broj 15 - maj/jun 2013.

rad ivke Suvi Petrovi; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije

Lorens Stern
^ajanov

~itali{te:

Aleksan dar Zograf

7
filozofija:

intervju:

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih

16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru

26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko vanih stvari koje bi trebalo da ine uspenu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru to vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti traje etiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred itaocima deblji i bogatiji za jo dve rubrike. Jedna je posveena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeruni putopis gde e originalnim jezikom autora biti predstavljeni blii ili dalji krajevi nae planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrauju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da propartamo i globalno. U ovom broju, jedan graevinski radnik iz Sombora ispriae vam prvi deo svog ivota u Gabonu i to svojim reima. to se tie rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muziki pasa gde vas eka razgovor sa voom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo ve pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom naeg (zato da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zaleemo. Nije to na manir. Uzmite pa prevrnte dalje na mozaiku strukturu Pogleda iz ugla i itajte list lagano, onako ravniarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa panjom. Branko uri

Unapreenje

31

Urednici: Branko uri i Milan ivkovi; redakcija: Ivan Pani, Brankica Opai, Dejan imurda, Sinia Trifunovi; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina orevi, Milan Gromovi, Svetolik Joz, Ivan Despotovi, Kristina Laki, Branko Radakovi, Ana Vrbaki, Biljana Beni, Milo Risti, ivka Suvi Petrovi, Aleksandar Tanurdi, Milena Vermezovi, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Dragani, Marina ebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubei, Tanja Mijanovi, Andrea Tiri, Dejan orevi, Borislav Stani, Slavko Mali, Milo ivanovi (Srbija); Zoran Koji, Iva Damjanovi (Hrvatska); Armin Stefanovi, Vladan ipovac (BiH); Dragia Damjanovi, Ivana Stani (Crna Gora); tehniko reenje: Branko uri; izdaje: Udruenje ARTiFAKT Sombor; tampa: Print Azur Sombor; tira: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Sinia Trifunovi. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - , 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko uri i Milan ivkovi. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraniiti subverzivno i jasno rei da li tako neto uopte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Moda bi i sama analiza mogunosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika ta misle o tom pitanju, posmatrajui pojam iz ugla ivota, ali i umetnosti kojoj su posveeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i razliita zastupanja.

Usudio bih se da kaem da danas u umetnosti i/ili ivotu nita pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako poemo od definicije subverzije koja kae da je subverzivno delovanje pokuaj da se promeni drutveni poredak i struktura vlasti te pripadajua joj hijerarhija, birokratija i moral, onda emo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokuaji promena dnevnopolitike ili postojee drutvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki nain, zadre ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog prolea. Dodue, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establiment alergian ak i na takve vidove otpora. ta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih troio rei. Njena duboka iskompromitovanost trinim odnosima te tekom korupcijom i spregom obrazovanja, vetakih pop(ulistikih) trendova i prljavog novca, uinila je od nje tunu valutu nita drugaiju od one kojom se plaaju narkotici, oruje, hrana ili bilo ta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (moda) moe da ispolji iskljuivo na linom planu, jedan na jedan, kada se uivalac preda njenim arima do te mere da a se u potpunosti lii skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Meutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen drutvene stvarnosti za sada je nemogua i nee je izmeniti bilo kakvi umetniki alati. Mislim da su marketinki strunjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaen) rad direktno je okrenut ka ruenju svih drutvenih veza koje jedno drutvo ine zdravim. Podilaenje najniim porivima i velianje apsolutne individualnosti, sebinosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umenosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Meutim, njihov ulog je nula, njihova elja za promenom takoe. Rukovoeni su iskljuivo vrednou naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednaeni sa nacistikim zloincima koji su ,,samo izvravali nareenja. I ne, njima ne preti opasnost od drutva. Naprotiv. Oni su, na neki nain, uzor, u klasnom smislu. Pet linih subverzivnih reenica i rei: Masovno samoubistvo je poeljno. Otvori oi, zatvori oi. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

AVANGRAD
Subverzija kao nain miljenja i ivljenja

pogled iz ugla

An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own- Franck Leibovici Uvodni citat sadri inicijalnu umetnikovu subverzivnu taku: Umetniko delo je pokazatelj forme ivota njegove autorke, koja je, odbijajui one forme koje je nasledila, pokuala da (iz)misli sopstvene . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eivljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m moe biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Meutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini drutva gde je kreativna subverzija u stalnom pokuaju da dobaci strelicu to dalje (a ako strelica pogodi cilj promaila je sve drugo i obrnuto, ako promai cilj pogodila je sve ostalo). Ve je sama sintagma postojanje/ruenje/uspostavljenje sistema problematina i dezavuiua. Subverzivno ponaanje karakteristino je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, to nae drutvo nije ili, bolje reeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feministiku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim odreenjem i zastupanjem svoje pozicije moe isprovocirati centar, patrijarhal na matrica kojom smo utrojeni. Subverzivni su oni koji rue ali i oni koji uspostavljaju nova pravila igre. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o knjievnosti) koji/e se bave marginom drutva. Nita novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naroito u vreme totalitarnih reima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu moda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja drutvo. Sve drugo to pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, vano je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao to su E-novine, Peanik). Kod medija esto dolazi do pogrenog itanja subverzije kao provokacije, to je hronino oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je ena koja dri psa u kui u mestu gde to osuuju. Subverzivan je ovek (56) koji vozi rolere uprkos tome to mu celo selo vie da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno potovanja prema sopstvenim eljama, oni koji se drznu iveti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnou je subverzija. Strasno, znai da umetnik ili ivi to to stvara, ili je folirant. Foliranje je drutveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinana ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. esto kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora orba. Ili je sistem ubije i pojede. ee je pojede ivu. EKV. Danas se zaklinjem u Marela i strahujem za Vidojkovia. Pesnika grupa SPAK! urla duhom na ivici svesti i egzistencije, Poezin mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameu ljudima, kroz svoje najvienije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najruiastijim televizijama. Aleksina orevi

pogled iz ugla

AVANGRAD
Tehnolucija
Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. Prirodno je da kao takva, subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlake nalazi izriaj vlastitosti. Jedini koncept koji se danas moe nazvati subverzivnim u istinskom znaenju te rijei jest tehnologija. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doivjela prije tono jednog stoljea, u poznatim manifestima impresionizma, dadaizma, kubizma i ostalih izama; dakle, doivjela ga na tren i prokockala u zaahurenosti postmodernistikog tijela. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. injenica da su arapsko proljee i occupy pokreti doslovno poeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta. Gates, Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone, a progonjeni Assange i nedavno tragino preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. Sve vei broj ljudi svakodnevno radi na to veoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadraja, time zajedno sudjelujui u moda najveoj teroristikoj organizaciji na svijetu, Anonimusima. Istina, artistika kreativnost i dalje igra veliku ulogu u irenju subverzivne poruke, ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke, a ne sama poruka. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju, mogue je da geekovi ubudue nose titule narodnih heroja, a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama raunalnih umjesto knjievnih ili slikarskih dostignua. Zoran Koji

Subverzivnost na poetku kraja

Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospoa Svako? U izvornom smislu (ruilatvo i prevratnitvo) danas ne postoji, ili, bolje rei, potpuno je izanalo od svoje prenaglaene i uvek iznova reciklirane egzistencije. U umetnosti i ivotu danas: sruiti, zapaliti, udariti ig ili popljuvati i opsovati, nije nita neuobiajeno, jer, kako kau, sve je to nekakav pozitivistiki otpor i pobuna. Moda je potrebno upitati se: Da li je umetnost iskljuivo instrument pobune, koja, baj d vej, moe pasti i pod okrilje ideologije? Sruiti porueno i pregaeno vie puta, nije nita drugo do puko recikliranje ina ruenja. Pita li se neko, moe li subverzija da na taj nain dosegne usijanu taku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru prema ambisu nihilizma i apsurda? ta e se desiti ako je to nepromiljen potez, koji umetnost pribliava ideolokom inu optenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleena batina nije iskljuiv Teret, ve dobra potka za odabir jedne druge tradicije, koja predstavlja znatno zdraviji put od onog preanjeg, anahronog i kvazisubverzivnog; iste tradicije koja e sebi obezbediti trajanje u vremenu danas i u vremenu koje dolazi vremenu sutra. Subverzivnost XXI veka, nikako ne moe biti avangarda XX, renesansni, prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. Napamet (tj. bez pameti) traei metu kojoj se protivi, umetnik moe izgubiti status umetnika, i, naalost, ui u posed neeg to ni malo ne podsea na humanistiku svest umetnosti i izraavanja naina miljenja uopte. Umetnik koji je u posedu zdrave subverzije, koja e najpre apsorbovati batinu, a potom pronai vlastiti komad postmodernog prevrnutog neba, nikako nije ugroen, niti je u opasnosti od drugih, a ni od sebe. Milan GROMovi

06XXXXXX 12:56

Kasnim! Danas me neke ene ispipae po autobusu. Te moja stanica da malo proem pa tam oko struka, te druga se otpozadi gura eto joj ruka neto nie od struka, te ova trea oe da izae al ne moe da se snae pa me tipka za butinu. Ula, zatim, neka druga, rekoh fina gospa kad ona ni pet ni est nego ispipa mi zadnjicu. Strano, ja sam zgroen i izmrcvaren, i ispipan uzdu i popreko ! send

SMS poruke iz GSP-a

06XXXX 18:32 your message wont be delivered

Bio je jedan par ispred mene i sluali su neto udno, reko bi da to zovu muzikom . Malo su se psovali, malo se grizli, malo udarali packe, ali na kraju su se poljubili i otili negde gde se zemlja jo graniila sa rekom. Bilo kojom, tek rekom. Sedeo sam na seditu autobusa. Bila je to moja obala samoe. Neotkucana karta itav jedan kontinenat. Svetolik Jozi

AVANGRAD

intervju

OSLIKANI ZIDOVI
V

Stripovi Aleksandra Zografa, pre svega, predstavljaju obilje materijala. Oni su ozbiljan dokaz da strip moe biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama ivota, podjednako kao i u knjigama, recimo. Detalj, pronaen u nevidljivoj istoriji malih stvari, ili kuriozitet, istraen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja, ine da ovi stripovi prevaziu sopstvenu formu i postanu enciklopedija. I to neka nezvanina enciklopedija, senka one zvanine. Upravo je takvo oseneno mesto, gledano kroz Zografov rad, izvor najveih udesa sadanjeg i proteklog vremena.

NASIH VREMENA

intervju

AVANGRAD

Da li moete da napravite portret ,,ustripovanog junaka (senzitivnog i razumnog, delimino fiktivnog, obinjaka) naeg, najnovijeg, doba, onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angaovani pojedinac (recimo, neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreu trai, bez obzira na drutvena zbivanja? U razliitim stripovima, oekivao bih da autor kreira razliite junake, ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava, nita ne prihvata zdravo za gotovo, ali nije do kraja cinian ve shvata da postoji neto izvanredno i duboko afirmativno u ivljenju pod kapom nebeskom, u ovom vremenu i na ovom mestu. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan, ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste, i zatim transformisati u neto drukije. Problem sa naom sredinom je to ivimo na mestu koje se teko i sporo menja, i na junak bi trebalo da bude nekakav ... preobrazitelj, neko ko moe da izvri promenu, umesto to veito proklinje sudbinu. To je sve, meutim, tako samo u teoriji kada kreirate lik, bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost, postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena, da taj lik ne bi bio samo plona zamisao. ta mislite, uopte, o angaovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom drutvu ili je valja izbei i baviti se umetnou radi umetnosti? Kao prvo, potrebno je da postoje razliite vrste umetnosti, razliite vrste izazova. Naravno da je potrebna i angaovana umetnost iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. Recimo, moj prvi strip koji se 1994. pojavio u Americi - Life Under Sanctions, za izdavaku kuu Fantagraphics, trebalo je na neki nain da oslika ivot u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama. Ali ja sam takoe govorio o svojim eksperimentima sa snovima, koji su u mom ivotu tada imali vanost kao i svo to ludilo - s obzirom da je to bilo autobiografska pria, nisam znao kako da to preutim. Moda i zato to bi mi jedna potpuno angaovana pria bila odve hladna, odve bezlina, kao nekakav kolski

zadatak. Ali danas svakako, u ovom vremenskom okviru, nedostaje umetnosti a zato ne i stripa, koji bi govorili o stanju duha u Srbiji, na ovaj ili onaj nain... U svakom sluaju, zagovornik sam da umetnost treba da se bavi ivotom, a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu, iako postoje i izvanredne fantazmagorine pripovesti, koje mogu mnogo toga vanog o ivotu da vam saopte. Ukoliko uspete da se snaete u tim apsurdima ivljenja, miljenja i stvaranja, na pravom ste putu. Postoji li kod Vas jedna da kaemo krambovska doza nostalgije za proteklim dobom, dobom kada se bez upliva tehnike drugaije ivelo (i stvaralo)? Da, to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego to sam saznao da je to neto krambovsko. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama, a do tada sam ve izronio more suza za svakovrsnom umetnikom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz jo ranijeg doba). U Francuskoj je neko

AVANGRAD
napisao za moje stripove iz Vremena da imaju neeg nostalginog, ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja ini da se oduevljavam starovremenskim stripovima, ilustracijama, dizajnom. Ja u svakom sluaju to ne doivljavam kao nostalgiju, s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog roenja. Jednostavno mislim da je tadanji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od veine toga to imamo u ovom vremenu... I verujem da neto od toga se odraava i na moj crtaki stil, ili nain razmiljanja, ali svakako nisam voen nekim romantiarskim fantazmama, s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno, naprotiv, tridesete recimo su bile godine strane svetske krize, i uspona totalitarnih reima, a ipak je tada dolo do neverovatne procvati primenjene, i svake druge vrste umetnosti. I ivot se inio ispunjenim nekom udnom vrstom intenziteta. Volim da listam Politiku iz tridesetih, i tu nalazim puno materijala za moje stripove. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude ustripljeno u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu, ali jednostavno je zapanjujue koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine... Nedavno mi je ore Mati, spisatelj koji trenutno ivi u Holandiji, poslao fotografiju koju je pronaao negde na netu to je fotografija iz tridesetih godina, na kojoj je prikazan jedan sasvim obian ovek, inae frizer iz Bake Palanke. U tome je naao neto to ga je

intervju podsetilo na moje stripove. Teko je to precizno opisati, pa ipak kao da postoji nekakva slinost u onome to emituju moji crtei i fotografija tog nekog oveka. Teko je oteti se utisku da ak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo paljivo kreirana umetnika dela, iako je to bilo samo deo svakodnevice, o tome je malo ko uopte i razmiljao. Danas portret tog oveka deluje vanvremenski, ak halucinantno, iako iza toga nema nieg mistinog, ovek je otiao da se fotografie u fotografskoj radnji, to je sve. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako to jednostavno prikupim stare fotografije (koje esto pronalazim na buvljim pijacama), i poream ih uz minimalan komentar. Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale, ili alternative...) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na povrinu i postalo deo velikog toka sistema? Danas je teko baratati nekim ve uvreenim terminima i definicijama, zato to su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi, i izmenjen je strip. Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput anrovske definicije, a u skoranje vreme su ta odreenja nejasna. Ono to je nekada bila fanzinska produkcija, danas je delom preseljeno na internet, ili Facebook, ili u neke tampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom italatvu. Takoe, poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju tampani u tirau koji je jednak ili manji od tiraa fanzina, zato to je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku, ali bez ikakvih ogranienja nametnutih od redakcije. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili anrovski odrediti. Mislim da je sve to u redu, jednostavno vremena se menjaju, a to se mene lino tie, nastavljam svoje kreativno traganje, zovite to kako elite. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa. Moete li nam rei da li postoje i kakve su paralele izmeu Vaeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti meusobnog uticaja?

Jovan Loch, frizer iz Bake Palanke

intervju Da, itav jedan album, objavljen u samostalnoj produkciji (i danas ve rasprodat) sam kreirao na taj nain to sam saraivao sa razliitim strip crtaima, meu kojima su i Robert Crumb, Peter Blegvad, Wostok, Jim Woodring i drugi. Sa svakim od njih sam saraivao na razliite naine. Kroz saradnju sa drugima moete puno toga da nauite, a uprkos oiglednim razlikama u stilu i prilazu, postoje uzajamni uticaji i komunikacije, koji su deo kreativne igre. Potrebno je da ovek bude otvoren za saradnju, i spreman da saslua druge, to ponekad manjka umetnicima zato to oni po prirodi poseduju snaan ego. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijeviem na knjizi Imail. Arsenijevi se za ovu knjigu inspirisao jednim Vaim crteom, a da li Vi imate odreenu vrstu tiva koja Vas pokree i na rad (kao to je to bio sluaj, recimo, u strip knjizi Polovni svet), ali i koje rado drite na dohvat ruke? Ja sam knjiki moljac, koji ne samo to je okruen silnom koliinom tiva koje je akumulirao tokom godina, ve poput hrka konstantno dovlai nove. Dakle, ja sam hibrid moljca i hrka, nadam se da vam se to nee initi odvratnim. Uglavnom, esto poseem za tom hrpom koja me okruuje, i smatram da je vrlo vano neke bitne knjige proitati vie puta. Saradnja sa Vladimirom Arsenijeviem govori u prilog tome da je mogue saraivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetnikim disciplinama. Dodue, ja se bavim novinarstvom ve decenijama, tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. Ko su strip junaci (domai i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? ao mi je to jo uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana, stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. Mislim da bi bilo zabavno ponovo proitati epizode s kraja ezdesetih i poetka sedamdesetih. to se inostrane produkcije tie, mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman, koji nije proizvodio strip junake, ve strip svetove, uglavnom satirine prirode. Neizbeno, moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku, i to pre svega ovu ovdanju

AVANGRAD
muziku. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan anru i stavovima i kako se snai (moe li se to uopte) u naem muzikom bunilu danas? Da li je mogue da neki ,,mladi bend jednog dana bude obeleen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdanjoj muzikoj sceni, ali u nekoliko rei mislim da ovde postoje zanimljive autorske linosti, i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika, uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne, ak i uprkos injenici da mnoge od tih pesama nikada nee uti publika vea od jednog uskog kruga ljudi. Na alost ili na sreu, vei deo toga odmah postane kult, ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. Da li je dananje vreme dovoljno prelomno da ovek moe da razmilja, ivi, pa i umetniki deluje drugaije nego to je to inio pre recimo dvadeset, moda i vie godina? Iako sa toliko panje izuavam prolost, verujem da je centar svega sada i ovde. Vreme u kojem postojimo i delamo je arobno, i sve nae anse zgusnute su u sadanji trenutak. Moda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali, nemojmo se zavaravati, ne preostaje nam nita drugo nego da hrabro skoimo u taj ambis stvarnosti. razgovarao Branko uri

10

AVANGRAD v

italite

Svet zivih ideja

O Antologiji srpske poezije 1847-2000, Nenada Grujiia, Brankovo kolo 2012.
Kolundiji ili Tanji Kragujevi, pa i poslednjem Dejanu Aleksiu umetniki blii nego, na primer, Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarevi. Postoji, dakle, izvesno organsko jedinstvo ove knjige ona nije puki istorijski izbor ili pregled. Iz neeg roenog naoko ni iz ega nastaje novo, iz tog opet novo. Ima take poetka, kao i tajnovitosti. Takoe, Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina, onako kako je vidi jedan pesnik, ne samo istoriar ili teoretiar poput kustosa kakve muzejske postavke. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije oseala se i ranije, kao npr. u antologiji Nesebian Muzej, Miroslava Lukia. Poetak sa Brankom ne odreuje ovu antologiju kao iskljuivo tradicionalnu ili pak strailovsku. To je samo poetak, koji e kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevia, ili Duana Matia, za neoromantiare ili pak neomoderniste, poneki eksperiment... Strailovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma, signalizma, postmodernizma, post-postmodernizma... Isto kao to pevanje i miljenje nisu razluivi u poeziji, a ak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. Taj Heraklitov, kasnije Helderlinov moto, Nenad Grujii navodi kao kljuni orjentir pri sastavljanju Antologije. Sloiemo se, ako krenemo od naeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom miljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije mogue sasvim oistiti od poezije tj. pevanja. Eto zbog ega je poezija stvarna, ona je u stvarnosti. I kad krenemo od onog sasvim stvarnog, otkrivamo u tom prisustvo poezije. Meutim, vrhunsku poeziju ini udnovata mera pevanja i miljenja, to jest uspena sinteza kako je definie antologiar. Ako golo miljenje ne ume dati, kako se

Pred nama je knjiga koja nam na upeatljiv nain otkriva koliko nas i sea dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku, od pojave knjiga Branka Radievia, pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najvie sadanji, skoro budui. Zato krenuti od Branka (prvog meu jo nekim potonjima)? Zato to je Radievi prvi prosev moderne (mogli bismo rei autonomne) svesti u srpskoj pesnikoj imaginaciji, kako je to povodom Antologije rekao knjievni kritiar Mihajlo Panti. Taj pesnik je sebi dopustio veu slobodu izraavanja (donekle kao Pukin u ruskoj knjievnosti, Aleksandar Sergejevi u malom), potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe, u koji mogu ui i neke nove teme. Stoga je Radievi, i dalekom buduem Raikoviu ili Popi, pa i

11

italite izrazio Crnjanski, sliku misli to spiritualnije, tom miljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji istie Grujii u predgovoru. Iskljueno je i golo pevanje, koje je misao slabo dotakla. Poezija dakle nije kompromis izmeu zvuka i znaenja, ba kao to ni svemir nije kompromis izmeu prostora i vremena. Zvuk i znaenje u lirici ine svojevrsni kontinuum. Neke slavne prole antologije, kao ona Bogdana Popovia, vodile su se donekle slinim estetskim idejama (pesma da je cela lepa, prave mere), ali su napravile i frapantne propuste. Popovi (kao i Skerli) iskljuio je V. P. Disa iz poezije, i to verovatno jednog od najveih evropskih pesnika izmeu dva veka, kako se kasnije ispostavilo. Postavlja se pitanje ta moe jedan antologiar budui uiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu, koja je u istoriji nae (a i drugih) knjievnosti ve zabeleena? Moda se savrena percepcija umetnosti prosto ne moe postii, moda ni najtreniraniji kritiari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj, koja bljesne i ugasi se kao meteor, poput Van Goga? A moda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugaiji odgovor. U pristupu umetnosti, pa i pristupu poeziji kao knjievnom rodu, postoje predrasude i nelagodnosti, kao u bilo kom drugom istraivakom poslu. Kao to je ve napisao Branislav Petrovi: Sad vie nema tame u koju nisam siao po svoje zlato (to prireiva uzima kao jo jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). Drugim reima, teoretiari, pa i antologiari, po ljudskoj prirodi, plae se da lepotu pronau na neoekivanom, odnosno nedostojnom mestu ili u neoekivanom (po predrasudi nedostojnom) ruhu. Vrhunac tumaenja umetnosti esto jeste samo prepoznati je. Grujii u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847. do 2000. na jednom mestu napominje da bi bilo pogreno rei da knjiga obuhvata dobar deo savremene poezije. Poezija, prema antologiaru, ne moe biti savremena, deo nje nam se samo ini kao takav. Zakljuili bismo da moda postoji jedino savremena percepcija poezije. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su oduvek bile tamo, samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo. Za razliku od egzaktnih disciplina, poezija je istinita po onome to nije rekla, kako se izrazio Miljkovi. Viak jezika. Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome to odbija da kae la (makar i ne govorila istinu), jeste

AVANGRAD
moda najbolja mogua definicija, koja potire ono Stendalovo da je umetnost divna la. Moda je Stendal kao romansijer imao na umu da umetnost romana mora sadrati stepen obmane, biti donekle netana, iluzionistika. Prava lirska pesma to svakako ne moe biti, pa verovatno ni lirsko-epske vrste. Roman moe lagati kada u fabulu uvede fantastiku. Fantastina pesma ne postoji, ba kao ni realistika, pesma je uvek jedna, celovita. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. Pesma je matematika knjievnosti. Jedna prava ili taka ne postoje nigde u stvarnosti, ali nema fizike koja se ne zasniva na njima. Zbog toga su antologije lirike znaajne, vie nego to to izgleda sa komercijalno-laikog gledita. Kako se, itajui Antologiju, pribliavamo kraju, sadanjem trenutku, primeujemo da se broj pesnika neznatno poveava, to knjigu ini otvorenom ka buduim trenucima poezije. Meu naim donedavno savremenim pesnicima vano mesto zauzima Novica Tadi, isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog ivota, kasnije izaao u jednu slobodniju, molitvenu rezonancu, nagovetava Nenad Grujii. Primeujemo da Tadievo pevanje, van strailovske linije, na miljenju zasnovano moda iskljuivije od starijeg Miljkovievog, ili prosto drugaije, ostaje pevanje, muzika ideja... Radmila Lazi, po reima antologiara izvan ruralnog po svaku cenu, opeva urbani svet u mimikriji malograantine... vaspostavlja svet ugroene ene u svetu muke civilizacije. Pritom ipak raspevanija od Novice Tadia, ona izraava autentine, zemaljskije dogaaje. Ova e nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanovi u zoni otkrivenog, surovog romantizma. Neformalnost i autentina lirska kompozicija stavlja je u drutvo klasika. Iz knjige nas ispraa Dejan Aleksi, koji pokazuje da se i dalje mnogo toga moe napisati u vezanom stihu, koji jeste budunost (i prolost) pesnitva, isto koliko i takozvani slobodni stih, vezan jedino idejama, detaljima i znaenjima. Kao i u svim formama ivota, u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu, niti potpune predestinacije. Poezija je jedan ilavi, dugoveni, jedinstveni, i za prouavanje uvek izazovan organizam. Ivan Despotovi

12

AVANGRAD

italite

Kada vreme zakasni:

Lorens

Stern

Nema puno pisaca u svetskoj knjievnosti koji svojim radom tako oigledno odudaraju od vremena u kojem su iveli, bivajui potpuno neshvaeni, odbaeni i prezreni. Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teko prihvataju strana tela koja bi uzdrmala umalost i udahnula sveinu u knjievnost i, uopte, umetnost jednog veka. To su umovi koji ne prate vreme, ve ono nekako uvek kaska za njima, pokuavajui da ih sustigne, zaustavi i postavi na svoje mesto, unutar jednog vremenskog perioda. Tako je i nama lake klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima, te nam ti uljezi ba i ne trebaju previe. Kada nas, meutim, takvi pojedinci nekako prevare i, ujedno, nadmudre vreme u kojem ive, pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. Ta nekolicina genijalnih umova, miljenika vanvremenskog univerzuma, saaljivo nas promatra udei se naoj ogranienosti i nerazumevanju neeg novog, vrednog i originalnog. Tako uvreeni, i mi i vreme, bivamo poslati u ekaonicu jo vek-dva, ili koliko je ve potrebno, sve dok ne odrastemo i sazremo za neto to nismo mogli razumeti. I mi i nae vreme. Tako, nekoliko generacija provede u ekaonici, da bi tek neka peta-esta na trenutak izvirila napolje i pridruila se odabranima na glavnoj pozornici. Jedan od takvih, koji su nas dugo ekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne, 1713-1768), jo uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od uvenih literarnih izuzetaka. Neko bi zlurado dodao anomalija osamnaestog veka kojem ni po emu nije pripadao.

Lorens Stern je oduvek bio blii prvoj polovini dvadesetog veka i modernistikom vienju sveta, nego knjievnom izrazu jednog Defoa, Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. Engleski klasicizam i, potom, sentimentalizam, nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za neim novim i drugaijim. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridu. Nakon zavretka studija, postaje anglikanski svetenik, vie iz egzistencijalne nude nego iz religioznosti, a svoj ivot provodi kao seoski svetenik u Jorkiru. Jedno vreme je iveo i u rodnom Londonu, ali i u Tuluzu, u Francuskoj, gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom itavog ivota. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini vota. Stern je bio i ostao neprevazieni inovator kada je re o knjievnoj formi romana. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma, on potpuno izvre sve elemente od kojih je roman do tada bio sainjen. Uvodi naraciju bez hronolokog reda, pa je tako ve uven poetak i zavretak Sentimentalnog putovanja u pola reenice. Ideje se nehronoloki niu u pripovedanju i odreene su naratorovim razmiljanjima. Stern hrabro pie za obrazovanije itaoce, zahteva od njih da aktivno uestvuju u njegovom delu, reju da razmiljaju. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji e tek biti svojstveni jednom Dejmsu Dojsu i Virdiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari

13

italite inei ih sutinski vanim, potom, pravi razliku izmeu individualnog subjektivnog i objektivnog vremena, primeuje neloginost u ljudskom toku svesti (pretea modernistike narativne tehnike toka svesti), parodira razliite stilove i konvencije u tadanjem romanu (vek i po pre Dojsa), interesuje ga prvenstveno unutranji ovekov svet, a ne opisivanje spoljnog sveta. Stern ukazuje na vanost subjektivnog utiska, tj. impresije o neemu, atmosfere, misli, raspoloenja (neto manje od vek i po pre Dozefa Konrada). Kada ih itate danas, njegova dela vie lie na nekakav spontani razgovor s itaocem, to je i sm Stern govorio: Pisanje, kada je dobro, samo je druga re za razgovor!

AVANGRAD
ozbiljniji poduhvat), kao ilustraciju sternovskih inovacija trebalo bi navesti da itaoci u Tristramu endiju vrlo malo saznaju neto o ivotu junaka iz naslova, a o njegovim razmiljanjima doslovno nita. Re je o beznaajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana. Stern ovde u potpunosti izvre dotadanje konvencije (treba se prisetiti itavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar prie stavlja naizgled periferne likove koji ine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego to bi bez njih bio. U Sentimentalnom putovanju, Stern nastavlja u istom maniru, pa tako glavni junak Jorik uopte ne opisuje krajeve koje poseuje na svom putovanju, niti obiaje i navike naroda, ve line impresije o ljudima koje sree i dogaajima koje proivljava. Da stvar bude potpuna, Jorik, do kraja romana, nije ni kroio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde vie. Sternov specifini humor, ironija i parodija odiu iz podteksta njegovih romana. Za njega, sve to je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doivljaju obinih stvari koje ine ivot podnoljivim i znaajnim. Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen, koliko bi to nesumnjivo zasluivao. Njegova izuzetnost u literarnom smislu, stil, te pristup tematici i pripovedanju, ostaju jedinstveni u svetskoj knjievnosti. Potrebno je izrazito uposliti na intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani, to dakako dananji itaoci nerado ine, okrueni sveoptom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate, i povrnou koju takav nain ivota nezaobilazno donosi. Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumrane sobe ekajui da ga otkriju oni hrabriji i promiljeniji itaoci u budunosti. Ovde valja parafrazirati jednog kritiara kada je govorio o itaocima Dojsovog Uliksa: Uliks iskljuuje loe itaoce. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. Nije Dojsova krivica to ih je trenutno tako malo. Isto vai i za Lorensa Sterna. Milan ivkovi

S Sve prethodno navedeno, najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu endiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy), koji je objavljen u delovima izmeu 1760. i 1767. godine, kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy, 1768). Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (to je, nesumnjivo, malo dui i

14

AVANGRAD
Romantine prie botaniara X
Aleksandar ajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunkovi Paideia, 2009.

italite

Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo, Majstor i Margarita, bila je fantastina pria Venediktov, ili Znaajni dogaaji mog ivota Aleksandra ajanova (1888-1937). Re je samo o podsticaju za pisanje velikog romana, jer pored neizbenog magijskog realizma (ili, tanije, romantizma koji je, inae, sam po sebi magian) ova dva dela imaju malo toga zajednikog. Odraze ajanovljeve proze moda bi trebalo traiti u srcu nemakog romantizma, naroito u stvaralatvu neiscrpnog E.T.A. Hofmana, jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike knjievnosti, ruske i nemake, jasno uoljivi. To su ovekove borbe sa sopstvenim usudom, kobne strasti, dvojnici i porodine tajne; sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantini koveg svetske knjievnosti. ajanov ih je uspeno upakovao u rusku ambalau, osvetao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih veeri i dao im komarni mek, te ih nainio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. Akciona fantastika gde junaci iz reenice u reenicu nailaze na znaajne znake koje moraju protumaiti da bi na kraju, delimino, deifrovali sopstveni ivot (tumaeno, recimo, kroz alegorijsku prizmu prie o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slau mrtvi predaci), ne moe biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji povrnih horor i sf smicalica. Romantizam je ukrtenica do slike, a slika je zagonetka.

Antologija ekih pria

priredio i preveo Milan oli Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor, 2010.

Kratke prie iz ove antologije crpe grau iz svakodnevnog ivota, dobro proanaliziranog i izmerenog. Sudbine obinih ljudi, u ratu i miru, pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama nieg spektakularnog, nema magijskog realizma ruske kole, naglasak je na istom realizmu, zavodljivom i samim tim neobinom. Milan oli, prireiva i prevodilac, okupio je na jedno mesto eku pripovedaku elitu (Milan Ajvaz, Bohumil Hrabal, Vaclav Havel, Milan Kundera, Mihal Viveg) iji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlina preporuka za itanje jo nekih njihovih dela. Zato Antologija ekih pria predstavlja podlogu za svet eke prie, nesumnjivo ispunjene ivotom, ali ivotom koji nije rasplinut na niz detalja, nego ima svoju meru. Tema je zaista pregrt, od literarne analize nacizma i komunizma, problema ljubavi i seksa, malih porodinih enigmi, do metapoetikih zavrzlama o piscima i umetnicima. U nainu kojim raunaju odnos imaginacije i realizma, ba u toj krajnjoj i savrenoj dozi jedne prie, jeste i majstorstvo ovih autora.

Linija horizonta
x VHS k as i xx e

Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljevi Rad, 2004.

Branko uri

15

a,

Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do sutine. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof), a njegova opsesija jeste razotkrivanje sutine (sopstvenog) ivota. U centru ovog, na poetku, knjievnog trilera ( la Hikok) nalazi se smrt zagonetnog mladia po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obraunu policije i mafije. Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati, ali i nezanimljivi policiji i medijima. To je samo jo jedna uzgredna smrt. Spino, patolog zaduen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvanica i nita vie, samostalno preduzima istragu, zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni, ali u svakom on otkriva deli sebe, svoje prolosti i sadanjosti. Tada radnja ispada iz okvira anra, te se suava nautrb dogaaja i postaje vlasnitvo itaoevog zakljuka.
o{enih ~a izn ra

KNJIGE SA PIJACE

ta

Izme|u

sa

te, la
luka, kabl ov

pa

filozofija

AVANGRAD

Dru{tvo NORMA-LNIH
Miel Fuko

Jednom je neko rekao da tek kada nauimo kako se umire, nauimo i kako se ivi, tek kada nauimo kako da se nosimo sa boleu, nauimo i kako da se nosimo sa ivotom. Ovo moe biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Miel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajui u vidu reime moi koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. Dakle, pitanje je potrebno istorizovati i politizovati. Metod kojim se Fuko slui u nekim svojim delima, jeste genealoki metod, preuzet od Niea. Genealogija nikada ne traga za poreklom. Njen predmet su male istine, njih je potrebno traiti u neemu za ta se smatralo da uopte nema istoriju. Biti genealog znai suprotstaviti se teleologiji istorije, otkrivanju idealnih znaenja, otkrivanju sutina. Za genealoga ne postoji nekakva postojana sutina u razliitostima, pa je na zadatak da je otkrijemo. Ne, ne postoji ni neto to je ljudska priroda, to je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa omskim. Kroz istoriju, shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemolokog indikatora u odreivanju vrste diskursa. Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono to formira subjekat; ono to proizvodi smisao. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma

i Fuko je miljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe, ve je drutveno i istorijski proizveden u reimima moi. I dok je Nieova genealogija genealogija vrednosti, pre svega morala, dotle Fuko provodi jednu genealogiju moi. Kada Fuko govori o moi, on ne referie na vlast koja bi delovala sa vrha. Radi se o moi koja deluje odozdo. Tanije, on govori o odnosima moi. Svaka sila u drutvu prenosi mo, a mo prolazi kroz telo. Drugim reima, potrebno je sprovesti analizu moi na njenim krajevima. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moi. Dakle, znanje i mo se posmatraju kao dve strane istog pitanja. Ne govorimo vie o znanju radi znanja, kao kod Aristotela, takoe ne tragamo za nekakvim univerzalnim naelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinane nauke, kako je to predlagao nemaki idealizam, ne govorimo vie o znanju koje bi sluilo osloboenju oveanstva, poput Humboltove ideje. Sada je mo ono to legitimie znanje. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike izmeu funkcionisanja moi suvereniteta i naina na koji funkcionie nae drutvo, i to poev od XVII veka. Jedna od privilegija suverene moi sastojala se u pravu nad smru i ivotom. Vladar je mogao izloiti ivote podanika opasnosti, odnosno, svoje pravo nad ivotom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati.

16

AVANGRAD
Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi, moe se rei da se od doba prosvetiteljstva deava preobraaj mehanizama moi. Pravo smrti poinje da se oslanja na mo koja upravlja ivotom. To je mo koja ima pozitivan uticaj na ivot, koja ga optimizuje, umnoava, nadzire i regulie. Glavna briga postaje bioloki opstanak civilizacije, a ne pravni. Mo nad ivotom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mainu, na njegovo disciplinovanje, poboljanje njegovih sposobnosti, rast njegove poslunosti, na njegovu integraciju u uspenim i ekonominim sistemima nadzora to je anatomopolitika ljudskog tela. Drugi pol, koji se obrazovao sredinom XVII veka, usredsredio se na telovrstu, na telo koje slui kao podloga biolokim procesima: razmnoavanju, raanju i smrtnosti, stanju zdravlja, ivotnom veku, dugovenosti i svim okolnostima koje ga mogu initi podlonim promenama, preuzimajui na sebe regulativni nadzor to je bio-politika stanovnitva. Dakle, uloga moi sastoji se u obuhvatanju ivota. Tako je poela era bio-moi. U pogledu discipline, razvoj bio-moi je utemeljen u institucijama kao to su kole, kasarne... Kada govorimo o regulisanju stanovnitva, tu je demografija, razne statistike, odnos izmeu nataliteta i mortaliteta itd. Bio-mo je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma. Deava se da ivot ulazi u istoriju, odnosno pojave koje su svojstvene ivotu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moi. I ranije se moglo govoriti o pritisku biolokog na istorijsko, ali te su pojave bile pod znakom smrti. Sada se bioloko postojanje ogleda u politikom postojanju. Zakon vie ne preti smru, ve meri, kvalifikuje, procenjuje. Zakon ne nestaje, ve sve vie funkcionie kao norma. Pravo se stapa sa, recimo, medicinom ili administracijom, a njegove uloge postaju regulativne. Jedna od najvanijih tehnologija moi u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. Posle viktorijanskog doba, u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnoavanja, u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu, nastupa

filozofija doba koje karakterie diskurs seksualnosti koji se sve vie podstie. Sada tehnike moi pronalaze mnoge oblike seksualnosti. Zato Fuko kae da je nae doba doba usaivanja perverzija. Volja za znanjem se okree konstituisanju nauke o seksualnosti. Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju, ve konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. U tom smislu, moe se shvatiti vanost koju je seks poprimio kao politiko pitanje. Sa jedne strane, seks pripada disciplinama tela, jaanju i raspodeli snaga, sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovnitva. Drugim reima, seks daje povoda lekarskim i psiholokim ispitivanjima, omoguava da se u isti mah prilazi i ivotu pojedinca i ivotu vrste. Fuko e rei da se zato seksualnost lovi po snovima, na nju se sumnja i kod najblaih oblika ludila, ona se prati sve do prvih godina detinjstva, ona postaje beleg individualnosti, ono to istovremeno omoguuje i njenu analizu i njeno sputavanje.* Isto tako, seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog drutva. Kod Fukoa, analiza seksualnosti kao politikog dispozitiva ne moe podrazumevati izostavljanje tela. Dispozitivi moi se nadovezuju na telo, a Fuko eli da oznai pozicije sa kojih se govori o seksu, odnosno da oznai ustanove koje podstiu da se o njemu govori. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u razliitim strategijama moi. Seks je najspekulativniji element u ovoj prii, to je taka koju su neophodnom uinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje. Kljuno pitanje je zato: Na koji nain drutvo stvara normu? Odgovor bi bio da iskljuivanjem odreenih subjekata i oznaavanjem istih kao ludih ili bolesnih, drutvo istovremeno odreuje i ono to je normalno. Na pitanje ko smo? uzvraamo pitanjem: ta nas konstituie? Kristina Laki
* M. Fuko, Istorija seksualnosti I, Karpos, Beograd 2006., 163. Literatura: M. Fuko, Istorija seksualnosti I, Karpos, Beograd 2006. M. Fuko, Nie, genealogija, istorija, Gradac, Beograd 2004. . F. Liotar, Postmoderno stanje, Ibis grafika, Zagreb 2005.

17

psihologija/film
v

AVANGRAD

Miris zapaljenih mrava lekcije sa skolskih odmora

Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plae Aleksandar Stojkovi St
Iskoristiu pesniku krilaticu traim pomilovanje, bez ekspliciranja u ije sve ime, i od koga, da bih samom sebi olakao zapoinjanje pisanja teksta koje mi je, u fazi pripreme, natovarilo na plea breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre. Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraivao temu zlostavljanja meu mladima. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam iao u zabavite, osnovnu kolu, srednju kolu, lica uitelja i nastavnika, lica onih kojima ja danas pruam podrku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podrku pruaju meni, sa licima strunjaka iz oblasti prevencije vrnjakog nasilja ija sam predavanja i lanke pronaao na internetu, licima poinilaca i rtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao, i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu. Prelistavao sam ovaj katalog lica, iznova i iznova, dok nisam probio davnanju podelu na prijatelje i neprijatelje, na one koji razumevanje zasluuju i one koji ga ne zasluuju. Prepoznajete li ovaj obrazac miljenja i kod sebe? Podele na nas i njih, dobre i loe, gde smo, naravno, uvek MI oni DOBRI, a ONI drugi LOI, bazini su neuspeh drutvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju. Niko nas pravovremeno ne ui razlikovanju ponaanja od bia, jer bi to u prevodu znailo da svi imamo potencijala za injenje i dobrog i loeg. Istina moda boli, ali ni priblino toliko koliko je se plaimo. Tragiku beanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovite fiktivnog kolarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko bie) jer je partizanovac (ili zvezda) kao i njegov otac, a da je lo (da ne vredi kao ljudsko bie) jer je vie puta uo komije kako kau da je ljudima koji se svaaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. U vrti ili kolu iz porodinog miljea polazimo sa ve formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi, a ko su i kakvi su oni. Pod geslom svi su jednaki, kole nasilno sprovode nivelisanje razliitosti. Postavljajui iste zahteve pred svu decu, kola ne vodi dovoljno rauna o njihovoj individualnosti, potrebama, interesovanjima, ogranienjima i talentima. Ista ta kola danas povremeno sprovodi edukaciju o potovanju razliitosti, ne uspevajui da istoj prida znaaj vei od marginalnog izbornog predmeta. Oskudnog ivotnog iskustva, neizdiferenciranog pogleda na svet, represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaena od svojih vrnjaka, deca poinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se raaju zvezde, klike i autsajderi, gubitnici, formirajui tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vrnjake grupe. Vrlo je vano pojam popularnosti razgraniiti od pojma dopadljivosti. Biti popularan ne znai nuno i da se istinski dopada drugima, ve znai da ima zavidnu drutvenu mo, dominantan uticaj u grupi kojoj pripada. U ovoj injenici lei razlog to se isuvie retko dogaa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov kolski drug, ak i kad su oevici dogaaja. Razmiljanje posmatraa zlostavljanja moe da izgleda ovako: Evo ga opet. Strano... Usprotivim li se N.N, ta e drugi misliti o meni? Zato ba ja da rizikujem? Mogao bih da stradam, a onda ni meni niko nee pomoi! Mogao bih jo i da ih okrenem sve protiv sebe. A i ovaj nije normalan, dokle e to vie da trpi! Bolje da odem. Ali moram da vidim ta e biti do kraja, svi gledaju. Kakva predstava! Ako N.N. (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente, svitu, navijae, otpor nasilju jo je manje izraen, a predstava perverznija. Oblici u kojima se zlostavljanje, siledijstvo, bullying (termin iz engleskog koji sve vie ulazi i u druge jezike) tipino manifestuje kreu se od otvorenih fizikih nasrtaja na drugog, preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja, do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog iskljuivanja drugog. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladii, a indirektnom devojke, mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloivim metodama maltretiranja svoje rtve. Nemogue je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora, moderatora i modifikatora ponaanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizikim, emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem, ali moemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponaanja namerno

18

AVANGRAD
zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebine svrhe. Agresor demonstracijom sile uvruje i potencijalno uveava svoju drutvenu mo, dok istovremeno daje oduka psihikoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa vie ili manje vrednosti. Loa vest u vezi sa ovim jeste da, nesvesni sopstvenih kompleksa, pod odreenim okolnostima, svi neprimetno moemo da krenemo stopama nasilnika. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukau da je posredi sluaj zlostavljanja. Ne zavaravajmo se ipak tzv. objektivnim merama, prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovinih kritika u neto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne naine. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema neemu to nekome u vaem okruenju predstavlja vrednost, znak je upozorenja da biste lako mogli, uz podrku istomiljenika, skliznuti u nekontrolisanu drutvenu agresiju. Za ispravno itanje ve napisanog i onog to sledi nuno je uposliti sposobnost decentracije, odnosno promenu ugla gledanja, koja ne znai ponitavanje sopstvene perspektive ve radoznalo kretanje kroz tuu psihu, koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna, izazivala prezir, gaenje, i, da, mrnju. Naposletku, verovali ili ne, neto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljaa iste te emocije. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu rtva nije uinila nita naao, naprotiv, gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumai socijalno ponaanje drugih i da ga esto pogreno tumai kao pretee. Pre nego to se sam odnos agresorrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajua strana instinkta za voenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potinjavajuu stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste), rtvu je u oima agresora neto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. Buduu rtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde, bez dvoumljenja, moemo nazvati upadljivom razliitou u odnosu na preovlaujuu veinu. Najoitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna, verska ili rasna pripadnost, manjinska seksualna orijentacija, nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama, prisustvo fizikog ili psihikog invaliditeta, darovitost, globalna ili lokalna telesna specifinost (npr. u pogledu visine, teine), sniena motorna spretnost, vanproseni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status, tekoe uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu kole ili ponavljanje

psihologija/film
razreda) i drugo. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno vie ovakvih karakteristika srazmerno je vei. Nasilnika poinje da gradi to to je tokom svog razvoja nauio da nije bezbedno zavisiti od drugog, tako to je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. Psihika odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopte, kao i prema zatiujuem stavu u odnosu na ranjivost drugih. Ove snane negativne emocije, udruene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponaanju zlostavljanju vrnjaka. Zlostavljanje u kolskom dobu ostavlja kratkorone i dugorone posledice po zdravlje svih uesnika. Oni koji zlostavljaju druge, a sami ne bivaju rtve zlostavljanja neretko tokom ivota pate od posledica antisocijalnog poremeaja linosti. rtve zlostavljanja esto pate zbog hronino niskog samopotovanja, depresije, anksioznih poremeaja. Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i rtve i poinioci zlostavljanja. Lieni saoseanja okoline, sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja, najskloniji su navedenim hroninim psihikim tegobama. Ako je u ovom lanku ravnotea izmeu bavljenja rtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom, razlozi za to su dvojaki. Prvo, fokus panje strune javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psiholoki tretman zlostavljaa, ne bi li se dolo do delotvornijih reenja problema. Drugo, smatram da najverniju sliku patnje koju vrnjako zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da prue filmovi koji e itaocu ovde biti preporueni.

19

psihologija/film
Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujui nezaboravnim likovima i jakom autorskom peatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodoli u kuu lutaka) iz 1995. itavo iskustvo prolaska kroz vie razrede osnovne kole, kada se inae deava najvie vrnjakog nasilja, trauma je koja traje, i traje, i traje, i koja je za rtvu poela ve u niim razredima, a nastavie se moda i upisom u srednju kolu. Ko ima prigovor na ovo, neka upozna devojicu Don iz kole Bendamin Frenklin. Uprkos svemu, znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce, iako se ponekad od straha trese kao prut. Iako nije prola obuku programa za prevenciju vrnjakog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljaa do drugara), ova devojica svog muitelja pretvara u saveznika. Naalost, usput na najgrublji nain odbacuje svog prijatelja, i rtvuje zajedniki klub specijalnih ljudi, ali borba za goli opstanak mora se dobiti. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. meta je zlostavljaa jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). Nasilje koje podnosi monstruozno je, a Benov jedini tit je mata. Ben pronalazi prijateljicu, ali jo vanije od toga, zna da vie nije sam. Mata zahvaljujui tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. Da sila moda dobija bitku, ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja eli da nam porui i film Bang Bang Youre Dead iz 2002. Amerika je posle pucnjave u srednjoj koli Kolumbajn u dravi Kolorado povela krstaki rat protiv vrnjakog nasilja, zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost, uzbunjivanju i optuivanju, i kanjavanju na osnovu zakona kakvi se inae odnose na punoletna lica. Beng beng, mrtav si poruuje sistemu da prestane da se bavi samo zatitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi, bili oni neuklopljeni, ili po meri dominantne kolske klime. Moda e se neko iz sistema, kada vidi ta je kamera zabeleila po kolskim toaletima, svlaionicama, hodnicima i autobusima, makar poeati po glavi i, za promenu, rei: Ne razumem najbolje, a koga bih to sve mogao da pitam ta da inimo? Nesposobnost sistema da sprei tragediju najdrastinije su osudili filmovi sa panskog govornog podruja Bullying iz 2009. i Posle Lucije iz 2012. Zanimljivo je da u obe filmske prie protagonisti (u panskom filmu mladi, a u meksikom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola, i preuzimajui ulogu prezatiujueg negovatelja preivelog roditelja, prestaju da budu deca koja od odraslih trae negu i zatitu. Sami roditelji, ophrvani sopstvenom tugom, odriu se

AVANGRAD
nesvesno svojih roditeljskih kompetencija ba u najkriznijem periodu za njihovu decu. U filmovima osvete Bully iz 2001, i Mean Creek iz 2004, roditelje skoro da ne vidimo dok teta nije uinjena, to alje jasnu poruku. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976, a prezatiujue, ali tople majke tinejderki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005. i Cyberbully iz 2011. Bez naroite umetnike vrednosti, ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktiko sredstvo za prikaz tipino enskih metoda zlostavljanja i tzv. sajber-zlostavljanja. Ako elite izvrsnu zabavu, a da uz to nauite poneto o tome kako razoruati nosioce enske drutvene agresije pogledajte Romy & Micheles Highschool Reunion (Romi i Miel na godinjici mature) iz 1997. Najiru paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. Dok ga neki osuuju za pojednostavljivanje veze izmeu zlostavljanja i suicida rtve, injenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okida. Maizam koji kod svoje muke dece potenciraju ameriki oevi u filmu ni po emu se ne razlikuje od balkanskog maizma. Komentari tipa Te stvari se deavaju samo u bolesnoj Americi, najobinije su negiranje problema koji nam svakodnevno mau pred nosom. Osnovna razlika izmeu nas i njih, ako hoete, jeste da se tamo sve mnogo bre deava. Dok Amerika obuzdava jedan lov na vetice, domai inkvizitori tek naruuju drva za budue lomae. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam, svest da se, iako je jedan mlad ovek stradao, nekom drugom moe pomoi. To se zove briga o zajednici. Trea razlika je to se materijalna teta za pretrpljeni duevni bol redovno isteruje preko sudova, po principu to vie, to bolje. Suvino je rei da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance, mada bi sa efikasnijim pravosuem verovatno ve odavno bili tamo gde su i oni. Razvojni psiholog Gordon Neufeld kae da je jedini nain da se ostvari napredak u prevenciji vrnjakog nasilja da odrasli omekaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vri da pronae svoje suze. Nije realno isto to oekivati od deteta koje nasilje trpi, dok mu detinjstvo prolazi. Povratak svih otpisanih zadatak je celog drutva. Ivan Pani

20

AVANGRAD

filmska arhiva

Najznaajniji zaboravljeni glumac

Slobodan Perovi:

Slobodan Perovi roen je 6. maja 1926. u Kragujevcu. Filmsku karijeru zapoinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. Iste godine pojavljuje se i u filmu olaja. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop ira i pop Spira iz 1957. U njemu tumai lik uitelja Petra Petrovia. U filmu Dan etrnaesti iz 1960. glumi Pavleta Malbakog starog 34 godine. Pavle je bivi lekar osuen na 8 godina strogog zatvora. Izdrao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omoguava da godinji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu, kao i jo trojici osuenika u ije ivote moemo zaviriti u ovom filmu. Pavle pomalo mrzovoljan, eli samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne eli da izae, ali kada posle nekoliko dana istaica hoe da sredi sobu, on je primoran da izae iz nje, te sree devojku sa kojom e ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. Pavle svojoj novoj ljubavnici nee rei da je osuenik i kada mu se odmor zavri, kriom e otii od nje. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom, moemo zakljuiti da je osuen zbog ubistva svog najboljeg druga, a zloin je poinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo enu.

Iako film puno obeava u samom poetku, pria se kasnije polako razvodnjava. Mada ostvarenje u celini odie dinaminim ritmom, to je za svaku pohvalu, sam kraj ostaje nedoreen. Pa i pored toga, Dan etrnaesti je solidan film, izgleda svee i danas i vaan je dokument jer, izmeu ostalog, oslikava tadanji urbani ivot velegrada. Najupeatljivije uloge Slobodan Perovi ostavio je u TV dramama. U TV drami ute fefice iz 1973. tumai lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac). Njih dvoje odluie da se uskoro venaju, ali do toga nee doi jer e se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove. Nikola e dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mia Tomi), a Rada e za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Markovi). Dakle, neposredno pred venanje doi e do potpuno nepredvienih izmena. Nikola e ipak odluiti da mu budua supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema mievima, jer Nikola je ljubitelj ovih siunih ivotinja i u svojoj kui ak i ima svog mia koga je dresirao. Te 1973. Perovi glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju uvenog pisca Danila Kia a koju je reirao Branko Ivanda. U drami glume samo Perovi i Zoran Radmilovi.

21

filmska arhiva

AVANGRAD

Slobodan Perovi

Ponovo sami, zaigrae jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadanjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. Bio im je to ispitni film. Perovi i Radmilovi zaigrae jo i u filmu Paviljon VI iz 1978. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele uvenog ruskog pisca Antona Pavlovia ehova. Perovi u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duevnim bolesnicima. Polako e i sam poeti da gubi vezu sa realnou, a sticajem udnih okolnosti postae i pacijent. U najveem broju uloga, po kojima je ostao poznat Peroviev osobeni stil, glumio je neobino zbunjene, introvertne i pomalo neurotine osobe. Ono to je originalno u tim likovima je udna apsurdnost. Oni su tihi i povueni sa specifinim glasom ozbiljnog oveka, a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. Naizgled su ti likovi staloeni, ali u njima gotovo uvek tinja neka muka, a ponekad i bes. Pritajena nervoza, dekoncentrisanost, dezorjentacija, nespretnost, udni tikovi, sve su to osobine likova koje je Perovi sa lakoom glumio ili je barem to tako izgledalo.

I privatno je Perovi imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi. Njegove kolege kau da je najvie od svega voleo da uti. Perovi je bio i veliki avanturista. esto je putovao i proputovao je veliki deo planete. Meutim, itav je ivot zapravo beao od sebe. Ono to je zajedniko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. Oigledno je i da je u ivotu veliki glumac bio zapravo veno usamljen jer takva specifinost teko se moe prilagoditi masi bezlinih. Slobodan Cica Perovi preminuo je, neposredno pred svoj pedeset i drugi roendan, 2. maja 1978. u Beogradu. Danas se o Peroviu retko pria, a mlade generacije ne znaju gotovo nita o njemu. injenica je da je on jedan od najveih naih glumaca, ali je i injenica da se velikani, kakav je on bio, kod nas lako zaboravljaju i da su zato najvei krivci takozvane institucije koje kao da ne ele da se takve nepravde isprave. Branko Radakovi

22

AVANGRAD

muzika

iz dubina i tmina

NAEVUS
razgovor
Iznenaenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmanog recenzentstva, nudim vama, dragim konzumentima Avangrada, jedan ekskluzivni intervju. U prolom broju ste mogli da itate kratak prikaz albuma The Division of Labour britanskog benda Naevus. U mojoj linoj listi best of 2012. se, pri samom vrhu, nalazi ba taj album, pa mi je palo na pamet sledee: zato ne bi narod poblie upoznali sa radom Lojd Dejmsa, sjajnog autora iz carstva senki, daleko od reflektora, plastinih tv orgijanja i mufljuza u arenim patikama. Eto onda: Naevus je od 1998. objavio 7 albuma, nekoliko splitova i EP-ja. U poetku sa ritam mainom i Doen Oven, a kasnije sa Don Marfijem (Knifeladder, Death in June) i Greg Ferarijem, Lojd dolazi do trijade Perfection is a Process, Silent Life i Relatively Close to the Sea, uz prihvatanje neofolkera, gotiara, postpankera i muzikih kritiara koji ih esto opisuju kao kombinaciju Swans, Cranes, Wire + neofolk, sa povremenim uletima progresiv roka. Sa raspadom pomenute postave, Naevus pravi pauzu, pa vaskrsava kroz prologodinji The Division of Labour izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama, opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritiara. Lojd povremeno radi akustine solo nastupe, ima i par eksperimentalnih projekata sa strane, a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama, koji su odlini i veoma originalni, verujte mi, a ako ne verujete, presluajte, pa zakljuite sami... Dakle, da ne duim, jer moe to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane, sa vokalima koji zvue ko bastard potomak Majkl ire i Daglasa Pirsa, pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiu none more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs, uf; a moda je najbolje ovako: 2) rado bih preporuio Naevus svim ljubiteljima Joy Division, Swans i Death in June Ostalo e da nam kae sam Lojd, i to direktno iz Engleske, nikako opirno, taman koliko treba, informativno.

23

muzika

AVANGRAD
mog ivota kad sam bio vie usmeren na vizuelne umetnosti; sama ideja kako jedan iseen prizor moe da ti podstakne razmiljanje upravo o onom to se krije iza vidljivog, unutar rama. to se tie fiziolokih funkcija one svakako imaju znaajnog efekta na na ivot, i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma, kao i itavog sveta. Moje pesme koje su vie utemeljene na pripovedakom stilu se razlikuju od prethodnih, u smislu da postoji namera prikazivanja odreenog filozofskog problema. Pretpostavljam da su na te tekstove najvie uticali pisci kao Kafka, i moj lini favorit, Vitold Gombrovi. Postojala je pauza izmeu izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i, ako sam dobro razumeo, u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila, pa je The Divison... u poetku raen kao solo uradak. Da li misli da se taj album razlikuje od prethodnih, i na koji nain? U periodu kad je poinjao rad na snimcima koji e kasnije postati The Division of Labour, imao sam jo dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder, sedmi album Naevus, a postojala je i mogunost akustinog solo izdanja. Kako je rad na tim pesmama odmicao, stara postava Naevus se polako razilazila, a razne pesme na kojima sam radio su poele da se grupiu i stvaraju celinu. Kad je sve ve bilo uveliko gotovo i snimljeno, ja jo nisam bio siguran kako taj materijal izdati - kao solo album ili pak, kao Naevus album. Meutim, kad sam u celini presluao materijal, morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album, bez obzira pod kojim imenom se pojavio. Naposletku, taj album je izaao pod imenom Naevus, i to jeste Naevus album kojim sam do sad najvie zadovoljan. Nisam imao posebnu nameru da to bude mrana, lina zbirka pesama, ali u poreenju sa ranijim izdanjima, The Division of Labour to svakako jeste. Moda je to ba zato to ove pesme sainjavaju organsku celinu, i to daleko vie nego raniji radovi Naevus. ini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju, tone u nojz i industrial, pa finiira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable... Koliko je nojz bitan za tvoju muziku viziju?

Lojd Dejms, karikatura Tomasa Nole

Tvoj bend esto uvrtavaju u neofolk anr, to, ini mi se, pojednostavljuje priu jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija, i teko da se moe tek tako ukalupiti. Koji su presudni uticaji, ta je oblikovalo zvunu sliku Naevus? Meu mojim omiljenim bendovima su Magazine, Wire, itd. Dakle, jasno je da postoji veliki uticaj post-panka. to se neofolk elementa tie, mislim da se ljudi dre te asocijacije prvenstveno zbog akustinih gitara u aranmanima; tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najvie uticali na mene, kao i Swans i Death in June u odreenoj meri. U tesktovima Naevus postoji odreena fascinacija fiziolokim funkcijama. esto pominje hranu, meso, telo. Opet, postoje i enigmatini, pripovedaki momenti gde se bavi drugom tematikom; meni se Go Grow i The German ine posebno zanimljivim. Dakle, i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama. Koliko inspiracije nalazi u knjievnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku, ali mi nije zanimljivo da se bavim uobiajenom tematikom tog anra u svojim pesmama. Oduvek su me vie zanimali detalji iz ivota, i ta ti detalji govore o samom svetu uopte. Mislim da to datira iz ranijeg perioda

24

AVANGRAD
Meu umetnicima koji su uticali na mene, a slue se elementima nojza, su svakako Dome. Nain na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugraeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan, pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. Neto od tog uticaja se moe primetiti i na The Division of Labour, u smislu da je nojz prisutan u veoj meri nego na prethodna dva izdanja. A na odluku da se album zavri ogoljenom verzijom Chalk is Valuable... verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift, koji koriste skeletalne zavrne pesme, i to vrlo efektno. Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam ba posebno zainteresovan za politiku, niti smatram da, u veini sluajeva, politike pesme mogu biti kvalitetne pesme. Tako da jok, nema mesta za politiku u pesmama Naevus. Priaj mi neto o muzikim projektima kojima se zanima pored Naevus. Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. Tu ulazi preteno instrumentalni materijal, za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. Za sada je objavljen samo jedan Retarder album, i to Enquiries na Tourette izdavakoj kui 2009. godine, ali polako uklapam delie, pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. Takoe, povremeno saraujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames, i tu se fokusiramo na spontane kompozicije. Zatim, bio sam lan eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom, koji su u sadanjoj postavi Naevus). Zavrili smo itav album, za koji se nadam da e uskoro biti objavljen. Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Moe li se ona kontrolisati? Nisam oduevljen internet piraterijom; mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao itave prie, i pogubno uticale na vitalnost muzikog

muzika stvaralatva. No, smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbeno, poto ne vidim nikakav nain da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. ta moemo da oekujemo od Naevus u blioj budunosti? Ove godine bi na Tourette rec. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadanjih Naevus vinilnih izdanja, pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala. To je svakako, jedan veliki projekat, ali, kad uspem da ugrabim vremena, radim na pesmama za osmi Naevus album. Koji su tvoji prologodinji muziki favoriti? Can: The Lost Tapes. Scott Walker: Bisch Bosch. Hvala ti, Lojd. Nadam se da emo jednog dana uti Naevus u Srbiji. Hvala ti puno za intervju. Ba bih voleo da sviram u Srbiji, pa se nadam da e se to jednog dana i desiti. razgovarao Dejan imurda

Lojd Dejms

25

ovde blizu

AVANGRAD

Umetnost pored
ko je prolazimo...
Unutranja dekoracija hola Matinog zdanja u Somboru
Na glavnom somborskom sokaku, jedna od graevina koja najvie privlai poglede, nakon to je tunel platana poseen, jeste palata Matinog zdanja, nekad kua Stevana (Itvana) Semze, somborskog veleposednika. Istina, panju privlai njena zeleno-zeleno okreena fasada, to je posledica rekonstrukcije zgrade poetkom dvehiljaditih, no, to emo u ovom tekstu pokuati da zanemarimo, a crno-belim fotografijama koje ga prate da doaramo utisak koji je ona nekada odavala. Ovaj put, zai emo u njenu unutranjost, s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano... Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godinje, bilo zbog obavljanja administrativnih poslova, bilo prilikom sveanog prisustva sklapanju braka. U oba sluaja, dve boginje ga prate svojim prisustvom. A o tome ko su one, odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispriae vam Avangrad. Palata je zidana je 1878. godine, za Itvana (Stevan) Semzu, nekadanjeg somborskog veleposednika iz ije je zaostavtine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. Porodica Semza je imala plemiku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora, Prigrevice, Kljajieva, Bakog Monotora, Stare Moravice, Despotova i Kulpina. Vlasnik ove palate je imao znaajnu ulogu u drutvenom ivotu Sombora svog vremena. Od 1866. i 1868. godine bio je poslanik u Ugarskom saboru, to su godinama pre njega bila njegova braa, Maa i ula Semze. Bio je lan odbora za dogradnju upanijske zgrade u Somboru. Na poetku i na kraju dananje Vojvoanske ulice imao je prostranu kuu sa ureenim parkom i manje za jahae konje. S obzirom da nije imao dece, deo svog poseda zavetao je svom gradu, sa eljom da se od tih sredstava podigne bolnica. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog irilinog slova P, a fasada je raena u stilu neorenesanse. Palata ima unutranje dvorite koje je nekada bilo ureeno poput renesansnih vrtova, sa centralnom krunom zelenom povrinom u ijem sreditu se nalazila fontana i najrazliitije bilje. Dvorina fasada je u stilu eklektizma koji saima elemente najrazliitijih stilova, i koji je u 19. veku bio omiljen i est u opusu svih arhitekata. Unutranja dekoracija hodnika palate se ponavlja, a ine je na bonim zidovima po dve, a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukrunim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke nie. itavom zidnom dekoracijom unutranjosti palate dominira polihromija, a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti izmeu arkada. U nie iznad dva odmorita i drugog dela stepenita koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike, alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka. Ulaz u hol ka sveanoj sali, dekorisan je vitraima koji su izraeni poetkom 20. veka, i delo su somborskog vitraiste Milana Staniia i njegove radionice. Vitrai su ukraeni vencem sa 4 rozete, amorima, secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute

26

AVANGRAD
reprodukcije starih fotografija Sombora. Jedna od njih nam pokazuje nekadanji izgled unutranjeg dvorita ove palate. Prozori i vrata su sa polukrunim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (raene u tehnici ulja na kartonu, dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru, a smatra se da je njihov autor maarski slikar Meselj Geza (arbogard, 1844 - 1887). Meselj je studirao u Beu i Minhenu, gde slika pejzae u stilu akademizma. Nakon to se vratio u Maarsku, njegov stil se promenio. Sada prikazuje seljake i pecaroe u intimistikom i idealistikom maniru, a pokuaji da prikae atmosferu na svojim pejzaima vode do toga da je esto povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske kole. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise. No, u Somboru ga vidimo u neto drugaijem svetlu. Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje, Lova, Ljubavi i Braka. Nas interesuju poslednje dve, raene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate, na kojoj su se nale pet godina nakon slikareve smrti, 1892. godine. Alegorijske personifikacije u umetnosti slue za vizuelno izraavanje apstraktnih pojmova. U ovom sluaju pojmova ljubavi i braka. Korene alegorijskih personifikacija moemo traiti u antikom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma. Najee se iskazuju kroz figuru ene odevene u antiku togu sa obelejima koji je jasno definiu. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeu figuru ene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom. Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. Paun je atribut boginje Junone, odnosno Here, boginje brane ljubavi. U irem smislu paun se moe tumaiti i kao atribut personifikacije Oholosti. Ispred enske figure je aneo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci dri ogledalo u kojem se ona ogleda. Na stepenicama aritekture sedi drugi aneo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu. U sreditu druge kompozicije je sedea enska figura sa dugom smeom kosom i vencem cvea na glavi. Odevena je u dugu haljinu, bele, crvene i zelene boje. U ruci dri malog anela koji je ljubi. Kraj njenih nogu sedi drugi aneo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. Jo u antikoj umetnosti, golub je simbolizovao ljubav i vernost, i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite), a u irem smislu i Poude. Pored nogu anela je cvee vezano plavom manom. Pozadinu sainjava deo klasicistike arhitekture sa pejsaom. Iza lea ene je drvo u cvatu. Takoe, velika panja je posveena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi tenja za postizanjem iluzionizma, to evocira naslee renesanse i baroka. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi, ali tako deluje kao produetak arhitektonskih elemenata. Time se stvara iluzija duboke recesije, nebeskih sfera ili ak otvorenog neba. Freske na tavanici prikazuju etiri scene sa putima (amorima). U ovom sluaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. itava zidna dekoracija u unutranjosti Semzine palate je veoma oteena. S obzirom da nam prostor u asopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama, to nam u ovom sluaju nije ni bio cilj, nagovestiemo samo da bi one mogle biti tema nekog budueg strunog istraivanja autorke ovog teksta... A Avangrad je eleo tek da svoje itaoce podseti i upozna sa umetnou pored koje prolaze, kao to to ini ve brojevima unazad, a inie i dalje.

ovde blizu

Brankica Opai

27

svojeruni putopis

AVANGRAD

Afrika
1. deo
Od ovog broja Avangrad pokree svoje putopisne strane, ali sa pokuajem da interpretira originalni jezik putopisca koji, u ovom sluaju, nije to postao sa namerom nego je kasnije, pred diktafonom, sabrao utiske. Glavni protagonista je Miki, graevinski radnik iz Sombora, koji je na puteestvije u Gabon otiao 2011., kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujue reprezentacije tokom Afrikog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). U vie nastavaka moi ete da proitate kako jedan obian, na ovek doivljava egzotine predele i ljude, te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma, veoma daleko. priredio Branko uri

o j a M

Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budueg vremena. To oko mene su sve teleportovi koji te za odreeno vreme prenesu gde god hoe, skoro na svaku taku planete. Nisam imao vremena da ga obiem ak ni povrno, a iskreno, plaio sam se da se ne izgubim. Uostalom, avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena, te je, po pravilima, valjalo ranije ui u napravu. Dakle, nema avanturizma, pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju, smetam se na udobno seditekrevet i ekam poletanje. Taman sam to vreme iskoristio da proverim, za svaki sluaj, paso. U njemu se nalazi propusnica za moju afriku avanturu gabonska viza koju mi je obezbedila moja graevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. Sve je u redu, spreman sam, valjda. Avion se vinuo uvis neto posle dvadeset i dva asa, sa desetak minuta zakanjenja. Mogu rei da sam uplovio u mirni mrak, kroz prozor se nije videlo nita osim crnog vazduha. Sklopio sam oi i pokuao da sva oekivanja izbriem. Bio mi je potreban san. I snaga, da. Aerodrom Nakon dvanaestoasovnog leta vremenska zona u Srbiji i mog odredita je ista avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona, Libervila. Bogami, oekivao sam neto vrlo skromno, tako su mi i priali, ali libervilski aerodrom prevaziao je po skromnosti one

jednostavne kockaste, komunistike YU graevine odavno preputene zaboravu. Moda bi najvie liio na neku nau lokalnu elezniku stanicu, samo je neto vei. Kako god, doekao me je Dragan, ovek zaduen za moj jednodnevni smetaj u Libervilu (i koji poznaje, izmeu ostalog, afriku administraciju kao svoj dep), da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde, na aerodrom, kako bih uhvatio avion za Fransvil, moje glavno odredite. Libervil Seli smo u zeleni dip bez krova i krenuli pranjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila. Delimino, vonja ublaava nesnosnu januarsku toplotu. Ovako nenaviknut, dok sam maloas stajao, inilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i gui duu, stee grlo. Dragan dugo radi u ovom gradu i ve je, kae, napamet nauio okolne puteve. No, ono to mi je neophodnije jesu neki saveti. Vidi, govori mi Dragan, avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. Putevi su neprohodni, u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se dungla u kojoj, to se kae, ovekova noga nije kroila. Zato je nebo, brat bratu, sigurica. Dok se truckamo u dipu ja posmatram okoli. Pored puta su pitomi rubovi dungle, uje se i vidi kolce egzotinih ptica koje mi u Evropi drimo u kavezima. Majmuni su najzatieniji, ree mi Dragan. Njihovo meso se jede, ali je zabranjeno i nema ga na menijima

28

AVANGRAD
u restoranima, nego se moe dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. Ostali ivotinjski specijaliteti mogu se nai kad i gde god hoe. Mada, majmunetina i nije neto, iskreno, draa mi je naa divlja, prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. Svakako, nisam ni imao elju da probam takav specijalitet. U Libervilu su putevi asfaltirani, sve je to ipak delo francuskog kapitala. Tu u centru su zgrade, one kao u Novom Beogradu, a postoje ureeni trgovi sa okreenim objektima, za razliku od nabacanih koliba na oblinjoj periferiji. Dragan me dovozi do jednog simpatinog pansiona sa ije terase, kae, moe da uiva u pogledu na Atlantik. Nakon to sam se osveio u skromnoj, ali udobnoj sobici, otiao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. Ne lezi vrae. Okean se nije video od magle nastale od vlanog vazduha koji kao da se lepi za kou. Tamo daleko izgleda da nema niega, a kamoli plave vode. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. I inae, izvan te sobice, toplota nije ona naa toplota na koju smo navikli, nego nekakva saunska, rekao bih. Sreom, sobe se klimatizuju, ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope, dok za domae klima nije potrebna i nema svrhe uzalud troiti struju. Mislio sam da e me, kada me je ve pozvao, Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo ve priali, meutim u restoranu (tanije, meavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali regularnu hranu: govee odreske, piletinu i ribu na sve mogue naine. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo, jeste da je pre-prezainjena, ak mnogo vie nego kod naih Kineza. Tim zainima oni uvaju zdravlje od raznoraznih virusa, ree mi Dragan, sasvim priviknut na afrike ukuse. Cene su dosta povoljne, kako sam mogao da primetim. Slikovito, za jedan evro mogue je kupiti etiri gabonska piva koja su zaista odlina. U pitanju je njihova, domaa proizvodnja (na etiketi pie velikim fontom 33, a to je, bie, naziv samog piva). Da stvar bude jo bolja, pivo se slui u flaama od 6,5 dcl. Ali, nije to bilo vreme za dokoliarenje. Ubrzo smo krenuli nazad, u pansion. Sutra me je ponovo ekalo putovanje, ovaj put po dijagonali Gabona. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. Imamo vremena, rekao mi je Dragan, daj da ti pokaem neto. Skrenuo je sa glavnog puta na uski grbavi puteljak. Bilo je to kao da se kreemo kroz samu dunglu. Pogledaj ono,

svojeruni putopis
skrene mi Dragan panju dok je zaustavljao vozilo. Na istini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta, dok su izmeu tih jednostavnih graevina trkarali, pa nema greke, mali crni ljudi, pigmeji. Kada su nas spazili, par njih je radoznalo poelo da nas posmatra svojim svetluckavim oima. Onako u oskudnim koama prebaenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistika, etno- atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i roacima kakvo su udo imali prilike lino da upoznaju. Pazi, ree mi Dragan, izgledaju pitomo, ali ti su mali ljudi vanredni lovci, moda najbolji u Africi! Pa samo po tim otrim pogledima i ilavoi tela, mogao sam da zakljuim da se oni Boga ne boje. Love nosoroge i slonove kao od ale, kae Dragan. Izali smo iz vozila i zali vie u selo. Tu shvatih da sam se prevario. Izgleda da smo mi, beli ljudi, bili turistika atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izali da nas vide. ak je i detence koje je visilo sa lea majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko udo. Mislim da se ak i namrtilo, mora da smo mu bili gadni, nalik na golokoe make. Eto, isto da vidi te male ali veoma kurane ljude, poruio mi je Dragan uz smeak. Vratili smo se u vozilo i izali na glavni put. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik, poruuje mi moj domai domain Dragan na aerodromu, brat bratu, kao biva Juga. Mada nema puteve, ovo ti je, za afrike prilike, regija i po. Kao Slovenija kod nas. U Gabon na graevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje, Konga, Kameruna. Aha. Gledaj i raunaj onda, do Fransvila e putoviti, zemljae, jedno sat i po vremena, sigurno. Ajde, iv mi bio. Pozdravih se sa Draganom i uoh u solidni, omanji avion francusko-afrike koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afrikog hleba Fransvilu.

Libervil

29

proesis osvrt

AVANGRAD

Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada
Dotie li poezija oveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji taka. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku, danas nam je nezamislivo da ta taka jo uvek neto vredi. A poezija je, moda, blia dananjem oveku kroz teatar i muziku, savakana, predstavljena i otelovljena. Od jula 2011. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada, u saradnji i dogovorom sa urednikom knjievnog programa Nedeljkom Mamulom. Prvi nastup imali smo sa Siniom Tuciem, koji je i sam vokalno i scenski uestvovao u izvoenju svoje poezije. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima, uglazbljujui njihovu poeziju. Pesnici po ijim tekstovima smo zatim radili su, simboliki, vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. Kosmos? Zatosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova, urnebesno zainjen haotinim tenis meom kao pratnjom Penelopine politike, Ivan Pravdiem kao konferansijeom u boksericama, Nataom Milojevi kao prezenterkom kulture u neglieu i kultnim Mrtvim miljenjem u izvoenju Alice in WonderBand. Da li postoji Judita algo? dotie jednako duboke i ivotne teme, ali na konceptualniji nain, u skladu sa poezijom ove pesnikinje, a grupi se prikljuuju Alisa i Vid Dinjaki, poletarci izvoai, od jedanaest i etrnaest godina, lanovi AWb-a. Iskrenost je najvea la, poezija Slobodana Time obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzikih omaa Betovenu i Luni, a promene muzikih atmosfera i tekstova prate mirisi nane, eukaliptusa, cimeta, lavande. Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andria Andrle u izvoenju umetnike porodice Dinjaki Vrbaki, a istoimenu pesmu izvodi etrnaestogodinjak pod budnim okom svoje majke. Struganje mate, izbor iz poezije Vujice Rein Tucia, ukljuuje i Poslao sam te da ne doe, uz koju se toi crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup, opet Alise i Vida Dinjaki, dobijaju novo, vrlo opipljivo znaenje. Ladik, Domonko, Tolnai, izbor iz poezije ova tri pesnika, koji su na svojim poecima nastupali zajedno, bavi se tematikom politike, diplomatije i erotike, svetim trojstvom balkanskih tema. Veseli pakao poezije, svojevrstan kola prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. Poto smakova nikad dosta nema sumnje da e se uskoro ponovo izvoditi, izmeu ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. Do gledanja! Ana Vrbaki

30

AVANGRAD

lITERARNI SOKAK

PROESIS

foto Igor Vitomirov

31

proesis

AVANGRAD

PUCANJ
Svie. S velikim naporom okreem pedale bicikla savlaujuu laganu uzbrdicu. Do radnog mesta me eka jo jedna, mnogo strmija. uje se gaktanje divljih gusaka. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. Gola crnica u oekivanju belog pokrivaa zaustavila svoje disanje. Jedino se trska, svojim nenim telom, pruila prema tragu zore provirujui iz beliastih, vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. Iza mojih lea spava grad. Prelazim prugu. Ponekad bi samo daleki, pretei zviduk lokomotive razbio moju, snovima satkanu tiinu ili mi se to samo inilo. Ne elim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. Ukorenjeni vrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su,uostalom kao i ja, da vide njenu prolaznost. Sve mi je tee da izbegavam i da ne itam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nenosti. Daleko ispred mene, rascepila svetlost nebo i zemlju. Kad bi se mogla uzneti do nje, poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lanog buenja. Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. Lave pasa pretei najavljuje lov. Bojim se, jo malo, pre no to svane, neka crvena, topla krv e razneti horizonte . ta se dogaa, iza mene, u kuama koje su odavno pustile korenje u teku baku zemlju? Oseam...Slutim. Znam. Bol je rairio Duanove kapke. Tutnjalo mu je u slepoonicama. Mlena neonska svetlost se prosula izmeu glatkih zidova. Nije oseao hladan dodir sterilne plahte. Miris joda, alkohola, nemoi. Igle zabodene u svezane ake. Doktore Laliu, deak se probudio, vikala je mlada sestra uplaeno. Dobro jutro, Duane. Nalazi se u bolnici. Amputirali smo ti noge, lokomotiva ti ih je smrvila. Bie dobro, odmaraj se, kae ovek u lekarskom mantilu. Pogled na prostrti pokriva, na mesto gde bi trebalo da budu noge, i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga, ve hoe da ga ugasi. Otkucaji Duanovog srca se ubrzavaju. Poslednje svetlo kojeg se sea je lepo, nasmijano, lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem arenih sijalica seoskog kafia . Nikad vie nee stii do njenog, te veeri za njega, otvorenog srca. Pijani, ljubomorni vrnjaci iz sela su se

32

AVANGRAD

proesis

foto Sinia Trifunovi

noas pobrinuli da zauvek ostane siromani izbeglica bez budunosti. Budi se, Branko sine, jutro je . Opet si sino uzeo drogu. Kaplju Radojkine suze po mravom, rano ostarelom licu mladia u izbledelim farmericama. Lei na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane, prljave plahte obeene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora. Prodao ga je sino i za dobijeni novac kupio heroin. Mama, gladni smo, dozivajui u jedan glas, desetogodinji blizanci vraaju Duanku iz rumenih bata oko Drave u kojima je brala krupne, sone jagode u svom spasonosnom snu, celu no . Spavajte, jo je mrak, kae tuno, znajui da na stolu, u kuhinji, u jednoj kesi, ima samo kokice. Dobie deaci u Specijalnoj koli Vuk Karadi za doruak prenicu, kokice su danas za veeru. Ciganka Rua otvara vrata na maloj kui i puta aku svetlosti koju su donele vrane, sa zapada od Dunava,

u svojim gladnim kljunovima. Mora danas u grad, bila je penzija, moda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu, u zamrzivau, zaostalu kost. Uzima stari bicikli s probuenom gumom i oslanjajui se na njega, kree praena oporom pasa, izmeu delimino smrznutih lokvi, na svoj dugaki put. Svratie, kao i uvek, i do nas. Moram, kada stignem u firmu, telefonirati muu da Rui stavi u njenu veliku torbu, napravljenu od kafanskog, pamunog stolnjaka, kilogram pasulja, komad biljne masti i guvaru s makom. Noena tom milju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti. Zau se pucanj i jutro irom otvori svoje oi. Poeo je novi radni dan. Dobro je, nije se uo krik a guske su nestale iza junog horizonta. Koliko ljubavi je potrebno da pruim pa da izbriem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uveati.

Biljana Beni

33

mnogolikni (sa vie proesis stilova i atmosfernih pristupa), opori, optiki, Po kriterijumu timunga oseajne sfere artini, hipnotiKnjiki pesnici, kancelarijski pesnici (knjiki je Miljkovi, ki, sumakancelarijski Nazor ), preoseajni pesnici, boemski, mitoloki, traistiki, ljubavni, alkoholiki, ontoloki, polemiki, raspusni, otpusni, otkazni, vojisladokazni, pokazni, disciplinski, policijski, sentencijski, istoriarski, vistiki, jedvajasni (zovu ih hermetiki), rapsodi, pseudo, nacijski, nenacijski, antagonikukavni, ekstatini, melanholiki, nihilini, lini, ne-lini, antilini, stiki, p. namerno-nevini, prini, pripovedaki, memorijski, memoarski, esejski, kontrasta, igroanrovni, sanovni, sneni, usnuli (Desanka Maksimovi ), bunovni, bljetavi, buntovni, jarosni, pakosni, prkosni, sudbonosni, znakovski, smicaliki, kretavi, lavirintski, kritini, kritiarski, isti, neni, beli, sneni, gluhotski, pitavi, belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijevi ), simboliki, fitavi, udvoriki, simbolijski, parodijski, autoparodijski, mehaniki, svetavi, mainerijski, tehniki, tehnicistiki, vokabularistiki, nenarodski, formalni, p. narodniji, ubutatorskonarodni, navodnoluksuzni, tonobaksuzni, kruni, normalnog, fragmetarni, autohtoni, autoritativni, ekslamativni, zagonetni, tupp. abnormaloponentni, imanentni, prepotentni, permanentni, s-permanentni (Bukovski) ni, p. paraerotizovani, okretni, tani, trenutni, sreujui, doraujue-preraujui, normalnog, tragovni, distihni, katrenski, poemski, dugostrofini, dosadni, zanimljivi p. fatalnog, pesnici, pevljivi, jednoitajuezanimljivi, estoitajue zanimljivi, fatalisti, uveknovi, opsesivni, prozrani, preznani, praznani, dvolini, p. due, p. dvosmisleni, vispreni, nadmeni, trkaki, andergraundu ulagivaki, duha, p. uha, takmiarski, pesnici ari, pesnici uma, pesnici razumski, pesnici rama, p. sluha, pesnici svetla, pesnici tame, etnografski pesnici, gradski, urbani, p. ukusa, urbanizovani, pseudorbani, narkotiki (Kolrid ), narkomanski (amerika pesnicibit generacija pesnika), somnabuliki, autopoetski, metapoetiki, evnusi, p. knjievnoistoriki, pijani (Dobrica Eri Erica Dobri - i kruke . . ruha (obla. i jabuke . . . i kotarice u kojima nose ljive i . . .), cik-cak-pesnici, itelji), melodiki, melodini, sirovi, pejzani ( Mato ), fotografski, ortografski, okidai, kovaniki (Kosti Laza), novoreiti (Sarajlija ), ortoepski (Nastasijevi), provodai, lapurlatistiki, hedonistiki, konstrukcionistiki, protezijski, etiki, podvodai, mimetiki, realistiki, kvazimoderni (zovu ih i postmodernistiki), teni, provokatori, sipajui, poentiski, naslovnistiki i naslovnirajui, imaginatorni, uitelji, neologistiki, logiki, alogiki, hrianski, satanistiki, hrianoidni, skueni, apokaliptini, eliptini, skeptini, pesimistiki, optimistiki, nedokueni, altruistiki, chill-ni, ulni, zaljubljivaki, istraivaki, otkrivalaki, imenini, oniriki, pesnici psovki, pesnici brojki, saivljeniki i njima suprotni glagolisani, hiljadupesamski (pikasovski), pesnici rei, pesnici dela, pesnici jela pridevisani, ( Simi), pesnici ulica i kvartova, pesnici mate, jovovski re-pesnici, arls pesnici, moralistiki, utilitaristiki, militaristiki, pacifistiki, zamenini, posleratni, pesnici u ratu (Dedinev pesniki dnevnik zarobljenika nadlini, 60 . . . . . .), pesnici o ratu, enjivi, sablanjivi, odzvanjivi, odlini, neponavljajui, pesnici apsurda, ludistiki, vitalistiki, nesrini, nadrealistiki nadrealni i nadrealistini, triarski, nenabrojani, visokopariskriasti, skulpturni, pesnici tam-tama (proafriki), vizionarski, ni, nemarni, anticipirajui, geografski, pesnici noi, pesnici dana, pesnici veeri trenutni, ( u svojoj pesmi o veeri), pesnici prihvaeni, Dui, anti, Jaki i odbaeni, 34 (Vijon)...

VRSTE PESNIKA

1002

AVANGRAD

Ili

koji su imena koproesis la i ulica, pojmovi za prezir, busmrti, grobljanski pesnici, haiku-pesnici, petrarkisti, barokni, dale, loi freskoidni, narcisoidni (svi pesnici su u poetku narcisi; pesnik koji sinovi, ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik ve lao), pesnici krika, pesnici umesto ega vapaja, pesnici trzaja, p. preobraaja, p. nadraaja, p. utiska, p. otiska, je dobro da p. pritiska, p. stiska, pesnici rada, pesnici o radu, socijalni pesnici, majka rodi antropoloki, misaoni, refleksivni, misleni, pesnici teze, pesnici jeze, kamen (vidi groteskni, vampirski, pesnici privienja, p. provienja, p. otuenja, Bodlerovu p. javnog mnjenja, p. htenja, p. ne-htenja, p. mora, p. gora, filozofski pesmu BLApesnici, apozicijski, p. reda (Dui), p. nereda, p. kadra ( Prever), GOSLOV) i p. sekunde ( Oktavio Pas), p. smisla, p. besmisla, p. antismisla, p. oni koji neosmislenosti, p. kia, p. sunca, p. vetra, p. ptica, kolekcionistiki, su dobri inovacijski, akcijski, funkcionalistiki, dnevniki, sintagmatski, p. za svaslobodnog stiha, p. slobode stiha, p. slobode, slobodni pesnici (etiri ko vreme, razliite kategorije), p. ljubavi, ljubavni pesnici, pesnici o ljubavi, spomenici, pesnici uz ljubav, p. za ljubav (zavodniki), p. starosti, p. banalnosti, prah, uzodidaktiki, klasicistiki, klasini, ekspresionistiki, globalistiki, ri, izvori, p. maina, p. nacionalnih manjina, bluz-pesnici, rok-pesnici, repgreke, izpesnici, p. kia, p. unda, baljezgatori, klasifikatori, identifikatori, danci sakontemplatori, kondenzatori, transformatori, destilatori, diktatori, vrenstva, versifikatori, relacioni, reakcioni (Majakovski ), ruralni, urbani, seoskoideali, p. gradski (Jesenjin), ranoumrli, doivotni, pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija, i prekid), nasledni (Ilii-pesnici), enski pesnici, deji pesnici, zreli p. vladara, pesnici, p. u zrelim godinama, nesazreli, nikad sazreli, recepcijski, p. dara, p. recepcionistiki, tandovski, kulovski, sarkastini, fantastini, truda, p. fantastiki,fantazmagorijski, alegorijski, dionizijski i apolonski moti, p. (proitaj Raanje tragedije Fridriha Niea), p. vere ( Kjerkegor ), kosti, p. koloritni, algoritni, simetrini, pravolinijski, doivljajni, oivljajni, zlosti, p. iivljajni, avajni, evocirajui, karikirajui, interpolirajui, niega, p. mistifikatori, iluzivni, aluzivni, p. koda, p. moda, p. hoda (koji piu neega, p. pri hodanju-vlastiti primer-etanje gradom piui u mobilnom telefonu), ega, upitp. vrana, p. kafana (Jaki), posmatralaki, promatralaki, savakalaki, ni pesnici, preivalaki, p. refrena, p. sena, p. senki, p. vremena, p. prostora, p. kosmosa, p. hora, himniki, ogled-pesnici, eksperimentalni, mentalni, metalni, p. logosa, auditivni, pustolovni, p. krinja i starine, p. visine, p. dubine, p. p. tosa, gline, p. praine, p. istine, retrospektivni, p. detinjstva, p. za decu, p. kosa, p. perspektiva pesnici ( Zmaj), dubrovaki, delirijumski, rodoljubivi gavranova, (rod), oinski (oci roda), otadbinski (i rod i oci roda su u centru p.osa, p. panje), biblijski, epski, dramski, lirski, prozni, neurozni, p. legenda, slavuja, metaforski (Miljkovi se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. gavrapoezija puna metaforskih nivoa), anaforski, retorski, pitalaki, uzvini, nova, p. dijalekatski, dijalektiki, majeutiki, lunatiki, citatni, parafrazni, labuda, p. frazni, ukrasni, moto p., hiroviti, plahoviti, kamenoreskni, nagovetajni, albatrosa, obavetajni, laj-laj-pesnici, doarajni, ploni, fizioloki, fiziki, p. dijaloispitivaki, odseni, troni, kronjiavi (kitiavski), voajerski, ga, p. Boga, zamiljavalaki, premiljatni, umiljati, domiljati, jednokratni ateistiki, (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle), kliesti, zloesti, babski, antiandobronamernistiki, ustri, tkaki, vidri, vedri, plastini, simpatini, rovski, p. antipatini, lakoshvatini, tubaliki, bajkoviti, basmoviti, zdraviki, neoekivakletvini, ukleti pesnici, priznati, predsmrtpriznati, tajnoviti... nog,...

AVANGRAD

Milo Risti

35

proesis

AVANGRAD

Im feeling much, much... - ivka Suvi Petrovi; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2006.

36

AVANGRAD

proesis

Terevenka Soba... Samo soba i ja... I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraane ui jo od prvog puta... Nema nametaja o koji bih se spotakla kada bih ustala. Ovaj plamen svee pravi udne senke. Podseaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam jo hodala svetom. Sada imam samo ovu utu no. Imam i kaiku. Lep je ovaj elik. U njemu sam okrenuta. Moda kaika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonano dugo, samo kada mi ruka ne bi tako drhtala. Koliko sam puta elela da upalim svetlo! Koliko sam puta poelela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. Dakle, ta to imam ja? Imam ovu utu no, upaljenu sveu, kaiku i ovaj vilinski prah. Iz oka ujem kiu. Ako bih se pomerila u centar sobe ula bih je jo bolje, jo jae. ula bih njen rabuujui zvuk. ula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo, zarila bi mi se u svest duboko, otro i duboko i pustila vodu kroz moje vene. Onda bi one postale reke, bile bi iste i brze i moje bele usne, moje plave usne, moje usne bi postale rumene i neme, utale bi do kraja venosti. Nikada ne bi odale tajnu istote. Nikada ne bi izdale prosvetljenje. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kiu kako pada na mene. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se. Ja bih se tresla, ali ne od hladnoe. Trsla bih se od mira, od smirenosti i buenja. Tada bih prizvala iskonsku ivotinju, oi bi mi bile svetle i irom otvorene i ne bih matala, samo bih ivela; ivela i disala. Kosa bi mi bila ista i to bi bio moj Saturnov vek. Ja sam srena... Ja sam ovek... Dua mi je puna; svetlosti mi dajte... Jo jedna uta no. Koliko u ih jo podneti pre nego to moje reke prestanu tei? Hoe li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo uta no puna kaika, svea i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoe li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? ista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica, ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista pria. Svaka od njih bi ispriala jednu istu utu no zbog koje su bile kidane. I sad nalazim sebe kako buim jednu. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja ve prela reku i platila Haronu? San ute noi sam odavno prestala sanjati. Takva no je postala svaki moj tren. Kada bih sela u centar prostorije moda plamen svee ne bi bio toliko hipnotiui? Moda bih videla neto? Moda bih bila okruena svetom?

Terevenka

37

proesis

AVANGRAD

Opet ta kia... Prodire u podsvest. Pitam se ta li je nala tamo? Kao da je bilo nekad, samo je to mogla videti. Moda su mi noge utrnule? Moda bi mi bilo udobnije kada bih se ispruila? Kada u ja doiveti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu. Sve mi se nekako razliva. Kao da prisustvujem stvaranju akvarela. Sve je tako bledo, vlano i sliva se. Topim se zajedno sa voskom. I kako da posloim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i naini sliku? Kada sam to prodala ivot? Za ta sam ga prodala? Vie se ne seam onog prvog straha i smeha, prvog osmeha blaenstva u utoj noi punoj kaika i vilinskog praha od kog se ne leti. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve to sam nekada znala i bila. ta e se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu, kada svea izgori, a kaika potpuno pocrni? Hou li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom ivotu? Da li u tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi. Glumim neto to nije ivo ve se samo pravi, pretvara se. Hou li se snai u tom scenariju koji sam sama osmislila. Nekako je tvrd ovaj pod. Osetim ga. Moda je meki tamo u centru? Da li e me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zasluila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba. Dobro je to, podseti me da bih trebala disati jer mogu uti kad sam prestala. Ja sam srena... Negde sam proitala da je najbolji nain da se odupremo iskuenju taj da mu se predamo, jer delanje je neka vrsta ienja. Ja sam sve istija kad god se predam utoj noi. Ja sam srecna... iako ne znam ko sam... Nova terevenka samo to nije poela i tada me nee biti briga za centar prostorije i kiu iza prozora. Moj svet je stao u kaiku... Aleksandar Tanurdi

38

Akt - Milena Vermezovi; bela kreda na papiru

AVANGRAD

proesis

foto Igor Vitomirov

Potreba
Utkat u ove noi Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada, Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bjei suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema, Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kaem volim ovo Zore ruho Kruto, Kruto

Isihija
Tiina se prolama kroz zube misli. Preporuka svakom besmislu je tiina. Usnama iscrtana slika svijeta. Svijete; ivot ti ovisi o smislu! Vitgentajnove izrecivosti... Nema nieg neobinog u Aristotelovim kontradikcijama. Misli naginju pojilu Lete. Tiina se prelama kroz oi svijeta. Toliko buke; zubi zvekeu duhom! Molitva cosmosu jadnih dua najrunijeg tkanja. Uninunijumu su oi tune, radost skriva iskreni Arije. Tite krhko filozofsko pero. Svaki miris tiine spoznaje ono. Isihijo utihni-posluaj svijet!!!

Armin Stefanovi

Dragia Damjanovi

39

proesis

AVANGRAD

Marionete II - Ana Komatina; tu i pero, 21x30cm, 2010.

Vezati se
Nemoj se vezivati za ljude, za stvari, za bilo ta na ovome svijetu, jer sve je prolazno. Vee li se za njih izgubie sebe. Kada si svoj moe sa sobom raditi ta eli i kada eli. Ima sebe u sebi i ne moe ti se desiti neto nepredvidivo, jer ti sebe nikada nee ostaviti, nikad izdati. Sa sobom si najsigurniji. Vee li se za bilo ta drugo slomie se, pae. I nikada nee biti isti. Jer isto kao kad si svoj, pa ti sebe vaja onako kako eli, e ba isto tako drugi ele tebe da vajaju kako im se prohtije, a ti kada si se ve vezao, nema drugog izbora nego da im se prepusti. Oni te gnjee kao glinu. Prave oblik kakav im odgovara, a kad im vie ne odgovara, razvale i prave nanovo. I ti bude sav izgnjeen i izmrvljen, jer u svakom de novo pokuaju poneki tvoj dio se izgubi. Poneka mrva ostane na podu, vajar ni ne primijeti. Desi se i da je zgazi. I kako onda da bude posle kao to si bio prije? Kako da sauva sebe cijelog, ako pusti da se vee? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne moe opstati. Mora ivjeti meu ljudima, inae e postati osobenjak. Mora imati stavove, inae e se izgubiti. Ii e od jednog do drugog puta i svaki e ti biti isti. ivi meu ljudima, ali se ne trudi da se stopi sa masom. Masa prodire. Ne tuguj, ako vidi da te mnogi ne razumiju, ve slavi, jer to je znak da si sebe sauvao. To znai da postoji. Budu srean ako te i jedan razumije, to znai da ti je srodna dua. Ali ne dozvoli sebi da se vee za njega. ivi pored njega kao on pored tebe spleteni u istu nit, ali ne svezani. Bojana Dragani

40

AVANGRAD

- ele, Klanjam ti se And ti silni

bede, Pozdravljam te nosioe ga, svo a anj toj teitelju pos de, ble ote lep ti u zbiru pra Boga. svom gordou udari na

proesis

Predizborna tisina
v
Nikada nisam volela prolee Plakati se lepe Deca plau i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomou veza meu monicima Umesto grlenim glasovima Prolo je deset godina Oe Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zaraeni dinari I kvarni Oe Slani u protivrednosti Svaijih suza

silni, Klanjam ti se anele, ti ca, tlu sve ar sa oima kud bak .. ni. bil izo podanici tvoji t kljuca. to je rulja to pohlepnos

ri gase, Preko plama, to ga zve ri, s obe vode izdajnike ke rase, krvlju slabe Adamove ri. nebeske se zalupie dve u, Te, ti pade u ognjenu jam ga, tvo a sa nalijem postojanj , amu preko lica ogavnu ti skr a. rog postavie sa dva silna silni, Klanjam ti se anele, ti g sjaja, vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a. iz Bojeg te isterae raj

v Jednocinka
Oblaim crnu koulju Ne zakopavam je do vrha Skidam lak sa noktiju minku svilene arape Glava me boli Rei su se takoe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino vie ne pomae Kada mi se zaglave prsti u pisaoj maini ( stalno mi pada na pamet kako mukarci lako umiru im im zabije jabuku u grlo) Loe se oseam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina ebeljan

Evinom porodu

si dojen, A ti Evin rode, glupou tina te stvara, mesto mlekom majke, ta to skrojen, carevim odelom um ti ve ci oltara. dobuje po praznoj strani silni, nisi Raduj se grehu ovee, ti li zato drao sveto voe, meen visi harlekina bednog, to nas eno hoe. sa veala rulja, razjar ri crni, Skinite mu glavu, odaa i to jei, tin k`o loptu je dajte sve srni, oj oduzmite sina izgubljen lei. no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. Hajd`pevajte ruljo, grl tmina stvara, ga to , Oslukujem pokli Evina rasa, jer zaista smo glupi, mi om lekara. stv red u haljama belim, pos obe pesme: Ana Magda

41

proesis

AVANGRAD

NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopem oporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjeaja uima zvei tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokria smjekam se naopake tako mi je ljepi svijet bez ruiastih naoala pjevuim leerno I feel good odavno sam neprilagoena

obojenja
Bo li me gl av a da li su mi pr ed o im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo d a sa m to ja il i e na na kl up i il i za kl ju a ni pa s za vi ja . Na um rl oj i vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo d a je on a ot i la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a e na se na sl a uj e u k u ka o ci je le no i . Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed o im a bi je lo sv je tl os t ma mi su i se li e dr ve ta i vo ta tk o dr vo na zv a i vo to m ma js to r pi ta ho e mo li tu pf v am te hn ik u gr oz na je ov a sm e a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr e fa li o. Bo li me gl av a ra zg r em za vj es u sa i ml je m pa go de na um rl oj i vo j og ra di po ne ki ze le ni li st i is po d tr ij em a ve se la pt i ic a im a na de pi je m as pi ri n. So vj et a Gr ub e i

DUGUJEM TI
konstantno ledom okovana zasipanjem kapi praine pred sunan dan preklapaju nam se due empatino suprotnim putevima Pozdravljam samou u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuu tiine dok oslukujem stakato naih srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit u te dlanovima obe pesme: Iva Damjanovi

42

AVANGRAD

proesis

rad Tanje Mijanovi

43

proesis

Enlejin ujed

AVANGRAD

ta bi ovek prvo uradio kada izae na slobodu? Onaj koji nema nita, taj bi tumarao. Zau se muzika i buka ljudi vaar je bio u blizini. Ne bi mi kodilo malo zabave, ree i uputi se tamo. Bio je gladan i bez para. Prolo je dosta vremena od njegovog poslednjeg deparenja. Pitavi neku devojku za pravac, izvue joj novanik iz torbe. Sakrije se iza nekog zastora, te ga otvori. Jebem ti!, opsuje i baci novanik. Ve pregladneo i besan, ne shvati da se nalazi u crvenom atoru. U procepu ugleda plesaicu sa zmijom oko vrata. Ova se uvijala na njoj kao najvetije ruke. Ubrzo sie sa bine i uputi se u tu prostoriju. Pogleda ga stakleno-plavim oima i pusti pomonici da joj skine zmiju sa vrata. On nije mogao da progovori. Hteo je, ali jednostavno nije mogao. Plesaica se izgubi pod crvenim zastorom. On je samo stajao. Bilo mu je neverovatno to uopte moe i da stoji. Noge su mu klecale i propadale kroz svee blato. Zapalio je cigaru. Krenuo je iz atora, ali ga je otar najlon zaderao po licu. Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. Nadomak vaara je bilo veliko prirodno jezero. Siao je do njega. Na istom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. Na svu sreu, vreme je bilo takvo da i to malo odee to je imao na sebi predstavljalo viak. Uleteo je u hladnu vodu. Pred oima mu bljesnue nebesko-plave oi one aneoski vraje lepotice. Iskoi iz vode i stade da grabi vazduh. Neto ga je guilo avolski. kripa zaralog metala i amor radnika naterala ga je da otvori oi. Glava ga je nesnosno bolela, a sve oiljak na obrazu ga je pekao. Shvatio je da nema odeu na sebi. Prokleto leto progunao je navlaivi koulju. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan eludac. Sem toka i katrana, unutra nije bilo vie niega. Znao je da e tek predvee moi da nabavi pare. Oprao je posekotinu i krenuo

u etnju. Nije ni shvatio da je podne ve daleko iza njega. Jo bunovan, tumarao je polupraznim vaarom. Odjednom se ukopa u mestu. Prikaza od plesaice proe ispred njega. Uhvatio je njen prodoran pogled. tok u stomaku mu se prevrne, a sve oiljak opet pone da ga pee. Bila je u obinoj beloj, letnjoj haljini: putena divlja crna kosa, bez minke i svoje pomonice. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. Treba mu jo cigara. Veeras je izvukao novanik sa taman toliko para da jede i da moda nae prenoite. uo je da predstava poinje za nekoliko minuta. Patuljak sa cilindrom na glavi, koji je bio vei od skoro njega samog, naplaivao je karte. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omaijan uao u crveni ator. Naao je slobodan sto blizu ulaza. Odatle je mogao da vidi svu muku publiku koja je eljno iekivala svee meso. Svetla su se zaguila. Crveni odsjaj se prelivao po celom atoru. Sruio je tok niz grlo i povukao dim. Pomonica je izala na binu i najavila: eljno iekivan nastup zanosne kraljice pokreta poinje. Drago nam je to ste i veeras s nama. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i jo otrovniju Enleju! Izala je na binu. Njemu se nehajno preko usana provue njeno ime. Progutao je jo jedan tok i zavalio se u stolicu. ou je mogao pone. Orijentalna muzika mu se slivala u ui, a oi su mu bile prikovane za njen struk. Preko sebe je imala crven arav od svile, vrsto stegnut. Kosa prebaena preko golih ramena, opor miris kojim odie i njene oi. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju, oi su sevale du atora. On je samo sedeo i gledao. Obuzela ga je ljubomora to ona ne plee samo za njega. Nju svi mogu da gledaju, da vide svaki deo njenog tela. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Svi oni koji su doli da bi videli dobro pare mesa, da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. On je eleo vie.

44

AVANGRAD
Iz zamiljenosti ga prenu pomonica koja se pojavila na sceni. Paljivo je otkaila svilen arav i poela da ga odmotava sa Asje. Ona je i dalje igrala sklopljenih oiju dok se njeno telo otkrivalo. Sve to je ostalo na njoj je bilo crveno prslue i marama u istoj boji, koja je bila vrsto vezana za struk i pokrivala sve ono to budi glad. Mukarci u atoru su se promekoljili, ali je i dalje vladao sveopti muk. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo. Asja nije marila, ritmino se pomerala i mazila zmiju du tela. Njemu je pod hitno bio potreban jo jedan tok. Koliko god suludo zvualo, eleo je da on bude na mestu zmije. Ta ena ga je izluivala. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom ta god poeli. Bila je svuda oko njenog vrata, u njenoj kosi, obmotana oko njenih ruku, struka, do njenog meunoja. Uzdah se prelomio po atoru, a ona nije obraala panju. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru, vremenu. Zapalio je cigaru. Pomonica je preuzela zmiju dok ju je Asja neno mazila po glavi i doputala da je ova dodiruje jezikom. Nastavila je da plee. Plenila je svojim sanjivim pogledom, a mukarci su eleli vie. Na njihovu alost, ovo je samo plesna taka i tu se sve zavrava. Muzika se polako stiavala, a Asja se postepeno zaustavljala. Pomonica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave. Zaista je poinjao da mrzi tu enu. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje. On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama. Asja se izgubila sa bine, a on se ve u sledeem trenutku naao ispred atora. Stihijski izguran napolje, shvati ta je upravo doiveo. Zapali cigaru ne pomerivi se. Glava mu je bila prazna, kao da se samo ovo to se desilo veeras rauna. Nije znao kada je sledea predstava, ali je znao da mora nju da nae. Bacio je cigaru i uputio se ka stranjem ulazu u ator. Mora biti tamo. I ovog puta ga je mogao najlon posei, ali on nije mario. Prostor je bio prazan. Zavirio je opet u deo gde je bila bina, ali da, mesto je definitivno prazno.

proesis
Bio je ljut na sebe. utnuo je limenu kantu i krenuo napolje. ta trai ti ovde?, zauo se glas. Okrenuo se, a ona je stajala ispred njega. Tebe, ree on. Spustila je pogled, a on je iskoristio priliku da joj se priblii. Stavila mu je ruku na grudi, odbijajui ga od sebe. Ne sme da bude ovde. Moj mu dri ovaj cirkus i ako nas nae... ta?, prekide je on, ta moe da se desi? On je lud, ne razume. Nasmeio se: Pa? I ja sam. Uhvati je divlje za vrat i poljubi. Njen uzdah je odjekivao celim atorom. eleo je jo. Kako je mogue da te uopte ne znam, a toliko te elim? on upita. Mogue je, dragi, veruj mi. epa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. Nije se opirao. Pribio ju je uz stub atora i uhvatio vrsto za butinu. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i pone mu raskopavati koulju. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji, a njegove ruke sve vetije. Koliko god ona liila na anela, znala je avoljev zanat. Zari mu nokte u lea u trenutku kad je crveno prslue palo na pod. Proe joj prstima kroz kosu neno je dodirujui vrhom nosa po licu i vratu. Upalie se svetla. Njih dvoje se pogledae uplaeno. Moj mu, promuca ona. On je bio skamenjen. Pogled mu je bio prikovan za njene oi, za njegov ceo svet. Idi ovee, ubie te! prodere se, gurnuvi ga iz atora. Njemu pone da zuji u uima. Jo uvek mu nita nije bilo jasno. Otrezni ga galama iz atora. Shvativi ta se deava, krenu ka najdubljem mraku. Cepanje najlona natera ga da se okrene. Par ivotinjskih oiju ga prostreli. U ruci vrue oruje, a u tim oima samo jedan cilj. Za njim izleti ona, viui i psujui. Skroz rastrzana potra za muem koji je jednim amarom onesvesti. Ovaj videvi to poeli da se vrati, ali znajui da bi oboje platili glavom, ustukne. Krvoloni stvor je bio na samo par metara od njega. Opsuje i krenu da tri. Glava ga je bolela i eleo je samo jo jednom da se okrene i vidi Asju. u se pucanj i metak propara vazduh. Zastane i uhvati se za stomak. Krv, svuda krv. Pade na kolena. Buka postade tiina. Vredelo je, izusti. Andrea Tiri

45

proesis

AVANGRAD

Bog pa pesnik
U na grad na Veternici esto dolaze pesnici i itaju svoje stihove. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni. Posle programa, u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregrt stihova da moda koji objave u nekom od asopisa ili magazina iji su vrli urednici. Organizator ih vodi na veeru tamo askaju o svemu i svaemu Odlaze posle prespavane noi u nekom od lokalnih hotela hvalei hranu i smetaj. U naem gradu na Veternici Kau: Bog pa pesnik. Dejan Djorevi

Oktopod
predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladiti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neu rei ta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove ake nita se vie ne razumije ne deifruje ljudi gamiu zarad svoje muke ne sluaju ni danas im se rijei ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan ipovac

KOD DVA BRATA

Otar i jeftin elik. Napumpan i obrijan krastavac. Naizmjenino ih nabijam. U anus i usta. Mislim da se dodiruju negdje oko pretkomora. Borislav Stani

Mesnica

46

AVANGRAD

proesis

Ogoreni pesnik
Pijani pesnik je akom polomio izlog. Kap krvi kanu na crni trotoar. Slete beli golub, popi je, i uginu.

Klovn
Ostareli klovn vie nikom nije bio smean u cirkusu. Otiao je na poploani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. Okupila se masa naroda da urla od smeha.

Bezobrazna devojica
Jedna pegava devojica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg oveka koji se znojio i crveneo. Na kraju je morao da izae na besmislenoj stanici. Imao je sivo odelo. Slavko Mali

Usamljeni - Ana Komatina; crte, kombinovana tehnika, 21,5x28cm, 2010.

47

proesis

Kuica na drvetu

AVANGRAD

Ovo se desilo pre dvadeset godina. Pria je istinita. Moja porodica i ja iveli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu veno zarobljena u svoje elje i strahove.Otiao sam odavno odatle, neposredno nakon dogaaja koji u opisati, ali nisam nikad uspeo napustiti ni elje, ni strahove. Zavrio sam esti sa odlinim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. Taj dogovor je postignut krajem jeseni, ali ja sam sazreo od tada. Traio sam kuicu na drvetu. Zbog nje. Zvao sam je erilin i bila je neto najlepe to se ikad doselilo u na komiluk. Njen otac je drao gvoaru, majka do sebe, a eri, eri je volela stripove i filmove o monstrumima. Bila je moj tip. Definitivno. Loila se, dodue, na mog druga Maksu, sigurno jer ju je vie podseao na monstruma nego ja, ali sve se to dalo promeniti... Pubertet je bio pred nama. Sigurno si napravio dobar raun u toj glavi, deko. Misli da e tako manje ii u nabavku. Okej, skitnice, ali zapamti... otac je bio vidno razoaran sve te daske i eksere e morati sam da zaradi. To nije bilo poteno i on je to znao, ali je odigrao veto. Zbog erilin i njene ljubavi prema stravi i uasu sam nedelju dana brao vinje za pare. Daske i eksere sam kupio od oca. U izgradnju su bili ukljueni i Maksa i erilin. eri bejbi je, dodue, vie slikala po daskama, ali to je bilo zbog toga jer je ona devojica, a mi poteni momci. Osim Makse. Za dva dana, bili smo spremni da se uselimo. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore, valjda da joj pokae da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. Tako neto. Bio sam pametniji, u stvari. Vau rekao sam ulazei, namerno naglaavajui kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. Jer je njen. Maksa je

predvodio sastanak. itali smo Dilan Doga. I palili svee vrtei se unutar pentagrama. Nisi ga dobro nacrtao istakao je Maksa. Bio je ljubomoran. erilin i ja smo bili sve blii. Trebalo je samo neto da se desi i poljubac je bio tu. I desilo se. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka. Rekao mi je da ga pratim do upe. Imam ideju kako da poplaimo erilin. Takva ideja mi se ve nije dopadala. Telo njegovog mlaeg brata koje se lelujalo obeeno o gredu u upi mi se jo manje dopalo. Koliko do jue gaali smo ga pirinem, jer je bio sav enskast i sad je mrtav. Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. Njemu ionako nee smetati. Drugari? Pozvao se na drugarstvo, nisam mogao odbiti. Drugari. ta e uraditi sa tim? Prvo emo ga skinuti. I malo naminkati. Moramo pozvati erilin. Telo Maksinog brata smo ubacili u kuicu na drvetu. Trebalo je saekati erilin. Dola je lepa nego ikad. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. erilin se popela gore. Zdravo, tajni agente Kuperu. Zdravo, mis Horn odgovorio sam joj. To su bila naa tajna imena. Maksa je predloio masne fote. Pogledao sam u sanduk ispod svenjaka i zamurio. Ova fota, ova fota, treba da ide u sanduk i lei tamo dva minuta. erilin je prevrnula oima kad je ispalo da je to ona. U redu. Ali, ako ste zamislili da mi danas vidite sise, zaboravite. Ula je u sanduk i pripretila prstom: Dva minuta, ne vie. Zatvorili smo sanduk. Maksa je ve drao pirina u ruci ne bi li je ismejao kad izae. Zvao bi je Frankentajnova nevesta. U redu, tamo. Koliko jo moram da leim u ovoj piljevini?

48

AVANGRAD
Maksa me pogleda i isceri se. Do kraja ivota, draga. Dok moj mlai brat ne zavoli svoju princezu. Opipaj ispod sebe. Kroz par sekundi zauli smo vrisak. Pa jo jedan. Zatim panine udarce unutar kovega i nju kako zapomae: Ostavi me, ostavi me! Molim vas! Maksa se smekao. ulo se samo otegnuto molim vas. Pokuao sam joj pomoi, ali je Maksa bio jai. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. Kada smo je oslobodili, niko od nas vie nije bio isti. Ja nisam bio vie tajni agent Kuper, ona vie nije bila mis Horn, a Maksa moj prijatelj. Kuica na drvetu je, osim svraka koje su ponekad tu dolazile, zvrjala prazna celo leto. Bila je tu samo da me podsea. Godinu dana kasnije, erilin, koja se ve ljubila sa deacima, popela se ponovo sa mnom da mi pokae neto. Ako ue u sanduk, pustiu te da mi pipne sise. Ti odlui. Poeo sam da plaem. Greka. Otiiu do Makse, onda rekla je dok je silazila dole. Ne verujem da je otila do njega taj dan, ali je otila zauvek iz mog ivota. Tog dana sam sruio kuicu na drvetu. Otac mi je namrgoeno priao: Dobro, nije to od tvojih para da tako rui. Sedeo sam zadihan na travi. Hou bicikl kao sva ostala deca. Brau i vinje ponovo, ako treba. Otac je spustio ruku na moje teme: Ne treba... Idemo u veliki grad. Tamo ti ne treba bicikl. Mnoge stvari sam naao u velikom gradu za sve ove godine, ali sam uporno traio svoju duu. Ponekad je navraala u moj san da palimo kriom cigarete i to obino kad sam se skidao. Rekla bi mi da se samo alila i da me voli vie od svih sa kojima je bila. I da ljubim najlepe. I da to nije ona ula jedno vee u moja kola za novac. I da se ne bojim deaka u snu koji nije smeo da odraste u ono to je hteo. Dok se ljubimo u naoj kuici na drvetu, on samo leluja i leluja. Milo ivanovi

proesis

unutranji

emigrant
to sam stariji sve me vie plae zlokobni dani sreni ljudi pozitivni drutveni kontekst jadna sebinost dosadne gomile pruim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslunem reku zakljuam vrata ukljuim radio otvorim knjigu isplovim to sam stariji sve mi se vie gade razgovori i miljenja pluralizam naela nezasita ispoljavanja kojeega javno oboavanje iste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam jo jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se iv sam i diem sidro

zima
zima jo nije ni poela a ja ve zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem maku da ue preturam po stvarima traim kapu al rukavice u izlozima gledam izme tedim papirne maramice skuvam olju tople utehe pokrijem se deprom od iste runske patetike i ekam ekam hladne prste starosti

obe pesme: Zoran Trklja

49

vodi/vesti
Uzmite Va primerak AVANGRADA na sledeim mestima:
Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11)

AVANGRAD
Narodno
pozorite

PEDAGOKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN INI (PODgorika 4) GALERIJA KC LAZA KOSTI (LAZE KOSTIa 5) biletarnica Narodnog Pozorita (Trg Koste Trifkovia 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovia 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasa)

SO MB

OR

NOVI SAD
RADIO KAFE (Miletieva 45)
IZBA (eleznika 4)
Crna kua CK13 (Vojvode Bojovia 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1)

Sombor
repertoar:

Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www.gms.rs

Trg Koste Trifkovia 2

biletarnica:

025/436-373

www.npozoristeso.co.rs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www.biblioso.org.rs

Venac Radomira Putnika 3

WWW.KCSOMBOR.ORG.RS

TIN APA Kulturni centar / Gale

rija (Petefi andora 4)

BEOPOLIS (TC EUROCENTAR, Deanska 5 /Makedonska 30)

BEOGRA D

Kulturno-etnolo ki klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155)

BA

Art Pozorini klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja

KIKINDA

www.muzejvojvodine.org.rs

Dunavska 35, Novi Sad

Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www.gbns.rs

JOEF J. FEKETE (Fekete J. Jzsef), somborski knjievnik i novinar Maar so-a (Magyar Sz), dobio je nagradu koju dodeljuje Udruenje novinara vojvoanskih Maara. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija, a laureat u kategoriji tampanih medija je Joef J. Fekete. Udruenje novinara vojvoanskih Maara objavilo je imena dobitnika Godinje nagrade, koja se dodeljuje na osnovu predloga urednitva vojvoanskih medija na maarskom jeziku. to se tie elektronskih medija, nagrada je pripala Itvanu Ternovacu (Ternovcz Istvn), uredniku Radija Novi Sad, dok je za najboljeg poetnika proglaen Arpad Virag (Virg rpd) iz Maar so-a. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na maarskom jeziku Radija Panevo, a Godinja nagrada za ivotno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya), novinarki u penziji subotikog Het nap-a (Ht Nap).

PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavaka kua, Knjievna radionica Rai, su romani Srana Srdia, Srana V. Teina i Sae Obradovia. U romanu Satori Srana Srdia (intervju u desetom broju Avangrada) re je o antivejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdievskih likova, drutvenom i intimnom istorijom oteenom oveku koji u dananjici gubi tlo pod nogama, polazi na paradoksalni put samooslobaanja, na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Slobodan Vladui za Antologiju najboljih naslova Srana V. Teina kae da je u pitanju zbirka sainjena od majstorski ispripovedanih pria od kojih svaka staje u jednu jedinu reenicu. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastino funkcionalnu konciznost. Oslanjajui se na knjievno naslee koliko i na ivotnu stvarnost, u romanu Sestre Karamazi Saa Obradovi osnovnu dramsku postavku uvenog romana Dostojevskog pronalazi u naoj savremenosti i razvija duhovitu, ironinu kriminalistiku priu o antiheroinama postsocijalistike tranzicije.
IZ TAMPE je izala knjiga Glasnici nevienog - Antologija-zbornik autora roenih od 1970. do 1980. (od Miloa do Maje), koju su priredili Dejan Bogojevi i Duan Stojkovi. U njoj se nalazi etrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan nain predstavi. Poetiki pristup je, od autora do autora, razliit. Sami prireivai kau: Pred vama nije antologija. Nije ni zbornik. Jeste, moda, antologija-zbornik. Cilj joj je da ukae koji su pesnici i pesnikinje odskoili meu onima koji su roeni u intervalu od 1970. do 1980. godine. Zastupljeni autori: Dragan Hamovi, Goran Labudovi arlo, Dejan Bogojevi, Ana Ristovi, Dejan Aleksi, Gojko Boovi, Nenad Glii, Nataa iovi, Nenad Jovanovi, Olivera Vuksanovi, Viktor Radonji, Milena Markovi, Alen Bei, Ivan Lalovi, Dejan anarevi, Elizabeta Georgiev, Marko Vukovi, Tomislav Markovi, Ivana Veimirac, Mirjana Kovaevi, Danica Pavlovi, Branislav Zubovi, Dragana Bukvi, Enes Halilovi, Jasmina Topi, Dragana Mladenovi, Danijela Padejski, Marjan akarevi, Sinia Tuci, Bojan Samson, Jasna Stefanovi, Goran Korunovi, Petar Matovi, Bojan Beli, Jelica Kiso, Nikola ivanovi, Dragan Radovanevi, Danijela Bogojevi, Zoran Antonijevi, Vladimir Stojni, Vladimir Bogievi, Iskra Peneva, Maja Solar.

50

Avangrad je neprofitni list, ali uvek spreman da profitira tako to e biti tiraniji i deblji, te je iz tih razloga otvoren za saradnju, donacije i sponzorstva.

rad Ivane Stani; kombinovana tehnika, 29,7x21cm