P. 1
avangrad_broj_15

avangrad_broj_15

|Views: 41|Likes:
Published by Milos Jeremic
casopis za kulturu
casopis za kulturu

More info:

Published by: Milos Jeremic on Jun 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/26/2013

pdf

text

original

broj 15 - maj/jun 2013.

rad Živke Suvić Petrović; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije
Lorens Stern
^ajanov

~čitali{te:

Aleksan dar Zograf
7
filozofija:

intervju:

-

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih
16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru
26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko važnih stvari koje bi trebalo da čine uspešnu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru što – vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti – traje četiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred čitaocima deblji i bogatiji za još dve rubrike. Jedna je posvećena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeručni putopis gde će „originalnim’’ jezikom autora biti predstavljeni bliži ili dalji krajevi naše planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrađuju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da prošpartamo i globalno. U ovom broju, jedan građevinski radnik iz Sombora ispričaće vam prvi deo svog života u Gabonu i to „svojim rečima’’. Što se tiče rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muzički pasaž gde vas čeka razgovor sa vođom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo već pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom našeg (zašto da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zalećemo. Nije to naš manir. Uzmite pa prevrn’te dalje na mozaičku strukturu Pogleda iz ugla i čitajte list lagano, onako ravničarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa pažnjom. Branko Ćurčić

Unapređenje

31

Urednici: Branko Ćurčić i Milan Živković; redakcija: Ivan Panić, Brankica Opačić, Dejan Šimurda, Siniša Trifunović; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina Đorđević, Milan Gromović, Svetolik Jozć, Ivan Despotović, Kristina Lakić, Branko Radaković, Ana Vrbaški, Biljana Benić, Miloš Ristić, Živka Suvić Petrović, Aleksandar Tanurdžić, Milena Vermezović, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Draganić, Marina Žebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubešić, Tanja Mijanović, Andrea Tiri, Dejan Đorđević, Borislav Stanić, Slavko Mali, Miloš Živanović (Srbija); Zoran Kojčić, Iva Damjanović (Hrvatska); Armin Stefanović, Vladan Šipovac (BiH); Dragiša Damjanović, Ivana Stanić (Crna Gora); tehničko rešenje: Branko Ćurčić; izdaje: Udruženje ARTiFAKT Sombor; štampa: Print Azur Sombor; tiraž: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Siniša Trifunović. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko Ćurčić i Milan Živković. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraničiti subverzivno i jasno reći da li tako nešto uopšte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Možda bi i sama analiza mogućnosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika šta misle o tom pitanju, posmatrajući pojam iz ugla života, ali i umetnosti kojoj su posvećeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i različita zastupanja.

Usudio bih se da kažem da danas u umetnosti i/ili životu ništa pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako pođemo od definicije subverzije koja kaže da je subverzivno delovanje pokušaj da se promeni društveni poredak i struktura vlasti te pripadajuća joj hijerarhija, birokratija i moral, onda ćemo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokušaji promena dnevnopolitičke ili postojeće društvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki način, zadrže ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog proleća. Doduše, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establišment alergičan čak i na takve vidove otpora. Šta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih trošio reči. Njena duboka iskompromitovanost tržišnim odnosima te teškom korupcijom i spregom obrazovanja, veštačkih pop(ulističkih) trendova i prljavog novca, učinila je od nje tužnu valutu ništa drugačiju od one kojom se plaćaju narkotici, oružje, hrana ili bilo šta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (možda) može da ispolji isključivo na ličnom planu, jedan na jedan, kada se uživalac preda njenim čarima do te mere da a se u potpunosti liši skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Međutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen društvene stvarnosti za sada je nemoguća i neće je izmeniti bilo kakvi umetnički alati. Mislim da su marketinški stručnjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaćen) rad direktno je okrenut ka rušenju svih društvenih veza koje jedno društvo čine zdravim. Podilaženje najnižim porivima i veličanje apsolutne individualnosti, sebičnosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umešnosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Međutim, njihov ulog je nula, njihova želja za promenom takođe. Rukovođeni su isključivo vrednošću naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednačeni sa nacističkim zločincima koji su ,,samo izvršavali naređenja”. I ne, njima ne preti opasnost od društva. Naprotiv. Oni su, na neki način, uzor, u klasnom smislu. Pet ličnih subverzivnih rečenica i reči: Masovno samoubistvo je poželjno. Otvori oči, zatvori oči. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

4

AVANGRAD
Subverzija kao način mišljenja i življenja

pogled iz ugla

“An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own”- Franck Leibovici Uvodni citat sadrži inicijalnu umetnikovu subverzivnu tačku: „Umetničko delo je pokazatelj forme života njegove autorke, koja je, odbijajući one forme koje je nasledila, pokušala da (iz)misli sopstvene“ . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eživljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m može biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Međutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini društva gde je kreativna subverzija u stalnom pokušaju da dobaci strelicu što dalje (a ako strelica pogodi cilj promašila je sve drugo i obrnuto, ako promaši cilj pogodila je sve ostalo). Već je sama sintagma „postojanje/rušenje/uspostavljenje sistema“ problematična i dezavuišuća. Subverzivno ponašanje karakteristično je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, što naše društvo nije ili, bolje rečeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feminističku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim određenjem i zastupanjem svoje pozicije može isprovocirati „centar“, patrijarhal na matrica kojom smo uštrojeni. Subverzivni su oni koji ruše ali i oni koji uspostavljaju „nova pravila igre“. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o književnosti) koji/e se bave marginom društva. Ništa novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naročito u vreme totalitarnih režima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu možda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja društvo. Sve drugo što pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, važno je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao što su E-novine, Peščanik). Kod medija često dolazi do pogrešnog čitanja subverzije kao provokacije, što je hronično oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je žena koja drži psa u kući u mestu gde to osuđuju. Subverzivan je čovek (56) koji vozi rolere uprkos tome što mu celo selo viče da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno poštovanja prema sopstvenim željama, oni koji se drznu živeti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnošću je subverzija. Strasno, znači da umetnik ili živi to što stvara, ili je folirant. Foliranje je društveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinačna ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaćena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. Često kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora Čorba. Ili je sistem ubije i pojede. Češće je pojede živu. EKV. Danas se zaklinjem u Marčela i strahujem za Vidojkovića. Pesnička grupa „SPAK!“ urla duhom na ivici svesti i egzistencije, „Poezin“ mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameću ljudima, kroz svoje najviđenije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najružičastijim televizijama. Aleksina Đorđević

5

Napamet (tj. renesansni. umetnik može izgubiti status umetnika. U umetnosti i životu „danas”: srušiti. „baj d vej“. iste tradicije koja će sebi obezbediti trajanje u vremenu „danas“ i u vremenu koje dolazi – vremenu „sutra“. Prirodno je da kao takva. nije ništa drugo do puko recikliranje čina rušenja. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doživjela prije točno jednog stoljeća. potpuno je izanđalo od svoje prenaglašene i uvek iznova reciklirane „egzistencije”. Subverzivnost XXI veka. Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone. Milan GROMović 06XXXXXX 12:56 Kasnim! Danas me neke žene ispipaše po autobusu. anahronog i kvazisubverzivnog. jer. Umetnik koji je u posedu „zdrave subverzije“. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. Istina. Neotkucana karta čitav jedan kontinenat. Te moja stanica da malo prođem pa tam oko struka. Malo su se psovali. i. udariti žig ili popljuvati i opsovati. prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. artistička kreativnost i dalje igra veliku ulogu u širenju subverzivne poruke. subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlakše nalazi izričaj vlastitosti. niti je u opasnosti od drugih. Jedini koncept koji se danas može nazvati subverzivnim – u istinskom značenju te riječi – jest tehnologija. reko bi da to zovu muzikom . sve je to nekakav pozitivistički otpor i pobuna. a progonjeni Assange i nedavno tragično preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. već dobra potka za odabir jedne „druge” tradicije. ali na kraju su se poljubili i otišli negde gde se zemlja još graničila sa rekom. Ušla. Zoran Kojčić Subverzivnost na početku kraja Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospođa Svako? U izvornom smislu (rušilaštvo i prevratništvo) danas ne postoji. Gates. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju. tek rekom. Sedeo sam na sedištu autobusa. zapaliti. zatim. doživjela ga na tren i prokockala u začahurenosti postmodernističkog tijela. time zajedno sudjelujući u možda najvećoj „terorističkoj” organizaciji na svijetu. nažalost. Pita li se neko. koji umetnost približava ideološkom činu opštenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleđena baština nije isključiv Teret. koja. malo udarali packe. Činjenica da su arapsko proljeće i occupy pokreti doslovno počeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta. te ova treća oće da izađe al’ ne može da se snađe pa me štipka za butinu. nikako ne može biti avangarda XX. kubizma i ostalih izama. a ne sama poruka. može pasti i pod okrilje ideologije? Srušiti porušeno i pregaženo više puta. moguće je da geekovi ubuduće nose titule narodnih heroja. Bila je to moja obala samoće.pogled iz ugla AVANGRAD Tehnolucija Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. dadaizma. koja će najpre apsorbovati baštinu. kako kažu. ja sam zgrožen i izmrcvaren. Strašno. nije ništa neuobičajeno. Sve veći broj ljudi svakodnevno radi na što većoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadržaja. a potom pronaći vlastiti komad postmodernog „prevrnutog neba”. Svetolik Jozić 6 . Anonimusima. Možda je potrebno upitati se: Da li je umetnost isključivo instrument pobune. bolje reći. rekoh fina gospa kad ona ni pet ni šest nego ispipa mi zadnjicu. Bilo kojom. a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama računalnih umjesto književnih ili slikarskih dostignuća. a ni od sebe. ući u posed nečeg što ni malo ne podseća na humanističku svest umetnosti i izražavanja načina mišljenja uopšte. te druga se otpozadi gura eto joj ruka nešto niže od struka. dakle. bez pameti) tražeći metu kojoj se protivi. može li subverzija da na taj način dosegne usijanu tačku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru – prema ambisu nihilizma i apsurda? Šta će se desiti ako je to nepromišljen potez. u poznatim manifestima impresionizma. neka druga. ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke. koja predstavlja znatno zdraviji put od onog pređašnjeg. nikako nije ugrožen. malo se grizli. ili. i ispipan uzduž i popreko ! send SMS poruke iz GSP-a 06XXXX 18:32 your message won’t be delivered Bio je jedan par ispred mene i slušali su nešto čudno.

čine da ovi stripovi prevaziđu sopstvenu formu i postanu enciklopedija. Oni su ozbiljan dokaz da strip može biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama života. predstavljaju obilje materijala. pre svega.AVANGRAD intervju OSLIKANI ZIDOVI V Stripovi Aleksandra Zografa. gledano kroz Zografov rad. pronađen u nevidljivoj istoriji malih stvari. Detalj. istražen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja. izvor najvećih čudesa sadašnjeg i proteklog vremena. ili kuriozitet. recimo. I to neka nezvanična enciklopedija. NASIH VREMENA 7 . Upravo je takvo osenčeno mesto. podjednako kao i u knjigama. senka one zvanične.

nedostaje umetnosti a zašto ne i stripa. tako samo u teoriji – kada kreirate lik. U svakom slučaju. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama. očekivao bih da autor kreira različite junake. međutim. delimično fiktivnog. ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava. pojavio u Americi . običnjaka) našeg. umesto što večito proklinje sudbinu. onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angažovani pojedinac (recimo. Ali ja sam takođe govorio o svojim eksperimentima sa snovima. i zatim transformisati u nešto drukčije. Šta mislite. Recimo. ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste. a do tada sam već izronio more suza za svakovrsnom umetničkom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz još ranijeg doba).. u ovom vremenskom okviru. o angažovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom društvu ili je valja izbeći i baviti se umetnošću radi umetnosti? Kao prvo.. doba. ali nije do kraja ciničan već shvata da postoji nešto izvanredno i duboko afirmativno u življenju pod kapom nebeskom. mišljenja i stvaranja.Life Under Sanctions. nisam znao kako da to prećutim. a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu.intervju AVANGRAD Da li možete da napravite portret . to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego što sam saznao da je to nešto krambovsko. koji bi govorili o stanju duha u Srbiji. zagovornik sam da umetnost treba da se bavi životom. na ovaj ili onaj način. iako postoje i izvanredne fantazmagorične pripovesti. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan. i naš junak bi trebalo da bude nekakav . To je sve. bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost. koji su u mom životu tada imali važnost kao i svo to ludilo .. Ali danas svakako. Problem sa našom sredinom je što živimo na mestu koje se teško i sporo menja. u ovom vremenu i na ovom mestu. neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreću traži. za izdavačku kuću Fantagraphics. Ukoliko uspete da se snađete u tim apsurdima življenja. da taj lik ne bi bio samo plošna zamisao.s obzirom da je to bilo autobiografska priča. preobrazitelj. dobom kada se bez upliva tehnike drugačije živelo (i stvaralo)? Da. bez obzira na društvena zbivanja? U različitim stripovima. na pravom ste putu. moj prvi strip koji se 1994. ništa ne prihvata zdravo za gotovo. postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena. koje mogu mnogo toga važnog o životu da vam saopšte. Možda i zato što bi mi jedna potpuno angažovana priča bila odveć hladna.. kao nekakav školski zadatak.. U Francuskoj je neko 8 . odveć bezlična. različite vrste izazova. uopšte. potrebno je da postoje različite vrste umetnosti.ustripovanog“ junaka (senzitivnog i razumnog. trebalo je na neki način da oslika život u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama. Naravno da je potrebna i angažovana umetnost – iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. neko ko može da izvrši promenu. Postoji li kod Vas jedna – da kažemo krambovska – doza nostalgije za proteklim dobom. najnovijeg.

. Jednostavno mislim da je tadašnji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od većine toga što imamo u ovom vremenu. ili način razmišljanja. a ipak je tada došlo do neverovatne procvati primenjene. i izmenjen je strip. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude „ustripljeno“ u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu. ili alternative. Ono što je nekada bila fanzinska produkcija.AVANGRAD napisao za moje stripove iz Vremena da imaju nečeg nostalgičnog. ili Facebook. zato što je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala. i uspona totalitarnih režima. dizajnom. nastavljam svoje kreativno traganje. čovek je otišao da se fotografiše u fotografskoj radnji. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili žanrovski odrediti. I verujem da nešto od toga se odražava i na moj crtački stil. pa ipak kao da postoji nekakva sličnost u onome što emituju moji crteži i fotografija tog nekog čoveka. a što se mene lično tiče. naprotiv. iako iza toga nema ničeg mističnog. a u skorašnje vreme su ta određenja nejasna. Volim da listam Politiku iz tridesetih. i svake druge vrste umetnosti. danas je delom preseljeno na internet.. s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno. U tome je našao nešto što ga je intervju podsetilo na moje stripove. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa.. poslao fotografiju koju je pronašao negde na netu – to je fotografija iz tridesetih godina.. to je sve. Teško je to precizno opisati.. jednostavno – vremena se menjaju. Danas portret tog čoveka deluje vanvremenski.. spisatelj koji trenutno živi u Holandiji. ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja čini da se oduševljavam starovremenskim stripovima. I život se činio ispunjenim nekom čudnom vrstom intenziteta. Takođe. zato što su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi. zovite to kako želite. tridesete recimo su bile godine strašne svetske krize. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku. Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput žanrovske definicije. čak halucinantno. na kojoj je prikazan jedan sasvim običan čovek.) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na površinu i postalo deo velikog točka sistema? Danas je teško baratati nekim već uvreženim terminima i definicijama. Teško je oteti se utisku da čak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo pažljivo kreirana umetnička dela. inače frizer iz Bačke Palanke. i tu nalazim puno materijala za moje stripove. ilustracijama. s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog rođenja. o tome je malo ko uopšte i razmišljao. frizer iz Bačke Palanke 9 . ali svakako nisam vođen nekim romantičarskim fantazmama. ili u neke štampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom čitalaštvu. Nedavno mi je Đorđe Matić. Ja u svakom slučaju to ne doživljavam kao nostalgiju. i poređam ih uz minimalan komentar. iako je to bilo samo deo svakodnevice. poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju štampani u tiražu koji je jednak ili manji od tiraža fanzina. Možete li nam reći da li postoje i kakve su paralele između Vašeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti međusobnog uticaja? Jovan Loch. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako što jednostavno prikupim stare fotografije (koje često pronalazim na buvljim pijacama). Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale. ali bez ikakvih ograničenja nametnutih od redakcije. ali jednostavno je zapanjujuće koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine. Mislim da je sve to u redu.

Uglavnom. Da li je današnje vreme dovoljno prelomno da čovek može da razmišlja. ali i koje rado držite na dohvat ruke? Ja sam knjiški moljac. uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne. i to pre svega ovu ovdašnju AVANGRAD muziku. ne preostaje nam ništa drugo nego da hrabro skočimo u taj ambis stvarnosti. tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. živi. Wostok. često posežem za tom hrpom koja me okružuje. i sve naše šanse zgusnute su u sadašnji trenutak.mladi“ bend jednog dana bude obeležen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdašnjoj muzičkoj sceni. pa i umetnički deluje drugačije nego što je to činio pre recimo dvadeset. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan žanru i stavovima i kako se snaći (može li se to uopšte) u našem muzičkom bunilu danas? Da li je moguće da neki . Peter Blegvad. veći deo toga odmah postane „kult“. što ponekad manjka umetnicima – zato što oni po prirodi poseduju snažan ego. i smatram da je vrlo važno neke bitne knjige pročitati više puta. Što se inostrane produkcije tiče. stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. Dakle. ali – u nekoliko reči – mislim da ovde postoje zanimljive autorske ličnosti. čak i uprkos činjenici da mnoge od tih pesama nikada neće čuti publika veća od jednog uskog kruga ljudi. Vreme u kojem postojimo i delamo je čarobno. Potrebno je da čovek bude otvoren za saradnju. Neizbežno. nadam se da vam se to neće činiti odvratnim. ja se bavim novinarstvom već decenijama. nemojmo se zavaravati. možda i više godina? Iako sa toliko pažnje izučavam prošlost. u strip knjizi Polovni svet). Jim Woodring i drugi. Možda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali. koji su deo kreativne igre. mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman. uglavnom satirične prirode. Arsenijević se za ovu knjigu inspirisao jednim Vašim crtežom. među kojima su i Robert Crumb. koji nije proizvodio strip junake. i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika.intervju Da. već strip svetove. moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku. recimo. Mislim da bi bilo zabavno ponovo pročitati epizode s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. ja sam hibrid moljca i hrčka. Ko su strip junaci (domaći i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? Žao mi je što još uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana. a da li Vi imate određenu vrstu štiva koja Vas pokreće i na rad (kao što je to bio slučaj. Na žalost ili na sreću. čitav jedan album. ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. i spreman da sasluša druge. Doduše. objavljen u samostalnoj produkciji (i danas već rasprodat) sam kreirao na taj način što sam sarađivao sa različitim strip crtačima. koji ne samo što je okružen silnom količinom štiva koje je akumulirao tokom godina. verujem da je centar svega sada i ovde. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem na knjizi Išmail. a uprkos očiglednim razlikama u stilu i prilazu. već poput hrčka konstantno dovlači nove. postoje uzajamni uticaji i komunikacije. razgovarao Branko Ćurčić 10 . Sa svakim od njih sam sarađivao na različite načine. Saradnja sa Vladimirom Arsenijevićem govori u prilog tome da je moguće sarađivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetničkim disciplinama.. Kroz saradnju sa drugima možete puno toga da naučite.

ili Dušana Matića.AVANGRAD v čitalište Svet zivih ideja O Antologiji srpske poezije 1847-2000. Iz nečeg – rođenog naoko ni iz čega – nastaje novo. kako se Pred nama je knjiga koja nam na upečatljiv način otkriva – koliko nas i seća – dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku. ako krenemo od našeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom mišljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije moguće sasvim očistiti od poezije tj. od pojave knjiga Branka Radičevića. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije – osećala se i ranije.. poneki eksperiment. koji će kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevića. kako je to povodom Antologije rekao književni kritičar Mihajlo Pantić. Taj pesnik je sebi dopustio veću slobodu izražavanja (donekle kao Puškin u ruskoj književnosti.. u koji mogu ući i neke nove teme. i dalekom budućem Raičkoviću ili Popi. pa i poslednjem Dejanu Aleksiću – umetnički bliži nego. kao npr. pa i 11 . otkrivamo u tom prisustvo poezije. vrhunsku poeziju čini čudnovata mera pevanja i mišljenja. onako kako je vidi jedan pesnik. pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najviše sadašnji.. I kad krenemo od onog sasvim stvarnog. Početak sa Brankom ne određuje ovu antologiju kao isključivo tradicionalnu ili pak „stražilovsku“. na primer. potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe. za neoromantičare ili pak neomoderniste. Zašto krenuti od Branka (prvog među još nekim potonjima)? Zato što je Radičević prvi prosev moderne (mogli bismo reći autonomne) svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji. Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarević. Nenada Grujičića.. „Ako golo mišljenje ne ume dati“. ona je u stvarnosti. Stražilovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma. pevanja. u antologiji Nesebičan Muzej. Brankovo kolo 2012. Kolundžiji ili Tanji Kragujević. Ima tačke početka. to jest „uspešna sinteza“ – kako je definiše antologičar. Nenad Grujičić navodi kao ključni orjentir pri sastavljanju Antologije. Takođe. kasnije Helderlinov moto. kao i tajnovitosti. skoro budući. Složićemo se. a čak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. Međutim. dakle. Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina. Eto zbog čega je poezija stvarna. ne samo istoričar ili teoretičar poput kustosa kakve muzejske postavke. postmodernizma. To je samo početak. Taj Heraklitov. Miroslava Lukića. Stoga je Radičević. Postoji. Aleksandar Sergejevič u malom). Isto kao što pevanje i mišljenje nisu razlučivi u poeziji. post-postmodernizma. izvesno organsko jedinstvo ove knjige – ona nije puki istorijski izbor ili pregled. signalizma. iz tog opet novo.

poezija je „istinita po onome što nije rekla“. kao ona Bogdana Popovića. – pesma je uvek jedna. Kao što je već napisao Branislav Petrović: „Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato“ (što priređivač uzima kao još jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). Primećujemo da Tadićevo pevanje. nagoveštava Nenad Grujičić.. ili prosto drugačije. po rečima antologičara „izvan ruralnog po svaku cenu. Za razliku od egzaktnih disciplina. ostaje pevanje. Jedna prava ili tačka ne postoje nigde u stvarnosti. samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo.. koja je u istoriji naše (a i drugih) književnosti već zabeležena? Možda se savršena percepcija umetnosti prosto ne može postići. Možda je Stendal kao romansijer imao na umu da „umetnost romana“ mora sadržati stepen obmane. odnosno nedostojnom mestu ili u neočekivanom (po predrasudi – nedostojnom) ruhu. primećujemo da se broj pesnika neznatno povećava. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su „oduvek“ bile tamo. isto koliko i takozvani slobodni stih. opeva urbani svet u mimikriji malograđanštine. na mišljenju zasnovano možda isključivije od starijeg Miljkovićevog. baš kao ni realistička. pa i antologičari. U pristupu umetnosti. Kao i u svim formama života. Neformalnost i autentična lirska kompozicija stavlja je u društvo klasika. i za proučavanje uvek izazovan organizam. „Višak jezika. „sadašnjem trenutku“.“ Pritom ipak raspevanija od Novice Tadića. na jednom mestu napominje da bi bilo pogrešno reći da knjiga obuhvata dobar deo „savremene poezije“. Radmila Lazić. prema antologičaru. Drugim rečima. više nego što to izgleda sa komercijalno-laičkog gledišta. „isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog života“. tom mišljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji – ističe Grujičić u predgovoru. Vrhunac tumačenja umetnosti često jeste – samo prepoznati je. Poezija dakle nije kompromis između zvuka i značenja. postoje predrasude i nelagodnosti. celovita.“ Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome što odbija da kaže laž (makar i ne govorila istinu). koja potire ono Stendalovo – da je umetnost divna laž. kako se „kasnije ispostavilo“. po ljudskoj prirodi. Postavlja se pitanje šta može jedan antologičar budući – učiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu. Popović (kao i Skerlić) isključio je V. možda ni najtreniraniji kritičari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj. vaspostavlja svet ugrožene žene u svetu muške civilizacije. koja bljesne i ugasi se kao meteor. vodile su se donekle sličnim estetskim idejama (pesma da je cela lepa. približavamo kraju.. Zvuk i značenje u lirici čine svojevrsni kontinuum. biti donekle netačna. Među našim donedavno savremenim pesnicima važno mesto zauzima Novica Tadić. deo nje nam se samo čini kao takav. ali nema fizike koja se ne zasniva na njima.. Poezija. što knjigu čini otvorenom ka budućim trenucima poezije. detaljima i značenjima. „sliku misli što spiritualnije“. kao u bilo kom drugom istraživačkom poslu. Prava lirska pesma to svakako ne može biti. jedinstveni. Zbog toga su antologije lirike značajne. baš kao što ni svemir nije kompromis između prostora i vremena. Grujičić u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847. muzika ideja.čitalište izrazio Crnjanski. dugovečni. ne može biti savremena. ali su napravile i frapantne propuste. pa i pristupu poeziji kao književnom rodu. poput Van Goga? A možda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugačiji odgovor. koji jeste budućnost (i prošlost) pesništva. surovog romantizma“. plaše se da lepotu pronađu na neočekivanom. P. Pesma je matematika književnosti. Roman može „lagati“ kada u fabulu uvede fantastiku. Poezija je jedan žilavi. teoretičari. ona izražava autentične. molitvenu rezonancu“. u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu. jeste AVANGRAD možda najbolja moguća definicija. do 2000. kako se izrazio Miljković. Disa iz poezije. koji pokazuje da se i dalje mnogo toga može napisati u vezanom stihu. Neke slavne prošle antologije. Isključeno je i golo pevanje. Iz knjige nas „ispraća“ Dejan Aleksić. niti potpune predestinacije. Fantastična pesma ne postoji. prave mere). koje je misao slabo dotakla. van stražilovske linije. čitajući Antologiju. iluzionistička. i to verovatno jednog od najvećih evropskih pesnika između dva veka. Ova će nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanović „u zoni otkrivenog. Zaključili bismo da možda postoji jedino savremena percepcija poezije. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. Ivan Despotović 12 . „zemaljskije“ događaje. vezan jedino idejama. pa verovatno ni lirsko-epske vrste. kasnije „izašao u jednu slobodniju. Kako se.

Tako uvređeni. Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. Jedan od takvih. pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. umetnost jednog veka. da bi tek neka peta-šesta na trenutak izvirila napolje i pridružila se odabranima na glavnoj pozornici. Kada nas. više iz egzistencijalne nužde nego iz religioznosti. sentimentalizam. Lorens Stern je oduvek bio bliži prvoj polovini dvadesetog veka i modernističkom viđenju sveta. a svoj život provodi kao seoski sveštenik u Jorkširu. već ono nekako uvek kaska za njima. unutar jednog vremenskog perioda. Stern je bio i ostao neprevaziđeni inovator kada je reč o književnoj formi romana. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma. još uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od čuvenih literarnih izuzetaka. međutim. rečju – da razmišljaju. I mi i naše vreme. nadmudre vreme u kojem žive. bivajući potpuno neshvaćeni. Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teško prihvataju „strana tela“ koja bi uzdrmala učmalost i udahnula svežinu u književnost i. Tako. takvi pojedinci nekako prevare i. To su umovi koji ne prate vreme. i mi i vreme. nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za nečim novim i drugačijim. pokušavajući da ih sustigne. nego književnom izrazu jednog Defoa. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini žvota. ili koliko je već potrebno. ujedno. Engleski klasicizam i. Neko bi zlurado dodao – anomalija osamnaestog veka kojem ni po čemu nije pripadao. koji su nas dugo čekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne. postaje anglikanski sveštenik. sve dok ne odrastemo i sazremo za nešto što nismo mogli razumeti. Tako je i nama lakše – klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima. Stern hrabro piše za obrazovanije čitaoce. zaustavi i postavi na svoje mesto. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridžu. Ideje se nehronološki nižu u pripovedanju i određene su naratorovim razmišljanjima. zahteva od njih da aktivno učestvuju u njegovom delu. bivamo poslati u čekaonicu još vek-dva. ali i u Tuluzu. Uvodi naraciju bez hronološkog reda. uopšte. Jedno vreme je živeo i u rodnom Londonu. te nam ti „uljezi“ baš i ne trebaju previše. vrednog i originalnog. potom. pa je tako već čuven početak i završetak Sentimentalnog putovanja u pola rečenice. u Francuskoj. nekoliko generacija provede u čekaonici. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji će tek biti svojstveni jednom Džejmsu Džojsu i Virdžiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari 13 . 1713-1768). sažaljivo nas promatra čudeći se našoj ograničenosti i nerazumevanju nečeg novog. Nakon završetka studija. gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom čitavog života. Ta nekolicina genijalnih umova. on potpuno izvrće sve elemente od kojih je roman do tada bio sačinjen. miljenika vanvremenskog univerzuma. odbačeni i prezreni.AVANGRAD čitalište Kada vreme zakasni: Lorens Stern Nema puno pisaca u svetskoj književnosti koji svojim radom tako očigledno odudaraju od vremena u kojem su živeli.

najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu Šendiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy). ironija i parodija odišu iz podteksta njegovih romana.čitalište čineći ih suštinski važnim. 1768). stil. kao ilustraciju „sternovskih“ inovacija trebalo bi navesti da čitaoci u Tristramu Šendiju vrlo malo saznaju nešto o životu junaka iz naslova. Stern ukazuje na važnost subjektivnog utiska. do kraja romana. Stern ovde u potpunosti izvrće dotadašnje konvencije (treba se prisetiti čitavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar priče stavlja naizgled periferne likove koji čine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego što bi bez njih bio. Ovde valja parafrazirati jednog kritičara kada je govorio o čitaocima Džojsovog Uliksa: „Uliks isključuje loše čitaoce. interesuje ga prvenstveno unutrašnji čovekov svet. već lične impresije o ljudima koje sreće i događajima koje proživljava. Potrebno je izrazito uposliti naš intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani. što je i sâm Stern govorio: „Pisanje. Sternov specifični humor. malo duži i 14 . njegova dela više liče na nekakav spontani razgovor s čitaocem. U Sentimentalnom putovanju. kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy. sve što je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doživljaju običnih stvari koje čine život podnošljivim i značajnim. Reč je o beznačajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana. primećuje nelogičnost u ljudskom toku svesti (preteča modernističke narativne tehnike „toka svesti“).“ Isto važi i za Lorensa Sterna. Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (što je. Za njega. pa tako glavni junak Jorik uopšte ne opisuje krajeve koje posećuje na svom putovanju. tj. i 1767. okruženi sveopštom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate. parodira različite stilove i konvencije u tadašnjem romanu (vek i po pre Džojsa). Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen. ostaju jedinstveni u svetskoj književnosti. i površnošću koju takav način života nezaobilazno donosi. nije ni kročio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde više. raspoloženja (nešto manje od vek i po pre Džozefa Konrada). što dakako današnji čitaoci nerado čine. kada je dobro. koliko bi to nesumnjivo zasluživao. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. niti običaje i navike naroda. Milan Živković S Sve prethodno navedeno. a o njegovim razmišljanjima – doslovno ništa. impresije o nečemu. Jorik. potom. Nije Džojsova krivica što ih je trenutno tako malo. misli. Njegova izuzetnost u literarnom smislu. Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumračne sobe čekajući da ga otkriju oni hrabriji i promišljeniji čitaoci u budućnosti. Da stvar bude potpuna. nesumnjivo. Kada ih čitate danas. Stern nastavlja u istom maniru. atmosfere. te pristup tematici i pripovedanju. koji je objavljen u delovima između 1760. pravi razliku između individualnog subjektivnog i objektivnog vremena. a ne opisivanje spoljnog sveta. samo je druga reč za razgovor!“ AVANGRAD ozbiljniji poduhvat). godine.

jasno uočljivi. naročito u stvaralaštvu neiscrpnog E. 2010. Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati. nego ima svoju meru.A. Romantizam je ukrštenica do slike. romantizma koji je. Zato Antologija čeških priča predstavlja podlogu za svet češke priče. To su čovekove borbe sa sopstvenim usudom. pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama ničeg spektakularnog. patolog zadužen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvačnica i ništa više. Mihal Viveg) čiji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlična preporuka za čitanje još nekih njihovih dela.AVANGRAD Romantične priče botaničara X Aleksandar Čajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunković Paideia. nema magijskog realizma ruske škole. la luka. sam po sebi magičan) ova dva dela imaju malo toga zajedničkog. jer pored neizbežnog magijskog realizma (ili. Akciona fantastika gde junaci iz rečenice u rečenicu nailaze na značajne znake koje moraju protumačiti da bi na kraju. ali životom koji nije rasplinut na niz detalja. Sudbine običnih ljudi. jeste i majstorstvo ovih autora. Kratke priče iz ove antologije crpe građu iz svakodnevnog života. dvojnici i porodične tajne. 2009. malih porodičnih enigmi. Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni. Linija horizonta x VHS k as i xx e Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljević Rad. U načinu kojim računaju odnos imaginacije i realizma. ali u svakom on otkriva delić sebe. osveštao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih večeri i dao im košmarni šmek. problema ljubavi i seksa. okupio je na jedno mesto češku pripovedačku elitu (Milan Ajvaz. priređivač i prevodilac. a slika je zagonetka. samostalno preduzima istragu. baš u toj krajnjoj i savršenoj dozi jedne priče. bila je fantastična priča Venediktov. čitalište Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo. sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantični kovčeg svetske književnosti. Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do suštine. ne može biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji površnih horor i sf smicalica. inače. ali i nezanimljivi policiji i medijima. Hofmana. dobro proanaliziranog i izmerenog. na početku. u ratu i miru. To je samo još jedna uzgredna smrt. Milan Kundera. nesumnjivo ispunjene životom. Tema je zaista pregršt. Milan Čolić. te se sužava nauštrb događaja i postaje vlasništvo čitaočevog zaključka. od literarne analize nacizma i komunizma.T. Antologija čeških priča priredio i preveo Milan Čolić Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor. jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike književnosti. delimično. zavodljivom i samim tim neobičnom. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof). zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. ruske i nemačke. dešifrovali sopstveni život (tumačeno. Tada radnja ispada iz okvira žanra. Odraze Čajanovljeve proze možda bi trebalo tražiti u srcu nemačkog romantizma. Bohumil Hrabal. U centru ovog. Majstor i Margarita. kroz alegorijsku prizmu priče o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slažu mrtvi predaci). a njegova opsesija jeste razotkrivanje suštine (sopstvenog) života. o{enih ~a izn ra KNJIGE SA PIJACE ta * Izme|u sa te. Branko Ćurčić 15 a. recimo. kabl ov pa . svoje prošlosti i sadašnjosti. Spino. Vaclav Havel. naglasak je na čistom realizmu. te ih načinio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. Čajanov ih je uspešno upakovao u rusku ambalažu. tačnije. Reč je samo o podsticaju za pisanje velikog romana. kobne strasti. do metapoetičkih zavrzlama o piscima i umetnicima. književnog trilera (à la Hičkok) nalazi se smrt zagonetnog mladića po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obračunu policije i mafije. ili Značajni događaji mog života Aleksandra Čajanova (1888-1937). 2004.

shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemološkog indikatora u određivanju vrste diskursa. Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono što formira subjekat. njih je potrebno tražiti u nečemu za šta se smatralo da uopšte nema istoriju. već je društveno i istorijski proizveden u režimima moći. znanje i moć se posmatraju kao dve strane istog pitanja. Ovo može biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Mišel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajući u vidu režime moći koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. I dok je Ničeova genealogija genealogija vrednosti. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moći. Radi se o moći koja deluje odozdo. naučimo i kako se živi. Kroz istoriju. Ne. takođe ne tragamo za nekakvim univerzalnim načelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinačne nauke. ono što proizvodi smisao. Genealogija nikada ne traga za poreklom. kao kod Aristotela. ne govorimo više o znanju koje bi služilo oslobođenju čovečanstva. dotle Fuko provodi jednu genealogiju moći. pre svega morala. Svaka sila u društvu prenosi moć. Jedna od privilegija suverene moći sastojala se u pravu nad smrću i životom. kako je to predlagao nemački idealizam. jeste genealoški metod. pa je naš zadatak da je otkrijemo. Ne govorimo više o znanju radi znanja. Kada Fuko govori o moći. Drugim rečima. preuzet od Ničea. pitanje je potrebno istorizovati i politizovati. a moć prolazi kroz telo. poput Humboltove ideje. 16 . Tačnije. Dakle. on govori o odnosima moći. svoje pravo nad životom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati. Vladar je mogao izložiti živote podanika opasnosti. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike između funkcionisanja moći suvereniteta i načina na koji funkcioniše naše društvo. Dakle. otkrivanju idealnih značenja. Biti genealog znači suprotstaviti se teleologiji istorije. potrebno je sprovesti analizu moći na njenim krajevima. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma i Fuko je mišljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe. što je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa Čomskim. Sada je moć ono što legitimiše znanje. Metod kojim se Fuko služi u nekim svojim delima.filozofija AVANGRAD Dru{tvo NORMA-LNIH Mišel Fuko Jednom je neko rekao da tek kada naučimo kako se umire. odnosno. on ne referiše na vlast koja bi delovala sa vrha. Njen predmet su male istine. otkrivanju suština. ne postoji ni nešto što je ljudska priroda. Za genealoga ne postoji nekakva postojana suština u različitostima. naučimo i kako da se nosimo sa životom. tek kada naučimo kako da se nosimo sa bolešću. i to počev od XVII veka.

ona postaje beleg individualnosti. razvoj bio-moći je utemeljen u institucijama kao što su škole. Fuko. Zakon ne nestaje. Sada se biološko postojanje ogleda u političkom postojanju. seks pripada disciplinama tela. Beograd 2004. genealogija. Seks je najspekulativniji element u ovoj priči. Drugi pol. stanju zdravlja. preuzimajući na sebe regulativni nadzor – to je bio-politika stanovništva. I ranije se moglo govoriti o pritisku biološkog na istorijsko. U pogledu discipline. Volja za znanjem se okreće konstituisanju nauke o seksualnosti. a njegove uloge postaju regulativne. Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju. Tako je počela era bio-moći. umnožava. Sada tehnike moći „pronalaze“ mnoge oblike seksualnosti. ona se prati sve do prvih godina detinjstva. Karpos. Sa jedne strane. Pravo se stapa sa. Zagreb 2005. sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovništva. Kada govorimo o regulisanju stanovništva. to je tačka koju su neophodnom učinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje.. Istorija seksualnosti I. Ključno pitanje je zato: Na koji način društvo stvara normu? Odgovor bi bio da isključivanjem određenih subjekata i označavanjem istih kao „ludih“ ili „bolesnih“. jačanju i raspodeli snaga. već konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. Istorija seksualnosti I. procenjuje. Dešava se da život ulazi u istoriju. Pravo smrti počinje da se oslanja na moć koja upravlja životom. istorija. U tom smislu. Na pitanje ko smo? uzvraćamo pitanjem: Šta nas konstituiše? Kristina Lakić * M. Moć nad životom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnožavanja. dugovečnosti i svim okolnostima koje ga mogu činiti podložnim promenama.AVANGRAD Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi. Liotar. kasarne. Posle viktorijanskog doba. koja ga optimizuje. Postmoderno stanje. odnosno da označi ustanove koje podstiču da se o njemu govori. a ne pravni. Ž. 17 . nastupa filozofija doba koje karakteriše diskurs seksualnosti koji se sve više podstiče. već sve više funkcioniše kao norma. Fuko. Glavna briga postaje biološki opstanak civilizacije. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u različitim strategijama moći. tu je demografija. može se shvatiti važnost koju je seks poprimio kao političko pitanje. a Fuko želi da označi pozicije sa kojih se govori o seksu. odnos između nataliteta i mortaliteta itd. životnom veku. poboljšanje njegovih sposobnosti. kvalifikuje. Ibis grafika. Drugim rečima. nadzire i reguliše. Kod Fukoa. rast njegove poslušnosti. Jedna od najvažnijih tehnologija moći u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. Niče.. koji se obrazovao sredinom XVII veka. Dakle. odnosno pojave koje su svojstvene životu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moći. na telo koje služi kao podloga biološkim procesima: razmnožavanju. F. recimo. Fuko će reći da se zato seksualnost „lovi po snovima. Literatura: M. može se reći da se od doba prosvetiteljstva dešava preobražaj mehanizama moći. Gradac. medicinom ili administracijom. 163. Dispozitivi moći se nadovezuju na telo.. ono što istovremeno omogućuje i njenu analizu i njeno sputavanje“. Zakon više ne preti smrću. već meri. ali te su pojave bile pod znakom smrti. seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog društva. Fuko. uloga moći sastoji se u obuhvatanju života. seks daje povoda lekarskim i psihološkim ispitivanjima. omogućava da se u isti mah prilazi i životu pojedinca i životu vrste. Zato Fuko kaže da je naše doba doba usađivanja perverzija. To je moć koja ima pozitivan uticaj na život. u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu. M. razne statistike. na njegovo disciplinovanje. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mašinu. analiza seksualnosti kao političkog dispozitiva ne može podrazumevati izostavljanje tela. na nju se sumnja i kod najblažih oblika ludila. na njegovu integraciju u uspešnim i ekonomičnim sistemima nadzora – to je anatomopolitika ljudskog tela. Beograd 2006. Beograd 2006.* Isto tako. usredsredio se na telovrstu. Bio-moć je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma. rađanju i smrtnosti. društvo istovremeno određuje i ono što je „normalno“. Karpos.

dominantan uticaj u grupi kojoj pripadaš. Pod geslom svi su jednaki. ali ni približno toliko koliko je se plašimo. siledžijstvo. škole nasilno sprovode nivelisanje različitosti. Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraživao temu zlostavljanja među mladima. do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog isključivanja drugog. a ONI drugi LOŠI. U ovoj činjenici leži razlog što se isuviše retko događa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov školski drug. Tragiku bežanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovište fiktivnog školarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko biće) jer je partizanovac (ili zvezdaš) kao i njegov otac. a ko su i kakvi su oni. formirajući tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vršnjačke grupe. dok nisam probio davnašnju podelu na prijatelje i neprijatelje. moderatora i modifikatora ponašanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizičkim. naravno. Postavljajući iste zahteve pred svu decu. Prepoznajete li ovaj obrazac mišljenja i kod sebe? Podele na nas i njih. bez ekspliciranja u čije sve ime. interesovanjima. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam išao u zabavište. Biti popularan ne znači nužno i da se istinski dopadaš drugima. a predstava perverznija. preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja. šta će drugi misliti o meni? Zašto baš ja da rizikujem? Mogao bih da stradam. ne uspevajući da istoj prida značaj veći od marginalnog izbornog predmeta.. potrebama. svitu. mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloživim metodama maltretiranja svoje žrtve. ograničenjima i talentima. dokle će to više da trpi! Bolje da odem. na one koji razumevanje zaslužuju i one koji ga ne zaslužuju. Strašno. Usprotivim li se N. i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu. emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem. bazični su neuspeh društvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju. Niko nas pravovremeno ne uči razlikovanju ponašanja od bića. i od koga. srednju školu. Kakva predstava! Ako N. navijače. da bih samom sebi olakšao započinjanje pisanja teksta koje mi je. represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaćena od svojih vršnjaka. Oskudnog životnog iskustva. a da je loš (da ne vredi kao ljudsko biće) jer je više puta čuo komšije kako kažu da je ljudima koji se svađaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. gde smo. svi gledaju. već znači da imaš zavidnu društvenu moć. Istina možda boli. Ali moram da vidim šta će biti do kraja. Oblici u kojima se zlostavljanje. otpor nasilju još je manje izražen. Nemoguće je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora.N. Razmišljanje posmatrača zlostavljanja može da izgleda ovako: Evo ga opet. licima počinilaca i žrtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao. jer bi to u prevodu značilo da svi imamo potencijala za činjenje i dobrog i lošeg. lica učitelja i nastavnika. dobre i loše. čak i kad su očevici događaja. natovarilo na pleća breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre.N. U vrtić ili školu iz porodičnog miljea polazimo sa već formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi. u fazi pripreme. sa licima stručnjaka iz oblasti prevencije vršnjačkog nasilja čija sam predavanja i članke pronašao na internetu.. lica onih kojima ja danas pružam podršku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podršku pružaju meni. škola ne vodi dovoljno računa o njihovoj individualnosti. ali možemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponašanja namerno 18 . iznova i iznova. (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente. uvek MI oni DOBRI. neizdiferenciranog pogleda na svet. Ista ta škola danas povremeno sprovodi edukaciju o poštovanju različitosti. gubitnici. Vrlo je važno pojam popularnosti razgraničiti od pojma dopadljivosti.psihologija/film v AVANGRAD Miris zapaljenih mrava – lekcije sa skolskih odmora Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plače Aleksandar Stojković St Iskoristiću pesničku krilaticu tražim pomilovanje. a onda ni meni niko neće pomoći! Mogao bih još i da ih okrenem sve protiv sebe. Prelistavao sam ovaj katalog lica. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladići. a indirektnom devojke. klike i autsajderi. osnovnu školu. deca počinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se rađaju zvezde. A i ovaj nije normalan. bullying (termin iz engleskog koji sve više ulazi i u druge jezike) tipično manifestuje kreću se od otvorenih fizičkih nasrtaja na drugog.

smatram da najverniju sliku patnje koju vršnjačko zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da pruže filmovi koji će čitaocu ovde biti preporučeni. sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja. u pogledu visine. pod određenim okolnostima. anksioznih poremećaja. žrtvu je u očima agresora nešto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. možemo nazvati upadljivom različitošću u odnosu na preovlađujuću većinu. verska ili rasna pripadnost. uz podršku istomišljenika. razlozi za to su dvojaki. nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama. Za ispravno čitanje već napisanog i onog što sledi nužno je uposliti sposobnost decentracije. objektivnim merama. fokus pažnje stručne javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psihološki tretman zlostavljača. prisustvo fizičkog ili psihičkog invaliditeta. koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna. udružene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponašanju zlostavljanju vršnjaka. darovitost. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukažu da je posredi slučaj zlostavljanja. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema nečemu što nekome u vašem okruženju predstavlja vrednost. Oni koji zlostavljaju druge. Nasilnika počinje da gradi to što je tokom svog razvoja naučio da nije bezbedno zavisiti od drugog. najskloniji su navedenim hroničnim psihičkim tegobama. Loša vest u vezi sa ovim jeste da. Pre nego što se sam odnos agresoržrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajuća strana instinkta za vođenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potčinjavajuću stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste). odnosno promenu ugla gledanja. Lišeni saosećanja okoline. gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumači socijalno ponašanje drugih i da ga često pogrešno tumači kao preteće. Drugo. manjinska seksualna orijentacija. Ako je u ovom članku ravnoteža između bavljenja žrtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom.AVANGRAD zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebične svrhe. kao i prema zaštićujućem stavu u odnosu na ranjivost drugih. i. Naposletku. dok istovremeno daje oduška psihičkoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa više ili manje vrednosti. a sami ne bivaju žrtve zlostavljanja neretko tokom života pate od posledica antisocijalnog poremećaja ličnosti. nesvesni sopstvenih kompleksa. verovali ili ne. tako što je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. Žrtve zlostavljanja često pate zbog hronično niskog samopoštovanja. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu žrtva nije učinila ništa nažao. koja ne znači poništavanje sopstvene perspektive već radoznalo kretanje kroz tuđu psihu. mržnju. svi neprimetno možemo da krenemo stopama nasilnika. prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovičnih kritika u nešto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne načine. skliznuti u nekontrolisanu društvenu agresiju. naprotiv. težine). 19 . snižena motorna spretnost. ne bi li se došlo do delotvornijih rešenja problema. da. teškoće uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu škole ili ponavljanje psihologija/film razreda) i drugo. Prvo. Psihička odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopšte. izazivala prezir. Agresor demonstracijom sile učvršćuje i potencijalno uvećava svoju društvenu moć. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno više ovakvih karakteristika srazmerno je veći. globalna ili lokalna telesna specifičnost (npr. bez dvoumljenja. Zlostavljanje u školskom dobu ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje svih učesnika. Ove snažne negativne emocije. gađenje. Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i žrtve i počinioci zlostavljanja. vanprosečni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status. znak je upozorenja da biste lako mogli. depresije. Buduću žrtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde. Ne zavaravajmo se ipak tzv. Najočitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna. nešto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljača iste te emocije.

To se zove briga o zajednici. i traje. Amerika je posle pucnjave u srednjoj školi Kolumbajn u državi Kolorado povela krstaški rat protiv vršnjačkog nasilja. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam. i Cyberbully iz 2011. Razvojni psiholog Gordon Neufeld kaže da je jedini način da se ostvari napredak u prevenciji vršnjačkog nasilja da odrasli omekšaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vrši da pronađe svoje suze. hodnicima i autobusima. Najširu paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. to bolje. svlačionicama. usput na najgrublji način odbacuje svog prijatelja. Mašta zahvaljujući tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. Suvišno je reći da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance. Nažalost. Ako želite izvrsnu zabavu. Dok ga neki osuđuju za pojednostavljivanje veze između zlostavljanja i suicida žrtve. a prezaštićujuće. U filmovima osvete Bully iz 2001. Uprkos svemu. sajber-zlostavljanja. a koga bih to sve mogao da pitam šta da činimo? Nesposobnost sistema da spreči tragediju najdrastičnije su osudili filmovi sa španskog govornog područja Bullying iz 2009. Nasilje koje podnosi monstruozno je. Možda će se neko iz sistema. neka upozna devojčicu Don iz škole Bendžamin Frenklin. reći: Ne razumem najbolje.psihologija/film Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujući nezaboravnim likovima i jakom autorskom pečatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodošli u kuću lutaka) iz 1995. Komentari tipa Te stvari se dešavaju samo u bolesnoj Americi. Sami roditelji. Treća razlika je što se materijalna šteta za pretrpljeni duševni bol redovno isteruje preko sudova. i žrtvuje zajednički klub specijalnih ljudi. i traje. zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost. zna da više nije sam. činjenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okidač. ili po meri dominantne školske klime. ova devojčica svog mučitelja pretvara u saveznika. a nastaviće se možda i upisom u srednju školu. najobičnije su negiranje problema koji nam svakodnevno mašu pred nosom. i Posle Lucije iz 2012. ali borba za goli opstanak mora se dobiti. Zanimljivo je da u obe filmske priče protagonisti (u španskom filmu mladić. što šalje jasnu poruku. kada vidi šta je kamera zabeležila po školskim toaletima. kada se inače dešava najviše vršnjačkog nasilja. za promenu. a u meksičkom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola. i koja je za žrtvu počela već u nižim razredima. Iako nije prošla obuku programa za prevenciju vršnjačkog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljača do drugara). Dok Amerika obuzdava jedan lov na veštice. prestaju da budu deca koja od odraslih traže negu i zaštitu. Osnovna razlika između nas i njih. a Benov jedini štit je mašta. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. Bez naročite umetničke vrednosti. Mačizam koji kod svoje muške dece potenciraju američki očevi u filmu ni po čemu se ne razlikuje od balkanskog mačizma. Da sila možda dobija bitku. trauma je koja traje. znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce. domaći inkvizitori tek naručuju drva za buduće lomače. jeste da se tamo sve mnogo brže dešava. roditelje skoro da ne vidimo dok šteta nije učinjena. Nije realno isto to očekivati od deteta koje nasilje trpi. Beng beng. mrtav si poručuje sistemu da prestane da se bavi samo zaštitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi. a da uz to naučite ponešto o tome kako razoružati nosioce ženske društvene agresije pogledajte Romy & Michele’s Highschool Reunion (Romi i Mišel na godišnjici mature) iz 1997. dok mu detinjstvo prolazi. iako je jedan mlad čovek stradao. makar počešati po glavi i. bili oni neuklopljeni. ophrvani sopstvenom tugom. Ko ima prigovor na ovo. ali još važnije od toga. i preuzimajući ulogu prezaštićujućeg negovatelja preživelog roditelja. svest da se. Ivan Panić 20 . meta je zlostavljača jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktičko sredstvo za prikaz tipično ženskih metoda zlostavljanja i tzv. mada bi sa efikasnijim pravosuđem verovatno već odavno bili tamo gde su i oni. Čitavo iskustvo prolaska kroz više razrede osnovne škole. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976. ako hoćete. iako se ponekad od straha trese kao prut. i Mean Creek iz 2004. i kažnjavanju na osnovu zakona kakvi se inače odnose na punoletna lica. odriču se AVANGRAD nesvesno svojih roditeljskih kompetencija baš u najkriznijem periodu za njihovu decu. nekom drugom može pomoći. po principu što više. ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja želi da nam poruči i film Bang Bang You’re Dead iz 2002. Povratak svih otpisanih zadatak je celog društva. Ben pronalazi prijateljicu. uzbunjivanju i optuživanju. ali tople majke tinejdžerki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005.

Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe. Dakle. sam kraj ostaje nedorečen. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom. U TV drami Žute fešfice iz 1973. Dan četrnaesti je solidan film. u Kragujevcu. te sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. između ostalog. Pa i pored toga. Iste godine pojavljuje se i u filmu Šolaja. maja 1926. U filmu Dan četrnaesti iz 1960. priča se kasnije polako razvodnjava. a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Marković). 21 . neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. on je primoran da izađe iz nje. oslikava tadašnji urbani život velegrada. Pavle pomalo mrzovoljan. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi. Iako film puno obećava u samom početku. a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu. Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja i u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. Izdržao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu. Mada ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom. Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. izgleda sveže i danas i važan je dokument jer. Te 1973. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. što je za svaku pohvalu.AVANGRAD filmska arhiva Najznačajniji zaboravljeni glumac Slobodan Perović: Slobodan Perović rođen je 6. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju. krišom će otići od nje. Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima. Perović glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu. možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mića Tomić). Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop Ćira i pop Spira iz 1957. tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac). ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove.

kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave. ali u njima gotovo uvek tinja neka muka. 2. Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca. Perović u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. u Beogradu. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975. nespretnost. čudni tikovi. a ponekad i bes. dekoncentrisanost. Perović je bio i veliki avanturista. Međutim. Slobodan Cica Perović preminuo je. Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost. neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan. Pritajena nervoza. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću. sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka. Bio im je to ispitni film. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. čitav je život zapravo bežao od sebe. a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. ali je i činjenica da se velikani. maja 1978. Danas se o Peroviću retko priča. dezorjentacija. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. U najvećem broju uloga. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete. Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu Paviljon VI iz 1978.filmska arhiva AVANGRAD Slobodan Perović Ponovo sami. a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu. a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. introvertne i pomalo neurotične osobe. kakav je on bio. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. glumio je neobično zbunjene. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. Branko Radaković 22 . Naizgled su ti likovi staloženi. po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil.

a ako ne verujete. nudim vama. dragim konzumentima Avangrada. Naevus pravi pauzu. U mojoj ličnoj listi “best of 2012. opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritičara. koji su odlični i veoma originalni. Swans i Death in June Ostalo će da nam kaže sam Lojd. nalazi baš taj album. U prošlom broju ste mogli da čitate kratak prikaz albuma “The Division of Labour“ britanskog benda Naevus. jer može to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane. jedan ekskluzivni intervju. pa zaključite sami. Sa raspadom pomenute postave. uf. pa mi je palo na pamet sledeće: zašto ne bi narod pobliže upoznali sa radom Lojd Džejmsa. sjajnog autora iz carstva senki. Lojd povremeno radi akustične solo nastupe. ima i par eksperimentalnih projekata sa strane. sa povremenim uletima progresiv roka. a kasnije sa Džon Marfijem (Knifeladder.. Death in June) i Greg Ferarijem. pri samom vrhu. sa vokalima koji zvuče k’o bastard potomak Majkl Đire i Daglasa Pirsa. Lojd dolazi do trijade “Perfection is a Process“.AVANGRAD muzika iz dubina i tmina NAEVUS razgovor Iznenađenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmašnog recenzentstva. a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama. Dakle. objavio 7 albuma. da ne dužim. i to direktno iz Engleske. Wire + neofolk.. plastičnih tv orgijanja i mufljuza u šarenim patikama. uz prihvatanje neofolkera. verujte mi. U početku sa ritam mašinom i Džoen Oven. taman koliko treba. nikako opširno. gotičara.“ se. informativno. daleko od reflektora. pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiđu noćne more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs. Eto onda: Naevus je od 1998. nekoliko splitova i EP-ja. “Silent Life“ i “Relatively Close to the Sea“. 23 . a možda je najbolje ovako: 2) rado bih preporučio Naevus svim ljubiteljima Joy Division. postpankera i muzičkih kritičara koji ih često opisuju kao kombinaciju Swans. pa vaskrsava kroz prošlogodišnji “The Division of Labour“ izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama. preslušajte. Cranes.

ja još nisam bio siguran kako taj materijal izdati . pa finišira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable. Kako je rad na tim pesmama odmicao. ali mi nije zanimljivo da se bavim uobičajenom tematikom tog žanra u svojim pesmama. jasno je da postoji veliki uticaj post-panka. meso. imao sam još dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder. stara postava Naevus se polako razilazila. Dakle. Čini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju. kao Naevus album. u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila. meni se Go Grow i The German čine posebno zanimljivim. morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album. lična zbirka pesama. Možda je to baš zato što ove pesme sačinjavaju organsku celinu. i šta ti detalji govore o samom svetu uopšte. i moj lični favorit. u početku rađen kao solo uradak. postoje i enigmatični. i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma. bez obzira pod kojim imenom se pojavio.. Moje pesme koje su više utemeljene na pripovedačkom stilu se razlikuju od prethodnih. Da li misliš da se taj album razlikuje od prethodnih. Koliko inspiracije nalaziš u književnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku. i to daleko više nego raniji radovi Naevus. u smislu da postoji namera prikazivanja određenog filozofskog problema. šta je oblikovalo zvučnu sliku Naevus? Među mojim omiljenim bendovima su Magazine.. Pretpostavljam da su na te tekstove najviše uticali pisci kao Kafka. Wire. kad sam u celini preslušao materijal. Često pominješ hranu. kao i Swans i Death in June u određenoj meri. Što se neofolk elementa tiče. pojednostavljuje priču – jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija. ako sam dobro razumeo. pripovedački momenti gde se baviš drugom tematikom. Opet. Koliko je nojz bitan za tvoju muzičku viziju? Lojd Džejms. pa je The Divison. Što se tiče fizioloških funkcija – one svakako imaju značajnog efekta na naš život. i to jeste Naevus album kojim sam do sad najviše zadovoljan. Koji su presudni uticaji. a razne pesme na kojima sam radio su počele da se grupišu i stvaraju celinu. čini mi se.muzika AVANGRAD mog života kad sam bio više usmeren na vizuelne umetnosti. The Division of Labour to svakako jeste. karikatura Tomasa Nole Tvoj bend često uvrštavaju u neofolk žanr. Mislim da to datira iz ranijeg perioda 24 . Nisam imao posebnu nameru da to bude mračna.kao solo album ili pak. sama ideja kako jedan isečen prizor može da ti podstakne razmišljanje upravo o onom što se krije iza vidljivog. ali u poređenju sa ranijim izdanjima. Naposletku. Oduvek su me više zanimali detalji iz života. unutar rama. tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najviše uticali na mene. Vitold Gombrovič. tone u nojz i industrial. što. kao i čitavog sveta. mislim da se ljudi drže te asocijacije prvenstveno zbog akustičnih gitara u aranžmanima. a postojala je i mogućnost akustičnog solo izdanja. Kad je sve već bilo uveliko gotovo i snimljeno. sedmi album Naevus. i na koji način? U periodu kad je počinjao rad na snimcima koji će kasnije postati The Division of Labour. taj album je izašao pod imenom Naevus. Dakle. i teško da se može tek tako ukalupiti. itd. i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama.. Međutim.. U tesktovima Naevus postoji određena fascinacija fiziološkim funkcijama. telo. Postojala je pauza između izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i.

političke pesme mogu biti kvalitetne pesme. pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. Hvala ti. Pričaj mi nešto o muzičkim projektima kojima se zanimaš pored Naevus. Nešto od tog uticaja se može primetiti i na The Division of Labour. Takođe. Nadam se da ćemo jednog dana čuti Naevus u Srbiji. i pogubno uticale na vitalnost muzičkog muzika stvaralaštva. No. Baš bih voleo da sviram u Srbiji. za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. Za sada je objavljen samo jedan Retarder album. Scott Walker: Bisch Bosch. Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam baš posebno zainteresovan za politiku.. Šta možemo da očekujemo od Naevus u bližoj budućnosti? Ove godine bi na Tourette rec. Način na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugrađeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan. su svakako Dome. Koji su tvoji prošlogodišnji muzički favoriti? Can: The Lost Tapes. niti smatram da. pošto ne vidim nikakav način da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. bio sam član eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom. Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. nema mesta za politiku u pesmama Naevus. i tu se fokusiramo na spontane kompozicije. smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbežno.. godine. i to vrlo efektno. ali. povremeno sarađujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames. a služe se elementima nojza. pa se nadam da će se to jednog dana i desiti. i to Enquiries na Tourette izdavačkoj kući 2009. Hvala ti puno za intervju. pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. kad uspem da ugrabim vremena. A na odluku da se album završi ogoljenom verzijom Chalk is Valuable. Zatim. u smislu da je nojz prisutan u većoj meri nego na prethodna dva izdanja. Završili smo čitav album. razgovarao Dejan Šimurda Lojd Džejms 25 .AVANGRAD Među umetnicima koji su uticali na mene. verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift. Tako da – jok. ali polako uklapam deliće. radim na pesmama za osmi Naevus album. u većini slučajeva. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadašnjih Naevus vinilnih izdanja. za koji se nadam da će uskoro biti objavljen. koji koriste skeletalne završne pesme. pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala. To je svakako. Tu ulazi pretežno instrumentalni materijal. Lojd. koji su u sadašnjoj postavi Naevus). Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Može li se ona kontrolisati? Nisam oduševljen internet piraterijom. jedan veliki projekat. mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao čitave priče.

i delo su somborskog vitražiste Milana Stanišića i njegove radionice. deo svog poseda zaveštao je svom gradu. a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti između arkada. Vlasnik ove palate je imao značajnu ulogu u društvenom životu Sombora svog vremena.. Čitavom zidnom dekoracijom unutrašnjosti palate dominira polihromija. nekad kuća Stevana (Ištvana) Semze. Na početku i na kraju današnje Vojvođanske ulice imao je prostranu kuću sa uređenim parkom i manjež za jahaće konje. i koji je u 19. Bio je član odbora za dogradnju županijske zgrade u Somboru. Ovaj put. godine bio je poslanik u Ugarskom saboru.ovde blizu AVANGRAD Umetnost pored ko je prolazimo. dve boginje ga prate svojim prisustvom. nekadašnjeg somborskog veleposednika iz čije je zaostavštine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. a čine je na bočnim zidovima po dve. sa željom da se od tih sredstava podigne bolnica. Unutrašnja dekoracija hodnika palate se ponavlja. somborskog veleposednika. Palata je zidana je 1878. Palata ima unutrašnje dvorište koje je nekada bilo uređeno poput renesansnih vrtova. što je posledica rekonstrukcije zgrade početkom dvehiljaditih. Mađaš i Đula Semze. alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka. Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godišnje. Stare Moravice.. dekorisan je vitražima koji su izrađeni početkom 20. Dvorišna fasada je u stilu eklektizma koji sažima elemente najrazličitijih stilova. Istina. jedna od građevina koja najviše privlači poglede. jeste palata Matičnog zdanja. a crno-belim fotografijama koje ga prate da dočaramo utisak koji je ona nekada odavala. Prigrevice. Ulaz u hol ka svečanoj sali. U oba slučaja. zaći ćemo u njenu unutrašnjost. Od 1866. i 1868. za Ištvana (Stevan) Semzu. Vitraži su ukrašeni vencem sa 4 rozete. pažnju privlači njena zeleno-zeleno okrečena fasada. A o tome ko su one. a fasada je rađena u stilu neorenesanse. što su godinama pre njega bila njegova braća. S obzirom da nije imao dece. sa centralnom kružnom zelenom površinom u čijem središtu se nalazila fontana i najrazličitije bilje. bilo zbog obavljanja administrativnih poslova. amorima. secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute 26 . s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano. Porodica Semza je imala plemićku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora. bilo prilikom svečanog prisustva sklapanju braka. to ćemo u ovom tekstu pokušati da zanemarimo. no. a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukružnim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke niše. Kljajićeva. veka. Bačkog Monoštora. nakon što je tunel platana posečen.. Unutrašnja dekoracija hola Matičnog zdanja u Somboru Na glavnom somborskom sokaku. odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispričaće vam Avangrad. Despotova i Kulpina. U niše iznad dva odmorišta i drugog dela stepeništa koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike. veku bio omiljen i čest u opusu svih arhitekata. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog čiriličnog slova P.. godine.

Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. Najčešće se iskazuju kroz figuru žene odevene u antičku togu sa obeležjima koji je jasno definišu. Čitava zidna dekoracija u unutrašnjosti Semzine palate je veoma oštećena. Jedna od njih nam pokazuje nekadašnji izgled unutrašnjeg dvorišta ove palate. Paun je atribut boginje Junone. na kojoj su se našle pet godina nakon slikareve smrti.AVANGRAD reprodukcije starih fotografija Sombora. odnosno Here. boginje bračne ljubavi. ali tako deluje kao produžetak arhitektonskih elemenata. Ispred ženske figure je anđeo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci drži ogledalo u kojem se ona ogleda. a u širem smislu i Požude. Nas interesuju poslednje dve. U ruci drži malog anđela koji je ljubi. bele. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeću figuru žene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom. Meselj je studirao u Beču i Minhenu. U ovom slučaju pojmova ljubavi i braka. kao što to čini već brojevima unazad. Prozori i vrata su sa polukružnim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi. crvene i zelene boje. Nakon što se vratio u Mađarsku. golub je simbolizovao ljubav i vernost. Takođe. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (rađene u tehnici ulja na kartonu. dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru. ovde blizu Brankica Opačić 27 . Još u antičkoj umetnosti. velika pažnja je posvećena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi težnja za postizanjem iluzionizma. Kraj njenih nogu sedi drugi anđeo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. 1892. Iza leđa žene je drvo u cvatu. a pokušaji da prikaže atmosferu na svojim pejzažima vode do toga da je često povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske škole. A Avangrad je želeo tek da svoje čitaoce podseti i upozna sa umetnošću pored koje prolaze. Time se stvara iluzija duboke recesije. No. Lova. Sada prikazuje seljake i pecaroše u intimističkom i idealističkom maniru. što nam u ovom slučaju nije ni bio cilj. godine.. njegov stil se promenio. Alegorijske personifikacije u umetnosti služe za vizuelno izražavanje apstraktnih pojmova. gde slika pejzaže u stilu akademizma. 1844 . nagovestićemo samo da bi one mogle biti tema nekog budućeg stručnog istraživanja autorke ovog teksta. a smatra se da je njihov autor mađarski slikar Meselj Geza (Šarbogard. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise. što evocira nasleđe renesanse i baroka. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi. U središtu druge kompozicije je sedeća ženska figura sa dugom smeđom kosom i vencem cveća na glavi. Odevena je u dugu haljinu. Korene alegorijskih personifikacija možemo tražiti u antičkom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma. nebeskih sfera ili čak otvorenog neba. U ovom slučaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. U širem smislu paun se može tumačiti i kao atribut personifikacije Oholosti. Na stepenicama aritekture sedi drugi anđeo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu.. Freske na tavanici prikazuju četiri scene sa putima (amorima). Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje. u Somboru ga vidimo u nešto drugačijem svetlu.1887). i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite). a činiće i dalje. Ljubavi i Braka. S obzirom da nam prostor u časopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama. rađene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate. Pored nogu anđela je cveće vezano plavom mašnom. Pozadinu sačinjava deo klasicističke arhitekture sa pejsažom.

građevinski radnik iz Sombora. sa desetak minuta zakašnjenja. moje glavno odredište. Vidiš. valjalo ranije ući u napravu. Pored puta su pitomi rubovi džungle. Uostalom. Taman sam to vreme iskoristio da proverim. spreman sam. priredio Branko Ćurčić o j a M Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budućeg vremena. smeštam se na udobno sedištekrevet i čekam poletanje. brat bratu. Delimično. pred diktafonom. Sklopio sam oči i pokušao da sva očekivanja izbrišem. pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju. a iskreno. Avion se vinuo uvis nešto posle dvadeset i dva časa. Kako god. Sve je u redu. činilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i guši dušu. da. koji je na putešestvije u Gabon otišao 2011. plašio sam se da se ne izgubim. tako su mi i pričali. veoma daleko. dočekao me je Dragan. U više nastavaka moći ćete da pročitate kako jedan običan. kroz prozor se nije videlo ništa osim crnog vazduha. Aerodrom Nakon dvanaestočasovnog leta – vremenska zona u Srbiji i mog odredišta je ista – avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona. ali libervilski aerodrom prevazišao je po skromnosti one jednostavne kockaste. te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma. nema avanturizma. Mogu reći da sam uplovio u mirni mrak. kako bih uhvatio avion za Fransvil. dok sam maločas stajao. I snaga. Njihovo meso se jede. Nisam imao vremena da ga obiđem čak ni površno. Libervil Seli smo u zeleni džip bez krova i krenuli prašnjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila. No. očekivao sam nešto vrlo skromno. Libervila. Dok se truckamo u džipu ja posmatram okoliš. avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. Bio mi je potreban san. skoro na svaku tačku planete. kaže. valjda. govori mi Dragan. Putevi su neprohodni. što se kaže. Zato je nebo. kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujuće reprezentacije tokom Afričkog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). Ovako nenaviknut. Možda bi najviše ličio na neku našu lokalnu železničku stanicu. Dragan dugo radi u ovom gradu i već je.. Majmuni su najzaštićeniji.svojeručni putopis AVANGRAD Afrika 1. To oko mene su sve teleportovi koji te za određeno vreme prenesu gde god hoćeš. sigurica. reče mi Dragan. komunističke YU građevine odavno prepuštene zaboravu. vožnja ublažava nesnosnu januarsku toplotu. da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde. u ovom slučaju. ono što mi je neophodnije jesu neki saveti. pasoš. između ostalog. deo Od ovog broja Avangrad pokreće svoje putopisne strane. ali je zabranjeno i nema ga na menijima 28 . nije to postao sa namerom nego je kasnije. afričku administraciju kao svoj džep). ali sa pokušajem da interpretira originalni jezik putopisca koji. Glavni protagonista je Miki. za svaki slučaj. čovekova noga nije kročila. Bogami. na aerodrom. napamet naučio okolne puteve. sabrao utiske. samo je nešto veći. te je. U njemu se nalazi propusnica za moju afričku avanturu – gabonska viza koju mi je obezbedila moja građevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. čuje se i vidi kolce egzotičnih ptica koje mi u Evropi držimo u kavezima. Dakle. u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se džungla u kojoj. naš čovek doživljava egzotične predele i ljude. steže grlo. avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena. čovek zadužen za moj jednodnevni smeštaj u Libervilu (i koji poznaje. po pravilima.

domaća proizvodnja (na etiketi piše velikim fontom 33. Sutra me je ponovo čekalo putovanje. zemljače. kaže Dragan. nego nekakva saunska. naziv samog piva). Kada su nas spazili. Izgleda da smo mi. Čak je i detence koje je visilo sa leđa majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko čudo. Pazi. Skrenuo je sa „glavnog’’ puta na uski grbavi puteljak. majmunetina i nije nešto. rekao bih. mora da smo mu bili gadni. par njih je radoznalo počelo da nas posmatra svojim svetluckavim očima. Kameruna. pigmeji. poručuje mi moj domaći domaćin Dragan na aerodromu. Mislim da se čak i namrštilo. a to je. U Libervilu su putevi asfaltirani. ali udobnoj sobici. draža mi je naša divljač. poručio mi je Dragan uz smešak. Aha. za afričke prilike. Libervil 29 .atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i rođacima kakvo su čudo imali prilike lično da upoznaju. sve je to ipak delo francuskog kapitala. Bilo je to kao da se krećemo kroz samu džunglu. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. mali crni ljudi. ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope. Pogledaj ono. živ mi bio. Tim začinima oni čuvaju zdravlje od raznoraznih virusa. Ostali životinjski specijaliteti mogu se naći kad i gde god hoćeš. Svakako. a kamoli plave vode. Love nosoroge i slonove kao od šale. Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo već pričali. Da stvar bude još bolja. a postoje uređeni trgovi sa okrečenim objektima. kako sam mogao da primetim. Na čistini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta. kaže. sasvim priviknut na afričke ukuse. piletinu i ribu na sve moguće načine. ovo ti je. bili turistička atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izašli da nas vide. kao bivša Juga. ovaj put po „dijagonali’’ Gabona. Vratili smo se u vozilo i izašli na „glavni’’ put. Srećom. za jedan evro moguće je kupiti četiri gabonska piva koja su zaista odlična. Cene su dosta povoljne. ali ti su mali ljudi vanredni lovci. Ajde. jeste da je pre-prezačinjena. U pitanju je njihova. biće. Ne lezi vraže. izvan te sobice. sobe se klimatizuju. za razliku od nabacanih koliba na obližnjoj periferiji. reče mi Dragan. beli ljudi. iskreno. nije to bilo vreme za dokoličarenje. u pansion. rekao mi je Dragan. sigurno. Okean se nije video od magle nastale od vlažnog vazduha koji kao da se lepi za kožu. Slikovito. čak mnogo više nego kod „naših’’ Kineza. brat bratu. Kao Slovenija kod nas. Pozdravih se sa Draganom i uđoh u solidni. možda najbolji u Africi! Pa samo po tim oštrim pogledima i žilavoći tela. otišao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. Nakon što sam se osvežio u skromnoj. Gledaj i računaj onda. daj da ti pokažem nešto. reče mi Dragan. Tu u centru su zgrade. dok za „domaće’’ klima nije potrebna i nema svrhe uzalud trošiti struju. prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. Eto. kada me je već pozvao. svojeručni putopis skrene mi Dragan pažnju dok je zaustavljao vozilo. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo. nego se može dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. Onako u oskudnim kožama prebačenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistička. U Gabon na građevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje. Mada. međutim u restoranu (tačnije. Mada nema puteve. čisto da vidiš te male ali veoma kuražne ljude. pa nema greške.5 dcl. Dragan me dovozi do jednog simpatičnog pansiona sa čije terase. možeš da uživaš u pogledu na Atlantik. jedno sat i po vremena. mešavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali „regularnu’’ hranu: goveđe odreske. do Fransvila ćeš putoviti. mogao sam da zaključim da se oni Boga ne boje. nisam ni imao želju da probam takav specijalitet. I inače. dok su između tih jednostavnih građevina trčkarali.AVANGRAD u restoranima. nalik na golokože mačke. omanji avion francusko-afričke koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afričkog hleba – Fransvilu. pivo se služi u flašama od 6. Konga. regija i po. Tu shvatih da sam se prevario. izgledaju pitomo. Tamo daleko izgleda da nema ničega. etno. Ubrzo smo krenuli nazad. Imamo vremena. Izašli smo iz vozila i zašli više u selo. Mislio sam da će me. one kao u Novom Beogradu. toplota nije ona naša toplota na koju smo navikli. Ali. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik.

svetim trojstvom balkanskih tema. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima. poletarci – izvođači. urnebesno začinjen haotičnim tenis – mečom kao pratnjom Penelopine politike. koji su na svojim počecima nastupali zajedno. izbor iz poezije ova tri pesnika. Veseli pakao poezije. Pošto smakova nikad dosta nema sumnje da će se uskoro ponovo izvoditi. uz koju se toči crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup. uključuje i Poslao sam te da ne dođeš. svojevrstan kolaž prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. cimeta. A poezija je. a promene muzičkih atmosfera i tekstova prate mirisi nane. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada. izbor iz poezije Vujice Rešin Tucića. koji je i sam vokalno i scenski učestvovao u izvođenju svoje poezije. Pesnici po čijim tekstovima smo zatim radili su. simbolički. bavi se tematikom politike. Domonkoš. eukaliptusa. Od jula 2011. a grupi se priključuju Alisa i Vid Dinjaški. vrlo opipljivo značenje. Ladik. članovi AWb-a. ali na konceptualniji način. Ivan Pravdićem kao konferansijeom u boksericama. u saradnji i dogovorom sa urednikom književnog programa Nedeljkom Mamulom. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku. predstavljena i otelovljena. Struganje mašte. Tolnai. vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. Prvi nastup imali smo sa Sinišom Tucićem. lavande. između ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. poezija Slobodana Tišme obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzičkih omaža Betovenu i Luni. Do gledanja! Ana Vrbaški 30 . možda. diplomatije i erotike. od jedanaest i četrnaest godina. bliža današnjem čoveku kroz teatar i muziku. Iskrenost je najveća laž. u skladu sa poezijom ove pesnikinje. opet Alise i Vida Dinjaški. uglazbljujući njihovu poeziju. Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andrića Andrle u izvođenju umetničke porodice Dinjaški – Vrbaški. a istoimenu pesmu izvodi četrnaestogodišnjak pod budnim okom svoje majke. Da li postoji Judita Šalgo? dotiče jednako duboke i životne teme. Natašom Milojević kao prezenterkom kulture u negližeu i kultnim Mrtvim mišljenjem u izvođenju Alice in WonderBand. Kosmos? Zaštosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova. dobijaju novo. danas nam je nezamislivo da ta tačka još uvek nešto vredi.proesis osvrt AVANGRAD Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Dotiče li poezija čoveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji tačka. sažvakana.

AVANGRAD lITERARNI SOKAK PROESIS foto Igor Vitomirov 31 .

poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lažnog buđenja. vikala je mlada sestra uplašeno. i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. Dušane. Lavež pasa preteći najavljuje lov. već hoće da ga ugasi. Nalaziš se u bolnici. Miris joda.. Igle zabodene u svezane šake. preteći zvižduk lokomotive razbio moju. nemoći. još malo. Biće dobro. Ukorenjeni čvrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su. Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. pružila prema tragu zore provirujući iz beličastih. Poslednje svetlo kojeg se seća je lepo. Ne želim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. iza mene. Bol je raširio Dušanove kapke. odmaraj se. Do radnog mesta me čeka još jedna. otvorenog srca. te večeri za njega. Pogled na prostrti pokrivač.Slutim. lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem šarenih sijalica seoskog kafića . u kućama koje su odavno pustile korenje u tešku bačku zemlju? Osećam. Znam. Šta se događa.uostalom kao i ja. da vide njenu prolaznost. Gola crnica u očekivanju belog pokrivača zaustavila svoje disanje. vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. alkohola. snovima satkanu tišinu ili mi se to samo činilo. mnogo strmija. Tutnjalo mu je u slepoočnicama. Prelazim prugu. S velikim naporom okrećem pedale bicikla savlađujuću laganu uzbrdicu. topla krv će razneti horizonte . svojim nežnim telom. Nikad više neće stići do njenog. Bojim se. Dobro jutro. Otkucaji Dušanovog srca se ubrzavaju. neka crvena. Sve mi je teže da izbegavam i da ne čitam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nežnosti. Kad bi se mogla uzneti do nje. lokomotiva ti ih je smrvila. Iza mojih leđa spava grad.proesis AVANGRAD PUCANJ Sviće. pre no što svane. Daleko ispred mene. Jedino se trska. nasmijano. Ponekad bi samo daleki.. dečak se probudio. Pijani. Doktore Laliću. Nije osećao hladan dodir sterilne plahte. ljubomorni vršnjaci iz sela su se 32 . rascepila svetlost nebo i zemlju. na mesto gde bi trebalo da budu noge. Mlečna neonska svetlost se prosula između glatkih zidova. kaže čovek u lekarskom mantilu. Amputirali smo ti noge. Čuje se gaktanje divljih gusaka.

nije se čuo krik a guske su nestale iza južnog horizonta. Mama. jutro je . pamučnog stolnjaka. Mora danas u grad. kao i uvek. kokice su danas za večeru. prljave plahte obešene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora. kaže tužno. ima samo kokice. telefonirati mužu da Ruži stavi u njenu veliku torbu. Dobiće dečaci u Specijalnoj školi „Vuk Karadžić“ za doručak prženicu. Budi se. Spavajte. Uzima stari bicikli s probušenom gumom i oslanjajući se na njega. kilogram pasulja. još je mrak. Svratiće. kada stignem u firmu. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti. komad biljne masti i gužvaru s makom. u kuhinji. u zamrzivaču. Koliko ljubavi je potrebno da pružim pa da izbrišem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uvećati. Leži na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane. u jednoj kesi. Dobro je. Branko sine. Biljana Benić 33 . u svojim gladnim kljunovima. Ciganka Ruža otvara vrata na maloj kući i pušta šaku svetlosti koju su donele vrane. Začu se pucanj i jutro širom otvori svoje oči. i do nas. Nošena tom mišlju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. sočne jagode u svom spasonosnom snu. Kaplju Radojkine suze po mršavom. možda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu. gladni smo. na svoj dugački put. Opet si sinoć uzeo drogu. između delimično smrznutih lokvi.AVANGRAD proesis foto Siniša Trifunović noćas pobrinuli da zauvek ostane siromašni izbeglica bez budućnosti. celu noć . kreće praćena čoporom pasa. Prodao ga je sinoć i za dobijeni novac kupio heroin. napravljenu od kafanskog. Počeo je novi radni dan. znajući da na stolu. desetogodišnji blizanci vraćaju Dušanku iz rumenih bašta oko Drave u kojima je brala krupne. zaostalu kost. dozivajući u jedan glas. rano ostarelom licu mladića u izbledelim farmericama. Moram. sa zapada od Dunava. bila je penzija.

hedonistički. optimistički.). vitalistički. preznačni. vispreni. paraerotizovani. pesnici dana. igrožanrovni. antagonikukavni. ontološki. pesnici jela pridevisani. pesnici ulica i kvartova. . p. skeptični. . hrišćanoidni. gluhotski. disciplinski. kritičarski. posleratni. vizionarski. Dučić. pesnici noći. boemski. pejzažni ( Matoš ). ortoepski (Nastasijević). ukusa. lični. gradski. logički. narkotički (Kolridž ). normalnog. okretni. duha. katrenski. nadmeni. distihni. autohtoni. kreštavi. buntovni. kovanički (Kostić Laza). provodači. ubutatorskonarodni. usnuli (Desanka Maksimović ). sirovi. jednočitajućezanimljivi. simbolički. kontrasta. udvorički. zamenični. književnoistorički. onirički. pijačni (Dobrica Erić – Erica Dobrić . vistički. kružni. sumakancelarijski Nazor ). optički. kritični. i kotarice u kojima nose šljive i . okidači. stički. dorađujuće-prerađujući. pesnici rama. sablažnjivi. Čarls pesnici. pseudorbani. sređujući. tačni. pesnici u ratu (Dedinčev pesnički dnevnik zarobljenika nadlični. tehnicistički. hipnotičKnjiški pesnici. dugostrofični. pesnici mašte. pesnici reči. trenutni. VRSTE PESNIKA 1002 AVANGRAD Ilić . . altruistički. pesnici uma. . apokaliptični. evnusi. traistički. pesnici brojki. čisti. geografski. vojisladokazni. zagonetni. preosećajni pesnici. fištavi. p. nacijski. nesrični. memoarski. pripovedački. andergraundu ulagivački. pesnici psovki. policijski. chill-ni. ludistički. fragmetarni. ( Simić). sluha. pesnici večeri trenutni. fatalisti. odlični. ruha (obla. otkrivalački. takmičarski. eliptični. navodnoluksuzni. pakosni. autopoetski. tričarski. visokopariskričasti. ne-lični. jedvajasni (zovu ih hermetički). etnografski pesnici. pesnici dela. nadrealistički nadrealni i nadrealistični. uveknovi.. zaljubljivački. prični. pištavi. nemarni. s-permanentni (Bukovski) ni. p. konstrukcionistički. urbanizovani. opsesivni. bunovni. pesnici apsurda. p. snežni. permanentni. pesnici o ratu. tehnički. beli. melanholički. pokazni. p. . esejski. trkački. . kancelarijski pesnici (knjiški je Miljković. provokatori. prozračni. pesnici tame. belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijević ). učitelji. pseudo. ekstatični. .. anticipirajući. prkosni. p. satanistički. naslovnistički i naslovnirajući. tonobaksuzni. imaginatorni. ( u svojoj pesmi o večeri). nenarodski. sentencijski. istraživački. tragovni. skučeni. pesnici svetla. lavirintski. pesnici razumski. ki. alogički.). protezijski. . melodični. sudbonosni. kvazimoderni (zovu ih i postmodernistički). simbolijski. raspusni. vokabularistički. jovovski reč-pesnici. nenacijski. sipajući. p.mnogolikni (sa više proesis stilova i atmosfernih pristupa). utilitaristički. rapsodi. ekslamativni. mitološki. realistički. smicalički. 60 . . melodički. cik-cak-pesnici. memorijski. praznačni. autoritativni. pesnici. narodniji. normalnog. p. znakovski. urbani. odzvanjivi. otkazni. novorečiti (Sarajlija ). Jakšić i odbačeni. imenični. imanentni. mašinerijski. pevljivi. neologistički. podvodači. saživljenički i njima suprotni glagolisani. nedokučeni. pesnici tam-tama (proafrički). lapurlatistički. mimetički. istoričarski. metapoetički. tupp. sanovni. poemski. sneni. neponavljajući. nežni. nenabrojani. narkomanski (američka pesnicibit generacija pesnika). hrišćanski. . zanimljivi p. čežnjivi. dvolični. dvosmisleni. uha. pesnici prihvaćeni. nihilični. pacifistički. fotografski. Šantić. autoparodijski. hiljadupesamski (pikasovski). prepotentni. dosadni. p. jarosni. somnabulički. čitelji). formalni. namerno-nevični. Po kriterijumu štimunga osećajne sfere artični. sveštavi. antilični. tečni. moralistički. militaristički. šestočitajuće zanimljivi. pesnici čari. mehanički. etički. ni. blještavi. i jabuke . skulpturni. otpusni. 34 (Vijon). fatalnog. parodijski. pesimistički. polemički.i kruške . ortografski. alkoholički. čulni. abnormaloponentni. opori. poentiski. ljubavni. duše.

p. p. p. ničega. sintagmatski. nacionalnih manjina. citatni. vidri. dubrovački. akcijski.fantazmagorijski. relacioni. labuda. retrospektivni. domišljati. nova.. legenda. GOSLOV) i p. fizički. nereda. p. zamišljavalački. parafrazni. ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik već lažoš). fantastički. uzodidaktički. retorski. destilatori. pesnici umesto čega vapaja. kamenoreskni. umišljati. repgreške. ri. različite kategorije). nagoveštajni. funkcionalistički. p. u zrelim godinama. p. htenja. p. p. gradski (Jesenjin). avajni. vampirski.. baljezgatori. haiku-pesnici. p. klišesti. filozofski pesmu BLApesnici. kosti. diktatori. dijalekatski. iživljajni. p. zlosti. zločesti. p. kiša. pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija. ni pesnici. epski. p. lakoshvatični. p. lirski. istine. apozicijski. narcisoidni (svi pesnici su u početku narcisi. misleni. simetrični. ne-htenja. fiziološki. pesnik koji sinovi. reakcioni (Majakovski ). utiska. kulovski. štosa. albatrosa. trošni. p. pažnje). za ljubav (zavodnički). banalnosti. za decu. antismisla. pesnici teze. antipatični. basmoviti. i prekid). klasični. danci sakontemplatori. p.. ruralni. ljubavi. vršenstva. besmisla. karikirajući. p. kamen (vidi groteskni. zreli p. jednokratni ateistički. simpatični. recepcijski. himnički. ogled-pesnici. neočekivakletvični. mistifikatori. kadra ( Prever). pojmovi za prezir. p. p. reda (Dučić). ženski pesnici. otiska. doživljajni. pesnici priviđenja. visine. prašine. p. p. klasifikatori. p. izvori. p. preživalački. loši freskoidni. p. seoskoideali. delirijumski. ukleti pesnici. kondenzatori. versifikatori. vrana. logosa. prah. p. sunca. auditivni.osa. truda. perspektiva pesnici ( Zmaj). gora. stiska. interpolirajući. šunda. tkački. koda. p. biblijski. p. nog. algoritni. rodoljubivi gavranova. rovski. javnog mnjenja. predsmrtpriznati. vetra. ljubavni pesnici. otuđenja. izpesnici. p. eksperimentalni. gavrapoezija puna metaforskih nivoa). p. prostora. mora. škrinja i starine. žustri. pesnici trzaja. posmatralački. p. smisla. p. antižandobronamernistički. ukrasni. p. krošnjičavi (kitičavski). p. sažvakalački. ekspresionistički. p. metaforski (Miljković se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. ptica. uzvični. moda. pesnici o ljubavi. nikad sazreli. misaoni. p. p. dionizijski i apolonski mošti. p. senki. slavuja. tužbalički. oni koji neosmislenosti. p. p. globalistički. p.. sarkastični. preobražaja. dočarajni. identifikatori. pustolovni. p. babski.. očinski (oci roda). je dobro da p. AVANGRAD Miloš Ristić 35 . nadražaja. vremena. p. lunatički. transformatori. p.. slobode. kafana (Jakšić). refleksivni. p. p. priznati. anaforski. dramski. pesnici uz ljubav. frazni. p. nasledni (Ilići-pesnici). za svaslobodnog stiha. slobodni pesnici (četiri ko vreme. pritiska. p. evocirajući. detinjstva. p. mašina. (pročitaj Rađanje tragedije Fridriha Ničea). odsečni. pri hodanju-vlastiti primer-šetanje gradom pišući u mobilnom telefonu). pesnici jeze. p. dnevnički. bajkoviti. rok-pesnici. plošni. p. tajnoviti. p. neurozni. p. su dobri inovacijski. doživotni. plahoviti. Bodlerovu p. p. grobljanski pesnici. nesazreli. upitp. proviđenja. vere ( Kjerkegor ). fantastični. (rod). socijalni pesnici. p. pravolinijski. spomenici. p. p. klasicistički. refrena. metalni. pesnici rada. čega. bluz-pesnici. p. p. kosa. alegorijski. p. majka rodi antropološki. promatralački. petrarkisti. p. p. koloritni. p. dale. slobode stiha. pesnici krika. pesnici o radu. hora.koji su imena škoproesis la i ulica. majeutički. premišljatni. recepcionistički. otadžbinski (i rod i oci roda su u centru p. štandovski. starosti. kosmosa. p. vedri. p. hoda (koji pišu nečega. sekunde ( Oktavio Pas). (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle). p. busmrti. voajerski. aluzivni. dubine. p. p. p. zdravički. sena. kolekcionistički. obaveštajni. iluzivni. p. moto p. pitalački. dijaloispitivački. hiroviti. kiča. ranoumrli. dara. oživljajni. p. dečji pesnici. p. urbani. vladara. p. Boga. ga. laj-laj-pesnici. p. p. p. gline. barokni. dijalektički. mentalni. pesnici. prozni. plastični.

. 2006. 36 . much..proesis AVANGRAD I’m feeling much.Živka Suvić Petrović. . kombinovana tehnika. 100x70cm.

Lep je ovaj čelik. Ja bih se tresla. Čula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo. Nema nameštaja o koji bih se spotakla kada bih ustala. Duša mi je puna. Svaka od njih bi ispričala jednu istu „žutu“ noć zbog koje su bile kidane. ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista priča. I sad nalazim sebe kako bušim jednu. oštro i duboko i pustila vodu kroz moje vene. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. zarila bi mi se u svest duboko. Ja sam čovek... kašiku i ovaj vilinski prah.. Trsla bih se od mira.. živela i disala. samo bih živela. Čula bih njen rabuđujući zvuk. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se. Sada imam samo ovu “žutu noć“. Možda kašika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonačno dugo... Kosa bi mi bila čista i to bi bio moj Saturnov vek... samo kada mi ruka ne bi tako drhtala. Onda bi one postale reke. Tada bih prizvala iskonsku životinju. bile bi čiste i brze i moje bele usne. Nikada ne bi odale tajnu čistote. Još jedna „žuta noć“. upaljenu sveću. Nikada ne bi izdale prosvetljenje. Koliko sam puta želela da upalim svetlo! Koliko sam puta poželela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. od smirenosti i buđenja. Ja sam srećna. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja već prešla reku i platila Haronu? San „žute noći“ sam odavno prestala sanjati. ćutale bi do kraja večnosti.. Imam i kašiku. Dakle. još jače. oči bi mi bile svetle i širom otvorene i ne bih maštala. I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraćane žuči još od prvog puta. Iz ćoška čujem kišu... Samo soba i ja. moje usne bi postale rumene i neme. ali ne od hladnoće.. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kišu kako pada na mene.AVANGRAD proesis Terevenka Soba. Ako bih se pomerila u centar sobe čula bih je još bolje. U njemu sam okrenuta. šta to imam ja? Imam ovu „žutu noć“. Koliko ću ih još podneti pre nego što moje reke prestanu teći? Hoće li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo „žuta noć“ puna kašika. sveća i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoće li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? Čista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica. svetlosti mi dajte. Podsećaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam još hodala svetom. Takva noć je postala svaki moj tren. Kada bih sela u centar prostorije možda plamen sveće ne bi bio toliko hipnotišući? Možda bih videla nešto? Možda bih bila okružena svetom? Terevenka 37 . Ovaj plamen sveće pravi čudne senke. moje plave usne.

Sve mi se nekako razliva. iako ne znam ko sam. Moj svet je stao u kašiku.... vlažno i sliva se. Dobro je to. podseti me da bih trebala disati jer mogu čuti kad sam prestala. Možda je mekši tamo u centru? Da li će me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zaslužila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba. prvog osmeha blaženstva u „žutoj noći“ punoj kašika i vilinskog praha od kog se ne leti. Ja sam sve čistija kad god se predam „žutoj noći“. Osetim ga.Milena Vermezović. pretvara se. Nekako je tvrd ovaj pod.... Kao da prisustvujem stvaranju akvarela. Ja sam srećna. Šta će se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu. kada sveća izgori. Nova terevenka samo što nije počela i tada me neće biti briga za centar prostorije i kišu iza prozora.. Sve je tako bledo..proesis AVANGRAD Opet ta kiša. samo je to mogla videti. Hoću li se snaći u tom scenariju koji sam sama osmislila. Glumim nešto što nije živo već se samo pravi. Možda su mi noge utrnule? Možda bi mi bilo udobnije kada bih se ispružila? Kada ću ja doživeti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu. Aleksandar Tanurdžić 38 Akt . Negde sam pročitala da je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo. bela kreda na papiru . Prodire u podsvest. Pitam se šta li je našla tamo? „Kao da je bilo nekad“. a kašika potpuno pocrni? Hoću li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom životu? Da li ću tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi.. Ja sam srecna. Topim se zajedno sa voskom. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve što sam nekada znala i bila. jer delanje je neka vrsta čišćenja. I kako da posložim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i načini sliku? Kada sam to prodala život? Za šta sam ga prodala? Više se ne sećam onog prvog straha i smeha..

Kruto Isihija Tišina se prolama kroz zube misli. Tište krhko filozofsko pero. život ti ovisi o smislu! Vitgenštajnove izrecivosti. Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kažem volim ovo Zore ruho Kruto. Svijete. Misli naginju pojilu Lete. zubi zvekeću duhom! Molitva cosmosu jadnih duša najružnijeg tkanja..AVANGRAD proesis foto Igor Vitomirov Potreba Utkat u ove noći Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada. Preporuka svakom besmislu je tišina. radost skriva iskreni Arije. Toliko buke.. Nema ničeg neobičnog u Aristotelovim kontradikcijama. Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bježi suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema. Tišina se prelama kroz oči svijeta. Uninunijumu su oči tužne. Svaki miris tišine spoznaje ono. Usnama iscrtana slika svijeta. Isihijo utihni-poslušaj svijet!!! Armin Stefanović Dragiša Damjanović 39 .

Ali ne dozvoli sebi da se vežeš za njega. već slavi. inače ćeš se izgubiti. pašćeš. Bojana Draganić 40 . Živi među ljudima. Vežeš li se za bilo šta drugo slomićeš se. Moraš imati stavove. nikad izdati. Desi se i da je zgazi. za bilo šta na ovome svijetu. Vezati se Nemoj se vezivati za ljude. ali ne svezani. pa ti sebe vajaš onako kako želiš. Živi pored njega kao on pored tebe – spleteni u istu nit. vajar ni ne primijeti. Kada si svoj možeš sa sobom raditi šta želiš i kada želiš. a ti kada si se već vezao. To znači da postojiš. Prave oblik kakav im odgovara. inače ćeš postati osobenjak. tuš i pero. Budu srećan ako te i jedan razumije. jer u svakom de novo pokušaju poneki tvoj dio se izgubi. a kad im više ne odgovara.Ana Komatina. Sa sobom si najsigurniji. ali se ne trudi da se stopiš sa masom. Imaš sebe u sebi i ne može ti se desiti nešto nepredvidivo. ako pustiš da se vežeš? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne može opstati. I ti budeš sav izgnječen i izmrvljen. Ići ćeš od jednog do drugog puta i svaki će ti biti isti. za stvari. Ne tuguj. jer sve je prolazno. Oni te gnječe kao glinu. e baš isto tako drugi žele tebe da vajaju kako im se prohtije. ako vidiš da te mnogi ne razumiju. jer to je znak da si sebe sačuvao. razvale i prave nanovo.proesis AVANGRAD Marionete II . 21x30cm. Masa proždire. to znači da ti je srodna duša. Moraš živjeti među ljudima. I kako onda da budeš posle kao što si bio prije? Kako da sačuvaš sebe cijelog. Vežeš li se za njih izgubićeš sebe. 2010. I nikada nećeš biti isti. nemaš drugog izbora nego da im se prepustiš. Poneka mrva ostane na podu. jer ti sebe nikada nećeš ostaviti. Jer isto kao kad si svoj.

dobuje po praznoj strani silni. ti ca. taš to skrojen. ble ote lep ti u zbiru pra Boga. amu preko lica ogavnu ti skr a. tlu sve ar sa očima kud bak . odžača i što ječi. svo a anj toj tešitelju pos de. ni. no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. Klanjam ti se anđele. Pozdravljam te nosioče ga. oj oduzmite sina izgubljen leči. jer zaista smo glupi.AVANGRAD . Osluškujem poklič Evina rasa. što nas eno hoće. rog postaviše sa dva silna silni. bil izo podanici tvoji t kljuca. sa vešala rulja. što ga zve ri. nebeske se zalupiše dve u. ga što . ti pade u ognjenu jam ga. tin k`o loptu je dajte sve srni. pos obe pesme: Ana Magda 41 . s obe vode izdajničke kće rase. mešen visi harlekina bednog. Klanjam ti se And ti silni bede. grl tmina stvara. Skinite mu glavu. carevim odelom um ti veš ci oltara. Klanjam ti se anđele. Te. mi om lekara. A ti Evin rode. svom gordošću udari na proesis Predizborna tisina v Nikada nisam volela proleće Plakati se lepe Deca plaču i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomoću veza među moćnicima Umesto grlenim glasovima Prošlo je deset godina Oče Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zarađeni dinari I kvarni Oče Slani u protivrednosti Svačijih suza silni. vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a.ele. razjar ri crni. ti li zato ždrao sveto voće. Preko plama. glupošću tina te stvara.. iz Božjeg te isteraše raj v Jednocinka Oblačim crnu košulju Ne zakopčavam je do vrha Skidam lak sa noktiju šminku svilene čarape Glava me boli Reči su se takođe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino više ne pomaže Kada mi se zaglave prsti u pisaćoj mašini ( stalno mi pada na pamet kako muškarci lako umiru čim im zabiješ jabuku u grlo) Loše se osećam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina Žebeljan Evinom porodu si dojen. ti g sjaja. to je rulja što pohlepnos ri gase. tvo a sa naličjem postojanj . stv red u haljama belim. mesto mlekom majke. krvlju slabe Adamove ri. nisi Raduj se grehu čoveče. Hajd`pevajte ruljo.

Bo li me gl av a ra zg rč em za vj es u sa ži ml je m pa go de na um rl oj ži vo j og ra di po ne ki ze le ni li st ić is po d tr ij em a ve se la pt ič ic a im a na de pi je m as pi ri n. Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed oč im a bi je lo sv je tl os t ma mi su ši se li šć e dr ve ta ži vo ta tk o dr vo na zv a ži vo to m ma js to r pi ta ho će mo li tu pf šv am te hn ik u gr oz na je ov a sm eđ a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr eč fa li o. So vj et a Gr ub eš ić DUGUJEM TI konstantno ledom okovana zasipanjem kapi prašine pred sunčan dan preklapaju nam se duše empatično suprotnim putevima Pozdravljam samoću u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuću tišine dok osluškujem stakato naših srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit ću te dlanovima obe pesme: Iva Damjanović 42 .proesis AVANGRAD NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopćem čoporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjećaja ušima zveči tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokrića smješkam se naopačke tako mi je ljepši svijet bez ružičastih naočala pjevušim ležerno I feel good odavno sam neprilagođena obojenja Bo li me gl av a da li su mi pr ed oč im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo žd a sa m to ja il i že na na kl up i il i za kl ju ča ni pa s za vi ja . Na um rl oj ži vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo žd a je on a ot iš la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a že na se na sl ađ uj e ću k ću ka o ci je le no ći .

AVANGRAD proesis rad Tanje Mijanović 43 .

Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. da vide svaki deo njenog tela. Našao je slobodan sto blizu ulaza. Još bunovan. Crveni odsjaj se prelivao po celom šatoru. ali ga je oštar najlon zaderao po licu. Svetla su se zagušila. Iskoči iz vode i stade da grabi vazduh. izvuče joj novčanik iz torbe. Znao je da će tek predveče moći da nabavi pare. Sručio je štok niz grlo i povukao dim. letnjoj haljini: puštena divlja crna kosa. Ova se uvijala na njoj kao najveštije ruke. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omađijan ušao u crveni šator. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan želudac. On nije mogao da progovori. Pred očima mu bljesnuše nebesko-plave oči one anđeoski vražje lepotice. Na čistom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju. Štok u stomaku mu se prevrne. Sem štoka i katrana. Večeras je izvukao novčanik sa taman toliko para da jede i da možda nađe prenoćište. Pitavši neku devojku za pravac. On je želeo više. Krenuo je iz šatora. a oči su mu bile prikovane za njen struk. Uhvatio je njen prodoran pogled. Obuzela ga je ljubomora što ona ne pleše samo za njega. reče i uputi se tamo. tumarao je polupraznim vašarom. Pogleda ga stakleno-plavim očima i pusti pomoćnici da joj skine zmiju sa vrata. Škripa zarđalog metala i žamor radnika naterala ga je da otvori oči. Odatle je mogao da vidi svu mušku publiku koja je željno iščekivala sveže meso. Već pregladneo i besan. Bio je gladan i bez para. „Ne bi mi škodilo malo zabave“. Progutao je još jedan štok i zavalio se u stolicu. Hteo je. Ubrzo siđe sa bine i uputi se u tu prostoriju. Bilo mu je neverovatno što uopšte može i da stoji. Pomoćnica je izašla na binu i najavila: „Željno iščekivan nastup zanosne kraljice pokreta počinje. Odjednom se ukopa u mestu. koji je bio veći od skoro njega samog. Prošlo je dosta vremena od njegovog poslednjeg džeparenja. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. oči su sevale duž šatora. U procepu ugleda plesačicu sa zmijom oko vrata. Šou je mogao počne. Preko sebe je imala crven čaršav od svile. Začu se muzika i buka ljudi vašar je bio u blizini. Čuo je da predstava počinje za nekoliko minuta. Patuljak sa cilindrom na glavi. Prikaza od plesačice prođe ispred njega. vreme je bilo takvo da i to malo odeće što je imao na sebi predstavljalo višak. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i još otrovniju Enleju!“ Izašla je na binu. Drago nam je što ste i večeras s nama. „ Jebem ti!“.proesis Enlejin ujed AVANGRAD Šta bi čovek prvo uradio kada izađe na slobodu? Onaj koji nema ništa. On je samo stajao. Zapalio je cigaru. opor miris kojim odiše i njene oči. On je samo sedeo i gledao. Na svu sreću. čvrsto stegnut. Njemu se nehajno preko usana provuče njeno ime. Sakrije se iza nekog zastora. ne shvati da se nalazi u crvenom šatoru. taj bi tumarao. Nije ni shvatio da je podne već daleko iza njega. Sišao je do njega. Svi oni koji su došli da bi videli dobro parče mesa. Plesačica se izgubi pod crvenim zastorom. Kosa prebačena preko golih ramena. Uleteo je u hladnu vodu. opsuje i baci novčanik. bez šminke i svoje pomoćnice. te ga otvori. naplaćivao je karte. Nadomak vašara je bilo veliko prirodno jezero. Nešto ga je gušilo đavolski. Noge su mu klecale i propadale kroz sveže blato. Bila je u običnoj beloj. a svež ožiljak na obrazu ga je pekao. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Oprao je posekotinu i krenuo u šetnju. a svež ožiljak opet počne da ga peče. unutra nije bilo više ničega. „Prokleto leto“ progunđao je navlačivši košulju. Orijentalna muzika mu se slivala u uši. 44 . Nju svi mogu da gledaju. Glava ga je nesnosno bolela. da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. ali jednostavno – nije mogao. Shvatio je da nema odeću na sebi. Treba mu još cigara.

Cepanje najlona natera ga da se okrene. a Asja se postepeno zaustavljala. U ruci vruće oružje. „Idi čoveče. odbijajući ga od sebe. a on se već u sledećem trenutku našao ispred šatora. Koliko god ona ličila na anđela. proesis Bio je ljut na sebe. Zastane i uhvati se za stomak. Otrezni ga galama iz šatora. „Kako je moguće da te uopšte ne znam. veruj mi.” Ščepa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. Nije se opirao. a toliko te želim?” on upita. Upališe se svetla. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo. Asja nije marila. On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama. reče on. vičući i psujući. Njen uzdah je odjekivao celim šatorom.” Nasmešio se: „Pa? I ja sam. a on je iskoristio priliku da joj se približi. ali znajući da bi oboje platili glavom. Nastavila je da pleše. Mora biti tamo. Plenila je svojim sanjivim pogledom. Muškarci u šatoru su se promeškoljili. ali on nije mario. svuda krv. Koliko god suludo zvučalo. Shvativši šta se dešava. Okrenuo se. znala je đavoljev zanat. mesto je definitivno prazno. Ona je i dalje igrala sklopljenih očiju dok se njeno telo otkrivalo. Još uvek mu ništa nije bilo jasno. Njemu je pod hitno bio potreban još jedan štok. Prostor je bio prazan. a u tim očima samo jedan cilj. do njenog međunožja. ubiće te!” prodere se. prekide je on. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. Bacio je cigaru i uputio se ka stražnjem ulazu u šator. Buka postade tišina. “šta može da se desi?” „On je lud. Glava mu je bila prazna. Uzdah se prelomio po šatoru. Šutnuo je limenu kantu i krenuo napolje. Na njihovu žalost. krenu ka najdubljem mraku. Zapali cigaru ne pomerivši se. a muškarci su želeli više. “Moj muž”. shvati šta je upravo doživeo. Ču se pucanj i metak propara vazduh. Ta žena ga je izluđivala. Par životinjskih očiju ga prostreli. Zapalio je cigaru. Andrea Tiri 45 . Asja se izgubila sa bine. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje. Za njim izleti ona. želeo je da on bude na mestu zmije. Stavila mu je ruku na grudi. promuca ona. ustukne. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji. ovo je samo plesna tačka i tu se sve završava. za njegov ceo svet. Nije znao kada je sledeća predstava. Zari mu nokte u leđa u trenutku kad je crveno prsluče palo na pod. koja je bila čvrsto vezana za struk i pokrivala sve ono što budi glad. Zaista je počinjao da mrzi tu ženu. „Šta tražiš ti ovde?”.. Opsuje i krenu da trči. gurnuvši ga iz šatora. Moj muž drži ovaj cirkus i ako nas nađe. Njih dvoje se pogledaše uplašeno. „Tebe”. Krvoločni stvor je bio na samo par metara od njega. I ovog puta ga je mogao najlon poseći. začuo se glas. obmotana oko njenih ruku. Prođe joj prstima kroz kosu nežno je dodirujući vrhom nosa po licu i vratu. izusti. „Ne smeš da budeš ovde. vremenu. Njemu počne da zuji u ušima. Skroz rastrzana potrča za mužem koji je jednim šamarom onesvesti. Pomoćnica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave. Glava ga je bolela i želeo je samo još jednom da se okrene i vidi Asju. ali je i dalje vladao sveopšti muk.” „Šta?”. Želeo je još. Pade na kolena. ali je znao da mora nju da nađe. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom šta god poželi. a njegove ruke sve veštije. Krv. ritmično se pomerala i mazila zmiju duž tela. Ovaj videvši to poželi da se vrati. ne razumeš. a ona je stajala ispred njega. „Vredelo je”. Stihijski izguran napolje. Zavirio je opet u deo gde je bila bina. „Moguće je. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i počne mu raskopčavati košulju. Sve što je ostalo na njoj je bilo crveno prsluče i marama u istoj boji. ali da.AVANGRAD Iz zamišljenosti ga prenu pomoćnica koja se pojavila na sceni.” Uhvati je divlje za vrat i poljubi. Spustila je pogled. struka. kao da se samo ovo što se desilo večeras računa. Pomoćnica je preuzela zmiju dok ju je Asja nežno mazila po glavi i dopuštala da je ova dodiruje jezikom. Bila je svuda – oko njenog vrata. Pažljivo je otkačila svilen čaršav i počela da ga odmotava sa Asje. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru. On je bio skamenjen. a ona nije obraćala pažnju. Muzika se polako stišavala. Pribio ju je uz stub šatora i uhvatio čvrsto za butinu.. u njenoj kosi. dragi.

Mislim da se dodiruju – negdje oko pretkomora. Organizator ih vodi na večeru tamo ćaskaju o svemu i svačemu Odlaze posle prespavane noći u nekom od lokalnih hotela hvaleći hranu i smeštaj. U našem gradu na Veternici Kažu: „Bog pa pesnik“. Dejan Djorđević Oktopod predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladišti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neću reći šta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove šake ništa se više ne razumije ne dešifruje ljudi gamižu zarad svoje muke ne slušaju ni danas im se riječi ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan Šipovac „KOD DVA BRATA“ Oštar i jeftin čelik. Napumpan i obrijan krastavac. U anus i usta.proesis AVANGRAD Bog pa pesnik U naš grad na Veternici često dolaze pesnici i čitaju svoje stihove. u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregršt stihova da možda koji objave u nekom od časopisa ili magazina čiji su vrli urednici. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni. Naizmjenično ih nabijam. Borislav Stanić Mesnica „ 46 . Posle programa.

i uginu.Ana Komatina. Okupila se masa naroda da urla od smeha. Otišao je na popločani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. popi je.5x28cm. kombinovana tehnika. 2010. Imao je sivo odelo. Bezobrazna devojčica Jedna pegava devojčica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg čoveka koji se znojio i crveneo. Na kraju je morao da izađe na besmislenoj stanici. Slete beli golub. 21. Kap krvi kanu na crni trotoar. 47 .AVANGRAD proesis Ogorčeni pesnik Pijani pesnik je šakom polomio izlog. crtež. Slavko Mali Usamljeni . Klovn Ostareli klovn više nikom nije bio smešan u cirkusu.

valjda da joj pokaže da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. majka do sebe. Osim Makse. Maksa je već držao pirinač u ruci ne bi li je ismejao kad izađe. – Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. – Ova fota. Koliko do juče gađali smo ga pirinčem. doduše. Maksa je predvodio sastanak. Šerilin se popela gore. Zatvorili smo sanduk. u stvari. Rekao mi je da ga pratim do šupe. više slikala po daskama. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. Tako nešto. – Nisi ga dobro nacrtao – istakao je Maksa. – Sigurno si napravio dobar račun u toj glavi. na mog druga Maksu. mis Horn – odgovorio sam joj. Daske i eksere sam kupio od oca. Bila je moj tip. Moramo pozvati Šerilin.. ali sve se to dalo promeniti. neposredno nakon događaja koji ću opisati. Misliš da ćeš tako manje ići u nabavku. Za dva dana. Tražio sam kućicu na drvetu. ali zapamti. U izgradnju su bili uključeni i Maksa i Šerilin. Ušla je u sanduk i pripretila prstom: – Dva minuta. Drugari? Pozvao se na drugarstvo. tamo. I desilo se. Okej. Taj dogovor je postignut krajem jeseni. Takva ideja mi se već nije dopadala. – Drugari. Maksa je predložio masne fote. Završio sam šesti sa odličnim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. Priča je istinita. Pubertet je bio pred nama. Telo njegovog mlađeg brata koje se lelujalo obešeno o gredu u šupi mi se još manje dopalo. ova fota. namerno naglašavajući kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. Zbog Šerilin i njene ljubavi prema stravi i užasu sam nedelju dana brao višnje za pare.. – U redu. – Imam ideju kako da poplašimo Šerilin. a mi pošteni momci. ali nisam nikad uspeo napustiti ni želje. a Šeri. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore. Njen otac je držao gvožđaru. I palili sveće vrteći se unutar pentagrama. sigurno jer ju je više podsećao na monstruma nego ja. Šerilin i ja smo bili sve bliži. ali to je bilo zbog toga jer je ona devojčica. Bio je ljubomoran. bili smo spremni da se uselimo. Šeri bejbi je. Njemu ionako neće smetati.proesis Kućica na drvetu AVANGRAD Ovo se desilo pre dvadeset godina. treba da ide u sanduk i leži tamo dva minuta. doduše. Šerilin je prevrnula očima kad je ispalo da je to ona. To su bila naša tajna imena. Trebalo je samo nešto da se desi i poljubac je bio tu. Trebalo je sačekati Šerilin. – Zdravo. Telo Maksinog brata smo ubacili u kućicu na drvetu. Jer je njen. Zbog nje.. I malo našminkati. Ložila se. ali ja sam sazreo od tada. nisam mogao odbiti. tajni agente Kuperu. – otac je bio vidno razočaran – sve te daske i eksere ćeš morati sam da zaradiš. Zvao sam je Šerilin i bila je nešto najlepše što se ikad doselilo u naš komšiluk. zaboravite. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka. To nije bilo pošteno i on je to znao. Šeri je volela stripove i filmove o monstrumima. – U redu. Došla je lepša nego ikad.Otišao sam odavno odatle. Šta ćeš uraditi sa tim? – Prvo ćemo ga skinuti. – Vau – rekao sam ulazeći. Ali. skitnice. ni strahove. ne više. Pogledao sam u sanduk ispod svećnjaka i zažmurio. Čitali smo Dilan Doga. – Zdravo. ako ste zamislili da mi danas vidite sise. dečko. Zvao bi je Frankenštajnova nevesta. jer je bio sav ženskast… i sad je mrtav. Definitivno. Bio sam pametniji. ali je odigrao vešto. Moja porodica i ja živeli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu večno zarobljena u svoje želje i strahove.. Koliko još moram da ležim u ovoj piljevini? 48 .

– Do kraja života. Ti odluči. Tog dana sam srušio kućicu na drvetu. I da to nije ona ušla jedno veče u moja kola za novac. Šerilin. Tamo ti ne treba bicikl. Ja nisam bio više tajni agent Kuper. Dok se ljubimo u našoj kućici na drvetu. Pokušao sam joj pomoći. Kada smo je oslobodili. Dok moj mlađi brat ne zavoli svoju princezu. koja se već ljubila sa dečacima. Bila je tu samo da me podseća.. ali sam uporno tražio svoju dušu. Kroz par sekundi začuli smo vrisak. popela se ponovo sa mnom da mi pokaže nešto. I da se ne bojim dečaka u snu koji nije smeo da odraste u ono što je hteo. Braću i višnje ponovo. pustiću te da mi pipneš sise. – Hoću bicikl kao sva ostala deca. Otićiću do Makse. on samo leluja i leluja. Pa još jedan. Zatim panične udarce unutar kovčega i nju kako zapomaže: – Ostavi me. ali je Maksa bio jači. Godinu dana kasnije. Počeo sam da plačem. I da ljubim najlepše. Kućica na drvetu je. onda – rekla je dok je silazila dole. Čulo se samo otegnuto „molim vas“.. Ne verujem da je otišla do njega taj dan. Opipaj ispod sebe. Sedeo sam zadihan na travi. ali je otišla zauvek iz mog života.AVANGRAD Maksa me pogleda i isceri se. Miloš Živanović proesis unutrašnji emigrant što sam stariji sve me više plaše zlokobni dani srećni ljudi pozitivni društveni kontekst jadna sebičnost dosadne gomile pružim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslušnem reku zaključam vrata uključim radio otvorim knjigu isplovim što sam stariji sve mi se više gade razgovori i mišljenja pluralizam načela nezasita ispoljavanja koječega javno obožavanje čiste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam još jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se živ sam i dižem sidro zima zima još nije ni počela a ja već zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem mačku da uđe preturam po stvarima tražim kapu šal rukavice u izlozima gledam čizme štedim papirne maramice skuvam šolju tople utehe pokrijem se deprom od čiste runske patetike i čekam čekam hladne prste starosti obe pesme: Zoran Trklja 49 . zvrjala prazna celo leto. ona više nije bila mis Horn. Otac mi je namrgođeno prišao: – Dobro. nije to od tvojih para da tako rušiš. – Greška. ako treba. niko od nas više nije bio isti. ostavi me! Molim vas! Maksa se smeškao. Rekla bi mi da se samo šalila i da me voli više od svih sa kojima je bila. Idemo u veliki grad. a Maksa moj prijatelj. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. Ponekad je navraćala u moj san da palimo krišom cigarete i to obično kad sam se „skidao“. Otac je spustio ruku na moje teme: – Ne treba. Mnoge stvari sam našao u velikom gradu za sve ove godine. osim svraka koje su ponekad tu dolazile. draga. – Ako uđeš u sanduk.

Bojan Samson. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost. Jelica Kiso.KCSOMBOR. 50 Avangrad je neprofitni list. Siniša Tucić.gms. Ivana Veimirac. Danijela Padejski. József). a Godišnja nagrada za životno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya). dok je za najboljeg početnika proglašen Arpad Virag (Virág Árpád) iz Mađar so-a. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na mađarskom jeziku Radija Pančevo. u romanu Sestre Karamazić Saša Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu. Slobodan Vladušić za Antologiju najboljih naslova Srđana V. Vladimir Stojnić.npozoristeso. na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Goran Korunović.RS TIN APA Kulturni centar / Gale rija (Petefi Šandora 4) BEOPOLIS (TC EUROCENTAR. Književna radionica Rašić.rs Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www. od autora do autora. Dejan Aleksić.gbns. Dragana Bukvić. Elizabeta Georgiev. Enes Halilović.Antologija-zbornik autora rođenih od 1970. uredniku Radija Novi Sad. Jasmina Topić. ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije. Mirjana Kovačević. novinarki u penziji subotičkog Het nap-a (Hét Nap). Marko Vuković.muzejvojvodine. koju su priredili Dejan Bogojević i Dušan Stojković.org. donacije i sponzorstva. ali uvek spreman da profitira tako što će biti tiražniji i deblji. Dečanska 5 /Makedonska 30) BEOGRA D Kulturno-etnolo ški klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155) BAČ Art Pozorišni klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja KIKINDA www. Nikola Živanović. do 1980. Viktor Radonjić. a laureat u kategoriji štampanih medija je Jožef J. . koja se dodeljuje na osnovu predloga uredništva vojvođanskih medija na mađarskom jeziku. Goran Labudović Šarlo.ORG.rs Dunavska 35.vodič/vesti Uzmite Vaš primerak AVANGRADA na sledećim mestima: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11) AVANGRAD Narodno pozorište PEDAGOŠKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN ĐINĐIĆ (PODgorička 4) GALERIJA KC LAZA KOSTIĆ (LAZE KOSTIĆa 5) biletarnica Narodnog Pozorišta (Trg Koste Trifkovića 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovića 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasaž) SO MB OR NOVI SAD RADIO KAFE (Miletićeva 45) IZBA (Železnička 4) Crna kuća CK13 (Vojvode Bojovića 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1) Sombor repertoar: Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www. U romanu Satori Srđana Srdića (intervju u desetom broju Avangrada) reč je o antišvejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdićevskih likova. Jasna Stefanović. Nenad Glišić. Gojko Božović. Što se tiče elektronskih medija. nagrada je pripala Ištvanu Ternovacu (Ternovácz István). Fekete. te je iz tih razloga otvoren za saradnju. dobio je nagradu koju dodeljuje Udruženje novinara vojvođanskih Mađara. somborski književnik i novinar Mađar so-a (Magyar Szó). Vladimir Bogićević. FEKETE (Fekete J.biblioso. godine. Dragan Radovančević. Dejan Bogojević. različit.rs Venac Radomira Putnika 3 WWW. možda.co. Ana Ristović. Nije ni zbornik.org. su romani Srđana Srdića. polazi na paradoksalni put samooslobađanja. PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavačka kuća. Jeste. Tomislav Marković. Cilj joj je da ukaže koji su pesnici i pesnikinje odskočili među onima koji su rođeni u intervalu od 1970. Petar Matović. Zastupljeni autori: Dragan Hamović. Nenad Jovanović. Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost. Marjan Čakarević. Danijela Bogojević. Danica Pavlović. Branislav Zubović. Srđana V. Maja Solar. Nataša Žižović. antologija-zbornik. (od Miloša do Maje). Dejan Čančarević. Tešina kaže da je u pitanju zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu.rs Trg Koste Trifkovića 2 biletarnica: 025/436-373 www. IZ ŠTAMPE je izašla knjiga Glasnici neviđenog . Udruženje novinara vojvođanskih Mađara objavilo je imena dobitnika Godišnje nagrade. Bojan Belić. društvenom i intimnom istorijom oštećenom čoveku koji u današnjici gubi tlo pod nogama. Milena Marković. Zoran Antonijević. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija. Dragana Mladenović. do 1980.rs JOŽEF J. Poetički pristup je. Alen Bešić. Novi Sad Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www. U njoj se nalazi četrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan način predstavi. Olivera Vuksanović. Ivan Lalović. Iskra Peneva. Tešina i Saše Obradovića. Sami priređivači kažu: Pred vama nije antologija.

rad Ivane Stanić.7x21cm . 29. kombinovana tehnika.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->