avangrad_broj_15

broj 15 - maj/jun 2013.

rad Živke Suvić Petrović; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije
Lorens Stern
^ajanov

~čitali{te:

Aleksan dar Zograf
7
filozofija:

intervju:

-

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih
16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru
26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko važnih stvari koje bi trebalo da čine uspešnu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru što – vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti – traje četiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred čitaocima deblji i bogatiji za još dve rubrike. Jedna je posvećena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeručni putopis gde će „originalnim’’ jezikom autora biti predstavljeni bliži ili dalji krajevi naše planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrađuju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da prošpartamo i globalno. U ovom broju, jedan građevinski radnik iz Sombora ispričaće vam prvi deo svog života u Gabonu i to „svojim rečima’’. Što se tiče rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muzički pasaž gde vas čeka razgovor sa vođom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo već pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom našeg (zašto da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zalećemo. Nije to naš manir. Uzmite pa prevrn’te dalje na mozaičku strukturu Pogleda iz ugla i čitajte list lagano, onako ravničarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa pažnjom. Branko Ćurčić

Unapređenje

31

Urednici: Branko Ćurčić i Milan Živković; redakcija: Ivan Panić, Brankica Opačić, Dejan Šimurda, Siniša Trifunović; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina Đorđević, Milan Gromović, Svetolik Jozć, Ivan Despotović, Kristina Lakić, Branko Radaković, Ana Vrbaški, Biljana Benić, Miloš Ristić, Živka Suvić Petrović, Aleksandar Tanurdžić, Milena Vermezović, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Draganić, Marina Žebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubešić, Tanja Mijanović, Andrea Tiri, Dejan Đorđević, Borislav Stanić, Slavko Mali, Miloš Živanović (Srbija); Zoran Kojčić, Iva Damjanović (Hrvatska); Armin Stefanović, Vladan Šipovac (BiH); Dragiša Damjanović, Ivana Stanić (Crna Gora); tehničko rešenje: Branko Ćurčić; izdaje: Udruženje ARTiFAKT Sombor; štampa: Print Azur Sombor; tiraž: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Siniša Trifunović. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko Ćurčić i Milan Živković. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraničiti subverzivno i jasno reći da li tako nešto uopšte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Možda bi i sama analiza mogućnosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika šta misle o tom pitanju, posmatrajući pojam iz ugla života, ali i umetnosti kojoj su posvećeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i različita zastupanja.

Usudio bih se da kažem da danas u umetnosti i/ili životu ništa pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako pođemo od definicije subverzije koja kaže da je subverzivno delovanje pokušaj da se promeni društveni poredak i struktura vlasti te pripadajuća joj hijerarhija, birokratija i moral, onda ćemo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokušaji promena dnevnopolitičke ili postojeće društvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki način, zadrže ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog proleća. Doduše, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establišment alergičan čak i na takve vidove otpora. Šta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih trošio reči. Njena duboka iskompromitovanost tržišnim odnosima te teškom korupcijom i spregom obrazovanja, veštačkih pop(ulističkih) trendova i prljavog novca, učinila je od nje tužnu valutu ništa drugačiju od one kojom se plaćaju narkotici, oružje, hrana ili bilo šta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (možda) može da ispolji isključivo na ličnom planu, jedan na jedan, kada se uživalac preda njenim čarima do te mere da a se u potpunosti liši skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Međutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen društvene stvarnosti za sada je nemoguća i neće je izmeniti bilo kakvi umetnički alati. Mislim da su marketinški stručnjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaćen) rad direktno je okrenut ka rušenju svih društvenih veza koje jedno društvo čine zdravim. Podilaženje najnižim porivima i veličanje apsolutne individualnosti, sebičnosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umešnosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Međutim, njihov ulog je nula, njihova želja za promenom takođe. Rukovođeni su isključivo vrednošću naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednačeni sa nacističkim zločincima koji su ,,samo izvršavali naređenja”. I ne, njima ne preti opasnost od društva. Naprotiv. Oni su, na neki način, uzor, u klasnom smislu. Pet ličnih subverzivnih rečenica i reči: Masovno samoubistvo je poželjno. Otvori oči, zatvori oči. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

4

AVANGRAD
Subverzija kao način mišljenja i življenja

pogled iz ugla

“An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own”- Franck Leibovici Uvodni citat sadrži inicijalnu umetnikovu subverzivnu tačku: „Umetničko delo je pokazatelj forme života njegove autorke, koja je, odbijajući one forme koje je nasledila, pokušala da (iz)misli sopstvene“ . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eživljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m može biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Međutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini društva gde je kreativna subverzija u stalnom pokušaju da dobaci strelicu što dalje (a ako strelica pogodi cilj promašila je sve drugo i obrnuto, ako promaši cilj pogodila je sve ostalo). Već je sama sintagma „postojanje/rušenje/uspostavljenje sistema“ problematična i dezavuišuća. Subverzivno ponašanje karakteristično je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, što naše društvo nije ili, bolje rečeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feminističku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim određenjem i zastupanjem svoje pozicije može isprovocirati „centar“, patrijarhal na matrica kojom smo uštrojeni. Subverzivni su oni koji ruše ali i oni koji uspostavljaju „nova pravila igre“. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o književnosti) koji/e se bave marginom društva. Ništa novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naročito u vreme totalitarnih režima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu možda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja društvo. Sve drugo što pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, važno je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao što su E-novine, Peščanik). Kod medija često dolazi do pogrešnog čitanja subverzije kao provokacije, što je hronično oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je žena koja drži psa u kući u mestu gde to osuđuju. Subverzivan je čovek (56) koji vozi rolere uprkos tome što mu celo selo viče da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno poštovanja prema sopstvenim željama, oni koji se drznu živeti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnošću je subverzija. Strasno, znači da umetnik ili živi to što stvara, ili je folirant. Foliranje je društveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinačna ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaćena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. Često kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora Čorba. Ili je sistem ubije i pojede. Češće je pojede živu. EKV. Danas se zaklinjem u Marčela i strahujem za Vidojkovića. Pesnička grupa „SPAK!“ urla duhom na ivici svesti i egzistencije, „Poezin“ mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameću ljudima, kroz svoje najviđenije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najružičastijim televizijama. Aleksina Đorđević

5

koja predstavlja znatno zdraviji put od onog pređašnjeg. malo se grizli. može pasti i pod okrilje ideologije? Srušiti porušeno i pregaženo više puta. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doživjela prije točno jednog stoljeća. ja sam zgrožen i izmrcvaren. nije ništa neuobičajeno. sve je to nekakav pozitivistički otpor i pobuna. ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke. kubizma i ostalih izama. Bila je to moja obala samoće. kako kažu. doživjela ga na tren i prokockala u začahurenosti postmodernističkog tijela. time zajedno sudjelujući u možda najvećoj „terorističkoj” organizaciji na svijetu. Gates. Zoran Kojčić Subverzivnost na početku kraja Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospođa Svako? U izvornom smislu (rušilaštvo i prevratništvo) danas ne postoji. a ne sama poruka. a potom pronaći vlastiti komad postmodernog „prevrnutog neba”. iste tradicije koja će sebi obezbediti trajanje u vremenu „danas“ i u vremenu koje dolazi – vremenu „sutra“. a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama računalnih umjesto književnih ili slikarskih dostignuća. niti je u opasnosti od drugih.pogled iz ugla AVANGRAD Tehnolucija Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. koja će najpre apsorbovati baštinu. u poznatim manifestima impresionizma. te druga se otpozadi gura eto joj ruka nešto niže od struka. renesansni. Bilo kojom. Subverzivnost XXI veka. ući u posed nečeg što ni malo ne podseća na humanističku svest umetnosti i izražavanja načina mišljenja uopšte. a ni od sebe. Istina. reko bi da to zovu muzikom . Svetolik Jozić 6 . dadaizma. Malo su se psovali. tek rekom. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju. Prirodno je da kao takva. prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. ali na kraju su se poljubili i otišli negde gde se zemlja još graničila sa rekom. Umetnik koji je u posedu „zdrave subverzije“. neka druga. nije ništa drugo do puko recikliranje čina rušenja. koji umetnost približava ideološkom činu opštenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleđena baština nije isključiv Teret. Neotkucana karta čitav jedan kontinenat. U umetnosti i životu „danas”: srušiti. i. može li subverzija da na taj način dosegne usijanu tačku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru – prema ambisu nihilizma i apsurda? Šta će se desiti ako je to nepromišljen potez. Anonimusima. koja. rekoh fina gospa kad ona ni pet ni šest nego ispipa mi zadnjicu. „baj d vej“. bolje reći. Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone. a progonjeni Assange i nedavno tragično preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. moguće je da geekovi ubuduće nose titule narodnih heroja. udariti žig ili popljuvati i opsovati. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. Pita li se neko. Činjenica da su arapsko proljeće i occupy pokreti doslovno počeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta. te ova treća oće da izađe al’ ne može da se snađe pa me štipka za butinu. jer. umetnik može izgubiti status umetnika. potpuno je izanđalo od svoje prenaglašene i uvek iznova reciklirane „egzistencije”. bez pameti) tražeći metu kojoj se protivi. Milan GROMović 06XXXXXX 12:56 Kasnim! Danas me neke žene ispipaše po autobusu. Strašno. Ušla. dakle. Sedeo sam na sedištu autobusa. Možda je potrebno upitati se: Da li je umetnost isključivo instrument pobune. artistička kreativnost i dalje igra veliku ulogu u širenju subverzivne poruke. Te moja stanica da malo prođem pa tam oko struka. subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlakše nalazi izričaj vlastitosti. i ispipan uzduž i popreko ! send SMS poruke iz GSP-a 06XXXX 18:32 your message won’t be delivered Bio je jedan par ispred mene i slušali su nešto čudno. zapaliti. Napamet (tj. zatim. malo udarali packe. Sve veći broj ljudi svakodnevno radi na što većoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadržaja. anahronog i kvazisubverzivnog. već dobra potka za odabir jedne „druge” tradicije. ili. nažalost. nikako ne može biti avangarda XX. Jedini koncept koji se danas može nazvati subverzivnim – u istinskom značenju te riječi – jest tehnologija. nikako nije ugrožen.

izvor najvećih čudesa sadašnjeg i proteklog vremena. Detalj. čine da ovi stripovi prevaziđu sopstvenu formu i postanu enciklopedija. Oni su ozbiljan dokaz da strip može biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama života. ili kuriozitet. predstavljaju obilje materijala. pre svega. istražen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja. I to neka nezvanična enciklopedija. recimo.AVANGRAD intervju OSLIKANI ZIDOVI V Stripovi Aleksandra Zografa. gledano kroz Zografov rad. Upravo je takvo osenčeno mesto. pronađen u nevidljivoj istoriji malih stvari. senka one zvanične. NASIH VREMENA 7 . podjednako kao i u knjigama.

uopšte. Možda i zato što bi mi jedna potpuno angažovana priča bila odveć hladna. tako samo u teoriji – kada kreirate lik. To je sve. potrebno je da postoje različite vrste umetnosti. običnjaka) našeg. doba. u ovom vremenu i na ovom mestu. nisam znao kako da to prećutim. nedostaje umetnosti a zašto ne i stripa. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama. to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego što sam saznao da je to nešto krambovsko. bez obzira na društvena zbivanja? U različitim stripovima. za izdavačku kuću Fantagraphics. Ukoliko uspete da se snađete u tim apsurdima življenja. međutim. koji su u mom životu tada imali važnost kao i svo to ludilo . U Francuskoj je neko 8 . o angažovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom društvu ili je valja izbeći i baviti se umetnošću radi umetnosti? Kao prvo. na ovaj ili onaj način. Naravno da je potrebna i angažovana umetnost – iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. ništa ne prihvata zdravo za gotovo.. različite vrste izazova. Recimo.s obzirom da je to bilo autobiografska priča. a do tada sam već izronio more suza za svakovrsnom umetničkom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz još ranijeg doba). Ali ja sam takođe govorio o svojim eksperimentima sa snovima. ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava. najnovijeg. i zatim transformisati u nešto drukčije. Šta mislite. u ovom vremenskom okviru.Life Under Sanctions. Problem sa našom sredinom je što živimo na mestu koje se teško i sporo menja. koji bi govorili o stanju duha u Srbiji. onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angažovani pojedinac (recimo. odveć bezlična. delimično fiktivnog. umesto što večito proklinje sudbinu. Ali danas svakako. iako postoje i izvanredne fantazmagorične pripovesti. postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena. ali nije do kraja ciničan već shvata da postoji nešto izvanredno i duboko afirmativno u življenju pod kapom nebeskom. trebalo je na neki način da oslika život u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama. U svakom slučaju. ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste. da taj lik ne bi bio samo plošna zamisao. neko ko može da izvrši promenu. pojavio u Americi . a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu. Postoji li kod Vas jedna – da kažemo krambovska – doza nostalgije za proteklim dobom. očekivao bih da autor kreira različite junake. neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreću traži.intervju AVANGRAD Da li možete da napravite portret .. dobom kada se bez upliva tehnike drugačije živelo (i stvaralo)? Da. moj prvi strip koji se 1994. koje mogu mnogo toga važnog o životu da vam saopšte. mišljenja i stvaranja. zagovornik sam da umetnost treba da se bavi životom.. bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost. preobrazitelj. i naš junak bi trebalo da bude nekakav ... na pravom ste putu. kao nekakav školski zadatak. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan.ustripovanog“ junaka (senzitivnog i razumnog.

a ipak je tada došlo do neverovatne procvati primenjene. frizer iz Bačke Palanke 9 .. i tu nalazim puno materijala za moje stripove. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako što jednostavno prikupim stare fotografije (koje često pronalazim na buvljim pijacama). s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno. ili Facebook. Možete li nam reći da li postoje i kakve su paralele između Vašeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti međusobnog uticaja? Jovan Loch. čak halucinantno. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili žanrovski odrediti. Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale. iako iza toga nema ničeg mističnog.. čovek je otišao da se fotografiše u fotografskoj radnji. ali svakako nisam vođen nekim romantičarskim fantazmama. ili alternative. Teško je to precizno opisati. Ja u svakom slučaju to ne doživljavam kao nostalgiju. inače frizer iz Bačke Palanke. tridesete recimo su bile godine strašne svetske krize.AVANGRAD napisao za moje stripove iz Vremena da imaju nečeg nostalgičnog. Takođe. pa ipak kao da postoji nekakva sličnost u onome što emituju moji crteži i fotografija tog nekog čoveka. U tome je našao nešto što ga je intervju podsetilo na moje stripove. ilustracijama. na kojoj je prikazan jedan sasvim običan čovek. zato što su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi. a u skorašnje vreme su ta određenja nejasna. zovite to kako želite. danas je delom preseljeno na internet.. Ono što je nekada bila fanzinska produkcija... Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput žanrovske definicije. naprotiv. Nedavno mi je Đorđe Matić. Teško je oteti se utisku da čak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo pažljivo kreirana umetnička dela. iako je to bilo samo deo svakodnevice. zato što je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala. poslao fotografiju koju je pronašao negde na netu – to je fotografija iz tridesetih godina. I verujem da nešto od toga se odražava i na moj crtački stil. a što se mene lično tiče. to je sve. Mislim da je sve to u redu. Jednostavno mislim da je tadašnji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od većine toga što imamo u ovom vremenu. spisatelj koji trenutno živi u Holandiji. ali jednostavno je zapanjujuće koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine. I život se činio ispunjenim nekom čudnom vrstom intenziteta. ali bez ikakvih ograničenja nametnutih od redakcije..) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na površinu i postalo deo velikog točka sistema? Danas je teško baratati nekim već uvreženim terminima i definicijama. poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju štampani u tiražu koji je jednak ili manji od tiraža fanzina. ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja čini da se oduševljavam starovremenskim stripovima. dizajnom. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude „ustripljeno“ u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu. ili u neke štampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom čitalaštvu. i izmenjen je strip. s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog rođenja. jednostavno – vremena se menjaju. i poređam ih uz minimalan komentar. nastavljam svoje kreativno traganje. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku. Volim da listam Politiku iz tridesetih. o tome je malo ko uopšte i razmišljao. ili način razmišljanja. Danas portret tog čoveka deluje vanvremenski. i uspona totalitarnih režima. i svake druge vrste umetnosti.

i spreman da sasluša druge. Arsenijević se za ovu knjigu inspirisao jednim Vašim crtežom. Peter Blegvad. recimo. ali – u nekoliko reči – mislim da ovde postoje zanimljive autorske ličnosti. već strip svetove. Na žalost ili na sreću. koji nije proizvodio strip junake. i sve naše šanse zgusnute su u sadašnji trenutak. Ko su strip junaci (domaći i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? Žao mi je što još uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana. Doduše. i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika. verujem da je centar svega sada i ovde. mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem na knjizi Išmail.intervju Da. i smatram da je vrlo važno neke bitne knjige pročitati više puta. i to pre svega ovu ovdašnju AVANGRAD muziku. često posežem za tom hrpom koja me okružuje. uglavnom satirične prirode. čitav jedan album. Neizbežno. Vreme u kojem postojimo i delamo je čarobno. ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. u strip knjizi Polovni svet). čak i uprkos činjenici da mnoge od tih pesama nikada neće čuti publika veća od jednog uskog kruga ljudi. Kroz saradnju sa drugima možete puno toga da naučite. živi. Jim Woodring i drugi. stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku.mladi“ bend jednog dana bude obeležen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdašnjoj muzičkoj sceni. Potrebno je da čovek bude otvoren za saradnju. Dakle. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan žanru i stavovima i kako se snaći (može li se to uopšte) u našem muzičkom bunilu danas? Da li je moguće da neki . među kojima su i Robert Crumb. pa i umetnički deluje drugačije nego što je to činio pre recimo dvadeset. Wostok. već poput hrčka konstantno dovlači nove. Saradnja sa Vladimirom Arsenijevićem govori u prilog tome da je moguće sarađivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetničkim disciplinama. Možda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali. a uprkos očiglednim razlikama u stilu i prilazu. tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. ja se bavim novinarstvom već decenijama. razgovarao Branko Ćurčić 10 . Da li je današnje vreme dovoljno prelomno da čovek može da razmišlja. nadam se da vam se to neće činiti odvratnim. ne preostaje nam ništa drugo nego da hrabro skočimo u taj ambis stvarnosti. Sa svakim od njih sam sarađivao na različite načine. možda i više godina? Iako sa toliko pažnje izučavam prošlost. Mislim da bi bilo zabavno ponovo pročitati epizode s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. koji su deo kreativne igre.. uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne. postoje uzajamni uticaji i komunikacije. a da li Vi imate određenu vrstu štiva koja Vas pokreće i na rad (kao što je to bio slučaj. što ponekad manjka umetnicima – zato što oni po prirodi poseduju snažan ego. veći deo toga odmah postane „kult“. ja sam hibrid moljca i hrčka. koji ne samo što je okružen silnom količinom štiva koje je akumulirao tokom godina. Što se inostrane produkcije tiče. objavljen u samostalnoj produkciji (i danas već rasprodat) sam kreirao na taj način što sam sarađivao sa različitim strip crtačima. nemojmo se zavaravati. Uglavnom. ali i koje rado držite na dohvat ruke? Ja sam knjiški moljac.

Aleksandar Sergejevič u malom). Brankovo kolo 2012. na primer. ili Dušana Matića.AVANGRAD v čitalište Svet zivih ideja O Antologiji srpske poezije 1847-2000. kasnije Helderlinov moto. Eto zbog čega je poezija stvarna. To je samo početak. Nenada Grujičića. izvesno organsko jedinstvo ove knjige – ona nije puki istorijski izbor ili pregled.. Složićemo se. u koji mogu ući i neke nove teme. postmodernizma. dakle. poneki eksperiment. „Ako golo mišljenje ne ume dati“. Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarević. Miroslava Lukića. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije – osećala se i ranije. I kad krenemo od onog sasvim stvarnog. ako krenemo od našeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom mišljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije moguće sasvim očistiti od poezije tj. potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe. onako kako je vidi jedan pesnik. Stražilovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma. i dalekom budućem Raičkoviću ili Popi. pa i poslednjem Dejanu Aleksiću – umetnički bliži nego. Taj Heraklitov. Zašto krenuti od Branka (prvog među još nekim potonjima)? Zato što je Radičević prvi prosev moderne (mogli bismo reći autonomne) svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji. Takođe. Taj pesnik je sebi dopustio veću slobodu izražavanja (donekle kao Puškin u ruskoj književnosti. Početak sa Brankom ne određuje ovu antologiju kao isključivo tradicionalnu ili pak „stražilovsku“. to jest „uspešna sinteza“ – kako je definiše antologičar. otkrivamo u tom prisustvo poezije. skoro budući. Međutim. kako je to povodom Antologije rekao književni kritičar Mihajlo Pantić. post-postmodernizma. Postoji. Iz nečeg – rođenog naoko ni iz čega – nastaje novo.. Kolundžiji ili Tanji Kragujević. Ima tačke početka. signalizma. Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina.. pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najviše sadašnji. vrhunsku poeziju čini čudnovata mera pevanja i mišljenja. Nenad Grujičić navodi kao ključni orjentir pri sastavljanju Antologije. u antologiji Nesebičan Muzej. od pojave knjiga Branka Radičevića. za neoromantičare ili pak neomoderniste. kao i tajnovitosti. Stoga je Radičević. pevanja. a čak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. kao npr. ona je u stvarnosti. ne samo istoričar ili teoretičar poput kustosa kakve muzejske postavke. pa i 11 . koji će kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevića. iz tog opet novo. Isto kao što pevanje i mišljenje nisu razlučivi u poeziji.. kako se Pred nama je knjiga koja nam na upečatljiv način otkriva – koliko nas i seća – dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku.

deo nje nam se samo čini kao takav. Jedna prava ili tačka ne postoje nigde u stvarnosti.. iluzionistička. „sadašnjem trenutku“. poput Van Goga? A možda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugačiji odgovor. više nego što to izgleda sa komercijalno-laičkog gledišta. poezija je „istinita po onome što nije rekla“. na jednom mestu napominje da bi bilo pogrešno reći da knjiga obuhvata dobar deo „savremene poezije“.. Među našim donedavno savremenim pesnicima važno mesto zauzima Novica Tadić. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. Kao što je već napisao Branislav Petrović: „Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato“ (što priređivač uzima kao još jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). „zemaljskije“ događaje. koja je u istoriji naše (a i drugih) književnosti već zabeležena? Možda se savršena percepcija umetnosti prosto ne može postići. Za razliku od egzaktnih disciplina. Ova će nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanović „u zoni otkrivenog. plaše se da lepotu pronađu na neočekivanom. ostaje pevanje. Drugim rečima. čitajući Antologiju. približavamo kraju. prave mere). ona izražava autentične. samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo. Roman može „lagati“ kada u fabulu uvede fantastiku. Kao i u svim formama života. detaljima i značenjima.. ali su napravile i frapantne propuste. postoje predrasude i nelagodnosti. kao u bilo kom drugom istraživačkom poslu. Vrhunac tumačenja umetnosti često jeste – samo prepoznati je. vodile su se donekle sličnim estetskim idejama (pesma da je cela lepa. koja potire ono Stendalovo – da je umetnost divna laž. Zbog toga su antologije lirike značajne. po ljudskoj prirodi.. Zvuk i značenje u lirici čine svojevrsni kontinuum. Neke slavne prošle antologije. vezan jedino idejama. Popović (kao i Skerlić) isključio je V. surovog romantizma“. ali nema fizike koja se ne zasniva na njima. pa i antologičari. prema antologičaru. kako se „kasnije ispostavilo“. vaspostavlja svet ugrožene žene u svetu muške civilizacije. Iz knjige nas „ispraća“ Dejan Aleksić. Pesma je matematika književnosti. ne može biti savremena. tom mišljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji – ističe Grujičić u predgovoru. Prava lirska pesma to svakako ne može biti. po rečima antologičara „izvan ruralnog po svaku cenu. Neformalnost i autentična lirska kompozicija stavlja je u društvo klasika. koja bljesne i ugasi se kao meteor. van stražilovske linije. pa verovatno ni lirsko-epske vrste. Zaključili bismo da možda postoji jedino savremena percepcija poezije. Disa iz poezije. koji pokazuje da se i dalje mnogo toga može napisati u vezanom stihu. jedinstveni. do 2000. primećujemo da se broj pesnika neznatno povećava. Ivan Despotović 12 . kao ona Bogdana Popovića. – pesma je uvek jedna. kako se izrazio Miljković. Poezija dakle nije kompromis između zvuka i značenja. u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu. odnosno nedostojnom mestu ili u neočekivanom (po predrasudi – nedostojnom) ruhu. što knjigu čini otvorenom ka budućim trenucima poezije. i za proučavanje uvek izazovan organizam. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su „oduvek“ bile tamo. ili prosto drugačije. Možda je Stendal kao romansijer imao na umu da „umetnost romana“ mora sadržati stepen obmane. niti potpune predestinacije. U pristupu umetnosti. „sliku misli što spiritualnije“. muzika ideja.“ Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome što odbija da kaže laž (makar i ne govorila istinu). na mišljenju zasnovano možda isključivije od starijeg Miljkovićevog. Postavlja se pitanje šta može jedan antologičar budući – učiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu. koje je misao slabo dotakla. biti donekle netačna. opeva urbani svet u mimikriji malograđanštine. pa i pristupu poeziji kao književnom rodu. i to verovatno jednog od najvećih evropskih pesnika između dva veka. baš kao što ni svemir nije kompromis između prostora i vremena. „Višak jezika. „isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog života“. celovita. nagoveštava Nenad Grujičić. isto koliko i takozvani slobodni stih. možda ni najtreniraniji kritičari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj. teoretičari. Isključeno je i golo pevanje. Kako se. molitvenu rezonancu“. jeste AVANGRAD možda najbolja moguća definicija. Primećujemo da Tadićevo pevanje.čitalište izrazio Crnjanski. Poezija. Poezija je jedan žilavi. koji jeste budućnost (i prošlost) pesništva. Fantastična pesma ne postoji. P. Radmila Lazić. kasnije „izašao u jednu slobodniju. dugovečni. baš kao ni realistička. Grujičić u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847.“ Pritom ipak raspevanija od Novice Tadića.

nego književnom izrazu jednog Defoa. uopšte. Neko bi zlurado dodao – anomalija osamnaestog veka kojem ni po čemu nije pripadao. bivajući potpuno neshvaćeni. takvi pojedinci nekako prevare i. postaje anglikanski sveštenik. nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za nečim novim i drugačijim. ili koliko je već potrebno. 1713-1768). Tako je i nama lakše – klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima. Engleski klasicizam i. a svoj život provodi kao seoski sveštenik u Jorkširu. sažaljivo nas promatra čudeći se našoj ograničenosti i nerazumevanju nečeg novog. više iz egzistencijalne nužde nego iz religioznosti. Tako. nekoliko generacija provede u čekaonici. Jedan od takvih. još uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od čuvenih literarnih izuzetaka. u Francuskoj. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma. Stern je bio i ostao neprevaziđeni inovator kada je reč o književnoj formi romana. miljenika vanvremenskog univerzuma. Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teško prihvataju „strana tela“ koja bi uzdrmala učmalost i udahnula svežinu u književnost i. Stern hrabro piše za obrazovanije čitaoce. Lorens Stern je oduvek bio bliži prvoj polovini dvadesetog veka i modernističkom viđenju sveta. vrednog i originalnog. Tako uvređeni. da bi tek neka peta-šesta na trenutak izvirila napolje i pridružila se odabranima na glavnoj pozornici. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji će tek biti svojstveni jednom Džejmsu Džojsu i Virdžiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari 13 . Ideje se nehronološki nižu u pripovedanju i određene su naratorovim razmišljanjima. Ta nekolicina genijalnih umova. Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. Uvodi naraciju bez hronološkog reda. bivamo poslati u čekaonicu još vek-dva. sentimentalizam. i mi i vreme. te nam ti „uljezi“ baš i ne trebaju previše. gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom čitavog života. odbačeni i prezreni. pa je tako već čuven početak i završetak Sentimentalnog putovanja u pola rečenice. Jedno vreme je živeo i u rodnom Londonu. nadmudre vreme u kojem žive. Kada nas. potom. Nakon završetka studija. To su umovi koji ne prate vreme.AVANGRAD čitalište Kada vreme zakasni: Lorens Stern Nema puno pisaca u svetskoj književnosti koji svojim radom tako očigledno odudaraju od vremena u kojem su živeli. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridžu. ali i u Tuluzu. sve dok ne odrastemo i sazremo za nešto što nismo mogli razumeti. unutar jednog vremenskog perioda. već ono nekako uvek kaska za njima. pokušavajući da ih sustigne. umetnost jednog veka. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini žvota. zahteva od njih da aktivno učestvuju u njegovom delu. on potpuno izvrće sve elemente od kojih je roman do tada bio sačinjen. zaustavi i postavi na svoje mesto. međutim. koji su nas dugo čekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne. ujedno. rečju – da razmišljaju. pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. I mi i naše vreme.

kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy. kao ilustraciju „sternovskih“ inovacija trebalo bi navesti da čitaoci u Tristramu Šendiju vrlo malo saznaju nešto o životu junaka iz naslova. a ne opisivanje spoljnog sveta. U Sentimentalnom putovanju. misli.“ Isto važi i za Lorensa Sterna. Milan Živković S Sve prethodno navedeno. te pristup tematici i pripovedanju. malo duži i 14 . koliko bi to nesumnjivo zasluživao. Stern ovde u potpunosti izvrće dotadašnje konvencije (treba se prisetiti čitavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar priče stavlja naizgled periferne likove koji čine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego što bi bez njih bio. Potrebno je izrazito uposliti naš intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani. Sternov specifični humor. Stern nastavlja u istom maniru. Nije Džojsova krivica što ih je trenutno tako malo. Kada ih čitate danas. Da stvar bude potpuna. najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu Šendiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy). Njegova izuzetnost u literarnom smislu. stil. Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (što je. pa tako glavni junak Jorik uopšte ne opisuje krajeve koje posećuje na svom putovanju. njegova dela više liče na nekakav spontani razgovor s čitaocem. Jorik. interesuje ga prvenstveno unutrašnji čovekov svet. okruženi sveopštom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate. a o njegovim razmišljanjima – doslovno ništa. i 1767. niti običaje i navike naroda. pravi razliku između individualnog subjektivnog i objektivnog vremena. Reč je o beznačajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana. Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen. raspoloženja (nešto manje od vek i po pre Džozefa Konrada). što je i sâm Stern govorio: „Pisanje. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. primećuje nelogičnost u ljudskom toku svesti (preteča modernističke narativne tehnike „toka svesti“). sve što je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doživljaju običnih stvari koje čine život podnošljivim i značajnim. tj. i površnošću koju takav način života nezaobilazno donosi. Ovde valja parafrazirati jednog kritičara kada je govorio o čitaocima Džojsovog Uliksa: „Uliks isključuje loše čitaoce. ironija i parodija odišu iz podteksta njegovih romana. nesumnjivo. parodira različite stilove i konvencije u tadašnjem romanu (vek i po pre Džojsa). atmosfere. već lične impresije o ljudima koje sreće i događajima koje proživljava. Za njega. godine. Stern ukazuje na važnost subjektivnog utiska. samo je druga reč za razgovor!“ AVANGRAD ozbiljniji poduhvat). do kraja romana. ostaju jedinstveni u svetskoj književnosti. kada je dobro. 1768). nije ni kročio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde više. potom.čitalište čineći ih suštinski važnim. koji je objavljen u delovima između 1760. impresije o nečemu. Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumračne sobe čekajući da ga otkriju oni hrabriji i promišljeniji čitaoci u budućnosti. što dakako današnji čitaoci nerado čine.

Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni. U načinu kojim računaju odnos imaginacije i realizma. recimo. U centru ovog. dobro proanaliziranog i izmerenog. delimično. sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantični kovčeg svetske književnosti. nema magijskog realizma ruske škole. jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike književnosti. tačnije.T. Vaclav Havel. nesumnjivo ispunjene životom. kroz alegorijsku prizmu priče o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slažu mrtvi predaci).AVANGRAD Romantične priče botaničara X Aleksandar Čajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunković Paideia. la luka. 2009. romantizma koji je. 2004. Romantizam je ukrštenica do slike. naglasak je na čistom realizmu.A. o{enih ~a izn ra KNJIGE SA PIJACE ta * Izme|u sa te. Milan Kundera. jer pored neizbežnog magijskog realizma (ili. Kratke priče iz ove antologije crpe građu iz svakodnevnog života. Milan Čolić. baš u toj krajnjoj i savršenoj dozi jedne priče. a njegova opsesija jeste razotkrivanje suštine (sopstvenog) života. To su čovekove borbe sa sopstvenim usudom. Mihal Viveg) čiji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlična preporuka za čitanje još nekih njihovih dela. Odraze Čajanovljeve proze možda bi trebalo tražiti u srcu nemačkog romantizma. 2010. osveštao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih večeri i dao im košmarni šmek. priređivač i prevodilac. ali životom koji nije rasplinut na niz detalja. Akciona fantastika gde junaci iz rečenice u rečenicu nailaze na značajne znake koje moraju protumačiti da bi na kraju. Majstor i Margarita. dvojnici i porodične tajne. dešifrovali sopstveni život (tumačeno. ne može biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji površnih horor i sf smicalica. sam po sebi magičan) ova dva dela imaju malo toga zajedničkog. Bohumil Hrabal. samostalno preduzima istragu. ili Značajni događaji mog života Aleksandra Čajanova (1888-1937). malih porodičnih enigmi. u ratu i miru. ali u svakom on otkriva delić sebe. pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama ničeg spektakularnog. patolog zadužen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvačnica i ništa više. svoje prošlosti i sadašnjosti. Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do suštine. Tada radnja ispada iz okvira žanra. nego ima svoju meru. Zato Antologija čeških priča predstavlja podlogu za svet češke priče. te se sužava nauštrb događaja i postaje vlasništvo čitaočevog zaključka. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof). kobne strasti. Čajanov ih je uspešno upakovao u rusku ambalažu. ruske i nemačke. te ih načinio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. Tema je zaista pregršt. Reč je samo o podsticaju za pisanje velikog romana. bila je fantastična priča Venediktov. naročito u stvaralaštvu neiscrpnog E. problema ljubavi i seksa. inače. zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. na početku. čitalište Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo. To je samo još jedna uzgredna smrt. Linija horizonta x VHS k as i xx e Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljević Rad. zavodljivom i samim tim neobičnom. jasno uočljivi. Sudbine običnih ljudi. Antologija čeških priča priredio i preveo Milan Čolić Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor. a slika je zagonetka. Hofmana. Spino. ali i nezanimljivi policiji i medijima. do metapoetičkih zavrzlama o piscima i umetnicima. kabl ov pa . jeste i majstorstvo ovih autora. Branko Ćurčić 15 a. Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati. književnog trilera (à la Hičkok) nalazi se smrt zagonetnog mladića po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obračunu policije i mafije. okupio je na jedno mesto češku pripovedačku elitu (Milan Ajvaz. od literarne analize nacizma i komunizma.

već je društveno i istorijski proizveden u režimima moći. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moći. otkrivanju idealnih značenja. Jedna od privilegija suverene moći sastojala se u pravu nad smrću i životom. Ne govorimo više o znanju radi znanja. naučimo i kako se živi. Biti genealog znači suprotstaviti se teleologiji istorije. Ovo može biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Mišel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajući u vidu režime moći koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. Svaka sila u društvu prenosi moć. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma i Fuko je mišljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe. on govori o odnosima moći. pitanje je potrebno istorizovati i politizovati. tek kada naučimo kako da se nosimo sa bolešću. Vladar je mogao izložiti živote podanika opasnosti. preuzet od Ničea. jeste genealoški metod. Metod kojim se Fuko služi u nekim svojim delima. naučimo i kako da se nosimo sa životom. shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemološkog indikatora u određivanju vrste diskursa. pa je naš zadatak da je otkrijemo. Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono što formira subjekat. odnosno. otkrivanju suština. Sada je moć ono što legitimiše znanje. Dakle. takođe ne tragamo za nekakvim univerzalnim načelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinačne nauke. ne postoji ni nešto što je ljudska priroda. Za genealoga ne postoji nekakva postojana suština u različitostima. on ne referiše na vlast koja bi delovala sa vrha. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike između funkcionisanja moći suvereniteta i načina na koji funkcioniše naše društvo.filozofija AVANGRAD Dru{tvo NORMA-LNIH Mišel Fuko Jednom je neko rekao da tek kada naučimo kako se umire. potrebno je sprovesti analizu moći na njenim krajevima. Kroz istoriju. poput Humboltove ideje. svoje pravo nad životom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati. Tačnije. ne govorimo više o znanju koje bi služilo oslobođenju čovečanstva. 16 . Dakle. kao kod Aristotela. Genealogija nikada ne traga za poreklom. što je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa Čomskim. pre svega morala. njih je potrebno tražiti u nečemu za šta se smatralo da uopšte nema istoriju. Radi se o moći koja deluje odozdo. dotle Fuko provodi jednu genealogiju moći. ono što proizvodi smisao. znanje i moć se posmatraju kao dve strane istog pitanja. Ne. I dok je Ničeova genealogija genealogija vrednosti. i to počev od XVII veka. Kada Fuko govori o moći. kako je to predlagao nemački idealizam. Njen predmet su male istine. Drugim rečima. a moć prolazi kroz telo.

seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog društva. odnosno pojave koje su svojstvene životu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moći. 17 . Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju. na nju se sumnja i kod najblažih oblika ludila. Zakon više ne preti smrću. Fuko. Zagreb 2005. Beograd 2004. Istorija seksualnosti I. U tom smislu. Glavna briga postaje biološki opstanak civilizacije. Beograd 2006. nadzire i reguliše. ali te su pojave bile pod znakom smrti. umnožava. koja ga optimizuje. Ibis grafika. a ne pravni. sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovništva.* Isto tako. Dakle. 163. stanju zdravlja. nastupa filozofija doba koje karakteriše diskurs seksualnosti koji se sve više podstiče. Literatura: M. ona se prati sve do prvih godina detinjstva. Zakon ne nestaje. recimo. razvoj bio-moći je utemeljen u institucijama kao što su škole. tu je demografija. dugovečnosti i svim okolnostima koje ga mogu činiti podložnim promenama. poboljšanje njegovih sposobnosti. U pogledu discipline. genealogija.. uloga moći sastoji se u obuhvatanju života. Pravo se stapa sa. istorija. Kada govorimo o regulisanju stanovništva. to je tačka koju su neophodnom učinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje. može se shvatiti važnost koju je seks poprimio kao političko pitanje. već sve više funkcioniše kao norma. Gradac. životnom veku. seks pripada disciplinama tela. na njegovu integraciju u uspešnim i ekonomičnim sistemima nadzora – to je anatomopolitika ljudskog tela. Sa jedne strane. kasarne. društvo istovremeno određuje i ono što je „normalno“. ona postaje beleg individualnosti. Karpos. Dešava se da život ulazi u istoriju. usredsredio se na telovrstu. omogućava da se u isti mah prilazi i životu pojedinca i životu vrste. Bio-moć je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma. već konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. To je moć koja ima pozitivan uticaj na život. preuzimajući na sebe regulativni nadzor – to je bio-politika stanovništva. medicinom ili administracijom. odnosno da označi ustanove koje podstiču da se o njemu govori. Istorija seksualnosti I. rađanju i smrtnosti. Fuko. koji se obrazovao sredinom XVII veka.. Fuko. a Fuko želi da označi pozicije sa kojih se govori o seksu. Jedna od najvažnijih tehnologija moći u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. Liotar. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u različitim strategijama moći. Zato Fuko kaže da je naše doba doba usađivanja perverzija. Drugi pol. Karpos. razne statistike. ono što istovremeno omogućuje i njenu analizu i njeno sputavanje“. na telo koje služi kao podloga biološkim procesima: razmnožavanju. već meri. Sada tehnike moći „pronalaze“ mnoge oblike seksualnosti. Dispozitivi moći se nadovezuju na telo. procenjuje. I ranije se moglo govoriti o pritisku biološkog na istorijsko. M. na njegovo disciplinovanje. Moć nad životom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. Kod Fukoa. Tako je počela era bio-moći. Ž. Fuko će reći da se zato seksualnost „lovi po snovima. Niče. seks daje povoda lekarskim i psihološkim ispitivanjima. može se reći da se od doba prosvetiteljstva dešava preobražaj mehanizama moći. jačanju i raspodeli snaga. Postmoderno stanje. analiza seksualnosti kao političkog dispozitiva ne može podrazumevati izostavljanje tela. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mašinu. Seks je najspekulativniji element u ovoj priči. Drugim rečima. Ključno pitanje je zato: Na koji način društvo stvara normu? Odgovor bi bio da isključivanjem određenih subjekata i označavanjem istih kao „ludih“ ili „bolesnih“. Beograd 2006.AVANGRAD Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi. u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu. rast njegove poslušnosti. u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnožavanja. Posle viktorijanskog doba. Volja za znanjem se okreće konstituisanju nauke o seksualnosti. kvalifikuje. Na pitanje ko smo? uzvraćamo pitanjem: Šta nas konstituiše? Kristina Lakić * M. F.. Sada se biološko postojanje ogleda u političkom postojanju. a njegove uloge postaju regulativne. Pravo smrti počinje da se oslanja na moć koja upravlja životom. odnos između nataliteta i mortaliteta itd.

psihologija/film v AVANGRAD Miris zapaljenih mrava – lekcije sa skolskih odmora Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plače Aleksandar Stojković St Iskoristiću pesničku krilaticu tražim pomilovanje. uvek MI oni DOBRI. Tragiku bežanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovište fiktivnog školarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko biće) jer je partizanovac (ili zvezdaš) kao i njegov otac. Prepoznajete li ovaj obrazac mišljenja i kod sebe? Podele na nas i njih. Oskudnog životnog iskustva. ali ni približno toliko koliko je se plašimo. natovarilo na pleća breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre. dok nisam probio davnašnju podelu na prijatelje i neprijatelje. već znači da imaš zavidnu društvenu moć. dominantan uticaj u grupi kojoj pripadaš. Vrlo je važno pojam popularnosti razgraničiti od pojma dopadljivosti. mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloživim metodama maltretiranja svoje žrtve. škole nasilno sprovode nivelisanje različitosti. moderatora i modifikatora ponašanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizičkim. Strašno. klike i autsajderi. otpor nasilju još je manje izražen. svi gledaju. siledžijstvo. naravno.. a onda ni meni niko neće pomoći! Mogao bih još i da ih okrenem sve protiv sebe. šta će drugi misliti o meni? Zašto baš ja da rizikujem? Mogao bih da stradam. ograničenjima i talentima. gubitnici. osnovnu školu. licima počinilaca i žrtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao. Kakva predstava! Ako N. Niko nas pravovremeno ne uči razlikovanju ponašanja od bića..N. ne uspevajući da istoj prida značaj veći od marginalnog izbornog predmeta. dokle će to više da trpi! Bolje da odem.N. a ONI drugi LOŠI. Ali moram da vidim šta će biti do kraja. bullying (termin iz engleskog koji sve više ulazi i u druge jezike) tipično manifestuje kreću se od otvorenih fizičkih nasrtaja na drugog. srednju školu. U ovoj činjenici leži razlog što se isuviše retko događa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov školski drug. na one koji razumevanje zaslužuju i one koji ga ne zaslužuju. i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladići. bazični su neuspeh društvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju. deca počinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se rađaju zvezde. sa licima stručnjaka iz oblasti prevencije vršnjačkog nasilja čija sam predavanja i članke pronašao na internetu. lica onih kojima ja danas pružam podršku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podršku pružaju meni. Postavljajući iste zahteve pred svu decu. do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog isključivanja drugog. neizdiferenciranog pogleda na svet. preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja. i od koga. škola ne vodi dovoljno računa o njihovoj individualnosti. Pod geslom svi su jednaki. bez ekspliciranja u čije sve ime. dobre i loše. lica učitelja i nastavnika. a ko su i kakvi su oni. svitu. A i ovaj nije normalan. iznova i iznova. Ista ta škola danas povremeno sprovodi edukaciju o poštovanju različitosti. Biti popularan ne znači nužno i da se istinski dopadaš drugima. Oblici u kojima se zlostavljanje. ali možemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponašanja namerno 18 . jer bi to u prevodu značilo da svi imamo potencijala za činjenje i dobrog i lošeg. u fazi pripreme. formirajući tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vršnjačke grupe. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam išao u zabavište. emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem. represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaćena od svojih vršnjaka. Prelistavao sam ovaj katalog lica. navijače. U vrtić ili školu iz porodičnog miljea polazimo sa već formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi. Nemoguće je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora. potrebama. a indirektnom devojke. a predstava perverznija. Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraživao temu zlostavljanja među mladima. a da je loš (da ne vredi kao ljudsko biće) jer je više puta čuo komšije kako kažu da je ljudima koji se svađaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. Usprotivim li se N. interesovanjima. Istina možda boli. čak i kad su očevici događaja. gde smo. Razmišljanje posmatrača zlostavljanja može da izgleda ovako: Evo ga opet. (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente. da bih samom sebi olakšao započinjanje pisanja teksta koje mi je.

AVANGRAD zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebične svrhe. verovali ili ne. najskloniji su navedenim hroničnim psihičkim tegobama. snižena motorna spretnost. fokus pažnje stručne javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psihološki tretman zlostavljača. Prvo. pod određenim okolnostima. nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama. skliznuti u nekontrolisanu društvenu agresiju. znak je upozorenja da biste lako mogli. Loša vest u vezi sa ovim jeste da. udružene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponašanju zlostavljanju vršnjaka. Naposletku. Ove snažne negativne emocije. Oni koji zlostavljaju druge. smatram da najverniju sliku patnje koju vršnjačko zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da pruže filmovi koji će čitaocu ovde biti preporučeni. vanprosečni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status. odnosno promenu ugla gledanja. izazivala prezir. razlozi za to su dvojaki. 19 . Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i žrtve i počinioci zlostavljanja. depresije. žrtvu je u očima agresora nešto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna. ne bi li se došlo do delotvornijih rešenja problema. i. mržnju. Nasilnika počinje da gradi to što je tokom svog razvoja naučio da nije bezbedno zavisiti od drugog. možemo nazvati upadljivom različitošću u odnosu na preovlađujuću većinu. bez dvoumljenja. tako što je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. uz podršku istomišljenika. a sami ne bivaju žrtve zlostavljanja neretko tokom života pate od posledica antisocijalnog poremećaja ličnosti. Psihička odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopšte. gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumači socijalno ponašanje drugih i da ga često pogrešno tumači kao preteće. kao i prema zaštićujućem stavu u odnosu na ranjivost drugih. prisustvo fizičkog ili psihičkog invaliditeta. teškoće uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu škole ili ponavljanje psihologija/film razreda) i drugo. Drugo. prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovičnih kritika u nešto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne načine. Ne zavaravajmo se ipak tzv. anksioznih poremećaja. naprotiv. svi neprimetno možemo da krenemo stopama nasilnika. Najočitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna. gađenje. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno više ovakvih karakteristika srazmerno je veći. dok istovremeno daje oduška psihičkoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa više ili manje vrednosti. darovitost. Buduću žrtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde. globalna ili lokalna telesna specifičnost (npr. sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja. težine). Lišeni saosećanja okoline. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukažu da je posredi slučaj zlostavljanja. u pogledu visine. Ako je u ovom članku ravnoteža između bavljenja žrtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom. nesvesni sopstvenih kompleksa. koja ne znači poništavanje sopstvene perspektive već radoznalo kretanje kroz tuđu psihu. da. Žrtve zlostavljanja često pate zbog hronično niskog samopoštovanja. nešto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljača iste te emocije. objektivnim merama. Zlostavljanje u školskom dobu ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje svih učesnika. verska ili rasna pripadnost. Agresor demonstracijom sile učvršćuje i potencijalno uvećava svoju društvenu moć. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema nečemu što nekome u vašem okruženju predstavlja vrednost. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu žrtva nije učinila ništa nažao. Pre nego što se sam odnos agresoržrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajuća strana instinkta za vođenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potčinjavajuću stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste). manjinska seksualna orijentacija. Za ispravno čitanje već napisanog i onog što sledi nužno je uposliti sposobnost decentracije.

zna da više nije sam. Amerika je posle pucnjave u srednjoj školi Kolumbajn u državi Kolorado povela krstaški rat protiv vršnjačkog nasilja. to bolje. Povratak svih otpisanih zadatak je celog društva. a da uz to naučite ponešto o tome kako razoružati nosioce ženske društvene agresije pogledajte Romy & Michele’s Highschool Reunion (Romi i Mišel na godišnjici mature) iz 1997. i koja je za žrtvu počela već u nižim razredima. a Benov jedini štit je mašta. usput na najgrublji način odbacuje svog prijatelja. ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja želi da nam poruči i film Bang Bang You’re Dead iz 2002. što šalje jasnu poruku. Možda će se neko iz sistema. zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost. Razvojni psiholog Gordon Neufeld kaže da je jedini način da se ostvari napredak u prevenciji vršnjačkog nasilja da odrasli omekšaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vrši da pronađe svoje suze. Zanimljivo je da u obe filmske priče protagonisti (u španskom filmu mladić. i Posle Lucije iz 2012. a u meksičkom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola. Dok Amerika obuzdava jedan lov na veštice. domaći inkvizitori tek naručuju drva za buduće lomače. a koga bih to sve mogao da pitam šta da činimo? Nesposobnost sistema da spreči tragediju najdrastičnije su osudili filmovi sa španskog govornog područja Bullying iz 2009. Osnovna razlika između nas i njih. kada se inače dešava najviše vršnjačkog nasilja. Ivan Panić 20 . ali borba za goli opstanak mora se dobiti. Mačizam koji kod svoje muške dece potenciraju američki očevi u filmu ni po čemu se ne razlikuje od balkanskog mačizma. znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce. mada bi sa efikasnijim pravosuđem verovatno već odavno bili tamo gde su i oni. po principu što više. Nažalost. hodnicima i autobusima. Uprkos svemu. Dok ga neki osuđuju za pojednostavljivanje veze između zlostavljanja i suicida žrtve. i traje. reći: Ne razumem najbolje. nekom drugom može pomoći. Sami roditelji. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976.psihologija/film Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujući nezaboravnim likovima i jakom autorskom pečatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodošli u kuću lutaka) iz 1995. a nastaviće se možda i upisom u srednju školu. bili oni neuklopljeni. iako je jedan mlad čovek stradao. dok mu detinjstvo prolazi. neka upozna devojčicu Don iz škole Bendžamin Frenklin. najobičnije su negiranje problema koji nam svakodnevno mašu pred nosom. meta je zlostavljača jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). za promenu. Bez naročite umetničke vrednosti. trauma je koja traje. i Cyberbully iz 2011. ophrvani sopstvenom tugom. činjenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okidač. U filmovima osvete Bully iz 2001. ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktičko sredstvo za prikaz tipično ženskih metoda zlostavljanja i tzv. i žrtvuje zajednički klub specijalnih ljudi. Ako želite izvrsnu zabavu. ali tople majke tinejdžerki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005. i preuzimajući ulogu prezaštićujućeg negovatelja preživelog roditelja. ali još važnije od toga. uzbunjivanju i optuživanju. Nije realno isto to očekivati od deteta koje nasilje trpi. Suvišno je reći da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. Beng beng. ili po meri dominantne školske klime. Nasilje koje podnosi monstruozno je. svest da se. roditelje skoro da ne vidimo dok šteta nije učinjena. jeste da se tamo sve mnogo brže dešava. Najširu paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. i kažnjavanju na osnovu zakona kakvi se inače odnose na punoletna lica. ako hoćete. ova devojčica svog mučitelja pretvara u saveznika. Mašta zahvaljujući tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. makar počešati po glavi i. odriču se AVANGRAD nesvesno svojih roditeljskih kompetencija baš u najkriznijem periodu za njihovu decu. Treća razlika je što se materijalna šteta za pretrpljeni duševni bol redovno isteruje preko sudova. Ko ima prigovor na ovo. i Mean Creek iz 2004. svlačionicama. Iako nije prošla obuku programa za prevenciju vršnjačkog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljača do drugara). iako se ponekad od straha trese kao prut. Ben pronalazi prijateljicu. Da sila možda dobija bitku. i traje. prestaju da budu deca koja od odraslih traže negu i zaštitu. Čitavo iskustvo prolaska kroz više razrede osnovne škole. kada vidi šta je kamera zabeležila po školskim toaletima. mrtav si poručuje sistemu da prestane da se bavi samo zaštitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi. Komentari tipa Te stvari se dešavaju samo u bolesnoj Americi. To se zove briga o zajednici. a prezaštićujuće. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam. sajber-zlostavljanja.

te sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga. ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove. Iste godine pojavljuje se i u filmu Šolaja. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine.AVANGRAD filmska arhiva Najznačajniji zaboravljeni glumac Slobodan Perović: Slobodan Perović rođen je 6. Dakle. a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Marković). on je primoran da izađe iz nje. što je za svaku pohvalu. Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. Dan četrnaesti je solidan film. kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi. Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. U filmu Dan četrnaesti iz 1960. krišom će otići od nje. tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac). želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe. U TV drami Žute fešfice iz 1973. Mada ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop Ćira i pop Spira iz 1957. maja 1926. a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. Izdržao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu. Iako film puno obećava u samom početku. oslikava tadašnji urbani život velegrada. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mića Tomić). priča se kasnije polako razvodnjava. Perović glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. 21 . jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja i u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. sam kraj ostaje nedorečen. Te 1973. između ostalog. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom. Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. u Kragujevcu. Pavle pomalo mrzovoljan. Pa i pored toga. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju. izgleda sveže i danas i važan je dokument jer.

Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost. 2. Slobodan Cica Perović preminuo je. a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu. čitav je život zapravo bežao od sebe. glumio je neobično zbunjene. nespretnost. dezorjentacija. Danas se o Peroviću retko priča. a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave. Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. u Beogradu. kakav je on bio. dekoncentrisanost. Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan. Bio im je to ispitni film. po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. Naizgled su ti likovi staloženi. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. a ponekad i bes. ali je i činjenica da se velikani. introvertne i pomalo neurotične osobe.filmska arhiva AVANGRAD Slobodan Perović Ponovo sami. Perović je bio i veliki avanturista. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka. U najvećem broju uloga. Branko Radaković 22 . Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca. zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću. Perović u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. Međutim. čudni tikovi. Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu Paviljon VI iz 1978. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete. Pritajena nervoza. maja 1978. ali u njima gotovo uvek tinja neka muka.

nekoliko splitova i EP-ja. Eto onda: Naevus je od 1998. nalazi baš taj album. sjajnog autora iz carstva senki. taman koliko treba. nudim vama. Cranes. Naevus pravi pauzu. a kasnije sa Džon Marfijem (Knifeladder. postpankera i muzičkih kritičara koji ih često opisuju kao kombinaciju Swans. sa povremenim uletima progresiv roka. opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritičara.AVANGRAD muzika iz dubina i tmina NAEVUS razgovor Iznenađenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmašnog recenzentstva. sa vokalima koji zvuče k’o bastard potomak Majkl Đire i Daglasa Pirsa.. dragim konzumentima Avangrada. preslušajte. jer može to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane. objavio 7 albuma. pri samom vrhu. i to direktno iz Engleske. U početku sa ritam mašinom i Džoen Oven. pa mi je palo na pamet sledeće: zašto ne bi narod pobliže upoznali sa radom Lojd Džejmsa. daleko od reflektora. Swans i Death in June Ostalo će da nam kaže sam Lojd. nikako opširno. ima i par eksperimentalnih projekata sa strane. Lojd dolazi do trijade “Perfection is a Process“. Lojd povremeno radi akustične solo nastupe. pa vaskrsava kroz prošlogodišnji “The Division of Labour“ izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama. informativno. Wire + neofolk. a možda je najbolje ovako: 2) rado bih preporučio Naevus svim ljubiteljima Joy Division. pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiđu noćne more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs. jedan ekskluzivni intervju. a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama. U prošlom broju ste mogli da čitate kratak prikaz albuma “The Division of Labour“ britanskog benda Naevus. Sa raspadom pomenute postave. Death in June) i Greg Ferarijem. koji su odlični i veoma originalni. a ako ne verujete. pa zaključite sami. plastičnih tv orgijanja i mufljuza u šarenim patikama. U mojoj ličnoj listi “best of 2012. uf.“ se. 23 . gotičara. Dakle. da ne dužim. uz prihvatanje neofolkera.. verujte mi. “Silent Life“ i “Relatively Close to the Sea“.

i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma. Mislim da to datira iz ranijeg perioda 24 . kao Naevus album. a postojala je i mogućnost akustičnog solo izdanja. telo. U tesktovima Naevus postoji određena fascinacija fiziološkim funkcijama. i šta ti detalji govore o samom svetu uopšte. ali mi nije zanimljivo da se bavim uobičajenom tematikom tog žanra u svojim pesmama. Kad je sve već bilo uveliko gotovo i snimljeno. Da li misliš da se taj album razlikuje od prethodnih. Wire. Oduvek su me više zanimali detalji iz života. i to daleko više nego raniji radovi Naevus. karikatura Tomasa Nole Tvoj bend često uvrštavaju u neofolk žanr. i na koji način? U periodu kad je počinjao rad na snimcima koji će kasnije postati The Division of Labour. tone u nojz i industrial. u početku rađen kao solo uradak. lična zbirka pesama. kao i čitavog sveta.muzika AVANGRAD mog života kad sam bio više usmeren na vizuelne umetnosti. sama ideja kako jedan isečen prizor može da ti podstakne razmišljanje upravo o onom što se krije iza vidljivog. mislim da se ljudi drže te asocijacije prvenstveno zbog akustičnih gitara u aranžmanima.. Koji su presudni uticaji. šta je oblikovalo zvučnu sliku Naevus? Među mojim omiljenim bendovima su Magazine. Moje pesme koje su više utemeljene na pripovedačkom stilu se razlikuju od prethodnih. pojednostavljuje priču – jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija. postoje i enigmatični. pa je The Divison. Opet. meso. morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album. itd.. a razne pesme na kojima sam radio su počele da se grupišu i stvaraju celinu. Kako je rad na tim pesmama odmicao. ako sam dobro razumeo. kad sam u celini preslušao materijal. kao i Swans i Death in June u određenoj meri. imao sam još dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder.kao solo album ili pak. sedmi album Naevus. Koliko inspiracije nalaziš u književnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku. i moj lični favorit. ali u poređenju sa ranijim izdanjima. što. pa finišira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable. u smislu da postoji namera prikazivanja određenog filozofskog problema. i teško da se može tek tako ukalupiti. Često pominješ hranu. i to jeste Naevus album kojim sam do sad najviše zadovoljan. taj album je izašao pod imenom Naevus. Koliko je nojz bitan za tvoju muzičku viziju? Lojd Džejms. čini mi se. bez obzira pod kojim imenom se pojavio. Čini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju. Nisam imao posebnu nameru da to bude mračna. Što se neofolk elementa tiče. stara postava Naevus se polako razilazila. tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najviše uticali na mene. Što se tiče fizioloških funkcija – one svakako imaju značajnog efekta na naš život. Dakle. meni se Go Grow i The German čine posebno zanimljivim. Dakle.. unutar rama. u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila. pripovedački momenti gde se baviš drugom tematikom. jasno je da postoji veliki uticaj post-panka. ja još nisam bio siguran kako taj materijal izdati . i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama. Međutim.. Pretpostavljam da su na te tekstove najviše uticali pisci kao Kafka. Vitold Gombrovič. Postojala je pauza između izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i. The Division of Labour to svakako jeste. Naposletku. Možda je to baš zato što ove pesme sačinjavaju organsku celinu.

radim na pesmama za osmi Naevus album. Tako da – jok. i pogubno uticale na vitalnost muzičkog muzika stvaralaštva. i to vrlo efektno.. To je svakako. u smislu da je nojz prisutan u većoj meri nego na prethodna dva izdanja. a služe se elementima nojza. Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Može li se ona kontrolisati? Nisam oduševljen internet piraterijom. niti smatram da. jedan veliki projekat. Koji su tvoji prošlogodišnji muzički favoriti? Can: The Lost Tapes. Zatim. za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. političke pesme mogu biti kvalitetne pesme. No. Za sada je objavljen samo jedan Retarder album. smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbežno. Završili smo čitav album. pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. i tu se fokusiramo na spontane kompozicije. ali polako uklapam deliće. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadašnjih Naevus vinilnih izdanja. Scott Walker: Bisch Bosch. Šta možemo da očekujemo od Naevus u bližoj budućnosti? Ove godine bi na Tourette rec. u većini slučajeva. Nešto od tog uticaja se može primetiti i na The Division of Labour. Hvala ti puno za intervju. koji koriste skeletalne završne pesme. povremeno sarađujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames. Tu ulazi pretežno instrumentalni materijal. pošto ne vidim nikakav način da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. A na odluku da se album završi ogoljenom verzijom Chalk is Valuable. razgovarao Dejan Šimurda Lojd Džejms 25 . verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift. pa se nadam da će se to jednog dana i desiti. su svakako Dome. za koji se nadam da će uskoro biti objavljen. Takođe. i to Enquiries na Tourette izdavačkoj kući 2009. kad uspem da ugrabim vremena. nema mesta za politiku u pesmama Naevus. bio sam član eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom. pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. Način na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugrađeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan. godine. Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. Lojd. Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam baš posebno zainteresovan za politiku. koji su u sadašnjoj postavi Naevus). ali. Pričaj mi nešto o muzičkim projektima kojima se zanimaš pored Naevus. Hvala ti. Baš bih voleo da sviram u Srbiji. pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala.. Nadam se da ćemo jednog dana čuti Naevus u Srbiji.AVANGRAD Među umetnicima koji su uticali na mene. mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao čitave priče.

. dekorisan je vitražima koji su izrađeni početkom 20. što je posledica rekonstrukcije zgrade početkom dvehiljaditih. A o tome ko su one. i delo su somborskog vitražiste Milana Stanišića i njegove radionice. bilo zbog obavljanja administrativnih poslova. secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute 26 . odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispričaće vam Avangrad. jeste palata Matičnog zdanja. nekadašnjeg somborskog veleposednika iz čije je zaostavštine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. Bio je član odbora za dogradnju županijske zgrade u Somboru. i koji je u 19. U oba slučaja. to ćemo u ovom tekstu pokušati da zanemarimo. Ovaj put. zaći ćemo u njenu unutrašnjost. a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukružnim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke niše.. Mađaš i Đula Semze. Palata ima unutrašnje dvorište koje je nekada bilo uređeno poput renesansnih vrtova. a crno-belim fotografijama koje ga prate da dočaramo utisak koji je ona nekada odavala. Unutrašnja dekoracija hola Matičnog zdanja u Somboru Na glavnom somborskom sokaku.. dve boginje ga prate svojim prisustvom. Dvorišna fasada je u stilu eklektizma koji sažima elemente najrazličitijih stilova. Ulaz u hol ka svečanoj sali. Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godišnje. Palata je zidana je 1878. U niše iznad dva odmorišta i drugog dela stepeništa koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike. pažnju privlači njena zeleno-zeleno okrečena fasada. a fasada je rađena u stilu neorenesanse. Vlasnik ove palate je imao značajnu ulogu u društvenom životu Sombora svog vremena. veka. za Ištvana (Stevan) Semzu. i 1868. Na početku i na kraju današnje Vojvođanske ulice imao je prostranu kuću sa uređenim parkom i manjež za jahaće konje. Bačkog Monoštora. Prigrevice. Istina. što su godinama pre njega bila njegova braća. Porodica Semza je imala plemićku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora. nakon što je tunel platana posečen. Stare Moravice. nekad kuća Stevana (Ištvana) Semze. deo svog poseda zaveštao je svom gradu. no. godine bio je poslanik u Ugarskom saboru. alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka. Vitraži su ukrašeni vencem sa 4 rozete. Unutrašnja dekoracija hodnika palate se ponavlja.ovde blizu AVANGRAD Umetnost pored ko je prolazimo.. sa željom da se od tih sredstava podigne bolnica. bilo prilikom svečanog prisustva sklapanju braka. a čine je na bočnim zidovima po dve. s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano. Despotova i Kulpina. godine. Kljajićeva. sa centralnom kružnom zelenom površinom u čijem središtu se nalazila fontana i najrazličitije bilje. somborskog veleposednika. amorima. veku bio omiljen i čest u opusu svih arhitekata. jedna od građevina koja najviše privlači poglede. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog čiriličnog slova P. Čitavom zidnom dekoracijom unutrašnjosti palate dominira polihromija. S obzirom da nije imao dece. a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti između arkada. Od 1866.

No. godine. Ispred ženske figure je anđeo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci drži ogledalo u kojem se ona ogleda. nagovestićemo samo da bi one mogle biti tema nekog budućeg stručnog istraživanja autorke ovog teksta. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (rađene u tehnici ulja na kartonu. Iza leđa žene je drvo u cvatu. Korene alegorijskih personifikacija možemo tražiti u antičkom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma. crvene i zelene boje.. Kraj njenih nogu sedi drugi anđeo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. 1844 . A Avangrad je želeo tek da svoje čitaoce podseti i upozna sa umetnošću pored koje prolaze. Prozori i vrata su sa polukružnim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi. Ljubavi i Braka. U ovom slučaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. boginje bračne ljubavi. U širem smislu paun se može tumačiti i kao atribut personifikacije Oholosti. Takođe. Odevena je u dugu haljinu. Najčešće se iskazuju kroz figuru žene odevene u antičku togu sa obeležjima koji je jasno definišu. U ovom slučaju pojmova ljubavi i braka. golub je simbolizovao ljubav i vernost. ovde blizu Brankica Opačić 27 . Meselj je studirao u Beču i Minhenu. Nakon što se vratio u Mađarsku.1887). U središtu druge kompozicije je sedeća ženska figura sa dugom smeđom kosom i vencem cveća na glavi. što nam u ovom slučaju nije ni bio cilj. velika pažnja je posvećena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi težnja za postizanjem iluzionizma. Na stepenicama aritekture sedi drugi anđeo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu. Paun je atribut boginje Junone. Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. Alegorijske personifikacije u umetnosti služe za vizuelno izražavanje apstraktnih pojmova. Pozadinu sačinjava deo klasicističke arhitekture sa pejsažom. a činiće i dalje. ali tako deluje kao produžetak arhitektonskih elemenata. Pored nogu anđela je cveće vezano plavom mašnom. kao što to čini već brojevima unazad. rađene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate. Time se stvara iluzija duboke recesije. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi. dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru. Nas interesuju poslednje dve. nebeskih sfera ili čak otvorenog neba. a pokušaji da prikaže atmosferu na svojim pejzažima vode do toga da je često povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske škole. što evocira nasleđe renesanse i baroka. odnosno Here. a u širem smislu i Požude. Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje. a smatra se da je njihov autor mađarski slikar Meselj Geza (Šarbogard. gde slika pejzaže u stilu akademizma. Još u antičkoj umetnosti. i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite). na kojoj su se našle pet godina nakon slikareve smrti. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeću figuru žene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom.. u Somboru ga vidimo u nešto drugačijem svetlu. njegov stil se promenio. Čitava zidna dekoracija u unutrašnjosti Semzine palate je veoma oštećena. Jedna od njih nam pokazuje nekadašnji izgled unutrašnjeg dvorišta ove palate. 1892. Sada prikazuje seljake i pecaroše u intimističkom i idealističkom maniru. bele.AVANGRAD reprodukcije starih fotografija Sombora. Freske na tavanici prikazuju četiri scene sa putima (amorima). Lova. U ruci drži malog anđela koji je ljubi. S obzirom da nam prostor u časopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise.

građevinski radnik iz Sombora. U njemu se nalazi propusnica za moju afričku avanturu – gabonska viza koju mi je obezbedila moja građevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. priredio Branko Ćurčić o j a M Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budućeg vremena. za svaki slučaj. Glavni protagonista je Miki. nema avanturizma. Pored puta su pitomi rubovi džungle. po pravilima. nije to postao sa namerom nego je kasnije. kako bih uhvatio avion za Fransvil. smeštam se na udobno sedištekrevet i čekam poletanje. pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju. ali sa pokušajem da interpretira originalni jezik putopisca koji. Aerodrom Nakon dvanaestočasovnog leta – vremenska zona u Srbiji i mog odredišta je ista – avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona. Avion se vinuo uvis nešto posle dvadeset i dva časa. kaže. u ovom slučaju. na aerodrom. da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde. No. te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma. Nisam imao vremena da ga obiđem čak ni površno. Bio mi je potreban san. sabrao utiske.svojeručni putopis AVANGRAD Afrika 1. Putevi su neprohodni. činilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i guši dušu. reče mi Dragan. sa desetak minuta zakašnjenja. steže grlo. što se kaže. U više nastavaka moći ćete da pročitate kako jedan običan. napamet naučio okolne puteve. Uostalom. Bogami. Dakle. Sklopio sam oči i pokušao da sva očekivanja izbrišem. Kako god. avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. tako su mi i pričali. Dragan dugo radi u ovom gradu i već je. čuje se i vidi kolce egzotičnih ptica koje mi u Evropi držimo u kavezima. kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujuće reprezentacije tokom Afričkog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). ali je zabranjeno i nema ga na menijima 28 .. Ovako nenaviknut. moje glavno odredište. govori mi Dragan. Libervil Seli smo u zeleni džip bez krova i krenuli prašnjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila. samo je nešto veći. između ostalog. te je. brat bratu. koji je na putešestvije u Gabon otišao 2011. sigurica. ali libervilski aerodrom prevazišao je po skromnosti one jednostavne kockaste. dok sam maločas stajao. a iskreno. u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se džungla u kojoj. Taman sam to vreme iskoristio da proverim. vožnja ublažava nesnosnu januarsku toplotu. da. ono što mi je neophodnije jesu neki saveti. I snaga. pasoš. spreman sam. čovek zadužen za moj jednodnevni smeštaj u Libervilu (i koji poznaje. Možda bi najviše ličio na neku našu lokalnu železničku stanicu. Mogu reći da sam uplovio u mirni mrak. plašio sam se da se ne izgubim. dočekao me je Dragan. deo Od ovog broja Avangrad pokreće svoje putopisne strane. naš čovek doživljava egzotične predele i ljude. očekivao sam nešto vrlo skromno. kroz prozor se nije videlo ništa osim crnog vazduha. Zato je nebo. komunističke YU građevine odavno prepuštene zaboravu. To oko mene su sve teleportovi koji te za određeno vreme prenesu gde god hoćeš. Delimično. čovekova noga nije kročila. valjda. Libervila. valjalo ranije ući u napravu. Dok se truckamo u džipu ja posmatram okoliš. Sve je u redu. Vidiš. veoma daleko. afričku administraciju kao svoj džep). pred diktafonom. avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena. skoro na svaku tačku planete. Majmuni su najzaštićeniji. Njihovo meso se jede.

svojeručni putopis skrene mi Dragan pažnju dok je zaustavljao vozilo. poručuje mi moj domaći domaćin Dragan na aerodromu. čak mnogo više nego kod „naših’’ Kineza. Mislim da se čak i namrštilo. Gledaj i računaj onda. nalik na golokože mačke. kaže Dragan. izvan te sobice. majmunetina i nije nešto. pa nema greške. Skrenuo je sa „glavnog’’ puta na uski grbavi puteljak. Love nosoroge i slonove kao od šale. nisam ni imao želju da probam takav specijalitet. rekao mi je Dragan. biće. I inače. Kao Slovenija kod nas. Mada nema puteve. za afričke prilike. nego nekakva saunska. Tim začinima oni čuvaju zdravlje od raznoraznih virusa. Mislio sam da će me. Izašli smo iz vozila i zašli više u selo. U Gabon na građevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje. U pitanju je njihova. Slikovito. živ mi bio. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. a postoje uređeni trgovi sa okrečenim objektima. Tamo daleko izgleda da nema ničega. Onako u oskudnim kožama prebačenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistička. kada me je već pozvao. reče mi Dragan. dok za „domaće’’ klima nije potrebna i nema svrhe uzalud trošiti struju. brat bratu. čisto da vidiš te male ali veoma kuražne ljude. etno. Aha. domaća proizvodnja (na etiketi piše velikim fontom 33. Izgleda da smo mi. kako sam mogao da primetim. regija i po. možeš da uživaš u pogledu na Atlantik. one kao u Novom Beogradu. ovo ti je. draža mi je naša divljač. Okean se nije video od magle nastale od vlažnog vazduha koji kao da se lepi za kožu. Pogledaj ono. poručio mi je Dragan uz smešak. prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. beli ljudi. Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo već pričali. izgledaju pitomo. dok su između tih jednostavnih građevina trčkarali. Ajde. Kameruna. ovaj put po „dijagonali’’ Gabona. do Fransvila ćeš putoviti. otišao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. jedno sat i po vremena. kao bivša Juga. Mada. za razliku od nabacanih koliba na obližnjoj periferiji. pivo se služi u flašama od 6. možda najbolji u Africi! Pa samo po tim oštrim pogledima i žilavoći tela. mora da smo mu bili gadni. nije to bilo vreme za dokoličarenje. U Libervilu su putevi asfaltirani. Vratili smo se u vozilo i izašli na „glavni’’ put. a to je. bili turistička atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izašli da nas vide. Ostali životinjski specijaliteti mogu se naći kad i gde god hoćeš. Dragan me dovozi do jednog simpatičnog pansiona sa čije terase. Čak je i detence koje je visilo sa leđa majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko čudo. Tu shvatih da sam se prevario. Eto.atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i rođacima kakvo su čudo imali prilike lično da upoznaju.AVANGRAD u restoranima. ali udobnoj sobici. Pozdravih se sa Draganom i uđoh u solidni. Ubrzo smo krenuli nazad. Konga. rekao bih. za jedan evro moguće je kupiti četiri gabonska piva koja su zaista odlična. Ali. sve je to ipak delo francuskog kapitala. mali crni ljudi. Bilo je to kao da se krećemo kroz samu džunglu. Libervil 29 . Sutra me je ponovo čekalo putovanje. piletinu i ribu na sve moguće načine. nego se može dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. zemljače. Pazi. Ne lezi vraže. međutim u restoranu (tačnije. Nakon što sam se osvežio u skromnoj. Kada su nas spazili. Na čistini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta.5 dcl. toplota nije ona naša toplota na koju smo navikli. omanji avion francusko-afričke koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afričkog hleba – Fransvilu. ali ti su mali ljudi vanredni lovci. mogao sam da zaključim da se oni Boga ne boje. ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope. sigurno. u pansion. reče mi Dragan. daj da ti pokažem nešto. iskreno. sasvim priviknut na afričke ukuse. naziv samog piva). pigmeji. sobe se klimatizuju. kaže. Cene su dosta povoljne. Da stvar bude još bolja. jeste da je pre-prezačinjena. mešavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali „regularnu’’ hranu: goveđe odreske. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo. Srećom. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik. Imamo vremena. par njih je radoznalo počelo da nas posmatra svojim svetluckavim očima. Svakako. Tu u centru su zgrade. a kamoli plave vode.

u saradnji i dogovorom sa urednikom književnog programa Nedeljkom Mamulom. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima. uz koju se toči crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup. Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andrića Andrle u izvođenju umetničke porodice Dinjaški – Vrbaški. a grupi se priključuju Alisa i Vid Dinjaški. u skladu sa poezijom ove pesnikinje. bavi se tematikom politike. možda. dobijaju novo. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada. Ladik. Tolnai. predstavljena i otelovljena. Ivan Pravdićem kao konferansijeom u boksericama. izbor iz poezije ova tri pesnika. između ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. Veseli pakao poezije. a istoimenu pesmu izvodi četrnaestogodišnjak pod budnim okom svoje majke. koji je i sam vokalno i scenski učestvovao u izvođenju svoje poezije. danas nam je nezamislivo da ta tačka još uvek nešto vredi. Natašom Milojević kao prezenterkom kulture u negližeu i kultnim Mrtvim mišljenjem u izvođenju Alice in WonderBand. bliža današnjem čoveku kroz teatar i muziku. izbor iz poezije Vujice Rešin Tucića. poletarci – izvođači. simbolički. od jedanaest i četrnaest godina. svojevrstan kolaž prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. poezija Slobodana Tišme obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzičkih omaža Betovenu i Luni. A poezija je. ali na konceptualniji način. članovi AWb-a.proesis osvrt AVANGRAD Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Dotiče li poezija čoveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji tačka. Kosmos? Zaštosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova. Pesnici po čijim tekstovima smo zatim radili su. Prvi nastup imali smo sa Sinišom Tucićem. uključuje i Poslao sam te da ne dođeš. Domonkoš. svetim trojstvom balkanskih tema. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku. Pošto smakova nikad dosta nema sumnje da će se uskoro ponovo izvoditi. koji su na svojim počecima nastupali zajedno. cimeta. Iskrenost je najveća laž. a promene muzičkih atmosfera i tekstova prate mirisi nane. opet Alise i Vida Dinjaški. Struganje mašte. vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. Da li postoji Judita Šalgo? dotiče jednako duboke i životne teme. lavande. uglazbljujući njihovu poeziju. eukaliptusa. urnebesno začinjen haotičnim tenis – mečom kao pratnjom Penelopine politike. Do gledanja! Ana Vrbaški 30 . sažvakana. diplomatije i erotike. Od jula 2011. vrlo opipljivo značenje.

AVANGRAD lITERARNI SOKAK PROESIS foto Igor Vitomirov 31 .

Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. Iza mojih leđa spava grad. Igle zabodene u svezane šake. Poslednje svetlo kojeg se seća je lepo. Do radnog mesta me čeka još jedna. alkohola. Ukorenjeni čvrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su. te večeri za njega. Šta se događa.uostalom kao i ja. Daleko ispred mene.Slutim. da vide njenu prolaznost. mnogo strmija.. Miris joda. ljubomorni vršnjaci iz sela su se 32 . S velikim naporom okrećem pedale bicikla savlađujuću laganu uzbrdicu. nasmijano. Nije osećao hladan dodir sterilne plahte. lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem šarenih sijalica seoskog kafića . Tutnjalo mu je u slepoočnicama. Pogled na prostrti pokrivač. Dušane. Bol je raširio Dušanove kapke. Čuje se gaktanje divljih gusaka. Lavež pasa preteći najavljuje lov. Pijani. odmaraj se. kaže čovek u lekarskom mantilu. u kućama koje su odavno pustile korenje u tešku bačku zemlju? Osećam. preteći zvižduk lokomotive razbio moju. Kad bi se mogla uzneti do nje. snovima satkanu tišinu ili mi se to samo činilo. vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. pružila prema tragu zore provirujući iz beličastih. vikala je mlada sestra uplašeno. lokomotiva ti ih je smrvila. Prelazim prugu. Ne želim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. rascepila svetlost nebo i zemlju.proesis AVANGRAD PUCANJ Sviće. topla krv će razneti horizonte . otvorenog srca. svojim nežnim telom. pre no što svane. Znam. Bojim se. neka crvena. dečak se probudio. i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga. Gola crnica u očekivanju belog pokrivača zaustavila svoje disanje. na mesto gde bi trebalo da budu noge. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. nemoći. Doktore Laliću. Amputirali smo ti noge. Jedino se trska. Biće dobro.. Ponekad bi samo daleki. Sve mi je teže da izbegavam i da ne čitam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nežnosti. već hoće da ga ugasi. Mlečna neonska svetlost se prosula između glatkih zidova. Nikad više neće stići do njenog. iza mene. poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lažnog buđenja. još malo. Dobro jutro. Nalaziš se u bolnici. Otkucaji Dušanovog srca se ubrzavaju.

Dobiće dečaci u Specijalnoj školi „Vuk Karadžić“ za doručak prženicu. kilogram pasulja. sa zapada od Dunava. dozivajući u jedan glas. Budi se. rano ostarelom licu mladića u izbledelim farmericama. još je mrak. kreće praćena čoporom pasa. jutro je . i do nas. Mama. komad biljne masti i gužvaru s makom. Koliko ljubavi je potrebno da pružim pa da izbrišem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uvećati. prljave plahte obešene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora. desetogodišnji blizanci vraćaju Dušanku iz rumenih bašta oko Drave u kojima je brala krupne. u svojim gladnim kljunovima. Mora danas u grad. možda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu. Branko sine. Opet si sinoć uzeo drogu. Uzima stari bicikli s probušenom gumom i oslanjajući se na njega. u zamrzivaču. kada stignem u firmu. Moram. Biljana Benić 33 . Počeo je novi radni dan. u jednoj kesi. kao i uvek. kokice su danas za večeru. Dobro je. na svoj dugački put. ima samo kokice. nije se čuo krik a guske su nestale iza južnog horizonta. pamučnog stolnjaka. Spavajte. Prodao ga je sinoć i za dobijeni novac kupio heroin. celu noć . Kaplju Radojkine suze po mršavom.AVANGRAD proesis foto Siniša Trifunović noćas pobrinuli da zauvek ostane siromašni izbeglica bez budućnosti. telefonirati mužu da Ruži stavi u njenu veliku torbu. u kuhinji. zaostalu kost. Svratiće. sočne jagode u svom spasonosnom snu. napravljenu od kafanskog. između delimično smrznutih lokvi. kaže tužno. znajući da na stolu. Nošena tom mišlju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. Leži na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane. Začu se pucanj i jutro širom otvori svoje oči. gladni smo. bila je penzija. Ciganka Ruža otvara vrata na maloj kući i pušta šaku svetlosti koju su donele vrane. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti.

60 . imanentni. normalnog. p. tragovni. simbolijski. gradski. ki. praznačni. . sentencijski. ontološki. . fatalnog. nadrealistički nadrealni i nadrealistični. . trenutni. kružni. protezijski. podvodači. navodnoluksuzni. hrišćanoidni. militaristički. pesnici. moralistički. preosećajni pesnici. dugostrofični. rapsodi. nežni. ukusa. pevljivi. kovanički (Kostić Laza). neologistički. nenarodski. pesnici psovki. novorečiti (Sarajlija ). mimetički. narodniji. pesnici tam-tama (proafrički). fatalisti. logički.. raspusni. abnormaloponentni. opsesivni. usnuli (Desanka Maksimović ). narkotički (Kolridž ). bunovni. p. duše. pesnici brojki. odzvanjivi. belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijević ). pesnici dana. kritični. ortoepski (Nastasijević). ni. p.). VRSTE PESNIKA 1002 AVANGRAD Ilić . kreštavi. znakovski. provodači. fragmetarni. apokaliptični. andergraundu ulagivački. polemički. uha. uveknovi. pripovedački. . poemski. esejski. prični. Po kriterijumu štimunga osećajne sfere artični. trkački. sirovi. mehanički. simbolički. pejzažni ( Matoš ). kvazimoderni (zovu ih i postmodernistički). stički. utilitaristički. nemarni. sluha. kancelarijski pesnici (knjiški je Miljković. pokazni. autoparodijski. nacijski. saživljenički i njima suprotni glagolisani. 34 (Vijon). vizionarski. preznačni. pesnici svetla. sablažnjivi. katrenski. policijski. književnoistorički. blještavi. alkoholički. pesimistički. opori. boemski. eliptični. skeptični. namerno-nevični. alogički. ortografski. altruistički. zanimljivi p. pijačni (Dobrica Erić – Erica Dobrić . pesnici uma. otkrivalački. tonobaksuzni. pesnici tame. pištavi. hrišćanski. konstrukcionistički. kontrasta. . optimistički. Šantić. anticipirajući. otkazni. vistički. čitelji). sipajući. distihni. pesnici dela. dorađujuće-prerađujući. ruha (obla. sređujući. pesnici jela pridevisani. jovovski reč-pesnici. pesnici rama. prkosni. hiljadupesamski (pikasovski). pseudo. nenabrojani. sanovni. ne-lični. pesnici večeri trenutni. p. etnografski pesnici. imaginatorni. čisti. metapoetički. pesnici u ratu (Dedinčev pesnički dnevnik zarobljenika nadlični. jednočitajućezanimljivi. Čarls pesnici. pesnici noći. poentiski. mitološki. takmičarski. tačni. vojisladokazni. tehnicistički. melodični. otpusni. beli. etički. čulni. normalnog. i jabuke . pesnici reči. istraživački. pesnici apsurda. optički. prepotentni. nenacijski. evnusi. nedokučeni. hipnotičKnjiški pesnici. p. permanentni. nadmeni. istoričarski. narkomanski (američka pesnicibit generacija pesnika). okretni. vitalistički. dosadni. sudbonosni. šestočitajuće zanimljivi. Dučić. zagonetni. lični. tehnički. melodički. sveštavi. . somnabulički. tečni. dvosmisleni. . vokabularistički. fištavi. . pakosni. neponavljajući. čežnjivi. p. posleratni. p. . gluhotski. paraerotizovani. . pesnici čari. pacifistički. pesnici ulica i kvartova. pesnici razumski. prozračni. i kotarice u kojima nose šljive i . realistički. visokopariskričasti. p. autohtoni. satanistički. autopoetski. duha. Jakšić i odbačeni. imenični. memorijski. okidači. tupp. nihilični. onirički. naslovnistički i naslovnirajući.i kruške . antilični. kritičarski. mašinerijski. pesnici o ratu. skulpturni. zaljubljivački. s-permanentni (Bukovski) ni. fotografski. udvorički. geografski. formalni.mnogolikni (sa više proesis stilova i atmosfernih pristupa). traistički. nesrični. buntovni. antagonikukavni. cik-cak-pesnici. dvolični. ekstatični. ( Simić). tričarski. sumakancelarijski Nazor ). melanholički. pesnici mašte. ubutatorskonarodni. provokatori.. ljubavni. memoarski. lapurlatistički. ludistički. jarosni. snežni. sneni. igrožanrovni. autoritativni. urbanizovani. parodijski. pesnici prihvaćeni. ekslamativni. lavirintski. jedvajasni (zovu ih hermetički). hedonistički. disciplinski. ( u svojoj pesmi o večeri). vispreni.). pseudorbani. chill-ni. zamenični. odlični. urbani. učitelji. skučeni. p. smicalički.

nadražaja. mistifikatori. legenda. majeutički. p. kamen (vidi groteskni. simpatični. p. socijalni pesnici. metaforski (Miljković se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. kosmosa. plahoviti. antismisla. nesazreli. nagoveštajni.. stiska. izvori. seoskoideali. htenja. destilatori. lakoshvatični. hora. plastični. ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik već lažoš). p. auditivni. tajnoviti. očinski (oci roda). vetra. p. p. fantastički. evocirajući. p. p. koloritni. kosa. gavrapoezija puna metaforskih nivoa). apozicijski. p. p. labuda. p. nova. nacionalnih manjina. ničega. p. laj-laj-pesnici. voajerski. p. misaoni. priznati. klasifikatori. himnički. oni koji neosmislenosti. vremena. p. promatralački. babski. majka rodi antropološki. oživljajni. mentalni. sena. AVANGRAD Miloš Ristić 35 . loši freskoidni.. u zrelim godinama. GOSLOV) i p.. slobode stiha. zdravički. žustri. alegorijski. pesnici rada. prostora. nasledni (Ilići-pesnici). p. dnevnički. lirski. za decu. p. avajni. vrana. škrinja i starine. gline. barokni. gradski (Jesenjin). reakcioni (Majakovski ). Boga. (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle). pustolovni. pesnici krika. nereda. dijalektički. iživljajni. bluz-pesnici. p. zlosti. p. javnog mnjenja. banalnosti. antižandobronamernistički. zreli p. sintagmatski. prašine. uzvični. sekunde ( Oktavio Pas). p. upitp. pesnici priviđenja. petrarkisti. urbani. p. p. jednokratni ateistički. rok-pesnici. lunatički. gora. interpolirajući. besmisla. štandovski.. pesnici. ruralni. štosa. pitalački. odsečni. preobražaja. anaforski. ga. dečji pesnici. ne-htenja. različite kategorije). p. dara. metalni. p. p.. i prekid). starosti. tužbalički. ukrasni. grobljanski pesnici. epski. repgreške. pesnici umesto čega vapaja. aluzivni. zločesti. otiska. nikad sazreli. p. antipatični. truda. identifikatori. spomenici. sarkastični. kamenoreskni. p. (rod). p. za ljubav (zavodnički). doživotni. p. fizički. krošnjičavi (kitičavski). karikirajući. danci sakontemplatori. p. šunda. slobode. p. recepcijski. domišljati. p. p. parafrazni. pažnje). p. pesnici trzaja. haiku-pesnici. p. su dobri inovacijski. basmoviti. za svaslobodnog stiha. p. ogled-pesnici. kondenzatori.. Bodlerovu p. mora. refleksivni. predsmrtpriznati. p. klišesti. klasicistički. ptica. dubine. klasični. (pročitaj Rađanje tragedije Fridriha Ničea). logosa. p. p. recepcionistički. eksperimentalni. p. istine. pri hodanju-vlastiti primer-šetanje gradom pišući u mobilnom telefonu). p. pesnici uz ljubav. p. visine. diktatori. p. funkcionalistički. smisla. algoritni. reda (Dučić). p. citatni. vidri. p. p. perspektiva pesnici ( Zmaj). je dobro da p. prah. filozofski pesmu BLApesnici. vladara. transformatori. hoda (koji pišu nečega. ljubavni pesnici. kosti. narcisoidni (svi pesnici su u početku narcisi. kulovski. kolekcionistički. misleni. obaveštajni. p. vampirski. p. proviđenja. albatrosa. prozni. p. p. dubrovački. p. ljubavi. p. umišljati. akcijski. versifikatori. pesnici o ljubavi. koda. p. p. kiša. ženski pesnici. otuđenja. fantastični. utiska. bajkoviti. moto p. ri. sunca. ranoumrli. senki. p. pojmovi za prezir. dijaloispitivački. dionizijski i apolonski mošti. premišljatni. p. tkački. retrospektivni. nog. p. kadra ( Prever). busmrti. vere ( Kjerkegor ). vedri. globalistički. plošni. p. p. sažvakalački. p. ni pesnici. p. p. simetrični. refrena. p. trošni. pesnici jeze. čega. izpesnici. slobodni pesnici (četiri ko vreme. relacioni. p. posmatralački. pritiska. p. slavuja. rodoljubivi gavranova. doživljajni. p. retorski. p. baljezgatori. hiroviti. neurozni. p.koji su imena škoproesis la i ulica. pesnici teze. p. pesnici o radu.osa. zamišljavalački. pesnik koji sinovi. p. moda. pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija. p. p. preživalački. rovski. mašina.fantazmagorijski. kiča. p. ekspresionistički. dijalekatski. ukleti pesnici. neočekivakletvični. dočarajni. dale. pravolinijski. frazni. delirijumski. detinjstva. p. vršenstva. uzodidaktički. kafana (Jakšić). fiziološki. otadžbinski (i rod i oci roda su u centru p. p. dramski. biblijski. iluzivni. p.

36 . kombinovana tehnika. .. 100x70cm.proesis AVANGRAD I’m feeling much.Živka Suvić Petrović. much.. 2006.

Kada bih sela u centar prostorije možda plamen sveće ne bi bio toliko hipnotišući? Možda bih videla nešto? Možda bih bila okružena svetom? Terevenka 37 . U njemu sam okrenuta. Sada imam samo ovu “žutu noć“. Ja bih se tresla. od smirenosti i buđenja. Nikada ne bi izdale prosvetljenje. samo bih živela.. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kišu kako pada na mene. Dakle. Čula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo.. I sad nalazim sebe kako bušim jednu. sveća i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoće li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? Čista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica. ćutale bi do kraja večnosti. svetlosti mi dajte. Svaka od njih bi ispričala jednu istu „žutu“ noć zbog koje su bile kidane. Koliko ću ih još podneti pre nego što moje reke prestanu teći? Hoće li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo „žuta noć“ puna kašika. Ja sam srećna. još jače. Onda bi one postale reke... Još jedna „žuta noć“... moje usne bi postale rumene i neme. oči bi mi bile svetle i širom otvorene i ne bih maštala. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. upaljenu sveću. Koliko sam puta želela da upalim svetlo! Koliko sam puta poželela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. živela i disala. Ako bih se pomerila u centar sobe čula bih je još bolje. moje plave usne. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja već prešla reku i platila Haronu? San „žute noći“ sam odavno prestala sanjati.. Samo soba i ja. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se. ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista priča. Trsla bih se od mira. Tada bih prizvala iskonsku životinju. kašiku i ovaj vilinski prah. Ovaj plamen sveće pravi čudne senke... šta to imam ja? Imam ovu „žutu noć“.. bile bi čiste i brze i moje bele usne. Lep je ovaj čelik. Možda kašika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonačno dugo. Podsećaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam još hodala svetom. Duša mi je puna. zarila bi mi se u svest duboko. Nema nameštaja o koji bih se spotakla kada bih ustala.. Iz ćoška čujem kišu. Nikada ne bi odale tajnu čistote. ali ne od hladnoće. Čula bih njen rabuđujući zvuk.. Imam i kašiku. oštro i duboko i pustila vodu kroz moje vene.AVANGRAD proesis Terevenka Soba. Takva noć je postala svaki moj tren. samo kada mi ruka ne bi tako drhtala. I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraćane žuči još od prvog puta. Kosa bi mi bila čista i to bi bio moj Saturnov vek. Ja sam čovek.

.. Sve mi se nekako razliva. vlažno i sliva se. prvog osmeha blaženstva u „žutoj noći“ punoj kašika i vilinskog praha od kog se ne leti. Nova terevenka samo što nije počela i tada me neće biti briga za centar prostorije i kišu iza prozora. Šta će se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu. a kašika potpuno pocrni? Hoću li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom životu? Da li ću tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi. Prodire u podsvest.. podseti me da bih trebala disati jer mogu čuti kad sam prestala. Sve je tako bledo. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve što sam nekada znala i bila. Ja sam srećna.. Glumim nešto što nije živo već se samo pravi.... Aleksandar Tanurdžić 38 Akt . Negde sam pročitala da je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo. Nekako je tvrd ovaj pod.. Osetim ga. Ja sam sve čistija kad god se predam „žutoj noći“. kada sveća izgori. Pitam se šta li je našla tamo? „Kao da je bilo nekad“. Hoću li se snaći u tom scenariju koji sam sama osmislila. pretvara se.. Ja sam srecna.. Dobro je to. iako ne znam ko sam.Milena Vermezović. Kao da prisustvujem stvaranju akvarela. samo je to mogla videti. I kako da posložim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i načini sliku? Kada sam to prodala život? Za šta sam ga prodala? Više se ne sećam onog prvog straha i smeha. jer delanje je neka vrsta čišćenja. Topim se zajedno sa voskom.proesis AVANGRAD Opet ta kiša. bela kreda na papiru . Možda su mi noge utrnule? Možda bi mi bilo udobnije kada bih se ispružila? Kada ću ja doživeti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu. Možda je mekši tamo u centru? Da li će me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zaslužila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba. Moj svet je stao u kašiku.

Isihijo utihni-poslušaj svijet!!! Armin Stefanović Dragiša Damjanović 39 . Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kažem volim ovo Zore ruho Kruto. Tište krhko filozofsko pero. Usnama iscrtana slika svijeta. Svaki miris tišine spoznaje ono. Toliko buke. zubi zvekeću duhom! Molitva cosmosu jadnih duša najružnijeg tkanja.. Misli naginju pojilu Lete. Tišina se prelama kroz oči svijeta. život ti ovisi o smislu! Vitgenštajnove izrecivosti. Preporuka svakom besmislu je tišina.AVANGRAD proesis foto Igor Vitomirov Potreba Utkat u ove noći Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada. Uninunijumu su oči tužne. Svijete. Nema ničeg neobičnog u Aristotelovim kontradikcijama.. Kruto Isihija Tišina se prolama kroz zube misli. radost skriva iskreni Arije. Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bježi suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema.

jer u svakom de novo pokušaju poneki tvoj dio se izgubi. Budu srećan ako te i jedan razumije. jer ti sebe nikada nećeš ostaviti. Masa proždire. razvale i prave nanovo. Oni te gnječe kao glinu. ali se ne trudi da se stopiš sa masom.proesis AVANGRAD Marionete II . Moraš živjeti među ljudima. e baš isto tako drugi žele tebe da vajaju kako im se prohtije. ako vidiš da te mnogi ne razumiju. 2010. Imaš sebe u sebi i ne može ti se desiti nešto nepredvidivo. inače ćeš se izgubiti. već slavi. jer sve je prolazno. jer to je znak da si sebe sačuvao. nemaš drugog izbora nego da im se prepustiš. Bojana Draganić 40 . nikad izdati. Ali ne dozvoli sebi da se vežeš za njega. pašćeš. Ne tuguj. Živi među ljudima. Ići ćeš od jednog do drugog puta i svaki će ti biti isti. tuš i pero. Živi pored njega kao on pored tebe – spleteni u istu nit. Vežeš li se za bilo šta drugo slomićeš se. za bilo šta na ovome svijetu. za stvari. 21x30cm. Poneka mrva ostane na podu. a ti kada si se već vezao. to znači da ti je srodna duša. Prave oblik kakav im odgovara. inače ćeš postati osobenjak.Ana Komatina. Kada si svoj možeš sa sobom raditi šta želiš i kada želiš. I ti budeš sav izgnječen i izmrvljen. I kako onda da budeš posle kao što si bio prije? Kako da sačuvaš sebe cijelog. vajar ni ne primijeti. Vezati se Nemoj se vezivati za ljude. Vežeš li se za njih izgubićeš sebe. ali ne svezani. a kad im više ne odgovara. Moraš imati stavove. Sa sobom si najsigurniji. I nikada nećeš biti isti. Jer isto kao kad si svoj. pa ti sebe vajaš onako kako želiš. To znači da postojiš. Desi se i da je zgazi. ako pustiš da se vežeš? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne može opstati.

Klanjam ti se anđele. ti pade u ognjenu jam ga. nisi Raduj se grehu čoveče. no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. Pozdravljam te nosioče ga. to je rulja što pohlepnos ri gase.ele. iz Božjeg te isteraše raj v Jednocinka Oblačim crnu košulju Ne zakopčavam je do vrha Skidam lak sa noktiju šminku svilene čarape Glava me boli Reči su se takođe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino više ne pomaže Kada mi se zaglave prsti u pisaćoj mašini ( stalno mi pada na pamet kako muškarci lako umiru čim im zabiješ jabuku u grlo) Loše se osećam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina Žebeljan Evinom porodu si dojen. ti g sjaja. svom gordošću udari na proesis Predizborna tisina v Nikada nisam volela proleće Plakati se lepe Deca plaču i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomoću veza među moćnicima Umesto grlenim glasovima Prošlo je deset godina Oče Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zarađeni dinari I kvarni Oče Slani u protivrednosti Svačijih suza silni. tin k`o loptu je dajte sve srni. vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a. ti ca. ni. s obe vode izdajničke kće rase. svo a anj toj tešitelju pos de. rog postaviše sa dva silna silni. A ti Evin rode. odžača i što ječi. mešen visi harlekina bednog. ti li zato ždrao sveto voće. ga što . razjar ri crni. pos obe pesme: Ana Magda 41 .. bil izo podanici tvoji t kljuca. jer zaista smo glupi. mi om lekara. tlu sve ar sa očima kud bak . glupošću tina te stvara. stv red u haljama belim. Klanjam ti se anđele. Te. ble ote lep ti u zbiru pra Boga. amu preko lica ogavnu ti skr a. što ga zve ri. sa vešala rulja. carevim odelom um ti veš ci oltara. Klanjam ti se And ti silni bede. Skinite mu glavu. grl tmina stvara. dobuje po praznoj strani silni. Hajd`pevajte ruljo. Preko plama. mesto mlekom majke. taš to skrojen. Osluškujem poklič Evina rasa. nebeske se zalupiše dve u.AVANGRAD . tvo a sa naličjem postojanj . oj oduzmite sina izgubljen leči. što nas eno hoće. krvlju slabe Adamove ri.

Na um rl oj ži vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo žd a je on a ot iš la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a že na se na sl ađ uj e ću k ću ka o ci je le no ći . So vj et a Gr ub eš ić DUGUJEM TI konstantno ledom okovana zasipanjem kapi prašine pred sunčan dan preklapaju nam se duše empatično suprotnim putevima Pozdravljam samoću u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuću tišine dok osluškujem stakato naših srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit ću te dlanovima obe pesme: Iva Damjanović 42 . Bo li me gl av a ra zg rč em za vj es u sa ži ml je m pa go de na um rl oj ži vo j og ra di po ne ki ze le ni li st ić is po d tr ij em a ve se la pt ič ic a im a na de pi je m as pi ri n. Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed oč im a bi je lo sv je tl os t ma mi su ši se li šć e dr ve ta ži vo ta tk o dr vo na zv a ži vo to m ma js to r pi ta ho će mo li tu pf šv am te hn ik u gr oz na je ov a sm eđ a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr eč fa li o.proesis AVANGRAD NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopćem čoporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjećaja ušima zveči tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokrića smješkam se naopačke tako mi je ljepši svijet bez ružičastih naočala pjevušim ležerno I feel good odavno sam neprilagođena obojenja Bo li me gl av a da li su mi pr ed oč im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo žd a sa m to ja il i že na na kl up i il i za kl ju ča ni pa s za vi ja .

AVANGRAD proesis rad Tanje Mijanović 43 .

koji je bio veći od skoro njega samog. Plesačica se izgubi pod crvenim zastorom. Štok u stomaku mu se prevrne. Nadomak vašara je bilo veliko prirodno jezero. Shvatio je da nema odeću na sebi. vreme je bilo takvo da i to malo odeće što je imao na sebi predstavljalo višak. Noge su mu klecale i propadale kroz sveže blato. 44 . Progutao je još jedan štok i zavalio se u stolicu. Odatle je mogao da vidi svu mušku publiku koja je željno iščekivala sveže meso. Prikaza od plesačice prođe ispred njega. Oprao je posekotinu i krenuo u šetnju. Nju svi mogu da gledaju. Nešto ga je gušilo đavolski. a svež ožiljak opet počne da ga peče. Šou je mogao počne. Sručio je štok niz grlo i povukao dim. Uleteo je u hladnu vodu. Ubrzo siđe sa bine i uputi se u tu prostoriju. taj bi tumarao. Škripa zarđalog metala i žamor radnika naterala ga je da otvori oči. Znao je da će tek predveče moći da nabavi pare. Bio je gladan i bez para. čvrsto stegnut. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Patuljak sa cilindrom na glavi. ne shvati da se nalazi u crvenom šatoru. reče i uputi se tamo. Hteo je. da vide svaki deo njenog tela. Ova se uvijala na njoj kao najveštije ruke. da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. Odjednom se ukopa u mestu. oči su sevale duž šatora. naplaćivao je karte. Pitavši neku devojku za pravac. Sakrije se iza nekog zastora. tumarao je polupraznim vašarom.proesis Enlejin ujed AVANGRAD Šta bi čovek prvo uradio kada izađe na slobodu? Onaj koji nema ništa. Na svu sreću. Pomoćnica je izašla na binu i najavila: „Željno iščekivan nastup zanosne kraljice pokreta počinje. Nije ni shvatio da je podne već daleko iza njega. On je želeo više. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan želudac. Preko sebe je imala crven čaršav od svile. Čuo je da predstava počinje za nekoliko minuta. opsuje i baci novčanik. Iskoči iz vode i stade da grabi vazduh. a oči su mu bile prikovane za njen struk. Kosa prebačena preko golih ramena. Našao je slobodan sto blizu ulaza. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. Na čistom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. letnjoj haljini: puštena divlja crna kosa. „Ne bi mi škodilo malo zabave“. Sišao je do njega. Njemu se nehajno preko usana provuče njeno ime. U procepu ugleda plesačicu sa zmijom oko vrata. Pogleda ga stakleno-plavim očima i pusti pomoćnici da joj skine zmiju sa vrata. Svetla su se zagušila. On je samo sedeo i gledao. On nije mogao da progovori. Orijentalna muzika mu se slivala u uši. Već pregladneo i besan. Krenuo je iz šatora. On je samo stajao. ali jednostavno – nije mogao. Obuzela ga je ljubomora što ona ne pleše samo za njega. ali ga je oštar najlon zaderao po licu. Još bunovan. opor miris kojim odiše i njene oči. Sem štoka i katrana. Crveni odsjaj se prelivao po celom šatoru. bez šminke i svoje pomoćnice. Bilo mu je neverovatno što uopšte može i da stoji. Večeras je izvukao novčanik sa taman toliko para da jede i da možda nađe prenoćište. „Prokleto leto“ progunđao je navlačivši košulju. Treba mu još cigara. Bila je u običnoj beloj. Svi oni koji su došli da bi videli dobro parče mesa. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i još otrovniju Enleju!“ Izašla je na binu. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. Zapalio je cigaru. Prošlo je dosta vremena od njegovog poslednjeg džeparenja. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omađijan ušao u crveni šator. izvuče joj novčanik iz torbe. te ga otvori. Uhvatio je njen prodoran pogled. Glava ga je nesnosno bolela. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju. a svež ožiljak na obrazu ga je pekao. „ Jebem ti!“. Pred očima mu bljesnuše nebesko-plave oči one anđeoski vražje lepotice. Drago nam je što ste i večeras s nama. Začu se muzika i buka ljudi vašar je bio u blizini. unutra nije bilo više ničega.

gurnuvši ga iz šatora. dragi. a on je iskoristio priliku da joj se približi. Upališe se svetla. „Kako je moguće da te uopšte ne znam. Skroz rastrzana potrča za mužem koji je jednim šamarom onesvesti. „Moguće je. Mora biti tamo.. Njih dvoje se pogledaše uplašeno. Opsuje i krenu da trči.” Ščepa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. Stihijski izguran napolje.” Nasmešio se: „Pa? I ja sam. struka. Moj muž drži ovaj cirkus i ako nas nađe. a u tim očima samo jedan cilj. Pade na kolena. On je bio skamenjen. ali znajući da bi oboje platili glavom. vičući i psujući. obmotana oko njenih ruku. Uzdah se prelomio po šatoru. Prođe joj prstima kroz kosu nežno je dodirujući vrhom nosa po licu i vratu. a ona je stajala ispred njega. Sve što je ostalo na njoj je bilo crveno prsluče i marama u istoj boji. Asja se izgubila sa bine. Muzika se polako stišavala. Za njim izleti ona. Cepanje najlona natera ga da se okrene. za njegov ceo svet. Buka postade tišina. a on se već u sledećem trenutku našao ispred šatora. Pribio ju je uz stub šatora i uhvatio čvrsto za butinu. Nije se opirao. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. ovo je samo plesna tačka i tu se sve završava. u njenoj kosi. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo. Nije znao kada je sledeća predstava. Muškarci u šatoru su se promeškoljili. vremenu. krenu ka najdubljem mraku. Zapalio je cigaru. “Moj muž”. Ču se pucanj i metak propara vazduh. Glava ga je bolela i želeo je samo još jednom da se okrene i vidi Asju. do njenog međunožja. odbijajući ga od sebe. Prostor je bio prazan. Zavirio je opet u deo gde je bila bina. Asja nije marila. ali on nije mario. Pomoćnica je preuzela zmiju dok ju je Asja nežno mazila po glavi i dopuštala da je ova dodiruje jezikom. promuca ona. ali je znao da mora nju da nađe. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom šta god poželi. Pažljivo je otkačila svilen čaršav i počela da ga odmotava sa Asje. Krvoločni stvor je bio na samo par metara od njega. prekide je on. I ovog puta ga je mogao najlon poseći. izusti. Na njihovu žalost. Par životinjskih očiju ga prostreli. Glava mu je bila prazna. ali da. Koliko god ona ličila na anđela. „Vredelo je”. Stavila mu je ruku na grudi.” Uhvati je divlje za vrat i poljubi. ritmično se pomerala i mazila zmiju duž tela. Otrezni ga galama iz šatora. želeo je da on bude na mestu zmije.” „Šta?”. začuo se glas. mesto je definitivno prazno. ne razumeš. veruj mi. Njemu počne da zuji u ušima. Bacio je cigaru i uputio se ka stražnjem ulazu u šator. Koliko god suludo zvučalo. Spustila je pogled. a njegove ruke sve veštije. Plenila je svojim sanjivim pogledom. „Ne smeš da budeš ovde. Ona je i dalje igrala sklopljenih očiju dok se njeno telo otkrivalo. U ruci vruće oružje. Još uvek mu ništa nije bilo jasno. Krv. svuda krv. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i počne mu raskopčavati košulju. Zari mu nokte u leđa u trenutku kad je crveno prsluče palo na pod. Zastane i uhvati se za stomak. Želeo je još. Šutnuo je limenu kantu i krenuo napolje. ustukne. “šta može da se desi?” „On je lud. Bila je svuda – oko njenog vrata. Zaista je počinjao da mrzi tu ženu. reče on. Okrenuo se.. a Asja se postepeno zaustavljala. kao da se samo ovo što se desilo večeras računa. shvati šta je upravo doživeo. „Šta tražiš ti ovde?”. On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru. koja je bila čvrsto vezana za struk i pokrivala sve ono što budi glad. „Idi čoveče. a ona nije obraćala pažnju. Zapali cigaru ne pomerivši se. Njemu je pod hitno bio potreban još jedan štok. a toliko te želim?” on upita. a muškarci su želeli više. Andrea Tiri 45 . Ovaj videvši to poželi da se vrati. proesis Bio je ljut na sebe. Ta žena ga je izluđivala. ubiće te!” prodere se. Nastavila je da pleše. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje.AVANGRAD Iz zamišljenosti ga prenu pomoćnica koja se pojavila na sceni. znala je đavoljev zanat. „Tebe”. Pomoćnica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave. Shvativši šta se dešava. ali je i dalje vladao sveopšti muk. Njen uzdah je odjekivao celim šatorom.

Naizmjenično ih nabijam. Napumpan i obrijan krastavac. Posle programa. u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregršt stihova da možda koji objave u nekom od časopisa ili magazina čiji su vrli urednici. U anus i usta. U našem gradu na Veternici Kažu: „Bog pa pesnik“.proesis AVANGRAD Bog pa pesnik U naš grad na Veternici često dolaze pesnici i čitaju svoje stihove. Mislim da se dodiruju – negdje oko pretkomora. Borislav Stanić Mesnica „ 46 . Organizator ih vodi na večeru tamo ćaskaju o svemu i svačemu Odlaze posle prespavane noći u nekom od lokalnih hotela hvaleći hranu i smeštaj. Dejan Djorđević Oktopod predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladišti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neću reći šta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove šake ništa se više ne razumije ne dešifruje ljudi gamižu zarad svoje muke ne slušaju ni danas im se riječi ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan Šipovac „KOD DVA BRATA“ Oštar i jeftin čelik. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni.

Okupila se masa naroda da urla od smeha. Slavko Mali Usamljeni . Imao je sivo odelo. Klovn Ostareli klovn više nikom nije bio smešan u cirkusu.5x28cm. Kap krvi kanu na crni trotoar. Na kraju je morao da izađe na besmislenoj stanici.Ana Komatina. 47 . Bezobrazna devojčica Jedna pegava devojčica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg čoveka koji se znojio i crveneo. crtež. Slete beli golub. 21.AVANGRAD proesis Ogorčeni pesnik Pijani pesnik je šakom polomio izlog. kombinovana tehnika. i uginu. 2010. Otišao je na popločani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. popi je.

Šerilin se popela gore. Njen otac je držao gvožđaru.. Daske i eksere sam kupio od oca. tamo. I desilo se. – Ova fota. na mog druga Maksu. Maksa je već držao pirinač u ruci ne bi li je ismejao kad izađe. U izgradnju su bili uključeni i Maksa i Šerilin.. skitnice. Bio sam pametniji. – Imam ideju kako da poplašimo Šerilin. neposredno nakon događaja koji ću opisati. – U redu. Šeri bejbi je. – Sigurno si napravio dobar račun u toj glavi. Maksa je predvodio sastanak. nisam mogao odbiti. Zvao bi je Frankenštajnova nevesta. I palili sveće vrteći se unutar pentagrama. Zbog Šerilin i njene ljubavi prema stravi i užasu sam nedelju dana brao višnje za pare. Zvao sam je Šerilin i bila je nešto najlepše što se ikad doselilo u naš komšiluk. sigurno jer ju je više podsećao na monstruma nego ja. Telo njegovog mlađeg brata koje se lelujalo obešeno o gredu u šupi mi se još manje dopalo. – Zdravo. ali sve se to dalo promeniti. doduše. Bio je ljubomoran. ali ja sam sazreo od tada. Pubertet je bio pred nama. – Vau – rekao sam ulazeći. Tražio sam kućicu na drvetu. bili smo spremni da se uselimo. Tako nešto. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. Rekao mi je da ga pratim do šupe. Čitali smo Dilan Doga. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore. – U redu. Ali. Trebalo je sačekati Šerilin. – Zdravo. – Drugari. Ušla je u sanduk i pripretila prstom: – Dva minuta.. Moramo pozvati Šerilin. Šerilin i ja smo bili sve bliži. ali to je bilo zbog toga jer je ona devojčica. doduše. Maksa je predložio masne fote. Osim Makse. a Šeri. Telo Maksinog brata smo ubacili u kućicu na drvetu. ali zapamti. Takva ideja mi se već nije dopadala. a mi pošteni momci. Bila je moj tip. – Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. Definitivno. više slikala po daskama. dečko. Jer je njen. Misliš da ćeš tako manje ići u nabavku. mis Horn – odgovorio sam joj. Šeri je volela stripove i filmove o monstrumima.. ako ste zamislili da mi danas vidite sise. Priča je istinita. I malo našminkati. majka do sebe. Trebalo je samo nešto da se desi i poljubac je bio tu. Koliko do juče gađali smo ga pirinčem. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka. Šta ćeš uraditi sa tim? – Prvo ćemo ga skinuti. To su bila naša tajna imena. valjda da joj pokaže da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. namerno naglašavajući kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. u stvari. ova fota. Moja porodica i ja živeli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu večno zarobljena u svoje želje i strahove. Njemu ionako neće smetati. ne više. treba da ide u sanduk i leži tamo dva minuta.proesis Kućica na drvetu AVANGRAD Ovo se desilo pre dvadeset godina. Zatvorili smo sanduk. tajni agente Kuperu. ali nisam nikad uspeo napustiti ni želje. Ložila se. Koliko još moram da ležim u ovoj piljevini? 48 . zaboravite. Zbog nje. Za dva dana. Okej. To nije bilo pošteno i on je to znao.Otišao sam odavno odatle. ali je odigrao vešto. ni strahove. Taj dogovor je postignut krajem jeseni. Šerilin je prevrnula očima kad je ispalo da je to ona. – otac je bio vidno razočaran – sve te daske i eksere ćeš morati sam da zaradiš. Došla je lepša nego ikad. – Nisi ga dobro nacrtao – istakao je Maksa. Pogledao sam u sanduk ispod svećnjaka i zažmurio. Završio sam šesti sa odličnim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. jer je bio sav ženskast… i sad je mrtav. Drugari? Pozvao se na drugarstvo.

Bila je tu samo da me podseća. ona više nije bila mis Horn. ali je Maksa bio jači. – Hoću bicikl kao sva ostala deca.. Pa još jedan.. Mnoge stvari sam našao u velikom gradu za sve ove godine. Ja nisam bio više tajni agent Kuper. I da ljubim najlepše. zvrjala prazna celo leto. Počeo sam da plačem.AVANGRAD Maksa me pogleda i isceri se. ako treba. Godinu dana kasnije. Sedeo sam zadihan na travi. Idemo u veliki grad. ali sam uporno tražio svoju dušu. Ti odluči. Rekla bi mi da se samo šalila i da me voli više od svih sa kojima je bila. – Ako uđeš u sanduk. Tog dana sam srušio kućicu na drvetu. a Maksa moj prijatelj. I da to nije ona ušla jedno veče u moja kola za novac. Čulo se samo otegnuto „molim vas“. niko od nas više nije bio isti. draga. Otac mi je namrgođeno prišao: – Dobro. Pokušao sam joj pomoći. Dok se ljubimo u našoj kućici na drvetu. Braću i višnje ponovo. Kada smo je oslobodili. onda – rekla je dok je silazila dole. koja se već ljubila sa dečacima. Šerilin. Dok moj mlađi brat ne zavoli svoju princezu. Kućica na drvetu je. Miloš Živanović proesis unutrašnji emigrant što sam stariji sve me više plaše zlokobni dani srećni ljudi pozitivni društveni kontekst jadna sebičnost dosadne gomile pružim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslušnem reku zaključam vrata uključim radio otvorim knjigu isplovim što sam stariji sve mi se više gade razgovori i mišljenja pluralizam načela nezasita ispoljavanja koječega javno obožavanje čiste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam još jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se živ sam i dižem sidro zima zima još nije ni počela a ja već zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem mačku da uđe preturam po stvarima tražim kapu šal rukavice u izlozima gledam čizme štedim papirne maramice skuvam šolju tople utehe pokrijem se deprom od čiste runske patetike i čekam čekam hladne prste starosti obe pesme: Zoran Trklja 49 . Opipaj ispod sebe. – Do kraja života. Ne verujem da je otišla do njega taj dan. ostavi me! Molim vas! Maksa se smeškao. Tamo ti ne treba bicikl. nije to od tvojih para da tako rušiš. I da se ne bojim dečaka u snu koji nije smeo da odraste u ono što je hteo. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. pustiću te da mi pipneš sise. osim svraka koje su ponekad tu dolazile. on samo leluja i leluja. Kroz par sekundi začuli smo vrisak. Otac je spustio ruku na moje teme: – Ne treba. Ponekad je navraćala u moj san da palimo krišom cigarete i to obično kad sam se „skidao“. – Greška. Zatim panične udarce unutar kovčega i nju kako zapomaže: – Ostavi me. ali je otišla zauvek iz mog života. Otićiću do Makse. popela se ponovo sa mnom da mi pokaže nešto.

Bojan Samson. Sami priređivači kažu: Pred vama nije antologija. možda. Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost. Danijela Padejski. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na mađarskom jeziku Radija Pančevo. Marko Vuković. Nenad Jovanović.biblioso. antologija-zbornik. (od Miloša do Maje). József). Zastupljeni autori: Dragan Hamović. Zoran Antonijević. Nenad Glišić. Ivan Lalović. polazi na paradoksalni put samooslobađanja. U njoj se nalazi četrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan način predstavi. Novi Sad Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www. Srđana V. do 1980. U romanu Satori Srđana Srdića (intervju u desetom broju Avangrada) reč je o antišvejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdićevskih likova. u romanu Sestre Karamazić Saša Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu. različit. Poetički pristup je. Alen Bešić. Slobodan Vladušić za Antologiju najboljih naslova Srđana V. a Godišnja nagrada za životno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya).npozoristeso. uredniku Radija Novi Sad. Dejan Bogojević. Vladimir Bogićević.rs Venac Radomira Putnika 3 WWW.org. Ivana Veimirac.ORG. od autora do autora. na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Ana Ristović. Jelica Kiso. 50 Avangrad je neprofitni list. Marjan Čakarević. Petar Matović.rs Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www. dok je za najboljeg početnika proglašen Arpad Virag (Virág Árpád) iz Mađar so-a. Književna radionica Rašić.rs JOŽEF J. Viktor Radonjić. Cilj joj je da ukaže koji su pesnici i pesnikinje odskočili među onima koji su rođeni u intervalu od 1970. Danica Pavlović. do 1980. .RS TIN APA Kulturni centar / Gale rija (Petefi Šandora 4) BEOPOLIS (TC EUROCENTAR.gms.muzejvojvodine. Nikola Živanović.Antologija-zbornik autora rođenih od 1970. dobio je nagradu koju dodeljuje Udruženje novinara vojvođanskih Mađara. Iskra Peneva. Fekete. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost. te je iz tih razloga otvoren za saradnju. Goran Korunović. nagrada je pripala Ištvanu Ternovacu (Ternovácz István). Goran Labudović Šarlo. Dragana Bukvić. somborski književnik i novinar Mađar so-a (Magyar Szó). Što se tiče elektronskih medija. Jasmina Topić. Jeste. Milena Marković. koja se dodeljuje na osnovu predloga uredništva vojvođanskih medija na mađarskom jeziku. FEKETE (Fekete J. društvenom i intimnom istorijom oštećenom čoveku koji u današnjici gubi tlo pod nogama.KCSOMBOR. PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavačka kuća. Jasna Stefanović. Nije ni zbornik. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija. koju su priredili Dejan Bogojević i Dušan Stojković. ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije.rs Trg Koste Trifkovića 2 biletarnica: 025/436-373 www.co. ali uvek spreman da profitira tako što će biti tiražniji i deblji. donacije i sponzorstva.rs Dunavska 35. Mirjana Kovačević. Vladimir Stojnić. Siniša Tucić. su romani Srđana Srdića. Dejan Aleksić. IZ ŠTAMPE je izašla knjiga Glasnici neviđenog . godine. Olivera Vuksanović. a laureat u kategoriji štampanih medija je Jožef J. Dragana Mladenović. Enes Halilović. Bojan Belić. Tešina kaže da je u pitanju zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu. Dragan Radovančević. Maja Solar. Nataša Žižović. Udruženje novinara vojvođanskih Mađara objavilo je imena dobitnika Godišnje nagrade.vodič/vesti Uzmite Vaš primerak AVANGRADA na sledećim mestima: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11) AVANGRAD Narodno pozorište PEDAGOŠKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN ĐINĐIĆ (PODgorička 4) GALERIJA KC LAZA KOSTIĆ (LAZE KOSTIĆa 5) biletarnica Narodnog Pozorišta (Trg Koste Trifkovića 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovića 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasaž) SO MB OR NOVI SAD RADIO KAFE (Miletićeva 45) IZBA (Železnička 4) Crna kuća CK13 (Vojvode Bojovića 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1) Sombor repertoar: Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www. Tešina i Saše Obradovića.gbns. Tomislav Marković. novinarki u penziji subotičkog Het nap-a (Hét Nap). Dejan Čančarević. Danijela Bogojević. Gojko Božović. Dečanska 5 /Makedonska 30) BEOGRA D Kulturno-etnolo ški klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155) BAČ Art Pozorišni klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja KIKINDA www.org. Branislav Zubović. Elizabeta Georgiev.

7x21cm . kombinovana tehnika. 29.rad Ivane Stanić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful