. Drugostepeni sud je .2006.ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P.

B. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. Pravilna je odluka prvostepenog suda. 678/2 KO Č. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje.. B. shodno članu 342.. K.2001. br. A. . jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. 128. Zakona o vanparničnom postupku. ZPP. 1097/99 od 12. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. i A. i J. već naprotiv. B. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela.VANPARNIČNI POSTUPAK 102. a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. od 20.7. pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja.43 - .2003. B. R. u smislu čl. godine) 104. br.678/2 je tačan. D. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju. godine raspravljena zaostavština iza pok. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. godine. 3596/04 od 2. B.. M. broj parcele . R.2005. jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem. br. Nasledne učesnice J.01. tako da se taj broj promeni u kp. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. i N. N. tj. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. D. 1059 KO Č. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 86/05.2005. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih.02. br. N. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. banke u Austriji. (Vrhovni sud Srbije Rev.05. godine) 103. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe. banke u Austriji... su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6..

a samo jedan naslednik . veličinu naslednog dela. iz B. LJ. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok. 115..2005. br. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. legat i drugo. a poziv su uredno primili. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. J. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu.04. sastav zaostavštine nije sporan.podnosioca žalbe.sin je dao nasledničku izjavu. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. H. ..44 - . Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. LJ. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. 117. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. 1143/05 od 5. istog zakona. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku. oglašeni M. 78/05. odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe. godine kojim su za naslednike sada pok. Gž. u predmetu Opštinskog suda u L. O. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine.. sa udelom od 14/15 i M. M. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici. br. a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . LJ. Međutim. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine. Ovo iz razloga što je članom 130. 990/05 od 18. Gž. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. sa udelom od 1/15. iz V. godine) 105. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. J. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. veličinu nasleđenog dela i legat.08. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje. godine) 106.10. LJ. J.2005.2005. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. J. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl.

Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine) 107. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe.02. Gž. a naslednici su postali na osnovu zakona. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima. koje prihvata i drugostepeni sud. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica.2005. a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine.45 - . 659/05 od 31. a to je stambena zgrada. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava.2005. br.2004. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 1011/05 od 24. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama. Neosnovana je žalba učesnika. godine) 108. a ne na osnovu kopije planova. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova.05. Gž. a prvostepeno rešenje je potvrđeno.08. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. Gž. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. br. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine. 113/04 od 5. godine) . Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje. br.

Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine. godine) . Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. kao tužilje. stav 2. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. kada su na osnovu odredbe čl. Zakona o vanparničnom postupku. S. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. od 30. godine) 110. s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine. Gž. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine.08..06. 113.. radi utvrđenja zaostavštine pok. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl.naslednika. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.2004. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. 113. godine učesnice V. 113. 194. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. 113. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika . iz B. 1197/04. stav 2. 498/99. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet. 194.2001. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl.VANPARNIČNI POSTUPAK 109. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. H. žene ostavioca R. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. 3650/03.46 - . Š. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. M.2004. i nije imalo mesta primeni čl. br. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine.11. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju. od 2. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog.. br. majke zakonskih naslednika ostavioca.

zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja.2001. žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14.VANPARNIČNI POSTUPAK 111.2002.pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu. već u smislu člana 339. godine) 112. Međutim. Zakona o vanparničnom postupku .da li je testament punovažan ili ne. 119. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: U suštini. kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga. godine. i 121. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju.09. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959. deca i unuci.01. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora. ZPP-a. 388/02 od 24. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj). Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje. Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne. Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio. Gž. Kod postojanja testamenta odn.47 - . ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. već se postupak obustavlja. ukup.u slučaju postojanja takve sumnje . Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba. godine osporili njegovu punovažnost. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. br. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.

Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće. postupao je tada stručni saradnik tog suda. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju. Međutim. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. ZPP. ZPP. a s obzirom na odredbu čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.09. za naslednike sa jednakim udelima. kada su nasledničke izjave date. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. ZPP. 90. Takođe.10. unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. godine) 114. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda. svi na realnim delovima zaostavštine.1998. Gž. Učesnik u ovom postupku. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn.VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro. može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici). a ukoliko jeste. Zakona o vanparničnom postupku. što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. izuzev izjava o odricanju nasleđa. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca.2000. godine) 113. da u smislu člana 339. stav 1. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje. Prema tome. a tuženi se nasleđa prihvatio. da sud oglasi njega i drugog učesnika. Gž.48 - . na ročištu od 27. ne dolazi u obzir ni primena člana 128. 1104/01 od 25. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč. a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj.. .03. stav 1. Međutim. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. jer se ne radi o novopronađenoj imovini. ali samo pod uslovima iz člana 339. preko stručnog saradnika. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika.2001. 1067/00 od 11. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959.

03. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine.49 - . i stav 2. Naslednik. ili je data usled prevare ili u zabludi. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. ZPP. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. ZVP. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. P. i člana 423. V. (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu. stav 1. 6396/97 od 24.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku. a sve radi primene člana 421. godine) 116. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka. ZPP. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. Međutim. tuženoj za života učinio poklon.1999. (Vrhovni sud Srbije. tačka 9. godine) 117. neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti. njihovog oca pok.1998. (Vrhovni sud Srbije. Dakle. od 3. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu.03. (Vrhovni sud Srbije. tačka 6. Rev. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. Dalje. koji je dao izjavu. tačka 9.11. 2569/97 od 4. odredba člana 131. nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. V. Rev. Međutim.. 4229/98) .1998. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. 121/97. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca. V. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. Rev. godine) 115.

Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. 4953/97) 121. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.08. Rev. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. 111/97) 120.50 - .1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž.1997. godine) 124. glasnik SRS". 3804/97 od 27. (Vrhovni sud Srbije. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.11. Beograd) 122.1995. 4/97. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. Gž. 610/95) . (Vrhovni sud Srbije. po osnovu okrnjenja nužnog dela. br. Službeni glasnik. godine 123. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.10. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. 25/82) takvu mogućnost nije propisao. 9675/95 od 20. Gž. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. godine) 119. 10649/95 od 28. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine.

februara 1992. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Prema članu 206. (Vrhovni sud Srbije. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. nasleđe se otvara smrću ostavioca. U smislu člana 87. V. Zakona o nasleđivanju. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. Gž-25/95) 127. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. legatarima i drugim licima. a ne od momenta donošenja rešenja. Okružni sud je odluku ukinuo. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. B.. Po članu 89. Rev. J. .VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. koji je umro bez poslednje izjave volje. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju.. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. 2365/95) 125. 126. istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. koji će biti raspravljen. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. pa je stoga postupak obustavio.51 - .. jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju.

03. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut. M. i mal. godine) 128. M. postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne. do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. dokaže u parničnom postupku. st. M. A. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. 7640/95) . i sin B.52 - . 129.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. s druge strane. 212. A. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. 2. tač. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. 6. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja.1995. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. M. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno. 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor. 1. 2189/95 od 10. Gž. godine. te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13. dokaže u parničnom postupku. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. 7124/95) 130. Ć. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. s jedne strane i K.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. Gž. da bi nakon toga. M. Gž. 1995. A. A. s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. a da postojanje takvog testamenta osporava zak. A. R. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i N. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku. naslednik pokojne ostavilje . A.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. kao i da je njen pok. br. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe. kćerke S.

. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica. prema stanju spisa. br. B. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. br.. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. 194/95) . Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. oktobra 1994. U okviru izloženih razloga. 130. prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. 128. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. Ž..06. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje. iz B. J. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. J. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona. godine) 132. 3105/95 od 22. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. pa se pronađe nova imovina. rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava. Ć.53 - . znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan.1986. dana 23. P. radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. Zakona o nasleđivanju. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. Gž. B..03.1995. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK 131. 129. P. po kome je za naslednicu određena J. iako je u ostavinskom postupku. godine pred istim sudom. tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. 220.. pozivajući se na odredbe čl. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada. Nadalje. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini. a koji je testament proglašen dana 5. godine okončan ostavinski postupak iza pok. te je ovakav predlog nasledne učesnice J. odbio. Ovo s toga što je. novembra 1991.

1994. 431/94 od 20. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 139. maja 1955.1994. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo.1995. godine) 134. Ćutanje jednog od naslednika. godine) 135. br. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. godine) 133. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. Gž. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka. 333/95 od 20.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. deobom ili na drugi način uređeno. 3968/94 od 24. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi. Kada u parnici. 9030/94) 138. ostavinski postupak će se obustaviti. Gž. Gž. . vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči.54 - 140. 6280/94 od 29. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.1994.04. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. br.03. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem. godine.12. . br.05. a ne i zakonski prekluzivni rok. 49/94) 137. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. Na nasleđa otvorena pre 11. Gž. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom. godine) 136.

U stavu tri izreke na zaostavštini pok. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije.. a na kolike idealne delove V. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. N. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I. I. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost. N.. iz B. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona.. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF.P. 978/94) 142. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226.. .. sestra ostavioca... da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku. iz B.. sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L. I. Gž. P. iz B. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I.55 - .. P. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.. I. tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. 11879/94) . Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova. P. a na jednake delove. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B. Zakona o nasleđivanju RS. 728/94) 141. (Vrhovni sud Srbije Rev. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. po nahođenju Vrhovnog suda...N. da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji.. Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova.. i vlasništvo jednosobnog stana u B.supruga i V. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika..

(Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo. Gž-1897/93) 148. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica. Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K. 145. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja. godine. uz uslov skrivljenog ponašanja. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu. kao jedini učesnici u ovom postupku.12. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije.. Ž. Gž. jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa. 385/94 od 6.1993.1994. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. Ako se naslednik odrekne nasleđa. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. 16/93) 144. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Gž. budući da ona nije bila učesnik u navedenom . Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu. Rev. D. godine) 143. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a nije učestvovalo u ostavinskom postupku. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci.56 - . 2446/93) 146. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici.02. Gzz. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6. iz K…. biv.. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. 147.

871/93 od 9. Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. godine. Gž. Gž.2479/91 od 14. za vreme njegovog života. godine) 149. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek. tačka 2. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.57 - 152. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine.1993.1992. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. Prvostepeni sud je . od 24. 1356/92) 150. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat.06. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek. 650/93 od 18. Gž. Pravo svojine ne zastareva.1993.05. tj. ukoliko je on ustupanje prihvatio.08. 861/92 od 25.1992. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine. (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. Beograd. godine) . Rev. to je žalba kao neosnovana odbijena. Zakona o vanparničnom postupku Srbije . zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o vanparničnom postupku. koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika.u smislu člana 121. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. te šta je između naslednika sporno.12. a pobijano rešenje na osnovu člana 380.1992. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok. . (Vrhovni sud Srbije. ostaviocem.11. ZPP potvrđeno. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. Međutim. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. godine) 151.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. ostavioca. ustvari. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. jer ističe da je to njegova svojina.58 - 156. U žalbi se. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. kao prethodno pitanje. ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. stav 1. Rev. ZON . (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu. Zakona o vanparničnom postupku. Gž-113/92) 153. stav 1. 911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca. (Vrhovni sud Srbije. godine) 154. Gž. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu. 155. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade. . pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. Gž. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine. ostavioca. 4945/92 od 24.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok.1992. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine. što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu. u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo. koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok.03. nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. 194/92) . Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. pravosnažnost odluke ostavinskog suda.

ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. 162. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. Gž. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine.1992. . pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave.59 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. 161/92) 160. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. 3369/92) 157. Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu. a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo. godine) 161.02. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. (Vrhovni sud Srbije. 431/92) 158. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 159. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. 231/92 od 20. Gzz. Rev. br. stav 1. to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima.

(Vrhovni sud Srbije.. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Gž. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on. 166. ukoliko V. (Vrhovni sud Srbije. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave. jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. Kad popis i procena nisu vršeni. kako se vidi odbija da stupi u parnicu.1991. 164.1992. je vrednost čiste zaostavštine. ili da nasledi celu zaostavštinu. godine) . Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. kada se ne odnosi na novac. M. M.1992. godine) 167. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. 24/91) 165.01. lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. Gž. gasi se smrću tog bračnog druga. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. Gž. godine) 163. odnosno. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V. 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. smatra se da je revizija dozvoljena. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu. Naravno. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. Rev. sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. br. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse.60 - . onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. Rev. 1257/91 od 15.10. 1518/91 od 13.12. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. 1356/92 od 30.1991. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. pod uslovima iz člana 23. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. ukoliko je on ustupannje prihvatio. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.12. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. izuzev izjave o odricanju od nasleđa.

Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. a ne konsitutivan karakter. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. 221/91) 168. 3288/91) 169. (Vrhovni sud Srbije. i 25. (Vrhovni sud Srbije. Rev-2479/91) 170. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.1990. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. pa se takav postupak ima obustaviti.10. Gž. odnosno lica. stav 1. onda ne postoji zaostavština. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju. Rev. godine) 171. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. Gž.61 - 174. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. 4/90) . Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja. 1271/90) 173. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. kojim su za zakonske naslednike oglašena lica. . (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. upućivati ih na parnicu. 730/90) 172. jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. Gž.

10. 474/89) 177. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar. od 25.1990. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. (Vrhovni sud Srbije. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. 2007/87) . 338/88) 178. ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. godine) 175. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144.62 - . Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština. Gzz. u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. Rev. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. Zakona o nasleđivanju). već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene. Rev. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. tada svaki naslednik. Rev. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. 236/89) 176. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. 179. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. Međutim. a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. 480/88) 180. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. (Vrhovni sud Srbije . (Vrhovni sud Srbije . Rev. koja je bila predmet zaostavštine. nezavisno od prava na nasleđe ili legat. (Vrhovni sud Vojvodine. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu.

jer tu kvotu utvrđuje sud. onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. 444/87) 183. Rev. Gzz. 4/87) 181. 28/87) 187. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 3. (Vrhovni sud Vojvodine. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 782/87) 184. . Rev. Rev.305/87) 185. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. Gž-1520/87) 182. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. Po članu 90.63 - 188. br. naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. data pre poništenja testamenta. Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. Subotica. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. Gž. (Viši sud. (Vrhovni sud Srbije. 212.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. (Vrhovni sud Vojvodine. ZON. za njegovo pravo na nasleđe. 444/87) 186. te da ništa ne traži od zaostavštine. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti.

861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. Na ročištu se naslednici. dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. Pravo na nasleđivanje je lično pravo. i to iz samog zapisnika. 191. te šta je između naslednika sporno. Gž. Gž. da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. U konkretnom slučaju. kao nužnog naslednika. 1297/86) 189. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. Gž. (Vrhovni sud Vojvodine. u smislu člana 121. 190. 2020/86) Prvostepeni sud je. koje ne prelazi na naslednike.naslednici. 775/86) 192. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. međutim. pa stoga. Rev. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. 939/86) 193. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se. Pošto su se stranke . (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Rev. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. tj. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara.64 - . Rev. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. 3357/85) . nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika. prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva.

Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva. 444/85) 195. 135. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. prema članu 43. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu. Zakona o parničnom postupku. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. izvršiće se ponovo. za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. 24. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. Zakona o vanparničnom postupku).000 dinara. pre smrti ostavioca. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. istog zakona. Rev. stav 2. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije. ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. Prema odredbi člana 40. Gzz. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. bez obzira na ovaj sporazum. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U vanparničnom postupku je. stav 2. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. do 33. januara 1975. Zakona o vanparničnom postupku). Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. Članom 24. Prema odredbi člana 27. U skladu sa čl. pošto prema članu 382. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. Zakona o sudskim taksama. godine. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. stav 3.65 - . tj. stav 3. (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. ne prelazi 50. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. shodno odredbe čl. 21/84) . 24. Rev. do 34. ovog zakona. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. 1436/85) 196. koji se primenjuje od 1. onda u skladu sa čl. 232. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi.

bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Rev. ima poštovati. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu.VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. 2195/84) . Zakona o vanparničnom postupku Srbije. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. stav 2. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. . pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. međutim. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja. punovažnost testamenta . kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. (Vrhovni sud Srbije. 1102/84) 197. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome. pa naslednici bračnog druga. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. Rev. Gž. javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. 198. koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju. opštinski sud što je u smislu člana 108. (Vrhovni sud Srbije. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. Pogrešio je.u smislu člana 119.66 - 199. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja.

ZPP. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. Zakona o nasleđivanju. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju). Pošto je ostavilac umro 1981. Rev. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju. 3/84) 201. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici.VANPARNIČNI POSTUPAK 200.67 - . posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. Gž-134/82) . Zakona o nasleđivanju SR Srbije. shodno članu 232. 202. Zakona o nasleđivanju i čl. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. pa on može. da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. saveznog Zakona o nasleđivanju. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. 218. Gzz. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja. Zakona o vanparničnom postupku. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. Kad tužilac. st. 225/83) 204. koji je prodao. 221. dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. 1264/84) Shodno čl. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. 130. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. Međutim. tač. Zakona o nasleđivanju). moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. 13. godine. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. Shodno članu 144. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. 354. Zakona o nasleđivanju. 2. Gž-487/84) 203. Gzz. po kojima nije doneta pravnosnažna odluka. (Vrhovni sud Srbije. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. u skladu sa čl. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. U konkretnom slučaju to znači. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora. kao što je ovde slučaj. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. preda saugovoraču.

s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije.). 43. Rev. treća lica u odnosu na predlagača. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. na osnovu čl. usled čega nema mesta primene člana 62. 1100/06.06. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine.2006. Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti. 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. Zakona o eksproprijaciji. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti.68 - . tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. ZPP. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine. od 15. u vezi sa članom 72. (Vrhovni sud Srbije. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. i E. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost. godine) . ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti.A.VANPARNIČNI POSTUPAK 205. ZPP.G. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

P.1988. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. iz B.M. Dana 16. godine kojim je protivnik predlagača Opština B. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12. parcela br. od 13.P. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. godine Komitet za urbanizam. površine od 14 ari i 04 m2. iz B.1985. a koji postupak je okončan 15.4. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N. godine) 208.2002. 5/06. da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim. ranijeg sopstvenika J. br. godine do isplate. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu.10. regionalni put je u svojini Republike Srbije. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br. 2005/03 od 9. obavezana da predlagaču J. M. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.02. 4458/02.02. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1.12. 656 KO B. 36/95 od 19. Revizija protivnika predlagača nije osnovana. i to parcelu br. Iz obrazloženja: Prema članu 20.11. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. građevinske. godine.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8.VANPARNIČNI POSTUPAK 207. Zakona o putevima. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela.1993. te da mu naknadi troškove postupka.2003.03. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br.69 - .04. br. R. Gž. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Gž.2006. stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije.P.P.P.S.000.053. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. P. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2. Ovo rešenje je po. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena.P.1985. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju. upisane u zemljišno-knjižni uložak br. S. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine.2003.

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

odlučuje sud u veću od troje sudija. 135. Gž. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. Gž. a ne sudija pojedinac. . Zakona o vanparničnom postupku. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost. kao i eventualno po kojoj ceni.73 - 215. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2005. a na raspravu od 11. 134. 1038/04 od 28. godine.03. pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. i čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru.2004. a y skladu sa odredbom čl. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke. to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. Gž.2004. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku. Kako se radi o postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini.2004. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača. posebno čl.05. a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku.09. 11. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine) 214.VANPARNIČNI POSTUPAK 213. gde sud postupa po službenoj dužnosti. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. u vezi i s tim. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen. da je hitan. br. pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari. i da. punomoćnik predlagača nije došao.09. godine) . Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. po službenoj dužnosti. 1230/05 od 19. 186/04 od 30.

2000. naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.2002. godine. kvalitet zemljišta. počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja. Kod tako utvrđenih činjenica. njegovu plodnost. Zakona o eksproprijaciji. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište. Veštak je imao površinu parcela. ___/2001 od 11. 42.74 - 217. Rev. ___/2001 od 3. čije je sedište na teritoriji Opštine I. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I. Gž. Prema odredbi čl.. 6. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. .. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I.06.. pa je Vrhovni sud primenom čl. 3922/01 od 3. (Vrhovni sud Srbije. 12.2001. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U.04. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. 393. pomenutog zakona. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta. ___/2001. 42. odlučio kao u izreci rešenja. u vezi čl. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK 216. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U. Gž. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. rokovi za otplatu su određeni u čl. .. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji. utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. ZPP. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.2002. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. R. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina.10. od 11. ___/99 od 9.04. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev.10. 30. tač. Rešenjem Okružnog suda u U. 12. tačka 6. i to na način i u rokovima propisanim u čl. ___/99 od 9.2000. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču. godine.2001.06. R. 400. Zakona o eksproprijaciji. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača. pogodnost za obradu. a u vezi čl. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta.

Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103.2000. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju. ("Službeni glasnik RS".12.1999. odnosno opštinu. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija. 1990.02.. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku . ZIP-a. 27. 3229/99 od 10. 1.02. Rev. dodeljen na korišćenje odgovarajući stan. i čl. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. 10. Obaveza opštine. stav 2. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade. (Vrhovni sud Srbije. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl.75 - . 220. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište.. 3. i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen. br.VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija .kome je pre 31. godine) 218. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati. st. (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.2000. valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija. određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. . godine. 3. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko. 9. godine) 219. od 28.

glasnik RS". (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. br. 42. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost.VANPARNIČNI POSTUPAK tač. (Vrhovni sud Srbije. 223. 3. Gzz. okončaće se po odredbama ovog zakona. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište.01. 2. u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. godine) 225. 9.10. st. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. odnosno nije doneta pravosnažna odluka. Rev. tač. ZPP.11.1997. godine) 224. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. Zakona o građevinskom zemljištu..10. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona.1996. budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. nije novi dokaz iz čl. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. odnosno objekta. 31/97 od 8. 421. (Vrhovni sud Srbije. 81. Rev.04. 5775/98 od 5. godine) 221.. 3162/97 od 29. godine) 226.1998. 9. odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka.76 - . 3359/96 od 13. 1/95) .1998.1997. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. Zakona o Saveznom ustavnom sudu. 3909/97 od 2. (Vrhovni sud Srbije. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen. Rev. Rev. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi.10.1997. Odluka Saveznog ustavnog suda. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. 7131/97 od 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. godine) 222.

346/91) 230. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva. u kojoj je. . koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. Zakona o eksproprijaciji. Gzz. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. opozvati saglasnost nadležnog organa.77 - 232. (Vrhovni sud Srbije. 231. u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Rev. 29/92) 227.1991.12. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. na ponovno suđenje u tom delu. vrednost naknade za eksproprijaciju. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. Ne može se jednostranom izjavom. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. Gž. 175/89) . 228. naknadno. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik. (Vrhovni sud Srbije. U slučaju deeksproprijacije. Gž. Rev. pri njenoj isplati. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo. godine) 229. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. koju vlasnik treba da vrati. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.

56/89) 233. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Vrhovni sud Srbije) 235. koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova. Rev. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Vrhovni sud Vojvodine. 47. Gzz. Gzz. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike. godine) 237. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije. već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal.05. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija). vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu.78 - 239. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz.1986. i 29. U-65/86) 238. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije. pored troškova određenih u odredbi čl. a ne po zahtevu stranke. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat. odnosno nacionalizacije. 3/86) . od 28. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti. Zakona o eksproprijaciji. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje. 1986. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda. . bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. 9/88) 234. ili po drugom zakonskom osnovu. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja. 121/86) 236.

odnosno nacionalizacije. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji. (Vrhovni sud Srbije.1986. za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. . (Vrhovni sud Srbije.1986. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši. godine) 240. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja. Rev. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. Rev. 242. godine) 241. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu.09. bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. (Vrhovni sud Vojvodine.09. 1169/84) 244. Rev. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost.79 - 245. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate. . odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. 379. Zakona o obligacionim odnosima. 105/85) 243.

prinude i zablude.1982. bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. 268. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti. iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji. Zakona o opštem upravnom postupku. a može se pobijati samo zbog prevare. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. godine) 246. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl. pozivajući se na odredbu čl. Rev. 2. odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. Gzz. 248. 723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva.04. Zakona o obligacionim odnosima. 247. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava. 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. Gzz. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. st.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o vanparničnom postupku. . ne može se ostvariti naknada. 250. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.80 - . ako su mu oni uslov rada. 141. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa.

. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. 141. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. Gž.. ___/09 od 13. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi. pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka.član 141. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava .81 - . uvažavanjem žalbe predlagača. oktobra 2008. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne. R. oktobra 2008. a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. iz kog razloga je njegov predlog odbačen. međutim. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima .. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje. Zakona o vanparničnom postupku. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. korišćenja zajedničke stvari. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo. a prema protivnicima predlagača.. Dalje prvostepeni sud je zaključio da. 30. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava. da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe.. maja 2009.. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari).. od 13. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje. predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Rešenjem Okružnog suda u Č. Ukoliko je. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari. Prema odredbi čl. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze.05. Zakona o vanparničnom postupku. ukida se rešenje Opštinskog suda u Č. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl. broj ___/08 od 30.. godine) 251..rešava prema pravilima parničnog postupka. sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće.2009. br___/08 od 30. ZPP koja se u smislu čl. R... 430/09. odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele. 279. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. ako po istom zahtevu već teče parnica.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. ako je stvar pravnosnažna presuđena.

što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. godine) 252. međutim. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145.2005. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.među strankama sporno pravo na stvar. godine) 253. VIII Pž. u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Tužilac je. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . pa ni one na koje se žalbom ukazuje. pravnog odnosa . Dakle. Zakona o vanparničnom postupku .10. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka.82 - .član 145. . Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti. stav 2.08.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine. Gž. a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. Da jeste. 1359/05 od 14.otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost. Zakona o vanparničnom postupku. 2973/06 od 31. Stoga je prvostepena odluka potvrđena.2006. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka.

U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari. zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Naime.. je svojim rešenjem Gž. br. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja.10. ___/03 od 10.. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari.03. br.83 - . 139/03 od 10.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.2002. ___/00 od 21. br. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. R. godine) . Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine.2000. pravo korišćenja ili državine na stvarima. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. nemaju zakonskih osnova. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava... uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari.02.02.2003. Zakona o vanparničnom postupku. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja.. br. Zakona o vanparničnom postupku. 325/00 od 21.2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. godine. Gzz.3. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. Zakona o vanparničnom postupku. pravo korišćenja ili državine na stvarima. Prema odredbi člana 142. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima. P. u članu 142.. godine) 254. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. na zahtev zainteresovanih učesnika.2003. svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č. Gž. Okružni sud u Č. 464/03 od 8.

ukoliko predlagač pokrene postupak. 141-145. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari. Gž. 8075/99 od 16. ZPP.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. radi predaje katastarske parcele u suposed. Zakona o parničnom postupku.12. tačka 14. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. radi predaje katastarske parcele u suposed. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. godine) .06. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud. Gž. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. ZVP. jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. oceni osnovanost predmetnog predloga. Polazeći od odredbi članova 141-145. tačka 14. odnosno pravnog odnosa. godine) 255. Zakona o vanparničnom postupku. Polazeći od odredbi člana 141 i 145.84 - . da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga. ZVP. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele.06. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku.1999. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Rev.1999. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. s tim što će prvostepeni sud. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. godine) 257. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele.1999. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. 8075/99 od 16. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. ukoliko predlagač pokrene postupak. 7384/98 od 22. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. 256. stav 2.

03. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. . opisane u tom delu izreke.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele. opisane u tom delu izreke.9. Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B. 8/92) 260. Zakona o vanparničnom postupku. 5678/97 od 12. 703/94) 259. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Gž. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl. već o načinu korišćenja.. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka. Zakona o vanparničnom postupku. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara). u vezi čl. o kome se odlučuje u vanparničnom postupku. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. 141. 26/90) . opisanih u tom delu izreke.400 dinara.1997. Naime. Gž.1997. koju isključivo drži protivnik predlagača. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.1996. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti. Gž. _____/97 od 31. Gž.11. R ___/94 od 19.1996. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu..85 - 261. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti.. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. ZVP. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. kako je tim rešenjem utvrđeno. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži. opisanom u tom delu izreke. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste. 141-147.01. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. 146. da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. st. 2..

Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl. Gzz. 141-147. i dr. Zakona o vanparničnom postupku. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. 266.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike . 267.31. Rev. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Zakona o planiranju i uređenju prostora. i člana 34. . Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. 1986. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. Gzz. 33. 264. 38/87) 262. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. ukoliko ne postignu takav sporazum. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Zakona o vanparničnom postupku. U skladu sa čl. i 144. ne mogu vršiti deobu ove parcele. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) . 1986. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. (Vrhovni sud Vojvodine. i 34. stav 1. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. 1986. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika. 141.kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. 263. sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. 141. oni se ne mogu sporazumeti. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.86 - 265. Suvlasnici porodične stambene zgrade. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Međutim.

već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. prema susedu ili strani sveta. te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara. Gzz. . Gž. sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. 9687/85) 271. i 148. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.87 - . da označi širinu i dužinu prolaza. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. 270. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. 47/85) 269. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. 79/86) 268. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. način prolaza i prava korisnika ove službenosti. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz.

Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. na ponovni postupak. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi.88 - . Gž. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. u smislu člana 146. pa prema tome i dvorišta. 5302/84) .VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. stav 1. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana. 91/84) 273. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima.nosilac stanarskog prava. Kad su mere i granice građevinske parcele. i 34. 33. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. odnosno skup stanara. a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. Zakona o planiranju i uređenju prostora. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. stoga nema mesta. sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet. usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje. Gzz. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. 4544/84) 272. 37. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka . Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. Kako prema članu 27. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. Vrhovni sud je. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Gzz.sukorisnika . Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. kao i očita nepravda za jednog od njih.

sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. Međutim. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele.sud će. . površine 11. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. površine 7. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. Zakona o vanparničnom postupku. 277. Gzz. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama. i koristiti prema skici sobu br. 1. Gzz. 4.50 kvm. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari. odnosno približno istu površinu. 98/83) 275. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja.). s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. Pritom. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. šupe i sl. može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti. jer mu sukorisnik to pravo osporava.VANPARNIČNI POSTUPAK 274.23 kvm. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže.89 - 276. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. 141-147. a protivnik predlagača sobu br.50 kvm. Gzz. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. i prostoriju broj 3 površine 10. s obzirom na položaj i veličinu prostorija. 2. (Iz odluke Saveznog suda.40 kvm. Gž. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. a u površini od 15. 19/82) . tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl.

način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl.90 - . Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. a ukoliko takav sporazum ne postignu.ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. stav 4. Zakona . pobijajući rešenje u celini.sporazumno određuju način deobe stvari. Pri tome. pošto fizička deoba nije moguća.sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. 33. 34. jer bi to bilo protivno odredbi čl. kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.knjižne parcele čine jednu celinu. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane. i 153. 192/82) 278. postupivši u smislu člana 372. i dr. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. ne mogu vršiti deobu ove parcele. DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. a u slučaju da se ne može postići sporazum . Suvlasnici . stav 1. stav 2. Protiv ovog rešenja. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela. na predlog nekog od njih. Međutim. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i . Gzz. Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba. 1. Zakona o vanparničnom postupku. istog Zakona . i čl. Zakona o vanparničnom postupku. zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih. 141. stav 5. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari .saglasno odgovarajućim propisima . u vezi sa članom 388.je preuranjen. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača. da navedene zemljišno. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima.odlučuje sud. st. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa . Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti. deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda . Dakle. iako ne sa potpunom sigurnošću. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade.prema odredbi člana 16. Prema članu 16.

ZVP-a. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. Gž. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. 150.2005.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu. 269/07 od 14. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum. Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti. stav 1. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn.2007. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela. 1. Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. U postupku deobe zajedničke imovine. postupajući po predlogu. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni. uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. Dakle. sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. preparcelacije. odnosno imovini ili je sporno koje stvari. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. Prema odredbi čl. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21.o tome će odlučiti sud. Saglasno navedenim primedbama. ako sud. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti. imajući u vidu spise. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. Nemogućnost fizičke deobe. Na drugoj strani. 150.03. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu.02. udeo u zajedničkim stvarima. prekinuće postupak i . ZVP-a. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku. st. ali se predlagač. O troškovima pribavljanja takvog projekta.VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. godine) 280.91 - . pri tome. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu. preparcelacijom navedenog zemljišta.

naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. godine. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem. te na taj način LJ.02. ZVP-a. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča. u određenom broju slučajeva.92 - . st.2005. zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku. O. 1.12. niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici. ZVP-a. st. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji.. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice. st. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici. 1209/01 od 23. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu.11. st. 1. 3. Predlog za deobu podnet je 4. 3. 308/06 od 23. st.2005. stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5. 10. 150. a prema st. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. Protivnik predlagača LJ. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. sadržan u podnesku od 21. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. ZPP-a. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima. ZPP-a. br.2003. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. ZPP-a). Međutim. označenom kao protivpredlog. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. 1. st.03. godine.. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe." Imajući u vidu i odredbu čl. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe. 1. ZPP-a.. br.2005. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. te smatra da ima veći udeo. 150. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). 2. 361. 1. štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. Prema odredbi čl. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B.1991. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. 1. godine) 281.. ističući da je: ". najčešće u postupcima deobe nasleđa.12. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P. . nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe.03. ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. kako bi pravilno primenio odredbu čl.2006.. ZPP-a. i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće. 9. ZPP-a. M. 7. godine. st. Gž. Primena u praksi ove zakonske odredbe. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. 9. 150. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci.učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe. na ročištu od 5. st. U konkretnom slučaju. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. i pored toga.

1049/05 od 1. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. br. predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. Gž. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. tako da. 149. godine) 282. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze.2006. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu. u postupku deobe zajedničke imovine. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. ZVP-a. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma. 14/06 od 27. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe.2005. godine) 283. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. zatim kakvi su udeli zajedničara. Prema tome. pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine. saglasno navedenim primedbama. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe. Gž. pored toga. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana. Međutim.09. .93 - . o zajedničarima. pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. radi eventualne doplate.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. 2. st. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući.01.

Gž. godine) . Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). ZVP-a. izvršio deobu suvlasničke imovine. Prema stanju u spisima. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe. onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. To . ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno. niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja. već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno. na koje i on upućuje. na način kao u izreci pobijanog rešenja. Prema tome. vodilo odbijanju predloga za deobu. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno. kada je. u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. 938/04 od 26. Dakle. primeni odredbe člana 150.čini udeo predlagača od ¾. sud odlučuje o deobi i načinu deobe. što bi bio i tzv.u smislu člana 150. Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda. neophodno je da postoji zajednička. odnosno suvlasnička imovina i drugi. da deoba takve imovine nije već izvršena. Pored toga. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. Zakona o vanparničnom. Zakona o vanparničnom postupku . stav 1.08. Primeni odredbe člana 150. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge. ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno. i po shvatanju žalbenog suda. proizilazi.03. Naime. faktička deoba. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina. 329/04 od 22. odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo. U ovom postupku.prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim . 148. godine) 284.2004.2004.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža . Navodi iz žalbe da je . da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Naime.94 - .neosnovani su. Gž.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. godine) 286. Gž. dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju. dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. kako je to propisano stavom dva istog propisa.1996. 153. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl. (Vrhovni sud Srbije.stana kao neuredan. 915/01 od 19. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku. Naime. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1087/01 od 25. sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. Rev. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima.10. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine. dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu. između ostalog. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom.2001. U postupku deobe pokretnih stvari sud će. predlagač je uz predlog za fizičku deobu. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. Prema tome po oceni revizijskog suda. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti.10. onda tu više nema mesta deobi. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti.95 - . Prema tome. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige. pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom. ZVP.09.2001. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. Inače. stav 1. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima. godine) . Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti .VANPARNIČNI POSTUPAK 285. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. i to u visini od 1/2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

3. st. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. 33. 20. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. drugoj strani. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. i čl. utvrditi sve okolnosti u smislu čl. saslušati zajedničare u smislu čl. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. 1. posteljina. (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama.1997. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. st. st. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. 3. Gž. 347/97 od 20. a ne pojedina stvar. Deli se imovina. 149. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. godine) 300. 16. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. u vezi čl. Zakona o vanparničnom postupku. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. st. 166. ako neke od istih dosudi jednoj. odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. st. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. 2. godine) 299. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. st. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. 153. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 149. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove. odgovarajuće protivvrednosti . st. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. 154. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl.1997. kao što su 200 rolni platna i slično. 153. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. 153. i čl. Gž. stav 5. 2. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. 2. 153. 1. 2. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća.99 - . kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj. posuđe i slično.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti. . Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. 16. tač. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda.02. Zakona o parničnom postupku. 380. 58/98 od 29. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. Po žalbi protivnice predlagača. st.01. Na predlog jednog od njih. Zakona o parničnom postupku. 1.

Gž.1996. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. 12097/96 od 27. godine) 301. Međutim. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.100 - . godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen.1995. 148. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna. vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari. pak nemoguće. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika. Imajući u vidu navedeno. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan. Kao prvo.01.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. i 154. godine) 302. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo. 304. 303. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. Ako je to.1997.12. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje. 839/97 od 13. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu.05. Gž. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. Rev. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini. te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća. odnosno vrednosti suvlasničkog udela. 1960/95 od 21. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe. Zatim.09. . odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. 4388/96 od 10. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br. isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću. godine) U postupku deobe nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku.1996. (Vrhovni sud Srbije.

novembra 1994. mora da bude uknjižen. ne može vršiti putem javne prodaje. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici. 306. Gž. a podneskom od 4. Međutim. Gž.1994. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača. ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. godine) 305. koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave. prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe). sud će na zahtev suvlasnika . (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom.11. Gž. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. 2335/94) 307. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.101 - 308. odnosno da se deoba objekta. . Zakona o vanparničnom postupku. broj 5148/94 od 1. te samim tim ni da određuje privremene mere. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 802/94) . prilikom odlučivanja.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim. Gž. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća.

Neprihvatanje. 1732/93) 312.1993. br. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade.12. 128/93) 311. po tom osnovu. Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti.26/72). ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). godine) 313. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS". predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Gž. odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama. (Vrhovni sud Srbije. u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. Uredbe. 75/93) 310. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade.VANPARNIČNI POSTUPAK 309. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge. stav 2. ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 1171/93) 314. 4/92) . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. Član 2.102 - . Rev. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo.

na njegov zahtev. 1481/91) 315. 317. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini. vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan.103 - 319. Zakona o vanparničnom postupku. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. za slučaj spora. koje se. treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. 2709/91) 316. S obzirom na to. 118/90) . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. Gž. Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. prevare ili prinude. . 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. ostvaruje u parnici. do 149. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. a sporan je ugovor o deobi u spisima. Gž. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. 77/90) 318. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. imajući u vidu detaljni urbanistički plan. Ako ta deoba ne bi bila moguća. pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo.

(Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Rev.104 - 326. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog. (Vrhovni sud Vojvodine. 1986. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. Vrhovni sud Srbije) . Rev. Gž. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. Vrhovni sud Srbije) 324. (Vrhovni sud Srbije. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu. Sporazum o deobi kuće. 1160/88) 322. ne može se smatrati konačnom deobom. 181/89) 321. 1986. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. 575/87) 323. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. Vrhovni sud Srbije) 325. izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju. (Vrhovni sud Srbije. a neopredeljenog suvlasničkog udela. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. 489/89) 320. Rev. 1986. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. .

Vrhovni sud Srbije) 328. stav 1. shodno odredbi čl. st. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. 1986. Vrhovni sud Srbije) 330. 16. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe. Vrhovni sud Srbije) 327. srazmerno suvlasničkim udelima. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. 1986. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. list grada Beograda. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. Zakona o vanparničnom postupku. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku. u smislu člana 16. 2/75). 5. Inače. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. stav 1. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. uz odobrenje nadležnog organa uprave.105 - 331. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. I u odsustvu sporazuma stranaka. br. po. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. 1986. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. onda će se sud. a na drugoj protivnici predlagača. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. o čemu se odlučuje u parnici. koji su predmet deobe. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Vrhovni sud Srbije) 329. Pritom je bez značaja činjenica. . dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. deoba će se izvršiti prodajom.

1986.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. 1752/86) . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom postupku. Rev. Gž. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. Među strankama. Odredbom člana 149. U ovakvom slučaju sud ne može. odnosno imovine. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. (Vrhovni sud Srbije. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. istog Zakona. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. 62/86) 333. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. u smislu člana 149. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela. jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. ne može se za sada prihvatiti. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. udeo u zajedničkim stvarima. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene. u smislu člana 150. Prema stanju u spisima. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena.shodno odredbi člana 16.106 - . Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. već rešenjem o deobi. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu.posebno pismene dokaze o pravu svojine. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke . a da potom ceni osnovanost predloga. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. pored ostalog. o zajedničarima. niti je sporno koje stvari. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Vrhovni sud Srbije) 332. stav 1. Deoba nepokretnosti javnom prodajom.

te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. 428/85) 337. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. Rev. st.107 - . 148/85) 336. Međutim. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. (Vrhovni sud Srbije. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. Gzz. 1. Gzz. istog zakona. st. 150. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. o čemu se odlučuje u parnici. obustaviti parnični postupak. odnosno da ima status presuđene stvari. (Vrhovni sud Vojvodine. 934/86) 335. posebnom odlukom. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. u smislu čl. 1. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. Zakona o građevinskom zemljištu. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. u smislu člana 16. Rev. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. 1. 64/85) . onda će se sud. 31. i 34. Zakona o vanparničnom postupku. U ovakvom slučaju sud ne može. st. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 33.

Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. 16. deoba će se izvršiti prodajom. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. 3402/85) 339. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. list grada Beograda”. odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. shodno odredbi čl. Zakona o vanparničnom postupku. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. Jer. 30. . predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. Gzz.bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. br. po nalaženju okružnog suda. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti. 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. pravilno i na zakonu osnovano. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Gž. st. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. 2/75). tačka 7. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 28/85) 338. Pobijano prvostepeno rešenje je. stav 2. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste.VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. već uopšte . 5. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 340. ZPP u vezi čl. udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom po. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. stav 1. iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare.108 - 341.

sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti. Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika. 344. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda . 86/84) 343.109 - . pravo na imovinu ili udeo u imovini. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. odnosno imovini ili nekog drugog prava. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu.kao tužioca. Gž. protiv protivnika predlagača drugog reda . ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda.kao tuženog. 95/85) 342. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. . koja je predmet deobe. stav 1. 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. odredbom člana 150. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. Gzz. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Jer. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku.

Zakona o vanparničnom postupku. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada.. koji je pripao na deo protiv. list SAPV”. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar.110 - . koji se primeljuje na osnovu Zakona. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije. list SFRJ”.. list SAPV”. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice. Gž. njihovim potrebama. stav 1.61 kvm. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. 31/79) i član 6. Osim toga. Po stanovištu Vrhovnog suda. to se ne može uzeti da je stan. broj 57/65). br.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl.. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. koje su u suvlasništvu stranaka. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. kako je odredbom člana 16. nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. iz „Sl. dobija površinski 0. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje). shodno članu 24. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. Rev. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. No. stav 1. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. manje. Po stanovištu Vrhovnog suda. s obzirom na zanimanje i ostale prilike. to se ne može uzeti da je stan. stav 5. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. 346. to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu.samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti.. odlučili da izvrše fizičku deobu. 1095/84) 345. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka. (Vrhovni sud Vojvodine. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. broj 21/73.

snose troškove postupka na jednake delove.1983. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. 1. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova. već i troškovi protivnika. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Gzz. odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Inače. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. srazmerno suvlasničkim udelima.111 - 351. (Pravni stav Zajedničke sed. Gž. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. a na drugoj protivnici predlagača. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. uz odobrenje nadležnog organa uprave. Rev. da oni postaju sopstvenicima delova stana. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Građ. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. ne računajući dogradnju i adaptaciju. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. (Vrhovni sud Srbije. 718/83) . jer u smislu čl. 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. 2437/84) 347. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. godine) 350. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. Gzz. od 22. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. I u odsustvu sporazuma stranaka.VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje). Gž. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. . u pravilu. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. 11/83) 348. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača.06. 174/83) 349.

837/83) 352. a nema sporazuma između stranaka. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. godine) 355. da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni.10. 1337/06. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva. Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. (Vrhovni sud Vojvodine. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. U skladu sa odredbom člana 155. Rev. Rev.2006. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. 188/82) 353. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: . odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe. ako navedeni uslov nije ispunjen. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. To dalje znači da.112 - . Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača. od 18. 156. Zakona o vanparničnom postupku. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. oštećeni ili pomerani. UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. shodno čl. 155-163. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen. Gž.

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao.VANPARNIČNI POSTUPAK 364. Gž. godine. u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. A u takvoj situaciji. Ovo zbog toga. Inače. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. merodavno je stvarno stanje na terenu. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama. merodavno je stvarno stanje na terenu. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. u okviru koga i to u propisima od člana 155.116 - . uništeni ili oštećeni. 1414/86) 365. bilo njegovi pravni prethodnici. a ne stanje na katastarskim planovima. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. ne samo kada je u pitanju ova međa. Naime. S obzirom na to. odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca. Rev. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. bilo kada je ovaj držao sam tužilac. 366. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. Međutim. i po mišljenju ovog suda. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. a ne stanje u katastarskim planovima. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina. (Vrhovni sud Vojvodine. do 163. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu.

prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. takođe po pravnom shvatanju ovog suda. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. koje je izvršeno u interesu oba učesnika. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. i 3. ZVP. st. Zakona o vanparničnom postupku. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. ZVP. 4808/83) . pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara. 2. ZVP. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. Gž. na uređenje međe između njihovih parcela. 406/83) 368.117 - . P. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. S druge strane. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. obzirom na prednje. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. već greškom geometra. ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. u smislu člana 155. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 1471/86) 367. ZVP. Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. oštećeni ili uništeni. S. doduše manje od strane protivnika predlagača. onda će preći na meritorno raspravljanje. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava.

1991. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn. 1161/04(2) od 30. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. odlučili .08.zaveštanje nije ništavo. sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju. Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. ZPP.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. ZOO. važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. stav 2. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte. U tom smislu. Prvostepeni sud je. tada se ne utvrđuje njegov identitet . godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28. i prema stavu žalbenog suda. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven. Gž. To navode žalbe čini neosnovanim. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao. godine) 370.2004. Zakona o vanparničnom postupku. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac.118 - . i 5. ZVP.član 167.05. stav 4. nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. u vezi člana 183-186. Zakona o nasleđivanju. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. u smislu člana 117. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329.ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po. u tom smislu.

zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju.VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354. godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. SUDSKI DEPOZIT (Član 211. do 174. ZPP. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi. stav 4. i 5. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi. tačka 13.224) 372. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. stav 1. i člana 395. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. 2379/98 od 15. Gž. jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. Rev.kao isprave. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik. stav 4. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom. i 5. ZVP. sačinjen u smislu člana 183-186. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora.119 - .1999. ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. ZPP. 1427/84) 371. ZVP. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. te kako ju je i na koji način izgubio. stav 2. ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. navedenog Zakona o nasleđivanju.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . ZVP. stav 2. (Vrhovni sud Srbije. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici. u vezi člana 166-174. u smislu člana 117. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. .

u obavezi je da za isti plaća i zakupninu. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. Sudskog poslovnika. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok.knjižni vlasnik predmetnog stana. M. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit.06. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji. na nepoznatom mestu boravišta. koja je preminula 9. 348-362.S.635. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. 215.1987. pok. od 21.3. E. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. Sudskog poslovnika. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. Odredbe čl. 211. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača. br.02. 4430/05 od 28.2005.) sa SIZ-om stanovanja grada N. 211.12. Postupajući po tome. B. a u korist protivnika predlagača F.2003. a namenjen za protivnika predlagača. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. pok. uz ispunjenje zakonskih uslova. nalazeći da ima mesta primeni čl.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. Protivnik predlagača je zemljišno . Odredbom čl.120 - . svoju majku. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita. Naime. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. M.1998. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine. 348-362. hartije od vrednosti. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18. 1381/04. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan. sud je pravilno primenio materijalno pravo. odredbom čl. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. M. H. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. (danas ulica K. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4. godine) . godine) 373. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine. F. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30. broj 6. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. nasledivši bivšeg vlasnika. godine. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. B. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda. Zakona o vanparničnom postupku. 327.. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. a čl. a tada nema mesta primeni člana 348-362.10. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. godine. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. A.12.2004. E.2005.

Naime. koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac. a pri čemu odredbom člana 216. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita. Naime. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Naime. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. 1537/03 od 19. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama. te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama.VANPARNIČNI POSTUPAK 374. polaganje kod suda je predviđeno .2003. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. Međutim. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača. te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. istome biti predata sredstva iz depozita. godine) 375. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. i predmet su ocene parničnog suda. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac.121 - . zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni.03. Sud će. Zakona o vanparničnom postupku. neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva. posebnim rešenjem. Pž. a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju.

u smislu člana 215. brigu. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je. negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. . Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. a naime. Naprotiv. dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. istog zakona. ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. ZVP.122 - . Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose.uvažio žalbu protivnika predlagača. izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. februara 1985. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. Protivnik predlagača .kao drugostepeni . počev od 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. pred sudom. u čiju korist je deponovan novac. pored ostalog.VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327.inače primalac izdržavanja po ugovoru. Okružni sud je . ili je nepoznat. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. Šta više. kad je poverilac u docnji. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. 538/91) 376. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. imajući u vidu navedene zakonske odredbe. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života. godine. ZOO. morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. Stoga je prvostepeni sud. a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. navedenog zakona. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita. 2939/90) 377. Gž. Gž. tada bi došao u docnju shodno članu 235. ili kad je poverilac potpuno nesposoban. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit.

Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača.VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. pozvan u smislu člana 218. 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača. 2311/84) 379. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza. Gž. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. marta 1984. u čiju je korist primljen predmet u depozit.i tokom postupka .123 - . U sudski depozit primljen je iznos od 3. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. kao razlog za otvaranje depozita u predlogu . Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji. Predlagač.navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. Prema tome. ili je nepoznat. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. . Prema odredbi člana 327. godine pa ubuduće. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. dok postoje zakonski uslovi. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. Gž. U konkretnom slučaju. P. nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. 9690/85) 378.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->