broj 15 - maj/jun 2013.

rad Živke Suvić Petrović; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije
Lorens Stern
^ajanov

~čitali{te:

Aleksan dar Zograf
7
filozofija:

intervju:

-

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih
16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru
26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko važnih stvari koje bi trebalo da čine uspešnu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru što – vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti – traje četiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred čitaocima deblji i bogatiji za još dve rubrike. Jedna je posvećena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeručni putopis gde će „originalnim’’ jezikom autora biti predstavljeni bliži ili dalji krajevi naše planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrađuju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da prošpartamo i globalno. U ovom broju, jedan građevinski radnik iz Sombora ispričaće vam prvi deo svog života u Gabonu i to „svojim rečima’’. Što se tiče rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muzički pasaž gde vas čeka razgovor sa vođom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo već pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom našeg (zašto da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zalećemo. Nije to naš manir. Uzmite pa prevrn’te dalje na mozaičku strukturu Pogleda iz ugla i čitajte list lagano, onako ravničarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa pažnjom. Branko Ćurčić

Unapređenje

31

Urednici: Branko Ćurčić i Milan Živković; redakcija: Ivan Panić, Brankica Opačić, Dejan Šimurda, Siniša Trifunović; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina Đorđević, Milan Gromović, Svetolik Jozć, Ivan Despotović, Kristina Lakić, Branko Radaković, Ana Vrbaški, Biljana Benić, Miloš Ristić, Živka Suvić Petrović, Aleksandar Tanurdžić, Milena Vermezović, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Draganić, Marina Žebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubešić, Tanja Mijanović, Andrea Tiri, Dejan Đorđević, Borislav Stanić, Slavko Mali, Miloš Živanović (Srbija); Zoran Kojčić, Iva Damjanović (Hrvatska); Armin Stefanović, Vladan Šipovac (BiH); Dragiša Damjanović, Ivana Stanić (Crna Gora); tehničko rešenje: Branko Ćurčić; izdaje: Udruženje ARTiFAKT Sombor; štampa: Print Azur Sombor; tiraž: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Siniša Trifunović. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko Ćurčić i Milan Živković. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraničiti subverzivno i jasno reći da li tako nešto uopšte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Možda bi i sama analiza mogućnosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika šta misle o tom pitanju, posmatrajući pojam iz ugla života, ali i umetnosti kojoj su posvećeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i različita zastupanja.

Usudio bih se da kažem da danas u umetnosti i/ili životu ništa pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako pođemo od definicije subverzije koja kaže da je subverzivno delovanje pokušaj da se promeni društveni poredak i struktura vlasti te pripadajuća joj hijerarhija, birokratija i moral, onda ćemo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokušaji promena dnevnopolitičke ili postojeće društvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki način, zadrže ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog proleća. Doduše, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establišment alergičan čak i na takve vidove otpora. Šta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih trošio reči. Njena duboka iskompromitovanost tržišnim odnosima te teškom korupcijom i spregom obrazovanja, veštačkih pop(ulističkih) trendova i prljavog novca, učinila je od nje tužnu valutu ništa drugačiju od one kojom se plaćaju narkotici, oružje, hrana ili bilo šta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (možda) može da ispolji isključivo na ličnom planu, jedan na jedan, kada se uživalac preda njenim čarima do te mere da a se u potpunosti liši skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Međutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen društvene stvarnosti za sada je nemoguća i neće je izmeniti bilo kakvi umetnički alati. Mislim da su marketinški stručnjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaćen) rad direktno je okrenut ka rušenju svih društvenih veza koje jedno društvo čine zdravim. Podilaženje najnižim porivima i veličanje apsolutne individualnosti, sebičnosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umešnosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Međutim, njihov ulog je nula, njihova želja za promenom takođe. Rukovođeni su isključivo vrednošću naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednačeni sa nacističkim zločincima koji su ,,samo izvršavali naređenja”. I ne, njima ne preti opasnost od društva. Naprotiv. Oni su, na neki način, uzor, u klasnom smislu. Pet ličnih subverzivnih rečenica i reči: Masovno samoubistvo je poželjno. Otvori oči, zatvori oči. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

4

AVANGRAD
Subverzija kao način mišljenja i življenja

pogled iz ugla

“An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own”- Franck Leibovici Uvodni citat sadrži inicijalnu umetnikovu subverzivnu tačku: „Umetničko delo je pokazatelj forme života njegove autorke, koja je, odbijajući one forme koje je nasledila, pokušala da (iz)misli sopstvene“ . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eživljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m može biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Međutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini društva gde je kreativna subverzija u stalnom pokušaju da dobaci strelicu što dalje (a ako strelica pogodi cilj promašila je sve drugo i obrnuto, ako promaši cilj pogodila je sve ostalo). Već je sama sintagma „postojanje/rušenje/uspostavljenje sistema“ problematična i dezavuišuća. Subverzivno ponašanje karakteristično je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, što naše društvo nije ili, bolje rečeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feminističku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim određenjem i zastupanjem svoje pozicije može isprovocirati „centar“, patrijarhal na matrica kojom smo uštrojeni. Subverzivni su oni koji ruše ali i oni koji uspostavljaju „nova pravila igre“. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o književnosti) koji/e se bave marginom društva. Ništa novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naročito u vreme totalitarnih režima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu možda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja društvo. Sve drugo što pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, važno je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao što su E-novine, Peščanik). Kod medija često dolazi do pogrešnog čitanja subverzije kao provokacije, što je hronično oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je žena koja drži psa u kući u mestu gde to osuđuju. Subverzivan je čovek (56) koji vozi rolere uprkos tome što mu celo selo viče da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno poštovanja prema sopstvenim željama, oni koji se drznu živeti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnošću je subverzija. Strasno, znači da umetnik ili živi to što stvara, ili je folirant. Foliranje je društveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinačna ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaćena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. Često kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora Čorba. Ili je sistem ubije i pojede. Češće je pojede živu. EKV. Danas se zaklinjem u Marčela i strahujem za Vidojkovića. Pesnička grupa „SPAK!“ urla duhom na ivici svesti i egzistencije, „Poezin“ mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameću ljudima, kroz svoje najviđenije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najružičastijim televizijama. Aleksina Đorđević

5

već dobra potka za odabir jedne „druge” tradicije. Sedeo sam na sedištu autobusa. subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlakše nalazi izričaj vlastitosti. Malo su se psovali. artistička kreativnost i dalje igra veliku ulogu u širenju subverzivne poruke. Neotkucana karta čitav jedan kontinenat. ja sam zgrožen i izmrcvaren. i. Činjenica da su arapsko proljeće i occupy pokreti doslovno počeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta. Bila je to moja obala samoće. prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. reko bi da to zovu muzikom . Bilo kojom. može li subverzija da na taj način dosegne usijanu tačku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru – prema ambisu nihilizma i apsurda? Šta će se desiti ako je to nepromišljen potez. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju. koji umetnost približava ideološkom činu opštenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleđena baština nije isključiv Teret. može pasti i pod okrilje ideologije? Srušiti porušeno i pregaženo više puta. ali na kraju su se poljubili i otišli negde gde se zemlja još graničila sa rekom. a ne sama poruka. iste tradicije koja će sebi obezbediti trajanje u vremenu „danas“ i u vremenu koje dolazi – vremenu „sutra“. a progonjeni Assange i nedavno tragično preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. ili. koja. umetnik može izgubiti status umetnika. i ispipan uzduž i popreko ! send SMS poruke iz GSP-a 06XXXX 18:32 your message won’t be delivered Bio je jedan par ispred mene i slušali su nešto čudno. zatim. koja će najpre apsorbovati baštinu. Gates. Istina. Jedini koncept koji se danas može nazvati subverzivnim – u istinskom značenju te riječi – jest tehnologija. Pita li se neko. neka druga.pogled iz ugla AVANGRAD Tehnolucija Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. Sve veći broj ljudi svakodnevno radi na što većoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadržaja. zapaliti. Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone. Možda je potrebno upitati se: Da li je umetnost isključivo instrument pobune. doživjela ga na tren i prokockala u začahurenosti postmodernističkog tijela. a ni od sebe. nije ništa drugo do puko recikliranje čina rušenja. nikako nije ugrožen. nije ništa neuobičajeno. Ušla. anahronog i kvazisubverzivnog. Milan GROMović 06XXXXXX 12:56 Kasnim! Danas me neke žene ispipaše po autobusu. bez pameti) tražeći metu kojoj se protivi. jer. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doživjela prije točno jednog stoljeća. kubizma i ostalih izama. Te moja stanica da malo prođem pa tam oko struka. sve je to nekakav pozitivistički otpor i pobuna. ući u posed nečeg što ni malo ne podseća na humanističku svest umetnosti i izražavanja načina mišljenja uopšte. Subverzivnost XXI veka. potpuno je izanđalo od svoje prenaglašene i uvek iznova reciklirane „egzistencije”. dakle. malo se grizli. kako kažu. moguće je da geekovi ubuduće nose titule narodnih heroja. Napamet (tj. malo udarali packe. te ova treća oće da izađe al’ ne može da se snađe pa me štipka za butinu. nikako ne može biti avangarda XX. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. Svetolik Jozić 6 . Strašno. Prirodno je da kao takva. ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke. time zajedno sudjelujući u možda najvećoj „terorističkoj” organizaciji na svijetu. a potom pronaći vlastiti komad postmodernog „prevrnutog neba”. U umetnosti i životu „danas”: srušiti. nažalost. te druga se otpozadi gura eto joj ruka nešto niže od struka. tek rekom. udariti žig ili popljuvati i opsovati. bolje reći. niti je u opasnosti od drugih. Umetnik koji je u posedu „zdrave subverzije“. rekoh fina gospa kad ona ni pet ni šest nego ispipa mi zadnjicu. Zoran Kojčić Subverzivnost na početku kraja Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospođa Svako? U izvornom smislu (rušilaštvo i prevratništvo) danas ne postoji. renesansni. koja predstavlja znatno zdraviji put od onog pređašnjeg. a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama računalnih umjesto književnih ili slikarskih dostignuća. dadaizma. Anonimusima. u poznatim manifestima impresionizma. „baj d vej“.

pre svega. čine da ovi stripovi prevaziđu sopstvenu formu i postanu enciklopedija. I to neka nezvanična enciklopedija. gledano kroz Zografov rad. Upravo je takvo osenčeno mesto. recimo.AVANGRAD intervju OSLIKANI ZIDOVI V Stripovi Aleksandra Zografa. senka one zvanične. Detalj. pronađen u nevidljivoj istoriji malih stvari. Oni su ozbiljan dokaz da strip može biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama života. istražen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja. izvor najvećih čudesa sadašnjeg i proteklog vremena. predstavljaju obilje materijala. podjednako kao i u knjigama. NASIH VREMENA 7 . ili kuriozitet.

i zatim transformisati u nešto drukčije.. kao nekakav školski zadatak. onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angažovani pojedinac (recimo. U svakom slučaju. koje mogu mnogo toga važnog o životu da vam saopšte. u ovom vremenu i na ovom mestu. trebalo je na neki način da oslika život u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama. Postoji li kod Vas jedna – da kažemo krambovska – doza nostalgije za proteklim dobom. Ali danas svakako. koji bi govorili o stanju duha u Srbiji. Ukoliko uspete da se snađete u tim apsurdima življenja. različite vrste izazova. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan. doba. dobom kada se bez upliva tehnike drugačije živelo (i stvaralo)? Da. o angažovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom društvu ili je valja izbeći i baviti se umetnošću radi umetnosti? Kao prvo. na pravom ste putu. preobrazitelj. potrebno je da postoje različite vrste umetnosti. tako samo u teoriji – kada kreirate lik. Ali ja sam takođe govorio o svojim eksperimentima sa snovima. za izdavačku kuću Fantagraphics. nedostaje umetnosti a zašto ne i stripa. ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava. a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu.Life Under Sanctions. To je sve. koji su u mom životu tada imali važnost kao i svo to ludilo . neko ko može da izvrši promenu. ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste. ništa ne prihvata zdravo za gotovo. moj prvi strip koji se 1994. uopšte. U Francuskoj je neko 8 . Problem sa našom sredinom je što živimo na mestu koje se teško i sporo menja. da taj lik ne bi bio samo plošna zamisao. međutim. bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost. Možda i zato što bi mi jedna potpuno angažovana priča bila odveć hladna. u ovom vremenskom okviru.. običnjaka) našeg. umesto što večito proklinje sudbinu. bez obzira na društvena zbivanja? U različitim stripovima.ustripovanog“ junaka (senzitivnog i razumnog.. iako postoje i izvanredne fantazmagorične pripovesti. zagovornik sam da umetnost treba da se bavi životom.. neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreću traži. to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego što sam saznao da je to nešto krambovsko. delimično fiktivnog. očekivao bih da autor kreira različite junake. pojavio u Americi . a do tada sam već izronio more suza za svakovrsnom umetničkom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz još ranijeg doba).s obzirom da je to bilo autobiografska priča. postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena. nisam znao kako da to prećutim. mišljenja i stvaranja. Naravno da je potrebna i angažovana umetnost – iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. odveć bezlična. najnovijeg. Recimo. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama. ali nije do kraja ciničan već shvata da postoji nešto izvanredno i duboko afirmativno u življenju pod kapom nebeskom.intervju AVANGRAD Da li možete da napravite portret . i naš junak bi trebalo da bude nekakav . na ovaj ili onaj način. Šta mislite..

) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na površinu i postalo deo velikog točka sistema? Danas je teško baratati nekim već uvreženim terminima i definicijama. ali jednostavno je zapanjujuće koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine. nastavljam svoje kreativno traganje. poslao fotografiju koju je pronašao negde na netu – to je fotografija iz tridesetih godina. dizajnom. Volim da listam Politiku iz tridesetih. poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju štampani u tiražu koji je jednak ili manji od tiraža fanzina. ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja čini da se oduševljavam starovremenskim stripovima. s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog rođenja. to je sve. Teško je to precizno opisati. i uspona totalitarnih režima.. ili alternative. I verujem da nešto od toga se odražava i na moj crtački stil. ali svakako nisam vođen nekim romantičarskim fantazmama. a što se mene lično tiče. Jednostavno mislim da je tadašnji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od većine toga što imamo u ovom vremenu.. Teško je oteti se utisku da čak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo pažljivo kreirana umetnička dela. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili žanrovski odrediti. o tome je malo ko uopšte i razmišljao. i poređam ih uz minimalan komentar.. Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput žanrovske definicije. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude „ustripljeno“ u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu. Ja u svakom slučaju to ne doživljavam kao nostalgiju. Takođe. ali bez ikakvih ograničenja nametnutih od redakcije. Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale. U tome je našao nešto što ga je intervju podsetilo na moje stripove. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku. zato što su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi. na kojoj je prikazan jedan sasvim običan čovek.AVANGRAD napisao za moje stripove iz Vremena da imaju nečeg nostalgičnog. I život se činio ispunjenim nekom čudnom vrstom intenziteta. i tu nalazim puno materijala za moje stripove. Danas portret tog čoveka deluje vanvremenski. danas je delom preseljeno na internet. Nedavno mi je Đorđe Matić. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa. iako iza toga nema ničeg mističnog. Mislim da je sve to u redu. spisatelj koji trenutno živi u Holandiji. zovite to kako želite. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako što jednostavno prikupim stare fotografije (koje često pronalazim na buvljim pijacama). čak halucinantno. pa ipak kao da postoji nekakva sličnost u onome što emituju moji crteži i fotografija tog nekog čoveka. iako je to bilo samo deo svakodnevice. inače frizer iz Bačke Palanke. tridesete recimo su bile godine strašne svetske krize. Ono što je nekada bila fanzinska produkcija. jednostavno – vremena se menjaju. s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno. i svake druge vrste umetnosti. a ipak je tada došlo do neverovatne procvati primenjene. čovek je otišao da se fotografiše u fotografskoj radnji. ili u neke štampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom čitalaštvu. ilustracijama... naprotiv. ili način razmišljanja. ili Facebook. frizer iz Bačke Palanke 9 .. i izmenjen je strip. Možete li nam reći da li postoje i kakve su paralele između Vašeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti međusobnog uticaja? Jovan Loch. a u skorašnje vreme su ta određenja nejasna. zato što je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala.

recimo. i sve naše šanse zgusnute su u sadašnji trenutak. i smatram da je vrlo važno neke bitne knjige pročitati više puta. što ponekad manjka umetnicima – zato što oni po prirodi poseduju snažan ego. Možda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali. živi. a uprkos očiglednim razlikama u stilu i prilazu. možda i više godina? Iako sa toliko pažnje izučavam prošlost. i to pre svega ovu ovdašnju AVANGRAD muziku. uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne. ja sam hibrid moljca i hrčka. mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman. Vreme u kojem postojimo i delamo je čarobno. objavljen u samostalnoj produkciji (i danas već rasprodat) sam kreirao na taj način što sam sarađivao sa različitim strip crtačima. Mislim da bi bilo zabavno ponovo pročitati epizode s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. nemojmo se zavaravati. ja se bavim novinarstvom već decenijama. uglavnom satirične prirode. pa i umetnički deluje drugačije nego što je to činio pre recimo dvadeset. koji ne samo što je okružen silnom količinom štiva koje je akumulirao tokom godina. ali i koje rado držite na dohvat ruke? Ja sam knjiški moljac. među kojima su i Robert Crumb. i spreman da sasluša druge. koji su deo kreativne igre. a da li Vi imate određenu vrstu štiva koja Vas pokreće i na rad (kao što je to bio slučaj. Na žalost ili na sreću. Ko su strip junaci (domaći i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? Žao mi je što još uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana. ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. često posežem za tom hrpom koja me okružuje. Da li je današnje vreme dovoljno prelomno da čovek može da razmišlja. Dakle. i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika. nadam se da vam se to neće činiti odvratnim.intervju Da. u strip knjizi Polovni svet). Potrebno je da čovek bude otvoren za saradnju. Uglavnom. Saradnja sa Vladimirom Arsenijevićem govori u prilog tome da je moguće sarađivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetničkim disciplinama. moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku. Sa svakim od njih sam sarađivao na različite načine. Wostok. već poput hrčka konstantno dovlači nove. Kroz saradnju sa drugima možete puno toga da naučite. Jim Woodring i drugi. ali – u nekoliko reči – mislim da ovde postoje zanimljive autorske ličnosti. tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. koji nije proizvodio strip junake.mladi“ bend jednog dana bude obeležen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdašnjoj muzičkoj sceni. Što se inostrane produkcije tiče. razgovarao Branko Ćurčić 10 . čak i uprkos činjenici da mnoge od tih pesama nikada neće čuti publika veća od jednog uskog kruga ljudi. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan žanru i stavovima i kako se snaći (može li se to uopšte) u našem muzičkom bunilu danas? Da li je moguće da neki . verujem da je centar svega sada i ovde.. već strip svetove. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem na knjizi Išmail. Peter Blegvad. stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. čitav jedan album. Arsenijević se za ovu knjigu inspirisao jednim Vašim crtežom. Neizbežno. veći deo toga odmah postane „kult“. Doduše. postoje uzajamni uticaji i komunikacije. ne preostaje nam ništa drugo nego da hrabro skočimo u taj ambis stvarnosti.

Nenad Grujičić navodi kao ključni orjentir pri sastavljanju Antologije. dakle. Zašto krenuti od Branka (prvog među još nekim potonjima)? Zato što je Radičević prvi prosev moderne (mogli bismo reći autonomne) svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji. ili Dušana Matića. Brankovo kolo 2012. izvesno organsko jedinstvo ove knjige – ona nije puki istorijski izbor ili pregled. u antologiji Nesebičan Muzej. Složićemo se. Početak sa Brankom ne određuje ovu antologiju kao isključivo tradicionalnu ili pak „stražilovsku“.AVANGRAD v čitalište Svet zivih ideja O Antologiji srpske poezije 1847-2000. Kolundžiji ili Tanji Kragujević. a čak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. Taj pesnik je sebi dopustio veću slobodu izražavanja (donekle kao Puškin u ruskoj književnosti. pa i poslednjem Dejanu Aleksiću – umetnički bliži nego. Aleksandar Sergejevič u malom). ne samo istoričar ili teoretičar poput kustosa kakve muzejske postavke. Nenada Grujičića. otkrivamo u tom prisustvo poezije. kao npr. pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najviše sadašnji. signalizma. kako je to povodom Antologije rekao književni kritičar Mihajlo Pantić. potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe. ako krenemo od našeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom mišljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije moguće sasvim očistiti od poezije tj.. postmodernizma. ona je u stvarnosti. koji će kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevića. pa i 11 . onako kako je vidi jedan pesnik. Eto zbog čega je poezija stvarna. na primer. Iz nečeg – rođenog naoko ni iz čega – nastaje novo.. Međutim. Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina. kako se Pred nama je knjiga koja nam na upečatljiv način otkriva – koliko nas i seća – dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku. kao i tajnovitosti. Ima tačke početka. „Ako golo mišljenje ne ume dati“. Stražilovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma. skoro budući. poneki eksperiment. Miroslava Lukića. za neoromantičare ili pak neomoderniste. iz tog opet novo. od pojave knjiga Branka Radičevića. Isto kao što pevanje i mišljenje nisu razlučivi u poeziji. I kad krenemo od onog sasvim stvarnog. i dalekom budućem Raičkoviću ili Popi. Postoji. to jest „uspešna sinteza“ – kako je definiše antologičar. pevanja. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije – osećala se i ranije. To je samo početak.. post-postmodernizma. u koji mogu ući i neke nove teme.. kasnije Helderlinov moto. Taj Heraklitov. Takođe. Stoga je Radičević. Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarević. vrhunsku poeziju čini čudnovata mera pevanja i mišljenja.

Popović (kao i Skerlić) isključio je V. kako se „kasnije ispostavilo“. „sadašnjem trenutku“. Roman može „lagati“ kada u fabulu uvede fantastiku. Primećujemo da Tadićevo pevanje. Disa iz poezije. postoje predrasude i nelagodnosti. tom mišljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji – ističe Grujičić u predgovoru. na mišljenju zasnovano možda isključivije od starijeg Miljkovićevog. Kao što je već napisao Branislav Petrović: „Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato“ (što priređivač uzima kao još jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). Vrhunac tumačenja umetnosti često jeste – samo prepoznati je. ona izražava autentične. – pesma je uvek jedna.“ Pritom ipak raspevanija od Novice Tadića.. na jednom mestu napominje da bi bilo pogrešno reći da knjiga obuhvata dobar deo „savremene poezije“. više nego što to izgleda sa komercijalno-laičkog gledišta. i to verovatno jednog od najvećih evropskih pesnika između dva veka. do 2000. Možda je Stendal kao romansijer imao na umu da „umetnost romana“ mora sadržati stepen obmane. Iz knjige nas „ispraća“ Dejan Aleksić.. celovita. vezan jedino idejama. „isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog života“. poezija je „istinita po onome što nije rekla“. koji jeste budućnost (i prošlost) pesništva. ne može biti savremena. Ivan Despotović 12 . koja bljesne i ugasi se kao meteor. „Višak jezika. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su „oduvek“ bile tamo. kao u bilo kom drugom istraživačkom poslu. dugovečni. koji pokazuje da se i dalje mnogo toga može napisati u vezanom stihu. približavamo kraju. biti donekle netačna. kako se izrazio Miljković. deo nje nam se samo čini kao takav. po ljudskoj prirodi. Postavlja se pitanje šta može jedan antologičar budući – učiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu. čitajući Antologiju.čitalište izrazio Crnjanski. opeva urbani svet u mimikriji malograđanštine. ostaje pevanje. van stražilovske linije. primećujemo da se broj pesnika neznatno povećava. Zaključili bismo da možda postoji jedino savremena percepcija poezije. baš kao ni realistička. pa i pristupu poeziji kao književnom rodu. surovog romantizma“. ali su napravile i frapantne propuste. baš kao što ni svemir nije kompromis između prostora i vremena. kao ona Bogdana Popovića. Zvuk i značenje u lirici čine svojevrsni kontinuum. Fantastična pesma ne postoji. kasnije „izašao u jednu slobodniju. nagoveštava Nenad Grujičić. „zemaljskije“ događaje. vodile su se donekle sličnim estetskim idejama (pesma da je cela lepa. „sliku misli što spiritualnije“. Ova će nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanović „u zoni otkrivenog. U pristupu umetnosti. odnosno nedostojnom mestu ili u neočekivanom (po predrasudi – nedostojnom) ruhu. Drugim rečima. jedinstveni. molitvenu rezonancu“. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. niti potpune predestinacije. iluzionistička. plaše se da lepotu pronađu na neočekivanom. ili prosto drugačije. Jedna prava ili tačka ne postoje nigde u stvarnosti. po rečima antologičara „izvan ruralnog po svaku cenu. ali nema fizike koja se ne zasniva na njima. što knjigu čini otvorenom ka budućim trenucima poezije. samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo. Neformalnost i autentična lirska kompozicija stavlja je u društvo klasika. P. Isključeno je i golo pevanje. i za proučavanje uvek izazovan organizam. muzika ideja. Kao i u svim formama života. pa verovatno ni lirsko-epske vrste. Zbog toga su antologije lirike značajne. poput Van Goga? A možda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugačiji odgovor. prave mere). koja potire ono Stendalovo – da je umetnost divna laž. koje je misao slabo dotakla.. Radmila Lazić. Poezija dakle nije kompromis između zvuka i značenja. Poezija je jedan žilavi. u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu. Među našim donedavno savremenim pesnicima važno mesto zauzima Novica Tadić. jeste AVANGRAD možda najbolja moguća definicija. koja je u istoriji naše (a i drugih) književnosti već zabeležena? Možda se savršena percepcija umetnosti prosto ne može postići. Pesma je matematika književnosti. Neke slavne prošle antologije. Grujičić u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847. teoretičari. prema antologičaru. isto koliko i takozvani slobodni stih. Prava lirska pesma to svakako ne može biti.“ Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome što odbija da kaže laž (makar i ne govorila istinu). Poezija. Za razliku od egzaktnih disciplina.. detaljima i značenjima. vaspostavlja svet ugrožene žene u svetu muške civilizacije. Kako se. možda ni najtreniraniji kritičari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj. pa i antologičari.

pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teško prihvataju „strana tela“ koja bi uzdrmala učmalost i udahnula svežinu u književnost i. Kada nas. Jedan od takvih. vrednog i originalnog. on potpuno izvrće sve elemente od kojih je roman do tada bio sačinjen. Lorens Stern je oduvek bio bliži prvoj polovini dvadesetog veka i modernističkom viđenju sveta. nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za nečim novim i drugačijim. Tako uvređeni. To su umovi koji ne prate vreme. rečju – da razmišljaju. nego književnom izrazu jednog Defoa. 1713-1768). Tako je i nama lakše – klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima. Stern je bio i ostao neprevaziđeni inovator kada je reč o književnoj formi romana. pokušavajući da ih sustigne. bivamo poslati u čekaonicu još vek-dva. ili koliko je već potrebno. Jedno vreme je živeo i u rodnom Londonu. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini žvota. odbačeni i prezreni. ujedno. ali i u Tuluzu. umetnost jednog veka. međutim. Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. Uvodi naraciju bez hronološkog reda. zaustavi i postavi na svoje mesto. takvi pojedinci nekako prevare i. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma. potom. pa je tako već čuven početak i završetak Sentimentalnog putovanja u pola rečenice. Stern hrabro piše za obrazovanije čitaoce. zahteva od njih da aktivno učestvuju u njegovom delu. Ideje se nehronološki nižu u pripovedanju i određene su naratorovim razmišljanjima. Neko bi zlurado dodao – anomalija osamnaestog veka kojem ni po čemu nije pripadao. miljenika vanvremenskog univerzuma. a svoj život provodi kao seoski sveštenik u Jorkširu. Engleski klasicizam i. Nakon završetka studija. i mi i vreme. Ta nekolicina genijalnih umova. nadmudre vreme u kojem žive. koji su nas dugo čekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne. sve dok ne odrastemo i sazremo za nešto što nismo mogli razumeti. da bi tek neka peta-šesta na trenutak izvirila napolje i pridružila se odabranima na glavnoj pozornici. već ono nekako uvek kaska za njima.AVANGRAD čitalište Kada vreme zakasni: Lorens Stern Nema puno pisaca u svetskoj književnosti koji svojim radom tako očigledno odudaraju od vremena u kojem su živeli. sažaljivo nas promatra čudeći se našoj ograničenosti i nerazumevanju nečeg novog. gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom čitavog života. sentimentalizam. u Francuskoj. unutar jednog vremenskog perioda. još uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od čuvenih literarnih izuzetaka. te nam ti „uljezi“ baš i ne trebaju previše. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridžu. Tako. više iz egzistencijalne nužde nego iz religioznosti. I mi i naše vreme. postaje anglikanski sveštenik. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji će tek biti svojstveni jednom Džejmsu Džojsu i Virdžiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari 13 . uopšte. nekoliko generacija provede u čekaonici. bivajući potpuno neshvaćeni.

samo je druga reč za razgovor!“ AVANGRAD ozbiljniji poduhvat). Stern ovde u potpunosti izvrće dotadašnje konvencije (treba se prisetiti čitavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar priče stavlja naizgled periferne likove koji čine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego što bi bez njih bio. koliko bi to nesumnjivo zasluživao.čitalište čineći ih suštinski važnim. Stern ukazuje na važnost subjektivnog utiska. Ovde valja parafrazirati jednog kritičara kada je govorio o čitaocima Džojsovog Uliksa: „Uliks isključuje loše čitaoce. nesumnjivo. Jorik. Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen. ostaju jedinstveni u svetskoj književnosti. ironija i parodija odišu iz podteksta njegovih romana. Potrebno je izrazito uposliti naš intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani. interesuje ga prvenstveno unutrašnji čovekov svet. Njegova izuzetnost u literarnom smislu. Da stvar bude potpuna. stil. nije ni kročio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde više. najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu Šendiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy). što dakako današnji čitaoci nerado čine. Sternov specifični humor. kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy. do kraja romana. atmosfere. okruženi sveopštom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate. godine. niti običaje i navike naroda. tj. impresije o nečemu.“ Isto važi i za Lorensa Sterna. U Sentimentalnom putovanju. Kada ih čitate danas. pa tako glavni junak Jorik uopšte ne opisuje krajeve koje posećuje na svom putovanju. raspoloženja (nešto manje od vek i po pre Džozefa Konrada). Stern nastavlja u istom maniru. već lične impresije o ljudima koje sreće i događajima koje proživljava. i površnošću koju takav način života nezaobilazno donosi. koji je objavljen u delovima između 1760. kada je dobro. Milan Živković S Sve prethodno navedeno. malo duži i 14 . pravi razliku između individualnog subjektivnog i objektivnog vremena. njegova dela više liče na nekakav spontani razgovor s čitaocem. te pristup tematici i pripovedanju. Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumračne sobe čekajući da ga otkriju oni hrabriji i promišljeniji čitaoci u budućnosti. potom. kao ilustraciju „sternovskih“ inovacija trebalo bi navesti da čitaoci u Tristramu Šendiju vrlo malo saznaju nešto o životu junaka iz naslova. 1768). Nije Džojsova krivica što ih je trenutno tako malo. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. i 1767. misli. Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (što je. što je i sâm Stern govorio: „Pisanje. parodira različite stilove i konvencije u tadašnjem romanu (vek i po pre Džojsa). Reč je o beznačajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana. a o njegovim razmišljanjima – doslovno ništa. primećuje nelogičnost u ljudskom toku svesti (preteča modernističke narativne tehnike „toka svesti“). Za njega. a ne opisivanje spoljnog sveta. sve što je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doživljaju običnih stvari koje čine život podnošljivim i značajnim.

Milan Kundera. Akciona fantastika gde junaci iz rečenice u rečenicu nailaze na značajne znake koje moraju protumačiti da bi na kraju. od literarne analize nacizma i komunizma. ili Značajni događaji mog života Aleksandra Čajanova (1888-1937). kobne strasti. Sudbine običnih ljudi. dvojnici i porodične tajne. Spino. te se sužava nauštrb događaja i postaje vlasništvo čitaočevog zaključka. Reč je samo o podsticaju za pisanje velikog romana. Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do suštine. te ih načinio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. kroz alegorijsku prizmu priče o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slažu mrtvi predaci). jeste i majstorstvo ovih autora. dobro proanaliziranog i izmerenog. sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantični kovčeg svetske književnosti. naglasak je na čistom realizmu. baš u toj krajnjoj i savršenoj dozi jedne priče. nesumnjivo ispunjene životom. nego ima svoju meru. 2009. jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike književnosti. Branko Ćurčić 15 a. delimično. zavodljivom i samim tim neobičnom. priređivač i prevodilac. ali životom koji nije rasplinut na niz detalja. To je samo još jedna uzgredna smrt. 2004. Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati. Kratke priče iz ove antologije crpe građu iz svakodnevnog života. samostalno preduzima istragu. čitalište Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo. nema magijskog realizma ruske škole. Zato Antologija čeških priča predstavlja podlogu za svet češke priče. dešifrovali sopstveni život (tumačeno. naročito u stvaralaštvu neiscrpnog E. ruske i nemačke. la luka. osveštao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih večeri i dao im košmarni šmek. malih porodičnih enigmi. Linija horizonta x VHS k as i xx e Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljević Rad. a njegova opsesija jeste razotkrivanje suštine (sopstvenog) života.A. jasno uočljivi. ali u svakom on otkriva delić sebe. kabl ov pa . Majstor i Margarita. ne može biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji površnih horor i sf smicalica. patolog zadužen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvačnica i ništa više. tačnije. Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni. u ratu i miru. Odraze Čajanovljeve proze možda bi trebalo tražiti u srcu nemačkog romantizma. sam po sebi magičan) ova dva dela imaju malo toga zajedničkog. zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. Mihal Viveg) čiji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlična preporuka za čitanje još nekih njihovih dela. problema ljubavi i seksa. do metapoetičkih zavrzlama o piscima i umetnicima. bila je fantastična priča Venediktov. Milan Čolić. U centru ovog. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof). književnog trilera (à la Hičkok) nalazi se smrt zagonetnog mladića po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obračunu policije i mafije. ali i nezanimljivi policiji i medijima. Romantizam je ukrštenica do slike.AVANGRAD Romantične priče botaničara X Aleksandar Čajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunković Paideia. To su čovekove borbe sa sopstvenim usudom.T. Antologija čeških priča priredio i preveo Milan Čolić Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor. U načinu kojim računaju odnos imaginacije i realizma. inače. okupio je na jedno mesto češku pripovedačku elitu (Milan Ajvaz. a slika je zagonetka. romantizma koji je. pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama ničeg spektakularnog. jer pored neizbežnog magijskog realizma (ili. na početku. o{enih ~a izn ra KNJIGE SA PIJACE ta * Izme|u sa te. recimo. Bohumil Hrabal. svoje prošlosti i sadašnjosti. Vaclav Havel. Tada radnja ispada iz okvira žanra. 2010. Čajanov ih je uspešno upakovao u rusku ambalažu. Hofmana. Tema je zaista pregršt.

16 . on ne referiše na vlast koja bi delovala sa vrha. jeste genealoški metod. naučimo i kako se živi. on govori o odnosima moći. pa je naš zadatak da je otkrijemo. Ne govorimo više o znanju radi znanja. Radi se o moći koja deluje odozdo. ne postoji ni nešto što je ljudska priroda. tek kada naučimo kako da se nosimo sa bolešću. otkrivanju suština. Drugim rečima. Ovo može biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Mišel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajući u vidu režime moći koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. pre svega morala. znanje i moć se posmatraju kao dve strane istog pitanja. Kada Fuko govori o moći. svoje pravo nad životom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati. što je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa Čomskim. ono što proizvodi smisao. Za genealoga ne postoji nekakva postojana suština u različitostima. njih je potrebno tražiti u nečemu za šta se smatralo da uopšte nema istoriju. dotle Fuko provodi jednu genealogiju moći. Dakle. shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemološkog indikatora u određivanju vrste diskursa. a moć prolazi kroz telo. ne govorimo više o znanju koje bi služilo oslobođenju čovečanstva. već je društveno i istorijski proizveden u režimima moći. kako je to predlagao nemački idealizam. Kroz istoriju. Jedna od privilegija suverene moći sastojala se u pravu nad smrću i životom. odnosno. Genealogija nikada ne traga za poreklom. naučimo i kako da se nosimo sa životom. kao kod Aristotela. Metod kojim se Fuko služi u nekim svojim delima. otkrivanju idealnih značenja. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike između funkcionisanja moći suvereniteta i načina na koji funkcioniše naše društvo. poput Humboltove ideje. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moći. Vladar je mogao izložiti živote podanika opasnosti. takođe ne tragamo za nekakvim univerzalnim načelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinačne nauke. i to počev od XVII veka. Svaka sila u društvu prenosi moć. Biti genealog znači suprotstaviti se teleologiji istorije. Dakle. Tačnije. Sada je moć ono što legitimiše znanje. preuzet od Ničea. pitanje je potrebno istorizovati i politizovati.filozofija AVANGRAD Dru{tvo NORMA-LNIH Mišel Fuko Jednom je neko rekao da tek kada naučimo kako se umire. Njen predmet su male istine. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma i Fuko je mišljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe. Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono što formira subjekat. Ne. potrebno je sprovesti analizu moći na njenim krajevima. I dok je Ničeova genealogija genealogija vrednosti.

Ibis grafika. preuzimajući na sebe regulativni nadzor – to je bio-politika stanovništva. dugovečnosti i svim okolnostima koje ga mogu činiti podložnim promenama. Kod Fukoa. koja ga optimizuje. poboljšanje njegovih sposobnosti.* Isto tako. seks daje povoda lekarskim i psihološkim ispitivanjima. Volja za znanjem se okreće konstituisanju nauke o seksualnosti. medicinom ili administracijom. Zakon ne nestaje. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u različitim strategijama moći. Postmoderno stanje. ona postaje beleg individualnosti. a njegove uloge postaju regulativne. Dispozitivi moći se nadovezuju na telo. rađanju i smrtnosti. razvoj bio-moći je utemeljen u institucijama kao što su škole. Posle viktorijanskog doba. I ranije se moglo govoriti o pritisku biološkog na istorijsko. Niče. ona se prati sve do prvih godina detinjstva. odnosno pojave koje su svojstvene životu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moći. seks pripada disciplinama tela. na telo koje služi kao podloga biološkim procesima: razmnožavanju. istorija. ono što istovremeno omogućuje i njenu analizu i njeno sputavanje“. analiza seksualnosti kao političkog dispozitiva ne može podrazumevati izostavljanje tela. F. procenjuje.. 163. Ž. Liotar. Zato Fuko kaže da je naše doba doba usađivanja perverzija. Sada se biološko postojanje ogleda u političkom postojanju. rast njegove poslušnosti. M. stanju zdravlja. Dešava se da život ulazi u istoriju. Zakon više ne preti smrću. na njegovo disciplinovanje. na njegovu integraciju u uspešnim i ekonomičnim sistemima nadzora – to je anatomopolitika ljudskog tela. uloga moći sastoji se u obuhvatanju života. to je tačka koju su neophodnom učinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje. ali te su pojave bile pod znakom smrti. može se shvatiti važnost koju je seks poprimio kao političko pitanje. Literatura: M. recimo. životnom veku. Fuko. već meri. jačanju i raspodeli snaga. Karpos.. usredsredio se na telovrstu. koji se obrazovao sredinom XVII veka. sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovništva. U pogledu discipline. a ne pravni. Beograd 2006. razne statistike. može se reći da se od doba prosvetiteljstva dešava preobražaj mehanizama moći. Istorija seksualnosti I. omogućava da se u isti mah prilazi i životu pojedinca i životu vrste. Dakle. Sada tehnike moći „pronalaze“ mnoge oblike seksualnosti. 17 . Gradac. Karpos. a Fuko želi da označi pozicije sa kojih se govori o seksu. To je moć koja ima pozitivan uticaj na život. Na pitanje ko smo? uzvraćamo pitanjem: Šta nas konstituiše? Kristina Lakić * M. Bio-moć je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma. U tom smislu. Tako je počela era bio-moći. Kada govorimo o regulisanju stanovništva. nastupa filozofija doba koje karakteriše diskurs seksualnosti koji se sve više podstiče. Beograd 2004. Jedna od najvažnijih tehnologija moći u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. odnos između nataliteta i mortaliteta itd. Zagreb 2005. tu je demografija. Fuko će reći da se zato seksualnost „lovi po snovima. Istorija seksualnosti I. društvo istovremeno određuje i ono što je „normalno“. Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju. Seks je najspekulativniji element u ovoj priči. odnosno da označi ustanove koje podstiču da se o njemu govori.AVANGRAD Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi. Moć nad životom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. Glavna briga postaje biološki opstanak civilizacije. u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu. Pravo smrti počinje da se oslanja na moć koja upravlja životom. Drugi pol. na nju se sumnja i kod najblažih oblika ludila. Fuko. već sve više funkcioniše kao norma. Beograd 2006. seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog društva. kasarne. Pravo se stapa sa. već konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mašinu. genealogija. Ključno pitanje je zato: Na koji način društvo stvara normu? Odgovor bi bio da isključivanjem određenih subjekata i označavanjem istih kao „ludih“ ili „bolesnih“. Sa jedne strane. kvalifikuje. Drugim rečima. nadzire i reguliše. u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnožavanja.. Fuko. umnožava.

deca počinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se rađaju zvezde. ali ni približno toliko koliko je se plašimo. Istina možda boli. do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog isključivanja drugog. osnovnu školu. Tragiku bežanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovište fiktivnog školarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko biće) jer je partizanovac (ili zvezdaš) kao i njegov otac. da bih samom sebi olakšao započinjanje pisanja teksta koje mi je. interesovanjima. a da je loš (da ne vredi kao ljudsko biće) jer je više puta čuo komšije kako kažu da je ljudima koji se svađaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. šta će drugi misliti o meni? Zašto baš ja da rizikujem? Mogao bih da stradam. srednju školu. ograničenjima i talentima. dominantan uticaj u grupi kojoj pripadaš. gde smo. Kakva predstava! Ako N. bazični su neuspeh društvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju.. dobre i loše. a ONI drugi LOŠI. represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaćena od svojih vršnjaka. bez ekspliciranja u čije sve ime. ali možemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponašanja namerno 18 . a predstava perverznija. dok nisam probio davnašnju podelu na prijatelje i neprijatelje. Ali moram da vidim šta će biti do kraja. A i ovaj nije normalan. Prelistavao sam ovaj katalog lica.N. u fazi pripreme. Oblici u kojima se zlostavljanje. a indirektnom devojke. Pod geslom svi su jednaki. lica učitelja i nastavnika. Biti popularan ne znači nužno i da se istinski dopadaš drugima. i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu.. svitu. moderatora i modifikatora ponašanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizičkim. licima počinilaca i žrtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao. dokle će to više da trpi! Bolje da odem. Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraživao temu zlostavljanja među mladima. U vrtić ili školu iz porodičnog miljea polazimo sa već formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi. Ista ta škola danas povremeno sprovodi edukaciju o poštovanju različitosti. mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloživim metodama maltretiranja svoje žrtve. emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem. lica onih kojima ja danas pružam podršku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podršku pružaju meni. Vrlo je važno pojam popularnosti razgraničiti od pojma dopadljivosti. Postavljajući iste zahteve pred svu decu. siledžijstvo. potrebama. gubitnici. neizdiferenciranog pogleda na svet. preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja. škola ne vodi dovoljno računa o njihovoj individualnosti. navijače. i od koga. a onda ni meni niko neće pomoći! Mogao bih još i da ih okrenem sve protiv sebe. svi gledaju. uvek MI oni DOBRI.psihologija/film v AVANGRAD Miris zapaljenih mrava – lekcije sa skolskih odmora Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plače Aleksandar Stojković St Iskoristiću pesničku krilaticu tražim pomilovanje. već znači da imaš zavidnu društvenu moć. Nemoguće je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora. Prepoznajete li ovaj obrazac mišljenja i kod sebe? Podele na nas i njih. Razmišljanje posmatrača zlostavljanja može da izgleda ovako: Evo ga opet. Usprotivim li se N. a ko su i kakvi su oni. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam išao u zabavište. čak i kad su očevici događaja.N. naravno. jer bi to u prevodu značilo da svi imamo potencijala za činjenje i dobrog i lošeg. bullying (termin iz engleskog koji sve više ulazi i u druge jezike) tipično manifestuje kreću se od otvorenih fizičkih nasrtaja na drugog. na one koji razumevanje zaslužuju i one koji ga ne zaslužuju. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladići. (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente. klike i autsajderi. škole nasilno sprovode nivelisanje različitosti. Strašno. U ovoj činjenici leži razlog što se isuviše retko događa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov školski drug. natovarilo na pleća breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre. iznova i iznova. Oskudnog životnog iskustva. otpor nasilju još je manje izražen. ne uspevajući da istoj prida značaj veći od marginalnog izbornog predmeta. formirajući tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vršnjačke grupe. sa licima stručnjaka iz oblasti prevencije vršnjačkog nasilja čija sam predavanja i članke pronašao na internetu. Niko nas pravovremeno ne uči razlikovanju ponašanja od bića.

dok istovremeno daje oduška psihičkoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa više ili manje vrednosti. udružene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponašanju zlostavljanju vršnjaka. znak je upozorenja da biste lako mogli. manjinska seksualna orijentacija. Nasilnika počinje da gradi to što je tokom svog razvoja naučio da nije bezbedno zavisiti od drugog. depresije. snižena motorna spretnost. sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja. verovali ili ne. smatram da najverniju sliku patnje koju vršnjačko zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da pruže filmovi koji će čitaocu ovde biti preporučeni. gađenje. Za ispravno čitanje već napisanog i onog što sledi nužno je uposliti sposobnost decentracije. u pogledu visine.AVANGRAD zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebične svrhe. gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumači socijalno ponašanje drugih i da ga često pogrešno tumači kao preteće. a sami ne bivaju žrtve zlostavljanja neretko tokom života pate od posledica antisocijalnog poremećaja ličnosti. kao i prema zaštićujućem stavu u odnosu na ranjivost drugih. skliznuti u nekontrolisanu društvenu agresiju. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu žrtva nije učinila ništa nažao. odnosno promenu ugla gledanja. Ako je u ovom članku ravnoteža između bavljenja žrtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom. Naposletku. bez dvoumljenja. Najočitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna. fokus pažnje stručne javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psihološki tretman zlostavljača. Psihička odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopšte. Oni koji zlostavljaju druge. koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna. Zlostavljanje u školskom dobu ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje svih učesnika. pod određenim okolnostima. Loša vest u vezi sa ovim jeste da. Prvo. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukažu da je posredi slučaj zlostavljanja. anksioznih poremećaja. da. prisustvo fizičkog ili psihičkog invaliditeta. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno više ovakvih karakteristika srazmerno je veći. Lišeni saosećanja okoline. ne bi li se došlo do delotvornijih rešenja problema. Agresor demonstracijom sile učvršćuje i potencijalno uvećava svoju društvenu moć. Ove snažne negativne emocije. svi neprimetno možemo da krenemo stopama nasilnika. Drugo. 19 . verska ili rasna pripadnost. najskloniji su navedenim hroničnim psihičkim tegobama. nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama. žrtvu je u očima agresora nešto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. Ne zavaravajmo se ipak tzv. tako što je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. teškoće uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu škole ili ponavljanje psihologija/film razreda) i drugo. koja ne znači poništavanje sopstvene perspektive već radoznalo kretanje kroz tuđu psihu. uz podršku istomišljenika. Buduću žrtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde. objektivnim merama. darovitost. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema nečemu što nekome u vašem okruženju predstavlja vrednost. prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovičnih kritika u nešto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne načine. naprotiv. težine). globalna ili lokalna telesna specifičnost (npr. Žrtve zlostavljanja često pate zbog hronično niskog samopoštovanja. Pre nego što se sam odnos agresoržrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajuća strana instinkta za vođenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potčinjavajuću stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste). vanprosečni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status. izazivala prezir. nesvesni sopstvenih kompleksa. razlozi za to su dvojaki. mržnju. možemo nazvati upadljivom različitošću u odnosu na preovlađujuću većinu. i. nešto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljača iste te emocije. Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i žrtve i počinioci zlostavljanja.

a prezaštićujuće. zna da više nije sam. ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja želi da nam poruči i film Bang Bang You’re Dead iz 2002. a koga bih to sve mogao da pitam šta da činimo? Nesposobnost sistema da spreči tragediju najdrastičnije su osudili filmovi sa španskog govornog područja Bullying iz 2009. i traje. a Benov jedini štit je mašta. domaći inkvizitori tek naručuju drva za buduće lomače. ako hoćete. kada vidi šta je kamera zabeležila po školskim toaletima. ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktičko sredstvo za prikaz tipično ženskih metoda zlostavljanja i tzv. neka upozna devojčicu Don iz škole Bendžamin Frenklin. Zanimljivo je da u obe filmske priče protagonisti (u španskom filmu mladić. Možda će se neko iz sistema.psihologija/film Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujući nezaboravnim likovima i jakom autorskom pečatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodošli u kuću lutaka) iz 1995. Suvišno je reći da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance. i Posle Lucije iz 2012. Komentari tipa Te stvari se dešavaju samo u bolesnoj Americi. mrtav si poručuje sistemu da prestane da se bavi samo zaštitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi. Uprkos svemu. trauma je koja traje. i traje. nekom drugom može pomoći. odriču se AVANGRAD nesvesno svojih roditeljskih kompetencija baš u najkriznijem periodu za njihovu decu. Nasilje koje podnosi monstruozno je. Dok Amerika obuzdava jedan lov na veštice. Razvojni psiholog Gordon Neufeld kaže da je jedini način da se ostvari napredak u prevenciji vršnjačkog nasilja da odrasli omekšaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vrši da pronađe svoje suze. svest da se. svlačionicama. ali još važnije od toga. Bez naročite umetničke vrednosti. ophrvani sopstvenom tugom. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. bili oni neuklopljeni. dok mu detinjstvo prolazi. kada se inače dešava najviše vršnjačkog nasilja. po principu što više. meta je zlostavljača jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). hodnicima i autobusima. ali borba za goli opstanak mora se dobiti. Iako nije prošla obuku programa za prevenciju vršnjačkog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljača do drugara). makar počešati po glavi i. zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976. Ko ima prigovor na ovo. ali tople majke tinejdžerki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005. Ivan Panić 20 . usput na najgrublji način odbacuje svog prijatelja. prestaju da budu deca koja od odraslih traže negu i zaštitu. Najširu paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. Dok ga neki osuđuju za pojednostavljivanje veze između zlostavljanja i suicida žrtve. Amerika je posle pucnjave u srednjoj školi Kolumbajn u državi Kolorado povela krstaški rat protiv vršnjačkog nasilja. uzbunjivanju i optuživanju. znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce. Osnovna razlika između nas i njih. Da sila možda dobija bitku. U filmovima osvete Bully iz 2001. za promenu. Sami roditelji. što šalje jasnu poruku. mada bi sa efikasnijim pravosuđem verovatno već odavno bili tamo gde su i oni. a nastaviće se možda i upisom u srednju školu. To se zove briga o zajednici. Nije realno isto to očekivati od deteta koje nasilje trpi. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam. a u meksičkom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola. a da uz to naučite ponešto o tome kako razoružati nosioce ženske društvene agresije pogledajte Romy & Michele’s Highschool Reunion (Romi i Mišel na godišnjici mature) iz 1997. iako je jedan mlad čovek stradao. Ben pronalazi prijateljicu. i kažnjavanju na osnovu zakona kakvi se inače odnose na punoletna lica. Povratak svih otpisanih zadatak je celog društva. činjenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okidač. i preuzimajući ulogu prezaštićujućeg negovatelja preživelog roditelja. i žrtvuje zajednički klub specijalnih ljudi. reći: Ne razumem najbolje. jeste da se tamo sve mnogo brže dešava. ili po meri dominantne školske klime. Mašta zahvaljujući tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. sajber-zlostavljanja. roditelje skoro da ne vidimo dok šteta nije učinjena. Ako želite izvrsnu zabavu. Mačizam koji kod svoje muške dece potenciraju američki očevi u filmu ni po čemu se ne razlikuje od balkanskog mačizma. iako se ponekad od straha trese kao prut. i koja je za žrtvu počela već u nižim razredima. i Mean Creek iz 2004. najobičnije su negiranje problema koji nam svakodnevno mašu pred nosom. Čitavo iskustvo prolaska kroz više razrede osnovne škole. Nažalost. i Cyberbully iz 2011. to bolje. Treća razlika je što se materijalna šteta za pretrpljeni duševni bol redovno isteruje preko sudova. Beng beng. ova devojčica svog mučitelja pretvara u saveznika.

Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. Mada ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mića Tomić).AVANGRAD filmska arhiva Najznačajniji zaboravljeni glumac Slobodan Perović: Slobodan Perović rođen je 6. Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja i u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. Pa i pored toga. a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu. Te 1973. Iako film puno obećava u samom početku. U filmu Dan četrnaesti iz 1960. u Kragujevcu. izgleda sveže i danas i važan je dokument jer. Izdržao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu. te sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac). ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove. možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga. Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima. Pavle pomalo mrzovoljan. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju. neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. Iste godine pojavljuje se i u filmu Šolaja. ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu. 21 . U TV drami Žute fešfice iz 1973. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi. on je primoran da izađe iz nje. krišom će otići od nje. Dakle. oslikava tadašnji urbani život velegrada. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop Ćira i pop Spira iz 1957. što je za svaku pohvalu. kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. priča se kasnije polako razvodnjava. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe. između ostalog. a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Marković). Dan četrnaesti je solidan film. Perović glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. maja 1926. sam kraj ostaje nedorečen. Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom.

a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu. Branko Radaković 22 . u Beogradu. U najvećem broju uloga. zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975. čitav je život zapravo bežao od sebe. a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. Naizgled su ti likovi staloženi. neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. kakav je on bio. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. glumio je neobično zbunjene. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete. dezorjentacija. Perović u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. Međutim. maja 1978. Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost. nespretnost. kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave. ali u njima gotovo uvek tinja neka muka. Bio im je to ispitni film. Danas se o Peroviću retko priča.filmska arhiva AVANGRAD Slobodan Perović Ponovo sami. 2. Perović je bio i veliki avanturista. Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca. ali je i činjenica da se velikani. introvertne i pomalo neurotične osobe. a ponekad i bes. Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu Paviljon VI iz 1978. Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. Pritajena nervoza. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. Slobodan Cica Perović preminuo je. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil. Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću. čudni tikovi. dekoncentrisanost. a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani.

plastičnih tv orgijanja i mufljuza u šarenim patikama. pa zaključite sami. a možda je najbolje ovako: 2) rado bih preporučio Naevus svim ljubiteljima Joy Division. Cranes. sjajnog autora iz carstva senki. pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiđu noćne more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs.AVANGRAD muzika iz dubina i tmina NAEVUS razgovor Iznenađenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmašnog recenzentstva. pa mi je palo na pamet sledeće: zašto ne bi narod pobliže upoznali sa radom Lojd Džejmsa. a kasnije sa Džon Marfijem (Knifeladder. U prošlom broju ste mogli da čitate kratak prikaz albuma “The Division of Labour“ britanskog benda Naevus.. objavio 7 albuma. da ne dužim. Lojd povremeno radi akustične solo nastupe. Swans i Death in June Ostalo će da nam kaže sam Lojd. uf. “Silent Life“ i “Relatively Close to the Sea“. Lojd dolazi do trijade “Perfection is a Process“. Naevus pravi pauzu. ima i par eksperimentalnih projekata sa strane. opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritičara. postpankera i muzičkih kritičara koji ih često opisuju kao kombinaciju Swans. Dakle. nalazi baš taj album. a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama. uz prihvatanje neofolkera. nekoliko splitova i EP-ja. daleko od reflektora. dragim konzumentima Avangrada. gotičara. pa vaskrsava kroz prošlogodišnji “The Division of Labour“ izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama. i to direktno iz Engleske. 23 . jer može to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane. pri samom vrhu. nudim vama. jedan ekskluzivni intervju. U početku sa ritam mašinom i Džoen Oven. a ako ne verujete. informativno. taman koliko treba. verujte mi.“ se. nikako opširno. Death in June) i Greg Ferarijem. U mojoj ličnoj listi “best of 2012. Eto onda: Naevus je od 1998. Sa raspadom pomenute postave. sa vokalima koji zvuče k’o bastard potomak Majkl Đire i Daglasa Pirsa. Wire + neofolk. koji su odlični i veoma originalni. sa povremenim uletima progresiv roka. preslušajte..

kao Naevus album. i teško da se može tek tako ukalupiti. Dakle. stara postava Naevus se polako razilazila. Moje pesme koje su više utemeljene na pripovedačkom stilu se razlikuju od prethodnih. The Division of Labour to svakako jeste. a postojala je i mogućnost akustičnog solo izdanja. u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila. a razne pesme na kojima sam radio su počele da se grupišu i stvaraju celinu. u početku rađen kao solo uradak. Nisam imao posebnu nameru da to bude mračna. Međutim. ali u poređenju sa ranijim izdanjima. pa je The Divison. meni se Go Grow i The German čine posebno zanimljivim. ali mi nije zanimljivo da se bavim uobičajenom tematikom tog žanra u svojim pesmama. Opet. čini mi se. ja još nisam bio siguran kako taj materijal izdati . Koliko inspiracije nalaziš u književnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku. Kad je sve već bilo uveliko gotovo i snimljeno. pa finišira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable. tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najviše uticali na mene. Što se tiče fizioloških funkcija – one svakako imaju značajnog efekta na naš život. kad sam u celini preslušao materijal. Možda je to baš zato što ove pesme sačinjavaju organsku celinu. Mislim da to datira iz ranijeg perioda 24 . u smislu da postoji namera prikazivanja određenog filozofskog problema. i to daleko više nego raniji radovi Naevus. šta je oblikovalo zvučnu sliku Naevus? Među mojim omiljenim bendovima su Magazine. Pretpostavljam da su na te tekstove najviše uticali pisci kao Kafka. i to jeste Naevus album kojim sam do sad najviše zadovoljan.muzika AVANGRAD mog života kad sam bio više usmeren na vizuelne umetnosti. Koji su presudni uticaji. Što se neofolk elementa tiče. karikatura Tomasa Nole Tvoj bend često uvrštavaju u neofolk žanr. Postojala je pauza između izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i. U tesktovima Naevus postoji određena fascinacija fiziološkim funkcijama. i na koji način? U periodu kad je počinjao rad na snimcima koji će kasnije postati The Division of Labour. postoje i enigmatični. Vitold Gombrovič. telo.. jasno je da postoji veliki uticaj post-panka.kao solo album ili pak. lična zbirka pesama. Oduvek su me više zanimali detalji iz života. i šta ti detalji govore o samom svetu uopšte.. bez obzira pod kojim imenom se pojavio. kao i Swans i Death in June u određenoj meri. Dakle. unutar rama.. sama ideja kako jedan isečen prizor može da ti podstakne razmišljanje upravo o onom što se krije iza vidljivog. i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma. taj album je izašao pod imenom Naevus. itd. ako sam dobro razumeo. sedmi album Naevus. Čini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju. tone u nojz i industrial. pojednostavljuje priču – jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija.. Kako je rad na tim pesmama odmicao. meso. i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama. Često pominješ hranu. kao i čitavog sveta. mislim da se ljudi drže te asocijacije prvenstveno zbog akustičnih gitara u aranžmanima. Naposletku. Da li misliš da se taj album razlikuje od prethodnih. i moj lični favorit. Wire. Koliko je nojz bitan za tvoju muzičku viziju? Lojd Džejms. pripovedački momenti gde se baviš drugom tematikom. imao sam još dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder. morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album. što.

Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam baš posebno zainteresovan za politiku. niti smatram da. Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbežno. razgovarao Dejan Šimurda Lojd Džejms 25 . Zatim. Način na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugrađeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan. radim na pesmama za osmi Naevus album. pa se nadam da će se to jednog dana i desiti. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadašnjih Naevus vinilnih izdanja. pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala. koji su u sadašnjoj postavi Naevus). za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. i to vrlo efektno. Hvala ti puno za intervju. No. za koji se nadam da će uskoro biti objavljen. A na odluku da se album završi ogoljenom verzijom Chalk is Valuable. Scott Walker: Bisch Bosch. Lojd. političke pesme mogu biti kvalitetne pesme. u smislu da je nojz prisutan u većoj meri nego na prethodna dva izdanja. pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. Završili smo čitav album. i to Enquiries na Tourette izdavačkoj kući 2009. i tu se fokusiramo na spontane kompozicije. verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift. jedan veliki projekat. Pričaj mi nešto o muzičkim projektima kojima se zanimaš pored Naevus.AVANGRAD Među umetnicima koji su uticali na mene. nema mesta za politiku u pesmama Naevus. Nešto od tog uticaja se može primetiti i na The Division of Labour. Baš bih voleo da sviram u Srbiji.. ali. koji koriste skeletalne završne pesme.. bio sam član eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom. u većini slučajeva. Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Može li se ona kontrolisati? Nisam oduševljen internet piraterijom. Za sada je objavljen samo jedan Retarder album. Šta možemo da očekujemo od Naevus u bližoj budućnosti? Ove godine bi na Tourette rec. mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao čitave priče. su svakako Dome. i pogubno uticale na vitalnost muzičkog muzika stvaralaštva. Nadam se da ćemo jednog dana čuti Naevus u Srbiji. ali polako uklapam deliće. povremeno sarađujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames. Tu ulazi pretežno instrumentalni materijal. pošto ne vidim nikakav način da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. a služe se elementima nojza. kad uspem da ugrabim vremena. godine. Koji su tvoji prošlogodišnji muzički favoriti? Can: The Lost Tapes. pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. Takođe. Tako da – jok. To je svakako. Hvala ti.

godine bio je poslanik u Ugarskom saboru. jedna od građevina koja najviše privlači poglede. a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti između arkada. nakon što je tunel platana posečen. no. A o tome ko su one. bilo zbog obavljanja administrativnih poslova. a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukružnim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke niše. Ulaz u hol ka svečanoj sali. zaći ćemo u njenu unutrašnjost. amorima. Palata ima unutrašnje dvorište koje je nekada bilo uređeno poput renesansnih vrtova. secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute 26 . Kljajićeva. Ovaj put. Stare Moravice. što su godinama pre njega bila njegova braća. Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godišnje. Vlasnik ove palate je imao značajnu ulogu u društvenom životu Sombora svog vremena. deo svog poseda zaveštao je svom gradu. Istina. s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano. i delo su somborskog vitražiste Milana Stanišića i njegove radionice. U niše iznad dva odmorišta i drugog dela stepeništa koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike. nekadašnjeg somborskog veleposednika iz čije je zaostavštine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka. što je posledica rekonstrukcije zgrade početkom dvehiljaditih. odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispričaće vam Avangrad. a čine je na bočnim zidovima po dve. Unutrašnja dekoracija hola Matičnog zdanja u Somboru Na glavnom somborskom sokaku. S obzirom da nije imao dece. godine. to ćemo u ovom tekstu pokušati da zanemarimo. Na početku i na kraju današnje Vojvođanske ulice imao je prostranu kuću sa uređenim parkom i manjež za jahaće konje. Mađaš i Đula Semze. za Ištvana (Stevan) Semzu. i 1868. a crno-belim fotografijama koje ga prate da dočaramo utisak koji je ona nekada odavala. pažnju privlači njena zeleno-zeleno okrečena fasada. Unutrašnja dekoracija hodnika palate se ponavlja. sa željom da se od tih sredstava podigne bolnica.. Prigrevice.. jeste palata Matičnog zdanja.. U oba slučaja. Porodica Semza je imala plemićku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora. dekorisan je vitražima koji su izrađeni početkom 20.. Bačkog Monoštora. veku bio omiljen i čest u opusu svih arhitekata. Bio je član odbora za dogradnju županijske zgrade u Somboru. Vitraži su ukrašeni vencem sa 4 rozete. Dvorišna fasada je u stilu eklektizma koji sažima elemente najrazličitijih stilova. Čitavom zidnom dekoracijom unutrašnjosti palate dominira polihromija. Od 1866. a fasada je rađena u stilu neorenesanse. bilo prilikom svečanog prisustva sklapanju braka. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog čiriličnog slova P. veka. dve boginje ga prate svojim prisustvom. sa centralnom kružnom zelenom površinom u čijem središtu se nalazila fontana i najrazličitije bilje. i koji je u 19. nekad kuća Stevana (Ištvana) Semze. Despotova i Kulpina. Palata je zidana je 1878. somborskog veleposednika.ovde blizu AVANGRAD Umetnost pored ko je prolazimo.

boginje bračne ljubavi. S obzirom da nam prostor u časopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama. odnosno Here. Alegorijske personifikacije u umetnosti služe za vizuelno izražavanje apstraktnih pojmova. U ovom slučaju pojmova ljubavi i braka. Time se stvara iluzija duboke recesije. što nam u ovom slučaju nije ni bio cilj. U ruci drži malog anđela koji je ljubi. i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite). A Avangrad je želeo tek da svoje čitaoce podseti i upozna sa umetnošću pored koje prolaze. Kraj njenih nogu sedi drugi anđeo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. a pokušaji da prikaže atmosferu na svojim pejzažima vode do toga da je često povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske škole. Nas interesuju poslednje dve. Na stepenicama aritekture sedi drugi anđeo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu. Odevena je u dugu haljinu. a u širem smislu i Požude. njegov stil se promenio. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi. Ljubavi i Braka. U ovom slučaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. Nakon što se vratio u Mađarsku. Freske na tavanici prikazuju četiri scene sa putima (amorima). Sada prikazuje seljake i pecaroše u intimističkom i idealističkom maniru. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise. godine. crvene i zelene boje. rađene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate. Meselj je studirao u Beču i Minhenu. Najčešće se iskazuju kroz figuru žene odevene u antičku togu sa obeležjima koji je jasno definišu. dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru. Jedna od njih nam pokazuje nekadašnji izgled unutrašnjeg dvorišta ove palate. Paun je atribut boginje Junone. Ispred ženske figure je anđeo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci drži ogledalo u kojem se ona ogleda. što evocira nasleđe renesanse i baroka. u Somboru ga vidimo u nešto drugačijem svetlu. Prozori i vrata su sa polukružnim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi. Još u antičkoj umetnosti. golub je simbolizovao ljubav i vernost. U središtu druge kompozicije je sedeća ženska figura sa dugom smeđom kosom i vencem cveća na glavi. Pored nogu anđela je cveće vezano plavom mašnom. 1844 . gde slika pejzaže u stilu akademizma. 1892. ali tako deluje kao produžetak arhitektonskih elemenata. No..AVANGRAD reprodukcije starih fotografija Sombora. Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje. na kojoj su se našle pet godina nakon slikareve smrti. Čitava zidna dekoracija u unutrašnjosti Semzine palate je veoma oštećena. Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (rađene u tehnici ulja na kartonu. a činiće i dalje.1887). kao što to čini već brojevima unazad. velika pažnja je posvećena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi težnja za postizanjem iluzionizma.. Takođe. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeću figuru žene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom. U širem smislu paun se može tumačiti i kao atribut personifikacije Oholosti. Pozadinu sačinjava deo klasicističke arhitekture sa pejsažom. ovde blizu Brankica Opačić 27 . bele. Lova. nebeskih sfera ili čak otvorenog neba. Iza leđa žene je drvo u cvatu. nagovestićemo samo da bi one mogle biti tema nekog budućeg stručnog istraživanja autorke ovog teksta. a smatra se da je njihov autor mađarski slikar Meselj Geza (Šarbogard. Korene alegorijskih personifikacija možemo tražiti u antičkom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma.

Delimično. Putevi su neprohodni. Dragan dugo radi u ovom gradu i već je. Avion se vinuo uvis nešto posle dvadeset i dva časa. Sklopio sam oči i pokušao da sva očekivanja izbrišem. sa desetak minuta zakašnjenja. nema avanturizma. Bogami. steže grlo. deo Od ovog broja Avangrad pokreće svoje putopisne strane. Libervila. nije to postao sa namerom nego je kasnije. dočekao me je Dragan. Taman sam to vreme iskoristio da proverim. komunističke YU građevine odavno prepuštene zaboravu. valjalo ranije ući u napravu. pasoš. ali sa pokušajem da interpretira originalni jezik putopisca koji. Majmuni su najzaštićeniji. Bio mi je potreban san. dok sam maločas stajao. plašio sam se da se ne izgubim. U više nastavaka moći ćete da pročitate kako jedan običan. Zato je nebo. ali libervilski aerodrom prevazišao je po skromnosti one jednostavne kockaste. Kako god. No. Pored puta su pitomi rubovi džungle. kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujuće reprezentacije tokom Afričkog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). kako bih uhvatio avion za Fransvil. sabrao utiske. kaže. sigurica. pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju. samo je nešto veći. u ovom slučaju. reče mi Dragan. koji je na putešestvije u Gabon otišao 2011. tako su mi i pričali. napamet naučio okolne puteve. za svaki slučaj. Dok se truckamo u džipu ja posmatram okoliš. čovek zadužen za moj jednodnevni smeštaj u Libervilu (i koji poznaje. afričku administraciju kao svoj džep). Sve je u redu. moje glavno odredište. To oko mene su sve teleportovi koji te za određeno vreme prenesu gde god hoćeš. skoro na svaku tačku planete. Vidiš. ali je zabranjeno i nema ga na menijima 28 . I snaga. a iskreno. Aerodrom Nakon dvanaestočasovnog leta – vremenska zona u Srbiji i mog odredišta je ista – avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona. čuje se i vidi kolce egzotičnih ptica koje mi u Evropi držimo u kavezima. po pravilima. Možda bi najviše ličio na neku našu lokalnu železničku stanicu. U njemu se nalazi propusnica za moju afričku avanturu – gabonska viza koju mi je obezbedila moja građevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se džungla u kojoj. činilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i guši dušu. Ovako nenaviknut. Uostalom. pred diktafonom. naš čovek doživljava egzotične predele i ljude.svojeručni putopis AVANGRAD Afrika 1. što se kaže. avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. te je. očekivao sam nešto vrlo skromno. čovekova noga nije kročila. veoma daleko. Nisam imao vremena da ga obiđem čak ni površno. brat bratu. priredio Branko Ćurčić o j a M Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budućeg vremena. Dakle. na aerodrom. Njihovo meso se jede. kroz prozor se nije videlo ništa osim crnog vazduha. govori mi Dragan.. spreman sam. smeštam se na udobno sedištekrevet i čekam poletanje. Libervil Seli smo u zeleni džip bez krova i krenuli prašnjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila. avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena. da. da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde. vožnja ublažava nesnosnu januarsku toplotu. valjda. između ostalog. ono što mi je neophodnije jesu neki saveti. Mogu reći da sam uplovio u mirni mrak. građevinski radnik iz Sombora. Glavni protagonista je Miki. te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma.

Ostali životinjski specijaliteti mogu se naći kad i gde god hoćeš. čisto da vidiš te male ali veoma kuražne ljude. bili turistička atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izašli da nas vide.AVANGRAD u restoranima. živ mi bio. daj da ti pokažem nešto. međutim u restoranu (tačnije.atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i rođacima kakvo su čudo imali prilike lično da upoznaju. par njih je radoznalo počelo da nas posmatra svojim svetluckavim očima. poručio mi je Dragan uz smešak. Svakako. Ubrzo smo krenuli nazad. beli ljudi. rekao bih. U Libervilu su putevi asfaltirani. Dragan me dovozi do jednog simpatičnog pansiona sa čije terase. brat bratu. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo. Skrenuo je sa „glavnog’’ puta na uski grbavi puteljak. izgledaju pitomo. sve je to ipak delo francuskog kapitala. Gledaj i računaj onda. zemljače. Okean se nije video od magle nastale od vlažnog vazduha koji kao da se lepi za kožu. omanji avion francusko-afričke koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afričkog hleba – Fransvilu. poručuje mi moj domaći domaćin Dragan na aerodromu. Pozdravih se sa Draganom i uđoh u solidni. Na čistini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta. Bilo je to kao da se krećemo kroz samu džunglu. mora da smo mu bili gadni. Da stvar bude još bolja. za razliku od nabacanih koliba na obližnjoj periferiji. nego se može dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. U pitanju je njihova. reče mi Dragan. Pogledaj ono. Imamo vremena. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik. Ali. rekao mi je Dragan. Izgleda da smo mi. Srećom. toplota nije ona naša toplota na koju smo navikli. Aha. pa nema greške. domaća proizvodnja (na etiketi piše velikim fontom 33. Izašli smo iz vozila i zašli više u selo. ali udobnoj sobici. majmunetina i nije nešto. nego nekakva saunska. kada me je već pozvao. Pazi. pivo se služi u flašama od 6. kaže Dragan. jeste da je pre-prezačinjena. a kamoli plave vode. mali crni ljudi. Tamo daleko izgleda da nema ničega. Tu u centru su zgrade. Mada. etno. prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. draža mi je naša divljač. za jedan evro moguće je kupiti četiri gabonska piva koja su zaista odlična. Vratili smo se u vozilo i izašli na „glavni’’ put. možda najbolji u Africi! Pa samo po tim oštrim pogledima i žilavoći tela. nalik na golokože mačke. Tu shvatih da sam se prevario. ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope. Ajde. sigurno. iskreno. za afričke prilike. Kameruna. Sutra me je ponovo čekalo putovanje. Cene su dosta povoljne. Mada nema puteve. Libervil 29 . svojeručni putopis skrene mi Dragan pažnju dok je zaustavljao vozilo. pigmeji. naziv samog piva). one kao u Novom Beogradu. Love nosoroge i slonove kao od šale. Onako u oskudnim kožama prebačenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistička. otišao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. a to je. Nakon što sam se osvežio u skromnoj. Ne lezi vraže. mogao sam da zaključim da se oni Boga ne boje. jedno sat i po vremena. regija i po. Mislim da se čak i namrštilo. mešavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali „regularnu’’ hranu: goveđe odreske. kaže. Eto. Kao Slovenija kod nas. čak mnogo više nego kod „naših’’ Kineza. sasvim priviknut na afričke ukuse. piletinu i ribu na sve moguće načine. nije to bilo vreme za dokoličarenje. ali ti su mali ljudi vanredni lovci.5 dcl. do Fransvila ćeš putoviti. Konga. U Gabon na građevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje. Mislio sam da će me. u pansion. dok za „domaće’’ klima nije potrebna i nema svrhe uzalud trošiti struju. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. izvan te sobice. ovo ti je. I inače. sobe se klimatizuju. ovaj put po „dijagonali’’ Gabona. Slikovito. biće. Tim začinima oni čuvaju zdravlje od raznoraznih virusa. reče mi Dragan. možeš da uživaš u pogledu na Atlantik. kako sam mogao da primetim. nisam ni imao želju da probam takav specijalitet. a postoje uređeni trgovi sa okrečenim objektima. Čak je i detence koje je visilo sa leđa majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko čudo. kao bivša Juga. Kada su nas spazili. dok su između tih jednostavnih građevina trčkarali. Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo već pričali.

Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andrića Andrle u izvođenju umetničke porodice Dinjaški – Vrbaški. uz koju se toči crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup. Do gledanja! Ana Vrbaški 30 . Struganje mašte. a promene muzičkih atmosfera i tekstova prate mirisi nane. poezija Slobodana Tišme obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzičkih omaža Betovenu i Luni. Iskrenost je najveća laž. Kosmos? Zaštosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova. eukaliptusa. svetim trojstvom balkanskih tema. a istoimenu pesmu izvodi četrnaestogodišnjak pod budnim okom svoje majke. Veseli pakao poezije.proesis osvrt AVANGRAD Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Dotiče li poezija čoveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji tačka. bliža današnjem čoveku kroz teatar i muziku. Od jula 2011. između ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. Ladik. opet Alise i Vida Dinjaški. uglazbljujući njihovu poeziju. svojevrstan kolaž prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. diplomatije i erotike. ali na konceptualniji način. vrlo opipljivo značenje. bavi se tematikom politike. izbor iz poezije Vujice Rešin Tucića. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada. možda. Natašom Milojević kao prezenterkom kulture u negližeu i kultnim Mrtvim mišljenjem u izvođenju Alice in WonderBand. a grupi se priključuju Alisa i Vid Dinjaški. sažvakana. dobijaju novo. urnebesno začinjen haotičnim tenis – mečom kao pratnjom Penelopine politike. cimeta. A poezija je. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima. Domonkoš. simbolički. od jedanaest i četrnaest godina. Pošto smakova nikad dosta nema sumnje da će se uskoro ponovo izvoditi. Pesnici po čijim tekstovima smo zatim radili su. koji je i sam vokalno i scenski učestvovao u izvođenju svoje poezije. članovi AWb-a. lavande. koji su na svojim počecima nastupali zajedno. Ivan Pravdićem kao konferansijeom u boksericama. u saradnji i dogovorom sa urednikom književnog programa Nedeljkom Mamulom. danas nam je nezamislivo da ta tačka još uvek nešto vredi. Tolnai. u skladu sa poezijom ove pesnikinje. Prvi nastup imali smo sa Sinišom Tucićem. uključuje i Poslao sam te da ne dođeš. izbor iz poezije ova tri pesnika. Da li postoji Judita Šalgo? dotiče jednako duboke i životne teme. vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. poletarci – izvođači. predstavljena i otelovljena.

AVANGRAD lITERARNI SOKAK PROESIS foto Igor Vitomirov 31 .

vikala je mlada sestra uplašeno. Sve mi je teže da izbegavam i da ne čitam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nežnosti. svojim nežnim telom. Gola crnica u očekivanju belog pokrivača zaustavila svoje disanje. na mesto gde bi trebalo da budu noge. mnogo strmija. Lavež pasa preteći najavljuje lov. Miris joda. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. već hoće da ga ugasi. Znam. Igle zabodene u svezane šake. Jedino se trska. da vide njenu prolaznost. još malo. Čuje se gaktanje divljih gusaka. pre no što svane. Iza mojih leđa spava grad. Nije osećao hladan dodir sterilne plahte. Ponekad bi samo daleki. Mlečna neonska svetlost se prosula između glatkih zidova. Nalaziš se u bolnici. ljubomorni vršnjaci iz sela su se 32 . poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lažnog buđenja. S velikim naporom okrećem pedale bicikla savlađujuću laganu uzbrdicu.proesis AVANGRAD PUCANJ Sviće. Biće dobro. Dobro jutro. topla krv će razneti horizonte . Doktore Laliću. Bojim se. i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga. Otkucaji Dušanovog srca se ubrzavaju. pružila prema tragu zore provirujući iz beličastih. otvorenog srca. vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. Ne želim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. Amputirali smo ti noge. snovima satkanu tišinu ili mi se to samo činilo. preteći zvižduk lokomotive razbio moju. Do radnog mesta me čeka još jedna. Prelazim prugu. u kućama koje su odavno pustile korenje u tešku bačku zemlju? Osećam. rascepila svetlost nebo i zemlju. Poslednje svetlo kojeg se seća je lepo. lokomotiva ti ih je smrvila..Slutim. Pijani. neka crvena. Dušane. Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. Ukorenjeni čvrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su.. Nikad više neće stići do njenog. lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem šarenih sijalica seoskog kafića . te večeri za njega. dečak se probudio.uostalom kao i ja. nasmijano. Daleko ispred mene. odmaraj se. alkohola. Pogled na prostrti pokrivač. Kad bi se mogla uzneti do nje. Tutnjalo mu je u slepoočnicama. nemoći. iza mene. kaže čovek u lekarskom mantilu. Bol je raširio Dušanove kapke. Šta se događa.

jutro je . gladni smo. kilogram pasulja. celu noć . prljave plahte obešene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora.AVANGRAD proesis foto Siniša Trifunović noćas pobrinuli da zauvek ostane siromašni izbeglica bez budućnosti. znajući da na stolu. u kuhinji. u svojim gladnim kljunovima. zaostalu kost. Koliko ljubavi je potrebno da pružim pa da izbrišem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uvećati. Počeo je novi radni dan. sočne jagode u svom spasonosnom snu. Prodao ga je sinoć i za dobijeni novac kupio heroin. Dobro je. Svratiće. Nošena tom mišlju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. Dobiće dečaci u Specijalnoj školi „Vuk Karadžić“ za doručak prženicu. kao i uvek. Mora danas u grad. između delimično smrznutih lokvi. kada stignem u firmu. i do nas. Moram. bila je penzija. još je mrak. telefonirati mužu da Ruži stavi u njenu veliku torbu. Mama. u jednoj kesi. u zamrzivaču. kokice su danas za večeru. na svoj dugački put. napravljenu od kafanskog. Spavajte. možda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu. nije se čuo krik a guske su nestale iza južnog horizonta. Kaplju Radojkine suze po mršavom. sa zapada od Dunava. Ciganka Ruža otvara vrata na maloj kući i pušta šaku svetlosti koju su donele vrane. Budi se. Biljana Benić 33 . komad biljne masti i gužvaru s makom. kreće praćena čoporom pasa. Opet si sinoć uzeo drogu. ima samo kokice. Leži na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane. dozivajući u jedan glas. kaže tužno. rano ostarelom licu mladića u izbledelim farmericama. Uzima stari bicikli s probušenom gumom i oslanjajući se na njega. Začu se pucanj i jutro širom otvori svoje oči. Branko sine. desetogodišnji blizanci vraćaju Dušanku iz rumenih bašta oko Drave u kojima je brala krupne. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti. pamučnog stolnjaka.

p. pištavi. hipnotičKnjiški pesnici. autoparodijski. hedonistički. kontrasta. udvorički. gluhotski. tragovni. skulpturni. somnabulički. čežnjivi. katrenski. otkazni. realistički. prepotentni. književnoistorički. pesnici prihvaćeni. optimistički. permanentni. sveštavi. s-permanentni (Bukovski) ni. podvodači. preznačni. p. provodači. formalni. šestočitajuće zanimljivi. etnografski pesnici.. ekstatični. zaljubljivački. lapurlatistički. pesnici ulica i kvartova. pesnici dela. odzvanjivi. kancelarijski pesnici (knjiški je Miljković. p. apokaliptični. pesnici svetla. nacijski. hrišćanski. ( u svojoj pesmi o večeri). p. saživljenički i njima suprotni glagolisani. ekslamativni. . nihilični. pevljivi. eliptični. tačni. dugostrofični. pesnici jela pridevisani. pesnici tame. etički. pakosni. duše. pripovedački. optički. namerno-nevični. simbolijski.. poentiski. navodnoluksuzni. istraživački. okretni. pesnici uma. otpusni. bunovni. sređujući. pseudo. memorijski. autopoetski. esejski. militaristički. onirički. vokabularistički. tehnicistički. pesnici razumski. fragmetarni. ortoepski (Nastasijević). urbanizovani. naslovnistički i naslovnirajući. čisti. geografski. posleratni.i kruške . otkrivalački. pokazni. neologistički. vispreni. melodični. . melodički. skučeni. nadrealistički nadrealni i nadrealistični. belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijević ).).). memoarski. metapoetički. autoritativni. buntovni. pesnici večeri trenutni. protezijski. 60 . p. sanovni. ni. imanentni. rapsodi. parodijski. nesrični. i jabuke . ortografski. mimetički. dorađujuće-prerađujući. raspusni. sluha. cik-cak-pesnici. uveknovi. prozračni. . tonobaksuzni. pesnici mašte. tričarski. alkoholički. p. pesnici psovki. sentencijski. traistički. altruistički. pseudorbani. distihni. ( Simić). pijačni (Dobrica Erić – Erica Dobrić . p. pesnici noći. ukusa. ubutatorskonarodni. gradski. neponavljajući. mehanički. evnusi. lavirintski. ludistički. sipajući. nenarodski. satanistički. Šantić. abnormaloponentni. tečni. trenutni. melanholički. usnuli (Desanka Maksimović ). hrišćanoidni. pesnici apsurda. imenični. polemički. VRSTE PESNIKA 1002 AVANGRAD Ilić . snežni. vitalistički. nedokučeni. ontološki. sirovi. nenacijski. andergraundu ulagivački. nenabrojani. pesnici čari. hiljadupesamski (pikasovski). znakovski. pesnici u ratu (Dedinčev pesnički dnevnik zarobljenika nadlični. anticipirajući. kritični. policijski. normalnog. kreštavi. visokopariskričasti. moralistički. pesnici reči. . sudbonosni. zagonetni. fištavi. poemski. sumakancelarijski Nazor ). uha. p. normalnog. alogički. blještavi. čulni. boemski. tehnički. ruha (obla. ljubavni. dvosmisleni. . prkosni. zamenični. preosećajni pesnici. jarosni. narodniji. stički. pacifistički. antagonikukavni. ne-lični. Čarls pesnici. Dučić. pesnici rama. paraerotizovani. istoričarski. narkotički (Kolridž ). pesnici tam-tama (proafrički). vistički. . Jakšić i odbačeni. praznačni. vojisladokazni. urbani. . logički. . utilitaristički. mašinerijski. sablažnjivi. Po kriterijumu štimunga osećajne sfere artični. nadmeni. duha.mnogolikni (sa više proesis stilova i atmosfernih pristupa). antilični. pesnici o ratu. jedvajasni (zovu ih hermetički). nemarni. pesimistički. pesnici dana. prični. . vizionarski. i kotarice u kojima nose šljive i . beli. dosadni. pejzažni ( Matoš ). odlični. p. simbolički. skeptični. fotografski. novorečiti (Sarajlija ). jovovski reč-pesnici. konstrukcionistički. imaginatorni. kvazimoderni (zovu ih i postmodernistički). mitološki. nežni. fatalisti. okidači. pesnici. igrožanrovni. jednočitajućezanimljivi. chill-ni. 34 (Vijon). učitelji. opsesivni. provokatori. autohtoni. tupp. kritičarski. trkački. disciplinski. dvolični. lični. opori. smicalički. fatalnog. . ki. zanimljivi p. takmičarski. čitelji). sneni. kovanički (Kostić Laza). kružni. pesnici brojki. narkomanski (američka pesnicibit generacija pesnika).

preživalački. krošnjičavi (kitičavski). mistifikatori. spomenici. jednokratni ateistički. karikirajući. plošni.koji su imena škoproesis la i ulica. p. mora. pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija. obaveštajni.. rodoljubivi gavranova. mentalni. premišljatni. ranoumrli. misaoni. identifikatori. ukleti pesnici. dionizijski i apolonski mošti. pesnici o radu. p. nadražaja. plastični. hora. zločesti. perspektiva pesnici ( Zmaj). klasicistički. slobodni pesnici (četiri ko vreme. različite kategorije). pesnici krika. žustri. ženski pesnici. recepcionistički. Boga.osa. p. p. pesnici jeze. kolekcionistički. ne-htenja. tkački. retorski. je dobro da p. lunatički. klasični. vere ( Kjerkegor ). p. parafrazni. utiska.. p. p. p. antipatični. čega. tajnoviti. prozni.. metaforski (Miljković se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. Bodlerovu p. anaforski. prašine. algoritni. p. kulovski. dale. otuđenja. ničega. detinjstva. fizički. ga. p. šunda. p. p. p. lirski. p.. p. otadžbinski (i rod i oci roda su u centru p. danci sakontemplatori. pitalački. hiroviti. babski. pravolinijski. nikad sazreli. basmoviti. p. aluzivni. sena. iživljajni. antižandobronamernistički. vidri. refleksivni. gavrapoezija puna metaforskih nivoa). metalni. legenda. slavuja. htenja. misleni. p. dijaloispitivački. kosti. sunca. p. visine. stiska. nagoveštajni. pesnici rada. frazni. ukrasni. p. petrarkisti. p. izvori. p. doživotni. starosti. dnevnički. globalistički. busmrti. štosa. trošni. p. fiziološki. za decu. koloritni. fantastični. zdravički. simetrični.fantazmagorijski. p.. smisla. epski. haiku-pesnici. mašina. p. sintagmatski. p. gora. dečji pesnici. p. klišesti. AVANGRAD Miloš Ristić 35 . GOSLOV) i p. pustolovni. nesazreli. p. vršenstva. upitp. auditivni. repgreške. p. p. plahoviti. p. akcijski. proviđenja. delirijumski. ljubavi. pesnici trzaja. (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle). socijalni pesnici. antismisla. p. p. dočarajni. p. vremena. truda. rok-pesnici. bajkoviti. diktatori. očinski (oci roda). p. vampirski. ni pesnici. ri. p. eksperimentalni. besmisla. kosa. destilatori. vedri. sažvakalački. p. reda (Dučić). albatrosa. kiča. logosa. p. dijalektički. za svaslobodnog stiha. sekunde ( Oktavio Pas). domišljati. (rod). p. recepcijski. umišljati. p. p. loši freskoidni. promatralački. versifikatori. p. zlosti. p. labuda. p. ptica. iluzivni. pesnici priviđenja. p. p. voajerski. doživljajni. p. p. p. preobražaja. pritiska. retrospektivni. p. gradski (Jesenjin). citatni. pesnici teze. p. filozofski pesmu BLApesnici. simpatični. p. vladara. odsečni. ekspresionistički. p. za ljubav (zavodnički). tužbalički. nacionalnih manjina. urbani. p. interpolirajući. p. p. oni koji neosmislenosti. koda. majeutički. pojmovi za prezir. škrinja i starine. p. nova. posmatralački. p. transformatori. priznati. uzodidaktički. pesnici o ljubavi. prah. p. rovski. slobode stiha. javnog mnjenja. klasifikatori. p. hoda (koji pišu nečega. kiša. dramski. nog. pesnici umesto čega vapaja. ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik već lažoš). p. funkcionalistički. zreli p. p. refrena. otiska. istine. pesnici. biblijski. baljezgatori. zamišljavalački. p. p. senki. p. pesnici uz ljubav. dubine. uzvični. kamenoreskni. p. i prekid). štandovski. sarkastični. kamen (vidi groteskni. narcisoidni (svi pesnici su u početku narcisi. kafana (Jakšić). nasledni (Ilići-pesnici). p. p. laj-laj-pesnici. seoskoideali. evocirajući. fantastički. su dobri inovacijski. ljubavni pesnici. barokni. moda. predsmrtpriznati. avajni. himnički. p. u zrelim godinama. neurozni. nereda. ruralni. izpesnici. p. kosmosa. dubrovački. neočekivakletvični. dijalekatski. bluz-pesnici. apozicijski. p. gline. relacioni. slobode.. p. moto p. prostora. alegorijski. p. (pročitaj Rađanje tragedije Fridriha Ničea). lakoshvatični. pri hodanju-vlastiti primer-šetanje gradom pišući u mobilnom telefonu). pesnik koji sinovi. kadra ( Prever). pažnje). p. banalnosti. kondenzatori. p. reakcioni (Majakovski ). vetra. majka rodi antropološki. ogled-pesnici. grobljanski pesnici. oživljajni. dara. vrana.

kombinovana tehnika. 100x70cm.proesis AVANGRAD I’m feeling much.Živka Suvić Petrović.. much. . 2006.. 36 .

Nikada ne bi izdale prosvetljenje. Duša mi je puna. kašiku i ovaj vilinski prah. bile bi čiste i brze i moje bele usne. ali ne od hladnoće. ćutale bi do kraja večnosti. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se. moje usne bi postale rumene i neme. sveća i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoće li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? Čista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica.. Trsla bih se od mira... I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraćane žuči još od prvog puta. Čula bih njen rabuđujući zvuk. Čula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo. samo kada mi ruka ne bi tako drhtala. Takva noć je postala svaki moj tren. Kada bih sela u centar prostorije možda plamen sveće ne bi bio toliko hipnotišući? Možda bih videla nešto? Možda bih bila okružena svetom? Terevenka 37 .. Još jedna „žuta noć“.AVANGRAD proesis Terevenka Soba.. Svaka od njih bi ispričala jednu istu „žutu“ noć zbog koje su bile kidane.. Sada imam samo ovu “žutu noć“. Iz ćoška čujem kišu. upaljenu sveću. živela i disala. Koliko sam puta želela da upalim svetlo! Koliko sam puta poželela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. U njemu sam okrenuta.. zarila bi mi se u svest duboko. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja već prešla reku i platila Haronu? San „žute noći“ sam odavno prestala sanjati. Nema nameštaja o koji bih se spotakla kada bih ustala. oštro i duboko i pustila vodu kroz moje vene. oči bi mi bile svetle i širom otvorene i ne bih maštala. Dakle. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. od smirenosti i buđenja. Ako bih se pomerila u centar sobe čula bih je još bolje. Ja sam čovek. Ovaj plamen sveće pravi čudne senke. Nikada ne bi odale tajnu čistote. Tada bih prizvala iskonsku životinju. Možda kašika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonačno dugo. šta to imam ja? Imam ovu „žutu noć“. Ja bih se tresla. svetlosti mi dajte. još jače.. samo bih živela. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kišu kako pada na mene. Koliko ću ih još podneti pre nego što moje reke prestanu teći? Hoće li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo „žuta noć“ puna kašika. Onda bi one postale reke.. ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista priča. moje plave usne. Kosa bi mi bila čista i to bi bio moj Saturnov vek.. Podsećaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam još hodala svetom. Ja sam srećna. Samo soba i ja... Imam i kašiku. Lep je ovaj čelik. I sad nalazim sebe kako bušim jednu.

podseti me da bih trebala disati jer mogu čuti kad sam prestala. Topim se zajedno sa voskom. samo je to mogla videti.Milena Vermezović. pretvara se. kada sveća izgori. Ja sam srecna. Nova terevenka samo što nije počela i tada me neće biti briga za centar prostorije i kišu iza prozora. I kako da posložim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i načini sliku? Kada sam to prodala život? Za šta sam ga prodala? Više se ne sećam onog prvog straha i smeha. Sve je tako bledo.. Moj svet je stao u kašiku.. Možda su mi noge utrnule? Možda bi mi bilo udobnije kada bih se ispružila? Kada ću ja doživeti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu... Pitam se šta li je našla tamo? „Kao da je bilo nekad“. Aleksandar Tanurdžić 38 Akt . Negde sam pročitala da je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo.. bela kreda na papiru . iako ne znam ko sam. Ja sam srećna. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve što sam nekada znala i bila. Kao da prisustvujem stvaranju akvarela.. Osetim ga.proesis AVANGRAD Opet ta kiša. Ja sam sve čistija kad god se predam „žutoj noći“. prvog osmeha blaženstva u „žutoj noći“ punoj kašika i vilinskog praha od kog se ne leti.. Sve mi se nekako razliva. Dobro je to. Hoću li se snaći u tom scenariju koji sam sama osmislila. a kašika potpuno pocrni? Hoću li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom životu? Da li ću tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi. jer delanje je neka vrsta čišćenja.. Glumim nešto što nije živo već se samo pravi. Možda je mekši tamo u centru? Da li će me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zaslužila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba. Šta će se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu. Nekako je tvrd ovaj pod. vlažno i sliva se. Prodire u podsvest...

zubi zvekeću duhom! Molitva cosmosu jadnih duša najružnijeg tkanja.AVANGRAD proesis foto Igor Vitomirov Potreba Utkat u ove noći Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada. Uninunijumu su oči tužne. Tišina se prelama kroz oči svijeta. Preporuka svakom besmislu je tišina. Svaki miris tišine spoznaje ono. Nema ničeg neobičnog u Aristotelovim kontradikcijama. Toliko buke. Isihijo utihni-poslušaj svijet!!! Armin Stefanović Dragiša Damjanović 39 . Usnama iscrtana slika svijeta... Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kažem volim ovo Zore ruho Kruto. Kruto Isihija Tišina se prolama kroz zube misli. život ti ovisi o smislu! Vitgenštajnove izrecivosti. Misli naginju pojilu Lete. radost skriva iskreni Arije. Svijete. Tište krhko filozofsko pero. Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bježi suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema.

Bojana Draganić 40 . inače ćeš postati osobenjak. Poneka mrva ostane na podu. Vezati se Nemoj se vezivati za ljude. Oni te gnječe kao glinu. Živi pored njega kao on pored tebe – spleteni u istu nit. ali se ne trudi da se stopiš sa masom. pa ti sebe vajaš onako kako želiš. I kako onda da budeš posle kao što si bio prije? Kako da sačuvaš sebe cijelog. Budu srećan ako te i jedan razumije. za bilo šta na ovome svijetu. nemaš drugog izbora nego da im se prepustiš. a ti kada si se već vezao. Moraš živjeti među ljudima. Vežeš li se za bilo šta drugo slomićeš se. Kada si svoj možeš sa sobom raditi šta želiš i kada želiš. tuš i pero. Ne tuguj. ako vidiš da te mnogi ne razumiju. 21x30cm. Sa sobom si najsigurniji. inače ćeš se izgubiti. Prave oblik kakav im odgovara. Ali ne dozvoli sebi da se vežeš za njega. To znači da postojiš. a kad im više ne odgovara. Vežeš li se za njih izgubićeš sebe. Imaš sebe u sebi i ne može ti se desiti nešto nepredvidivo. ako pustiš da se vežeš? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne može opstati. 2010. I ti budeš sav izgnječen i izmrvljen. već slavi. jer ti sebe nikada nećeš ostaviti. jer to je znak da si sebe sačuvao. e baš isto tako drugi žele tebe da vajaju kako im se prohtije. Ići ćeš od jednog do drugog puta i svaki će ti biti isti. Masa proždire. Desi se i da je zgazi.proesis AVANGRAD Marionete II . ali ne svezani. jer u svakom de novo pokušaju poneki tvoj dio se izgubi. vajar ni ne primijeti. jer sve je prolazno. Živi među ljudima. razvale i prave nanovo. I nikada nećeš biti isti.Ana Komatina. nikad izdati. to znači da ti je srodna duša. pašćeš. za stvari. Jer isto kao kad si svoj. Moraš imati stavove.

ni. dobuje po praznoj strani silni. Skinite mu glavu. bil izo podanici tvoji t kljuca. Osluškujem poklič Evina rasa. grl tmina stvara. iz Božjeg te isteraše raj v Jednocinka Oblačim crnu košulju Ne zakopčavam je do vrha Skidam lak sa noktiju šminku svilene čarape Glava me boli Reči su se takođe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino više ne pomaže Kada mi se zaglave prsti u pisaćoj mašini ( stalno mi pada na pamet kako muškarci lako umiru čim im zabiješ jabuku u grlo) Loše se osećam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina Žebeljan Evinom porodu si dojen. krvlju slabe Adamove ri.ele. što ga zve ri. glupošću tina te stvara. to je rulja što pohlepnos ri gase. Klanjam ti se And ti silni bede. ti pade u ognjenu jam ga. sa vešala rulja. nebeske se zalupiše dve u. pos obe pesme: Ana Magda 41 . jer zaista smo glupi. s obe vode izdajničke kće rase. nisi Raduj se grehu čoveče. ti li zato ždrao sveto voće. Preko plama. svom gordošću udari na proesis Predizborna tisina v Nikada nisam volela proleće Plakati se lepe Deca plaču i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomoću veza među moćnicima Umesto grlenim glasovima Prošlo je deset godina Oče Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zarađeni dinari I kvarni Oče Slani u protivrednosti Svačijih suza silni. no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. stv red u haljama belim. rog postaviše sa dva silna silni. taš to skrojen. mešen visi harlekina bednog. A ti Evin rode. Te. oj oduzmite sina izgubljen leči. tin k`o loptu je dajte sve srni. ti g sjaja. svo a anj toj tešitelju pos de. tlu sve ar sa očima kud bak . razjar ri crni. Pozdravljam te nosioče ga. mesto mlekom majke. Hajd`pevajte ruljo. odžača i što ječi. Klanjam ti se anđele. carevim odelom um ti veš ci oltara. tvo a sa naličjem postojanj . ble ote lep ti u zbiru pra Boga. što nas eno hoće.AVANGRAD . ti ca. Klanjam ti se anđele. amu preko lica ogavnu ti skr a. ga što .. mi om lekara. vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a.

proesis AVANGRAD NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopćem čoporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjećaja ušima zveči tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokrića smješkam se naopačke tako mi je ljepši svijet bez ružičastih naočala pjevušim ležerno I feel good odavno sam neprilagođena obojenja Bo li me gl av a da li su mi pr ed oč im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo žd a sa m to ja il i že na na kl up i il i za kl ju ča ni pa s za vi ja . So vj et a Gr ub eš ić DUGUJEM TI konstantno ledom okovana zasipanjem kapi prašine pred sunčan dan preklapaju nam se duše empatično suprotnim putevima Pozdravljam samoću u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuću tišine dok osluškujem stakato naših srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit ću te dlanovima obe pesme: Iva Damjanović 42 . Na um rl oj ži vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo žd a je on a ot iš la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a že na se na sl ađ uj e ću k ću ka o ci je le no ći . Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed oč im a bi je lo sv je tl os t ma mi su ši se li šć e dr ve ta ži vo ta tk o dr vo na zv a ži vo to m ma js to r pi ta ho će mo li tu pf šv am te hn ik u gr oz na je ov a sm eđ a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr eč fa li o. Bo li me gl av a ra zg rč em za vj es u sa ži ml je m pa go de na um rl oj ži vo j og ra di po ne ki ze le ni li st ić is po d tr ij em a ve se la pt ič ic a im a na de pi je m as pi ri n.

AVANGRAD proesis rad Tanje Mijanović 43 .

On je samo sedeo i gledao. Večeras je izvukao novčanik sa taman toliko para da jede i da možda nađe prenoćište. Sakrije se iza nekog zastora. Obuzela ga je ljubomora što ona ne pleše samo za njega. Štok u stomaku mu se prevrne. taj bi tumarao. tumarao je polupraznim vašarom. Zapalio je cigaru. Treba mu još cigara. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Na čistom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. Progutao je još jedan štok i zavalio se u stolicu. Nešto ga je gušilo đavolski. Sišao je do njega. On nije mogao da progovori. Drago nam je što ste i večeras s nama. Krenuo je iz šatora. Nije ni shvatio da je podne već daleko iza njega. „Ne bi mi škodilo malo zabave“. unutra nije bilo više ničega. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omađijan ušao u crveni šator. ali ga je oštar najlon zaderao po licu. koji je bio veći od skoro njega samog. Iskoči iz vode i stade da grabi vazduh. a svež ožiljak opet počne da ga peče. bez šminke i svoje pomoćnice. Odjednom se ukopa u mestu. Patuljak sa cilindrom na glavi. Bilo mu je neverovatno što uopšte može i da stoji. čvrsto stegnut. opor miris kojim odiše i njene oči. Odatle je mogao da vidi svu mušku publiku koja je željno iščekivala sveže meso. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i još otrovniju Enleju!“ Izašla je na binu. ne shvati da se nalazi u crvenom šatoru. Sem štoka i katrana. ali jednostavno – nije mogao. Svi oni koji su došli da bi videli dobro parče mesa. Začu se muzika i buka ljudi vašar je bio u blizini. Svetla su se zagušila. Nadomak vašara je bilo veliko prirodno jezero. Glava ga je nesnosno bolela. Pomoćnica je izašla na binu i najavila: „Željno iščekivan nastup zanosne kraljice pokreta počinje. Noge su mu klecale i propadale kroz sveže blato. reče i uputi se tamo. Šou je mogao počne. Bio je gladan i bez para. a oči su mu bile prikovane za njen struk. Oprao je posekotinu i krenuo u šetnju. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. Pred očima mu bljesnuše nebesko-plave oči one anđeoski vražje lepotice. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan želudac. Preko sebe je imala crven čaršav od svile. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju. Na svu sreću. vreme je bilo takvo da i to malo odeće što je imao na sebi predstavljalo višak. Znao je da će tek predveče moći da nabavi pare. Našao je slobodan sto blizu ulaza. da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. Ova se uvijala na njoj kao najveštije ruke. Plesačica se izgubi pod crvenim zastorom. opsuje i baci novčanik. Čuo je da predstava počinje za nekoliko minuta. Već pregladneo i besan. oči su sevale duž šatora. Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. 44 . da vide svaki deo njenog tela. Ubrzo siđe sa bine i uputi se u tu prostoriju. Uleteo je u hladnu vodu. Nju svi mogu da gledaju. izvuče joj novčanik iz torbe. U procepu ugleda plesačicu sa zmijom oko vrata. naplaćivao je karte. a svež ožiljak na obrazu ga je pekao. Orijentalna muzika mu se slivala u uši. Pogleda ga stakleno-plavim očima i pusti pomoćnici da joj skine zmiju sa vrata. „Prokleto leto“ progunđao je navlačivši košulju. Sručio je štok niz grlo i povukao dim. On je želeo više. Prošlo je dosta vremena od njegovog poslednjeg džeparenja. Shvatio je da nema odeću na sebi. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. letnjoj haljini: puštena divlja crna kosa. te ga otvori. Kosa prebačena preko golih ramena. Crveni odsjaj se prelivao po celom šatoru. Uhvatio je njen prodoran pogled. Hteo je. On je samo stajao. Njemu se nehajno preko usana provuče njeno ime. Bila je u običnoj beloj. Još bunovan. Pitavši neku devojku za pravac. „ Jebem ti!“. Prikaza od plesačice prođe ispred njega.proesis Enlejin ujed AVANGRAD Šta bi čovek prvo uradio kada izađe na slobodu? Onaj koji nema ništa. Škripa zarđalog metala i žamor radnika naterala ga je da otvori oči.

Bila je svuda – oko njenog vrata. ali on nije mario. Zapalio je cigaru. Nastavila je da pleše. Okrenuo se. začuo se glas. a ona je stajala ispred njega. Asja nije marila. Zari mu nokte u leđa u trenutku kad je crveno prsluče palo na pod. ali da. „Šta tražiš ti ovde?”.. ustukne. Još uvek mu ništa nije bilo jasno. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. struka. krenu ka najdubljem mraku. Par životinjskih očiju ga prostreli. ubiće te!” prodere se. Nije znao kada je sledeća predstava. „Tebe”. mesto je definitivno prazno. ne razumeš. shvati šta je upravo doživeo. Želeo je još. Mora biti tamo. a njegove ruke sve veštije. Opsuje i krenu da trči. vičući i psujući. „Kako je moguće da te uopšte ne znam. “Moj muž”. Skroz rastrzana potrča za mužem koji je jednim šamarom onesvesti. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo. a muškarci su želeli više. Ovaj videvši to poželi da se vrati. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom šta god poželi. Pribio ju je uz stub šatora i uhvatio čvrsto za butinu. U ruci vruće oružje. za njegov ceo svet. kao da se samo ovo što se desilo večeras računa. prekide je on. “šta može da se desi?” „On je lud. Njemu počne da zuji u ušima. „Idi čoveče. Uzdah se prelomio po šatoru. reče on. Prođe joj prstima kroz kosu nežno je dodirujući vrhom nosa po licu i vratu. „Ne smeš da budeš ovde. Pažljivo je otkačila svilen čaršav i počela da ga odmotava sa Asje. svuda krv. a Asja se postepeno zaustavljala. Buka postade tišina. a u tim očima samo jedan cilj. Na njihovu žalost. Plenila je svojim sanjivim pogledom. Ta žena ga je izluđivala. a toliko te želim?” on upita. Moj muž drži ovaj cirkus i ako nas nađe. Asja se izgubila sa bine. Stavila mu je ruku na grudi.” Uhvati je divlje za vrat i poljubi. Upališe se svetla. znala je đavoljev zanat. gurnuvši ga iz šatora. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje. Šutnuo je limenu kantu i krenuo napolje. Cepanje najlona natera ga da se okrene. On je bio skamenjen. Ču se pucanj i metak propara vazduh. promuca ona. Glava ga je bolela i želeo je samo još jednom da se okrene i vidi Asju.. Muzika se polako stišavala. do njenog međunožja. Njemu je pod hitno bio potreban još jedan štok. Prostor je bio prazan. ovo je samo plesna tačka i tu se sve završava. Bacio je cigaru i uputio se ka stražnjem ulazu u šator. Krv. a ona nije obraćala pažnju. Za njim izleti ona. Koliko god ona ličila na anđela. odbijajući ga od sebe.AVANGRAD Iz zamišljenosti ga prenu pomoćnica koja se pojavila na sceni. Muškarci u šatoru su se promeškoljili. Sve što je ostalo na njoj je bilo crveno prsluče i marama u istoj boji. Glava mu je bila prazna. Nije se opirao.” Nasmešio se: „Pa? I ja sam. proesis Bio je ljut na sebe. Stihijski izguran napolje. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i počne mu raskopčavati košulju. Njih dvoje se pogledaše uplašeno. ali znajući da bi oboje platili glavom. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji. izusti. koja je bila čvrsto vezana za struk i pokrivala sve ono što budi glad. „Moguće je. Otrezni ga galama iz šatora. Andrea Tiri 45 . Ona je i dalje igrala sklopljenih očiju dok se njeno telo otkrivalo. Koliko god suludo zvučalo. veruj mi. Zavirio je opet u deo gde je bila bina. ritmično se pomerala i mazila zmiju duž tela.” Ščepa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. Shvativši šta se dešava. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru. On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama. Zastane i uhvati se za stomak. obmotana oko njenih ruku. ali je i dalje vladao sveopšti muk. „Vredelo je”. a on se već u sledećem trenutku našao ispred šatora. vremenu. ali je znao da mora nju da nađe. Zaista je počinjao da mrzi tu ženu.” „Šta?”. želeo je da on bude na mestu zmije. Spustila je pogled. dragi. Krvoločni stvor je bio na samo par metara od njega. I ovog puta ga je mogao najlon poseći. Zapali cigaru ne pomerivši se. Njen uzdah je odjekivao celim šatorom. Pade na kolena. a on je iskoristio priliku da joj se približi. Pomoćnica je preuzela zmiju dok ju je Asja nežno mazila po glavi i dopuštala da je ova dodiruje jezikom. u njenoj kosi. Pomoćnica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave.

U anus i usta. Borislav Stanić Mesnica „ 46 . u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregršt stihova da možda koji objave u nekom od časopisa ili magazina čiji su vrli urednici. Napumpan i obrijan krastavac. Mislim da se dodiruju – negdje oko pretkomora. Dejan Djorđević Oktopod predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladišti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neću reći šta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove šake ništa se više ne razumije ne dešifruje ljudi gamižu zarad svoje muke ne slušaju ni danas im se riječi ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan Šipovac „KOD DVA BRATA“ Oštar i jeftin čelik. U našem gradu na Veternici Kažu: „Bog pa pesnik“. Organizator ih vodi na večeru tamo ćaskaju o svemu i svačemu Odlaze posle prespavane noći u nekom od lokalnih hotela hvaleći hranu i smeštaj.proesis AVANGRAD Bog pa pesnik U naš grad na Veternici često dolaze pesnici i čitaju svoje stihove. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni. Naizmjenično ih nabijam. Posle programa.

kombinovana tehnika. Bezobrazna devojčica Jedna pegava devojčica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg čoveka koji se znojio i crveneo. 47 .AVANGRAD proesis Ogorčeni pesnik Pijani pesnik je šakom polomio izlog. Kap krvi kanu na crni trotoar.Ana Komatina. Okupila se masa naroda da urla od smeha. 21. Slavko Mali Usamljeni . Slete beli golub. i uginu. 2010. Otišao je na popločani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. Klovn Ostareli klovn više nikom nije bio smešan u cirkusu.5x28cm. crtež. Na kraju je morao da izađe na besmislenoj stanici. Imao je sivo odelo. popi je.

Koliko do juče gađali smo ga pirinčem. Daske i eksere sam kupio od oca. Zvao sam je Šerilin i bila je nešto najlepše što se ikad doselilo u naš komšiluk. – Imam ideju kako da poplašimo Šerilin.. Šeri je volela stripove i filmove o monstrumima. Definitivno. Bio sam pametniji. To nije bilo pošteno i on je to znao.proesis Kućica na drvetu AVANGRAD Ovo se desilo pre dvadeset godina. Njemu ionako neće smetati. Maksa je predvodio sastanak. Zbog nje. Moja porodica i ja živeli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu večno zarobljena u svoje želje i strahove. Misliš da ćeš tako manje ići u nabavku.Otišao sam odavno odatle. Trebalo je sačekati Šerilin. Maksa je već držao pirinač u ruci ne bi li je ismejao kad izađe. ako ste zamislili da mi danas vidite sise. Drugari? Pozvao se na drugarstvo. doduše. I desilo se. Šerilin i ja smo bili sve bliži. – U redu. Rekao mi je da ga pratim do šupe. Trebalo je samo nešto da se desi i poljubac je bio tu. Šeri bejbi je. tamo. skitnice. Njen otac je držao gvožđaru. Bila je moj tip. a mi pošteni momci. I palili sveće vrteći se unutar pentagrama. Jer je njen. Tražio sam kućicu na drvetu. tajni agente Kuperu. – Zdravo. – Sigurno si napravio dobar račun u toj glavi. To su bila naša tajna imena. – Drugari. valjda da joj pokaže da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. Zbog Šerilin i njene ljubavi prema stravi i užasu sam nedelju dana brao višnje za pare. Osim Makse. u stvari. ali ja sam sazreo od tada. zaboravite. dečko. – U redu. Koliko još moram da ležim u ovoj piljevini? 48 . Zvao bi je Frankenštajnova nevesta. Ložila se. ali zapamti. a Šeri.. Pogledao sam u sanduk ispod svećnjaka i zažmurio. nisam mogao odbiti. mis Horn – odgovorio sam joj. Maksa je predložio masne fote. namerno naglašavajući kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. neposredno nakon događaja koji ću opisati. na mog druga Maksu. Ali. Okej. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka. ali to je bilo zbog toga jer je ona devojčica.. treba da ide u sanduk i leži tamo dva minuta. Priča je istinita. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. Taj dogovor je postignut krajem jeseni. Za dva dana. – Nisi ga dobro nacrtao – istakao je Maksa. više slikala po daskama. Čitali smo Dilan Doga. Pubertet je bio pred nama. ali je odigrao vešto. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore. – otac je bio vidno razočaran – sve te daske i eksere ćeš morati sam da zaradiš. Došla je lepša nego ikad. Telo Maksinog brata smo ubacili u kućicu na drvetu. Šerilin je prevrnula očima kad je ispalo da je to ona. I malo našminkati. Završio sam šesti sa odličnim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. Telo njegovog mlađeg brata koje se lelujalo obešeno o gredu u šupi mi se još manje dopalo. sigurno jer ju je više podsećao na monstruma nego ja. Ušla je u sanduk i pripretila prstom: – Dva minuta. ova fota. Tako nešto. Moramo pozvati Šerilin. jer je bio sav ženskast… i sad je mrtav. ali sve se to dalo promeniti. ni strahove. – Vau – rekao sam ulazeći. bili smo spremni da se uselimo. ali nisam nikad uspeo napustiti ni želje. Bio je ljubomoran. – Ova fota.. Šta ćeš uraditi sa tim? – Prvo ćemo ga skinuti. majka do sebe. ne više. Takva ideja mi se već nije dopadala. Šerilin se popela gore. Zatvorili smo sanduk. doduše. – Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. – Zdravo. U izgradnju su bili uključeni i Maksa i Šerilin.

Čulo se samo otegnuto „molim vas“. draga. Opipaj ispod sebe. ona više nije bila mis Horn. ali je otišla zauvek iz mog života. Otac je spustio ruku na moje teme: – Ne treba. zvrjala prazna celo leto. Ja nisam bio više tajni agent Kuper. Rekla bi mi da se samo šalila i da me voli više od svih sa kojima je bila. popela se ponovo sa mnom da mi pokaže nešto. – Hoću bicikl kao sva ostala deca. ako treba. Dok moj mlađi brat ne zavoli svoju princezu. Kućica na drvetu je. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. pustiću te da mi pipneš sise. I da to nije ona ušla jedno veče u moja kola za novac. – Ako uđeš u sanduk. Kroz par sekundi začuli smo vrisak. ali sam uporno tražio svoju dušu. Idemo u veliki grad. Miloš Živanović proesis unutrašnji emigrant što sam stariji sve me više plaše zlokobni dani srećni ljudi pozitivni društveni kontekst jadna sebičnost dosadne gomile pružim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslušnem reku zaključam vrata uključim radio otvorim knjigu isplovim što sam stariji sve mi se više gade razgovori i mišljenja pluralizam načela nezasita ispoljavanja koječega javno obožavanje čiste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam još jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se živ sam i dižem sidro zima zima još nije ni počela a ja već zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem mačku da uđe preturam po stvarima tražim kapu šal rukavice u izlozima gledam čizme štedim papirne maramice skuvam šolju tople utehe pokrijem se deprom od čiste runske patetike i čekam čekam hladne prste starosti obe pesme: Zoran Trklja 49 . nije to od tvojih para da tako rušiš. Šerilin. ostavi me! Molim vas! Maksa se smeškao. Ponekad je navraćala u moj san da palimo krišom cigarete i to obično kad sam se „skidao“. I da se ne bojim dečaka u snu koji nije smeo da odraste u ono što je hteo. Zatim panične udarce unutar kovčega i nju kako zapomaže: – Ostavi me. on samo leluja i leluja. koja se već ljubila sa dečacima. Kada smo je oslobodili. – Do kraja života. Pokušao sam joj pomoći. niko od nas više nije bio isti. – Greška. Tamo ti ne treba bicikl. onda – rekla je dok je silazila dole. Mnoge stvari sam našao u velikom gradu za sve ove godine. osim svraka koje su ponekad tu dolazile. a Maksa moj prijatelj.AVANGRAD Maksa me pogleda i isceri se. Bila je tu samo da me podseća. ali je Maksa bio jači.. Dok se ljubimo u našoj kućici na drvetu. Pa još jedan. Godinu dana kasnije.. Počeo sam da plačem. Ne verujem da je otišla do njega taj dan. Sedeo sam zadihan na travi. I da ljubim najlepše. Tog dana sam srušio kućicu na drvetu. Otićiću do Makse. Ti odluči. Otac mi je namrgođeno prišao: – Dobro. Braću i višnje ponovo.

polazi na paradoksalni put samooslobađanja. Bojan Samson. Danica Pavlović. možda.org. Jelica Kiso. Nikola Živanović. društvenom i intimnom istorijom oštećenom čoveku koji u današnjici gubi tlo pod nogama.rs JOŽEF J. Bojan Belić. Nataša Žižović.biblioso.org. antologija-zbornik. Marko Vuković.Antologija-zbornik autora rođenih od 1970.rs Dunavska 35. uredniku Radija Novi Sad. Jasmina Topić.gbns.RS TIN APA Kulturni centar / Gale rija (Petefi Šandora 4) BEOPOLIS (TC EUROCENTAR. U njoj se nalazi četrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan način predstavi. na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Dejan Aleksić.rs Trg Koste Trifkovića 2 biletarnica: 025/436-373 www. su romani Srđana Srdića. a laureat u kategoriji štampanih medija je Jožef J. Dragan Radovančević. 50 Avangrad je neprofitni list. Dejan Čančarević. FEKETE (Fekete J. somborski književnik i novinar Mađar so-a (Magyar Szó). Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost. Elizabeta Georgiev. Ivana Veimirac. József).co. Petar Matović. koja se dodeljuje na osnovu predloga uredništva vojvođanskih medija na mađarskom jeziku. PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavačka kuća.npozoristeso. (od Miloša do Maje). Jasna Stefanović. te je iz tih razloga otvoren za saradnju. Što se tiče elektronskih medija. Vladimir Bogićević. Tomislav Marković. Siniša Tucić. od autora do autora. koju su priredili Dejan Bogojević i Dušan Stojković. Dragana Bukvić. Zastupljeni autori: Dragan Hamović. Viktor Radonjić. Fekete. Ivan Lalović. IZ ŠTAMPE je izašla knjiga Glasnici neviđenog . Nagrada se dodeljuje u pet kategorija. do 1980. Nije ni zbornik. U romanu Satori Srđana Srdića (intervju u desetom broju Avangrada) reč je o antišvejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdićevskih likova. Književna radionica Rašić. Branislav Zubović. Enes Halilović. Goran Korunović.rs Venac Radomira Putnika 3 WWW.ORG. a Godišnja nagrada za životno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya). Zoran Antonijević.muzejvojvodine.gms. Nenad Glišić.rs Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www. godine. Gojko Božović. Mirjana Kovačević. Marjan Čakarević. u romanu Sestre Karamazić Saša Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu. donacije i sponzorstva. Sami priređivači kažu: Pred vama nije antologija. Vladimir Stojnić. dobio je nagradu koju dodeljuje Udruženje novinara vojvođanskih Mađara. Alen Bešić. Tešina i Saše Obradovića. Dejan Bogojević. Novi Sad Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www. do 1980. . novinarki u penziji subotičkog Het nap-a (Hét Nap). Slobodan Vladušić za Antologiju najboljih naslova Srđana V. Iskra Peneva. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost. Dečanska 5 /Makedonska 30) BEOGRA D Kulturno-etnolo ški klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155) BAČ Art Pozorišni klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja KIKINDA www. Goran Labudović Šarlo. Jeste. Milena Marković. Tešina kaže da je u pitanju zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu. Dragana Mladenović. ali uvek spreman da profitira tako što će biti tiražniji i deblji. Nenad Jovanović. dok je za najboljeg početnika proglašen Arpad Virag (Virág Árpád) iz Mađar so-a. Maja Solar. Danijela Padejski. Poetički pristup je. Olivera Vuksanović. Danijela Bogojević. Cilj joj je da ukaže koji su pesnici i pesnikinje odskočili među onima koji su rođeni u intervalu od 1970. Udruženje novinara vojvođanskih Mađara objavilo je imena dobitnika Godišnje nagrade. Srđana V. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na mađarskom jeziku Radija Pančevo.KCSOMBOR. ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije. Ana Ristović. nagrada je pripala Ištvanu Ternovacu (Ternovácz István). različit.vodič/vesti Uzmite Vaš primerak AVANGRADA na sledećim mestima: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11) AVANGRAD Narodno pozorište PEDAGOŠKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN ĐINĐIĆ (PODgorička 4) GALERIJA KC LAZA KOSTIĆ (LAZE KOSTIĆa 5) biletarnica Narodnog Pozorišta (Trg Koste Trifkovića 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovića 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasaž) SO MB OR NOVI SAD RADIO KAFE (Miletićeva 45) IZBA (Železnička 4) Crna kuća CK13 (Vojvode Bojovića 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1) Sombor repertoar: Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www.

29.rad Ivane Stanić.7x21cm . kombinovana tehnika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful