broj 15 - maj/jun 2013.

rad Živke Suvić Petrović; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije
Lorens Stern
^ajanov

~čitali{te:

Aleksan dar Zograf
7
filozofija:

intervju:

-

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih
16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru
26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko važnih stvari koje bi trebalo da čine uspešnu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru što – vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti – traje četiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred čitaocima deblji i bogatiji za još dve rubrike. Jedna je posvećena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeručni putopis gde će „originalnim’’ jezikom autora biti predstavljeni bliži ili dalji krajevi naše planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrađuju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da prošpartamo i globalno. U ovom broju, jedan građevinski radnik iz Sombora ispričaće vam prvi deo svog života u Gabonu i to „svojim rečima’’. Što se tiče rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muzički pasaž gde vas čeka razgovor sa vođom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo već pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom našeg (zašto da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zalećemo. Nije to naš manir. Uzmite pa prevrn’te dalje na mozaičku strukturu Pogleda iz ugla i čitajte list lagano, onako ravničarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa pažnjom. Branko Ćurčić

Unapređenje

31

Urednici: Branko Ćurčić i Milan Živković; redakcija: Ivan Panić, Brankica Opačić, Dejan Šimurda, Siniša Trifunović; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina Đorđević, Milan Gromović, Svetolik Jozć, Ivan Despotović, Kristina Lakić, Branko Radaković, Ana Vrbaški, Biljana Benić, Miloš Ristić, Živka Suvić Petrović, Aleksandar Tanurdžić, Milena Vermezović, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Draganić, Marina Žebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubešić, Tanja Mijanović, Andrea Tiri, Dejan Đorđević, Borislav Stanić, Slavko Mali, Miloš Živanović (Srbija); Zoran Kojčić, Iva Damjanović (Hrvatska); Armin Stefanović, Vladan Šipovac (BiH); Dragiša Damjanović, Ivana Stanić (Crna Gora); tehničko rešenje: Branko Ćurčić; izdaje: Udruženje ARTiFAKT Sombor; štampa: Print Azur Sombor; tiraž: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Siniša Trifunović. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko Ćurčić i Milan Živković. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraničiti subverzivno i jasno reći da li tako nešto uopšte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Možda bi i sama analiza mogućnosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika šta misle o tom pitanju, posmatrajući pojam iz ugla života, ali i umetnosti kojoj su posvećeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i različita zastupanja.

Usudio bih se da kažem da danas u umetnosti i/ili životu ništa pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako pođemo od definicije subverzije koja kaže da je subverzivno delovanje pokušaj da se promeni društveni poredak i struktura vlasti te pripadajuća joj hijerarhija, birokratija i moral, onda ćemo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokušaji promena dnevnopolitičke ili postojeće društvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki način, zadrže ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog proleća. Doduše, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establišment alergičan čak i na takve vidove otpora. Šta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih trošio reči. Njena duboka iskompromitovanost tržišnim odnosima te teškom korupcijom i spregom obrazovanja, veštačkih pop(ulističkih) trendova i prljavog novca, učinila je od nje tužnu valutu ništa drugačiju od one kojom se plaćaju narkotici, oružje, hrana ili bilo šta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (možda) može da ispolji isključivo na ličnom planu, jedan na jedan, kada se uživalac preda njenim čarima do te mere da a se u potpunosti liši skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Međutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen društvene stvarnosti za sada je nemoguća i neće je izmeniti bilo kakvi umetnički alati. Mislim da su marketinški stručnjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaćen) rad direktno je okrenut ka rušenju svih društvenih veza koje jedno društvo čine zdravim. Podilaženje najnižim porivima i veličanje apsolutne individualnosti, sebičnosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umešnosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Međutim, njihov ulog je nula, njihova želja za promenom takođe. Rukovođeni su isključivo vrednošću naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednačeni sa nacističkim zločincima koji su ,,samo izvršavali naređenja”. I ne, njima ne preti opasnost od društva. Naprotiv. Oni su, na neki način, uzor, u klasnom smislu. Pet ličnih subverzivnih rečenica i reči: Masovno samoubistvo je poželjno. Otvori oči, zatvori oči. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

4

AVANGRAD
Subverzija kao način mišljenja i življenja

pogled iz ugla

“An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own”- Franck Leibovici Uvodni citat sadrži inicijalnu umetnikovu subverzivnu tačku: „Umetničko delo je pokazatelj forme života njegove autorke, koja je, odbijajući one forme koje je nasledila, pokušala da (iz)misli sopstvene“ . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eživljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m može biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Međutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini društva gde je kreativna subverzija u stalnom pokušaju da dobaci strelicu što dalje (a ako strelica pogodi cilj promašila je sve drugo i obrnuto, ako promaši cilj pogodila je sve ostalo). Već je sama sintagma „postojanje/rušenje/uspostavljenje sistema“ problematična i dezavuišuća. Subverzivno ponašanje karakteristično je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, što naše društvo nije ili, bolje rečeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feminističku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim određenjem i zastupanjem svoje pozicije može isprovocirati „centar“, patrijarhal na matrica kojom smo uštrojeni. Subverzivni su oni koji ruše ali i oni koji uspostavljaju „nova pravila igre“. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o književnosti) koji/e se bave marginom društva. Ništa novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naročito u vreme totalitarnih režima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu možda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja društvo. Sve drugo što pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, važno je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao što su E-novine, Peščanik). Kod medija često dolazi do pogrešnog čitanja subverzije kao provokacije, što je hronično oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je žena koja drži psa u kući u mestu gde to osuđuju. Subverzivan je čovek (56) koji vozi rolere uprkos tome što mu celo selo viče da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno poštovanja prema sopstvenim željama, oni koji se drznu živeti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnošću je subverzija. Strasno, znači da umetnik ili živi to što stvara, ili je folirant. Foliranje je društveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinačna ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaćena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. Često kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora Čorba. Ili je sistem ubije i pojede. Češće je pojede živu. EKV. Danas se zaklinjem u Marčela i strahujem za Vidojkovića. Pesnička grupa „SPAK!“ urla duhom na ivici svesti i egzistencije, „Poezin“ mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameću ljudima, kroz svoje najviđenije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najružičastijim televizijama. Aleksina Đorđević

5

sve je to nekakav pozitivistički otpor i pobuna. jer. moguće je da geekovi ubuduće nose titule narodnih heroja. Te moja stanica da malo prođem pa tam oko struka. dakle. Sve veći broj ljudi svakodnevno radi na što većoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadržaja. ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke. nažalost. ja sam zgrožen i izmrcvaren. bez pameti) tražeći metu kojoj se protivi. može pasti i pod okrilje ideologije? Srušiti porušeno i pregaženo više puta. tek rekom. a ni od sebe. Istina. Strašno. Napamet (tj. Milan GROMović 06XXXXXX 12:56 Kasnim! Danas me neke žene ispipaše po autobusu. Malo su se psovali. bolje reći. koja. Činjenica da su arapsko proljeće i occupy pokreti doslovno počeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta. ući u posed nečeg što ni malo ne podseća na humanističku svest umetnosti i izražavanja načina mišljenja uopšte. malo se grizli. Bila je to moja obala samoće. „baj d vej“. iste tradicije koja će sebi obezbediti trajanje u vremenu „danas“ i u vremenu koje dolazi – vremenu „sutra“. koja će najpre apsorbovati baštinu. udariti žig ili popljuvati i opsovati. zatim.pogled iz ugla AVANGRAD Tehnolucija Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. koja predstavlja znatno zdraviji put od onog pređašnjeg. Pita li se neko. koji umetnost približava ideološkom činu opštenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleđena baština nije isključiv Teret. a progonjeni Assange i nedavno tragično preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. Zoran Kojčić Subverzivnost na početku kraja Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospođa Svako? U izvornom smislu (rušilaštvo i prevratništvo) danas ne postoji. renesansni. Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone. nikako ne može biti avangarda XX. Možda je potrebno upitati se: Da li je umetnost isključivo instrument pobune. neka druga. a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama računalnih umjesto književnih ili slikarskih dostignuća. može li subverzija da na taj način dosegne usijanu tačku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru – prema ambisu nihilizma i apsurda? Šta će se desiti ako je to nepromišljen potez. time zajedno sudjelujući u možda najvećoj „terorističkoj” organizaciji na svijetu. i ispipan uzduž i popreko ! send SMS poruke iz GSP-a 06XXXX 18:32 your message won’t be delivered Bio je jedan par ispred mene i slušali su nešto čudno. reko bi da to zovu muzikom . nije ništa drugo do puko recikliranje čina rušenja. Umetnik koji je u posedu „zdrave subverzije“. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. kako kažu. anahronog i kvazisubverzivnog. dadaizma. a ne sama poruka. Bilo kojom. malo udarali packe. Ušla. artistička kreativnost i dalje igra veliku ulogu u širenju subverzivne poruke. nikako nije ugrožen. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju. doživjela ga na tren i prokockala u začahurenosti postmodernističkog tijela. Prirodno je da kao takva. prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. U umetnosti i životu „danas”: srušiti. te druga se otpozadi gura eto joj ruka nešto niže od struka. niti je u opasnosti od drugih. Gates. zapaliti. umetnik može izgubiti status umetnika. rekoh fina gospa kad ona ni pet ni šest nego ispipa mi zadnjicu. Svetolik Jozić 6 . te ova treća oće da izađe al’ ne može da se snađe pa me štipka za butinu. subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlakše nalazi izričaj vlastitosti. potpuno je izanđalo od svoje prenaglašene i uvek iznova reciklirane „egzistencije”. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doživjela prije točno jednog stoljeća. Neotkucana karta čitav jedan kontinenat. ali na kraju su se poljubili i otišli negde gde se zemlja još graničila sa rekom. nije ništa neuobičajeno. već dobra potka za odabir jedne „druge” tradicije. Sedeo sam na sedištu autobusa. Anonimusima. i. kubizma i ostalih izama. u poznatim manifestima impresionizma. a potom pronaći vlastiti komad postmodernog „prevrnutog neba”. ili. Subverzivnost XXI veka. Jedini koncept koji se danas može nazvati subverzivnim – u istinskom značenju te riječi – jest tehnologija.

senka one zvanične. Detalj.AVANGRAD intervju OSLIKANI ZIDOVI V Stripovi Aleksandra Zografa. ili kuriozitet. istražen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja. Upravo je takvo osenčeno mesto. izvor najvećih čudesa sadašnjeg i proteklog vremena. gledano kroz Zografov rad. NASIH VREMENA 7 . predstavljaju obilje materijala. pronađen u nevidljivoj istoriji malih stvari. pre svega. I to neka nezvanična enciklopedija. podjednako kao i u knjigama. čine da ovi stripovi prevaziđu sopstvenu formu i postanu enciklopedija. Oni su ozbiljan dokaz da strip može biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama života. recimo.

Recimo. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama. međutim. potrebno je da postoje različite vrste umetnosti. o angažovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom društvu ili je valja izbeći i baviti se umetnošću radi umetnosti? Kao prvo. nedostaje umetnosti a zašto ne i stripa. Postoji li kod Vas jedna – da kažemo krambovska – doza nostalgije za proteklim dobom. mišljenja i stvaranja. uopšte. odveć bezlična. neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreću traži.. umesto što večito proklinje sudbinu. da taj lik ne bi bio samo plošna zamisao.intervju AVANGRAD Da li možete da napravite portret . ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste. onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angažovani pojedinac (recimo. a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu. delimično fiktivnog. najnovijeg.. Naravno da je potrebna i angažovana umetnost – iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. Šta mislite. ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava. koji bi govorili o stanju duha u Srbiji. očekivao bih da autor kreira različite junake.Life Under Sanctions. trebalo je na neki način da oslika život u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama.. bez obzira na društvena zbivanja? U različitim stripovima. zagovornik sam da umetnost treba da se bavi životom. dobom kada se bez upliva tehnike drugačije živelo (i stvaralo)? Da.s obzirom da je to bilo autobiografska priča. kao nekakav školski zadatak.. U Francuskoj je neko 8 . Ali ja sam takođe govorio o svojim eksperimentima sa snovima. tako samo u teoriji – kada kreirate lik. preobrazitelj. doba. običnjaka) našeg. Problem sa našom sredinom je što živimo na mestu koje se teško i sporo menja. to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego što sam saznao da je to nešto krambovsko. To je sve. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan. koje mogu mnogo toga važnog o životu da vam saopšte. za izdavačku kuću Fantagraphics. i zatim transformisati u nešto drukčije. neko ko može da izvrši promenu. U svakom slučaju. različite vrste izazova. postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena. a do tada sam već izronio more suza za svakovrsnom umetničkom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz još ranijeg doba).ustripovanog“ junaka (senzitivnog i razumnog. na ovaj ili onaj način. Ali danas svakako. bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost. u ovom vremenu i na ovom mestu. ništa ne prihvata zdravo za gotovo. nisam znao kako da to prećutim. Možda i zato što bi mi jedna potpuno angažovana priča bila odveć hladna. koji su u mom životu tada imali važnost kao i svo to ludilo .. i naš junak bi trebalo da bude nekakav . ali nije do kraja ciničan već shvata da postoji nešto izvanredno i duboko afirmativno u življenju pod kapom nebeskom. moj prvi strip koji se 1994. u ovom vremenskom okviru. na pravom ste putu. iako postoje i izvanredne fantazmagorične pripovesti. Ukoliko uspete da se snađete u tim apsurdima življenja. pojavio u Americi .

poslao fotografiju koju je pronašao negde na netu – to je fotografija iz tridesetih godina. a što se mene lično tiče. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako što jednostavno prikupim stare fotografije (koje često pronalazim na buvljim pijacama). ili Facebook. Teško je oteti se utisku da čak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo pažljivo kreirana umetnička dela. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku. i izmenjen je strip.. s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog rođenja. a u skorašnje vreme su ta određenja nejasna.. Ja u svakom slučaju to ne doživljavam kao nostalgiju. i tu nalazim puno materijala za moje stripove. U tome je našao nešto što ga je intervju podsetilo na moje stripove. I život se činio ispunjenim nekom čudnom vrstom intenziteta.AVANGRAD napisao za moje stripove iz Vremena da imaju nečeg nostalgičnog. zato što su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili žanrovski odrediti. tridesete recimo su bile godine strašne svetske krize. Nedavno mi je Đorđe Matić. Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput žanrovske definicije. Mislim da je sve to u redu. naprotiv. Jednostavno mislim da je tadašnji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od većine toga što imamo u ovom vremenu. ilustracijama. spisatelj koji trenutno živi u Holandiji.. dizajnom. frizer iz Bačke Palanke 9 . zato što je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala. ili alternative. inače frizer iz Bačke Palanke. i poređam ih uz minimalan komentar. I verujem da nešto od toga se odražava i na moj crtački stil.) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na površinu i postalo deo velikog točka sistema? Danas je teško baratati nekim već uvreženim terminima i definicijama... Danas portret tog čoveka deluje vanvremenski. na kojoj je prikazan jedan sasvim običan čovek. ili u neke štampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom čitalaštvu. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude „ustripljeno“ u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu. pa ipak kao da postoji nekakva sličnost u onome što emituju moji crteži i fotografija tog nekog čoveka. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa. čak halucinantno. Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale. iako iza toga nema ničeg mističnog. ali bez ikakvih ograničenja nametnutih od redakcije. nastavljam svoje kreativno traganje. a ipak je tada došlo do neverovatne procvati primenjene. ili način razmišljanja. Možete li nam reći da li postoje i kakve su paralele između Vašeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti međusobnog uticaja? Jovan Loch. s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno. to je sve. i svake druge vrste umetnosti. o tome je malo ko uopšte i razmišljao. jednostavno – vremena se menjaju. danas je delom preseljeno na internet. ali svakako nisam vođen nekim romantičarskim fantazmama. Ono što je nekada bila fanzinska produkcija. ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja čini da se oduševljavam starovremenskim stripovima. Teško je to precizno opisati. poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju štampani u tiražu koji je jednak ili manji od tiraža fanzina. Volim da listam Politiku iz tridesetih. čovek je otišao da se fotografiše u fotografskoj radnji. Takođe. i uspona totalitarnih režima.. ali jednostavno je zapanjujuće koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine. iako je to bilo samo deo svakodnevice. zovite to kako želite.

čitav jedan album. ali – u nekoliko reči – mislim da ovde postoje zanimljive autorske ličnosti. ali i koje rado držite na dohvat ruke? Ja sam knjiški moljac. živi. koji nije proizvodio strip junake. moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku. razgovarao Branko Ćurčić 10 . recimo. mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman. Možda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali. možda i više godina? Iako sa toliko pažnje izučavam prošlost. Mislim da bi bilo zabavno ponovo pročitati epizode s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. među kojima su i Robert Crumb. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan žanru i stavovima i kako se snaći (može li se to uopšte) u našem muzičkom bunilu danas? Da li je moguće da neki . uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne. ne preostaje nam ništa drugo nego da hrabro skočimo u taj ambis stvarnosti. Vreme u kojem postojimo i delamo je čarobno. što ponekad manjka umetnicima – zato što oni po prirodi poseduju snažan ego. veći deo toga odmah postane „kult“. postoje uzajamni uticaji i komunikacije. Da li je današnje vreme dovoljno prelomno da čovek može da razmišlja. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem na knjizi Išmail. Što se inostrane produkcije tiče. i sve naše šanse zgusnute su u sadašnji trenutak. a uprkos očiglednim razlikama u stilu i prilazu. čak i uprkos činjenici da mnoge od tih pesama nikada neće čuti publika veća od jednog uskog kruga ljudi.mladi“ bend jednog dana bude obeležen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdašnjoj muzičkoj sceni. verujem da je centar svega sada i ovde. Saradnja sa Vladimirom Arsenijevićem govori u prilog tome da je moguće sarađivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetničkim disciplinama. tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. Ko su strip junaci (domaći i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? Žao mi je što još uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana. već poput hrčka konstantno dovlači nove. ja sam hibrid moljca i hrčka. i to pre svega ovu ovdašnju AVANGRAD muziku. Na žalost ili na sreću. i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika. već strip svetove. Dakle. a da li Vi imate određenu vrstu štiva koja Vas pokreće i na rad (kao što je to bio slučaj. nadam se da vam se to neće činiti odvratnim. u strip knjizi Polovni svet). pa i umetnički deluje drugačije nego što je to činio pre recimo dvadeset. Uglavnom. često posežem za tom hrpom koja me okružuje. uglavnom satirične prirode. Potrebno je da čovek bude otvoren za saradnju. i smatram da je vrlo važno neke bitne knjige pročitati više puta. koji ne samo što je okružen silnom količinom štiva koje je akumulirao tokom godina. Kroz saradnju sa drugima možete puno toga da naučite. Arsenijević se za ovu knjigu inspirisao jednim Vašim crtežom.intervju Da. ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. koji su deo kreativne igre. objavljen u samostalnoj produkciji (i danas već rasprodat) sam kreirao na taj način što sam sarađivao sa različitim strip crtačima. Sa svakim od njih sam sarađivao na različite načine. Doduše. Neizbežno. nemojmo se zavaravati. Jim Woodring i drugi. Wostok.. Peter Blegvad. ja se bavim novinarstvom već decenijama. i spreman da sasluša druge.

ako krenemo od našeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom mišljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije moguće sasvim očistiti od poezije tj. kako se Pred nama je knjiga koja nam na upečatljiv način otkriva – koliko nas i seća – dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku. Takođe. „Ako golo mišljenje ne ume dati“. za neoromantičare ili pak neomoderniste. Miroslava Lukića. od pojave knjiga Branka Radičevića. Zašto krenuti od Branka (prvog među još nekim potonjima)? Zato što je Radičević prvi prosev moderne (mogli bismo reći autonomne) svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji. ili Dušana Matića.AVANGRAD v čitalište Svet zivih ideja O Antologiji srpske poezije 1847-2000. Eto zbog čega je poezija stvarna. pa i 11 . I kad krenemo od onog sasvim stvarnog. To je samo početak. signalizma. i dalekom budućem Raičkoviću ili Popi.. Taj Heraklitov. Brankovo kolo 2012. iz tog opet novo. Kolundžiji ili Tanji Kragujević. Početak sa Brankom ne određuje ovu antologiju kao isključivo tradicionalnu ili pak „stražilovsku“. ne samo istoričar ili teoretičar poput kustosa kakve muzejske postavke. Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarević.. kao i tajnovitosti. dakle. pa i poslednjem Dejanu Aleksiću – umetnički bliži nego. otkrivamo u tom prisustvo poezije. na primer. Stoga je Radičević. potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe. post-postmodernizma. kasnije Helderlinov moto. Nenada Grujičića. Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina. u antologiji Nesebičan Muzej. onako kako je vidi jedan pesnik. koji će kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevića. a čak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. Nenad Grujičić navodi kao ključni orjentir pri sastavljanju Antologije. Složićemo se. ona je u stvarnosti. Iz nečeg – rođenog naoko ni iz čega – nastaje novo. Isto kao što pevanje i mišljenje nisu razlučivi u poeziji. Međutim. Aleksandar Sergejevič u malom). postmodernizma. vrhunsku poeziju čini čudnovata mera pevanja i mišljenja. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije – osećala se i ranije. pevanja.. u koji mogu ući i neke nove teme. izvesno organsko jedinstvo ove knjige – ona nije puki istorijski izbor ili pregled. poneki eksperiment. to jest „uspešna sinteza“ – kako je definiše antologičar. skoro budući. Stražilovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma. kako je to povodom Antologije rekao književni kritičar Mihajlo Pantić. Ima tačke početka. Postoji. kao npr.. Taj pesnik je sebi dopustio veću slobodu izražavanja (donekle kao Puškin u ruskoj književnosti. pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najviše sadašnji.

koje je misao slabo dotakla. pa i antologičari. kasnije „izašao u jednu slobodniju. približavamo kraju. pa i pristupu poeziji kao književnom rodu. na mišljenju zasnovano možda isključivije od starijeg Miljkovićevog. do 2000. ostaje pevanje. kako se izrazio Miljković. Disa iz poezije. možda ni najtreniraniji kritičari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj. dugovečni. koja bljesne i ugasi se kao meteor. Poezija je jedan žilavi. postoje predrasude i nelagodnosti. vezan jedino idejama. koja potire ono Stendalovo – da je umetnost divna laž. Ivan Despotović 12 . Kako se. niti potpune predestinacije. iluzionistička. Grujičić u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847. po ljudskoj prirodi. Isključeno je i golo pevanje. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su „oduvek“ bile tamo. kao u bilo kom drugom istraživačkom poslu. plaše se da lepotu pronađu na neočekivanom. ona izražava autentične. po rečima antologičara „izvan ruralnog po svaku cenu. „isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog života“. Za razliku od egzaktnih disciplina. Kao što je već napisao Branislav Petrović: „Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato“ (što priređivač uzima kao još jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). nagoveštava Nenad Grujičić.. Neformalnost i autentična lirska kompozicija stavlja je u društvo klasika. jedinstveni.. kako se „kasnije ispostavilo“. vaspostavlja svet ugrožene žene u svetu muške civilizacije. Iz knjige nas „ispraća“ Dejan Aleksić. Roman može „lagati“ kada u fabulu uvede fantastiku. baš kao što ni svemir nije kompromis između prostora i vremena. Postavlja se pitanje šta može jedan antologičar budući – učiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. ili prosto drugačije. Zaključili bismo da možda postoji jedino savremena percepcija poezije. i to verovatno jednog od najvećih evropskih pesnika između dva veka. biti donekle netačna. Popović (kao i Skerlić) isključio je V. kao ona Bogdana Popovića. U pristupu umetnosti. u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu. koja je u istoriji naše (a i drugih) književnosti već zabeležena? Možda se savršena percepcija umetnosti prosto ne može postići. Poezija dakle nije kompromis između zvuka i značenja.čitalište izrazio Crnjanski. Među našim donedavno savremenim pesnicima važno mesto zauzima Novica Tadić. i za proučavanje uvek izazovan organizam. Možda je Stendal kao romansijer imao na umu da „umetnost romana“ mora sadržati stepen obmane. deo nje nam se samo čini kao takav. Zbog toga su antologije lirike značajne. više nego što to izgleda sa komercijalno-laičkog gledišta. – pesma je uvek jedna. Vrhunac tumačenja umetnosti često jeste – samo prepoznati je.“ Pritom ipak raspevanija od Novice Tadića. baš kao ni realistička. Pesma je matematika književnosti. Neke slavne prošle antologije. teoretičari. primećujemo da se broj pesnika neznatno povećava. Ova će nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanović „u zoni otkrivenog. prave mere). samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo. odnosno nedostojnom mestu ili u neočekivanom (po predrasudi – nedostojnom) ruhu. prema antologičaru. tom mišljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji – ističe Grujičić u predgovoru. Fantastična pesma ne postoji. „sadašnjem trenutku“. surovog romantizma“. vodile su se donekle sličnim estetskim idejama (pesma da je cela lepa. opeva urbani svet u mimikriji malograđanštine. poezija je „istinita po onome što nije rekla“. ali su napravile i frapantne propuste. van stražilovske linije. koji jeste budućnost (i prošlost) pesništva. muzika ideja. P. „Višak jezika. čitajući Antologiju. što knjigu čini otvorenom ka budućim trenucima poezije. ne može biti savremena.“ Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome što odbija da kaže laž (makar i ne govorila istinu). poput Van Goga? A možda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugačiji odgovor. molitvenu rezonancu“. Drugim rečima.. pa verovatno ni lirsko-epske vrste. „sliku misli što spiritualnije“. Poezija.. celovita. Primećujemo da Tadićevo pevanje. Radmila Lazić. Zvuk i značenje u lirici čine svojevrsni kontinuum. ali nema fizike koja se ne zasniva na njima. koji pokazuje da se i dalje mnogo toga može napisati u vezanom stihu. „zemaljskije“ događaje. Kao i u svim formama života. isto koliko i takozvani slobodni stih. detaljima i značenjima. Prava lirska pesma to svakako ne može biti. Jedna prava ili tačka ne postoje nigde u stvarnosti. na jednom mestu napominje da bi bilo pogrešno reći da knjiga obuhvata dobar deo „savremene poezije“. jeste AVANGRAD možda najbolja moguća definicija.

1713-1768). Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teško prihvataju „strana tela“ koja bi uzdrmala učmalost i udahnula svežinu u književnost i. Tako uvređeni. pa je tako već čuven početak i završetak Sentimentalnog putovanja u pola rečenice. međutim. unutar jednog vremenskog perioda. zahteva od njih da aktivno učestvuju u njegovom delu. vrednog i originalnog. umetnost jednog veka. gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom čitavog života. da bi tek neka peta-šesta na trenutak izvirila napolje i pridružila se odabranima na glavnoj pozornici. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma. u Francuskoj. pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji će tek biti svojstveni jednom Džejmsu Džojsu i Virdžiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari 13 . sve dok ne odrastemo i sazremo za nešto što nismo mogli razumeti. Uvodi naraciju bez hronološkog reda. nekoliko generacija provede u čekaonici. I mi i naše vreme. Ideje se nehronološki nižu u pripovedanju i određene su naratorovim razmišljanjima. odbačeni i prezreni. a svoj život provodi kao seoski sveštenik u Jorkširu. već ono nekako uvek kaska za njima. sažaljivo nas promatra čudeći se našoj ograničenosti i nerazumevanju nečeg novog. Neko bi zlurado dodao – anomalija osamnaestog veka kojem ni po čemu nije pripadao. Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. on potpuno izvrće sve elemente od kojih je roman do tada bio sačinjen. sentimentalizam. Engleski klasicizam i. To su umovi koji ne prate vreme. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini žvota. nego književnom izrazu jednog Defoa. miljenika vanvremenskog univerzuma. bivamo poslati u čekaonicu još vek-dva. i mi i vreme. ali i u Tuluzu. Jedan od takvih. Lorens Stern je oduvek bio bliži prvoj polovini dvadesetog veka i modernističkom viđenju sveta. Tako je i nama lakše – klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima. više iz egzistencijalne nužde nego iz religioznosti. pokušavajući da ih sustigne. ili koliko je već potrebno. Tako. Jedno vreme je živeo i u rodnom Londonu. ujedno. nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za nečim novim i drugačijim.AVANGRAD čitalište Kada vreme zakasni: Lorens Stern Nema puno pisaca u svetskoj književnosti koji svojim radom tako očigledno odudaraju od vremena u kojem su živeli. rečju – da razmišljaju. postaje anglikanski sveštenik. Stern hrabro piše za obrazovanije čitaoce. bivajući potpuno neshvaćeni. zaustavi i postavi na svoje mesto. Kada nas. nadmudre vreme u kojem žive. te nam ti „uljezi“ baš i ne trebaju previše. takvi pojedinci nekako prevare i. još uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od čuvenih literarnih izuzetaka. koji su nas dugo čekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne. Ta nekolicina genijalnih umova. Stern je bio i ostao neprevaziđeni inovator kada je reč o književnoj formi romana. uopšte. Nakon završetka studija. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridžu. potom.

Da stvar bude potpuna. niti običaje i navike naroda. Kada ih čitate danas. misli. Za njega. raspoloženja (nešto manje od vek i po pre Džozefa Konrada). Sternov specifični humor. i površnošću koju takav način života nezaobilazno donosi. ostaju jedinstveni u svetskoj književnosti. Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen. kada je dobro. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. nije ni kročio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde više. okruženi sveopštom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate. 1768). najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu Šendiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy).“ Isto važi i za Lorensa Sterna. Jorik. njegova dela više liče na nekakav spontani razgovor s čitaocem. do kraja romana. pravi razliku između individualnog subjektivnog i objektivnog vremena. Stern ukazuje na važnost subjektivnog utiska. Milan Živković S Sve prethodno navedeno. primećuje nelogičnost u ljudskom toku svesti (preteča modernističke narativne tehnike „toka svesti“). stil. već lične impresije o ljudima koje sreće i događajima koje proživljava. koji je objavljen u delovima između 1760. U Sentimentalnom putovanju. samo je druga reč za razgovor!“ AVANGRAD ozbiljniji poduhvat). te pristup tematici i pripovedanju. impresije o nečemu. Potrebno je izrazito uposliti naš intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani. Njegova izuzetnost u literarnom smislu. Reč je o beznačajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana.čitalište čineći ih suštinski važnim. kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy. interesuje ga prvenstveno unutrašnji čovekov svet. malo duži i 14 . Ovde valja parafrazirati jednog kritičara kada je govorio o čitaocima Džojsovog Uliksa: „Uliks isključuje loše čitaoce. a o njegovim razmišljanjima – doslovno ništa. što je i sâm Stern govorio: „Pisanje. sve što je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doživljaju običnih stvari koje čine život podnošljivim i značajnim. Stern nastavlja u istom maniru. Stern ovde u potpunosti izvrće dotadašnje konvencije (treba se prisetiti čitavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar priče stavlja naizgled periferne likove koji čine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego što bi bez njih bio. što dakako današnji čitaoci nerado čine. a ne opisivanje spoljnog sveta. tj. godine. Nije Džojsova krivica što ih je trenutno tako malo. pa tako glavni junak Jorik uopšte ne opisuje krajeve koje posećuje na svom putovanju. ironija i parodija odišu iz podteksta njegovih romana. potom. kao ilustraciju „sternovskih“ inovacija trebalo bi navesti da čitaoci u Tristramu Šendiju vrlo malo saznaju nešto o životu junaka iz naslova. parodira različite stilove i konvencije u tadašnjem romanu (vek i po pre Džojsa). nesumnjivo. Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumračne sobe čekajući da ga otkriju oni hrabriji i promišljeniji čitaoci u budućnosti. atmosfere. i 1767. Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (što je. koliko bi to nesumnjivo zasluživao.

Odraze Čajanovljeve proze možda bi trebalo tražiti u srcu nemačkog romantizma. Romantizam je ukrštenica do slike. čitalište Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo. tačnije. Spino. To je samo još jedna uzgredna smrt. nesumnjivo ispunjene životom. jer pored neizbežnog magijskog realizma (ili. kobne strasti. Majstor i Margarita. Reč je samo o podsticaju za pisanje velikog romana. u ratu i miru. samostalno preduzima istragu. naglasak je na čistom realizmu. od literarne analize nacizma i komunizma. svoje prošlosti i sadašnjosti. bila je fantastična priča Venediktov. baš u toj krajnjoj i savršenoj dozi jedne priče. priređivač i prevodilac. Branko Ćurčić 15 a. ruske i nemačke. Čajanov ih je uspešno upakovao u rusku ambalažu. do metapoetičkih zavrzlama o piscima i umetnicima. Sudbine običnih ljudi. patolog zadužen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvačnica i ništa više. romantizma koji je. Vaclav Havel. ali i nezanimljivi policiji i medijima. te se sužava nauštrb događaja i postaje vlasništvo čitaočevog zaključka. okupio je na jedno mesto češku pripovedačku elitu (Milan Ajvaz. nema magijskog realizma ruske škole. Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni. Tema je zaista pregršt. Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do suštine. 2004. kroz alegorijsku prizmu priče o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slažu mrtvi predaci). la luka. Akciona fantastika gde junaci iz rečenice u rečenicu nailaze na značajne znake koje moraju protumačiti da bi na kraju.AVANGRAD Romantične priče botaničara X Aleksandar Čajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunković Paideia. Kratke priče iz ove antologije crpe građu iz svakodnevnog života. Tada radnja ispada iz okvira žanra. dvojnici i porodične tajne. dobro proanaliziranog i izmerenog. osveštao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih večeri i dao im košmarni šmek. Zato Antologija čeških priča predstavlja podlogu za svet češke priče. Linija horizonta x VHS k as i xx e Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljević Rad. te ih načinio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantični kovčeg svetske književnosti. Hofmana. Antologija čeških priča priredio i preveo Milan Čolić Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor. delimično. U načinu kojim računaju odnos imaginacije i realizma. o{enih ~a izn ra KNJIGE SA PIJACE ta * Izme|u sa te. pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama ničeg spektakularnog. zavodljivom i samim tim neobičnom. jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike književnosti. Milan Kundera. a slika je zagonetka. inače. 2010. književnog trilera (à la Hičkok) nalazi se smrt zagonetnog mladića po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obračunu policije i mafije. jeste i majstorstvo ovih autora. To su čovekove borbe sa sopstvenim usudom. naročito u stvaralaštvu neiscrpnog E. ali životom koji nije rasplinut na niz detalja.T. malih porodičnih enigmi. nego ima svoju meru. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof). na početku. Milan Čolić.A. zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. Bohumil Hrabal. dešifrovali sopstveni život (tumačeno. ili Značajni događaji mog života Aleksandra Čajanova (1888-1937). 2009. problema ljubavi i seksa. ne može biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji površnih horor i sf smicalica. sam po sebi magičan) ova dva dela imaju malo toga zajedničkog. Mihal Viveg) čiji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlična preporuka za čitanje još nekih njihovih dela. recimo. kabl ov pa . U centru ovog. ali u svakom on otkriva delić sebe. jasno uočljivi. Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati. a njegova opsesija jeste razotkrivanje suštine (sopstvenog) života.

Svaka sila u društvu prenosi moć. poput Humboltove ideje. Genealogija nikada ne traga za poreklom. naučimo i kako se živi. odnosno. Tačnije. i to počev od XVII veka. ono što proizvodi smisao. Biti genealog znači suprotstaviti se teleologiji istorije. kao kod Aristotela. takođe ne tragamo za nekakvim univerzalnim načelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinačne nauke. Metod kojim se Fuko služi u nekim svojim delima. Sada je moć ono što legitimiše znanje. 16 . otkrivanju suština. on ne referiše na vlast koja bi delovala sa vrha. Jedna od privilegija suverene moći sastojala se u pravu nad smrću i životom. Dakle. kako je to predlagao nemački idealizam. pa je naš zadatak da je otkrijemo. njih je potrebno tražiti u nečemu za šta se smatralo da uopšte nema istoriju. već je društveno i istorijski proizveden u režimima moći. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moći. Za genealoga ne postoji nekakva postojana suština u različitostima. I dok je Ničeova genealogija genealogija vrednosti. a moć prolazi kroz telo.filozofija AVANGRAD Dru{tvo NORMA-LNIH Mišel Fuko Jednom je neko rekao da tek kada naučimo kako se umire. pitanje je potrebno istorizovati i politizovati. potrebno je sprovesti analizu moći na njenim krajevima. svoje pravo nad životom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati. Ne govorimo više o znanju radi znanja. on govori o odnosima moći. što je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa Čomskim. otkrivanju idealnih značenja. Vladar je mogao izložiti živote podanika opasnosti. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike između funkcionisanja moći suvereniteta i načina na koji funkcioniše naše društvo. Ne. pre svega morala. Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono što formira subjekat. Drugim rečima. ne govorimo više o znanju koje bi služilo oslobođenju čovečanstva. ne postoji ni nešto što je ljudska priroda. jeste genealoški metod. shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemološkog indikatora u određivanju vrste diskursa. Njen predmet su male istine. Kada Fuko govori o moći. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma i Fuko je mišljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe. znanje i moć se posmatraju kao dve strane istog pitanja. tek kada naučimo kako da se nosimo sa bolešću. naučimo i kako da se nosimo sa životom. Ovo može biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Mišel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajući u vidu režime moći koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. Radi se o moći koja deluje odozdo. Kroz istoriju. dotle Fuko provodi jednu genealogiju moći. preuzet od Ničea. Dakle.

na telo koje služi kao podloga biološkim procesima: razmnožavanju. Zakon više ne preti smrću. Karpos. I ranije se moglo govoriti o pritisku biološkog na istorijsko. umnožava. Seks je najspekulativniji element u ovoj priči. Zakon ne nestaje. može se reći da se od doba prosvetiteljstva dešava preobražaj mehanizama moći. ona postaje beleg individualnosti. jačanju i raspodeli snaga. preuzimajući na sebe regulativni nadzor – to je bio-politika stanovništva. Fuko. a Fuko želi da označi pozicije sa kojih se govori o seksu. na nju se sumnja i kod najblažih oblika ludila. nadzire i reguliše. Ž. M. ona se prati sve do prvih godina detinjstva. Zagreb 2005. omogućava da se u isti mah prilazi i životu pojedinca i životu vrste. F. 163. Dakle. Na pitanje ko smo? uzvraćamo pitanjem: Šta nas konstituiše? Kristina Lakić * M. Volja za znanjem se okreće konstituisanju nauke o seksualnosti. Ibis grafika.. stanju zdravlja. Fuko će reći da se zato seksualnost „lovi po snovima. Ključno pitanje je zato: Na koji način društvo stvara normu? Odgovor bi bio da isključivanjem određenih subjekata i označavanjem istih kao „ludih“ ili „bolesnih“. Drugi pol. Literatura: M. Sa jedne strane. Dispozitivi moći se nadovezuju na telo. Kada govorimo o regulisanju stanovništva. na njegovo disciplinovanje. uloga moći sastoji se u obuhvatanju života.. medicinom ili administracijom. tu je demografija. Jedna od najvažnijih tehnologija moći u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. Pravo smrti počinje da se oslanja na moć koja upravlja životom. može se shvatiti važnost koju je seks poprimio kao političko pitanje. Gradac. u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnožavanja. Bio-moć je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma. već meri. već konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. to je tačka koju su neophodnom učinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje. rast njegove poslušnosti. Kod Fukoa. Fuko.. ono što istovremeno omogućuje i njenu analizu i njeno sputavanje“. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u različitim strategijama moći. Karpos. 17 . To je moć koja ima pozitivan uticaj na život. Istorija seksualnosti I. usredsredio se na telovrstu. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mašinu. sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovništva. seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog društva. seks pripada disciplinama tela. Moć nad životom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. Tako je počela era bio-moći. kasarne. a njegove uloge postaju regulativne. Istorija seksualnosti I. dugovečnosti i svim okolnostima koje ga mogu činiti podložnim promenama. Zato Fuko kaže da je naše doba doba usađivanja perverzija. u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu. odnosno pojave koje su svojstvene životu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moći. životnom veku. već sve više funkcioniše kao norma. Liotar. a ne pravni. koja ga optimizuje. Drugim rečima. seks daje povoda lekarskim i psihološkim ispitivanjima. rađanju i smrtnosti. Postmoderno stanje. analiza seksualnosti kao političkog dispozitiva ne može podrazumevati izostavljanje tela. Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju. Pravo se stapa sa. Sada tehnike moći „pronalaze“ mnoge oblike seksualnosti. razne statistike. poboljšanje njegovih sposobnosti. U tom smislu. na njegovu integraciju u uspešnim i ekonomičnim sistemima nadzora – to je anatomopolitika ljudskog tela. Fuko. koji se obrazovao sredinom XVII veka. Glavna briga postaje biološki opstanak civilizacije. odnos između nataliteta i mortaliteta itd. nastupa filozofija doba koje karakteriše diskurs seksualnosti koji se sve više podstiče. Beograd 2006. genealogija.* Isto tako.AVANGRAD Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi. ali te su pojave bile pod znakom smrti. recimo. procenjuje. kvalifikuje. U pogledu discipline. društvo istovremeno određuje i ono što je „normalno“. Beograd 2006. Posle viktorijanskog doba. Dešava se da život ulazi u istoriju. Niče. istorija. odnosno da označi ustanove koje podstiču da se o njemu govori. Beograd 2004. Sada se biološko postojanje ogleda u političkom postojanju. razvoj bio-moći je utemeljen u institucijama kao što su škole.

šta će drugi misliti o meni? Zašto baš ja da rizikujem? Mogao bih da stradam. gubitnici. naravno. natovarilo na pleća breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre. ne uspevajući da istoj prida značaj veći od marginalnog izbornog predmeta. ali ni približno toliko koliko je se plašimo. preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja. ograničenjima i talentima. Oblici u kojima se zlostavljanje. bazični su neuspeh društvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladići. Prelistavao sam ovaj katalog lica. mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloživim metodama maltretiranja svoje žrtve. dok nisam probio davnašnju podelu na prijatelje i neprijatelje. Vrlo je važno pojam popularnosti razgraničiti od pojma dopadljivosti. Oskudnog životnog iskustva. a da je loš (da ne vredi kao ljudsko biće) jer je više puta čuo komšije kako kažu da je ljudima koji se svađaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. osnovnu školu. dokle će to više da trpi! Bolje da odem. a ko su i kakvi su oni. licima počinilaca i žrtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao. Biti popularan ne znači nužno i da se istinski dopadaš drugima. Razmišljanje posmatrača zlostavljanja može da izgleda ovako: Evo ga opet. u fazi pripreme. lica onih kojima ja danas pružam podršku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podršku pružaju meni. deca počinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se rađaju zvezde.N. škole nasilno sprovode nivelisanje različitosti. a indirektnom devojke.. svi gledaju. Ali moram da vidim šta će biti do kraja. dominantan uticaj u grupi kojoj pripadaš. Nemoguće je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora. klike i autsajderi. emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem. jer bi to u prevodu značilo da svi imamo potencijala za činjenje i dobrog i lošeg. a ONI drugi LOŠI. U ovoj činjenici leži razlog što se isuviše retko događa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov školski drug. bez ekspliciranja u čije sve ime. bullying (termin iz engleskog koji sve više ulazi i u druge jezike) tipično manifestuje kreću se od otvorenih fizičkih nasrtaja na drugog. Usprotivim li se N.psihologija/film v AVANGRAD Miris zapaljenih mrava – lekcije sa skolskih odmora Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plače Aleksandar Stojković St Iskoristiću pesničku krilaticu tražim pomilovanje. Istina možda boli. sa licima stručnjaka iz oblasti prevencije vršnjačkog nasilja čija sam predavanja i članke pronašao na internetu. neizdiferenciranog pogleda na svet. Strašno. a predstava perverznija. Prepoznajete li ovaj obrazac mišljenja i kod sebe? Podele na nas i njih. otpor nasilju još je manje izražen. siledžijstvo. gde smo. Tragiku bežanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovište fiktivnog školarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko biće) jer je partizanovac (ili zvezdaš) kao i njegov otac. Postavljajući iste zahteve pred svu decu. ali možemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponašanja namerno 18 . Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraživao temu zlostavljanja među mladima.N. Kakva predstava! Ako N. a onda ni meni niko neće pomoći! Mogao bih još i da ih okrenem sve protiv sebe. da bih samom sebi olakšao započinjanje pisanja teksta koje mi je. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam išao u zabavište. moderatora i modifikatora ponašanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizičkim. potrebama. Pod geslom svi su jednaki. dobre i loše. već znači da imaš zavidnu društvenu moć. čak i kad su očevici događaja. navijače. formirajući tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vršnjačke grupe. škola ne vodi dovoljno računa o njihovoj individualnosti. Ista ta škola danas povremeno sprovodi edukaciju o poštovanju različitosti. uvek MI oni DOBRI. na one koji razumevanje zaslužuju i one koji ga ne zaslužuju. Niko nas pravovremeno ne uči razlikovanju ponašanja od bića. i od koga. interesovanjima. U vrtić ili školu iz porodičnog miljea polazimo sa već formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi. srednju školu. svitu. (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente. represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaćena od svojih vršnjaka. do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog isključivanja drugog. A i ovaj nije normalan. i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu.. lica učitelja i nastavnika. iznova i iznova.

Naposletku. mržnju. Nasilnika počinje da gradi to što je tokom svog razvoja naučio da nije bezbedno zavisiti od drugog. izazivala prezir. dok istovremeno daje oduška psihičkoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa više ili manje vrednosti. svi neprimetno možemo da krenemo stopama nasilnika. Za ispravno čitanje već napisanog i onog što sledi nužno je uposliti sposobnost decentracije. nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama. globalna ili lokalna telesna specifičnost (npr. verska ili rasna pripadnost. darovitost. Ne zavaravajmo se ipak tzv. kao i prema zaštićujućem stavu u odnosu na ranjivost drugih. Buduću žrtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde. naprotiv. Prvo. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu žrtva nije učinila ništa nažao. najskloniji su navedenim hroničnim psihičkim tegobama. manjinska seksualna orijentacija. da. gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumači socijalno ponašanje drugih i da ga često pogrešno tumači kao preteće. odnosno promenu ugla gledanja. prisustvo fizičkog ili psihičkog invaliditeta. koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna. prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovičnih kritika u nešto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne načine. Oni koji zlostavljaju druge. Ako je u ovom članku ravnoteža između bavljenja žrtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukažu da je posredi slučaj zlostavljanja. verovali ili ne. smatram da najverniju sliku patnje koju vršnjačko zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da pruže filmovi koji će čitaocu ovde biti preporučeni. tako što je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. koja ne znači poništavanje sopstvene perspektive već radoznalo kretanje kroz tuđu psihu. a sami ne bivaju žrtve zlostavljanja neretko tokom života pate od posledica antisocijalnog poremećaja ličnosti. Psihička odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopšte. u pogledu visine. i. vanprosečni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status. Loša vest u vezi sa ovim jeste da. bez dvoumljenja. možemo nazvati upadljivom različitošću u odnosu na preovlađujuću većinu. gađenje. depresije. anksioznih poremećaja. fokus pažnje stručne javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psihološki tretman zlostavljača. Pre nego što se sam odnos agresoržrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajuća strana instinkta za vođenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potčinjavajuću stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste). nesvesni sopstvenih kompleksa. Zlostavljanje u školskom dobu ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje svih učesnika. Najočitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno više ovakvih karakteristika srazmerno je veći. sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja. udružene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponašanju zlostavljanju vršnjaka. težine). znak je upozorenja da biste lako mogli. Agresor demonstracijom sile učvršćuje i potencijalno uvećava svoju društvenu moć. ne bi li se došlo do delotvornijih rešenja problema. objektivnim merama. Žrtve zlostavljanja često pate zbog hronično niskog samopoštovanja. razlozi za to su dvojaki. nešto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljača iste te emocije. pod određenim okolnostima.AVANGRAD zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebične svrhe. Lišeni saosećanja okoline. 19 . teškoće uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu škole ili ponavljanje psihologija/film razreda) i drugo. snižena motorna spretnost. uz podršku istomišljenika. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema nečemu što nekome u vašem okruženju predstavlja vrednost. žrtvu je u očima agresora nešto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. Ove snažne negativne emocije. skliznuti u nekontrolisanu društvenu agresiju. Drugo. Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i žrtve i počinioci zlostavljanja.

Amerika je posle pucnjave u srednjoj školi Kolumbajn u državi Kolorado povela krstaški rat protiv vršnjačkog nasilja. Iako nije prošla obuku programa za prevenciju vršnjačkog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljača do drugara). ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktičko sredstvo za prikaz tipično ženskih metoda zlostavljanja i tzv. a nastaviće se možda i upisom u srednju školu. trauma je koja traje. Uprkos svemu. i preuzimajući ulogu prezaštićujućeg negovatelja preživelog roditelja. Čitavo iskustvo prolaska kroz više razrede osnovne škole. ova devojčica svog mučitelja pretvara u saveznika. zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost. znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce. mrtav si poručuje sistemu da prestane da se bavi samo zaštitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi. i Mean Creek iz 2004. Razvojni psiholog Gordon Neufeld kaže da je jedini način da se ostvari napredak u prevenciji vršnjačkog nasilja da odrasli omekšaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vrši da pronađe svoje suze. Treća razlika je što se materijalna šteta za pretrpljeni duševni bol redovno isteruje preko sudova. ako hoćete. svlačionicama. Možda će se neko iz sistema. a koga bih to sve mogao da pitam šta da činimo? Nesposobnost sistema da spreči tragediju najdrastičnije su osudili filmovi sa španskog govornog područja Bullying iz 2009. Osnovna razlika između nas i njih. ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja želi da nam poruči i film Bang Bang You’re Dead iz 2002. ali borba za goli opstanak mora se dobiti. i Posle Lucije iz 2012. Nažalost. i traje. što šalje jasnu poruku. U filmovima osvete Bully iz 2001. Komentari tipa Te stvari se dešavaju samo u bolesnoj Americi.psihologija/film Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujući nezaboravnim likovima i jakom autorskom pečatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodošli u kuću lutaka) iz 1995. ali tople majke tinejdžerki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005. najobičnije su negiranje problema koji nam svakodnevno mašu pred nosom. kada se inače dešava najviše vršnjačkog nasilja. Zanimljivo je da u obe filmske priče protagonisti (u španskom filmu mladić. svest da se. Bez naročite umetničke vrednosti. i kažnjavanju na osnovu zakona kakvi se inače odnose na punoletna lica. Dok ga neki osuđuju za pojednostavljivanje veze između zlostavljanja i suicida žrtve. hodnicima i autobusima. a u meksičkom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola. ophrvani sopstvenom tugom. nekom drugom može pomoći. meta je zlostavljača jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). mada bi sa efikasnijim pravosuđem verovatno već odavno bili tamo gde su i oni. makar počešati po glavi i. sajber-zlostavljanja. prestaju da budu deca koja od odraslih traže negu i zaštitu. i Cyberbully iz 2011. Nije realno isto to očekivati od deteta koje nasilje trpi. a prezaštićujuće. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam. a da uz to naučite ponešto o tome kako razoružati nosioce ženske društvene agresije pogledajte Romy & Michele’s Highschool Reunion (Romi i Mišel na godišnjici mature) iz 1997. Dok Amerika obuzdava jedan lov na veštice. po principu što više. bili oni neuklopljeni. za promenu. reći: Ne razumem najbolje. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976. domaći inkvizitori tek naručuju drva za buduće lomače. zna da više nije sam. Ako želite izvrsnu zabavu. roditelje skoro da ne vidimo dok šteta nije učinjena. iako je jedan mlad čovek stradao. dok mu detinjstvo prolazi. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. ali još važnije od toga. i traje. iako se ponekad od straha trese kao prut. Povratak svih otpisanih zadatak je celog društva. činjenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okidač. Sami roditelji. Ko ima prigovor na ovo. Mašta zahvaljujući tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. Mačizam koji kod svoje muške dece potenciraju američki očevi u filmu ni po čemu se ne razlikuje od balkanskog mačizma. Nasilje koje podnosi monstruozno je. Da sila možda dobija bitku. kada vidi šta je kamera zabeležila po školskim toaletima. Beng beng. i žrtvuje zajednički klub specijalnih ljudi. Najširu paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. neka upozna devojčicu Don iz škole Bendžamin Frenklin. to bolje. odriču se AVANGRAD nesvesno svojih roditeljskih kompetencija baš u najkriznijem periodu za njihovu decu. usput na najgrublji način odbacuje svog prijatelja. To se zove briga o zajednici. i koja je za žrtvu počela već u nižim razredima. Ben pronalazi prijateljicu. Suvišno je reći da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance. Ivan Panić 20 . ili po meri dominantne školske klime. jeste da se tamo sve mnogo brže dešava. a Benov jedini štit je mašta. uzbunjivanju i optuživanju.

ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu. kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. Dakle. Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. Dan četrnaesti je solidan film. sam kraj ostaje nedorečen. te sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. što je za svaku pohvalu. Iste godine pojavljuje se i u filmu Šolaja. jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja i u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. krišom će otići od nje. u Kragujevcu. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju. U TV drami Žute fešfice iz 1973. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine.AVANGRAD filmska arhiva Najznačajniji zaboravljeni glumac Slobodan Perović: Slobodan Perović rođen je 6. Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. maja 1926. izgleda sveže i danas i važan je dokument jer. želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe. 21 . oslikava tadašnji urbani život velegrada. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi. a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Marković). tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac). možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga. Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove. Izdržao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu. Pa i pored toga. između ostalog. Mada ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mića Tomić). Perović glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom. on je primoran da izađe iz nje. Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop Ćira i pop Spira iz 1957. U filmu Dan četrnaesti iz 1960. Te 1973. Pavle pomalo mrzovoljan. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. Iako film puno obećava u samom početku. priča se kasnije polako razvodnjava. a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu.

nespretnost. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka. Bio im je to ispitni film. dezorjentacija. po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. Perović u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. kakav je on bio. Danas se o Peroviću retko priča. ali u njima gotovo uvek tinja neka muka. kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. 2. Pritajena nervoza. Perović je bio i veliki avanturista. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. introvertne i pomalo neurotične osobe. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću. a ponekad i bes. dekoncentrisanost. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu. a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. Naizgled su ti likovi staloženi. Slobodan Cica Perović preminuo je. u Beogradu. Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. maja 1978. zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975. Međutim.filmska arhiva AVANGRAD Slobodan Perović Ponovo sami. neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan. Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca. U najvećem broju uloga. čitav je život zapravo bežao od sebe. Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost. a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. ali je i činjenica da se velikani. Branko Radaković 22 . Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu Paviljon VI iz 1978. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. glumio je neobično zbunjene. čudni tikovi.

Naevus pravi pauzu. sjajnog autora iz carstva senki. jer može to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane.AVANGRAD muzika iz dubina i tmina NAEVUS razgovor Iznenađenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmašnog recenzentstva. i to direktno iz Engleske. sa povremenim uletima progresiv roka. da ne dužim. a kasnije sa Džon Marfijem (Knifeladder. Cranes. opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritičara. verujte mi. Sa raspadom pomenute postave. U prošlom broju ste mogli da čitate kratak prikaz albuma “The Division of Labour“ britanskog benda Naevus. informativno. postpankera i muzičkih kritičara koji ih često opisuju kao kombinaciju Swans. 23 . Dakle. pri samom vrhu. nikako opširno. a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama. plastičnih tv orgijanja i mufljuza u šarenim patikama. dragim konzumentima Avangrada. preslušajte. pa mi je palo na pamet sledeće: zašto ne bi narod pobliže upoznali sa radom Lojd Džejmsa. Lojd dolazi do trijade “Perfection is a Process“.“ se. pa vaskrsava kroz prošlogodišnji “The Division of Labour“ izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama. nudim vama. “Silent Life“ i “Relatively Close to the Sea“. gotičara. taman koliko treba. pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiđu noćne more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs. pa zaključite sami. daleko od reflektora. nekoliko splitova i EP-ja. objavio 7 albuma. nalazi baš taj album. Eto onda: Naevus je od 1998. uz prihvatanje neofolkera. koji su odlični i veoma originalni. Death in June) i Greg Ferarijem. jedan ekskluzivni intervju.. ima i par eksperimentalnih projekata sa strane. U početku sa ritam mašinom i Džoen Oven.. sa vokalima koji zvuče k’o bastard potomak Majkl Đire i Daglasa Pirsa. Lojd povremeno radi akustične solo nastupe. a možda je najbolje ovako: 2) rado bih preporučio Naevus svim ljubiteljima Joy Division. Wire + neofolk. a ako ne verujete. U mojoj ličnoj listi “best of 2012. Swans i Death in June Ostalo će da nam kaže sam Lojd. uf.

meso. unutar rama. U tesktovima Naevus postoji određena fascinacija fiziološkim funkcijama. sama ideja kako jedan isečen prizor može da ti podstakne razmišljanje upravo o onom što se krije iza vidljivog. Kad je sve već bilo uveliko gotovo i snimljeno. pojednostavljuje priču – jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija. karikatura Tomasa Nole Tvoj bend često uvrštavaju u neofolk žanr. u smislu da postoji namera prikazivanja određenog filozofskog problema. taj album je izašao pod imenom Naevus. pa je The Divison. i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama.. Dakle. kao i Swans i Death in June u određenoj meri. Postojala je pauza između izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i.. i to daleko više nego raniji radovi Naevus. Mislim da to datira iz ranijeg perioda 24 . Što se tiče fizioloških funkcija – one svakako imaju značajnog efekta na naš život.kao solo album ili pak. a razne pesme na kojima sam radio su počele da se grupišu i stvaraju celinu. Često pominješ hranu. Međutim. imao sam još dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder. mislim da se ljudi drže te asocijacije prvenstveno zbog akustičnih gitara u aranžmanima. u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila. Koliko inspiracije nalaziš u književnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku. lična zbirka pesama.. ali mi nije zanimljivo da se bavim uobičajenom tematikom tog žanra u svojim pesmama.muzika AVANGRAD mog života kad sam bio više usmeren na vizuelne umetnosti. stara postava Naevus se polako razilazila.. i moj lični favorit. šta je oblikovalo zvučnu sliku Naevus? Među mojim omiljenim bendovima su Magazine. i na koji način? U periodu kad je počinjao rad na snimcima koji će kasnije postati The Division of Labour. pa finišira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable. tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najviše uticali na mene. itd. sedmi album Naevus. Kako je rad na tim pesmama odmicao. bez obzira pod kojim imenom se pojavio. Koji su presudni uticaji. morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album. Pretpostavljam da su na te tekstove najviše uticali pisci kao Kafka. ali u poređenju sa ranijim izdanjima. The Division of Labour to svakako jeste. Wire. Možda je to baš zato što ove pesme sačinjavaju organsku celinu. Nisam imao posebnu nameru da to bude mračna. Oduvek su me više zanimali detalji iz života. pripovedački momenti gde se baviš drugom tematikom. kao Naevus album. Naposletku. i teško da se može tek tako ukalupiti. Što se neofolk elementa tiče. i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma. ako sam dobro razumeo. Da li misliš da se taj album razlikuje od prethodnih. što. postoje i enigmatični. kad sam u celini preslušao materijal. jasno je da postoji veliki uticaj post-panka. telo. Čini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju. i to jeste Naevus album kojim sam do sad najviše zadovoljan. tone u nojz i industrial. a postojala je i mogućnost akustičnog solo izdanja. meni se Go Grow i The German čine posebno zanimljivim. Vitold Gombrovič. Koliko je nojz bitan za tvoju muzičku viziju? Lojd Džejms. kao i čitavog sveta. u početku rađen kao solo uradak. Moje pesme koje su više utemeljene na pripovedačkom stilu se razlikuju od prethodnih. ja još nisam bio siguran kako taj materijal izdati . i šta ti detalji govore o samom svetu uopšte. Dakle. Opet. čini mi se.

Takođe. su svakako Dome. To je svakako. Hvala ti puno za intervju. Scott Walker: Bisch Bosch. nema mesta za politiku u pesmama Naevus. Tako da – jok. Završili smo čitav album. mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao čitave priče. Pričaj mi nešto o muzičkim projektima kojima se zanimaš pored Naevus. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadašnjih Naevus vinilnih izdanja. u smislu da je nojz prisutan u većoj meri nego na prethodna dva izdanja. radim na pesmama za osmi Naevus album. niti smatram da. Koji su tvoji prošlogodišnji muzički favoriti? Can: The Lost Tapes. Šta možemo da očekujemo od Naevus u bližoj budućnosti? Ove godine bi na Tourette rec. za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. pošto ne vidim nikakav način da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. Nešto od tog uticaja se može primetiti i na The Division of Labour. Način na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugrađeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan. i tu se fokusiramo na spontane kompozicije.. za koji se nadam da će uskoro biti objavljen. verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift. ali. Lojd. Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Može li se ona kontrolisati? Nisam oduševljen internet piraterijom. Za sada je objavljen samo jedan Retarder album. pa se nadam da će se to jednog dana i desiti. i to Enquiries na Tourette izdavačkoj kući 2009. Baš bih voleo da sviram u Srbiji. smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbežno. kad uspem da ugrabim vremena. povremeno sarađujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames. godine. Hvala ti. Tu ulazi pretežno instrumentalni materijal. političke pesme mogu biti kvalitetne pesme. No. i pogubno uticale na vitalnost muzičkog muzika stvaralaštva. pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. a služe se elementima nojza. Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam baš posebno zainteresovan za politiku. Zatim. bio sam član eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom. koji koriste skeletalne završne pesme. koji su u sadašnjoj postavi Naevus). ali polako uklapam deliće.AVANGRAD Među umetnicima koji su uticali na mene.. jedan veliki projekat. u većini slučajeva. A na odluku da se album završi ogoljenom verzijom Chalk is Valuable. pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala. razgovarao Dejan Šimurda Lojd Džejms 25 . i to vrlo efektno. Nadam se da ćemo jednog dana čuti Naevus u Srbiji.

Despotova i Kulpina. Od 1866. godine.ovde blizu AVANGRAD Umetnost pored ko je prolazimo. veku bio omiljen i čest u opusu svih arhitekata. amorima.. sa željom da se od tih sredstava podigne bolnica. Mađaš i Đula Semze.. godine bio je poslanik u Ugarskom saboru. Unutrašnja dekoracija hodnika palate se ponavlja. Porodica Semza je imala plemićku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora. nekadašnjeg somborskog veleposednika iz čije je zaostavštine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. sa centralnom kružnom zelenom površinom u čijem središtu se nalazila fontana i najrazličitije bilje. bilo zbog obavljanja administrativnih poslova. dve boginje ga prate svojim prisustvom. Istina. nekad kuća Stevana (Ištvana) Semze. Bio je član odbora za dogradnju županijske zgrade u Somboru. s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano. jeste palata Matičnog zdanja. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog čiriličnog slova P. što su godinama pre njega bila njegova braća. bilo prilikom svečanog prisustva sklapanju braka. secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute 26 . Palata je zidana je 1878. Vitraži su ukrašeni vencem sa 4 rozete. Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godišnje. a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukružnim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke niše. a fasada je rađena u stilu neorenesanse. što je posledica rekonstrukcije zgrade početkom dvehiljaditih. Dvorišna fasada je u stilu eklektizma koji sažima elemente najrazličitijih stilova. to ćemo u ovom tekstu pokušati da zanemarimo. U oba slučaja. U niše iznad dva odmorišta i drugog dela stepeništa koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike. Kljajićeva. i 1868. veka. somborskog veleposednika.. Ulaz u hol ka svečanoj sali. Unutrašnja dekoracija hola Matičnog zdanja u Somboru Na glavnom somborskom sokaku. pažnju privlači njena zeleno-zeleno okrečena fasada. a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti između arkada. Palata ima unutrašnje dvorište koje je nekada bilo uređeno poput renesansnih vrtova. nakon što je tunel platana posečen. alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka.. deo svog poseda zaveštao je svom gradu. jedna od građevina koja najviše privlači poglede. A o tome ko su one. dekorisan je vitražima koji su izrađeni početkom 20. Ovaj put. Na početku i na kraju današnje Vojvođanske ulice imao je prostranu kuću sa uređenim parkom i manjež za jahaće konje. zaći ćemo u njenu unutrašnjost. Čitavom zidnom dekoracijom unutrašnjosti palate dominira polihromija. a čine je na bočnim zidovima po dve. S obzirom da nije imao dece. Stare Moravice. Vlasnik ove palate je imao značajnu ulogu u društvenom životu Sombora svog vremena. Prigrevice. i koji je u 19. no. i delo su somborskog vitražiste Milana Stanišića i njegove radionice. odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispričaće vam Avangrad. Bačkog Monoštora. a crno-belim fotografijama koje ga prate da dočaramo utisak koji je ona nekada odavala. za Ištvana (Stevan) Semzu.

kao što to čini već brojevima unazad.1887). i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite). U ovom slučaju pojmova ljubavi i braka. Još u antičkoj umetnosti. Prozori i vrata su sa polukružnim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi.AVANGRAD reprodukcije starih fotografija Sombora. U širem smislu paun se može tumačiti i kao atribut personifikacije Oholosti. Pozadinu sačinjava deo klasicističke arhitekture sa pejsažom. Najčešće se iskazuju kroz figuru žene odevene u antičku togu sa obeležjima koji je jasno definišu. boginje bračne ljubavi. a činiće i dalje. nebeskih sfera ili čak otvorenog neba. Paun je atribut boginje Junone. što nam u ovom slučaju nije ni bio cilj. No. gde slika pejzaže u stilu akademizma. Pored nogu anđela je cveće vezano plavom mašnom. ali tako deluje kao produžetak arhitektonskih elemenata. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (rađene u tehnici ulja na kartonu. U ruci drži malog anđela koji je ljubi. Čitava zidna dekoracija u unutrašnjosti Semzine palate je veoma oštećena. Nas interesuju poslednje dve. Lova. a smatra se da je njihov autor mađarski slikar Meselj Geza (Šarbogard. U središtu druge kompozicije je sedeća ženska figura sa dugom smeđom kosom i vencem cveća na glavi. dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru. rađene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate. Na stepenicama aritekture sedi drugi anđeo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu. Nakon što se vratio u Mađarsku. Sada prikazuje seljake i pecaroše u intimističkom i idealističkom maniru. Korene alegorijskih personifikacija možemo tražiti u antičkom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma. Iza leđa žene je drvo u cvatu. Jedna od njih nam pokazuje nekadašnji izgled unutrašnjeg dvorišta ove palate. odnosno Here. S obzirom da nam prostor u časopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise. A Avangrad je želeo tek da svoje čitaoce podseti i upozna sa umetnošću pored koje prolaze. velika pažnja je posvećena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi težnja za postizanjem iluzionizma. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi. Time se stvara iluzija duboke recesije. godine. Freske na tavanici prikazuju četiri scene sa putima (amorima).. Alegorijske personifikacije u umetnosti služe za vizuelno izražavanje apstraktnih pojmova. Ispred ženske figure je anđeo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci drži ogledalo u kojem se ona ogleda. ovde blizu Brankica Opačić 27 . Odevena je u dugu haljinu. što evocira nasleđe renesanse i baroka. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeću figuru žene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom. a pokušaji da prikaže atmosferu na svojim pejzažima vode do toga da je često povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske škole. Ljubavi i Braka. 1892.. u Somboru ga vidimo u nešto drugačijem svetlu. a u širem smislu i Požude. Takođe. Meselj je studirao u Beču i Minhenu. crvene i zelene boje. 1844 . Kraj njenih nogu sedi drugi anđeo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. golub je simbolizovao ljubav i vernost. Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. njegov stil se promenio. Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje. na kojoj su se našle pet godina nakon slikareve smrti. U ovom slučaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. nagovestićemo samo da bi one mogle biti tema nekog budućeg stručnog istraživanja autorke ovog teksta. bele.

No. valjalo ranije ući u napravu. činilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i guši dušu. Dakle. koji je na putešestvije u Gabon otišao 2011. spreman sam. ono što mi je neophodnije jesu neki saveti. naš čovek doživljava egzotične predele i ljude. u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se džungla u kojoj. sabrao utiske. veoma daleko. priredio Branko Ćurčić o j a M Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budućeg vremena. pred diktafonom. smeštam se na udobno sedištekrevet i čekam poletanje. kaže. Mogu reći da sam uplovio u mirni mrak. skoro na svaku tačku planete. vožnja ublažava nesnosnu januarsku toplotu. da. avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena. čovekova noga nije kročila. deo Od ovog broja Avangrad pokreće svoje putopisne strane. afričku administraciju kao svoj džep). To oko mene su sve teleportovi koji te za određeno vreme prenesu gde god hoćeš. kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujuće reprezentacije tokom Afričkog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). očekivao sam nešto vrlo skromno. Nisam imao vremena da ga obiđem čak ni površno. samo je nešto veći. Avion se vinuo uvis nešto posle dvadeset i dva časa. građevinski radnik iz Sombora. što se kaže. ali libervilski aerodrom prevazišao je po skromnosti one jednostavne kockaste. u ovom slučaju. čuje se i vidi kolce egzotičnih ptica koje mi u Evropi držimo u kavezima. da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde. napamet naučio okolne puteve. Zato je nebo. Libervila. U više nastavaka moći ćete da pročitate kako jedan običan. Bio mi je potreban san. između ostalog. plašio sam se da se ne izgubim. Glavni protagonista je Miki. Delimično. Aerodrom Nakon dvanaestočasovnog leta – vremenska zona u Srbiji i mog odredišta je ista – avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona. valjda. po pravilima. Dok se truckamo u džipu ja posmatram okoliš. Sve je u redu. steže grlo. pasoš. ali je zabranjeno i nema ga na menijima 28 . kroz prozor se nije videlo ništa osim crnog vazduha. na aerodrom. avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. Vidiš. U njemu se nalazi propusnica za moju afričku avanturu – gabonska viza koju mi je obezbedila moja građevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. ali sa pokušajem da interpretira originalni jezik putopisca koji. te je. Možda bi najviše ličio na neku našu lokalnu železničku stanicu. Putevi su neprohodni. Njihovo meso se jede. Majmuni su najzaštićeniji.svojeručni putopis AVANGRAD Afrika 1. sigurica. Ovako nenaviknut. Bogami. pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju. I snaga. Dragan dugo radi u ovom gradu i već je. dok sam maločas stajao. Taman sam to vreme iskoristio da proverim. dočekao me je Dragan. Kako god. komunističke YU građevine odavno prepuštene zaboravu. čovek zadužen za moj jednodnevni smeštaj u Libervilu (i koji poznaje. kako bih uhvatio avion za Fransvil. Pored puta su pitomi rubovi džungle. a iskreno. te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma. za svaki slučaj. nije to postao sa namerom nego je kasnije.. Sklopio sam oči i pokušao da sva očekivanja izbrišem. sa desetak minuta zakašnjenja. reče mi Dragan. Uostalom. tako su mi i pričali. moje glavno odredište. govori mi Dragan. brat bratu. nema avanturizma. Libervil Seli smo u zeleni džip bez krova i krenuli prašnjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila.

nije to bilo vreme za dokoličarenje. kako sam mogao da primetim. Kameruna. par njih je radoznalo počelo da nas posmatra svojim svetluckavim očima. sigurno. Srećom. a postoje uređeni trgovi sa okrečenim objektima. Ostali životinjski specijaliteti mogu se naći kad i gde god hoćeš. Mada nema puteve. Tamo daleko izgleda da nema ničega. za jedan evro moguće je kupiti četiri gabonska piva koja su zaista odlična. Mislim da se čak i namrštilo. one kao u Novom Beogradu. bili turistička atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izašli da nas vide. etno. nego nekakva saunska. Tim začinima oni čuvaju zdravlje od raznoraznih virusa. U Libervilu su putevi asfaltirani. brat bratu. Kada su nas spazili. izgledaju pitomo. Aha. kada me je već pozvao. reče mi Dragan. Pogledaj ono. Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo već pričali. Cene su dosta povoljne. jeste da je pre-prezačinjena. toplota nije ona naša toplota na koju smo navikli. reče mi Dragan. Skrenuo je sa „glavnog’’ puta na uski grbavi puteljak. dok za „domaće’’ klima nije potrebna i nema svrhe uzalud trošiti struju. rekao mi je Dragan. Imamo vremena. sasvim priviknut na afričke ukuse. piletinu i ribu na sve moguće načine. kao bivša Juga. Da stvar bude još bolja. Dragan me dovozi do jednog simpatičnog pansiona sa čije terase. mora da smo mu bili gadni. možeš da uživaš u pogledu na Atlantik. Mada. I inače. mogao sam da zaključim da se oni Boga ne boje. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. živ mi bio. ovo ti je. sve je to ipak delo francuskog kapitala. U pitanju je njihova. zemljače. regija i po. mali crni ljudi. sobe se klimatizuju. otišao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo. draža mi je naša divljač. pivo se služi u flašama od 6. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. biće. Izašli smo iz vozila i zašli više u selo. u pansion. domaća proizvodnja (na etiketi piše velikim fontom 33. iskreno. Pozdravih se sa Draganom i uđoh u solidni. Gledaj i računaj onda. međutim u restoranu (tačnije. nego se može dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. Slikovito. Sutra me je ponovo čekalo putovanje. beli ljudi. za afričke prilike. čak mnogo više nego kod „naših’’ Kineza. Svakako. pigmeji. Mislio sam da će me. svojeručni putopis skrene mi Dragan pažnju dok je zaustavljao vozilo. Ne lezi vraže. ali udobnoj sobici. mešavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali „regularnu’’ hranu: goveđe odreske. Ajde. Ubrzo smo krenuli nazad.atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i rođacima kakvo su čudo imali prilike lično da upoznaju. poručuje mi moj domaći domaćin Dragan na aerodromu. Tu u centru su zgrade. naziv samog piva). daj da ti pokažem nešto.AVANGRAD u restoranima. Okean se nije video od magle nastale od vlažnog vazduha koji kao da se lepi za kožu. ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope. Kao Slovenija kod nas. Onako u oskudnim kožama prebačenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistička. izvan te sobice.5 dcl. kaže. ovaj put po „dijagonali’’ Gabona. pa nema greške. Love nosoroge i slonove kao od šale. Pazi. Nakon što sam se osvežio u skromnoj. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik. Bilo je to kao da se krećemo kroz samu džunglu. ali ti su mali ljudi vanredni lovci. a to je. U Gabon na građevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje. čisto da vidiš te male ali veoma kuražne ljude. Konga. za razliku od nabacanih koliba na obližnjoj periferiji. nisam ni imao želju da probam takav specijalitet. kaže Dragan. Libervil 29 . a kamoli plave vode. dok su između tih jednostavnih građevina trčkarali. do Fransvila ćeš putoviti. Na čistini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta. Čak je i detence koje je visilo sa leđa majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko čudo. omanji avion francusko-afričke koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afričkog hleba – Fransvilu. rekao bih. Izgleda da smo mi. Ali. majmunetina i nije nešto. nalik na golokože mačke. Vratili smo se u vozilo i izašli na „glavni’’ put. Eto. Tu shvatih da sam se prevario. prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. poručio mi je Dragan uz smešak. možda najbolji u Africi! Pa samo po tim oštrim pogledima i žilavoći tela. jedno sat i po vremena.

koji je i sam vokalno i scenski učestvovao u izvođenju svoje poezije. izbor iz poezije Vujice Rešin Tucića. uz koju se toči crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada.proesis osvrt AVANGRAD Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Dotiče li poezija čoveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji tačka. a istoimenu pesmu izvodi četrnaestogodišnjak pod budnim okom svoje majke. Domonkoš. uključuje i Poslao sam te da ne dođeš. Iskrenost je najveća laž. a grupi se priključuju Alisa i Vid Dinjaški. između ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. svojevrstan kolaž prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. Pesnici po čijim tekstovima smo zatim radili su. članovi AWb-a. vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. sažvakana. Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andrića Andrle u izvođenju umetničke porodice Dinjaški – Vrbaški. simbolički. Pošto smakova nikad dosta nema sumnje da će se uskoro ponovo izvoditi. lavande. opet Alise i Vida Dinjaški. urnebesno začinjen haotičnim tenis – mečom kao pratnjom Penelopine politike. ali na konceptualniji način. koji su na svojim počecima nastupali zajedno. svetim trojstvom balkanskih tema. a promene muzičkih atmosfera i tekstova prate mirisi nane. Ladik. bavi se tematikom politike. dobijaju novo. diplomatije i erotike. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima. Kosmos? Zaštosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova. poezija Slobodana Tišme obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzičkih omaža Betovenu i Luni. bliža današnjem čoveku kroz teatar i muziku. vrlo opipljivo značenje. A poezija je. u skladu sa poezijom ove pesnikinje. u saradnji i dogovorom sa urednikom književnog programa Nedeljkom Mamulom. Veseli pakao poezije. cimeta. danas nam je nezamislivo da ta tačka još uvek nešto vredi. Tolnai. predstavljena i otelovljena. Ivan Pravdićem kao konferansijeom u boksericama. uglazbljujući njihovu poeziju. Da li postoji Judita Šalgo? dotiče jednako duboke i životne teme. Prvi nastup imali smo sa Sinišom Tucićem. poletarci – izvođači. Struganje mašte. Od jula 2011. Natašom Milojević kao prezenterkom kulture u negližeu i kultnim Mrtvim mišljenjem u izvođenju Alice in WonderBand. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku. eukaliptusa. Do gledanja! Ana Vrbaški 30 . možda. izbor iz poezije ova tri pesnika. od jedanaest i četrnaest godina.

AVANGRAD lITERARNI SOKAK PROESIS foto Igor Vitomirov 31 .

Čuje se gaktanje divljih gusaka. ljubomorni vršnjaci iz sela su se 32 . Do radnog mesta me čeka još jedna. S velikim naporom okrećem pedale bicikla savlađujuću laganu uzbrdicu. neka crvena. na mesto gde bi trebalo da budu noge. Otkucaji Dušanovog srca se ubrzavaju. alkohola. još malo. Ukorenjeni čvrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su. i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga. Amputirali smo ti noge. Znam. Bol je raširio Dušanove kapke. lokomotiva ti ih je smrvila. nemoći. Kad bi se mogla uzneti do nje. Dušane. mnogo strmija. Igle zabodene u svezane šake. odmaraj se. Bojim se. topla krv će razneti horizonte . Lavež pasa preteći najavljuje lov. pre no što svane. Biće dobro. snovima satkanu tišinu ili mi se to samo činilo. Mlečna neonska svetlost se prosula između glatkih zidova. iza mene. te večeri za njega. Pijani. Sve mi je teže da izbegavam i da ne čitam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nežnosti. već hoće da ga ugasi. lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem šarenih sijalica seoskog kafića . poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lažnog buđenja. Nikad više neće stići do njenog. u kućama koje su odavno pustile korenje u tešku bačku zemlju? Osećam.proesis AVANGRAD PUCANJ Sviće. nasmijano. pružila prema tragu zore provirujući iz beličastih. Šta se događa. Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. Tutnjalo mu je u slepoočnicama. Dobro jutro... dečak se probudio.Slutim. Prelazim prugu. Nalaziš se u bolnici. Pogled na prostrti pokrivač. Iza mojih leđa spava grad. Poslednje svetlo kojeg se seća je lepo. Ponekad bi samo daleki. Ne želim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. otvorenog srca. Nije osećao hladan dodir sterilne plahte. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. Miris joda. Daleko ispred mene. vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. Jedino se trska. Gola crnica u očekivanju belog pokrivača zaustavila svoje disanje. svojim nežnim telom. preteći zvižduk lokomotive razbio moju. da vide njenu prolaznost. Doktore Laliću.uostalom kao i ja. vikala je mlada sestra uplašeno. rascepila svetlost nebo i zemlju. kaže čovek u lekarskom mantilu.

Dobiće dečaci u Specijalnoj školi „Vuk Karadžić“ za doručak prženicu. u zamrzivaču.AVANGRAD proesis foto Siniša Trifunović noćas pobrinuli da zauvek ostane siromašni izbeglica bez budućnosti. Koliko ljubavi je potrebno da pružim pa da izbrišem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uvećati. Kaplju Radojkine suze po mršavom. Uzima stari bicikli s probušenom gumom i oslanjajući se na njega. kilogram pasulja. ima samo kokice. možda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu. Budi se. Počeo je novi radni dan. kao i uvek. Začu se pucanj i jutro širom otvori svoje oči. rano ostarelom licu mladića u izbledelim farmericama. kada stignem u firmu. pamučnog stolnjaka. Moram. u svojim gladnim kljunovima. Dobro je. sočne jagode u svom spasonosnom snu. Ciganka Ruža otvara vrata na maloj kući i pušta šaku svetlosti koju su donele vrane. Svratiće. još je mrak. desetogodišnji blizanci vraćaju Dušanku iz rumenih bašta oko Drave u kojima je brala krupne. Opet si sinoć uzeo drogu. jutro je . u kuhinji. nije se čuo krik a guske su nestale iza južnog horizonta. telefonirati mužu da Ruži stavi u njenu veliku torbu. Biljana Benić 33 . prljave plahte obešene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti. komad biljne masti i gužvaru s makom. bila je penzija. kaže tužno. Prodao ga je sinoć i za dobijeni novac kupio heroin. između delimično smrznutih lokvi. u jednoj kesi. na svoj dugački put. sa zapada od Dunava. Mora danas u grad. znajući da na stolu. dozivajući u jedan glas. Nošena tom mišlju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. Spavajte. i do nas. zaostalu kost. gladni smo. kreće praćena čoporom pasa. kokice su danas za večeru. Mama. celu noć . Leži na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane. Branko sine. napravljenu od kafanskog.

permanentni. tehnički. književnoistorički. . kružni. mašinerijski. hrišćanski. eliptični. disciplinski. urbanizovani. geografski. pesnici svetla. pacifistički. lavirintski. jedvajasni (zovu ih hermetički). kritičarski. tečni. 60 . i kotarice u kojima nose šljive i . sneni. zamenični. preznačni. . naslovnistički i naslovnirajući. dosadni. . realistički. pejzažni ( Matoš ). distihni. pesnici večeri trenutni. nenarodski. narkomanski (američka pesnicibit generacija pesnika). p. skeptični. sluha. . pesnici reči. militaristički. hedonistički. vizionarski. utilitaristički. p. chill-ni. duše. hipnotičKnjiški pesnici.i kruške . Dučić. stički. tragovni. nedokučeni. boemski. visokopariskričasti. VRSTE PESNIKA 1002 AVANGRAD Ilić . . pištavi. imaginatorni. čisti. tričarski. pesnici dana. . imanentni. antilični. raspusni. autohtoni.. otkazni. pijačni (Dobrica Erić – Erica Dobrić . opori. ludistički. pesnici mašte. nenacijski. p. ekslamativni. dorađujuće-prerađujući. alogički. odzvanjivi. fotografski. pesnici psovki. logički. ekstatični. sudbonosni. p. vojisladokazni. s-permanentni (Bukovski) ni. navodnoluksuzni. prepotentni. abnormaloponentni. lični. formalni. ruha (obla. ( u svojoj pesmi o večeri). metapoetički. p. traistički. pakosni. nemarni. pseudo. optički. evnusi. opsesivni. nadmeni.). pesnici o ratu. antagonikukavni. skulpturni. memoarski. hiljadupesamski (pikasovski). p. takmičarski. kreštavi. pesnici apsurda. pesnici čari. pesnici. vispreni. dugostrofični. sirovi. pesnici uma. blještavi. ki. sablažnjivi. 34 (Vijon). konstrukcionistički. altruistički. autoparodijski. ni. nežni. čežnjivi. uha. nihilični. pesnici tam-tama (proafrički). otpusni. anticipirajući. paraerotizovani. mitološki. saživljenički i njima suprotni glagolisani. sumakancelarijski Nazor ). esejski. provodači. somnabulički. udvorički. pesnici jela pridevisani. Po kriterijumu štimunga osećajne sfere artični.). pokazni. . ortoepski (Nastasijević). okretni. duha. sveštavi. p. pesnici ulica i kvartova. narodniji. pripovedački. . zanimljivi p. istoričarski. provokatori. sanovni. mehanički. ( Simić). policijski. čulni. p. ukusa. simbolijski. dvolični. normalnog. otkrivalački. kontrasta. lapurlatistički. zagonetni. kritični. ontološki. memorijski. ubutatorskonarodni. . poemski. neponavljajući. jednočitajućezanimljivi. urbani. fragmetarni. vistički. trkački. Jakšić i odbačeni. normalnog. pevljivi. istraživački. nesrični. p. moralistički. poentiski. igrožanrovni. autoritativni. autopoetski. snežni. gluhotski. hrišćanoidni. fištavi. kovanički (Kostić Laza). andergraundu ulagivački. Šantić. narkotički (Kolridž ). melanholički. tačni. usnuli (Desanka Maksimović ). preosećajni pesnici. skučeni. melodički. mimetički. pesnici razumski. praznačni. beli.. dvosmisleni. imenični. melodični. neologistički. pesnici u ratu (Dedinčev pesnički dnevnik zarobljenika nadlični. sentencijski. onirički. protezijski. vitalistički. cik-cak-pesnici. ljubavni. parodijski. novorečiti (Sarajlija ). pesnici rama. namerno-nevični. pesnici dela. odlični. tupp. buntovni. posleratni. fatalnog. nacijski. okidači. nadrealistički nadrealni i nadrealistični. šestočitajuće zanimljivi. etički. nenabrojani. Čarls pesnici. polemički. jarosni. sipajući. trenutni.mnogolikni (sa više proesis stilova i atmosfernih pristupa). pesimistički. smicalički. satanistički. prkosni. i jabuke . etnografski pesnici. rapsodi. uveknovi. pesnici tame. gradski. tehnicistički. pseudorbani. vokabularistički. . pesnici noći. tonobaksuzni. pesnici brojki. zaljubljivački. ne-lični. katrenski. učitelji. pesnici prihvaćeni. apokaliptični. optimistički. sređujući. podvodači. jovovski reč-pesnici. prični. kancelarijski pesnici (knjiški je Miljković. prozračni. bunovni. znakovski. fatalisti. čitelji). ortografski. kvazimoderni (zovu ih i postmodernistički). belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijević ). simbolički. alkoholički.

Boga.. iživljajni. p. metalni. kamen (vidi groteskni. globalistički. identifikatori. p. kosmosa. dočarajni. pesnici jeze. doživljajni. kosti. evocirajući. plastični. klasifikatori. p. p. metaforski (Miljković se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. p. p. ukleti pesnici. ničega. p. pesnici rada. p. epski.fantazmagorijski. p. ni pesnici. zamišljavalački. misleni. p. mora. žustri. retrospektivni. oživljajni. p. gradski (Jesenjin). odsečni. akcijski. očinski (oci roda). moto p. p. klasični. upitp. GOSLOV) i p. čega. priznati. p. javnog mnjenja. za svaslobodnog stiha. kondenzatori. krošnjičavi (kitičavski). zreli p. preživalački. kiša. neočekivakletvični. basmoviti. moda. sažvakalački. haiku-pesnici. p. funkcionalistički. slobode stiha. urbani. filozofski pesmu BLApesnici. truda. p. uzodidaktički. dijalektički. antižandobronamernistički.osa. mašina. citatni. p. p. pesnici o ljubavi. pesnik koji sinovi. p. fizički. p. p. p.. pesnici uz ljubav. izpesnici. p. mentalni. auditivni. dramski. simpatični. versifikatori. hiroviti. p. zdravički. p. pri hodanju-vlastiti primer-šetanje gradom pišući u mobilnom telefonu).. štandovski. p. p. pesnici o radu. utiska. repgreške. refleksivni. sarkastični. p. fiziološki. prostora. socijalni pesnici. otuđenja. narcisoidni (svi pesnici su u početku narcisi. premišljatni. (rod). obaveštajni. misaoni. eksperimentalni. bajkoviti. ukrasni. dara. besmisla. p. pesnici. različite kategorije). p. gline. nagoveštajni. prozni. delirijumski. pesnici umesto čega vapaja. baljezgatori. p. loši freskoidni. alegorijski. p. koda. vidri. plošni. kiča. prašine. prah. p. anaforski. domišljati. danci sakontemplatori. klasicistički. p. sintagmatski. p. seoskoideali. otiska. slobodni pesnici (četiri ko vreme. nereda. busmrti. spomenici. stiska. tkački. ri. himnički. p. simetrični. kamenoreskni. dnevnički. rovski. p. ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik već lažoš). aluzivni. umišljati. pesnici priviđenja. otadžbinski (i rod i oci roda su u centru p. p. babski. avajni. htenja. vampirski. starosti. apozicijski. antismisla. ljubavi. su dobri inovacijski. p. legenda. p. senki. trošni. p. voajerski. i prekid). kulovski. pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija. kadra ( Prever). p. recepcionistički.. Bodlerovu p. ogled-pesnici. lirski. p. dubine. banalnosti. laj-laj-pesnici. nova. hoda (koji pišu nečega. p. p. štosa. za ljubav (zavodnički). karikirajući. vere ( Kjerkegor ). p. p.. pitalački. p. smisla. pustolovni. p. neurozni. frazni. p. p. p. algoritni. (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle). dionizijski i apolonski mošti. nesazreli. bluz-pesnici. petrarkisti. gora. majka rodi antropološki. AVANGRAD Miloš Ristić 35 . nasledni (Ilići-pesnici). uzvični. promatralački. kafana (Jakšić). lakoshvatični. p. vedri. oni koji neosmislenosti. vladara. u zrelim godinama. transformatori. doživotni. kolekcionistički. fantastički. p. izvori. šunda. dale. reakcioni (Majakovski ). p. dijalekatski. biblijski. ljubavni pesnici. tajnoviti. zločesti. retorski. pesnici trzaja. perspektiva pesnici ( Zmaj). rodoljubivi gavranova. nog. dečji pesnici. ptica. pritiska. ekspresionistički. albatrosa. dubrovački. sekunde ( Oktavio Pas). posmatralački. diktatori. p. za decu. škrinja i starine. nacionalnih manjina. hora. nadražaja. p. refrena. p. lunatički. pesnici krika. predsmrtpriznati. dijaloispitivački. ga. slavuja. istine. visine. p. relacioni. reda (Dučić).koji su imena škoproesis la i ulica. p. vrana. kosa. detinjstva. ženski pesnici.. iluzivni. ne-htenja. jednokratni ateistički. je dobro da p. vetra. gavrapoezija puna metaforskih nivoa). rok-pesnici. plahoviti. sena. majeutički. p. koloritni. fantastični. p. ruralni. p. pojmovi za prezir. p. tužbalički. vršenstva. parafrazni. p. p. pesnici teze. sunca. klišesti. nikad sazreli. zlosti. p. p. p. (pročitaj Rađanje tragedije Fridriha Ničea). p. interpolirajući. mistifikatori. proviđenja. p. slobode. vremena. barokni. p. grobljanski pesnici. antipatični. p. logosa. pažnje). pravolinijski. labuda. p. p. destilatori. preobražaja. ranoumrli. recepcijski.

Živka Suvić Petrović. . 36 ..proesis AVANGRAD I’m feeling much. 100x70cm. 2006.. much. kombinovana tehnika.

Iz ćoška čujem kišu. oštro i duboko i pustila vodu kroz moje vene. samo kada mi ruka ne bi tako drhtala.. Koliko ću ih još podneti pre nego što moje reke prestanu teći? Hoće li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo „žuta noć“ puna kašika. Nema nameštaja o koji bih se spotakla kada bih ustala. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja već prešla reku i platila Haronu? San „žute noći“ sam odavno prestala sanjati. Podsećaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam još hodala svetom. Tada bih prizvala iskonsku životinju. Nikada ne bi izdale prosvetljenje. Ovaj plamen sveće pravi čudne senke. Lep je ovaj čelik.. moje plave usne.. Još jedna „žuta noć“.. oči bi mi bile svetle i širom otvorene i ne bih maštala.. Trsla bih se od mira. Čula bih njen rabuđujući zvuk.. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. šta to imam ja? Imam ovu „žutu noć“. Dakle. ćutale bi do kraja večnosti. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se.. Ja sam čovek. Samo soba i ja. Nikada ne bi odale tajnu čistote. još jače. Imam i kašiku. samo bih živela. Čula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo. U njemu sam okrenuta. Duša mi je puna. Možda kašika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonačno dugo. I sad nalazim sebe kako bušim jednu. kašiku i ovaj vilinski prah.AVANGRAD proesis Terevenka Soba.. od smirenosti i buđenja. Koliko sam puta želela da upalim svetlo! Koliko sam puta poželela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. Takva noć je postala svaki moj tren. Svaka od njih bi ispričala jednu istu „žutu“ noć zbog koje su bile kidane. Sada imam samo ovu “žutu noć“. zarila bi mi se u svest duboko. živela i disala. Kosa bi mi bila čista i to bi bio moj Saturnov vek. I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraćane žuči još od prvog puta. moje usne bi postale rumene i neme. sveća i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoće li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? Čista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica. Ja bih se tresla.. ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista priča.. Ja sam srećna. Onda bi one postale reke. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kišu kako pada na mene. bile bi čiste i brze i moje bele usne. svetlosti mi dajte.. Ako bih se pomerila u centar sobe čula bih je još bolje. Kada bih sela u centar prostorije možda plamen sveće ne bi bio toliko hipnotišući? Možda bih videla nešto? Možda bih bila okružena svetom? Terevenka 37 . upaljenu sveću.. ali ne od hladnoće.

Moj svet je stao u kašiku. Sve je tako bledo. vlažno i sliva se. Aleksandar Tanurdžić 38 Akt . pretvara se. bela kreda na papiru . Ja sam srećna. I kako da posložim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i načini sliku? Kada sam to prodala život? Za šta sam ga prodala? Više se ne sećam onog prvog straha i smeha... podseti me da bih trebala disati jer mogu čuti kad sam prestala.. Negde sam pročitala da je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo. Nova terevenka samo što nije počela i tada me neće biti briga za centar prostorije i kišu iza prozora. Glumim nešto što nije živo već se samo pravi. Topim se zajedno sa voskom. Šta će se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu. Prodire u podsvest. Pitam se šta li je našla tamo? „Kao da je bilo nekad“. Ja sam srecna. Možda su mi noge utrnule? Možda bi mi bilo udobnije kada bih se ispružila? Kada ću ja doživeti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu. prvog osmeha blaženstva u „žutoj noći“ punoj kašika i vilinskog praha od kog se ne leti.. Dobro je to. iako ne znam ko sam.. kada sveća izgori.proesis AVANGRAD Opet ta kiša... Nekako je tvrd ovaj pod. samo je to mogla videti. a kašika potpuno pocrni? Hoću li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom životu? Da li ću tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi. Kao da prisustvujem stvaranju akvarela.. Sve mi se nekako razliva. Možda je mekši tamo u centru? Da li će me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zaslužila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba.Milena Vermezović. Ja sam sve čistija kad god se predam „žutoj noći“. Hoću li se snaći u tom scenariju koji sam sama osmislila. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve što sam nekada znala i bila.. jer delanje je neka vrsta čišćenja.. Osetim ga.

zubi zvekeću duhom! Molitva cosmosu jadnih duša najružnijeg tkanja. Toliko buke. Svaki miris tišine spoznaje ono.AVANGRAD proesis foto Igor Vitomirov Potreba Utkat u ove noći Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada. Usnama iscrtana slika svijeta. Kruto Isihija Tišina se prolama kroz zube misli. život ti ovisi o smislu! Vitgenštajnove izrecivosti. Uninunijumu su oči tužne.. Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kažem volim ovo Zore ruho Kruto.. Misli naginju pojilu Lete. Tišina se prelama kroz oči svijeta. Isihijo utihni-poslušaj svijet!!! Armin Stefanović Dragiša Damjanović 39 . Svijete. radost skriva iskreni Arije. Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bježi suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema. Nema ničeg neobičnog u Aristotelovim kontradikcijama. Preporuka svakom besmislu je tišina. Tište krhko filozofsko pero.

Moraš živjeti među ljudima. Živi pored njega kao on pored tebe – spleteni u istu nit. Vezati se Nemoj se vezivati za ljude. I kako onda da budeš posle kao što si bio prije? Kako da sačuvaš sebe cijelog. jer u svakom de novo pokušaju poneki tvoj dio se izgubi. ali se ne trudi da se stopiš sa masom. Imaš sebe u sebi i ne može ti se desiti nešto nepredvidivo. Bojana Draganić 40 . a kad im više ne odgovara. inače ćeš se izgubiti. Kada si svoj možeš sa sobom raditi šta želiš i kada želiš. Poneka mrva ostane na podu. to znači da ti je srodna duša. vajar ni ne primijeti. razvale i prave nanovo. ako vidiš da te mnogi ne razumiju. inače ćeš postati osobenjak. Vežeš li se za bilo šta drugo slomićeš se. Desi se i da je zgazi. Ići ćeš od jednog do drugog puta i svaki će ti biti isti. ali ne svezani. jer to je znak da si sebe sačuvao. To znači da postojiš. Prave oblik kakav im odgovara. Ne tuguj. Oni te gnječe kao glinu. ako pustiš da se vežeš? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne može opstati. za stvari. za bilo šta na ovome svijetu.Ana Komatina. Moraš imati stavove. Živi među ljudima.proesis AVANGRAD Marionete II . a ti kada si se već vezao. I nikada nećeš biti isti. već slavi. tuš i pero. jer ti sebe nikada nećeš ostaviti. Budu srećan ako te i jedan razumije. 2010. nikad izdati. Ali ne dozvoli sebi da se vežeš za njega. e baš isto tako drugi žele tebe da vajaju kako im se prohtije. pa ti sebe vajaš onako kako želiš. pašćeš. Masa proždire. 21x30cm. jer sve je prolazno. I ti budeš sav izgnječen i izmrvljen. nemaš drugog izbora nego da im se prepustiš. Sa sobom si najsigurniji. Vežeš li se za njih izgubićeš sebe. Jer isto kao kad si svoj.

amu preko lica ogavnu ti skr a. oj oduzmite sina izgubljen leči. Klanjam ti se And ti silni bede. ble ote lep ti u zbiru pra Boga. tin k`o loptu je dajte sve srni. stv red u haljama belim. razjar ri crni. to je rulja što pohlepnos ri gase. svo a anj toj tešitelju pos de. Pozdravljam te nosioče ga. A ti Evin rode. grl tmina stvara. pos obe pesme: Ana Magda 41 . ga što . s obe vode izdajničke kće rase. Te. carevim odelom um ti veš ci oltara. svom gordošću udari na proesis Predizborna tisina v Nikada nisam volela proleće Plakati se lepe Deca plaču i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomoću veza među moćnicima Umesto grlenim glasovima Prošlo je deset godina Oče Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zarađeni dinari I kvarni Oče Slani u protivrednosti Svačijih suza silni. što nas eno hoće. bil izo podanici tvoji t kljuca. ni. mi om lekara. Hajd`pevajte ruljo. Osluškujem poklič Evina rasa. glupošću tina te stvara. taš to skrojen.AVANGRAD . no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. rog postaviše sa dva silna silni. vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a. tvo a sa naličjem postojanj . Skinite mu glavu.ele. ti ca. Preko plama. ti li zato ždrao sveto voće. iz Božjeg te isteraše raj v Jednocinka Oblačim crnu košulju Ne zakopčavam je do vrha Skidam lak sa noktiju šminku svilene čarape Glava me boli Reči su se takođe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino više ne pomaže Kada mi se zaglave prsti u pisaćoj mašini ( stalno mi pada na pamet kako muškarci lako umiru čim im zabiješ jabuku u grlo) Loše se osećam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina Žebeljan Evinom porodu si dojen. ti pade u ognjenu jam ga. tlu sve ar sa očima kud bak . Klanjam ti se anđele. jer zaista smo glupi. sa vešala rulja. krvlju slabe Adamove ri. dobuje po praznoj strani silni. nisi Raduj se grehu čoveče. Klanjam ti se anđele. mešen visi harlekina bednog. ti g sjaja. nebeske se zalupiše dve u. mesto mlekom majke. što ga zve ri. odžača i što ječi..

So vj et a Gr ub eš ić DUGUJEM TI konstantno ledom okovana zasipanjem kapi prašine pred sunčan dan preklapaju nam se duše empatično suprotnim putevima Pozdravljam samoću u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuću tišine dok osluškujem stakato naših srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit ću te dlanovima obe pesme: Iva Damjanović 42 . Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed oč im a bi je lo sv je tl os t ma mi su ši se li šć e dr ve ta ži vo ta tk o dr vo na zv a ži vo to m ma js to r pi ta ho će mo li tu pf šv am te hn ik u gr oz na je ov a sm eđ a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr eč fa li o.proesis AVANGRAD NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopćem čoporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjećaja ušima zveči tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokrića smješkam se naopačke tako mi je ljepši svijet bez ružičastih naočala pjevušim ležerno I feel good odavno sam neprilagođena obojenja Bo li me gl av a da li su mi pr ed oč im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo žd a sa m to ja il i že na na kl up i il i za kl ju ča ni pa s za vi ja . Bo li me gl av a ra zg rč em za vj es u sa ži ml je m pa go de na um rl oj ži vo j og ra di po ne ki ze le ni li st ić is po d tr ij em a ve se la pt ič ic a im a na de pi je m as pi ri n. Na um rl oj ži vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo žd a je on a ot iš la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a že na se na sl ađ uj e ću k ću ka o ci je le no ći .

AVANGRAD proesis rad Tanje Mijanović 43 .

44 . da vide svaki deo njenog tela. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan želudac. Odjednom se ukopa u mestu. Prikaza od plesačice prođe ispred njega. Crveni odsjaj se prelivao po celom šatoru. taj bi tumarao. „Ne bi mi škodilo malo zabave“. Ova se uvijala na njoj kao najveštije ruke. ali jednostavno – nije mogao. opor miris kojim odiše i njene oči. Sručio je štok niz grlo i povukao dim. Shvatio je da nema odeću na sebi. Orijentalna muzika mu se slivala u uši. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. Šou je mogao počne. Svi oni koji su došli da bi videli dobro parče mesa. Noge su mu klecale i propadale kroz sveže blato. Preko sebe je imala crven čaršav od svile. a svež ožiljak opet počne da ga peče. a oči su mu bile prikovane za njen struk. Obuzela ga je ljubomora što ona ne pleše samo za njega. da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. Na čistom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. Prošlo je dosta vremena od njegovog poslednjeg džeparenja. Sakrije se iza nekog zastora. Čuo je da predstava počinje za nekoliko minuta. Nju svi mogu da gledaju. U procepu ugleda plesačicu sa zmijom oko vrata. „Prokleto leto“ progunđao je navlačivši košulju. letnjoj haljini: puštena divlja crna kosa. Nadomak vašara je bilo veliko prirodno jezero. Bilo mu je neverovatno što uopšte može i da stoji. izvuče joj novčanik iz torbe. Treba mu još cigara. Nije ni shvatio da je podne već daleko iza njega. Glava ga je nesnosno bolela. opsuje i baci novčanik. Kosa prebačena preko golih ramena. a svež ožiljak na obrazu ga je pekao. Začu se muzika i buka ljudi vašar je bio u blizini. oči su sevale duž šatora. Pogleda ga stakleno-plavim očima i pusti pomoćnici da joj skine zmiju sa vrata. Sem štoka i katrana. Još bunovan. reče i uputi se tamo. Pitavši neku devojku za pravac. Pred očima mu bljesnuše nebesko-plave oči one anđeoski vražje lepotice. Štok u stomaku mu se prevrne. ne shvati da se nalazi u crvenom šatoru. Hteo je. koji je bio veći od skoro njega samog. Uleteo je u hladnu vodu. bez šminke i svoje pomoćnice. Bio je gladan i bez para.proesis Enlejin ujed AVANGRAD Šta bi čovek prvo uradio kada izađe na slobodu? Onaj koji nema ništa. Sišao je do njega. Krenuo je iz šatora. Drago nam je što ste i večeras s nama. Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. On je želeo više. Uhvatio je njen prodoran pogled. te ga otvori. Našao je slobodan sto blizu ulaza. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. vreme je bilo takvo da i to malo odeće što je imao na sebi predstavljalo višak. Iskoči iz vode i stade da grabi vazduh. Odatle je mogao da vidi svu mušku publiku koja je željno iščekivala sveže meso. Bila je u običnoj beloj. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i još otrovniju Enleju!“ Izašla je na binu. On nije mogao da progovori. Na svu sreću. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Pomoćnica je izašla na binu i najavila: „Željno iščekivan nastup zanosne kraljice pokreta počinje. Večeras je izvukao novčanik sa taman toliko para da jede i da možda nađe prenoćište. čvrsto stegnut. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju. On je samo stajao. tumarao je polupraznim vašarom. naplaćivao je karte. Već pregladneo i besan. Patuljak sa cilindrom na glavi. unutra nije bilo više ničega. On je samo sedeo i gledao. Svetla su se zagušila. Progutao je još jedan štok i zavalio se u stolicu. Znao je da će tek predveče moći da nabavi pare. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omađijan ušao u crveni šator. Plesačica se izgubi pod crvenim zastorom. Zapalio je cigaru. „ Jebem ti!“. Oprao je posekotinu i krenuo u šetnju. Škripa zarđalog metala i žamor radnika naterala ga je da otvori oči. Nešto ga je gušilo đavolski. Ubrzo siđe sa bine i uputi se u tu prostoriju. ali ga je oštar najlon zaderao po licu. Njemu se nehajno preko usana provuče njeno ime.

Zaista je počinjao da mrzi tu ženu. Bila je svuda – oko njenog vrata. Skroz rastrzana potrča za mužem koji je jednim šamarom onesvesti. vremenu. Muškarci u šatoru su se promeškoljili. Za njim izleti ona. “šta može da se desi?” „On je lud. gurnuvši ga iz šatora. Par životinjskih očiju ga prostreli. mesto je definitivno prazno.. Pažljivo je otkačila svilen čaršav i počela da ga odmotava sa Asje. ustukne. krenu ka najdubljem mraku. “Moj muž”. ritmično se pomerala i mazila zmiju duž tela. proesis Bio je ljut na sebe. a Asja se postepeno zaustavljala. Spustila je pogled. Stavila mu je ruku na grudi. Shvativši šta se dešava. ali da. Krv. Ovaj videvši to poželi da se vrati.” Uhvati je divlje za vrat i poljubi. Upališe se svetla. u njenoj kosi.. a ona nije obraćala pažnju. Mora biti tamo. a ona je stajala ispred njega. Bacio je cigaru i uputio se ka stražnjem ulazu u šator. začuo se glas. Sve što je ostalo na njoj je bilo crveno prsluče i marama u istoj boji. Ona je i dalje igrala sklopljenih očiju dok se njeno telo otkrivalo. Koliko god ona ličila na anđela. Nastavila je da pleše. želeo je da on bude na mestu zmije. Glava mu je bila prazna. Pade na kolena. Plenila je svojim sanjivim pogledom. obmotana oko njenih ruku. a njegove ruke sve veštije. Koliko god suludo zvučalo. vičući i psujući. Još uvek mu ništa nije bilo jasno. Okrenuo se. promuca ona.” Ščepa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. ubiće te!” prodere se. „Moguće je. Njih dvoje se pogledaše uplašeno. ovo je samo plesna tačka i tu se sve završava. veruj mi. znala je đavoljev zanat. ali je znao da mora nju da nađe. „Idi čoveče. Zastane i uhvati se za stomak. koja je bila čvrsto vezana za struk i pokrivala sve ono što budi glad. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo.AVANGRAD Iz zamišljenosti ga prenu pomoćnica koja se pojavila na sceni. Prostor je bio prazan. „Kako je moguće da te uopšte ne znam. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji. struka. Zapali cigaru ne pomerivši se. Njemu počne da zuji u ušima. Njen uzdah je odjekivao celim šatorom. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i počne mu raskopčavati košulju. I ovog puta ga je mogao najlon poseći. Asja nije marila. kao da se samo ovo što se desilo večeras računa. „Šta tražiš ti ovde?”. Zavirio je opet u deo gde je bila bina. prekide je on. Asja se izgubila sa bine. Želeo je još. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. Otrezni ga galama iz šatora. svuda krv. Cepanje najlona natera ga da se okrene. shvati šta je upravo doživeo. a on je iskoristio priliku da joj se približi. Muzika se polako stišavala. On je bio skamenjen. Pribio ju je uz stub šatora i uhvatio čvrsto za butinu. reče on. Buka postade tišina. Glava ga je bolela i želeo je samo još jednom da se okrene i vidi Asju. odbijajući ga od sebe. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje. ali znajući da bi oboje platili glavom. a toliko te želim?” on upita. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom šta god poželi. Nije znao kada je sledeća predstava. Ta žena ga je izluđivala. Zapalio je cigaru. ali on nije mario. Opsuje i krenu da trči. „Vredelo je”. Andrea Tiri 45 . Uzdah se prelomio po šatoru. „Ne smeš da budeš ovde. a u tim očima samo jedan cilj. izusti. Zari mu nokte u leđa u trenutku kad je crveno prsluče palo na pod. Prođe joj prstima kroz kosu nežno je dodirujući vrhom nosa po licu i vratu. U ruci vruće oružje. ne razumeš. „Tebe”. Pomoćnica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave. dragi. Moj muž drži ovaj cirkus i ako nas nađe. do njenog međunožja. Šutnuo je limenu kantu i krenuo napolje. Pomoćnica je preuzela zmiju dok ju je Asja nežno mazila po glavi i dopuštala da je ova dodiruje jezikom.” Nasmešio se: „Pa? I ja sam. Krvoločni stvor je bio na samo par metara od njega. Na njihovu žalost. Stihijski izguran napolje. za njegov ceo svet. a muškarci su želeli više. Nije se opirao. Ču se pucanj i metak propara vazduh. Njemu je pod hitno bio potreban još jedan štok. a on se već u sledećem trenutku našao ispred šatora.” „Šta?”. ali je i dalje vladao sveopšti muk. On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama.

Naizmjenično ih nabijam. U našem gradu na Veternici Kažu: „Bog pa pesnik“. Napumpan i obrijan krastavac. U anus i usta. Organizator ih vodi na večeru tamo ćaskaju o svemu i svačemu Odlaze posle prespavane noći u nekom od lokalnih hotela hvaleći hranu i smeštaj.proesis AVANGRAD Bog pa pesnik U naš grad na Veternici često dolaze pesnici i čitaju svoje stihove. Mislim da se dodiruju – negdje oko pretkomora. Posle programa. u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregršt stihova da možda koji objave u nekom od časopisa ili magazina čiji su vrli urednici. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni. Dejan Djorđević Oktopod predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladišti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neću reći šta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove šake ništa se više ne razumije ne dešifruje ljudi gamižu zarad svoje muke ne slušaju ni danas im se riječi ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan Šipovac „KOD DVA BRATA“ Oštar i jeftin čelik. Borislav Stanić Mesnica „ 46 .

5x28cm. Na kraju je morao da izađe na besmislenoj stanici. Okupila se masa naroda da urla od smeha.AVANGRAD proesis Ogorčeni pesnik Pijani pesnik je šakom polomio izlog. i uginu. 2010. Klovn Ostareli klovn više nikom nije bio smešan u cirkusu. Bezobrazna devojčica Jedna pegava devojčica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg čoveka koji se znojio i crveneo. Imao je sivo odelo. 47 . Otišao je na popločani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. Slavko Mali Usamljeni . Kap krvi kanu na crni trotoar.Ana Komatina. Slete beli golub. popi je. 21. kombinovana tehnika. crtež.

Njemu ionako neće smetati.. To su bila naša tajna imena. Moramo pozvati Šerilin. Moja porodica i ja živeli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu večno zarobljena u svoje želje i strahove. Šerilin i ja smo bili sve bliži. – Ova fota. ako ste zamislili da mi danas vidite sise. u stvari. majka do sebe. Bio sam pametniji. Pubertet je bio pred nama. ali zapamti... zaboravite. To nije bilo pošteno i on je to znao. Šerilin je prevrnula očima kad je ispalo da je to ona. Maksa je već držao pirinač u ruci ne bi li je ismejao kad izađe. I desilo se. Trebalo je sačekati Šerilin. tamo. Definitivno. ali ja sam sazreo od tada. Bio je ljubomoran. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore. – Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. – Zdravo. valjda da joj pokaže da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. Rekao mi je da ga pratim do šupe.Otišao sam odavno odatle. U izgradnju su bili uključeni i Maksa i Šerilin. Zvao bi je Frankenštajnova nevesta. Šta ćeš uraditi sa tim? – Prvo ćemo ga skinuti. Maksa je predložio masne fote. Pogledao sam u sanduk ispod svećnjaka i zažmurio. a Šeri. Takva ideja mi se već nije dopadala. neposredno nakon događaja koji ću opisati. namerno naglašavajući kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. I palili sveće vrteći se unutar pentagrama. doduše. Bila je moj tip. Ušla je u sanduk i pripretila prstom: – Dva minuta. jer je bio sav ženskast… i sad je mrtav. Okej. Ložila se. Zbog Šerilin i njene ljubavi prema stravi i užasu sam nedelju dana brao višnje za pare.proesis Kućica na drvetu AVANGRAD Ovo se desilo pre dvadeset godina. – Nisi ga dobro nacrtao – istakao je Maksa. ni strahove. Drugari? Pozvao se na drugarstvo. Došla je lepša nego ikad. Tako nešto. Šeri bejbi je. Maksa je predvodio sastanak. ali sve se to dalo promeniti. bili smo spremni da se uselimo. doduše. Priča je istinita. Jer je njen. – U redu. – Vau – rekao sam ulazeći. sigurno jer ju je više podsećao na monstruma nego ja. Taj dogovor je postignut krajem jeseni. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. Zbog nje. dečko. Koliko još moram da ležim u ovoj piljevini? 48 . Njen otac je držao gvožđaru. Šeri je volela stripove i filmove o monstrumima. Zvao sam je Šerilin i bila je nešto najlepše što se ikad doselilo u naš komšiluk. više slikala po daskama. – Sigurno si napravio dobar račun u toj glavi. Koliko do juče gađali smo ga pirinčem.. ali nisam nikad uspeo napustiti ni želje. Trebalo je samo nešto da se desi i poljubac je bio tu. – otac je bio vidno razočaran – sve te daske i eksere ćeš morati sam da zaradiš. Tražio sam kućicu na drvetu. Misliš da ćeš tako manje ići u nabavku. a mi pošteni momci. Telo njegovog mlađeg brata koje se lelujalo obešeno o gredu u šupi mi se još manje dopalo. ali je odigrao vešto. Šerilin se popela gore. tajni agente Kuperu. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka. skitnice. Čitali smo Dilan Doga. ova fota. – Zdravo. mis Horn – odgovorio sam joj. na mog druga Maksu. treba da ide u sanduk i leži tamo dva minuta. – Drugari. – U redu. nisam mogao odbiti. Osim Makse. Završio sam šesti sa odličnim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. Telo Maksinog brata smo ubacili u kućicu na drvetu. Ali. – Imam ideju kako da poplašimo Šerilin. Daske i eksere sam kupio od oca. ne više. Zatvorili smo sanduk. I malo našminkati. ali to je bilo zbog toga jer je ona devojčica. Za dva dana.

AVANGRAD Maksa me pogleda i isceri se. a Maksa moj prijatelj. Ja nisam bio više tajni agent Kuper. Otac je spustio ruku na moje teme: – Ne treba. Pa još jedan. Kućica na drvetu je. Otićiću do Makse. Ti odluči. Dok moj mlađi brat ne zavoli svoju princezu. koja se već ljubila sa dečacima. Kada smo je oslobodili. Počeo sam da plačem. ali je Maksa bio jači.. – Greška. Čulo se samo otegnuto „molim vas“. ali sam uporno tražio svoju dušu. I da se ne bojim dečaka u snu koji nije smeo da odraste u ono što je hteo. I da to nije ona ušla jedno veče u moja kola za novac. I da ljubim najlepše. – Hoću bicikl kao sva ostala deca. niko od nas više nije bio isti. Opipaj ispod sebe. Pokušao sam joj pomoći. Sedeo sam zadihan na travi. Tamo ti ne treba bicikl. ostavi me! Molim vas! Maksa se smeškao. Zatim panične udarce unutar kovčega i nju kako zapomaže: – Ostavi me. – Do kraja života. ako treba. nije to od tvojih para da tako rušiš. – Ako uđeš u sanduk. on samo leluja i leluja. Rekla bi mi da se samo šalila i da me voli više od svih sa kojima je bila. osim svraka koje su ponekad tu dolazile. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. draga. onda – rekla je dok je silazila dole. Bila je tu samo da me podseća. Ponekad je navraćala u moj san da palimo krišom cigarete i to obično kad sam se „skidao“. Tog dana sam srušio kućicu na drvetu.. ona više nije bila mis Horn. pustiću te da mi pipneš sise. Dok se ljubimo u našoj kućici na drvetu. ali je otišla zauvek iz mog života. Ne verujem da je otišla do njega taj dan. Braću i višnje ponovo. Godinu dana kasnije. zvrjala prazna celo leto. Otac mi je namrgođeno prišao: – Dobro. Mnoge stvari sam našao u velikom gradu za sve ove godine. popela se ponovo sa mnom da mi pokaže nešto. Šerilin. Kroz par sekundi začuli smo vrisak. Miloš Živanović proesis unutrašnji emigrant što sam stariji sve me više plaše zlokobni dani srećni ljudi pozitivni društveni kontekst jadna sebičnost dosadne gomile pružim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslušnem reku zaključam vrata uključim radio otvorim knjigu isplovim što sam stariji sve mi se više gade razgovori i mišljenja pluralizam načela nezasita ispoljavanja koječega javno obožavanje čiste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam još jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se živ sam i dižem sidro zima zima još nije ni počela a ja već zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem mačku da uđe preturam po stvarima tražim kapu šal rukavice u izlozima gledam čizme štedim papirne maramice skuvam šolju tople utehe pokrijem se deprom od čiste runske patetike i čekam čekam hladne prste starosti obe pesme: Zoran Trklja 49 . Idemo u veliki grad.

Enes Halilović. Vladimir Stojnić. Nikola Živanović.biblioso. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija. Jasmina Topić. ali uvek spreman da profitira tako što će biti tiražniji i deblji. Marjan Čakarević. Poetički pristup je.rs Trg Koste Trifkovića 2 biletarnica: 025/436-373 www. József). U njoj se nalazi četrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan način predstavi. Tešina kaže da je u pitanju zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu. somborski književnik i novinar Mađar so-a (Magyar Szó). IZ ŠTAMPE je izašla knjiga Glasnici neviđenog .RS TIN APA Kulturni centar / Gale rija (Petefi Šandora 4) BEOPOLIS (TC EUROCENTAR. novinarki u penziji subotičkog Het nap-a (Hét Nap). Dejan Čančarević.Antologija-zbornik autora rođenih od 1970.KCSOMBOR. donacije i sponzorstva. Fekete. koju su priredili Dejan Bogojević i Dušan Stojković. dobio je nagradu koju dodeljuje Udruženje novinara vojvođanskih Mađara.rs Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www. Tešina i Saše Obradovića. Petar Matović. možda. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost. Slobodan Vladušić za Antologiju najboljih naslova Srđana V. (od Miloša do Maje).ORG. Dragana Mladenović. Srđana V. polazi na paradoksalni put samooslobađanja. Viktor Radonjić. Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost. te je iz tih razloga otvoren za saradnju. Književna radionica Rašić. Bojan Belić.muzejvojvodine. na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Alen Bešić. do 1980. PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavačka kuća. Danijela Padejski. Ivana Veimirac. Jelica Kiso. Nenad Glišić. Marko Vuković. Elizabeta Georgiev. Mirjana Kovačević. različit. Dečanska 5 /Makedonska 30) BEOGRA D Kulturno-etnolo ški klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155) BAČ Art Pozorišni klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja KIKINDA www. Vladimir Bogićević. Dejan Bogojević.org. su romani Srđana Srdića.org.rs Venac Radomira Putnika 3 WWW. nagrada je pripala Ištvanu Ternovacu (Ternovácz István). Nataša Žižović. Ivan Lalović. u romanu Sestre Karamazić Saša Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu.vodič/vesti Uzmite Vaš primerak AVANGRADA na sledećim mestima: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11) AVANGRAD Narodno pozorište PEDAGOŠKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN ĐINĐIĆ (PODgorička 4) GALERIJA KC LAZA KOSTIĆ (LAZE KOSTIĆa 5) biletarnica Narodnog Pozorišta (Trg Koste Trifkovića 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovića 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasaž) SO MB OR NOVI SAD RADIO KAFE (Miletićeva 45) IZBA (Železnička 4) Crna kuća CK13 (Vojvode Bojovića 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1) Sombor repertoar: Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www. Danijela Bogojević. Zastupljeni autori: Dragan Hamović. Jasna Stefanović.rs JOŽEF J. dok je za najboljeg početnika proglašen Arpad Virag (Virág Árpád) iz Mađar so-a. Sami priređivači kažu: Pred vama nije antologija. Dragana Bukvić. Milena Marković. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na mađarskom jeziku Radija Pančevo. Ana Ristović. Dejan Aleksić. Dragan Radovančević. Maja Solar. Udruženje novinara vojvođanskih Mađara objavilo je imena dobitnika Godišnje nagrade. Goran Korunović. Novi Sad Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www. Cilj joj je da ukaže koji su pesnici i pesnikinje odskočili među onima koji su rođeni u intervalu od 1970.gms. Nije ni zbornik. Siniša Tucić. godine. od autora do autora. FEKETE (Fekete J. Tomislav Marković.rs Dunavska 35.co. Danica Pavlović. Bojan Samson. Goran Labudović Šarlo. uredniku Radija Novi Sad. Branislav Zubović. U romanu Satori Srđana Srdića (intervju u desetom broju Avangrada) reč je o antišvejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdićevskih likova. Nenad Jovanović. a Godišnja nagrada za životno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya). Iskra Peneva. Gojko Božović. koja se dodeljuje na osnovu predloga uredništva vojvođanskih medija na mađarskom jeziku. društvenom i intimnom istorijom oštećenom čoveku koji u današnjici gubi tlo pod nogama. 50 Avangrad je neprofitni list. a laureat u kategoriji štampanih medija je Jožef J.gbns. antologija-zbornik. Olivera Vuksanović. ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije. Što se tiče elektronskih medija. do 1980. . Jeste. Zoran Antonijević.npozoristeso.

7x21cm . kombinovana tehnika.rad Ivane Stanić. 29.