SIMBOL LEGENDARNIH RATNIKA SAMURAJA KATANA

Autor Redakcija

Ovo japansko oruje je dio kulture i tradicije Japana. Ona predstavlja simbol legendarnih ratnika koji su ga nekada ponosno nosili. Iako je u zapadnjakoj kulturi slavna kroz holivudske blokbastere, katana zauzima mjesto koje joj sa pravom pripada. injenica je da je katana jedan od najfunkcionalnijih sjeiva za borbu svih vremena, meutim ona se ne zaustavlja tu, ve zahvaljujui svojoj nevjerovatnoj izradi postaje umjetniko djelo. Ustvari, moe se rei da se ona u modernom drutvu pribliava vie umjetnosti nego oruju. Ovi maevi se i danas prave. U Japanu postoji par stotina kovaa maeva koji uestvuju u takmienjima u izradi katane u organizaciji japanske asocijacije majstora ovog zanata. Autor: Ado Kulovi

Katana je zakrivljeni ma sa jednom otricom, kojeg su nosili samuraji poslije poetka petnaestog stoljea. Manja sjeiva sline izrade, wakizashi ili shoto su obino noeni zajedno sa katanom. Ovaj komplet zvao se daisho, i predstavljao je ast i ponos jednog samuraja. Dok je sama katana koritena za sukob na ratitu, ovi manji maevi koriteni su za borbu u manjim prostorima ili seppuku, vrstu ritaulnog samoubistva koji su inili samuraji, ako bi izgubili ast.

Katana je zamiljena tako, da bude pogodna i za sjeenje i za ubadanje neprijatelja.

Kada bi se njeno ime bukvalno prevelo, katana bi jednostavno znaila ma. Meutim, postoji jo jedan naziv za ovo oruje: Nihonto, koji originalno vodi porijeklo iz kineskog jezika i znai japanski ma.

Pojava i razvoj

Izrada maeva u Japanu ima jaku dugu historiju. Meutim, maevi do poetka desetog stoljea (Heian perioda) nisu bili nekog osobitog kvaliteta. U ovom periodu dolazi do uvoza tehnika kovanja maeva iz Kine.

Katana kakvu mi poznajemo, nastala je upravo sredinom Heian perioda. Ona svoj oblik dobija

1/5

SIMBOL LEGENDARNIH RATNIKA SAMURAJA KATANA

Autor Redakcija

zahvaljujui injenici da je konjica postala najrairenija borbena jedinica. Raniji maevi, koji su bili sasvim ravni, nisu bili pogodni za djelovanje dok bi se jahalo. Zato se uvodi ovaj blago zakrivljeni oblik koji je dosta praktiniji u tu svrhu.

Kada nije bilo rata, japanski majstori izrade maeva pravili su artistike otrice. U takvim periodima nastajale su katane najljepe izrade, a karakteristine su po graviranju koje se zvalo horimono. Motivi su bili jednostavni i sa puno ukusa, a nastali su iz religijskih razloga. Ova vrsta kovanja katane je karakteristina za Edo period. Meutim, iako su maevi iz ovog period moda najljepi, kvalitet otrice je slabiji. Ove katane su se zvali shinto, to znai novi ma i smatralo se da su generalno loijeg kvaliteta od koto (stari ma), koji se kovao izmeu 987. i 1597. god. Period starog maa smatra se za najkvalitetniji period izrade katane. Meutim, kroz ratove koji su se desili poslije ovog perioda, vjetina izrade koto-a je izgubljena. Trebalo je nai nain da se stari kvalitet japanskog maa ponovo vrati.

Suishinshi Mashaide, majstore izrade katane, javno je propagirao da su shinto katane, loije od onih iz koto perioda, te da se stare tehnike moraju ponovo otkriti. Majstor Mashaide je odluio da putuje Japanom i da prenosi sve ono to zna majstorima u cijeloj zemlji. Posljedica ovoga bio je shinshinto, novi, novi ma. Period 1761 1825 god. svojevrsna je renesansa u izradi katane. Nastao je stil koji je ponovo otkrio tehnike kovanja iz koto perioda. Smatra se da je shinshinto bolji od shinto, a loiji od originalnih koto maeva.

1876. god. noenje maeva i vatrenog oruja je zabranjeno u Japanu. Katana se koristila jo samo u policiji. Proizvodnja japanskog maa u ovom periodu stagnira. Meutim, poetkom 20-tog stoljea ukazala se potreba da se vojska naorua katanama. Ove katane su imale krae otrice od onih u shinto i shinshinto periodu Takoer, teilo se tome da im se ugravira serijski broj. Ovaj ma se zvao gunto i moe se rei da je vie liio zapadnjakim, konjikim sabljama nego katani.

Nakon ovog perioda, do poetka Drugog svjetskog rata drevna tradicija se odrala zahvaljujui naporu nekoliko pojedinaca. Ovi majstori su pravili takve maeve koji su bili u rangu sa onim iz starijih perioda. Japanska vlada izdaje 1934. god. vojnu specifikaciju za shin gunto, novi, vojni ma. Ovaj ma raen runo i mainski, bie koriten u Drugom svjetskom ratu.

Krajem Drugog svjetskog rata oruane snage SAD-a u okupiranom Japanu su zabranile proizvodnju katane sa otricom. Tek e se kasnije dogovoriti da se smiju proizvoditi samo oni maevi koji imaju umjetniku vrijednost. Svi gunto maevi su trebali biti uniteni. Meutim desilo

2/5

SIMBOL LEGENDARNIH RATNIKA SAMURAJA KATANA

Autor Redakcija

se da su ameriki vojnici otkupljivali katane po jako niskim cijenama i nosili ih sa sobom nazad u SAD. Iako je na taj nain iz Japana izvezen i odreeni broj starijih, kvalitetnijih maeva; najvei broj njih u stvari je bio gunto. Govori se o broju milion ili vie katana maeva koji su odne-eni, tako da je 1958. god. u SAD-u bilo vie katana nego u Japanu.

Katana koja se danas proizvodi zove se shinsakuto, bukvalno prevedeno: novo-napravljeni ma. Ovi maevi se jo mogu zvati i shinken, kada su pravljeni za borbu. Zbog popularnosti katane, pravi se i veliki broj replika. Ove replike se prave uglavnom od nehrajueg elika.

U Japanu se izrada katane vidi kao umjetnost, a ne kao izrada oruja. Izrada ovog maa se kroz radove nekih entuzijasta njeguje i u nekim drugim zemljama.

Noenje, dijelovi i dekoracije

Jedinica duine otrice japanskih maeva zove se shaku i ekvivalent je priblino 30 cm. Otrica kraa od jednog shaku zove se tanto (no); otrica dua od jednog shaku ali kraa od dva, zove se shoto (kratki ma); dok se otrica dua od dva shaku zove daito (dugi ma).

Kroz svoje veoma dugo postojanje, katana je noena na vie naina. Onaj najpoznatiji kod kojeg se ona nosi na boku, a otrica je okrenuta gore naziva se buke-zukuri. Pod punim oklopom samuraj je svoj ma nosio sa otricom okrenutom dole, jer mu je tako bilo lake da izvue svoj ma iz korica. Kada ne bi bio oklopljen, samuraj bi katanu nosio na buke-zukuri nain jer bi mu tako bilo omogueno da jednim brzim potezom izvue ma i napadne protivnika.

Na diagramu su prikazani dijelovi otrice i opreme katane. Evo objanjenja nekih osnovnih pojmova. Mekugi predstavlja mali avao, vrlo esto od bambusa koji dri otricu u tsuka (ruici); a mala rupica u dijelu sjeiva koji ide u ruku zove se Mekugi Ana u nju se stavlja mekugi. Ha je sama otrica maa, dok je Shinogi rub na otroj strani katane, a Habaki predstavlja rub oko

3/5

SIMBOL LEGENDARNIH RATNIKA SAMURAJA KATANA

Autor Redakcija

otrice, koji se nalazi iznad tsuba-e. Poklopac na dnu ruke naziva se Tsukagashira, a pregrada koja dijeli otricu od ruke naziva se Tsuba. Kurigata je mali dugmi za koji je privren Sageo, vrpca kojom se Saya (korice) vee za ratnika, dok se ep na dnu Saya-e naziva Kojiri.

Dekoracije na katanama ne moraju biti vidljive. Jedna od najznaajnijih gravura se vri na Nakago, dio otrice koji dolazi ispod tsuka-e. Nakago se ne smije istiti jer on treba da pokazuje kako otrica podnosi starenje. ienje ovog dijela katane moe joj smanjiti vrijednost za polovinu. Postoji i graviranja na samu otricu, kao npr. ve spominjani horimono koji je tu u ast bogova, zmajeva i sl. Dekoracija se takoer odnosi i na korice (saya), a i na ve spominjanu pregradu izmeu otrice i ruke (tsuba).

Izrada

Kada govorimo o tradicionalnoj, drevnoj izradi, gotovo nikad jedan majstor nije radio itavu katanu. Grubi dio bi uradio jedan, malo precizniji dio drugi; a za poliranje, graviranje, izradu ruke i tsuba-e bio bi jo po barem jedan majstor za svaki zadatak Izrada katane je mogla trajati ak i mjesecima i smatrala se svetim procesom.

Da bi se postigla u isto vrijeme i vrstoa i ilavost, katana je pravljena sa vanjskim tvrim i unutranjim mekim elikom. Na taj nain je ovaj ma bio tvrd i jako otar, a smanjena je i mogunost lomljenja.

Hadagane, vanjski tvrdi sloj, pravljen je tako to bi se zagrijao komad visoko kvalitetnog elika, da bi se zatim ekiem oblikovao u ipku. Ovako oblikovan elik bi se hladio i razdvojio na manje komade da bi se provjerio od neistoa, zatim bi se ponovo grijao i spajao u cjelinu. Ovaj postupak ponavljao bi se nekoliko puta.

Shingane, unutranji sloj, pravljen je od relativno mekeg elika sa manjim procentom karbona, nego to je to bio sluaj kod Hadagane. Procedura kovanja je gotovo ista. Jedina razlika je u tome, to se proces uzastopnog zagrijavanja i hlaenja ponavljao manje puta.

4/5

SIMBOL LEGENDARNIH RATNIKA SAMURAJA KATANA

Autor Redakcija

Kada je raen zadnji ciklus zagrija-vanja shingane; hadagane bi se ponovo zagrijavao te kovao u oblik slova U. Nakon toga se ove dvije mase spajaju i ine Sunobe, koji se dalje udara ekiem kako bi se izbacio vazduh i sve ostale neistoe izmeu dva kompozitna sloja. Nakon to se Sunobe oistio; dolazi faza parcijalnog grijanja i oblikovanja kako bi se postigao prepoznatljiv oblik katane.

U ovom momentu ma je poluzavren i ostavljen je da se ohladi, nakon ega e se pristupiti finalnom procesu ovravanja otrice, koji se zove yaki-ire. Ovaj proces tradicionalno se radio nou. Kova bi grijao sunabe drei ga u usijanom uglju, dok ne bi po boji procijenio da je dovoljno zagrijan. Nakon toga, ma bi se stavio u vodu, da se ohladi. Temperatura ugrijanog maa i vode u kojoj se on hladi su strogo uvane tajne majstora. Koritenje gline u razliitim pe-riodima kovanja maa, omoguuje eliku da se bre ohladi u momentu kada se uroni u vodu a samim tim i da bude vri, odnosno ma otriji. Yaki-ire je najbitniji proces kod pravljenja maa i upravo tu je majstorovo umijee dolazilo do izraaja.

Legenda katane

Katana je legenda, to je neosporna injenica. Ona je dio kulture i folklora Japana ne samo u vojnom smislu nego i u svakom drugom. Ovaj ma je simbol sjajne tradicije ovog velikog naroda. Jedna legenda kae da kada je Bog sebi pravio katanu i prilikom Yaki-ire procesa uronio ma u okean da ga ohladi, etiri kapi istopljenog elika pale su u moru i stvrdle se. Te kapi bile su: Hokaido, Honshu, Shikoku i Kyushu; etiri otoka koja ine Japan.

Autor: Ado Kulovi

www.zrno.ba

5/5