broj 15 - maj/jun 2013.

rad Živke Suvić Petrović; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije
Lorens Stern
^ajanov

~čitali{te:

Aleksan dar Zograf
7
filozofija:

intervju:

-

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih
16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru
26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko važnih stvari koje bi trebalo da čine uspešnu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru što – vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti – traje četiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred čitaocima deblji i bogatiji za još dve rubrike. Jedna je posvećena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeručni putopis gde će „originalnim’’ jezikom autora biti predstavljeni bliži ili dalji krajevi naše planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrađuju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da prošpartamo i globalno. U ovom broju, jedan građevinski radnik iz Sombora ispričaće vam prvi deo svog života u Gabonu i to „svojim rečima’’. Što se tiče rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muzički pasaž gde vas čeka razgovor sa vođom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo već pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom našeg (zašto da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zalećemo. Nije to naš manir. Uzmite pa prevrn’te dalje na mozaičku strukturu Pogleda iz ugla i čitajte list lagano, onako ravničarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa pažnjom. Branko Ćurčić

Unapređenje

31

Urednici: Branko Ćurčić i Milan Živković; redakcija: Ivan Panić, Brankica Opačić, Dejan Šimurda, Siniša Trifunović; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina Đorđević, Milan Gromović, Svetolik Jozć, Ivan Despotović, Kristina Lakić, Branko Radaković, Ana Vrbaški, Biljana Benić, Miloš Ristić, Živka Suvić Petrović, Aleksandar Tanurdžić, Milena Vermezović, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Draganić, Marina Žebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubešić, Tanja Mijanović, Andrea Tiri, Dejan Đorđević, Borislav Stanić, Slavko Mali, Miloš Živanović (Srbija); Zoran Kojčić, Iva Damjanović (Hrvatska); Armin Stefanović, Vladan Šipovac (BiH); Dragiša Damjanović, Ivana Stanić (Crna Gora); tehničko rešenje: Branko Ćurčić; izdaje: Udruženje ARTiFAKT Sombor; štampa: Print Azur Sombor; tiraž: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Siniša Trifunović. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko Ćurčić i Milan Živković. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraničiti subverzivno i jasno reći da li tako nešto uopšte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Možda bi i sama analiza mogućnosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika šta misle o tom pitanju, posmatrajući pojam iz ugla života, ali i umetnosti kojoj su posvećeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i različita zastupanja.

Usudio bih se da kažem da danas u umetnosti i/ili životu ništa pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako pođemo od definicije subverzije koja kaže da je subverzivno delovanje pokušaj da se promeni društveni poredak i struktura vlasti te pripadajuća joj hijerarhija, birokratija i moral, onda ćemo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokušaji promena dnevnopolitičke ili postojeće društvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki način, zadrže ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog proleća. Doduše, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establišment alergičan čak i na takve vidove otpora. Šta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih trošio reči. Njena duboka iskompromitovanost tržišnim odnosima te teškom korupcijom i spregom obrazovanja, veštačkih pop(ulističkih) trendova i prljavog novca, učinila je od nje tužnu valutu ništa drugačiju od one kojom se plaćaju narkotici, oružje, hrana ili bilo šta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (možda) može da ispolji isključivo na ličnom planu, jedan na jedan, kada se uživalac preda njenim čarima do te mere da a se u potpunosti liši skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Međutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen društvene stvarnosti za sada je nemoguća i neće je izmeniti bilo kakvi umetnički alati. Mislim da su marketinški stručnjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaćen) rad direktno je okrenut ka rušenju svih društvenih veza koje jedno društvo čine zdravim. Podilaženje najnižim porivima i veličanje apsolutne individualnosti, sebičnosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umešnosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Međutim, njihov ulog je nula, njihova želja za promenom takođe. Rukovođeni su isključivo vrednošću naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednačeni sa nacističkim zločincima koji su ,,samo izvršavali naređenja”. I ne, njima ne preti opasnost od društva. Naprotiv. Oni su, na neki način, uzor, u klasnom smislu. Pet ličnih subverzivnih rečenica i reči: Masovno samoubistvo je poželjno. Otvori oči, zatvori oči. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

4

AVANGRAD
Subverzija kao način mišljenja i življenja

pogled iz ugla

“An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own”- Franck Leibovici Uvodni citat sadrži inicijalnu umetnikovu subverzivnu tačku: „Umetničko delo je pokazatelj forme života njegove autorke, koja je, odbijajući one forme koje je nasledila, pokušala da (iz)misli sopstvene“ . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eživljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m može biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Međutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini društva gde je kreativna subverzija u stalnom pokušaju da dobaci strelicu što dalje (a ako strelica pogodi cilj promašila je sve drugo i obrnuto, ako promaši cilj pogodila je sve ostalo). Već je sama sintagma „postojanje/rušenje/uspostavljenje sistema“ problematična i dezavuišuća. Subverzivno ponašanje karakteristično je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, što naše društvo nije ili, bolje rečeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feminističku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim određenjem i zastupanjem svoje pozicije može isprovocirati „centar“, patrijarhal na matrica kojom smo uštrojeni. Subverzivni su oni koji ruše ali i oni koji uspostavljaju „nova pravila igre“. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o književnosti) koji/e se bave marginom društva. Ništa novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naročito u vreme totalitarnih režima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu možda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja društvo. Sve drugo što pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, važno je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao što su E-novine, Peščanik). Kod medija često dolazi do pogrešnog čitanja subverzije kao provokacije, što je hronično oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je žena koja drži psa u kući u mestu gde to osuđuju. Subverzivan je čovek (56) koji vozi rolere uprkos tome što mu celo selo viče da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno poštovanja prema sopstvenim željama, oni koji se drznu živeti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnošću je subverzija. Strasno, znači da umetnik ili živi to što stvara, ili je folirant. Foliranje je društveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinačna ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaćena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. Često kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora Čorba. Ili je sistem ubije i pojede. Češće je pojede živu. EKV. Danas se zaklinjem u Marčela i strahujem za Vidojkovića. Pesnička grupa „SPAK!“ urla duhom na ivici svesti i egzistencije, „Poezin“ mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameću ljudima, kroz svoje najviđenije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najružičastijim televizijama. Aleksina Đorđević

5

subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlakše nalazi izričaj vlastitosti. dakle. a progonjeni Assange i nedavno tragično preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. zatim. anahronog i kvazisubverzivnog. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju. time zajedno sudjelujući u možda najvećoj „terorističkoj” organizaciji na svijetu. Jedini koncept koji se danas može nazvati subverzivnim – u istinskom značenju te riječi – jest tehnologija. Pita li se neko. u poznatim manifestima impresionizma. Anonimusima. Ušla. moguće je da geekovi ubuduće nose titule narodnih heroja. nikako ne može biti avangarda XX. renesansni. Subverzivnost XXI veka. Bila je to moja obala samoće. koja predstavlja znatno zdraviji put od onog pređašnjeg. Milan GROMović 06XXXXXX 12:56 Kasnim! Danas me neke žene ispipaše po autobusu. ući u posed nečeg što ni malo ne podseća na humanističku svest umetnosti i izražavanja načina mišljenja uopšte. niti je u opasnosti od drugih. i. artistička kreativnost i dalje igra veliku ulogu u širenju subverzivne poruke. potpuno je izanđalo od svoje prenaglašene i uvek iznova reciklirane „egzistencije”. „baj d vej“. Umetnik koji je u posedu „zdrave subverzije“. Malo su se psovali. neka druga. Prirodno je da kao takva. doživjela ga na tren i prokockala u začahurenosti postmodernističkog tijela. nažalost. Napamet (tj. kubizma i ostalih izama. udariti žig ili popljuvati i opsovati. može pasti i pod okrilje ideologije? Srušiti porušeno i pregaženo više puta. može li subverzija da na taj način dosegne usijanu tačku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru – prema ambisu nihilizma i apsurda? Šta će se desiti ako je to nepromišljen potez. Istina. koja će najpre apsorbovati baštinu. Strašno. Neotkucana karta čitav jedan kontinenat.pogled iz ugla AVANGRAD Tehnolucija Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. malo udarali packe. malo se grizli. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doživjela prije točno jednog stoljeća. i ispipan uzduž i popreko ! send SMS poruke iz GSP-a 06XXXX 18:32 your message won’t be delivered Bio je jedan par ispred mene i slušali su nešto čudno. umetnik može izgubiti status umetnika. ja sam zgrožen i izmrcvaren. zapaliti. prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone. Sve veći broj ljudi svakodnevno radi na što većoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadržaja. ili. tek rekom. nije ništa neuobičajeno. Svetolik Jozić 6 . sve je to nekakav pozitivistički otpor i pobuna. Gates. ali na kraju su se poljubili i otišli negde gde se zemlja još graničila sa rekom. Bilo kojom. iste tradicije koja će sebi obezbediti trajanje u vremenu „danas“ i u vremenu koje dolazi – vremenu „sutra“. rekoh fina gospa kad ona ni pet ni šest nego ispipa mi zadnjicu. kako kažu. te ova treća oće da izađe al’ ne može da se snađe pa me štipka za butinu. Zoran Kojčić Subverzivnost na početku kraja Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospođa Svako? U izvornom smislu (rušilaštvo i prevratništvo) danas ne postoji. Možda je potrebno upitati se: Da li je umetnost isključivo instrument pobune. reko bi da to zovu muzikom . nikako nije ugrožen. te druga se otpozadi gura eto joj ruka nešto niže od struka. koja. bolje reći. U umetnosti i životu „danas”: srušiti. a ne sama poruka. Te moja stanica da malo prođem pa tam oko struka. Sedeo sam na sedištu autobusa. ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke. nije ništa drugo do puko recikliranje čina rušenja. a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama računalnih umjesto književnih ili slikarskih dostignuća. jer. koji umetnost približava ideološkom činu opštenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleđena baština nije isključiv Teret. bez pameti) tražeći metu kojoj se protivi. dadaizma. već dobra potka za odabir jedne „druge” tradicije. a ni od sebe. a potom pronaći vlastiti komad postmodernog „prevrnutog neba”. Činjenica da su arapsko proljeće i occupy pokreti doslovno počeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta.

I to neka nezvanična enciklopedija. pre svega. predstavljaju obilje materijala. Detalj. NASIH VREMENA 7 . pronađen u nevidljivoj istoriji malih stvari. podjednako kao i u knjigama. izvor najvećih čudesa sadašnjeg i proteklog vremena.AVANGRAD intervju OSLIKANI ZIDOVI V Stripovi Aleksandra Zografa. senka one zvanične. Upravo je takvo osenčeno mesto. ili kuriozitet. Oni su ozbiljan dokaz da strip može biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama života. čine da ovi stripovi prevaziđu sopstvenu formu i postanu enciklopedija. istražen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja. gledano kroz Zografov rad. recimo.

ništa ne prihvata zdravo za gotovo. ali nije do kraja ciničan već shvata da postoji nešto izvanredno i duboko afirmativno u življenju pod kapom nebeskom. Ukoliko uspete da se snađete u tim apsurdima življenja.. koje mogu mnogo toga važnog o životu da vam saopšte. To je sve. onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angažovani pojedinac (recimo. U Francuskoj je neko 8 . Možda i zato što bi mi jedna potpuno angažovana priča bila odveć hladna. a do tada sam već izronio more suza za svakovrsnom umetničkom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz još ranijeg doba).. trebalo je na neki način da oslika život u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama. Postoji li kod Vas jedna – da kažemo krambovska – doza nostalgije za proteklim dobom. potrebno je da postoje različite vrste umetnosti. i naš junak bi trebalo da bude nekakav . različite vrste izazova.. kao nekakav školski zadatak. preobrazitelj. Naravno da je potrebna i angažovana umetnost – iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. umesto što večito proklinje sudbinu. tako samo u teoriji – kada kreirate lik. da taj lik ne bi bio samo plošna zamisao. na pravom ste putu. koji bi govorili o stanju duha u Srbiji.s obzirom da je to bilo autobiografska priča. mišljenja i stvaranja.Life Under Sanctions. Recimo. koji su u mom životu tada imali važnost kao i svo to ludilo . Ali ja sam takođe govorio o svojim eksperimentima sa snovima. dobom kada se bez upliva tehnike drugačije živelo (i stvaralo)? Da. postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena. o angažovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom društvu ili je valja izbeći i baviti se umetnošću radi umetnosti? Kao prvo. Šta mislite. Problem sa našom sredinom je što živimo na mestu koje se teško i sporo menja. ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava. iako postoje i izvanredne fantazmagorične pripovesti. na ovaj ili onaj način. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan. Ali danas svakako. međutim. u ovom vremenskom okviru.. u ovom vremenu i na ovom mestu. neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreću traži. običnjaka) našeg. to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego što sam saznao da je to nešto krambovsko. nedostaje umetnosti a zašto ne i stripa. moj prvi strip koji se 1994. doba. uopšte. očekivao bih da autor kreira različite junake. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama.intervju AVANGRAD Da li možete da napravite portret . zagovornik sam da umetnost treba da se bavi životom. delimično fiktivnog.. odveć bezlična. a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu. pojavio u Americi . nisam znao kako da to prećutim. neko ko može da izvrši promenu.ustripovanog“ junaka (senzitivnog i razumnog. ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste. za izdavačku kuću Fantagraphics. bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost. bez obzira na društvena zbivanja? U različitim stripovima. najnovijeg. U svakom slučaju. i zatim transformisati u nešto drukčije.

nastavljam svoje kreativno traganje. Možete li nam reći da li postoje i kakve su paralele između Vašeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti međusobnog uticaja? Jovan Loch. Ono što je nekada bila fanzinska produkcija. ali bez ikakvih ograničenja nametnutih od redakcije.. i uspona totalitarnih režima. a u skorašnje vreme su ta određenja nejasna. tridesete recimo su bile godine strašne svetske krize. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude „ustripljeno“ u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu. Danas portret tog čoveka deluje vanvremenski. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako što jednostavno prikupim stare fotografije (koje često pronalazim na buvljim pijacama). to je sve.AVANGRAD napisao za moje stripove iz Vremena da imaju nečeg nostalgičnog. ali jednostavno je zapanjujuće koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku. Nedavno mi je Đorđe Matić. dizajnom. s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno. s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog rođenja.. Ja u svakom slučaju to ne doživljavam kao nostalgiju. čak halucinantno. Teško je to precizno opisati. danas je delom preseljeno na internet. ali svakako nisam vođen nekim romantičarskim fantazmama. spisatelj koji trenutno živi u Holandiji. o tome je malo ko uopšte i razmišljao. iako iza toga nema ničeg mističnog.. zovite to kako želite. jednostavno – vremena se menjaju... ili u neke štampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom čitalaštvu. ili alternative. ili Facebook. frizer iz Bačke Palanke 9 . i tu nalazim puno materijala za moje stripove. Takođe. poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju štampani u tiražu koji je jednak ili manji od tiraža fanzina. I verujem da nešto od toga se odražava i na moj crtački stil. naprotiv. Teško je oteti se utisku da čak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo pažljivo kreirana umetnička dela. Mislim da je sve to u redu. pa ipak kao da postoji nekakva sličnost u onome što emituju moji crteži i fotografija tog nekog čoveka. i izmenjen je strip.. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa. ilustracijama. inače frizer iz Bačke Palanke. ili način razmišljanja. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili žanrovski odrediti. Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput žanrovske definicije. čovek je otišao da se fotografiše u fotografskoj radnji. Volim da listam Politiku iz tridesetih. Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale. i poređam ih uz minimalan komentar. U tome je našao nešto što ga je intervju podsetilo na moje stripove. a ipak je tada došlo do neverovatne procvati primenjene. I život se činio ispunjenim nekom čudnom vrstom intenziteta.) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na površinu i postalo deo velikog točka sistema? Danas je teško baratati nekim već uvreženim terminima i definicijama. zato što su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi. ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja čini da se oduševljavam starovremenskim stripovima. poslao fotografiju koju je pronašao negde na netu – to je fotografija iz tridesetih godina. Jednostavno mislim da je tadašnji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od većine toga što imamo u ovom vremenu. i svake druge vrste umetnosti. iako je to bilo samo deo svakodnevice. a što se mene lično tiče. na kojoj je prikazan jedan sasvim običan čovek. zato što je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala.

pa i umetnički deluje drugačije nego što je to činio pre recimo dvadeset. a da li Vi imate određenu vrstu štiva koja Vas pokreće i na rad (kao što je to bio slučaj. čak i uprkos činjenici da mnoge od tih pesama nikada neće čuti publika veća od jednog uskog kruga ljudi. moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku. Ko su strip junaci (domaći i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? Žao mi je što još uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana. ne preostaje nam ništa drugo nego da hrabro skočimo u taj ambis stvarnosti. koji su deo kreativne igre. koji ne samo što je okružen silnom količinom štiva koje je akumulirao tokom godina. već poput hrčka konstantno dovlači nove. ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika. nadam se da vam se to neće činiti odvratnim. među kojima su i Robert Crumb. uglavnom satirične prirode. Neizbežno. a uprkos očiglednim razlikama u stilu i prilazu. ali i koje rado držite na dohvat ruke? Ja sam knjiški moljac. Dakle. Wostok. tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. što ponekad manjka umetnicima – zato što oni po prirodi poseduju snažan ego. Sa svakim od njih sam sarađivao na različite načine. objavljen u samostalnoj produkciji (i danas već rasprodat) sam kreirao na taj način što sam sarađivao sa različitim strip crtačima.intervju Da. Da li je današnje vreme dovoljno prelomno da čovek može da razmišlja. uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne. verujem da je centar svega sada i ovde.. mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman. čitav jedan album. Kroz saradnju sa drugima možete puno toga da naučite. Peter Blegvad. Uglavnom. nemojmo se zavaravati. recimo. razgovarao Branko Ćurčić 10 . stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. često posežem za tom hrpom koja me okružuje. Potrebno je da čovek bude otvoren za saradnju. i spreman da sasluša druge. veći deo toga odmah postane „kult“. i sve naše šanse zgusnute su u sadašnji trenutak. u strip knjizi Polovni svet).mladi“ bend jednog dana bude obeležen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdašnjoj muzičkoj sceni. Arsenijević se za ovu knjigu inspirisao jednim Vašim crtežom. ja se bavim novinarstvom već decenijama. Na žalost ili na sreću. Doduše. Možda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali. Saradnja sa Vladimirom Arsenijevićem govori u prilog tome da je moguće sarađivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetničkim disciplinama. i smatram da je vrlo važno neke bitne knjige pročitati više puta. i to pre svega ovu ovdašnju AVANGRAD muziku. živi. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan žanru i stavovima i kako se snaći (može li se to uopšte) u našem muzičkom bunilu danas? Da li je moguće da neki . Vreme u kojem postojimo i delamo je čarobno. već strip svetove. Mislim da bi bilo zabavno ponovo pročitati epizode s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem na knjizi Išmail. možda i više godina? Iako sa toliko pažnje izučavam prošlost. postoje uzajamni uticaji i komunikacije. koji nije proizvodio strip junake. ali – u nekoliko reči – mislim da ovde postoje zanimljive autorske ličnosti. Jim Woodring i drugi. ja sam hibrid moljca i hrčka. Što se inostrane produkcije tiče.

izvesno organsko jedinstvo ove knjige – ona nije puki istorijski izbor ili pregled. Eto zbog čega je poezija stvarna. Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina. a čak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. skoro budući. Taj pesnik je sebi dopustio veću slobodu izražavanja (donekle kao Puškin u ruskoj književnosti. Zašto krenuti od Branka (prvog među još nekim potonjima)? Zato što je Radičević prvi prosev moderne (mogli bismo reći autonomne) svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji. Brankovo kolo 2012. na primer. kasnije Helderlinov moto.AVANGRAD v čitalište Svet zivih ideja O Antologiji srpske poezije 1847-2000. od pojave knjiga Branka Radičevića. kako se Pred nama je knjiga koja nam na upečatljiv način otkriva – koliko nas i seća – dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku. otkrivamo u tom prisustvo poezije. post-postmodernizma. onako kako je vidi jedan pesnik. pa i poslednjem Dejanu Aleksiću – umetnički bliži nego. pevanja. ona je u stvarnosti. Početak sa Brankom ne određuje ovu antologiju kao isključivo tradicionalnu ili pak „stražilovsku“. Međutim. signalizma. pa i 11 . to jest „uspešna sinteza“ – kako je definiše antologičar. za neoromantičare ili pak neomoderniste. iz tog opet novo. Aleksandar Sergejevič u malom). Stoga je Radičević. Nenada Grujičića. Kolundžiji ili Tanji Kragujević. kao i tajnovitosti. Isto kao što pevanje i mišljenje nisu razlučivi u poeziji. ne samo istoričar ili teoretičar poput kustosa kakve muzejske postavke. Miroslava Lukića. I kad krenemo od onog sasvim stvarnog. ako krenemo od našeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom mišljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije moguće sasvim očistiti od poezije tj. Stražilovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma. Taj Heraklitov. koji će kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevića. Nenad Grujičić navodi kao ključni orjentir pri sastavljanju Antologije. vrhunsku poeziju čini čudnovata mera pevanja i mišljenja. kao npr. Složićemo se. dakle. ili Dušana Matića... Takođe. Ima tačke početka. i dalekom budućem Raičkoviću ili Popi. Postoji. u koji mogu ući i neke nove teme.. kako je to povodom Antologije rekao književni kritičar Mihajlo Pantić. To je samo početak. Iz nečeg – rođenog naoko ni iz čega – nastaje novo.. Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarević. postmodernizma. potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe. „Ako golo mišljenje ne ume dati“. poneki eksperiment. pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najviše sadašnji. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije – osećala se i ranije. u antologiji Nesebičan Muzej.

čitalište izrazio Crnjanski. jeste AVANGRAD možda najbolja moguća definicija. Zaključili bismo da možda postoji jedino savremena percepcija poezije. primećujemo da se broj pesnika neznatno povećava. ali nema fizike koja se ne zasniva na njima. na jednom mestu napominje da bi bilo pogrešno reći da knjiga obuhvata dobar deo „savremene poezije“. Među našim donedavno savremenim pesnicima važno mesto zauzima Novica Tadić. opeva urbani svet u mimikriji malograđanštine. molitvenu rezonancu“.. Grujičić u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847. isto koliko i takozvani slobodni stih. Primećujemo da Tadićevo pevanje. Poezija dakle nije kompromis između zvuka i značenja. na mišljenju zasnovano možda isključivije od starijeg Miljkovićevog. U pristupu umetnosti. samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo. pa verovatno ni lirsko-epske vrste. jedinstveni. Disa iz poezije. – pesma je uvek jedna. vodile su se donekle sličnim estetskim idejama (pesma da je cela lepa. vezan jedino idejama. čitajući Antologiju. više nego što to izgleda sa komercijalno-laičkog gledišta. Fantastična pesma ne postoji. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. Jedna prava ili tačka ne postoje nigde u stvarnosti. Ivan Despotović 12 . koja potire ono Stendalovo – da je umetnost divna laž. vaspostavlja svet ugrožene žene u svetu muške civilizacije. „zemaljskije“ događaje.. baš kao što ni svemir nije kompromis između prostora i vremena. nagoveštava Nenad Grujičić. Vrhunac tumačenja umetnosti često jeste – samo prepoznati je. ili prosto drugačije. prave mere). kako se „kasnije ispostavilo“. Postavlja se pitanje šta može jedan antologičar budući – učiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu. u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu. „Višak jezika. detaljima i značenjima. ostaje pevanje. P. Prava lirska pesma to svakako ne može biti. koja bljesne i ugasi se kao meteor. baš kao ni realistička. teoretičari. i to verovatno jednog od najvećih evropskih pesnika između dva veka. ali su napravile i frapantne propuste. koje je misao slabo dotakla. Kako se. Popović (kao i Skerlić) isključio je V.“ Pritom ipak raspevanija od Novice Tadića. Možda je Stendal kao romansijer imao na umu da „umetnost romana“ mora sadržati stepen obmane. Za razliku od egzaktnih disciplina.“ Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome što odbija da kaže laž (makar i ne govorila istinu). „sliku misli što spiritualnije“. po ljudskoj prirodi. što knjigu čini otvorenom ka budućim trenucima poezije. surovog romantizma“. muzika ideja. kao ona Bogdana Popovića. plaše se da lepotu pronađu na neočekivanom... ne može biti savremena. niti potpune predestinacije. „isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog života“. koji jeste budućnost (i prošlost) pesništva. Neke slavne prošle antologije. Ova će nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanović „u zoni otkrivenog. deo nje nam se samo čini kao takav. „sadašnjem trenutku“. Isključeno je i golo pevanje. ona izražava autentične. kako se izrazio Miljković. koja je u istoriji naše (a i drugih) književnosti već zabeležena? Možda se savršena percepcija umetnosti prosto ne može postići. po rečima antologičara „izvan ruralnog po svaku cenu. Neformalnost i autentična lirska kompozicija stavlja je u društvo klasika. do 2000. Kao što je već napisao Branislav Petrović: „Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato“ (što priređivač uzima kao još jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). Drugim rečima. Iz knjige nas „ispraća“ Dejan Aleksić. biti donekle netačna. Zvuk i značenje u lirici čine svojevrsni kontinuum. poput Van Goga? A možda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugačiji odgovor. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su „oduvek“ bile tamo. prema antologičaru. i za proučavanje uvek izazovan organizam. tom mišljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji – ističe Grujičić u predgovoru. odnosno nedostojnom mestu ili u neočekivanom (po predrasudi – nedostojnom) ruhu. Poezija je jedan žilavi. celovita. približavamo kraju. dugovečni. pa i antologičari. Kao i u svim formama života. postoje predrasude i nelagodnosti. Roman može „lagati“ kada u fabulu uvede fantastiku. van stražilovske linije. kao u bilo kom drugom istraživačkom poslu. možda ni najtreniraniji kritičari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj. iluzionistička. kasnije „izašao u jednu slobodniju. Radmila Lazić. Pesma je matematika književnosti. pa i pristupu poeziji kao književnom rodu. koji pokazuje da se i dalje mnogo toga može napisati u vezanom stihu. Poezija. Zbog toga su antologije lirike značajne. poezija je „istinita po onome što nije rekla“.

sentimentalizam. ali i u Tuluzu. Nakon završetka studija. pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. da bi tek neka peta-šesta na trenutak izvirila napolje i pridružila se odabranima na glavnoj pozornici. pokušavajući da ih sustigne. Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teško prihvataju „strana tela“ koja bi uzdrmala učmalost i udahnula svežinu u književnost i. unutar jednog vremenskog perioda. Tako uvređeni. pa je tako već čuven početak i završetak Sentimentalnog putovanja u pola rečenice. Ideje se nehronološki nižu u pripovedanju i određene su naratorovim razmišljanjima. Tako. on potpuno izvrće sve elemente od kojih je roman do tada bio sačinjen. Stern je bio i ostao neprevaziđeni inovator kada je reč o književnoj formi romana. međutim. nego književnom izrazu jednog Defoa. Engleski klasicizam i. bivajući potpuno neshvaćeni. koji su nas dugo čekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne. miljenika vanvremenskog univerzuma. umetnost jednog veka. više iz egzistencijalne nužde nego iz religioznosti. zaustavi i postavi na svoje mesto. Stern hrabro piše za obrazovanije čitaoce. nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za nečim novim i drugačijim. ili koliko je već potrebno. sve dok ne odrastemo i sazremo za nešto što nismo mogli razumeti. Tako je i nama lakše – klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima. takvi pojedinci nekako prevare i. To su umovi koji ne prate vreme. 1713-1768). zahteva od njih da aktivno učestvuju u njegovom delu. vrednog i originalnog. još uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od čuvenih literarnih izuzetaka. Neko bi zlurado dodao – anomalija osamnaestog veka kojem ni po čemu nije pripadao. sažaljivo nas promatra čudeći se našoj ograničenosti i nerazumevanju nečeg novog. gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom čitavog života. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma. Lorens Stern je oduvek bio bliži prvoj polovini dvadesetog veka i modernističkom viđenju sveta. nekoliko generacija provede u čekaonici. te nam ti „uljezi“ baš i ne trebaju previše. i mi i vreme. bivamo poslati u čekaonicu još vek-dva. Jedan od takvih. potom. odbačeni i prezreni. uopšte. postaje anglikanski sveštenik. nadmudre vreme u kojem žive. rečju – da razmišljaju. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji će tek biti svojstveni jednom Džejmsu Džojsu i Virdžiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari 13 .AVANGRAD čitalište Kada vreme zakasni: Lorens Stern Nema puno pisaca u svetskoj književnosti koji svojim radom tako očigledno odudaraju od vremena u kojem su živeli. Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. Kada nas. Uvodi naraciju bez hronološkog reda. a svoj život provodi kao seoski sveštenik u Jorkširu. već ono nekako uvek kaska za njima. ujedno. I mi i naše vreme. Jedno vreme je živeo i u rodnom Londonu. Ta nekolicina genijalnih umova. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridžu. u Francuskoj. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini žvota.

niti običaje i navike naroda. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. Milan Živković S Sve prethodno navedeno. pa tako glavni junak Jorik uopšte ne opisuje krajeve koje posećuje na svom putovanju. kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy. što dakako današnji čitaoci nerado čine. Reč je o beznačajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana. misli. i 1767. Stern ovde u potpunosti izvrće dotadašnje konvencije (treba se prisetiti čitavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar priče stavlja naizgled periferne likove koji čine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego što bi bez njih bio. impresije o nečemu. parodira različite stilove i konvencije u tadašnjem romanu (vek i po pre Džojsa). ironija i parodija odišu iz podteksta njegovih romana. pravi razliku između individualnog subjektivnog i objektivnog vremena.“ Isto važi i za Lorensa Sterna.čitalište čineći ih suštinski važnim. Sternov specifični humor. Ovde valja parafrazirati jednog kritičara kada je govorio o čitaocima Džojsovog Uliksa: „Uliks isključuje loše čitaoce. Kada ih čitate danas. Stern nastavlja u istom maniru. njegova dela više liče na nekakav spontani razgovor s čitaocem. a ne opisivanje spoljnog sveta. Stern ukazuje na važnost subjektivnog utiska. nesumnjivo. Da stvar bude potpuna. Za njega. ostaju jedinstveni u svetskoj književnosti. što je i sâm Stern govorio: „Pisanje. i površnošću koju takav način života nezaobilazno donosi. okruženi sveopštom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate. potom. najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu Šendiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy). primećuje nelogičnost u ljudskom toku svesti (preteča modernističke narativne tehnike „toka svesti“). Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumračne sobe čekajući da ga otkriju oni hrabriji i promišljeniji čitaoci u budućnosti. već lične impresije o ljudima koje sreće i događajima koje proživljava. sve što je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doživljaju običnih stvari koje čine život podnošljivim i značajnim. koji je objavljen u delovima između 1760. godine. do kraja romana. Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen. stil. kao ilustraciju „sternovskih“ inovacija trebalo bi navesti da čitaoci u Tristramu Šendiju vrlo malo saznaju nešto o životu junaka iz naslova. 1768). Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (što je. nije ni kročio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde više. koliko bi to nesumnjivo zasluživao. tj. kada je dobro. te pristup tematici i pripovedanju. Nije Džojsova krivica što ih je trenutno tako malo. Njegova izuzetnost u literarnom smislu. atmosfere. interesuje ga prvenstveno unutrašnji čovekov svet. a o njegovim razmišljanjima – doslovno ništa. samo je druga reč za razgovor!“ AVANGRAD ozbiljniji poduhvat). U Sentimentalnom putovanju. raspoloženja (nešto manje od vek i po pre Džozefa Konrada). Jorik. malo duži i 14 . Potrebno je izrazito uposliti naš intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani.

a slika je zagonetka. jasno uočljivi. 2004. nesumnjivo ispunjene životom. do metapoetičkih zavrzlama o piscima i umetnicima. jeste i majstorstvo ovih autora. Zato Antologija čeških priča predstavlja podlogu za svet češke priče. 2009. 2010. u ratu i miru. nego ima svoju meru. naročito u stvaralaštvu neiscrpnog E.A. delimično. Tada radnja ispada iz okvira žanra. baš u toj krajnjoj i savršenoj dozi jedne priče. inače. Tema je zaista pregršt. bila je fantastična priča Venediktov. pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama ničeg spektakularnog. Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni. tačnije. Mihal Viveg) čiji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlična preporuka za čitanje još nekih njihovih dela. U načinu kojim računaju odnos imaginacije i realizma. na početku. To su čovekove borbe sa sopstvenim usudom. priređivač i prevodilac. Romantizam je ukrštenica do slike. književnog trilera (à la Hičkok) nalazi se smrt zagonetnog mladića po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obračunu policije i mafije. recimo. osveštao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih večeri i dao im košmarni šmek. Bohumil Hrabal. ali u svakom on otkriva delić sebe. Sudbine običnih ljudi. Reč je samo o podsticaju za pisanje velikog romana. U centru ovog. kobne strasti. Antologija čeških priča priredio i preveo Milan Čolić Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor. zavodljivom i samim tim neobičnom. te ih načinio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike književnosti. Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do suštine. samostalno preduzima istragu. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof). zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. svoje prošlosti i sadašnjosti. patolog zadužen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvačnica i ništa više. dvojnici i porodične tajne. Milan Čolić. Čajanov ih je uspešno upakovao u rusku ambalažu. dobro proanaliziranog i izmerenog. ili Značajni događaji mog života Aleksandra Čajanova (1888-1937). problema ljubavi i seksa. Vaclav Havel. kabl ov pa . Hofmana. naglasak je na čistom realizmu. okupio je na jedno mesto češku pripovedačku elitu (Milan Ajvaz. Akciona fantastika gde junaci iz rečenice u rečenicu nailaze na značajne znake koje moraju protumačiti da bi na kraju. Spino. Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati. nema magijskog realizma ruske škole. kroz alegorijsku prizmu priče o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slažu mrtvi predaci). Kratke priče iz ove antologije crpe građu iz svakodnevnog života. ne može biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji površnih horor i sf smicalica.AVANGRAD Romantične priče botaničara X Aleksandar Čajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunković Paideia. ruske i nemačke. Odraze Čajanovljeve proze možda bi trebalo tražiti u srcu nemačkog romantizma. To je samo još jedna uzgredna smrt. jer pored neizbežnog magijskog realizma (ili. Milan Kundera. ali životom koji nije rasplinut na niz detalja. od literarne analize nacizma i komunizma. ali i nezanimljivi policiji i medijima. čitalište Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo. o{enih ~a izn ra KNJIGE SA PIJACE ta * Izme|u sa te. romantizma koji je. dešifrovali sopstveni život (tumačeno. Linija horizonta x VHS k as i xx e Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljević Rad.T. sam po sebi magičan) ova dva dela imaju malo toga zajedničkog. a njegova opsesija jeste razotkrivanje suštine (sopstvenog) života. sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantični kovčeg svetske književnosti. te se sužava nauštrb događaja i postaje vlasništvo čitaočevog zaključka. malih porodičnih enigmi. Majstor i Margarita. Branko Ćurčić 15 a. la luka.

Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono što formira subjekat. pa je naš zadatak da je otkrijemo. tek kada naučimo kako da se nosimo sa bolešću. Jedna od privilegija suverene moći sastojala se u pravu nad smrću i životom. Kroz istoriju. jeste genealoški metod. potrebno je sprovesti analizu moći na njenim krajevima. Svaka sila u društvu prenosi moć. Sada je moć ono što legitimiše znanje. a moć prolazi kroz telo. znanje i moć se posmatraju kao dve strane istog pitanja. Dakle. 16 . Drugim rečima. već je društveno i istorijski proizveden u režimima moći. i to počev od XVII veka. Vladar je mogao izložiti živote podanika opasnosti. on ne referiše na vlast koja bi delovala sa vrha. ne govorimo više o znanju koje bi služilo oslobođenju čovečanstva. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma i Fuko je mišljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe. Biti genealog znači suprotstaviti se teleologiji istorije. otkrivanju suština. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moći.filozofija AVANGRAD Dru{tvo NORMA-LNIH Mišel Fuko Jednom je neko rekao da tek kada naučimo kako se umire. Genealogija nikada ne traga za poreklom. što je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa Čomskim. on govori o odnosima moći. Ovo može biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Mišel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajući u vidu režime moći koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike između funkcionisanja moći suvereniteta i načina na koji funkcioniše naše društvo. Za genealoga ne postoji nekakva postojana suština u različitostima. Dakle. kao kod Aristotela. Ne govorimo više o znanju radi znanja. otkrivanju idealnih značenja. I dok je Ničeova genealogija genealogija vrednosti. pitanje je potrebno istorizovati i politizovati. ono što proizvodi smisao. pre svega morala. poput Humboltove ideje. Radi se o moći koja deluje odozdo. shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemološkog indikatora u određivanju vrste diskursa. Kada Fuko govori o moći. ne postoji ni nešto što je ljudska priroda. naučimo i kako se živi. preuzet od Ničea. kako je to predlagao nemački idealizam. Metod kojim se Fuko služi u nekim svojim delima. svoje pravo nad životom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati. Njen predmet su male istine. dotle Fuko provodi jednu genealogiju moći. naučimo i kako da se nosimo sa životom. odnosno. njih je potrebno tražiti u nečemu za šta se smatralo da uopšte nema istoriju. Tačnije. Ne. takođe ne tragamo za nekakvim univerzalnim načelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinačne nauke.

koji se obrazovao sredinom XVII veka. Fuko. ali te su pojave bile pod znakom smrti. Ibis grafika. može se reći da se od doba prosvetiteljstva dešava preobražaj mehanizama moći. nadzire i reguliše. Na pitanje ko smo? uzvraćamo pitanjem: Šta nas konstituiše? Kristina Lakić * M. seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog društva. Karpos. na nju se sumnja i kod najblažih oblika ludila. Volja za znanjem se okreće konstituisanju nauke o seksualnosti. Zakon ne nestaje. ono što istovremeno omogućuje i njenu analizu i njeno sputavanje“. umnožava. Gradac. Zakon više ne preti smrću. razne statistike. nastupa filozofija doba koje karakteriše diskurs seksualnosti koji se sve više podstiče. već konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. Tako je počela era bio-moći. I ranije se moglo govoriti o pritisku biološkog na istorijsko. recimo. F. poboljšanje njegovih sposobnosti. M. Fuko će reći da se zato seksualnost „lovi po snovima.. koja ga optimizuje. već meri. Fuko. rast njegove poslušnosti. istorija. rađanju i smrtnosti. Literatura: M. kvalifikuje. jačanju i raspodeli snaga. Fuko. To je moć koja ima pozitivan uticaj na život. Moć nad životom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. društvo istovremeno određuje i ono što je „normalno“. odnosno pojave koje su svojstvene životu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moći. to je tačka koju su neophodnom učinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje. sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovništva. 17 . U tom smislu. odnos između nataliteta i mortaliteta itd. Postmoderno stanje.AVANGRAD Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi. Drugim rečima. životnom veku. Glavna briga postaje biološki opstanak civilizacije. Dešava se da život ulazi u istoriju. Liotar. Niče. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u različitim strategijama moći. Sada se biološko postojanje ogleda u političkom postojanju. Istorija seksualnosti I. dugovečnosti i svim okolnostima koje ga mogu činiti podložnim promenama. već sve više funkcioniše kao norma. Sa jedne strane. Seks je najspekulativniji element u ovoj priči. uloga moći sastoji se u obuhvatanju života. na njegovu integraciju u uspešnim i ekonomičnim sistemima nadzora – to je anatomopolitika ljudskog tela. u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnožavanja. Drugi pol. Kod Fukoa. genealogija. Zato Fuko kaže da je naše doba doba usađivanja perverzija. 163. a njegove uloge postaju regulativne. seks daje povoda lekarskim i psihološkim ispitivanjima. Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju. U pogledu discipline. Zagreb 2005. Pravo smrti počinje da se oslanja na moć koja upravlja životom. Jedna od najvažnijih tehnologija moći u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. Beograd 2004.. razvoj bio-moći je utemeljen u institucijama kao što su škole. Beograd 2006. na telo koje služi kao podloga biološkim procesima: razmnožavanju. ona se prati sve do prvih godina detinjstva. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mašinu. Posle viktorijanskog doba. ona postaje beleg individualnosti. Ključno pitanje je zato: Na koji način društvo stvara normu? Odgovor bi bio da isključivanjem određenih subjekata i označavanjem istih kao „ludih“ ili „bolesnih“. preuzimajući na sebe regulativni nadzor – to je bio-politika stanovništva. Dispozitivi moći se nadovezuju na telo. analiza seksualnosti kao političkog dispozitiva ne može podrazumevati izostavljanje tela. stanju zdravlja. na njegovo disciplinovanje. a ne pravni. Beograd 2006. procenjuje. Karpos. a Fuko želi da označi pozicije sa kojih se govori o seksu. kasarne. u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu. Dakle.. tu je demografija. Pravo se stapa sa. odnosno da označi ustanove koje podstiču da se o njemu govori. usredsredio se na telovrstu.* Isto tako. Ž. Sada tehnike moći „pronalaze“ mnoge oblike seksualnosti. omogućava da se u isti mah prilazi i životu pojedinca i životu vrste. Istorija seksualnosti I. Kada govorimo o regulisanju stanovništva. seks pripada disciplinama tela. može se shvatiti važnost koju je seks poprimio kao političko pitanje. medicinom ili administracijom. Bio-moć je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma.

jer bi to u prevodu značilo da svi imamo potencijala za činjenje i dobrog i lošeg. već znači da imaš zavidnu društvenu moć. represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaćena od svojih vršnjaka. Pod geslom svi su jednaki. (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente. a ko su i kakvi su oni. Prepoznajete li ovaj obrazac mišljenja i kod sebe? Podele na nas i njih. interesovanjima. Oblici u kojima se zlostavljanje. A i ovaj nije normalan. srednju školu.N. do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog isključivanja drugog. bullying (termin iz engleskog koji sve više ulazi i u druge jezike) tipično manifestuje kreću se od otvorenih fizičkih nasrtaja na drugog. dokle će to više da trpi! Bolje da odem. dok nisam probio davnašnju podelu na prijatelje i neprijatelje. dobre i loše. škole nasilno sprovode nivelisanje različitosti. Razmišljanje posmatrača zlostavljanja može da izgleda ovako: Evo ga opet. Kakva predstava! Ako N. deca počinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se rađaju zvezde. i od koga. iznova i iznova. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam išao u zabavište.N. Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraživao temu zlostavljanja među mladima. Nemoguće je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora. lica učitelja i nastavnika. svitu. na one koji razumevanje zaslužuju i one koji ga ne zaslužuju. sa licima stručnjaka iz oblasti prevencije vršnjačkog nasilja čija sam predavanja i članke pronašao na internetu. osnovnu školu. Ista ta škola danas povremeno sprovodi edukaciju o poštovanju različitosti. emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem. dominantan uticaj u grupi kojoj pripadaš. Niko nas pravovremeno ne uči razlikovanju ponašanja od bića. a ONI drugi LOŠI. Istina možda boli. Ali moram da vidim šta će biti do kraja. lica onih kojima ja danas pružam podršku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podršku pružaju meni. neizdiferenciranog pogleda na svet. potrebama. a da je loš (da ne vredi kao ljudsko biće) jer je više puta čuo komšije kako kažu da je ljudima koji se svađaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu. uvek MI oni DOBRI. navijače. ali možemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponašanja namerno 18 . škola ne vodi dovoljno računa o njihovoj individualnosti. ne uspevajući da istoj prida značaj veći od marginalnog izbornog predmeta. gde smo. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladići. Strašno. bez ekspliciranja u čije sve ime. Oskudnog životnog iskustva. ograničenjima i talentima. U vrtić ili školu iz porodičnog miljea polazimo sa već formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi. moderatora i modifikatora ponašanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizičkim.. siledžijstvo. formirajući tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vršnjačke grupe. Postavljajući iste zahteve pred svu decu. Tragiku bežanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovište fiktivnog školarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko biće) jer je partizanovac (ili zvezdaš) kao i njegov otac. a predstava perverznija. otpor nasilju još je manje izražen. preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja. svi gledaju. a onda ni meni niko neće pomoći! Mogao bih još i da ih okrenem sve protiv sebe. čak i kad su očevici događaja. da bih samom sebi olakšao započinjanje pisanja teksta koje mi je. gubitnici. klike i autsajderi. Prelistavao sam ovaj katalog lica. naravno. Vrlo je važno pojam popularnosti razgraničiti od pojma dopadljivosti. šta će drugi misliti o meni? Zašto baš ja da rizikujem? Mogao bih da stradam. u fazi pripreme. ali ni približno toliko koliko je se plašimo. a indirektnom devojke. bazični su neuspeh društvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju. mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloživim metodama maltretiranja svoje žrtve. Usprotivim li se N.psihologija/film v AVANGRAD Miris zapaljenih mrava – lekcije sa skolskih odmora Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plače Aleksandar Stojković St Iskoristiću pesničku krilaticu tražim pomilovanje. U ovoj činjenici leži razlog što se isuviše retko događa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov školski drug. natovarilo na pleća breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre. Biti popularan ne znači nužno i da se istinski dopadaš drugima.. licima počinilaca i žrtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao.

Najočitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna. u pogledu visine. manjinska seksualna orijentacija. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno više ovakvih karakteristika srazmerno je veći. prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovičnih kritika u nešto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne načine. verovali ili ne. ne bi li se došlo do delotvornijih rešenja problema. objektivnim merama. Agresor demonstracijom sile učvršćuje i potencijalno uvećava svoju društvenu moć. pod određenim okolnostima. Ne zavaravajmo se ipak tzv. možemo nazvati upadljivom različitošću u odnosu na preovlađujuću većinu. skliznuti u nekontrolisanu društvenu agresiju. razlozi za to su dvojaki. snižena motorna spretnost. darovitost. teškoće uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu škole ili ponavljanje psihologija/film razreda) i drugo. nešto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljača iste te emocije. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu žrtva nije učinila ništa nažao. fokus pažnje stručne javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psihološki tretman zlostavljača. depresije. Ako je u ovom članku ravnoteža između bavljenja žrtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom. anksioznih poremećaja. i. odnosno promenu ugla gledanja. bez dvoumljenja. izazivala prezir. Nasilnika počinje da gradi to što je tokom svog razvoja naučio da nije bezbedno zavisiti od drugog. Buduću žrtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde. gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumači socijalno ponašanje drugih i da ga često pogrešno tumači kao preteće. sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja. koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna. Ove snažne negativne emocije. uz podršku istomišljenika. Naposletku. a sami ne bivaju žrtve zlostavljanja neretko tokom života pate od posledica antisocijalnog poremećaja ličnosti. mržnju. nesvesni sopstvenih kompleksa. smatram da najverniju sliku patnje koju vršnjačko zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da pruže filmovi koji će čitaocu ovde biti preporučeni. Za ispravno čitanje već napisanog i onog što sledi nužno je uposliti sposobnost decentracije. gađenje. težine). tako što je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. naprotiv. udružene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponašanju zlostavljanju vršnjaka. verska ili rasna pripadnost. znak je upozorenja da biste lako mogli. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema nečemu što nekome u vašem okruženju predstavlja vrednost. Lišeni saosećanja okoline. dok istovremeno daje oduška psihičkoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa više ili manje vrednosti. Loša vest u vezi sa ovim jeste da. Prvo. vanprosečni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status. prisustvo fizičkog ili psihičkog invaliditeta. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukažu da je posredi slučaj zlostavljanja. 19 . Žrtve zlostavljanja često pate zbog hronično niskog samopoštovanja. Drugo. koja ne znači poništavanje sopstvene perspektive već radoznalo kretanje kroz tuđu psihu. kao i prema zaštićujućem stavu u odnosu na ranjivost drugih. Zlostavljanje u školskom dobu ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje svih učesnika. nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama. Pre nego što se sam odnos agresoržrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajuća strana instinkta za vođenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potčinjavajuću stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste). Oni koji zlostavljaju druge.AVANGRAD zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebične svrhe. najskloniji su navedenim hroničnim psihičkim tegobama. Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i žrtve i počinioci zlostavljanja. svi neprimetno možemo da krenemo stopama nasilnika. globalna ili lokalna telesna specifičnost (npr. da. žrtvu je u očima agresora nešto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. Psihička odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopšte.

i Cyberbully iz 2011. Čitavo iskustvo prolaska kroz više razrede osnovne škole. bili oni neuklopljeni. iako se ponekad od straha trese kao prut. svest da se. Da sila možda dobija bitku. činjenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okidač. a Benov jedini štit je mašta. i kažnjavanju na osnovu zakona kakvi se inače odnose na punoletna lica. Treća razlika je što se materijalna šteta za pretrpljeni duševni bol redovno isteruje preko sudova. zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost. jeste da se tamo sve mnogo brže dešava. ako hoćete. Povratak svih otpisanih zadatak je celog društva. Osnovna razlika između nas i njih. a nastaviće se možda i upisom u srednju školu. Beng beng. makar počešati po glavi i. Nasilje koje podnosi monstruozno je. To se zove briga o zajednici. i koja je za žrtvu počela već u nižim razredima. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam. hodnicima i autobusima. Suvišno je reći da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance. i Mean Creek iz 2004. uzbunjivanju i optuživanju. a prezaštićujuće. što šalje jasnu poruku. sajber-zlostavljanja. Bez naročite umetničke vrednosti. a da uz to naučite ponešto o tome kako razoružati nosioce ženske društvene agresije pogledajte Romy & Michele’s Highschool Reunion (Romi i Mišel na godišnjici mature) iz 1997. Amerika je posle pucnjave u srednjoj školi Kolumbajn u državi Kolorado povela krstaški rat protiv vršnjačkog nasilja. odriču se AVANGRAD nesvesno svojih roditeljskih kompetencija baš u najkriznijem periodu za njihovu decu. meta je zlostavljača jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). kada se inače dešava najviše vršnjačkog nasilja. najobičnije su negiranje problema koji nam svakodnevno mašu pred nosom. kada vidi šta je kamera zabeležila po školskim toaletima. ali još važnije od toga. Uprkos svemu. Razvojni psiholog Gordon Neufeld kaže da je jedini način da se ostvari napredak u prevenciji vršnjačkog nasilja da odrasli omekšaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vrši da pronađe svoje suze. Ako želite izvrsnu zabavu. Iako nije prošla obuku programa za prevenciju vršnjačkog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljača do drugara). mada bi sa efikasnijim pravosuđem verovatno već odavno bili tamo gde su i oni. iako je jedan mlad čovek stradao. Dok Amerika obuzdava jedan lov na veštice. ili po meri dominantne školske klime. to bolje. Ben pronalazi prijateljicu. Ivan Panić 20 . dok mu detinjstvo prolazi. Ko ima prigovor na ovo. prestaju da budu deca koja od odraslih traže negu i zaštitu. neka upozna devojčicu Don iz škole Bendžamin Frenklin. Dok ga neki osuđuju za pojednostavljivanje veze između zlostavljanja i suicida žrtve. Mašta zahvaljujući tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. a u meksičkom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola. ophrvani sopstvenom tugom. za promenu. ali tople majke tinejdžerki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005. i Posle Lucije iz 2012.psihologija/film Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujući nezaboravnim likovima i jakom autorskom pečatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodošli u kuću lutaka) iz 1995. Možda će se neko iz sistema. Mačizam koji kod svoje muške dece potenciraju američki očevi u filmu ni po čemu se ne razlikuje od balkanskog mačizma. ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja želi da nam poruči i film Bang Bang You’re Dead iz 2002. trauma je koja traje. zna da više nije sam. usput na najgrublji način odbacuje svog prijatelja. ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktičko sredstvo za prikaz tipično ženskih metoda zlostavljanja i tzv. Najširu paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. mrtav si poručuje sistemu da prestane da se bavi samo zaštitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi. Nije realno isto to očekivati od deteta koje nasilje trpi. i žrtvuje zajednički klub specijalnih ljudi. i traje. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. ova devojčica svog mučitelja pretvara u saveznika. Zanimljivo je da u obe filmske priče protagonisti (u španskom filmu mladić. a koga bih to sve mogao da pitam šta da činimo? Nesposobnost sistema da spreči tragediju najdrastičnije su osudili filmovi sa španskog govornog područja Bullying iz 2009. ali borba za goli opstanak mora se dobiti. svlačionicama. Sami roditelji. reći: Ne razumem najbolje. domaći inkvizitori tek naručuju drva za buduće lomače. Nažalost. po principu što više. znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce. i traje. U filmovima osvete Bully iz 2001. Komentari tipa Te stvari se dešavaju samo u bolesnoj Americi. roditelje skoro da ne vidimo dok šteta nije učinjena. nekom drugom može pomoći. i preuzimajući ulogu prezaštićujućeg negovatelja preživelog roditelja. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976.

možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga. u Kragujevcu. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima. Pa i pored toga. između ostalog. što je za svaku pohvalu. želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe. sam kraj ostaje nedorečen.AVANGRAD filmska arhiva Najznačajniji zaboravljeni glumac Slobodan Perović: Slobodan Perović rođen je 6. te sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. izgleda sveže i danas i važan je dokument jer. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju. ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu. Pavle pomalo mrzovoljan. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi. U TV drami Žute fešfice iz 1973. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac). a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu. jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja i u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. priča se kasnije polako razvodnjava. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop Ćira i pop Spira iz 1957. 21 . Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. maja 1926. ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove. Iste godine pojavljuje se i u filmu Šolaja. on je primoran da izađe iz nje. Mada ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom. Iako film puno obećava u samom početku. a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Marković). Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. Dakle. U filmu Dan četrnaesti iz 1960. oslikava tadašnji urbani život velegrada. Izdržao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mića Tomić). Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. Perović glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. krišom će otići od nje. Dan četrnaesti je solidan film. Te 1973. neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom.

Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. U najvećem broju uloga. ali u njima gotovo uvek tinja neka muka. Međutim. Branko Radaković 22 . maja 1978. kakav je on bio. Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete. 2. Perović u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. dezorjentacija. dekoncentrisanost. Naizgled su ti likovi staloženi. glumio je neobično zbunjene. čudni tikovi. introvertne i pomalo neurotične osobe. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka. zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975.filmska arhiva AVANGRAD Slobodan Perović Ponovo sami. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. Pritajena nervoza. a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu Paviljon VI iz 1978. Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. ali je i činjenica da se velikani. Perović je bio i veliki avanturista. nespretnost. a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan. Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca. Slobodan Cica Perović preminuo je. Bio im je to ispitni film. kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave. Danas se o Peroviću retko priča. a ponekad i bes. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu. čitav je život zapravo bežao od sebe. sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil. u Beogradu.

verujte mi. a možda je najbolje ovako: 2) rado bih preporučio Naevus svim ljubiteljima Joy Division. Eto onda: Naevus je od 1998. dragim konzumentima Avangrada. opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritičara. sjajnog autora iz carstva senki. Lojd povremeno radi akustične solo nastupe. Naevus pravi pauzu. U početku sa ritam mašinom i Džoen Oven. “Silent Life“ i “Relatively Close to the Sea“. U mojoj ličnoj listi “best of 2012. Cranes.AVANGRAD muzika iz dubina i tmina NAEVUS razgovor Iznenađenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmašnog recenzentstva. a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama. 23 . pri samom vrhu. nikako opširno. nudim vama. daleko od reflektora. uz prihvatanje neofolkera. pa mi je palo na pamet sledeće: zašto ne bi narod pobliže upoznali sa radom Lojd Džejmsa. gotičara. Dakle. pa vaskrsava kroz prošlogodišnji “The Division of Labour“ izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama. sa povremenim uletima progresiv roka. Lojd dolazi do trijade “Perfection is a Process“. Sa raspadom pomenute postave. pa zaključite sami. jer može to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane. pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiđu noćne more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs. da ne dužim. ima i par eksperimentalnih projekata sa strane. taman koliko treba. uf.. informativno. koji su odlični i veoma originalni. nalazi baš taj album. Wire + neofolk. Death in June) i Greg Ferarijem. plastičnih tv orgijanja i mufljuza u šarenim patikama. a ako ne verujete.. nekoliko splitova i EP-ja. sa vokalima koji zvuče k’o bastard potomak Majkl Đire i Daglasa Pirsa. jedan ekskluzivni intervju. i to direktno iz Engleske. postpankera i muzičkih kritičara koji ih često opisuju kao kombinaciju Swans. U prošlom broju ste mogli da čitate kratak prikaz albuma “The Division of Labour“ britanskog benda Naevus.“ se. Swans i Death in June Ostalo će da nam kaže sam Lojd. objavio 7 albuma. a kasnije sa Džon Marfijem (Knifeladder. preslušajte.

itd. i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma. a razne pesme na kojima sam radio su počele da se grupišu i stvaraju celinu. Što se tiče fizioloških funkcija – one svakako imaju značajnog efekta na naš život. pa finišira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable. i moj lični favorit. imao sam još dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder. a postojala je i mogućnost akustičnog solo izdanja. u početku rađen kao solo uradak. kao i Swans i Death in June u određenoj meri. bez obzira pod kojim imenom se pojavio. Dakle. Postojala je pauza između izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i. i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama. ja još nisam bio siguran kako taj materijal izdati .muzika AVANGRAD mog života kad sam bio više usmeren na vizuelne umetnosti. Čini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju. u smislu da postoji namera prikazivanja određenog filozofskog problema. što. i šta ti detalji govore o samom svetu uopšte. šta je oblikovalo zvučnu sliku Naevus? Među mojim omiljenim bendovima su Magazine. sedmi album Naevus. Pretpostavljam da su na te tekstove najviše uticali pisci kao Kafka. Koliko inspiracije nalaziš u književnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku. pojednostavljuje priču – jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija. pa je The Divison. jasno je da postoji veliki uticaj post-panka. ali u poređenju sa ranijim izdanjima. mislim da se ljudi drže te asocijacije prvenstveno zbog akustičnih gitara u aranžmanima.. meni se Go Grow i The German čine posebno zanimljivim. U tesktovima Naevus postoji određena fascinacija fiziološkim funkcijama. taj album je izašao pod imenom Naevus. čini mi se. Kad je sve već bilo uveliko gotovo i snimljeno. meso.. Vitold Gombrovič. Oduvek su me više zanimali detalji iz života. The Division of Labour to svakako jeste. lična zbirka pesama. u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila. tone u nojz i industrial. Možda je to baš zato što ove pesme sačinjavaju organsku celinu. Nisam imao posebnu nameru da to bude mračna. ali mi nije zanimljivo da se bavim uobičajenom tematikom tog žanra u svojim pesmama. unutar rama. Wire. telo. Moje pesme koje su više utemeljene na pripovedačkom stilu se razlikuju od prethodnih. i to jeste Naevus album kojim sam do sad najviše zadovoljan. Dakle. Što se neofolk elementa tiče. ako sam dobro razumeo. Često pominješ hranu. Mislim da to datira iz ranijeg perioda 24 . i na koji način? U periodu kad je počinjao rad na snimcima koji će kasnije postati The Division of Labour. Da li misliš da se taj album razlikuje od prethodnih. tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najviše uticali na mene. Kako je rad na tim pesmama odmicao. kao i čitavog sveta. kao Naevus album.kao solo album ili pak. stara postava Naevus se polako razilazila. Međutim. pripovedački momenti gde se baviš drugom tematikom. i teško da se može tek tako ukalupiti. i to daleko više nego raniji radovi Naevus. morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album.. postoje i enigmatični. kad sam u celini preslušao materijal. Naposletku.. Opet. Koliko je nojz bitan za tvoju muzičku viziju? Lojd Džejms. sama ideja kako jedan isečen prizor može da ti podstakne razmišljanje upravo o onom što se krije iza vidljivog. karikatura Tomasa Nole Tvoj bend često uvrštavaju u neofolk žanr. Koji su presudni uticaji.

Hvala ti puno za intervju. Za sada je objavljen samo jedan Retarder album. godine. mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao čitave priče. pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. političke pesme mogu biti kvalitetne pesme. i tu se fokusiramo na spontane kompozicije. za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. Takođe. i to Enquiries na Tourette izdavačkoj kući 2009. Tu ulazi pretežno instrumentalni materijal.. Lojd. smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbežno. pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala. Hvala ti. i to vrlo efektno. ali. Nadam se da ćemo jednog dana čuti Naevus u Srbiji. razgovarao Dejan Šimurda Lojd Džejms 25 . Baš bih voleo da sviram u Srbiji. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadašnjih Naevus vinilnih izdanja. Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. nema mesta za politiku u pesmama Naevus. niti smatram da. i pogubno uticale na vitalnost muzičkog muzika stvaralaštva. povremeno sarađujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames. Način na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugrađeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan. radim na pesmama za osmi Naevus album. bio sam član eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom. Scott Walker: Bisch Bosch. u većini slučajeva. u smislu da je nojz prisutan u većoj meri nego na prethodna dva izdanja. jedan veliki projekat. pa se nadam da će se to jednog dana i desiti. Nešto od tog uticaja se može primetiti i na The Division of Labour. Završili smo čitav album. koji koriste skeletalne završne pesme. Pričaj mi nešto o muzičkim projektima kojima se zanimaš pored Naevus. Tako da – jok. ali polako uklapam deliće. To je svakako. pošto ne vidim nikakav način da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam baš posebno zainteresovan za politiku. A na odluku da se album završi ogoljenom verzijom Chalk is Valuable. Koji su tvoji prošlogodišnji muzički favoriti? Can: The Lost Tapes.. su svakako Dome. No. koji su u sadašnjoj postavi Naevus).AVANGRAD Među umetnicima koji su uticali na mene. Šta možemo da očekujemo od Naevus u bližoj budućnosti? Ove godine bi na Tourette rec. verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift. a služe se elementima nojza. za koji se nadam da će uskoro biti objavljen. Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Može li se ona kontrolisati? Nisam oduševljen internet piraterijom. kad uspem da ugrabim vremena. Zatim.

. godine bio je poslanik u Ugarskom saboru. Dvorišna fasada je u stilu eklektizma koji sažima elemente najrazličitijih stilova. a čine je na bočnim zidovima po dve. Palata ima unutrašnje dvorište koje je nekada bilo uređeno poput renesansnih vrtova. i koji je u 19. za Ištvana (Stevan) Semzu. a crno-belim fotografijama koje ga prate da dočaramo utisak koji je ona nekada odavala. jeste palata Matičnog zdanja. Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godišnje. s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano. Stare Moravice. zaći ćemo u njenu unutrašnjost. a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukružnim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke niše. Istina. no. bilo zbog obavljanja administrativnih poslova. somborskog veleposednika. U oba slučaja.. Vlasnik ove palate je imao značajnu ulogu u društvenom životu Sombora svog vremena. a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti između arkada. Bačkog Monoštora. A o tome ko su one. Ovaj put. bilo prilikom svečanog prisustva sklapanju braka. odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispričaće vam Avangrad. nekad kuća Stevana (Ištvana) Semze. a fasada je rađena u stilu neorenesanse. dekorisan je vitražima koji su izrađeni početkom 20. U niše iznad dva odmorišta i drugog dela stepeništa koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike. i 1868. Od 1866.ovde blizu AVANGRAD Umetnost pored ko je prolazimo. Palata je zidana je 1878. jedna od građevina koja najviše privlači poglede. to ćemo u ovom tekstu pokušati da zanemarimo. nakon što je tunel platana posečen. što su godinama pre njega bila njegova braća. Bio je član odbora za dogradnju županijske zgrade u Somboru. S obzirom da nije imao dece. Unutrašnja dekoracija hola Matičnog zdanja u Somboru Na glavnom somborskom sokaku. Na početku i na kraju današnje Vojvođanske ulice imao je prostranu kuću sa uređenim parkom i manjež za jahaće konje. deo svog poseda zaveštao je svom gradu. sa centralnom kružnom zelenom površinom u čijem središtu se nalazila fontana i najrazličitije bilje. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog čiriličnog slova P. veku bio omiljen i čest u opusu svih arhitekata. Mađaš i Đula Semze. Vitraži su ukrašeni vencem sa 4 rozete. Despotova i Kulpina. Kljajićeva. Porodica Semza je imala plemićku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora. Unutrašnja dekoracija hodnika palate se ponavlja. nekadašnjeg somborskog veleposednika iz čije je zaostavštine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka. veka. Prigrevice. secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute 26 . Ulaz u hol ka svečanoj sali.. i delo su somborskog vitražiste Milana Stanišića i njegove radionice. pažnju privlači njena zeleno-zeleno okrečena fasada. godine. sa željom da se od tih sredstava podigne bolnica. dve boginje ga prate svojim prisustvom. što je posledica rekonstrukcije zgrade početkom dvehiljaditih. Čitavom zidnom dekoracijom unutrašnjosti palate dominira polihromija. amorima..

. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi. S obzirom da nam prostor u časopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (rađene u tehnici ulja na kartonu. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise. Nakon što se vratio u Mađarsku. Ljubavi i Braka. kao što to čini već brojevima unazad. Ispred ženske figure je anđeo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci drži ogledalo u kojem se ona ogleda. ali tako deluje kao produžetak arhitektonskih elemenata. i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite).. 1844 . Prozori i vrata su sa polukružnim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi. ovde blizu Brankica Opačić 27 . Pozadinu sačinjava deo klasicističke arhitekture sa pejsažom. Korene alegorijskih personifikacija možemo tražiti u antičkom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma.AVANGRAD reprodukcije starih fotografija Sombora.1887). Paun je atribut boginje Junone. No. 1892. godine. crvene i zelene boje. Alegorijske personifikacije u umetnosti služe za vizuelno izražavanje apstraktnih pojmova. Freske na tavanici prikazuju četiri scene sa putima (amorima). što evocira nasleđe renesanse i baroka. Lova. Iza leđa žene je drvo u cvatu. Još u antičkoj umetnosti. Kraj njenih nogu sedi drugi anđeo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. Sada prikazuje seljake i pecaroše u intimističkom i idealističkom maniru. Takođe. Pored nogu anđela je cveće vezano plavom mašnom. bele. što nam u ovom slučaju nije ni bio cilj. Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje. a pokušaji da prikaže atmosferu na svojim pejzažima vode do toga da je često povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske škole. gde slika pejzaže u stilu akademizma. U širem smislu paun se može tumačiti i kao atribut personifikacije Oholosti. u Somboru ga vidimo u nešto drugačijem svetlu. U ovom slučaju pojmova ljubavi i braka. golub je simbolizovao ljubav i vernost. velika pažnja je posvećena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi težnja za postizanjem iluzionizma. na kojoj su se našle pet godina nakon slikareve smrti. U središtu druge kompozicije je sedeća ženska figura sa dugom smeđom kosom i vencem cveća na glavi. U ruci drži malog anđela koji je ljubi. odnosno Here. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeću figuru žene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom. boginje bračne ljubavi. njegov stil se promenio. a u širem smislu i Požude. nebeskih sfera ili čak otvorenog neba. Najčešće se iskazuju kroz figuru žene odevene u antičku togu sa obeležjima koji je jasno definišu. a činiće i dalje. Nas interesuju poslednje dve. Na stepenicama aritekture sedi drugi anđeo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu. U ovom slučaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. Odevena je u dugu haljinu. a smatra se da je njihov autor mađarski slikar Meselj Geza (Šarbogard. nagovestićemo samo da bi one mogle biti tema nekog budućeg stručnog istraživanja autorke ovog teksta. Meselj je studirao u Beču i Minhenu. A Avangrad je želeo tek da svoje čitaoce podseti i upozna sa umetnošću pored koje prolaze. rađene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate. Time se stvara iluzija duboke recesije. Čitava zidna dekoracija u unutrašnjosti Semzine palate je veoma oštećena. Jedna od njih nam pokazuje nekadašnji izgled unutrašnjeg dvorišta ove palate. Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru.

avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena. Ovako nenaviknut. čuje se i vidi kolce egzotičnih ptica koje mi u Evropi držimo u kavezima. Glavni protagonista je Miki. Taman sam to vreme iskoristio da proverim. nema avanturizma. Njihovo meso se jede. Libervil Seli smo u zeleni džip bez krova i krenuli prašnjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila. U više nastavaka moći ćete da pročitate kako jedan običan. naš čovek doživljava egzotične predele i ljude. čovek zadužen za moj jednodnevni smeštaj u Libervilu (i koji poznaje. steže grlo. očekivao sam nešto vrlo skromno. a iskreno. Nisam imao vremena da ga obiđem čak ni površno. avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. veoma daleko. dočekao me je Dragan. U njemu se nalazi propusnica za moju afričku avanturu – gabonska viza koju mi je obezbedila moja građevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. ali sa pokušajem da interpretira originalni jezik putopisca koji. kaže. Avion se vinuo uvis nešto posle dvadeset i dva časa. reče mi Dragan. koji je na putešestvije u Gabon otišao 2011. To oko mene su sve teleportovi koji te za određeno vreme prenesu gde god hoćeš. Uostalom. Majmuni su najzaštićeniji. te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma. brat bratu. kroz prozor se nije videlo ništa osim crnog vazduha. Dakle. u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se džungla u kojoj. Bio mi je potreban san. što se kaže.. plašio sam se da se ne izgubim. sa desetak minuta zakašnjenja. ali libervilski aerodrom prevazišao je po skromnosti one jednostavne kockaste. Možda bi najviše ličio na neku našu lokalnu železničku stanicu. govori mi Dragan. sabrao utiske. priredio Branko Ćurčić o j a M Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budućeg vremena. Dok se truckamo u džipu ja posmatram okoliš. I snaga. komunističke YU građevine odavno prepuštene zaboravu. za svaki slučaj. deo Od ovog broja Avangrad pokreće svoje putopisne strane. skoro na svaku tačku planete. pred diktafonom. afričku administraciju kao svoj džep). Mogu reći da sam uplovio u mirni mrak. tako su mi i pričali. čovekova noga nije kročila. na aerodrom. po pravilima. Putevi su neprohodni. Zato je nebo. ono što mi je neophodnije jesu neki saveti. dok sam maločas stajao. da. između ostalog. valjda. Delimično. No. nije to postao sa namerom nego je kasnije. samo je nešto veći. činilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i guši dušu. Vidiš. Bogami.svojeručni putopis AVANGRAD Afrika 1. te je. napamet naučio okolne puteve. pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju. Pored puta su pitomi rubovi džungle. Aerodrom Nakon dvanaestočasovnog leta – vremenska zona u Srbiji i mog odredišta je ista – avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona. smeštam se na udobno sedištekrevet i čekam poletanje. vožnja ublažava nesnosnu januarsku toplotu. kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujuće reprezentacije tokom Afričkog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). valjalo ranije ući u napravu. Libervila. kako bih uhvatio avion za Fransvil. pasoš. Sklopio sam oči i pokušao da sva očekivanja izbrišem. u ovom slučaju. ali je zabranjeno i nema ga na menijima 28 . moje glavno odredište. spreman sam. sigurica. da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde. Sve je u redu. Kako god. Dragan dugo radi u ovom gradu i već je. građevinski radnik iz Sombora.

zemljače. a kamoli plave vode. čisto da vidiš te male ali veoma kuražne ljude. međutim u restoranu (tačnije. otišao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. nije to bilo vreme za dokoličarenje. Cene su dosta povoljne. Tu u centru su zgrade. prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. Izašli smo iz vozila i zašli više u selo. sasvim priviknut na afričke ukuse. za razliku od nabacanih koliba na obližnjoj periferiji. par njih je radoznalo počelo da nas posmatra svojim svetluckavim očima. Pogledaj ono. a to je. ali ti su mali ljudi vanredni lovci. Dragan me dovozi do jednog simpatičnog pansiona sa čije terase. Sutra me je ponovo čekalo putovanje. Ostali životinjski specijaliteti mogu se naći kad i gde god hoćeš. pigmeji. svojeručni putopis skrene mi Dragan pažnju dok je zaustavljao vozilo. omanji avion francusko-afričke koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afričkog hleba – Fransvilu. jedno sat i po vremena. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo. domaća proizvodnja (na etiketi piše velikim fontom 33. a postoje uređeni trgovi sa okrečenim objektima. do Fransvila ćeš putoviti. ovaj put po „dijagonali’’ Gabona. dok za „domaće’’ klima nije potrebna i nema svrhe uzalud trošiti struju. kada me je već pozvao. Mada nema puteve. čak mnogo više nego kod „naših’’ Kineza. Gledaj i računaj onda. Svakako. Mislio sam da će me. Aha. Ubrzo smo krenuli nazad. beli ljudi. U pitanju je njihova. kaže Dragan. Konga. Okean se nije video od magle nastale od vlažnog vazduha koji kao da se lepi za kožu. sve je to ipak delo francuskog kapitala. Tim začinima oni čuvaju zdravlje od raznoraznih virusa. pa nema greške. biće. reče mi Dragan. etno. Čak je i detence koje je visilo sa leđa majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko čudo. dok su između tih jednostavnih građevina trčkarali. Love nosoroge i slonove kao od šale. mora da smo mu bili gadni. pivo se služi u flašama od 6. bili turistička atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izašli da nas vide.AVANGRAD u restoranima. Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo već pričali. brat bratu. Kada su nas spazili. kao bivša Juga. Vratili smo se u vozilo i izašli na „glavni’’ put. toplota nije ona naša toplota na koju smo navikli. Mada. kaže. reče mi Dragan. Imamo vremena. Onako u oskudnim kožama prebačenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistička. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. sigurno. Kameruna. nisam ni imao želju da probam takav specijalitet. Eto. možeš da uživaš u pogledu na Atlantik. za jedan evro moguće je kupiti četiri gabonska piva koja su zaista odlična. Tamo daleko izgleda da nema ničega. regija i po. piletinu i ribu na sve moguće načine.5 dcl. Kao Slovenija kod nas. nalik na golokože mačke. možda najbolji u Africi! Pa samo po tim oštrim pogledima i žilavoći tela. poručuje mi moj domaći domaćin Dragan na aerodromu. ovo ti je.atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i rođacima kakvo su čudo imali prilike lično da upoznaju. Izgleda da smo mi. nego se može dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. izvan te sobice. iskreno. Da stvar bude još bolja. I inače. mali crni ljudi. sobe se klimatizuju. Libervil 29 . mogao sam da zaključim da se oni Boga ne boje. rekao mi je Dragan. mešavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali „regularnu’’ hranu: goveđe odreske. izgledaju pitomo. kako sam mogao da primetim. u pansion. Pozdravih se sa Draganom i uđoh u solidni. Skrenuo je sa „glavnog’’ puta na uski grbavi puteljak. poručio mi je Dragan uz smešak. za afričke prilike. U Gabon na građevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje. Slikovito. Nakon što sam se osvežio u skromnoj. majmunetina i nije nešto. draža mi je naša divljač. Tu shvatih da sam se prevario. U Libervilu su putevi asfaltirani. Na čistini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta. jeste da je pre-prezačinjena. živ mi bio. Mislim da se čak i namrštilo. ali udobnoj sobici. naziv samog piva). Pazi. Bilo je to kao da se krećemo kroz samu džunglu. rekao bih. Ali. ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik. daj da ti pokažem nešto. Ajde. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. one kao u Novom Beogradu. nego nekakva saunska. Srećom. Ne lezi vraže.

izbor iz poezije ova tri pesnika. ali na konceptualniji način. a promene muzičkih atmosfera i tekstova prate mirisi nane. koji su na svojim počecima nastupali zajedno. Kosmos? Zaštosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova. diplomatije i erotike. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima. bavi se tematikom politike. Prvi nastup imali smo sa Sinišom Tucićem. simbolički. opet Alise i Vida Dinjaški. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku. vrlo opipljivo značenje. Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andrića Andrle u izvođenju umetničke porodice Dinjaški – Vrbaški. urnebesno začinjen haotičnim tenis – mečom kao pratnjom Penelopine politike. između ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. Iskrenost je najveća laž. u saradnji i dogovorom sa urednikom književnog programa Nedeljkom Mamulom. Pesnici po čijim tekstovima smo zatim radili su. uz koju se toči crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup. a istoimenu pesmu izvodi četrnaestogodišnjak pod budnim okom svoje majke. cimeta. Veseli pakao poezije. A poezija je. u skladu sa poezijom ove pesnikinje. članovi AWb-a. lavande. Ivan Pravdićem kao konferansijeom u boksericama. vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. Tolnai. uglazbljujući njihovu poeziju. od jedanaest i četrnaest godina. Do gledanja! Ana Vrbaški 30 . Da li postoji Judita Šalgo? dotiče jednako duboke i životne teme. koji je i sam vokalno i scenski učestvovao u izvođenju svoje poezije. bliža današnjem čoveku kroz teatar i muziku. izbor iz poezije Vujice Rešin Tucića. možda. dobijaju novo.proesis osvrt AVANGRAD Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Dotiče li poezija čoveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji tačka. Struganje mašte. svetim trojstvom balkanskih tema. Od jula 2011. poezija Slobodana Tišme obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzičkih omaža Betovenu i Luni. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada. predstavljena i otelovljena. Pošto smakova nikad dosta nema sumnje da će se uskoro ponovo izvoditi. eukaliptusa. Ladik. Domonkoš. Natašom Milojević kao prezenterkom kulture u negližeu i kultnim Mrtvim mišljenjem u izvođenju Alice in WonderBand. a grupi se priključuju Alisa i Vid Dinjaški. danas nam je nezamislivo da ta tačka još uvek nešto vredi. svojevrstan kolaž prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. sažvakana. poletarci – izvođači. uključuje i Poslao sam te da ne dođeš.

AVANGRAD lITERARNI SOKAK PROESIS foto Igor Vitomirov 31 .

već hoće da ga ugasi. Gola crnica u očekivanju belog pokrivača zaustavila svoje disanje. Ponekad bi samo daleki. poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lažnog buđenja. preteći zvižduk lokomotive razbio moju. odmaraj se. Do radnog mesta me čeka još jedna. Nikad više neće stići do njenog. Nalaziš se u bolnici. na mesto gde bi trebalo da budu noge. nasmijano. još malo. Tutnjalo mu je u slepoočnicama. Jedino se trska. Pijani. Kad bi se mogla uzneti do nje. Bol je raširio Dušanove kapke. lokomotiva ti ih je smrvila. Lavež pasa preteći najavljuje lov. Dušane. Daleko ispred mene. S velikim naporom okrećem pedale bicikla savlađujuću laganu uzbrdicu. vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. iza mene. topla krv će razneti horizonte .uostalom kao i ja. Biće dobro. neka crvena. vikala je mlada sestra uplašeno. Dobro jutro. Šta se događa. da vide njenu prolaznost. snovima satkanu tišinu ili mi se to samo činilo. u kućama koje su odavno pustile korenje u tešku bačku zemlju? Osećam. svojim nežnim telom. mnogo strmija. Sve mi je teže da izbegavam i da ne čitam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nežnosti. dečak se probudio. Znam. Bojim se. Miris joda. nemoći. Prelazim prugu. Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. Doktore Laliću. Ukorenjeni čvrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su. ljubomorni vršnjaci iz sela su se 32 . Nije osećao hladan dodir sterilne plahte. Ne želim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. rascepila svetlost nebo i zemlju. otvorenog srca.. Otkucaji Dušanovog srca se ubrzavaju. Mlečna neonska svetlost se prosula između glatkih zidova. pružila prema tragu zore provirujući iz beličastih. Pogled na prostrti pokrivač. Poslednje svetlo kojeg se seća je lepo. i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga. lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem šarenih sijalica seoskog kafića . alkohola. Čuje se gaktanje divljih gusaka.proesis AVANGRAD PUCANJ Sviće..Slutim. te večeri za njega. Iza mojih leđa spava grad. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. Igle zabodene u svezane šake. kaže čovek u lekarskom mantilu. Amputirali smo ti noge. pre no što svane.

još je mrak. kao i uvek. Nošena tom mišlju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. možda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu. pamučnog stolnjaka. napravljenu od kafanskog. Dobiće dečaci u Specijalnoj školi „Vuk Karadžić“ za doručak prženicu. prljave plahte obešene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora. Svratiće. Uzima stari bicikli s probušenom gumom i oslanjajući se na njega. desetogodišnji blizanci vraćaju Dušanku iz rumenih bašta oko Drave u kojima je brala krupne. bila je penzija. Mora danas u grad. Spavajte. celu noć . kaže tužno. Začu se pucanj i jutro širom otvori svoje oči. nije se čuo krik a guske su nestale iza južnog horizonta.AVANGRAD proesis foto Siniša Trifunović noćas pobrinuli da zauvek ostane siromašni izbeglica bez budućnosti. jutro je . rano ostarelom licu mladića u izbledelim farmericama. Opet si sinoć uzeo drogu. u kuhinji. Mama. kada stignem u firmu. Počeo je novi radni dan. ima samo kokice. na svoj dugački put. telefonirati mužu da Ruži stavi u njenu veliku torbu. Biljana Benić 33 . između delimično smrznutih lokvi. Koliko ljubavi je potrebno da pružim pa da izbrišem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uvećati. Branko sine. Prodao ga je sinoć i za dobijeni novac kupio heroin. u zamrzivaču. sočne jagode u svom spasonosnom snu. Ciganka Ruža otvara vrata na maloj kući i pušta šaku svetlosti koju su donele vrane. u jednoj kesi. Budi se. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti. komad biljne masti i gužvaru s makom. i do nas. Dobro je. kokice su danas za večeru. Leži na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane. Kaplju Radojkine suze po mršavom. u svojim gladnim kljunovima. znajući da na stolu. sa zapada od Dunava. gladni smo. kilogram pasulja. Moram. zaostalu kost. kreće praćena čoporom pasa. dozivajući u jedan glas.

pesnici. usnuli (Desanka Maksimović ). paraerotizovani. etički. dvolični. tonobaksuzni. autoparodijski. distihni. duha. traistički. narkotički (Kolridž ). s-permanentni (Bukovski) ni. Po kriterijumu štimunga osećajne sfere artični. urbani. nesrični. sanovni. poemski. fragmetarni. utilitaristički. fotografski. učitelji. melodički. nenabrojani. čitelji). lapurlatistički. antilični. p.mnogolikni (sa više proesis stilova i atmosfernih pristupa). nihilični. pijačni (Dobrica Erić – Erica Dobrić . prični. militaristički. snežni. . sveštavi. čulni. skučeni. navodnoluksuzni. abnormaloponentni. esejski. fištavi. takmičarski. melanholički. ukusa. književnoistorički. evnusi. boemski. sumakancelarijski Nazor ). mašinerijski. naslovnistički i naslovnirajući. autoritativni. pejzažni ( Matoš ). zagonetni. narkomanski (američka pesnicibit generacija pesnika). ekstatični. antagonikukavni. vispreni. onirički. uveknovi. pevljivi. . normalnog. otpusni. uha. . sluha. ontološki. novorečiti (Sarajlija ). nemarni. formalni. prkosni. duše. katrenski. imenični. trkački. opori. ( u svojoj pesmi o večeri). . udvorički. neologistički. sentencijski. dorađujuće-prerađujući. nežni. permanentni. sneni. polemički. hiljadupesamski (pikasovski). normalnog. pesnici brojki. vizionarski. pesimistički. Dučić. realistički. ortoepski (Nastasijević). zanimljivi p. provodači. somnabulički. pesnici rama. pesnici mašte. 60 . tehnicistički. stički. belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijević ). gradski. kontrasta. istraživački. šestočitajuće zanimljivi. metapoetički. tupp. kovanički (Kostić Laza). pokazni. nadmeni. pesnici tam-tama (proafrički). sipajući. imanentni. ne-lični. raspusni. Šantić. ki. cik-cak-pesnici. prepotentni. smicalički. vojisladokazni. ( Simić). pesnici uma. pištavi. alkoholički. dugostrofični. pesnici dela. alogički. andergraundu ulagivački. autopoetski. okretni.). jovovski reč-pesnici. pseudo. pacifistički. simbolički. memoarski. pseudorbani. i kotarice u kojima nose šljive i . ni. buntovni. hedonistički. pakosni. ekslamativni. pesnici u ratu (Dedinčev pesnički dnevnik zarobljenika nadlični. vistički. Čarls pesnici. pripovedački. podvodači. bunovni. fatalnog. p. p. praznačni. nadrealistički nadrealni i nadrealistični. . otkazni. kancelarijski pesnici (knjiški je Miljković. pesnici večeri trenutni. nenacijski. hrišćanoidni. otkrivalački. p. pesnici reči. sablažnjivi. dosadni. ortografski. pesnici razumski. parodijski. . igrožanrovni. saživljenički i njima suprotni glagolisani. sređujući.. lični. odzvanjivi. etnografski pesnici. jarosni. skeptični. tečni. memorijski. anticipirajući. rapsodi. . pesnici prihvaćeni. fatalisti. sudbonosni. p. urbanizovani. čisti. policijski. pesnici čari. gluhotski. odlični. p. geografski. visokopariskričasti. satanistički. apokaliptični. pesnici ulica i kvartova. . disciplinski. hipnotičKnjiški pesnici.). hrišćanski. pesnici tame. skulpturni. beli. moralistički. provokatori. ljubavni. lavirintski. autohtoni. kvazimoderni (zovu ih i postmodernistički). chill-ni. mimetički. VRSTE PESNIKA 1002 AVANGRAD Ilić . preznačni. kreštavi. tehnički. tačni. pesnici o ratu.. nenarodski. ludistički.i kruške . simbolijski. nacijski. jednočitajućezanimljivi. kritičarski. prozračni. trenutni. p. logički. nedokučeni. namerno-nevični. blještavi. pesnici svetla. kritični. mehanički. imaginatorni. pesnici psovki. jedvajasni (zovu ih hermetički). ruha (obla. . tragovni. Jakšić i odbačeni. konstrukcionistički. optički. vokabularistički. narodniji. pesnici apsurda. i jabuke . dvosmisleni. pesnici noći. ubutatorskonarodni. p. vitalistički. altruistički. čežnjivi. opsesivni. p. istoričarski. pesnici dana. poentiski. sirovi. eliptični. mitološki. kružni. melodični. pesnici jela pridevisani. protezijski. zamenični. neponavljajući. tričarski. posleratni. okidači. zaljubljivački. optimistički. preosećajni pesnici. znakovski. . 34 (Vijon).

p. pri hodanju-vlastiti primer-šetanje gradom pišući u mobilnom telefonu). transformatori. za decu. reda (Dučić). gora. promatralački. ga. parafrazni. nesazreli. rok-pesnici. p. socijalni pesnici. narcisoidni (svi pesnici su u početku narcisi. p. hoda (koji pišu nečega. mentalni. oni koji neosmislenosti. sekunde ( Oktavio Pas). p. kiša. p. krošnjičavi (kitičavski). antismisla. rodoljubivi gavranova. jednokratni ateistički. izpesnici. dijalekatski. zdravički. doživljajni. misleni. koda. AVANGRAD Miloš Ristić 35 . identifikatori. p. p. kosti. pesnici umesto čega vapaja. p. neurozni. logosa. šunda. vremena. fiziološki. pesnici. diktatori. su dobri inovacijski. p. dnevnički. p. p. čega. versifikatori. algoritni. ri. slobode stiha. tajnoviti. utiska. p. babski. albatrosa. dara. dramski. pesnici o radu. p. moda. proviđenja. ni pesnici. pojmovi za prezir. otiska. kamenoreskni. seoskoideali. hora. metaforski (Miljković se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. petrarkisti. p. htenja. ptica. mora. nog. ukrasni. pesnici trzaja. spomenici. dubine. pritiska. destilatori. barokni. p. p. nacionalnih manjina. GOSLOV) i p. p. p. različite kategorije). javnog mnjenja. umišljati. nikad sazreli. pesnici priviđenja. dijalektički. frazni. i prekid).fantazmagorijski. eksperimentalni. antipatični. uzvični. pravolinijski.. štosa. p. mašina. sintagmatski. prah. plahoviti. pesnik koji sinovi. uzodidaktički. u zrelim godinama. bluz-pesnici. p. (rod). apozicijski. p. p. ženski pesnici. kamen (vidi groteskni.osa. p. himnički. hiroviti. dubrovački. loši freskoidni. basmoviti. starosti. interpolirajući. visine. p. klasifikatori. kafana (Jakšić). p. repgreške. funkcionalistički. baljezgatori. akcijski. retrospektivni. štandovski. kondenzatori. haiku-pesnici. p. majka rodi antropološki. dijaloispitivački. p. p. nagoveštajni. ničega. vetra. aluzivni. p. p. retorski. kosa. gradski (Jesenjin). nova. kolekcionistički. ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik već lažoš). metalni. p. p. iluzivni. moto p. (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle). pustolovni. simpatični. p.. sažvakalački. p. zreli p. plastični. p. pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija. p. očinski (oci roda). Boga. dionizijski i apolonski mošti. koloritni. biblijski. p. p. vampirski. simetrični. obaveštajni. p. škrinja i starine. p. ogled-pesnici. otadžbinski (i rod i oci roda su u centru p. ranoumrli. misaoni. fantastički. posmatralački. citatni. slobodni pesnici (četiri ko vreme. p.. bajkoviti.. p. ljubavni pesnici. globalistički. p. nadražaja. premišljatni. za svaslobodnog stiha. prostora. besmisla. lunatički. nasledni (Ilići-pesnici). domišljati. ljubavi. priznati. klasični. sarkastični. epski. dale. ukleti pesnici. p. p. mistifikatori. p. p. za ljubav (zavodnički). nereda. fizički. p. reakcioni (Majakovski ). žustri. p. p. odsečni. recepcionistički. sena. plošni. p. p. p. antižandobronamernistički. doživotni. kosmosa. p. kadra ( Prever). pažnje). vere ( Kjerkegor ). pesnici teze. rovski. prozni. banalnosti. fantastični. p... recepcijski. alegorijski. voajerski. perspektiva pesnici ( Zmaj). p. p. zamišljavalački. gline. klasicistički. senki. pesnici krika. smisla. iživljajni. Bodlerovu p. stiska. p. grobljanski pesnici. vrana. pesnici jeze. sunca. zlosti. ne-htenja. p. anaforski. pesnici o ljubavi. danci sakontemplatori. filozofski pesmu BLApesnici. izvori. vidri. urbani. majeutički. p. p. upitp. p. neočekivakletvični. relacioni. p. p. preživalački. p. lirski. tužbalički. refleksivni. dečji pesnici. preobražaja. refrena. pitalački. p. delirijumski. ruralni. p. p. p. p.koji su imena škoproesis la i ulica. legenda. vedri. istine. kulovski. predsmrtpriznati. pesnici rada. dočarajni. auditivni. ekspresionistički. zločesti. klišesti. tkački. laj-laj-pesnici. truda. (pročitaj Rađanje tragedije Fridriha Ničea). detinjstva. gavrapoezija puna metaforskih nivoa). labuda. lakoshvatični. busmrti. slobode. je dobro da p. otuđenja. prašine. p. evocirajući. kiča. oživljajni. avajni. vršenstva. karikirajući. vladara. trošni. p. p. slavuja. p. pesnici uz ljubav.

proesis AVANGRAD I’m feeling much. much. 36 .. . 2006. kombinovana tehnika. 100x70cm.Živka Suvić Petrović..

još jače. Svaka od njih bi ispričala jednu istu „žutu“ noć zbog koje su bile kidane. šta to imam ja? Imam ovu „žutu noć“. Čula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo. Iz ćoška čujem kišu. oči bi mi bile svetle i širom otvorene i ne bih maštala.. Duša mi je puna. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se. Kada bih sela u centar prostorije možda plamen sveće ne bi bio toliko hipnotišući? Možda bih videla nešto? Možda bih bila okružena svetom? Terevenka 37 .. Trsla bih se od mira. Ako bih se pomerila u centar sobe čula bih je još bolje. Takva noć je postala svaki moj tren.. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. Nema nameštaja o koji bih se spotakla kada bih ustala.AVANGRAD proesis Terevenka Soba. Lep je ovaj čelik. oštro i duboko i pustila vodu kroz moje vene.. Onda bi one postale reke. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja već prešla reku i platila Haronu? San „žute noći“ sam odavno prestala sanjati. samo bih živela. Ja sam čovek. Tada bih prizvala iskonsku životinju. Nikada ne bi izdale prosvetljenje. bile bi čiste i brze i moje bele usne. Možda kašika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonačno dugo. Ja bih se tresla. sveća i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoće li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? Čista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica. Koliko sam puta želela da upalim svetlo! Koliko sam puta poželela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. ćutale bi do kraja večnosti. moje plave usne... od smirenosti i buđenja. Dakle. Imam i kašiku. Ovaj plamen sveće pravi čudne senke. Koliko ću ih još podneti pre nego što moje reke prestanu teći? Hoće li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo „žuta noć“ puna kašika. I sad nalazim sebe kako bušim jednu. Podsećaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam još hodala svetom.. Samo soba i ja. ali ne od hladnoće. Kosa bi mi bila čista i to bi bio moj Saturnov vek.. ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista priča.. U njemu sam okrenuta. Nikada ne bi odale tajnu čistote.. živela i disala. zarila bi mi se u svest duboko. upaljenu sveću. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kišu kako pada na mene. Još jedna „žuta noć“. samo kada mi ruka ne bi tako drhtala.. moje usne bi postale rumene i neme.. kašiku i ovaj vilinski prah. Čula bih njen rabuđujući zvuk. I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraćane žuči još od prvog puta. Ja sam srećna. svetlosti mi dajte. Sada imam samo ovu “žutu noć“.

Ja sam sve čistija kad god se predam „žutoj noći“.... jer delanje je neka vrsta čišćenja. Glumim nešto što nije živo već se samo pravi.. a kašika potpuno pocrni? Hoću li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom životu? Da li ću tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi. Osetim ga.. Hoću li se snaći u tom scenariju koji sam sama osmislila.. Negde sam pročitala da je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo.. podseti me da bih trebala disati jer mogu čuti kad sam prestala. prvog osmeha blaženstva u „žutoj noći“ punoj kašika i vilinskog praha od kog se ne leti. Šta će se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu. Sve je tako bledo. Dobro je to. Aleksandar Tanurdžić 38 Akt .Milena Vermezović.. Prodire u podsvest. Ja sam srecna. kada sveća izgori.. Možda su mi noge utrnule? Možda bi mi bilo udobnije kada bih se ispružila? Kada ću ja doživeti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu. Sve mi se nekako razliva. Pitam se šta li je našla tamo? „Kao da je bilo nekad“. Kao da prisustvujem stvaranju akvarela. I kako da posložim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i načini sliku? Kada sam to prodala život? Za šta sam ga prodala? Više se ne sećam onog prvog straha i smeha. Možda je mekši tamo u centru? Da li će me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zaslužila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba. iako ne znam ko sam. Nekako je tvrd ovaj pod. Topim se zajedno sa voskom. pretvara se. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve što sam nekada znala i bila. bela kreda na papiru . Moj svet je stao u kašiku.. Nova terevenka samo što nije počela i tada me neće biti briga za centar prostorije i kišu iza prozora. samo je to mogla videti.proesis AVANGRAD Opet ta kiša. vlažno i sliva se. Ja sam srećna.

. Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kažem volim ovo Zore ruho Kruto. Svijete. Preporuka svakom besmislu je tišina. Kruto Isihija Tišina se prolama kroz zube misli. Isihijo utihni-poslušaj svijet!!! Armin Stefanović Dragiša Damjanović 39 .AVANGRAD proesis foto Igor Vitomirov Potreba Utkat u ove noći Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada. Uninunijumu su oči tužne. zubi zvekeću duhom! Molitva cosmosu jadnih duša najružnijeg tkanja. Tište krhko filozofsko pero.. Tišina se prelama kroz oči svijeta. radost skriva iskreni Arije. Misli naginju pojilu Lete. Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bježi suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema. Svaki miris tišine spoznaje ono. Nema ničeg neobičnog u Aristotelovim kontradikcijama. Usnama iscrtana slika svijeta. život ti ovisi o smislu! Vitgenštajnove izrecivosti. Toliko buke.

Imaš sebe u sebi i ne može ti se desiti nešto nepredvidivo. za bilo šta na ovome svijetu. Sa sobom si najsigurniji. Moraš živjeti među ljudima. razvale i prave nanovo. ako vidiš da te mnogi ne razumiju. Ali ne dozvoli sebi da se vežeš za njega. za stvari. Desi se i da je zgazi. Vezati se Nemoj se vezivati za ljude. to znači da ti je srodna duša. a kad im više ne odgovara. Bojana Draganić 40 . već slavi. ako pustiš da se vežeš? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne može opstati. Poneka mrva ostane na podu. Oni te gnječe kao glinu. nemaš drugog izbora nego da im se prepustiš. nikad izdati. I ti budeš sav izgnječen i izmrvljen. pašćeš. ali ne svezani. Kada si svoj možeš sa sobom raditi šta želiš i kada želiš. jer u svakom de novo pokušaju poneki tvoj dio se izgubi. Živi pored njega kao on pored tebe – spleteni u istu nit. Prave oblik kakav im odgovara. e baš isto tako drugi žele tebe da vajaju kako im se prohtije. To znači da postojiš. Jer isto kao kad si svoj. I nikada nećeš biti isti. Moraš imati stavove. tuš i pero. Vežeš li se za bilo šta drugo slomićeš se.proesis AVANGRAD Marionete II . vajar ni ne primijeti. 21x30cm. 2010. Masa proždire. jer to je znak da si sebe sačuvao. a ti kada si se već vezao. jer ti sebe nikada nećeš ostaviti. Ići ćeš od jednog do drugog puta i svaki će ti biti isti. Budu srećan ako te i jedan razumije. Živi među ljudima. Vežeš li se za njih izgubićeš sebe. jer sve je prolazno.Ana Komatina. Ne tuguj. ali se ne trudi da se stopiš sa masom. pa ti sebe vajaš onako kako želiš. I kako onda da budeš posle kao što si bio prije? Kako da sačuvaš sebe cijelog. inače ćeš postati osobenjak. inače ćeš se izgubiti.

tlu sve ar sa očima kud bak . Hajd`pevajte ruljo. mešen visi harlekina bednog. iz Božjeg te isteraše raj v Jednocinka Oblačim crnu košulju Ne zakopčavam je do vrha Skidam lak sa noktiju šminku svilene čarape Glava me boli Reči su se takođe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino više ne pomaže Kada mi se zaglave prsti u pisaćoj mašini ( stalno mi pada na pamet kako muškarci lako umiru čim im zabiješ jabuku u grlo) Loše se osećam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina Žebeljan Evinom porodu si dojen. ti g sjaja. rog postaviše sa dva silna silni. Te. Klanjam ti se anđele. vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a. carevim odelom um ti veš ci oltara. krvlju slabe Adamove ri. što ga zve ri. bil izo podanici tvoji t kljuca. sa vešala rulja. nisi Raduj se grehu čoveče.AVANGRAD . tin k`o loptu je dajte sve srni. no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. ga što . A ti Evin rode.ele. to je rulja što pohlepnos ri gase. ble ote lep ti u zbiru pra Boga. glupošću tina te stvara. Pozdravljam te nosioče ga. pos obe pesme: Ana Magda 41 . Osluškujem poklič Evina rasa. s obe vode izdajničke kće rase. ti pade u ognjenu jam ga. svo a anj toj tešitelju pos de. Klanjam ti se And ti silni bede. oj oduzmite sina izgubljen leči. Preko plama. što nas eno hoće. amu preko lica ogavnu ti skr a. ni. odžača i što ječi. mi om lekara. grl tmina stvara. Skinite mu glavu. nebeske se zalupiše dve u.. ti ca. jer zaista smo glupi. tvo a sa naličjem postojanj . taš to skrojen. dobuje po praznoj strani silni. ti li zato ždrao sveto voće. mesto mlekom majke. Klanjam ti se anđele. razjar ri crni. svom gordošću udari na proesis Predizborna tisina v Nikada nisam volela proleće Plakati se lepe Deca plaču i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomoću veza među moćnicima Umesto grlenim glasovima Prošlo je deset godina Oče Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zarađeni dinari I kvarni Oče Slani u protivrednosti Svačijih suza silni. stv red u haljama belim.

Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed oč im a bi je lo sv je tl os t ma mi su ši se li šć e dr ve ta ži vo ta tk o dr vo na zv a ži vo to m ma js to r pi ta ho će mo li tu pf šv am te hn ik u gr oz na je ov a sm eđ a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr eč fa li o. Bo li me gl av a ra zg rč em za vj es u sa ži ml je m pa go de na um rl oj ži vo j og ra di po ne ki ze le ni li st ić is po d tr ij em a ve se la pt ič ic a im a na de pi je m as pi ri n.proesis AVANGRAD NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopćem čoporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjećaja ušima zveči tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokrića smješkam se naopačke tako mi je ljepši svijet bez ružičastih naočala pjevušim ležerno I feel good odavno sam neprilagođena obojenja Bo li me gl av a da li su mi pr ed oč im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo žd a sa m to ja il i že na na kl up i il i za kl ju ča ni pa s za vi ja . Na um rl oj ži vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo žd a je on a ot iš la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a že na se na sl ađ uj e ću k ću ka o ci je le no ći . So vj et a Gr ub eš ić DUGUJEM TI konstantno ledom okovana zasipanjem kapi prašine pred sunčan dan preklapaju nam se duše empatično suprotnim putevima Pozdravljam samoću u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuću tišine dok osluškujem stakato naših srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit ću te dlanovima obe pesme: Iva Damjanović 42 .

AVANGRAD proesis rad Tanje Mijanović 43 .

On je želeo više. da vide svaki deo njenog tela. Glava ga je nesnosno bolela. Crveni odsjaj se prelivao po celom šatoru. Odjednom se ukopa u mestu. Ubrzo siđe sa bine i uputi se u tu prostoriju. Noge su mu klecale i propadale kroz sveže blato. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Sakrije se iza nekog zastora. Prikaza od plesačice prođe ispred njega. Već pregladneo i besan. Obuzela ga je ljubomora što ona ne pleše samo za njega. koji je bio veći od skoro njega samog. Sem štoka i katrana. Začu se muzika i buka ljudi vašar je bio u blizini. Ova se uvijala na njoj kao najveštije ruke. Nije ni shvatio da je podne već daleko iza njega. Na čistom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. Patuljak sa cilindrom na glavi. Znao je da će tek predveče moći da nabavi pare. „Ne bi mi škodilo malo zabave“. letnjoj haljini: puštena divlja crna kosa. opor miris kojim odiše i njene oči. te ga otvori. Našao je slobodan sto blizu ulaza. vreme je bilo takvo da i to malo odeće što je imao na sebi predstavljalo višak. Preko sebe je imala crven čaršav od svile. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan želudac. Škripa zarđalog metala i žamor radnika naterala ga je da otvori oči. Svi oni koji su došli da bi videli dobro parče mesa. Sišao je do njega. Pitavši neku devojku za pravac. Orijentalna muzika mu se slivala u uši. Bio je gladan i bez para. taj bi tumarao. Pred očima mu bljesnuše nebesko-plave oči one anđeoski vražje lepotice. tumarao je polupraznim vašarom. a svež ožiljak opet počne da ga peče. Čuo je da predstava počinje za nekoliko minuta. Uhvatio je njen prodoran pogled. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i još otrovniju Enleju!“ Izašla je na binu. Hteo je. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omađijan ušao u crveni šator. a svež ožiljak na obrazu ga je pekao. Treba mu još cigara. 44 . Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. Iskoči iz vode i stade da grabi vazduh. unutra nije bilo više ničega. Nešto ga je gušilo đavolski. opsuje i baci novčanik. reče i uputi se tamo. Još bunovan. da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. Zapalio je cigaru. Progutao je još jedan štok i zavalio se u stolicu. Pomoćnica je izašla na binu i najavila: „Željno iščekivan nastup zanosne kraljice pokreta počinje. On nije mogao da progovori. Drago nam je što ste i večeras s nama. On je samo sedeo i gledao. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju. Šou je mogao počne. Na svu sreću. Svetla su se zagušila. Odatle je mogao da vidi svu mušku publiku koja je željno iščekivala sveže meso. On je samo stajao.proesis Enlejin ujed AVANGRAD Šta bi čovek prvo uradio kada izađe na slobodu? Onaj koji nema ništa. Shvatio je da nema odeću na sebi. Oprao je posekotinu i krenuo u šetnju. Večeras je izvukao novčanik sa taman toliko para da jede i da možda nađe prenoćište. ne shvati da se nalazi u crvenom šatoru. Sručio je štok niz grlo i povukao dim. izvuče joj novčanik iz torbe. Pogleda ga stakleno-plavim očima i pusti pomoćnici da joj skine zmiju sa vrata. U procepu ugleda plesačicu sa zmijom oko vrata. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. oči su sevale duž šatora. Kosa prebačena preko golih ramena. Plesačica se izgubi pod crvenim zastorom. čvrsto stegnut. Nadomak vašara je bilo veliko prirodno jezero. Bila je u običnoj beloj. ali ga je oštar najlon zaderao po licu. ali jednostavno – nije mogao. Njemu se nehajno preko usana provuče njeno ime. Nju svi mogu da gledaju. Štok u stomaku mu se prevrne. Bilo mu je neverovatno što uopšte može i da stoji. Krenuo je iz šatora. bez šminke i svoje pomoćnice. „Prokleto leto“ progunđao je navlačivši košulju. naplaćivao je karte. Uleteo je u hladnu vodu. Prošlo je dosta vremena od njegovog poslednjeg džeparenja. a oči su mu bile prikovane za njen struk. „ Jebem ti!“.

AVANGRAD Iz zamišljenosti ga prenu pomoćnica koja se pojavila na sceni. Mora biti tamo. Krvoločni stvor je bio na samo par metara od njega. znala je đavoljev zanat. mesto je definitivno prazno. Pribio ju je uz stub šatora i uhvatio čvrsto za butinu.” Nasmešio se: „Pa? I ja sam. a on se već u sledećem trenutku našao ispred šatora. Njemu je pod hitno bio potreban još jedan štok. ali on nije mario. želeo je da on bude na mestu zmije. Zaista je počinjao da mrzi tu ženu. „Idi čoveče. svuda krv. On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama. „Vredelo je”. Sve što je ostalo na njoj je bilo crveno prsluče i marama u istoj boji. „Tebe”. u njenoj kosi. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo. Asja nije marila. Bila je svuda – oko njenog vrata. a muškarci su želeli više.” „Šta?”. „Kako je moguće da te uopšte ne znam. krenu ka najdubljem mraku. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru. Spustila je pogled. a njegove ruke sve veštije. Zastane i uhvati se za stomak. odbijajući ga od sebe. do njenog međunožja. Još uvek mu ništa nije bilo jasno.” Ščepa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. dragi. U ruci vruće oružje. Za njim izleti ona. gurnuvši ga iz šatora. kao da se samo ovo što se desilo večeras računa. Nije znao kada je sledeća predstava. „Moguće je. ali da. Plenila je svojim sanjivim pogledom. Stavila mu je ruku na grudi. Prostor je bio prazan.. ritmično se pomerala i mazila zmiju duž tela. ali je i dalje vladao sveopšti muk. Upališe se svetla. prekide je on. Koliko god ona ličila na anđela. Ovaj videvši to poželi da se vrati. Njih dvoje se pogledaše uplašeno. Krv. a ona nije obraćala pažnju. vremenu. shvati šta je upravo doživeo. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i počne mu raskopčavati košulju. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom šta god poželi. veruj mi. Ču se pucanj i metak propara vazduh. začuo se glas. Na njihovu žalost. Stihijski izguran napolje. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje. “Moj muž”.” Uhvati je divlje za vrat i poljubi. vičući i psujući. Pomoćnica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave. obmotana oko njenih ruku. Otrezni ga galama iz šatora. On je bio skamenjen. Zapali cigaru ne pomerivši se. Zapalio je cigaru. Par životinjskih očiju ga prostreli. Njemu počne da zuji u ušima. Cepanje najlona natera ga da se okrene. ustukne. ali je znao da mora nju da nađe. Pade na kolena. izusti. Buka postade tišina. Muzika se polako stišavala. Glava ga je bolela i želeo je samo još jednom da se okrene i vidi Asju. a u tim očima samo jedan cilj. Šutnuo je limenu kantu i krenuo napolje. Prođe joj prstima kroz kosu nežno je dodirujući vrhom nosa po licu i vratu. promuca ona. Nastavila je da pleše. Pažljivo je otkačila svilen čaršav i počela da ga odmotava sa Asje. Nije se opirao. Glava mu je bila prazna. I ovog puta ga je mogao najlon poseći. Zari mu nokte u leđa u trenutku kad je crveno prsluče palo na pod. ne razumeš. reče on. ovo je samo plesna tačka i tu se sve završava. „Ne smeš da budeš ovde. koja je bila čvrsto vezana za struk i pokrivala sve ono što budi glad. “šta može da se desi?” „On je lud. struka. „Šta tražiš ti ovde?”.. ubiće te!” prodere se. proesis Bio je ljut na sebe. a Asja se postepeno zaustavljala. Ta žena ga je izluđivala. a toliko te želim?” on upita. Želeo je još. a ona je stajala ispred njega. Asja se izgubila sa bine. Muškarci u šatoru su se promeškoljili. a on je iskoristio priliku da joj se približi. Skroz rastrzana potrča za mužem koji je jednim šamarom onesvesti. Ona je i dalje igrala sklopljenih očiju dok se njeno telo otkrivalo. ali znajući da bi oboje platili glavom. Uzdah se prelomio po šatoru. Pomoćnica je preuzela zmiju dok ju je Asja nežno mazila po glavi i dopuštala da je ova dodiruje jezikom. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. Bacio je cigaru i uputio se ka stražnjem ulazu u šator. Moj muž drži ovaj cirkus i ako nas nađe. Andrea Tiri 45 . Koliko god suludo zvučalo. Shvativši šta se dešava. Njen uzdah je odjekivao celim šatorom. Zavirio je opet u deo gde je bila bina. Opsuje i krenu da trči. Okrenuo se. za njegov ceo svet.

Naizmjenično ih nabijam. Posle programa. Napumpan i obrijan krastavac. Dejan Djorđević Oktopod predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladišti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neću reći šta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove šake ništa se više ne razumije ne dešifruje ljudi gamižu zarad svoje muke ne slušaju ni danas im se riječi ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan Šipovac „KOD DVA BRATA“ Oštar i jeftin čelik. Organizator ih vodi na večeru tamo ćaskaju o svemu i svačemu Odlaze posle prespavane noći u nekom od lokalnih hotela hvaleći hranu i smeštaj. Mislim da se dodiruju – negdje oko pretkomora. u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregršt stihova da možda koji objave u nekom od časopisa ili magazina čiji su vrli urednici. U anus i usta. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni.proesis AVANGRAD Bog pa pesnik U naš grad na Veternici često dolaze pesnici i čitaju svoje stihove. U našem gradu na Veternici Kažu: „Bog pa pesnik“. Borislav Stanić Mesnica „ 46 .

Na kraju je morao da izađe na besmislenoj stanici. 21. Bezobrazna devojčica Jedna pegava devojčica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg čoveka koji se znojio i crveneo. Okupila se masa naroda da urla od smeha.5x28cm. 47 . i uginu. Otišao je na popločani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. Slete beli golub. Kap krvi kanu na crni trotoar. Klovn Ostareli klovn više nikom nije bio smešan u cirkusu. 2010. kombinovana tehnika. Imao je sivo odelo. popi je. Slavko Mali Usamljeni . crtež.AVANGRAD proesis Ogorčeni pesnik Pijani pesnik je šakom polomio izlog.Ana Komatina.

skitnice. ali ja sam sazreo od tada. mis Horn – odgovorio sam joj.. Njemu ionako neće smetati. Šeri je volela stripove i filmove o monstrumima. majka do sebe. Zbog nje. Moramo pozvati Šerilin. Definitivno. – Vau – rekao sam ulazeći. – U redu. Jer je njen. jer je bio sav ženskast… i sad je mrtav. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka. Telo Maksinog brata smo ubacili u kućicu na drvetu. To nije bilo pošteno i on je to znao. Bila je moj tip. Okej. Šerilin se popela gore. valjda da joj pokaže da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. doduše. – Zdravo. Šta ćeš uraditi sa tim? – Prvo ćemo ga skinuti. namerno naglašavajući kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. Ali. u stvari. zaboravite. na mog druga Maksu. Došla je lepša nego ikad.Otišao sam odavno odatle. – Nisi ga dobro nacrtao – istakao je Maksa. I palili sveće vrteći se unutar pentagrama. Priča je istinita. – Sigurno si napravio dobar račun u toj glavi. – otac je bio vidno razočaran – sve te daske i eksere ćeš morati sam da zaradiš. Drugari? Pozvao se na drugarstvo. ne više. Bio je ljubomoran. neposredno nakon događaja koji ću opisati. Koliko do juče gađali smo ga pirinčem. Ložila se. ova fota.proesis Kućica na drvetu AVANGRAD Ovo se desilo pre dvadeset godina. I desilo se. ali zapamti. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore. Takva ideja mi se već nije dopadala. ali to je bilo zbog toga jer je ona devojčica. nisam mogao odbiti. Trebalo je samo nešto da se desi i poljubac je bio tu. Moja porodica i ja živeli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu večno zarobljena u svoje želje i strahove. ako ste zamislili da mi danas vidite sise. Tako nešto. doduše. treba da ide u sanduk i leži tamo dva minuta. ali nisam nikad uspeo napustiti ni želje. – Ova fota. – Imam ideju kako da poplašimo Šerilin. Osim Makse. sigurno jer ju je više podsećao na monstruma nego ja. Šeri bejbi je. Rekao mi je da ga pratim do šupe. tajni agente Kuperu. bili smo spremni da se uselimo. Šerilin i ja smo bili sve bliži.. Telo njegovog mlađeg brata koje se lelujalo obešeno o gredu u šupi mi se još manje dopalo. Maksa je već držao pirinač u ruci ne bi li je ismejao kad izađe. ni strahove. – U redu. – Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. Pubertet je bio pred nama. a Šeri. Čitali smo Dilan Doga. Taj dogovor je postignut krajem jeseni. a mi pošteni momci. tamo. Bio sam pametniji. Misliš da ćeš tako manje ići u nabavku. Tražio sam kućicu na drvetu. – Drugari. Koliko još moram da ležim u ovoj piljevini? 48 . Zvao sam je Šerilin i bila je nešto najlepše što se ikad doselilo u naš komšiluk. Maksa je predvodio sastanak. Pogledao sam u sanduk ispod svećnjaka i zažmurio. Za dva dana. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. Ušla je u sanduk i pripretila prstom: – Dva minuta. Trebalo je sačekati Šerilin. dečko. Daske i eksere sam kupio od oca. Šerilin je prevrnula očima kad je ispalo da je to ona. Njen otac je držao gvožđaru. Zvao bi je Frankenštajnova nevesta. Zbog Šerilin i njene ljubavi prema stravi i užasu sam nedelju dana brao višnje za pare.. To su bila naša tajna imena. više slikala po daskama. Maksa je predložio masne fote. ali sve se to dalo promeniti.. Zatvorili smo sanduk. Završio sam šesti sa odličnim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. ali je odigrao vešto. I malo našminkati. U izgradnju su bili uključeni i Maksa i Šerilin. – Zdravo.

Pa još jedan.. onda – rekla je dok je silazila dole. – Do kraja života. koja se već ljubila sa dečacima. Ne verujem da je otišla do njega taj dan. Dok se ljubimo u našoj kućici na drvetu. zvrjala prazna celo leto. Tog dana sam srušio kućicu na drvetu. popela se ponovo sa mnom da mi pokaže nešto. Godinu dana kasnije. I da ljubim najlepše. Ja nisam bio više tajni agent Kuper. pustiću te da mi pipneš sise. a Maksa moj prijatelj. Kada smo je oslobodili. – Hoću bicikl kao sva ostala deca. Idemo u veliki grad. I da to nije ona ušla jedno veče u moja kola za novac. Ponekad je navraćala u moj san da palimo krišom cigarete i to obično kad sam se „skidao“. Braću i višnje ponovo. Otac je spustio ruku na moje teme: – Ne treba. ali je otišla zauvek iz mog života. ostavi me! Molim vas! Maksa se smeškao. Ti odluči.. Tamo ti ne treba bicikl. Kroz par sekundi začuli smo vrisak. draga. Dok moj mlađi brat ne zavoli svoju princezu. nije to od tvojih para da tako rušiš. on samo leluja i leluja. I da se ne bojim dečaka u snu koji nije smeo da odraste u ono što je hteo. Čulo se samo otegnuto „molim vas“. Opipaj ispod sebe. Bila je tu samo da me podseća. – Greška. niko od nas više nije bio isti. Otac mi je namrgođeno prišao: – Dobro. ali je Maksa bio jači.AVANGRAD Maksa me pogleda i isceri se. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. ako treba. Mnoge stvari sam našao u velikom gradu za sve ove godine. Pokušao sam joj pomoći. Kućica na drvetu je. Otićiću do Makse. Sedeo sam zadihan na travi. Rekla bi mi da se samo šalila i da me voli više od svih sa kojima je bila. Miloš Živanović proesis unutrašnji emigrant što sam stariji sve me više plaše zlokobni dani srećni ljudi pozitivni društveni kontekst jadna sebičnost dosadne gomile pružim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslušnem reku zaključam vrata uključim radio otvorim knjigu isplovim što sam stariji sve mi se više gade razgovori i mišljenja pluralizam načela nezasita ispoljavanja koječega javno obožavanje čiste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam još jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se živ sam i dižem sidro zima zima još nije ni počela a ja već zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem mačku da uđe preturam po stvarima tražim kapu šal rukavice u izlozima gledam čizme štedim papirne maramice skuvam šolju tople utehe pokrijem se deprom od čiste runske patetike i čekam čekam hladne prste starosti obe pesme: Zoran Trklja 49 . – Ako uđeš u sanduk. ona više nije bila mis Horn. Šerilin. osim svraka koje su ponekad tu dolazile. Zatim panične udarce unutar kovčega i nju kako zapomaže: – Ostavi me. ali sam uporno tražio svoju dušu. Počeo sam da plačem.

Nije ni zbornik. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost. a Godišnja nagrada za životno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya).vodič/vesti Uzmite Vaš primerak AVANGRADA na sledećim mestima: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11) AVANGRAD Narodno pozorište PEDAGOŠKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN ĐINĐIĆ (PODgorička 4) GALERIJA KC LAZA KOSTIĆ (LAZE KOSTIĆa 5) biletarnica Narodnog Pozorišta (Trg Koste Trifkovića 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovića 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasaž) SO MB OR NOVI SAD RADIO KAFE (Miletićeva 45) IZBA (Železnička 4) Crna kuća CK13 (Vojvode Bojovića 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1) Sombor repertoar: Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www. Tešina kaže da je u pitanju zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu. Jeste. polazi na paradoksalni put samooslobađanja. Slobodan Vladušić za Antologiju najboljih naslova Srđana V. u romanu Sestre Karamazić Saša Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu.muzejvojvodine. U romanu Satori Srđana Srdića (intervju u desetom broju Avangrada) reč je o antišvejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdićevskih likova.org. Dragana Mladenović. Elizabeta Georgiev. . te je iz tih razloga otvoren za saradnju. Udruženje novinara vojvođanskih Mađara objavilo je imena dobitnika Godišnje nagrade. Siniša Tucić.npozoristeso. PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavačka kuća. Ana Ristović. ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije. Danijela Bogojević. Srđana V.org.rs Trg Koste Trifkovića 2 biletarnica: 025/436-373 www.RS TIN APA Kulturni centar / Gale rija (Petefi Šandora 4) BEOPOLIS (TC EUROCENTAR. možda. 50 Avangrad je neprofitni list. Gojko Božović. Zastupljeni autori: Dragan Hamović. Ivana Veimirac. Nenad Jovanović. Vladimir Stojnić. Tešina i Saše Obradovića.biblioso. na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Nikola Živanović. Vladimir Bogićević. József).co. Goran Labudović Šarlo.ORG. koja se dodeljuje na osnovu predloga uredništva vojvođanskih medija na mađarskom jeziku. do 1980. različit. Dragan Radovančević. od autora do autora.rs Venac Radomira Putnika 3 WWW. društvenom i intimnom istorijom oštećenom čoveku koji u današnjici gubi tlo pod nogama. (od Miloša do Maje). dobio je nagradu koju dodeljuje Udruženje novinara vojvođanskih Mađara. Tomislav Marković. Danijela Padejski. su romani Srđana Srdića. antologija-zbornik. a laureat u kategoriji štampanih medija je Jožef J. Dragana Bukvić. godine. koju su priredili Dejan Bogojević i Dušan Stojković. Dečanska 5 /Makedonska 30) BEOGRA D Kulturno-etnolo ški klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155) BAČ Art Pozorišni klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja KIKINDA www. Viktor Radonjić. Dejan Čančarević.rs Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www. Cilj joj je da ukaže koji su pesnici i pesnikinje odskočili među onima koji su rođeni u intervalu od 1970. Bojan Belić. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na mađarskom jeziku Radija Pančevo. Jasna Stefanović. Goran Korunović. Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost. Dejan Aleksić. Mirjana Kovačević. Marjan Čakarević. U njoj se nalazi četrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan način predstavi. Enes Halilović. Poetički pristup je. IZ ŠTAMPE je izašla knjiga Glasnici neviđenog . Sami priređivači kažu: Pred vama nije antologija. Nenad Glišić. Jasmina Topić. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija. Bojan Samson. Maja Solar. Književna radionica Rašić. donacije i sponzorstva.KCSOMBOR.gms. Ivan Lalović. Nataša Žižović. Fekete. Zoran Antonijević. Petar Matović. Dejan Bogojević. Danica Pavlović. dok je za najboljeg početnika proglašen Arpad Virag (Virág Árpád) iz Mađar so-a. Iskra Peneva. Olivera Vuksanović. do 1980. Što se tiče elektronskih medija.rs Dunavska 35.rs JOŽEF J. Milena Marković. somborski književnik i novinar Mađar so-a (Magyar Szó). Novi Sad Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www. FEKETE (Fekete J. Marko Vuković. Alen Bešić.Antologija-zbornik autora rođenih od 1970. novinarki u penziji subotičkog Het nap-a (Hét Nap). Branislav Zubović. ali uvek spreman da profitira tako što će biti tiražniji i deblji.gbns. nagrada je pripala Ištvanu Ternovacu (Ternovácz István). Jelica Kiso. uredniku Radija Novi Sad.

rad Ivane Stanić. kombinovana tehnika.7x21cm . 29.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful