broj 15 - maj/jun 2013.

rad Živke Suvić Petrović; kombinovana tehnika, 100x70cm, 2012.

(SUB)verzija 4

Pogled iz ugla:

Antologija srpske poezije
Lorens Stern
^ajanov

~čitali{te:

Aleksan dar Zograf
7
filozofija:

intervju:

-

Tabuki - ^e{ke pri~e +

11
psihologija/f ilm:

Dru{tvo norma -lnih
16

Bullying
18
muzika:

Slobodan Perovi}
21

filmska arhiva:

Lojd D`ejmsom (Naevus) 23

Intervju sa

Moja Afrika
28

topis: svojeru~ni pu

Mati~no zdanje u Somboru
26

ovde blizu:

Poetski teatar u KCNS 30

osvrt:

literarni sokak

PROESIS

Petnaesti Avangrad avanzovao je u odnosu na prethodne brojeve za nekoliko važnih stvari koje bi trebalo da čine uspešnu karijeru jednog poletnog lista. I to karijeru što – vrlo zanimljivo s obzirom na okolnosti – traje četiri godine. Avangrad je u svom petnaestom pojavljivanju pred čitaocima deblji i bogatiji za još dve rubrike. Jedna je posvećena filozofiji, dok smo drugu nazvali Svojeručni putopis gde će „originalnim’’ jezikom autora biti predstavljeni bliži ili dalji krajevi naše planete. Da, delujemo i lokalno, u rubrici Ovde blizu (gde se razrađuju kulturni fenomeni iz okoline o kojima iz nehata, letargije ili finansijskih sredstava ne znamo dovoljno), pa sada malo da prošpartamo i globalno. U ovom broju, jedan građevinski radnik iz Sombora ispričaće vam prvi deo svog života u Gabonu i to „svojim rečima’’. Što se tiče rubrika na koje smo navikli, valjalo bi izdvojiti muzički pasaž gde vas čeka razgovor sa vođom engleskog benda Naevus koji je veoma poznat u svetu alternativne muzike i o kom smo već pisali. Tako, u ovom broju imamo dva intervjua: pomenuti i onaj sa majstorom našeg (zašto da ne: i svetskog) stripa - Aleksandrom Zografom. Ali, da se ne zalećemo. Nije to naš manir. Uzmite pa prevrn’te dalje na mozaičku strukturu Pogleda iz ugla i čitajte list lagano, onako ravničarski, bez obzira na kojoj ste nadmorskoj visini ili podmorskoj dubini. Dakle, otegnuto, ali temeljno, sa pažnjom. Branko Ćurčić

Unapređenje

31

Urednici: Branko Ćurčić i Milan Živković; redakcija: Ivan Panić, Brankica Opačić, Dejan Šimurda, Siniša Trifunović; saradnici (po redosledu pojavljivanja): Zoran Trklja, Dragoslava Barzut, Aleksina Đorđević, Milan Gromović, Svetolik Jozć, Ivan Despotović, Kristina Lakić, Branko Radaković, Ana Vrbaški, Biljana Benić, Miloš Ristić, Živka Suvić Petrović, Aleksandar Tanurdžić, Milena Vermezović, Igor Vitomirov, Ana Komatina, Bojana Draganić, Marina Žebeljan, Ana Magda, Sovjeta Grubešić, Tanja Mijanović, Andrea Tiri, Dejan Đorđević, Borislav Stanić, Slavko Mali, Miloš Živanović (Srbija); Zoran Kojčić, Iva Damjanović (Hrvatska); Armin Stefanović, Vladan Šipovac (BiH); Dragiša Damjanović, Ivana Stanić (Crna Gora); tehničko rešenje: Branko Ćurčić; izdaje: Udruženje ARTiFAKT Sombor; štampa: Print Azur Sombor; tiraž: 700. Rad na naslovnoj i poslednjoj stranici: Siniša Trifunović. Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad Telefon: 064/157-34-48
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008(05) AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko Ćurčić i Milan Živković. - 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm ISSN 1821-133X COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj Avangrada pomogao je Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

i a
Nije nimalo lako u ovom vremenu definisati i razgraničiti subverzivno i jasno reći da li tako nešto uopšte postoji i ako postoji u kojim okvirima je zastupljeno. Možda bi i sama analiza mogućnosti subverzivnog bila subverzivni akt. Zato smo pitali nekolicinu saradnika šta misle o tom pitanju, posmatrajući pojam iz ugla života, ali i umetnosti kojoj su posvećeni. Kao rezultat, dobili smo veoma zanimljiva i različita zastupanja.

Usudio bih se da kažem da danas u umetnosti i/ili životu ništa pod kapom nebeskom nije subverzivno. Ako pođemo od definicije subverzije koja kaže da je subverzivno delovanje pokušaj da se promeni društveni poredak i struktura vlasti te pripadajuća joj hijerarhija, birokratija i moral, onda ćemo primetiti da naznaka subverzivnog delovanja gotovo da i nema. Razni savremeni pokušaji promena dnevnopolitičke ili postojeće društvene sfere gotovo uvek su nastojali da, na neki način, zadrže ustaljene obrasce delanja protiv kojih su, deklarativno, ustajali. Isto vredi i za transkontinentalne pobune poput ocuppy pokreta, anonymous fronta, pa sve do arapskog proleća. Doduše, svi ti pokreti su pristali da deluju u okvirima demokratskih procedura, a videli smo kako je establišment alergičan čak i na takve vidove otpora. Šta bi se desilo da su posegnuli za mnogo ubojitijim i amoralnijim subverzivnim alatima? Na umetnost ne bih trošio reči. Njena duboka iskompromitovanost tržišnim odnosima te teškom korupcijom i spregom obrazovanja, veštačkih pop(ulističkih) trendova i prljavog novca, učinila je od nje tužnu valutu ništa drugačiju od one kojom se plaćaju narkotici, oružje, hrana ili bilo šta drugo na ovoj ubogoj planeti. Svoju subverzivnu stranu umetnost (možda) može da ispolji isključivo na ličnom planu, jedan na jedan, kada se uživalac preda njenim čarima do te mere da a se u potpunosti liši skrupula, inhibicija i, nadasve, ega. Tada umetnost postaje zbilja subverzivn konteksta promena Međutim, nalazi. t konzumen i sposobna da promeni kontekst u kojem se njen društvene stvarnosti za sada je nemoguća i neće je izmeniti bilo kakvi umetnički alati. Mislim da su marketinški stručnjaci jedini ljudi koje bismo danas mogli nazvati subverzivnim elementima. Njihov (debelo plaćen) rad direktno je okrenut ka rušenju svih društvenih veza koje jedno društvo čine zdravim. Podilaženje najnižim porivima i veličanje apsolutne individualnosti, sebičnosti i pohlepe, zarad sticanja enormnih profita i bogatstava (po svaku cenu), samo su deo subverzivne umešnosti koja krasi ove postmoderne teroriste. Međutim, njihov ulog je nula, njihova želja za promenom takođe. Rukovođeni su isključivo vrednošću naloga, te kao takvi apsolutno mogu biti izjednačeni sa nacističkim zločincima koji su ,,samo izvršavali naređenja”. I ne, njima ne preti opasnost od društva. Naprotiv. Oni su, na neki način, uzor, u klasnom smislu. Pet ličnih subverzivnih rečenica i reči: Masovno samoubistvo je poželjno. Otvori oči, zatvori oči. Zabranite rad! Ostanite u krevetu. Odustanite.

Zoran Trklja

4

AVANGRAD
Subverzija kao način mišljenja i življenja

pogled iz ugla

“An artwork is an indication of the form of life of its author, who, refusing those forms he has inherited, has tried to invent his own”- Franck Leibovici Uvodni citat sadrži inicijalnu umetnikovu subverzivnu tačku: „Umetničko delo je pokazatelj forme života njegove autorke, koja je, odbijajući one forme koje je nasledila, pokušala da (iz)misli sopstvene“ . Subverzija je potentnost umetnosti. Mislim da danas u Srbiji ni umetnici/e ne veruju u subverzivni potencijal umetnosti koju stvaraju/pr eživljavaju. Da bi umetnost bila subverzivna neophodno je da postoji sistem umetnosti koji onda subverzijo m može biti isprovociran od strane umetnika/ca koji kritikuju sistem u nameri da ga menjaju. Međutim, kako danas u srbijanskoj umetnosti ne postoji nijedan sistem (vrednosti), umetnost je ili primitivno ispolitizov ana ili je na margini društva gde je kreativna subverzija u stalnom pokušaju da dobaci strelicu što dalje (a ako strelica pogodi cilj promašila je sve drugo i obrnuto, ako promaši cilj pogodila je sve ostalo). Već je sama sintagma „postojanje/rušenje/uspostavljenje sistema“ problematična i dezavuišuća. Subverzivno ponašanje karakteristično je sredinama sa zavidnim stepenom svesti, što naše društvo nije ili, bolje rečeno, ne nastoji da bude. Danas u Srbiji subverzivnim vidim feminističku i queer teoriju jer se jedino tako radikalnim određenjem i zastupanjem svoje pozicije može isprovocirati „centar“, patrijarhal na matrica kojom smo uštrojeni. Subverzivni su oni koji ruše ali i oni koji uspostavljaju „nova pravila igre“. To su danas oni pisci i spisateljice (ukoliko govorimo o književnosti) koji/e se bave marginom društva. Ništa novo, naravno. Poezija je uvek bila najsubverzivniji literarni pol, naročito u vreme totalitarnih režima. Queer umetnost koja poslednjih pet godina egzistira kroz razne festivale u regionu možda ostavlja najsubverzivniji, ako ne udar, ono bar utisak. To je umetnost koja menja društvo. Sve drugo što pluta u bezvremenom i bezprostornom kanalu, nije videlo umetnosti. Osim umetnosti, važno je postojanje subverzivnih medija (pre petnaestak godina simbol medijske subverzije bio je B-92, danas su to donekle web portali kao što su E-novine, Peščanik). Kod medija često dolazi do pogrešnog čitanja subverzije kao provokacije, što je hronično oboljenje srbijanskog medijskog prostora. Provokacija bez cilja i kompasa je odsustvo svakog subverzivnog delovanja. Na kraju, subverzivna je žena koja drži psa u kući u mestu gde to osuđuju. Subverzivan je čovek (56) koji vozi rolere uprkos tome što mu celo selo viče da je lud zbog toga. Subverzivni su oni koji imaju dovoljno poštovanja prema sopstvenim željama, oni koji se drznu živeti sebe. Dragoslava Barzut

Svako strasno bavljenje umetnošću je subverzija. Strasno, znači da umetnik ili živi to što stvara, ili je folirant. Foliranje je društveni recept za anuliranje subverzije. Istina je subverz ivna, uvek. Istina postavlja nezgodna pitanja u najgorim prilikama. Pojedinačna ili grupna, subverz ija mora da barata istim alatom kao i sistem. Mora da bude prihvaćena i da se intenzivno sprovodi. Prihvata nje putem istine je totalno nelegitimno, za razliku od prihvatanja putem nametanja. Potpuni efekat subverzije izostaje jer je potrebno da se umetnost infiltrira u socijalnu realnost i da bude popularna. Često kad uspe, ona naprosto postane deo sistema. Bora Čorba. Ili je sistem ubije i pojede. Češće je pojede živu. EKV. Danas se zaklinjem u Marčela i strahujem za Vidojkovića. Pesnička grupa „SPAK!“ urla duhom na ivici svesti i egzistencije, „Poezin“ mudro radi na infiltraciji. Subverzija je moje srednje ime. Ostala su Apsurd, Paradoks, Alternativa, Andergraund, Avangarda. Subverzija ne sme da nosi krunu elitizma i da se gadi naroda. Umetno st, sloboda, vizionarstvo, duh i istina, treba da se nameću ljudima, kroz svoje najviđenije predstavnike, u najgledanijim emisijama, u najudarnijim terminima na najružičastijim televizijama. Aleksina Đorđević

5

Gates. koja predstavlja znatno zdraviji put od onog pređašnjeg. a nove historijske ere budu nazvane po tekovinama računalnih umjesto književnih ili slikarskih dostignuća. moguće je da geekovi ubuduće nose titule narodnih heroja. ali dobro je poznato i da stvarnu promjenu donosi onaj koji djeluje po nalozima poruke. Bila je to moja obala samoće. Neotkucana karta čitav jedan kontinenat. Ušla. kako kažu. neka druga. Napamet (tj. rekoh fina gospa kad ona ni pet ni šest nego ispipa mi zadnjicu. koja. te ova treća oće da izađe al’ ne može da se snađe pa me štipka za butinu. potpuno je izanđalo od svoje prenaglašene i uvek iznova reciklirane „egzistencije”. Anonimusima. Subverzivnost XXI veka. „baj d vej“. koja će najpre apsorbovati baštinu. prosvetiteljski ili neki drugi istorijski preporod. jer. malo udarali packe. u poznatim manifestima impresionizma. doživjela ga na tren i prokockala u začahurenosti postmodernističkog tijela. dadaizma. a ne sama poruka.pogled iz ugla AVANGRAD Tehnolucija Subverzivnost je naprosto vid komunikacije. ja sam zgrožen i izmrcvaren. Tek ukoliko se ujedine u djelovanju. Tehnologija je dobro iskoristila taj propust i samo u posljednjih desetak godina napravila boom kakav Tzara nije mogao ni sanjati. subverzivnost prati razvoj komunikacije i medije u kojima najlakše nalazi izričaj vlastitosti. udariti žig ili popljuvati i opsovati. zatim. a progonjeni Assange i nedavno tragično preminuli Swartz globalni su heroji otpora velikim silama. Umetnik koji je u posedu „zdrave subverzije“. nikako ne može biti avangarda XX. ali na kraju su se poljubili i otišli negde gde se zemlja još graničila sa rekom. sve je to nekakav pozitivistički otpor i pobuna. malo se grizli. anahronog i kvazisubverzivnog. tek rekom. Jedini koncept koji se danas može nazvati subverzivnim – u istinskom značenju te riječi – jest tehnologija. artistička kreativnost i dalje igra veliku ulogu u širenju subverzivne poruke. bolje reći. renesansni. Možda je potrebno upitati se: Da li je umetnost isključivo instrument pobune. koji umetnost približava ideološkom činu opštenja? Zbog toga bi bilo dobro da umetnici znaju: talog tradicije ili nasleđena baština nije isključiv Teret. Sedeo sam na sedištu autobusa. a ni od sebe. već dobra potka za odabir jedne „druge” tradicije. Svetolik Jozić 6 . Malo su se psovali. može pasti i pod okrilje ideologije? Srušiti porušeno i pregaženo više puta. te druga se otpozadi gura eto joj ruka nešto niže od struka. nije ništa neuobičajeno. umetnik može izgubiti status umetnika. Zoran Kojčić Subverzivnost na početku kraja Homo subversivus danas mogu biti samo dve osobe sa spiska zvanica: gospodin Niko ili gospođa Svako? U izvornom smislu (rušilaštvo i prevratništvo) danas ne postoji. niti je u opasnosti od drugih. kubizma i ostalih izama. nije ništa drugo do puko recikliranje čina rušenja. reko bi da to zovu muzikom . Pita li se neko. Milan GROMović 06XXXXXX 12:56 Kasnim! Danas me neke žene ispipaše po autobusu. U umetnosti i životu „danas”: srušiti. Sve veći broj ljudi svakodnevno radi na što većoj transparentnosti interneta i besplatnom dijeljenju sadržaja. Bilo kojom. bez pameti) tražeći metu kojoj se protivi. može li subverzija da na taj način dosegne usijanu tačku autodestrukcije i time sebi obezbedi kartu u jednom smeru – prema ambisu nihilizma i apsurda? Šta će se desiti ako je to nepromišljen potez. ili. iste tradicije koja će sebi obezbediti trajanje u vremenu „danas“ i u vremenu koje dolazi – vremenu „sutra“. Jobs i Zuckerberg istinske su pop ikone. Prirodno je da kao takva. a potom pronaći vlastiti komad postmodernog „prevrnutog neba”. Činjenica da su arapsko proljeće i occupy pokreti doslovno počeli na Facebooku dovoljno govori o subverzivnoj snazi interneta. nikako nije ugrožen. time zajedno sudjelujući u možda najvećoj „terorističkoj” organizaciji na svijetu. Umjetnost je svoj revolucionarni vrhunac doživjela prije točno jednog stoljeća. Strašno. nažalost. Te moja stanica da malo prođem pa tam oko struka. zapaliti. Istina. i ispipan uzduž i popreko ! send SMS poruke iz GSP-a 06XXXX 18:32 your message won’t be delivered Bio je jedan par ispred mene i slušali su nešto čudno. dakle. ući u posed nečeg što ni malo ne podseća na humanističku svest umetnosti i izražavanja načina mišljenja uopšte. i.

Upravo je takvo osenčeno mesto. istražen u svakoj vrsti literature i kroz putovanja.AVANGRAD intervju OSLIKANI ZIDOVI V Stripovi Aleksandra Zografa. pre svega. NASIH VREMENA 7 . podjednako kao i u knjigama. gledano kroz Zografov rad. senka one zvanične. predstavljaju obilje materijala. recimo. I to neka nezvanična enciklopedija. Oni su ozbiljan dokaz da strip može biti ozbiljna umetnost u kojoj valja tragati za odgonetkama života. pronađen u nevidljivoj istoriji malih stvari. izvor najvećih čudesa sadašnjeg i proteklog vremena. ili kuriozitet. Detalj. čine da ovi stripovi prevaziđu sopstvenu formu i postanu enciklopedija.

. a do tada sam već izronio more suza za svakovrsnom umetničkom produkcijom iz dvadesetih i tridesetih godina (ili iz još ranijeg doba). delimično fiktivnog.. da taj lik ne bi bio samo plošna zamisao. iako postoje i izvanredne fantazmagorične pripovesti. ali nije do kraja ciničan već shvata da postoji nešto izvanredno i duboko afirmativno u življenju pod kapom nebeskom. na pravom ste putu. i zatim transformisati u nešto drukčije. ali mislim da bi mi se dopao junak predstavljen kao individualac koji sve proverava. ali treba ga prihvatiti upravo takvog kakav jeste. potrebno je da postoje različite vrste umetnosti. nisam znao kako da to prećutim. kao nekakav školski zadatak. Postoji li kod Vas jedna – da kažemo krambovska – doza nostalgije za proteklim dobom. odveć bezlična. neki antiglobalista) ili neko ko samo svoj mir i sreću traži. mišljenja i stvaranja. nedostaje umetnosti a zašto ne i stripa. Za Kramba sam saznao tek kada sam bio u svojim kasnim dvadesetim godinama. U svakom slučaju..ustripovanog“ junaka (senzitivnog i razumnog. uopšte.. Možda i zato što bi mi jedna potpuno angažovana priča bila odveć hladna. Naravno da je potrebna i angažovana umetnost – iako ja nisam neki veliki ljubitelj umetnosti koja samo ispunjava zadatak. u ovom vremenu i na ovom mestu. očekivao bih da autor kreira različite junake. umesto što večito proklinje sudbinu. dobom kada se bez upliva tehnike drugačije živelo (i stvaralo)? Da. koji bi govorili o stanju duha u Srbiji. Ali danas svakako. tako samo u teoriji – kada kreirate lik. bez obzira na društvena zbivanja? U različitim stripovima.. moj prvi strip koji se 1994.s obzirom da je to bilo autobiografska priča. najnovijeg. pojavio u Americi . običnjaka) našeg. ništa ne prihvata zdravo za gotovo. bilo da je u pitanju strip ili neka druga umetnost. doba. U Francuskoj je neko 8 . koje mogu mnogo toga važnog o životu da vam saopšte. a ne da bude fantazija neutemeljena u stvarnom iskustvu. različite vrste izazova.Life Under Sanctions. trebalo je na neki način da oslika život u zemlji koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama. Problem sa našom sredinom je što živimo na mestu koje se teško i sporo menja. Šta mislite.intervju AVANGRAD Da li možete da napravite portret . zagovornik sam da umetnost treba da se bavi životom. u ovom vremenskom okviru. za izdavačku kuću Fantagraphics. međutim. Recimo. postoje mnoga druga pravila koja treba da budu zadovoljena. Ali ja sam takođe govorio o svojim eksperimentima sa snovima. o angažovanoj umetnosti kod nas? Da li je ona potrebna ovom društvu ili je valja izbeći i baviti se umetnošću radi umetnosti? Kao prvo. koji su u mom životu tada imali važnost kao i svo to ludilo . Ukoliko uspete da se snađete u tim apsurdima življenja. To je sve. Daleko od toga da je ovaj prostor kojeg nastanjujemo sjajan. preobrazitelj. onako kako ga Vi vidite? Da li bi to bio angažovani pojedinac (recimo. na ovaj ili onaj način. i naš junak bi trebalo da bude nekakav . to je bilo prisutno u meni mnogo pre nego što sam saznao da je to nešto krambovsko. neko ko može da izvrši promenu.

) nepovratno izgubilo ili je ono samo isplivalo na površinu i postalo deo velikog točka sistema? Danas je teško baratati nekim već uvreženim terminima i definicijama. i izmenjen je strip. Možete li nam reći da li postoje i kakve su paralele između Vašeg i njihovog rada? Postoje li te nevidljive niti međusobnog uticaja? Jovan Loch. i svake druge vrste umetnosti. čak halucinantno. Projekat kakav je Jamming with Aleksandar Zograf obuhvatio je saradnju sa svetskim zvezdama stripa. pa ipak kao da postoji nekakva sličnost u onome što emituju moji crteži i fotografija tog nekog čoveka. a ipak je tada došlo do neverovatne procvati primenjene. s obzirom da je sve to nastalo u vremenu pre mog rođenja. Takođe. Ja ponekad kreiram strip za Vreme tako što jednostavno prikupim stare fotografije (koje često pronalazim na buvljim pijacama). poneki od produkata mainstream stripa danas bivaju štampani u tiražu koji je jednak ili manji od tiraža fanzina. Ja u svakom slučaju to ne doživljavam kao nostalgiju. zovite to kako želite. ili alternative.. Volim da listam Politiku iz tridesetih. ali zapravo ja ne znam kakva je to sila koja čini da se oduševljavam starovremenskim stripovima. zato što su izmenjeni mediji u kojima se pojavljuju stripovi. danas je delom preseljeno na internet. a u skorašnje vreme su ta određenja nejasna. i poređam ih uz minimalan komentar. Da li se vreme andergraunda (ili antikomercijale.. nastavljam svoje kreativno traganje. I verujem da nešto od toga se odražava i na moj crtački stil. ili u neke štampane medije koji nisu namenjeni unapred profilisanom čitalaštvu. Nedavno mi je Đorđe Matić. Nekada je andergraund ili alternativni strip bilo poput žanrovske definicije. Teško je oteti se utisku da čak i frizure iz tog vremena izgledaju kao vrlo pažljivo kreirana umetnička dela. Mnogo toga zanimljivog nikada i ne bude „ustripljeno“ u mojim storijama koje se pojavljuju u Vremenu. Mislim da je sve to u redu. spisatelj koji trenutno živi u Holandiji. čovek je otišao da se fotografiše u fotografskoj radnji. na kojoj je prikazan jedan sasvim običan čovek. Jednostavno mislim da je tadašnji izraz likovnosti bio neuporedivo uzbudljiviji od većine toga što imamo u ovom vremenu. jednostavno – vremena se menjaju. U tome je našao nešto što ga je intervju podsetilo na moje stripove. ilustracijama. Danas portret tog čoveka deluje vanvremenski. I život se činio ispunjenim nekom čudnom vrstom intenziteta.. i uspona totalitarnih režima. Ono što je nekada bila fanzinska produkcija. zato što je nestala masovna publika koja je u nekom drugom vremenu postojala. a što se mene lično tiče. inače frizer iz Bačke Palanke. iako iza toga nema ničeg mističnog. Ja danas objavljujem svoje stripove u ozbiljnom nedeljniku.AVANGRAD napisao za moje stripove iz Vremena da imaju nečeg nostalgičnog. ali bez ikakvih ograničenja nametnutih od redakcije. frizer iz Bačke Palanke 9 . o tome je malo ko uopšte i razmišljao. ili način razmišljanja.. ili Facebook. dizajnom. i tu nalazim puno materijala za moje stripove.. ali svakako nisam vođen nekim romantičarskim fantazmama. s obzirom da verujem da to vreme nije bilo ni lako ni jednostavno. tridesete recimo su bile godine strašne svetske krize. to je sve. poslao fotografiju koju je pronašao negde na netu – to je fotografija iz tridesetih godina. naprotiv. ali jednostavno je zapanjujuće koliko se toga zanimljivog zbivalo i dospevalo u novine. Teško je to precizno opisati. iako je to bilo samo deo svakodnevice.. Ne znam kako bi to valjalo klasifikovati ili žanrovski odrediti.

i spreman da sasluša druge. veći deo toga odmah postane „kult“.. Mislim da bi bilo zabavno ponovo pročitati epizode s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. recimo.intervju Da. Jim Woodring i drugi. pa i umetnički deluje drugačije nego što je to činio pre recimo dvadeset. što ponekad manjka umetnicima – zato što oni po prirodi poseduju snažan ego. ja sam hibrid moljca i hrčka.mladi“ bend jednog dana bude obeležen kao kultni? Zahtevalo bi puno prostora da se izjasnim o ovdašnjoj muzičkoj sceni. Ko su strip junaci (domaći i strani) koje biste odabrali u jednu vanvremensku antologiju? Žao mi je što još uvek ne postoji knjiga koja bi sabrala stare epizode Dikana. Što se inostrane produkcije tiče. ali i koje rado držite na dohvat ruke? Ja sam knjiški moljac. živi. već poput hrčka konstantno dovlači nove. možda i više godina? Iako sa toliko pažnje izučavam prošlost. Uglavnom. mislim da ovde nikada nije istinski predstavljen Harvey Kurtzman. tako da postoji jedan deo mene koji pripada spisateljskom univerzumu. ukoliko ne preraste u estradnu zabavu. Ko je na ovim prostorima ostao dosledan žanru i stavovima i kako se snaći (može li se to uopšte) u našem muzičkom bunilu danas? Da li je moguće da neki . moramo Vam postaviti pitanje vezano za muziku. među kojima su i Robert Crumb. Saradnja sa Vladimirom Arsenijevićem govori u prilog tome da je moguće sarađivati sa stvaraocima koji pripadaju raznorodnim umetničkim disciplinama. koji ne samo što je okružen silnom količinom štiva koje je akumulirao tokom godina. a uprkos očiglednim razlikama u stilu i prilazu. ne preostaje nam ništa drugo nego da hrabro skočimo u taj ambis stvarnosti. koji nije proizvodio strip junake. Možda ovo vreme nije tako uzbudljivo kao neko drugo ali. ali – u nekoliko reči – mislim da ovde postoje zanimljive autorske ličnosti. a da li Vi imate određenu vrstu štiva koja Vas pokreće i na rad (kao što je to bio slučaj. Doduše. Neizbežno. čitav jedan album. i smatram da je vrlo važno neke bitne knjige pročitati više puta. Dakle. objavljen u samostalnoj produkciji (i danas već rasprodat) sam kreirao na taj način što sam sarađivao sa različitim strip crtačima. ja se bavim novinarstvom već decenijama. i to pre svega ovu ovdašnju AVANGRAD muziku. i sve naše šanse zgusnute su u sadašnji trenutak. nadam se da vam se to neće činiti odvratnim. Wostok. u strip knjizi Polovni svet). Kroz saradnju sa drugima možete puno toga da naučite. nemojmo se zavaravati. Radili ste zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem na knjizi Išmail. često posežem za tom hrpom koja me okružuje. čak i uprkos činjenici da mnoge od tih pesama nikada neće čuti publika veća od jednog uskog kruga ljudi. već strip svetove. i konstantno se prozvodi zanimljiva muzika. Na žalost ili na sreću. uprkos okolnostima koje su uglavnom nepovoljne. postoje uzajamni uticaji i komunikacije. uglavnom satirične prirode. razgovarao Branko Ćurčić 10 . Sa svakim od njih sam sarađivao na različite načine. Vreme u kojem postojimo i delamo je čarobno. koji su deo kreativne igre. Peter Blegvad. Da li je današnje vreme dovoljno prelomno da čovek može da razmišlja. Arsenijević se za ovu knjigu inspirisao jednim Vašim crtežom. stripa koji je izlazio u Politikinom Zabavniku. Potrebno je da čovek bude otvoren za saradnju. verujem da je centar svega sada i ovde.

Zaharije Orfelin ili Despot Stefan Lazarević. Složićemo se. kako se Pred nama je knjiga koja nam na upečatljiv način otkriva – koliko nas i seća – dva veka iz bogate poezije na ovom jeziku. pa i 11 . ako krenemo od našeg predmetnog sveta (po Platonu stvarnijeg od umetnosti) da u svakom mišljenju ima makar malo pevanja i da nijednu oblast fizike ili matematike nije moguće sasvim očistiti od poezije tj. koji će kasnije otvoriti mesto i za jednog Nastasijevića. za neoromantičare ili pak neomoderniste. ona je u stvarnosti. a čak ni u takozvanom stvarnom svetu ovo dvoje nisu u potpunosti odvojivi. postmodernizma. poneki eksperiment. Taj Heraklitov. Nenada Grujičića. Iz nečeg – rođenog naoko ni iz čega – nastaje novo. od pojave knjiga Branka Radičevića. iz tog opet novo. post-postmodernizma. To je samo početak. kasnije Helderlinov moto. onako kako je vidi jedan pesnik. „Ako golo mišljenje ne ume dati“. pa i poslednjem Dejanu Aleksiću – umetnički bliži nego. Postoji. u antologiji Nesebičan Muzej. kako je to povodom Antologije rekao književni kritičar Mihajlo Pantić. signalizma. na primer. Takođe. Isto kao što pevanje i mišljenje nisu razlučivi u poeziji. potvrdio da je lirska (ili pak lirsko-epska) pesma ipak svet za sebe. izvesno organsko jedinstvo ove knjige – ona nije puki istorijski izbor ili pregled. Taj pesnik je sebi dopustio veću slobodu izražavanja (donekle kao Puškin u ruskoj književnosti. i dalekom budućem Raičkoviću ili Popi. skoro budući.. Aleksandar Sergejevič u malom).. ili Dušana Matića. Međutim. Zašto krenuti od Branka (prvog među još nekim potonjima)? Zato što je Radičević prvi prosev moderne (mogli bismo reći autonomne) svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji. Antologija predstavlja poeziju u rasponu od dvestotinak godina. otkrivamo u tom prisustvo poezije. ne samo istoričar ili teoretičar poput kustosa kakve muzejske postavke. Stražilovska linija pevanja nije u potpunosti odvojiva od nadrealizma. vrhunsku poeziju čini čudnovata mera pevanja i mišljenja. Potreba za obuhvatnijim i manje konzervativnim pristupom pojmu antologije – osećala se i ranije. kao i tajnovitosti. Nenad Grujičić navodi kao ključni orjentir pri sastavljanju Antologije. to jest „uspešna sinteza“ – kako je definiše antologičar. Miroslava Lukića. Početak sa Brankom ne određuje ovu antologiju kao isključivo tradicionalnu ili pak „stražilovsku“. Eto zbog čega je poezija stvarna.. kao npr. pevanja. pa do trenutka koji nam se ukazuje kao najviše sadašnji. I kad krenemo od onog sasvim stvarnog. dakle. Brankovo kolo 2012. Kolundžiji ili Tanji Kragujević. Ima tačke početka. Stoga je Radičević. u koji mogu ući i neke nove teme.AVANGRAD v čitalište Svet zivih ideja O Antologiji srpske poezije 1847-2000..

Ova će nas knjiga naposletku odvesti i do Jelene Radovanović „u zoni otkrivenog. na jednom mestu napominje da bi bilo pogrešno reći da knjiga obuhvata dobar deo „savremene poezije“. koji jeste budućnost (i prošlost) pesništva.“ Definisanje jedne umetnosti kao istinite po tome što odbija da kaže laž (makar i ne govorila istinu). surovog romantizma“. na mišljenju zasnovano možda isključivije od starijeg Miljkovićevog. postoje predrasude i nelagodnosti. poput Van Goga? A možda prethodno navedeno vremenom dobija ipak sasvim drugačiji odgovor. Prava lirska pesma to svakako ne može biti. nagoveštava Nenad Grujičić. U pristupu umetnosti. Drugim rečima. Među našim donedavno savremenim pesnicima važno mesto zauzima Novica Tadić. Radmila Lazić. i za proučavanje uvek izazovan organizam. „sadašnjem trenutku“. „zemaljskije“ događaje. Iz lirike se crpi idejna struktura na kojoj se zasnivaju epika i drama. A savremena poezija je kao i savremena fizika: te stvari su „oduvek“ bile tamo. vaspostavlja svet ugrožene žene u svetu muške civilizacije. koja bljesne i ugasi se kao meteor. pa i pristupu poeziji kao književnom rodu. kasnije „izašao u jednu slobodniju. vezan jedino idejama. opeva urbani svet u mimikriji malograđanštine. Grujičić u predgovoru Antologiji srpske poezije od 1847. P.. Poezija. niti potpune predestinacije. samo je nama trebalo vremena da ih otkrijemo. ne može biti savremena. Popović (kao i Skerlić) isključio je V. koje je misao slabo dotakla. više nego što to izgleda sa komercijalno-laičkog gledišta. Zaključili bismo da možda postoji jedino savremena percepcija poezije. ona izražava autentične. Pesma je matematika književnosti. teoretičari. celovita.“ Pritom ipak raspevanija od Novice Tadića. ostaje pevanje. Primećujemo da Tadićevo pevanje. približavamo kraju. Disa iz poezije.čitalište izrazio Crnjanski. baš kao što ni svemir nije kompromis između prostora i vremena. kako se „kasnije ispostavilo“. možda ni najtreniraniji kritičari umetnosti ne mogu snositi odgovornost za propust neke nove pojave u njoj. po rečima antologičara „izvan ruralnog po svaku cenu. po ljudskoj prirodi.. jedinstveni. Kao što je već napisao Branislav Petrović: „Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato“ (što priređivač uzima kao još jednu odrednicu u sastavljanju Antologije). pa verovatno ni lirsko-epske vrste. što knjigu čini otvorenom ka budućim trenucima poezije. deo nje nam se samo čini kao takav. molitvenu rezonancu“. Neke slavne prošle antologije. Kao i u svim formama života. vodile su se donekle sličnim estetskim idejama (pesma da je cela lepa. Neformalnost i autentična lirska kompozicija stavlja je u društvo klasika. kao ona Bogdana Popovića. Jedna prava ili tačka ne postoje nigde u stvarnosti. prema antologičaru. plaše se da lepotu pronađu na neočekivanom. Poezija dakle nije kompromis između zvuka i značenja. koji pokazuje da se i dalje mnogo toga može napisati u vezanom stihu. primećujemo da se broj pesnika neznatno povećava. Zvuk i značenje u lirici čine svojevrsni kontinuum. Za razliku od egzaktnih disciplina. odnosno nedostojnom mestu ili u neočekivanom (po predrasudi – nedostojnom) ruhu.. ili prosto drugačije. koja potire ono Stendalovo – da je umetnost divna laž. detaljima i značenjima. Roman može „lagati“ kada u fabulu uvede fantastiku. Postavlja se pitanje šta može jedan antologičar budući – učiniti ne bi li izbegao ovakvu katastrofu. Kako se. muzika ideja. kako se izrazio Miljković. Možda je Stendal kao romansijer imao na umu da „umetnost romana“ mora sadržati stepen obmane. do 2000. Ivan Despotović 12 . biti donekle netačna. Isključeno je i golo pevanje. Fantastična pesma ne postoji. isto koliko i takozvani slobodni stih. koja je u istoriji naše (a i drugih) književnosti već zabeležena? Možda se savršena percepcija umetnosti prosto ne može postići. Vrhunac tumačenja umetnosti često jeste – samo prepoznati je. baš kao ni realistička. u lirici nema apsolutne slobode po svaku cenu. jeste AVANGRAD možda najbolja moguća definicija. i to verovatno jednog od najvećih evropskih pesnika između dva veka. „sliku misli što spiritualnije“.. ali su napravile i frapantne propuste. ali nema fizike koja se ne zasniva na njima. Iz knjige nas „ispraća“ Dejan Aleksić. pa i antologičari. van stražilovske linije. čitajući Antologiju. „isprva ostvaren u uskom krugu demonijade sveta i utvarne slike urbanog života“. poezija je „istinita po onome što nije rekla“. – pesma je uvek jedna. tom mišljenju nije bilo mesta u ovoj Antologiji – ističe Grujičić u predgovoru. iluzionistička. dugovečni. prave mere). Zbog toga su antologije lirike značajne. kao u bilo kom drugom istraživačkom poslu. Poezija je jedan žilavi. „Višak jezika.

Jedan od takvih. U tome mu sigurno nije odmoglo i solidno obrazovanje koje je stekao na Kembridžu. već ono nekako uvek kaska za njima. Uskogrudost i konvencije jednog vremenskog perioda teško prihvataju „strana tela“ koja bi uzdrmala učmalost i udahnula svežinu u književnost i. i mi i vreme. Ta nekolicina genijalnih umova. zahteva od njih da aktivno učestvuju u njegovom delu. Jedno vreme je živeo i u rodnom Londonu. nego književnom izrazu jednog Defoa. bivajući potpuno neshvaćeni. više iz egzistencijalne nužde nego iz religioznosti. uopšte. ali i u Tuluzu. vrednog i originalnog. potom. Engleski klasicizam i. sve dok ne odrastemo i sazremo za nešto što nismo mogli razumeti. Neko bi zlurado dodao – anomalija osamnaestog veka kojem ni po čemu nije pripadao. pravo pitanje je ko tu koga odbacuje. Tako je i nama lakše – klasifikujemo pisce i njihova dela po vekovima i pravcima. sažaljivo nas promatra čudeći se našoj ograničenosti i nerazumevanju nečeg novog. Tako uvređeni. još uvek neklasifikovani engleski pisac i jedan od čuvenih literarnih izuzetaka. gde je boravio pre svega zbog slabog zdravlja koje ga je pratilo tokom čitavog života.AVANGRAD čitalište Kada vreme zakasni: Lorens Stern Nema puno pisaca u svetskoj književnosti koji svojim radom tako očigledno odudaraju od vremena u kojem su živeli. To su umovi koji ne prate vreme. Uvodi niz originalnih elemenata i motiva koji će tek biti svojstveni jednom Džejmsu Džojsu i Virdžiniji Vulf: opisuje naizgled trivijalne stvari 13 . on potpuno izvrće sve elemente od kojih je roman do tada bio sačinjen. postaje anglikanski sveštenik. da bi tek neka peta-šesta na trenutak izvirila napolje i pridružila se odabranima na glavnoj pozornici. umetnost jednog veka. Tako. sentimentalizam. odbačeni i prezreni. pokušavajući da ih sustigne. a svoj život provodi kao seoski sveštenik u Jorkširu. Nakon završetka studija. Fildinga ili Svifta koji su bili njegovi savremenici. Umro je u Londonu u pedeset i petoj godini žvota. Kada nas. koji su nas dugo čekali na pomenutoj pozornici jeste i Lorens Stern (Laurence Sterne. Stern hrabro piše za obrazovanije čitaoce. Uvodi naraciju bez hronološkog reda. Lorens Stern je oduvek bio bliži prvoj polovini dvadesetog veka i modernističkom viđenju sveta. te nam ti „uljezi“ baš i ne trebaju previše. ili koliko je već potrebno. zaustavi i postavi na svoje mesto. pa je tako već čuven početak i završetak Sentimentalnog putovanja u pola rečenice. ujedno. bivamo poslati u čekaonicu još vek-dva. Ideje se nehronološki nižu u pripovedanju i određene su naratorovim razmišljanjima. rečju – da razmišljaju. nekoliko generacija provede u čekaonici. I mi i naše vreme. miljenika vanvremenskog univerzuma. U trenutku kada se oko njega razvijala i doslovno bujala tradicionalna romaneskna forma. 1713-1768). međutim. nadmudre vreme u kojem žive. nisu posebno dojmili Sterna koji je tragao za nečim novim i drugačijim. u Francuskoj. takvi pojedinci nekako prevare i. Stern je bio i ostao neprevaziđeni inovator kada je reč o književnoj formi romana. unutar jednog vremenskog perioda.

već lične impresije o ljudima koje sreće i događajima koje proživljava. koliko bi to nesumnjivo zasluživao. Ovde valja parafrazirati jednog kritičara kada je govorio o čitaocima Džojsovog Uliksa: „Uliks isključuje loše čitaoce. sve što je vredno i lepo zapravo jeste skriveno u ljudskom poimanju i doživljaju običnih stvari koje čine život podnošljivim i značajnim. kada je dobro. Oni se moraju potruditi da postanu bolji. Potrebno je izrazito uposliti naš intelektualni potencijal kako bi se donekle shvatili Sternovi romani. a o njegovim razmišljanjima – doslovno ništa. raspoloženja (nešto manje od vek i po pre Džozefa Konrada). najbolje je vidljivo u njegova dva najpoznatija romana: Tristramu Šendiju (The Life and Opinions of Tristram Shandy). atmosfere. Nije Džojsova krivica što ih je trenutno tako malo. U Sentimentalnom putovanju.“ Isto važi i za Lorensa Sterna. primećuje nelogičnost u ljudskom toku svesti (preteča modernističke narativne tehnike „toka svesti“). Zato Stern i danas ostaje skriven u nekoj polici polumračne sobe čekajući da ga otkriju oni hrabriji i promišljeniji čitaoci u budućnosti. te pristup tematici i pripovedanju.čitalište čineći ih suštinski važnim. Nije ni danas Lorens Stern toliko poznat i slavljen. koji je objavljen u delovima između 1760. niti običaje i navike naroda. Stern ukazuje na važnost subjektivnog utiska. stil. Da stvar bude potpuna. što je i sâm Stern govorio: „Pisanje. potom. što dakako današnji čitaoci nerado čine. ostaju jedinstveni u svetskoj književnosti. Bez namere da se ovde bavimo detaljnom analizom radnji i motiva iz oba romana (što je. Reč je o beznačajnom liku koga upoznajemo kao malo dete i on ubrzo potpuno nestaje iz romana. njegova dela više liče na nekakav spontani razgovor s čitaocem. impresije o nečemu. misli. kao i u Sentimentalnom putovanju kroz Francusku i Italiju (A Sentimental Journey through France and Italy. Stern ovde u potpunosti izvrće dotadašnje konvencije (treba se prisetiti čitavog niza naslova i radnji romana Henrija Fildinga) i u centar priče stavlja naizgled periferne likove koji čine ovaj svet bogatijim i smislenijim nego što bi bez njih bio. Kada ih čitate danas. ironija i parodija odišu iz podteksta njegovih romana. pa tako glavni junak Jorik uopšte ne opisuje krajeve koje posećuje na svom putovanju. nije ni kročio u Italiju koja je tako ostala samo u naslovu dela i nigde više. Za njega. parodira različite stilove i konvencije u tadašnjem romanu (vek i po pre Džojsa). interesuje ga prvenstveno unutrašnji čovekov svet. malo duži i 14 . tj. godine. okruženi sveopštom jurnjavom za vremenom koga nikako da uhvate. i površnošću koju takav način života nezaobilazno donosi. Jorik. pravi razliku između individualnog subjektivnog i objektivnog vremena. Stern nastavlja u istom maniru. nesumnjivo. Milan Živković S Sve prethodno navedeno. Sternov specifični humor. samo je druga reč za razgovor!“ AVANGRAD ozbiljniji poduhvat). kao ilustraciju „sternovskih“ inovacija trebalo bi navesti da čitaoci u Tristramu Šendiju vrlo malo saznaju nešto o životu junaka iz naslova. i 1767. Njegova izuzetnost u literarnom smislu. 1768). a ne opisivanje spoljnog sveta. do kraja romana.

sam po sebi magičan) ova dva dela imaju malo toga zajedničkog. nema magijskog realizma ruske škole. Antologija čeških priča priredio i preveo Milan Čolić Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor. Vaclav Havel. u ratu i miru. Kratke priče iz ove antologije crpe građu iz svakodnevnog života. Romantizam je ukrštenica do slike. U centru ovog. Sudbine običnih ljudi. na početku. inače. Linija horizonta x VHS k as i xx e Antonio Tabuki prevod sa italijanskog Elizabet Vasiljević Rad. Spino. jasno uočljivi. a slika je zagonetka. svoje prošlosti i sadašnjosti. delimično. Holandski filozof Baruh de Spinoza svrstao je intuitivno saznanje u red najvrednijih saznanja koja vode do suštine.T. Zato Antologija čeških priča predstavlja podlogu za svet češke priče. la luka. Reč je samo o podsticaju za pisanje velikog romana. Tada radnja ispada iz okvira žanra.AVANGRAD Romantične priče botaničara X Aleksandar Čajanov prevod sa ruskog Zorislav Paunković Paideia. jeste i majstorstvo ovih autora. problema ljubavi i seksa. od literarne analize nacizma i komunizma. ali i nezanimljivi policiji i medijima. nego ima svoju meru. kobne strasti. samostalno preduzima istragu. romantizma koji je. Tabukijev junak zove se Spino (autor ne krije da mu je Spinoza omiljeni filozof). kroz alegorijsku prizmu priče o grofu Buturinu: sudbina je u stvari pasijans koji slažu mrtvi predaci). dešifrovali sopstveni život (tumačeno. a njegova opsesija jeste razotkrivanje suštine (sopstvenog) života.A. ili Značajni događaji mog života Aleksandra Čajanova (1888-1937). Karlo nije pripadnik mafije i razlozi zbog kojih je ubijen su nepoznati. nesumnjivo ispunjene životom. ruske i nemačke. te se sužava nauštrb događaja i postaje vlasništvo čitaočevog zaključka. To je samo još jedna uzgredna smrt. 2010. priređivač i prevodilac. zarad sebe i sopstvenog filozofskog prosvetljenja. Tragovi na koje nailazi su naizgled nekoherentni. Bohumil Hrabal. književnog trilera (à la Hičkok) nalazi se smrt zagonetnog mladića po imenu Karlo Nobodi koji je poginuo u obračunu policije i mafije. 2009. jer pored neizbežnog magijskog realizma (ili. 2004. Mihal Viveg) čiji radovi objavljeni u ovoj knjizi mogu biti odlična preporuka za čitanje još nekih njihovih dela. Branko Ćurčić 15 a. Hofmana. sve samo kao deo dragocenosti koje skriva romantični kovčeg svetske književnosti. naglasak je na čistom realizmu. Akciona fantastika gde junaci iz rečenice u rečenicu nailaze na značajne znake koje moraju protumačiti da bi na kraju. Milan Čolić. zavodljivom i samim tim neobičnom. U načinu kojim računaju odnos imaginacije i realizma. okupio je na jedno mesto češku pripovedačku elitu (Milan Ajvaz. To su čovekove borbe sa sopstvenim usudom. čitalište Inspiracija Mihailu Bulgakovu za njegovo centralno delo. patolog zadužen za obdukciju u staroj bolnici u kojoj se nalazi samo mrtvačnica i ništa više. baš u toj krajnjoj i savršenoj dozi jedne priče. ali životom koji nije rasplinut na niz detalja. naročito u stvaralaštvu neiscrpnog E. tačnije. Milan Kundera. kabl ov pa . Tema je zaista pregršt. osveštao ih atmosferom tajanstvenih moskovskih večeri i dao im košmarni šmek. dobro proanaliziranog i izmerenog. o{enih ~a izn ra KNJIGE SA PIJACE ta * Izme|u sa te. do metapoetičkih zavrzlama o piscima i umetnicima. Čajanov ih je uspešno upakovao u rusku ambalažu. malih porodičnih enigmi. Odraze Čajanovljeve proze možda bi trebalo tražiti u srcu nemačkog romantizma. Majstor i Margarita. pretvaraju se u proznu rutinu i nema u tim sudbinama ničeg spektakularnog. bila je fantastična priča Venediktov. jer su motivi koji povezuju iste periode dve velike književnosti. ali u svakom on otkriva delić sebe. te ih načinio vrednim ukrasom ruskog literarnog lanca. dvojnici i porodične tajne. ne može biti linearna potka za koju se hvataju pojedini ljubitelji površnih horor i sf smicalica. recimo.

dotle Fuko provodi jednu genealogiju moći. Za genealoga ne postoji nekakva postojana suština u različitostima. otkrivanju suština. naučimo i kako da se nosimo sa životom. Biti genealog znači suprotstaviti se teleologiji istorije. Kada Fuko govori o moći. ne postoji ni nešto što je ljudska priroda. pre svega morala. što je Fuko neumorno isticao u poznatoj debati sa Čomskim. on govori o odnosima moći. 16 . i to počev od XVII veka. U Istoriji seksualnosti Fuko razmatra razlike između funkcionisanja moći suvereniteta i načina na koji funkcioniše naše društvo. Sada je moć ono što legitimiše znanje. Drugim rečima. Radi se o moći koja deluje odozdo. njih je potrebno tražiti u nečemu za šta se smatralo da uopšte nema istoriju. a moć prolazi kroz telo. Ne govorimo više o znanju radi znanja. Tačnije. shvatanje ljudske prirode je igralo ulogu epistemološkog indikatora u određivanju vrste diskursa. on ne referiše na vlast koja bi delovala sa vrha. naučimo i kako se živi. Svaka sila u društvu prenosi moć.filozofija AVANGRAD Dru{tvo NORMA-LNIH Mišel Fuko Jednom je neko rekao da tek kada naučimo kako se umire. Ovo može biti deo odgovora na pitanje: Ko smo? Francuski filozof Mišel Fuko u svojoj inspirativnoj Istoriji seksualnosti ukazuje na to da se ovakvo pitanje uvek mora postavljati imajući u vidu režime moći koji pitanje o subjektu svode na pitanje o objektu. Genealogija nikada ne traga za poreklom. svoje pravo nad životom ostvarivao je samo preko smrti koju je mogao zahtevati. ono što proizvodi smisao. Diskurs je uvek vezan za protok znanja i moći. ne govorimo više o znanju koje bi služilo oslobođenju čovečanstva. kako je to predlagao nemački idealizam. otkrivanju idealnih značenja. Kao jedan od predstavnika poststrukturalizma i Fuko je mišljenja da subjekt ne proizvodi sam sebe. preuzet od Ničea. odnosno. Dakle. Metod kojim se Fuko služi u nekim svojim delima. jeste genealoški metod. Vladar je mogao izložiti živote podanika opasnosti. poput Humboltove ideje. Dakle. Ne. Kroz istoriju. pitanje je potrebno istorizovati i politizovati. Jedna od privilegija suverene moći sastojala se u pravu nad smrću i životom. već je društveno i istorijski proizveden u režimima moći. potrebno je sprovesti analizu moći na njenim krajevima. pa je naš zadatak da je otkrijemo. I dok je Ničeova genealogija genealogija vrednosti. Njen predmet su male istine. kao kod Aristotela. tek kada naučimo kako da se nosimo sa bolešću. takođe ne tragamo za nekakvim univerzalnim načelom znanja koje bi legitimisalo sve pojedinačne nauke. Pojam diskurs za Fukoa predstavlja ono što formira subjekat. znanje i moć se posmatraju kao dve strane istog pitanja.

seks daje povoda lekarskim i psihološkim ispitivanjima. M.AVANGRAD Iako Fuko ne eksplicira pojedinosti prelaza iz jednog diskursa u drugi. već meri. u kojem su deca smatrana aseksualnom te im se branio govor o seksu. Sada tehnike moći „pronalaze“ mnoge oblike seksualnosti. medicinom ili administracijom. razvoj bio-moći je utemeljen u institucijama kao što su škole. koji se obrazovao sredinom XVII veka. Kada govorimo o regulisanju stanovništva. Fuko. sa druge strane on se primenjuje na regulaciju stanovništva. umnožava. koja ga optimizuje. poboljšanje njegovih sposobnosti. I ranije se moglo govoriti o pritisku biološkog na istorijsko. Posle viktorijanskog doba. Tako je počela era bio-moći.. U tom smislu. Ibis grafika. Kod Fukoa. Pravo se stapa sa. Ključno pitanje je zato: Na koji način društvo stvara normu? Odgovor bi bio da isključivanjem određenih subjekata i označavanjem istih kao „ludih“ ili „bolesnih“. Literatura: M. Seks je najspekulativniji element u ovoj priči. ona se prati sve do prvih godina detinjstva. Dešava se da život ulazi u istoriju. tu je demografija. Jedna od najvažnijih tehnologija moći u XIX veku bio je dispozotiv seksualnosti. Postmoderno stanje. može se shvatiti važnost koju je seks poprimio kao političko pitanje. On pokazuje kako se sama ideja seksa obrazovala u različitim strategijama moći. odnosno da označi ustanove koje podstiču da se o njemu govori. seks pripada disciplinama tela. procenjuje. u kojem je seksualnost bila zatvorena i svedena samo na zadatak razmnožavanja. 17 . To je moć koja ima pozitivan uticaj na život. Glavna briga postaje biološki opstanak civilizacije. dugovečnosti i svim okolnostima koje ga mogu činiti podložnim promenama. a ne pravni. a njegove uloge postaju regulativne. odnos između nataliteta i mortaliteta itd. Zakon ne nestaje. kasarne. omogućava da se u isti mah prilazi i životu pojedinca i životu vrste. recimo. društvo istovremeno određuje i ono što je „normalno“. nadzire i reguliše. ali te su pojave bile pod znakom smrti. Gradac. seks postaje pokazatelj snage i zdravlja nekog društva. usredsredio se na telovrstu. analiza seksualnosti kao političkog dispozitiva ne može podrazumevati izostavljanje tela. rađanju i smrtnosti. na njegovo disciplinovanje. Zakon više ne preti smrću. Beograd 2006. Sa jedne strane. 163. to je tačka koju su neophodnom učinili dispozitiv seksualnosti i njegovo funkcionisanje. Fuko. Istorija seksualnosti I. Dakle. kvalifikuje. ona postaje beleg individualnosti. Volja za znanjem se okreće konstituisanju nauke o seksualnosti. Pravo smrti počinje da se oslanja na moć koja upravlja životom. Beograd 2004. Jedan pol razvoja se usredsredio na telo kao mašinu. odnosno pojave koje su svojstvene životu ljudske vrste ulaze u poredak znanja i moći. rast njegove poslušnosti. a Fuko želi da označi pozicije sa kojih se govori o seksu. Zato Fuko kaže da je naše doba doba usađivanja perverzija.. Niče. Drugi pol. razne statistike. životnom veku. U pogledu discipline. preuzimajući na sebe regulativni nadzor – to je bio-politika stanovništva.* Isto tako. istorija. uloga moći sastoji se u obuhvatanju života. na nju se sumnja i kod najblažih oblika ludila. Dispozitivi moći se nadovezuju na telo. ono što istovremeno omogućuje i njenu analizu i njeno sputavanje“. već sve više funkcioniše kao norma. Moć nad životom se razvijala od XVII veka u dva osnovna oblika. F. Istorija seksualnosti ne tematizuje seksualne prakse i njihovu istoriju. na telo koje služi kao podloga biološkim procesima: razmnožavanju. već konstituisanje seksualnosti kao formacije znanja. Liotar.. nastupa filozofija doba koje karakteriše diskurs seksualnosti koji se sve više podstiče. Fuko će reći da se zato seksualnost „lovi po snovima. jačanju i raspodeli snaga. na njegovu integraciju u uspešnim i ekonomičnim sistemima nadzora – to je anatomopolitika ljudskog tela. Karpos. može se reći da se od doba prosvetiteljstva dešava preobražaj mehanizama moći. Istorija seksualnosti I. Ž. Drugim rečima. Beograd 2006. Karpos. Bio-moć je elemenat koji je neophodan za razvijanje kapitalizma. Na pitanje ko smo? uzvraćamo pitanjem: Šta nas konstituiše? Kristina Lakić * M. Sada se biološko postojanje ogleda u političkom postojanju. stanju zdravlja. genealogija. Zagreb 2005. Fuko.

otpor nasilju još je manje izražen. da bih samom sebi olakšao započinjanje pisanja teksta koje mi je. na one koji razumevanje zaslužuju i one koji ga ne zaslužuju. navijače.psihologija/film v AVANGRAD Miris zapaljenih mrava – lekcije sa skolskih odmora Da bi se od srca smejao Od srca mora i da se plače Aleksandar Stojković St Iskoristiću pesničku krilaticu tražim pomilovanje. i od koga.N. ograničenjima i talentima. U vrtić ili školu iz porodičnog miljea polazimo sa već formiranim predstavama o tome ko smo i kakvi smo mi. U ovoj činjenici leži razlog što se isuviše retko događa da deca prekinu nasilje koje trpi neki njihov školski drug. bez ekspliciranja u čije sve ime. dok nisam probio davnašnju podelu na prijatelje i neprijatelje. ali ni približno toliko koliko je se plašimo. bazični su neuspeh društvenog vaspitanja dece iz generacije u generaciju. natovarilo na pleća breme odgovornosti za finalni proizvod kao nikad pre. a ko su i kakvi su oni.N. šta će drugi misliti o meni? Zašto baš ja da rizikujem? Mogao bih da stradam. gubitnici. ali možemo da ustanovimo da je u osnovi ovakvog ponašanja namerno 18 . (neimenovani nasilnik) ima i verne asistente. Prelistavao sam ovaj katalog lica. svi gledaju. Razmišljanje posmatrača zlostavljanja može da izgleda ovako: Evo ga opet. u fazi pripreme. Ista ta škola danas povremeno sprovodi edukaciju o poštovanju različitosti. Kakva predstava! Ako N. dokle će to više da trpi! Bolje da odem. licima počinilaca i žrtava nasilja iz dokumentarnih i igranih filmova koje sam pogledao. a indirektnom devojke.. škole nasilno sprovode nivelisanje različitosti. dobre i loše. A i ovaj nije normalan. svitu. Biti popularan ne znači nužno i da se istinski dopadaš drugima. mada i jedni i drugi pribegavaju svim raspoloživim metodama maltretiranja svoje žrtve. represivnom prirodom obrazovnog sistema dodatno podsticana na konformizam i gonjena uzrasno diktiranom potrebom da budu prihvaćena od svojih vršnjaka. Direktnom zlostavljanju su skloniji mladići. Prepoznajete li ovaj obrazac mišljenja i kod sebe? Podele na nas i njih. gde smo. do pritajenih kampanja ogovaranja i klevetanja sa ciljem socijalnog isključivanja drugog. a predstava perverznija. Istina možda boli. uvek MI oni DOBRI. Oskudnog životnog iskustva. sa licima stručnjaka iz oblasti prevencije vršnjačkog nasilja čija sam predavanja i članke pronašao na internetu. škola ne vodi dovoljno računa o njihovoj individualnosti. već znači da imaš zavidnu društvenu moć. iznova i iznova. Pod geslom svi su jednaki. deca počinju da igraju surovu igru osvajanja popularnosti u kojoj se rađaju zvezde. interesovanjima. Postavljajući iste zahteve pred svu decu. Tragiku bežanja od ove proste istine slikovito pokazuje paradoksalno stanovište fiktivnog školarca koji veruje da je dobar (da vredi kao ljudsko biće) jer je partizanovac (ili zvezdaš) kao i njegov otac. naravno. Niko nas pravovremeno ne uči razlikovanju ponašanja od bića. dominantan uticaj u grupi kojoj pripadaš. Oblici u kojima se zlostavljanje. Nemoguće je na ovom mestu obuhvatiti sve faktore koji igraju uloge prediktora. siledžijstvo. a onda ni meni niko neće pomoći! Mogao bih još i da ih okrenem sve protiv sebe. emocionalnim ili verbalnim zlostavljanjem. osnovnu školu. Usprotivim li se N. čak i kad su očevici događaja. preko nazivanja pogrdnim imenima i ismevanja. moderatora i modifikatora ponašanja koje vidimo golim okom i nazivamo fizičkim. Ali moram da vidim šta će biti do kraja. Puno je lica prodefilovalo mojom radnom memorijom dok sam istraživao temu zlostavljanja među mladima. klike i autsajderi. formirajući tako hijerarhijski ustrojenu strukturu vršnjačke grupe. ne uspevajući da istoj prida značaj veći od marginalnog izbornog predmeta. srednju školu. jer bi to u prevodu značilo da svi imamo potencijala za činjenje i dobrog i lošeg. Strašno. i licima dece i adolescenata koje sam tih dana posmatrao u gradskom prevozu. potrebama.. a ONI drugi LOŠI. lica učitelja i nastavnika. Smenjivala su se u mimohodu lica ljudi sa kojima sam išao u zabavište. neizdiferenciranog pogleda na svet. Vrlo je važno pojam popularnosti razgraničiti od pojma dopadljivosti. lica onih kojima ja danas pružam podršku u nastojanjima da bolje upoznaju sebe i onih koji istu takvu podršku pružaju meni. a da je loš (da ne vredi kao ljudsko biće) jer je više puta čuo komšije kako kažu da je ljudima koji se svađaju toliko kao njegovi roditelji mesto u ludnici. bullying (termin iz engleskog koji sve više ulazi i u druge jezike) tipično manifestuje kreću se od otvorenih fizičkih nasrtaja na drugog.

gledala je svoja posla i izbegavala konflikte? Otkriveno je da agresor ne ume ispravno da tumači socijalno ponašanje drugih i da ga često pogrešno tumači kao preteće. koliko god nam ona u prvi mah bila odbojna. 19 . u pogledu visine. Psihička odbrana koju je tada stvorio od sopstvene slabosti rascvetava se u jaku averziju prema slabosti uopšte. Najnezavidniju prognozu mentalnog zdravlja imaju oni koji su bili i žrtve i počinioci zlostavljanja. dok istovremeno daje oduška psihičkoj energiji nagomilanoj oko sopstvenog kompleksa više ili manje vrednosti. i. Žrtve zlostavljanja često pate zbog hronično niskog samopoštovanja. Otkud se te emocije javljaju kod agresora kada mu žrtva nije učinila ništa nažao. koja ne znači poništavanje sopstvene perspektive već radoznalo kretanje kroz tuđu psihu. Stepen ranjivosti osobe ukoliko je kod nje prisutno više ovakvih karakteristika srazmerno je veći. anksioznih poremećaja. a sami ne bivaju žrtve zlostavljanja neretko tokom života pate od posledica antisocijalnog poremećaja ličnosti. bez dvoumljenja. Agresor demonstracijom sile učvršćuje i potencijalno uvećava svoju društvenu moć. nesvesni sopstvenih kompleksa. smatram da najverniju sliku patnje koju vršnjačko zlostavljanje neposredno proizvodi mogu da pruže filmovi koji će čitaocu ovde biti preporučeni. Hronicitet i intenzitet akcije koju nasilnik sprovodi mogu jasnije da ukažu da je posredi slučaj zlostavljanja. najskloniji su navedenim hroničnim psihičkim tegobama. Loša vest u vezi sa ovim jeste da. svi neprimetno možemo da krenemo stopama nasilnika. sa destruktivnim mehanizmima prevladavanja. objektivnim merama. razlozi za to su dvojaki. žrtvu je u očima agresora nešto izdvojilo u odnosu na ostale pripadnike grupe kojoj oboje pripadaju. odnosno promenu ugla gledanja. znak je upozorenja da biste lako mogli. gađenje. verovali ili ne. Buduću žrtvu odlikuje svojevrsna ranjivost koju ovde. uz podršku istomišljenika. globalna ili lokalna telesna specifičnost (npr. Nasilnika počinje da gradi to što je tokom svog razvoja naučio da nije bezbedno zavisiti od drugog. prelazi preko granica benignih zadirkivanja i poslovičnih kritika u nešto mnogo perfidnije daju se zamagliti na razne načine. kao i prema zaštićujućem stavu u odnosu na ranjivost drugih. Lišeni saosećanja okoline. teškoće uklapanja u novu sredinu (kad su u pitanju mladi misli se uglavnom na promenu škole ili ponavljanje psihologija/film razreda) i drugo. Prvo. izazivala prezir. pod određenim okolnostima. Ne zavaravajmo se ipak tzv. snižena motorna spretnost. tako što je iz pozicije onog kome je bilo potrebna nega bio izneveren od strane negovatelja. Oni koji zlostavljaju druge. nešto u vezi sa osobom koja je meta zlostavljanja isprovociralo je kod zlostavljača iste te emocije. fokus pažnje stručne javnosti pomerio se u novije vreme na bolje razumevanje i psihološki tretman zlostavljača. udružene sa kompleksom superiornosti ili inferiornosti rezultiraju u devijantnom ponašanju zlostavljanju vršnjaka. Naposletku. mržnju. Ove snažne negativne emocije. Pre nego što se sam odnos agresoržrtva uspostavio kao takav (gde pokoravajuća strana instinkta za vođenjem pripadnika sopstvene vrste odgovara na potčinjavajuću stranu instinkta za oslanjanjem na pripadnike sopstvene vrste). depresije. Pozicija arogancije prema nekome ili bahatost prema nečemu što nekome u vašem okruženju predstavlja vrednost. skliznuti u nekontrolisanu društvenu agresiju. darovitost.AVANGRAD zloupotrebljavanje ranjivosti drugog u neke sebične svrhe. težine). Drugo. ne bi li se došlo do delotvornijih rešenja problema. da. naprotiv. Za ispravno čitanje već napisanog i onog što sledi nužno je uposliti sposobnost decentracije. prisustvo fizičkog ili psihičkog invaliditeta. Zlostavljanje u školskom dobu ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje svih učesnika. Najočitiji primeri karakteristika na koje se misli su: manjinska nacionalna. vanprosečni (u bilo kom smeru) socio-ekonomski status. manjinska seksualna orijentacija. možemo nazvati upadljivom različitošću u odnosu na preovlađujuću većinu. Ako je u ovom članku ravnoteža između bavljenja žrtvom i agresorom poljuljana na stranu bavljenja agresorom. nesklad u odnosu na stereotipe o polnim ulogama. verska ili rasna pripadnost.

Suvišno je reći da u tom pogledu ne bi valjalo da kopiramo Amerikance. Dok Amerika obuzdava jedan lov na veštice. i Mean Creek iz 2004. Zanimljivo je da u obe filmske priče protagonisti (u španskom filmu mladić. Uprkos svemu. nekom drugom može pomoći. iako se ponekad od straha trese kao prut. ovi tv filmovi su upotrebljivi kao didaktičko sredstvo za prikaz tipično ženskih metoda zlostavljanja i tzv. mada bi sa efikasnijim pravosuđem verovatno već odavno bili tamo gde su i oni. domaći inkvizitori tek naručuju drva za buduće lomače. odriču se AVANGRAD nesvesno svojih roditeljskih kompetencija baš u najkriznijem periodu za njihovu decu. a prezaštićujuće. Povratak svih otpisanih zadatak je celog društva. znamo da ima nade za Don jer ona ima hrabro srce. Mačizam koji kod svoje muške dece potenciraju američki očevi u filmu ni po čemu se ne razlikuje od balkanskog mačizma. meta je zlostavljača jer ima aspergerov sindrom (formu autizma). a Benov jedini štit je mašta. usput na najgrublji način odbacuje svog prijatelja. Najširu paletu ranjivih kategorija dece na jednom mestu predstavlja dokumentarni film Bully iz 2011. Komentari tipa Te stvari se dešavaju samo u bolesnoj Americi. ova devojčica svog mučitelja pretvara u saveznika. činjenica je da je zlostavljanje u nezanemarljivom broju samoubistava bilo okidač. Protagonista belgijsko-holandskog filma Ben X iz 2007. dok mu detinjstvo prolazi. Ben pronalazi prijateljicu. Mašta zahvaljujući tom saznanju postaje u pravom smislu adaptivna u odbrani od napada. zavladala je antibullying ideologija koja se zasniva na represiji nulte tolerancije na agresivnost. mrtav si poručuje sistemu da prestane da se bavi samo zaštitom samog sebe i shvati poreklo vulkana agresivnosti kod mladih ljudi. ako hoćete. Da sila možda dobija bitku. Beng beng. a nastaviće se možda i upisom u srednju školu. to bolje. jeste da se tamo sve mnogo brže dešava. najobičnije su negiranje problema koji nam svakodnevno mašu pred nosom. što šalje jasnu poruku. ali tople majke tinejdžerki gledamo pak u savremenim televizijskim filmovima Odd Girl Out iz 2005. Ako želite izvrsnu zabavu. kada vidi šta je kamera zabeležila po školskim toaletima. Iako nije prošla obuku programa za prevenciju vršnjačkog nasilja tipa Bullies 2 Buddies (od zlostavljača do drugara). ili po meri dominantne školske klime. ali još važnije od toga. svlačionicama. iako je jedan mlad čovek stradao. Sami roditelji. Druga razlika je velika spremnost na aktivizam. Ko ima prigovor na ovo. i koja je za žrtvu počela već u nižim razredima. neka upozna devojčicu Don iz škole Bendžamin Frenklin. ali samo umetnost dobija rat protiv nasilja želi da nam poruči i film Bang Bang You’re Dead iz 2002. a u meksičkom devojka) tuguju zbog gubitka roditelja istog pola. Amerika je posle pucnjave u srednjoj školi Kolumbajn u državi Kolorado povela krstaški rat protiv vršnjačkog nasilja. Dok ga neki osuđuju za pojednostavljivanje veze između zlostavljanja i suicida žrtve. za promenu. uzbunjivanju i optuživanju. To se zove briga o zajednici. Možda će se neko iz sistema. i Cyberbully iz 2011. Osnovna razlika između nas i njih. makar počešati po glavi i. i Posle Lucije iz 2012. ali borba za goli opstanak mora se dobiti. prestaju da budu deca koja od odraslih traže negu i zaštitu. reći: Ne razumem najbolje. Nije realno isto to očekivati od deteta koje nasilje trpi. ophrvani sopstvenom tugom. zna da više nije sam. Prenapadno i negativno prisustvo majke gledali smo u filmu strave Carrie davne 1976. Bez naročite umetničke vrednosti.psihologija/film Film koji sedi na tronu filmskog tretmana teme bullying-a zahvaljujući nezaboravnim likovima i jakom autorskom pečatu je crnohumorna drama Welcome to the Dollhouse (Dobrodošli u kuću lutaka) iz 1995. i preuzimajući ulogu prezaštićujućeg negovatelja preživelog roditelja. bili oni neuklopljeni. i kažnjavanju na osnovu zakona kakvi se inače odnose na punoletna lica. a da uz to naučite ponešto o tome kako razoružati nosioce ženske društvene agresije pogledajte Romy & Michele’s Highschool Reunion (Romi i Mišel na godišnjici mature) iz 1997. Treća razlika je što se materijalna šteta za pretrpljeni duševni bol redovno isteruje preko sudova. po principu što više. i traje. a koga bih to sve mogao da pitam šta da činimo? Nesposobnost sistema da spreči tragediju najdrastičnije su osudili filmovi sa španskog govornog područja Bullying iz 2009. Nažalost. sajber-zlostavljanja. Čitavo iskustvo prolaska kroz više razrede osnovne škole. i traje. kada se inače dešava najviše vršnjačkog nasilja. roditelje skoro da ne vidimo dok šteta nije učinjena. hodnicima i autobusima. i žrtvuje zajednički klub specijalnih ljudi. U filmovima osvete Bully iz 2001. Nasilje koje podnosi monstruozno je. Ivan Panić 20 . Razvojni psiholog Gordon Neufeld kaže da je jedini način da se ostvari napredak u prevenciji vršnjačkog nasilja da odrasli omekšaju svoje srce i pomognu detetu koje nasilje vrši da pronađe svoje suze. trauma je koja traje. svest da se.

sam kraj ostaje nedorečen. Pa i pored toga. Najupečatljivije uloge Slobodan Perović ostavio je u TV dramama. jer Nikola je ljubitelj ovih sićušnih životinja i u svojoj kući čak i ima svog miša koga je dresirao. između ostalog. Te 1973. Izdržao je 6 i uprava kazneno-popravnog doma mu omogućava da godišnji odmor od 14 dana provede van ustanove zbog dobrog vladanja i zalaganja na radu. Pavle svojoj novoj ljubavnici neće reći da je osuđenik i kada mu se odmor završi. što je za svaku pohvalu. Nikola će dovesti za kuma u Radin stan Milovana (Mića Tomić). Nikola će ipak odlučiti da mu buduća supruga postane Borka i to kada sazna za Borkinu ljubav prema miševima. Pavle je bivši lekar osuđen na 8 godina strogog zatvora. želi samo da odmara i iz hotelske sobe u kojoj je odseo ne želi da izađe. Kroz dijaloge koje je vodio sa njom. Mada ostvarenje u celini odiše dinamičnim ritmom. Filmsku karijeru započinje ulogom Marka u filmu Njih dvojica iz 1955. Dan četrnaesti je solidan film. on je primoran da izađe iz nje. Iste godine pojavljuje se i u filmu Šolaja. izgleda sveže i danas i važan je dokument jer. oslikava tadašnji urbani život velegrada. ali do toga neće doći jer će se oboje zaljubiti u osobe koje su odredili kao kumove. Perović glumi i u TV drami Drveni sanduk Tomasa Vulfa nastaloj po scenariju čuvenog pisca Danila Kiša a koju je režirao Branko Ivanda. Iako film puno obećava u samom početku. Dakle. priča se kasnije polako razvodnjava. glumi Pavleta Malbaškog starog 34 godine. Njih dvoje odlučiće da se uskoro venčaju. možemo zaključiti da je osuđen zbog ubistva svog najboljeg druga.AVANGRAD filmska arhiva Najznačajniji zaboravljeni glumac Slobodan Perović: Slobodan Perović rođen je 6. neposredno pred venčanje doći će do potpuno nepredviđenih izmena. kao i još trojici osuđenika u čije živote možemo zaviriti u ovom filmu. Najkomercijalniji film u kome se pojavljuje u drugoj polovini pedesetih je ostvarenje Pop Ćira i pop Spira iz 1957. U filmu Dan četrnaesti iz 1960. krišom će otići od nje. maja 1926. Glumi partizanskog komesara po imenu Vlado. te sreće devojku sa kojom će ostatak svog odmora provesti u ljubavnom zanosu. 21 . ali kada posle nekoliko dana čistačica hoće da sredi sobu. u Kragujevcu. U njemu tumači lik učitelja Petra Petrovića. Pavle pomalo mrzovoljan. U TV drami Žute fešfice iz 1973. a Rada će za kumu izabrati njenu najbolju prijateljicu Borku (Olivera Marković). a zločin je počinio jer je uobrazio da mu je taj najbolji drug preoteo ženu. U drami glume samo Perović i Zoran Radmilović. tumači lik Nikole koji preko oglasa upoznaje Radu (Mira Banjac).

a sticajem čudnih okolnosti postaće i pacijent. Naizgled su ti likovi staloženi. Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. Perović je bio i veliki avanturista. Slobodan Cica Perović preminuo je. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih. nastalom po tekstu Embrouza Birsa. kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave. U najvećem broju uloga. Danas se o Peroviću retko priča. čitav je život zapravo bežao od sebe. dekoncentrisanost. Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca. glumio je neobično zbunjene. sve su to osobine likova koje je Perović sa lakoćom glumio ili je barem to tako izgledalo. Međutim. a u isto vreme i detinjasto stidljivi i lucidno smotani. Branko Radaković 22 . Njegove kolege kažu da je najviše od svega voleo da ćuti. Pritajena nervoza. maja 1978. Bio im je to ispitni film. Ono što je originalno u tim likovima je čudna apsurdnost.filmska arhiva AVANGRAD Slobodan Perović Ponovo sami. Perović u ovom filmu glumi lekara Andreja Ralskog koji je u svakodnevnom kontaktu sa duševnim bolesnicima. ali u njima gotovo uvek tinja neka muka. Tu kratku dramu realizovala je grupa tadašnjih studenata sa Fakulteta dramskih umetnosti. koji zapravo predstavlja ekranizaciju istoimene novele čuvenog ruskog pisca Antona Pavloviča Čehova. u Beogradu. Polako će i sam početi da gubi vezu sa realnošću. Često je putovao i proputovao je veliki deo planete. neposredno pred svoj pedeset i drugi rođendan. Oni su tihi i povučeni sa specifičnim glasom ozbiljnog čoveka. zaigraće jedan pored drugog i u kratkom filmu Halucinacije iz 1975. 2. čudni tikovi. Perović i Radmilović zaigraće još i u filmu Paviljon VI iz 1978. po kojima je ostao poznat Perovićev osobeni stil. a ponekad i bes. introvertne i pomalo neurotične osobe. kakav je on bio. dezorjentacija. nespretnost. ali je i činjenica da se velikani. a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu. I privatno je Perović imao neke od tih osobina koje su posedovali njegovi filmski likovi.

Death in June) i Greg Ferarijem. U mojoj ličnoj listi “best of 2012. ima i par eksperimentalnih projekata sa strane. Swans i Death in June Ostalo će da nam kaže sam Lojd. daleko od reflektora. Naevus pravi pauzu. opet uz sve same hvale i pohvale neumoljivih kritičara. jer može to i ovako: 1) zamislite Death in June bez totenkopfovanja na sve strane. pa vaskrsava kroz prošlogodišnji “The Division of Labour“ izdat na Hau Ruck!/Klanggalerie etiketama. postpankera i muzičkih kritičara koji ih često opisuju kao kombinaciju Swans. nalazi baš taj album. a ako ne verujete. 23 . koji su odlični i veoma originalni. U početku sa ritam mašinom i Džoen Oven.. dragim konzumentima Avangrada. jedan ekskluzivni intervju. Dakle. U prošlom broju ste mogli da čitate kratak prikaz albuma “The Division of Labour“ britanskog benda Naevus. Cranes. da ne dužim. i to direktno iz Engleske. a pre par godina je objavio knjigu sa tekstovima Naevus pesama.“ se. sa vokalima koji zvuče k’o bastard potomak Majkl Đire i Daglasa Pirsa. uf. nudim vama. pa zaključite sami. Lojd povremeno radi akustične solo nastupe. informativno. verujte mi. nikako opširno. plastičnih tv orgijanja i mufljuza u šarenim patikama. pri samom vrhu. uz prihvatanje neofolkera. sjajnog autora iz carstva senki. nekoliko splitova i EP-ja. sa povremenim uletima progresiv roka. “Silent Life“ i “Relatively Close to the Sea“. a kasnije sa Džon Marfijem (Knifeladder. Wire + neofolk. pa dodajte u tu kombinaciju i malo Hauard Devota kome ponekad naiđu noćne more gde su hedlajneri Hawkwind i Bojd Rajs. preslušajte. Eto onda: Naevus je od 1998. objavio 7 albuma. gotičara. pa mi je palo na pamet sledeće: zašto ne bi narod pobliže upoznali sa radom Lojd Džejmsa. a možda je najbolje ovako: 2) rado bih preporučio Naevus svim ljubiteljima Joy Division. Sa raspadom pomenute postave..AVANGRAD muzika iz dubina i tmina NAEVUS razgovor Iznenađenje! Ne bi li se svi malo odmorili od mog nenadmašnog recenzentstva. taman koliko treba. Lojd dolazi do trijade “Perfection is a Process“.

kao i Swans i Death in June u određenoj meri. bez obzira pod kojim imenom se pojavio. sama ideja kako jedan isečen prizor može da ti podstakne razmišljanje upravo o onom što se krije iza vidljivog. Što se neofolk elementa tiče. u smislu da postoji namera prikazivanja određenog filozofskog problema. pa finišira sa golotinjom eksperimentalne akustike Chalk is Valuable. i šta ti detalji govore o samom svetu uopšte. morao sam sebi priznati da to jeste Naevus album. Dakle. u početku rađen kao solo uradak. sedmi album Naevus. ali mi nije zanimljivo da se bavim uobičajenom tematikom tog žanra u svojim pesmama. pojednostavljuje priču – jasno je da je tvoja muzika mnogo bogatija i raznovrsnija. pripovedački momenti gde se baviš drugom tematikom. što. unutar rama. kao Naevus album. pa je The Divison. ali u poređenju sa ranijim izdanjima. mislim da se ljudi drže te asocijacije prvenstveno zbog akustičnih gitara u aranžmanima. Možda je to baš zato što ove pesme sačinjavaju organsku celinu. ako sam dobro razumeo. Kad je sve već bilo uveliko gotovo i snimljeno. i to daleko više nego raniji radovi Naevus. U tesktovima Naevus postoji određena fascinacija fiziološkim funkcijama. Naposletku.. Vitold Gombrovič. karikatura Tomasa Nole Tvoj bend često uvrštavaju u neofolk žanr.muzika AVANGRAD mog života kad sam bio više usmeren na vizuelne umetnosti. Dakle. stara postava Naevus se polako razilazila.. Oduvek su me više zanimali detalji iz života. a postojala je i mogućnost akustičnog solo izdanja. Mislim da to datira iz ranijeg perioda 24 . taj album je izašao pod imenom Naevus. Koliko inspiracije nalaziš u književnosti? Istina je da volim neke bendove koji pripadaju neofolku. i to jeste Naevus album kojim sam do sad najviše zadovoljan. itd. Opet. Koji su presudni uticaji. Wire. a razne pesme na kojima sam radio su počele da se grupišu i stvaraju celinu. Kako je rad na tim pesmama odmicao. Postojala je pauza između izdanja Relatively Close To The Sea i The Divison of Labour i. ja još nisam bio siguran kako taj materijal izdati . Što se tiče fizioloških funkcija – one svakako imaju značajnog efekta na naš život. šta je oblikovalo zvučnu sliku Naevus? Među mojim omiljenim bendovima su Magazine. The Division of Labour to svakako jeste. Čini se da The Division of Labour pri kraju upada u dezintegraciju. telo. Koliko je nojz bitan za tvoju muzičku viziju? Lojd Džejms. lična zbirka pesama. i teško da se može tek tako ukalupiti. tu su Sid Baret i rani Pink Flojd najviše uticali na mene. kao i čitavog sveta. Nisam imao posebnu nameru da to bude mračna. i moj lični favorit. meni se Go Grow i The German čine posebno zanimljivim. postoje i enigmatični.kao solo album ili pak. i predstavljaju svojevrsni analog funkcijama uma. čini mi se. Moje pesme koje su više utemeljene na pripovedačkom stilu se razlikuju od prethodnih. Često pominješ hranu.. Da li misliš da se taj album razlikuje od prethodnih. Pretpostavljam da su na te tekstove najviše uticali pisci kao Kafka. i na koji način? U periodu kad je počinjao rad na snimcima koji će kasnije postati The Division of Labour. meso. jasno je da postoji veliki uticaj post-panka. Međutim. imao sam još dva ili tri projekta na umu: drugi album Retarder. i tu se Naevus razilazi sa neofolk opsesijama. u tom periodu se postava Naevus bitno izmenila. tone u nojz i industrial. kad sam u celini preslušao materijal..

Glavni projekat na kom trenutno radim je Retarder. niti smatram da. smatram da bi trebalo postojanje piraterije da prihvatim kao neizbežno. kad uspem da ugrabim vremena. Zatim. ali. za koji se nadam da će uskoro biti objavljen. i to Enquiries na Tourette izdavačkoj kući 2009. i tu se fokusiramo na spontane kompozicije. Koji je tvoj stav povodom internet piraterije? Može li se ona kontrolisati? Nisam oduševljen internet piraterijom.. Način na koji nojz ili ostali apstraktni elementi mogu biti ugrađeni u muziku i uticati na strukturu pesme i na tradicionalne instrumente oduvek mi je bio veoma inspirativan. ali polako uklapam deliće. Tu ulazi pretežno instrumentalni materijal. pošto ne vidim nikakav način da se uspostavi kontrola nad tom pojavom. pesama sa kompilacija i neobjavljenog materijala. i pogubno uticale na vitalnost muzičkog muzika stvaralaštva. Koji su tvoji prošlogodišnji muzički favoriti? Can: The Lost Tapes. godine. pogotovo u mojim projektima Retarder i Lark Blames. pa bi uskoro usledio i nastavak ovog albuma. Tako da – jok. Šta možemo da očekujemo od Naevus u bližoj budućnosti? Ove godine bi na Tourette rec. Hvala ti puno za intervju. za koji smatram da se ne uklapa u Naevus koncept. bio sam član eksperimentalnog rok benda Man Eat Man Eat Man (sa Ben Meklisom i Hanter Barom. pa se nadam da će se to jednog dana i desiti. u smislu da je nojz prisutan u većoj meri nego na prethodna dva izdanja. Završili smo čitav album. Lojd. Nadam se da ćemo jednog dana čuti Naevus u Srbiji. Pričaj mi nešto o muzičkim projektima kojima se zanimaš pored Naevus. To je svakako. verovatno su uticali albumi Skota Vokera Tilt i Drift.AVANGRAD Među umetnicima koji su uticali na mene. trebalo da se objavi trostruka cd kolekcija svih dosadašnjih Naevus vinilnih izdanja. političke pesme mogu biti kvalitetne pesme. Nešto od tog uticaja se može primetiti i na The Division of Labour. Hvala ti. su svakako Dome. i to vrlo efektno. povremeno sarađujem sa fotografom Mark Blekijem na projektu zvanom Lark Blames. Baš bih voleo da sviram u Srbiji. Takođe. koji koriste skeletalne završne pesme. razgovarao Dejan Šimurda Lojd Džejms 25 . Za sada je objavljen samo jedan Retarder album. a služe se elementima nojza. u većini slučajeva. Ima li mesta za politiku u pesmama Naevus? Nisam baš posebno zainteresovan za politiku. nema mesta za politiku u pesmama Naevus. jedan veliki projekat.. No. radim na pesmama za osmi Naevus album. mislim da su takve stvari potpuno izmenile smisao čitave priče. Scott Walker: Bisch Bosch. koji su u sadašnjoj postavi Naevus). A na odluku da se album završi ogoljenom verzijom Chalk is Valuable.

sa centralnom kružnom zelenom površinom u čijem središtu se nalazila fontana i najrazličitije bilje. nekad kuća Stevana (Ištvana) Semze. Porodica Semza je imala plemićku titulu i na hiljade jutara poseda u atarima Sombora. amorima. A o tome ko su one. Unutrašnja dekoracija hola Matičnog zdanja u Somboru Na glavnom somborskom sokaku. Bačkog Monoštora. Čitavom zidnom dekoracijom unutrašnjosti palate dominira polihromija.. deo svog poseda zaveštao je svom gradu. jedna od građevina koja najviše privlači poglede. a čine je na bočnim zidovima po dve. U oba slučaja. Mađaš i Đula Semze. alegorijske personifikacije Ljubavi i Braka. Od 1866. a crno-belim fotografijama koje ga prate da dočaramo utisak koji je ona nekada odavala. Osnova Semzine palate je u obliku izvrnutog čiriličnog slova P. U niše iznad dva odmorišta i drugog dela stepeništa koje vodi na sprat uklopljene su dve zidne slike. s obzirom da je o arhitekturi somborskih zdanja pisano. Semzinu palatu svaki Somborac poseti barem jednom godišnje. no. Istina. što je posledica rekonstrukcije zgrade početkom dvehiljaditih. Palata je zidana je 1878. veka. Bio je član odbora za dogradnju županijske zgrade u Somboru. Stare Moravice. godine. što su godinama pre njega bila njegova braća. Na početku i na kraju današnje Vojvođanske ulice imao je prostranu kuću sa uređenim parkom i manjež za jahaće konje. S obzirom da nije imao dece. veku bio omiljen i čest u opusu svih arhitekata. somborskog veleposednika. Ulaz u hol ka svečanoj sali. Dvorišna fasada je u stilu eklektizma koji sažima elemente najrazličitijih stilova. a na glavnim po tri arkade sa stepenastim polukružnim lukom i balustrade koje zajedno formiraju plitke niše. pažnju privlači njena zeleno-zeleno okrečena fasada. bilo zbog obavljanja administrativnih poslova. Vlasnik ove palate je imao značajnu ulogu u društvenom životu Sombora svog vremena. Vitraži su ukrašeni vencem sa 4 rozete. jeste palata Matičnog zdanja. zaći ćemo u njenu unutrašnjost. i koji je u 19. a fasada je rađena u stilu neorenesanse. a posebno su zanimljivi secesijski floralni ornamenti između arkada.. i delo su somborskog vitražiste Milana Stanišića i njegove radionice. Ovaj put. odakle dolaze i da ne idu u zaborav ispričaće vam Avangrad. Despotova i Kulpina. to ćemo u ovom tekstu pokušati da zanemarimo. godine bio je poslanik u Ugarskom saboru. sa željom da se od tih sredstava podigne bolnica. bilo prilikom svečanog prisustva sklapanju braka. za Ištvana (Stevan) Semzu. dve boginje ga prate svojim prisustvom.. Palata ima unutrašnje dvorište koje je nekada bilo uređeno poput renesansnih vrtova. Prigrevice. i 1868.. nekadašnjeg somborskog veleposednika iz čije je zaostavštine podignut jedan od velikih paviljona somborske bolnice. Unutrašnja dekoracija hodnika palate se ponavlja.ovde blizu AVANGRAD Umetnost pored ko je prolazimo. secesijskim floralnim ornamentima i medaljonima u kojima su na staklu otisnute 26 . dekorisan je vitražima koji su izrađeni početkom 20. nakon što je tunel platana posečen. Kljajićeva.

a pokušaji da prikaže atmosferu na svojim pejzažima vode do toga da je često povezivan sa Koroom i slikarima barbizonske škole.1887). što evocira nasleđe renesanse i baroka. A Avangrad je želeo tek da svoje čitaoce podseti i upozna sa umetnošću pored koje prolaze. bele. rađene sa namerom da ukrase zidove Semzine palate. odnosno Here.AVANGRAD reprodukcije starih fotografija Sombora. boginje bračne ljubavi. Pored nogu anđela je cveće vezano plavom mašnom. a činiće i dalje. na kojoj su se našle pet godina nakon slikareve smrti. Sada prikazuje seljake i pecaroše u intimističkom i idealističkom maniru. Nakon što se vratio u Mađarsku. Jedna od njih nam pokazuje nekadašnji izgled unutrašnjeg dvorišta ove palate. Time se stvara iluzija duboke recesije. U ovom slučaju sve scene su u vezi sa proslavljanjem ljubavi. Još u antičkoj umetnosti. Freske na tavanici prikazuju četiri scene sa putima (amorima). golub je simbolizovao ljubav i vernost. Ispred ženske figure je anđeo oslonjen na njena kolena koji u desnoj ruci drži ogledalo u kojem se ona ogleda. ali tako deluje kao produžetak arhitektonskih elemenata. Umetnik je oslikavao elemente u perspektivi. gde slika pejzaže u stilu akademizma. 1892. velika pažnja je posvećena dekoraciji tavanice na kojoj se vidi težnja za postizanjem iluzionizma. S obzirom da nam prostor u časopisu ne dozvoljava da se detaljnije pozabavimo svim ovim scenama. Meselj je studirao u Beču i Minhenu. Odevena je u dugu haljinu. Ljubavi i Braka. U središtu druge kompozicije je sedeća ženska figura sa dugom smeđom kosom i vencem cveća na glavi. Skice za zidne slike u Semzinoj palati (rađene u tehnici ulja na kartonu. Skice koje poseduje Gradski muzej u Somboru prikazuju mrtvu prirodu i alegorijske personifikacije Zemljoradnje. Najčešće se iskazuju kroz figuru žene odevene u antičku togu sa obeležjima koji je jasno definišu. Prva zidna slika u holu Semzine palate prikazuje sedeću figuru žene u beloj haljini prekrivenoj zelenkastom draperijom. Paun je atribut boginje Junone. Korene alegorijskih personifikacija možemo tražiti u antičkom sistemu personifikovanih ideja koje se obnavljaju u doba humanizma. Alegorijske personifikacije u umetnosti služe za vizuelno izražavanje apstraktnih pojmova.. Na stepenicama aritekture sedi drugi anđeo a pored njega je kutija sa nakitom iz koje vadi on ogrlicu. što nam u ovom slučaju nije ni bio cilj. Lova. u Somboru ga vidimo u nešto drugačijem svetlu. U svoje vreme bio je poznat kao slikar i pesnik jezera Balaton i reke Tise. Kraj njenih nogu sedi drugi anđeo koji posmatra dva bela goluba pored sebe kako se ljube. U ovom slučaju pojmova ljubavi i braka. njegov stil se promenio. kao što to čini već brojevima unazad. ovde blizu Brankica Opačić 27 .. Pozadinu sačinjava deo klasicističke arhitekture sa pejsažom. Čitava zidna dekoracija u unutrašnjosti Semzine palate je veoma oštećena. Prozori i vrata su sa polukružnim lunetama u kojima su ukrasi krugovi i polukrugovi. Iza leđa žene je drvo u cvatu. 1844 . crvene i zelene boje. godine. No. a u širem smislu i Požude. U širem smislu paun se može tumačiti i kao atribut personifikacije Oholosti. i zbog toga je golub ili par golubova jedan od glavnih atributa Venere (Afrodite). dimenzija 43 x 30 cm) nalaze se u Gradskom muzeju u Somboru. nebeskih sfera ili čak otvorenog neba. U ruci drži malog anđela koji je ljubi. Iza nje stoji paun i vidi se deo arhitekture. Nas interesuju poslednje dve. a smatra se da je njihov autor mađarski slikar Meselj Geza (Šarbogard. nagovestićemo samo da bi one mogle biti tema nekog budućeg stručnog istraživanja autorke ovog teksta. Takođe.

da bi me sutradan rano ujutro ponovo uputio ovde. Sklopio sam oči i pokušao da sva očekivanja izbrišem. sa desetak minuta zakašnjenja. Bogami. Uostalom. činilo mi se da vazduh i nije vazduh nego neka lepljiva ljigava masa koja prodire u organizam i guši dušu. skoro na svaku tačku planete. Dragan dugo radi u ovom gradu i već je. kako bih uhvatio avion za Fransvil. Avion se vinuo uvis nešto posle dvadeset i dva časa. govori mi Dragan. kroz prozor se nije videlo ništa osim crnog vazduha. pred diktafonom. samo je nešto veći. Njihovo meso se jede. kako bi za sedam meseci rukovodio jednim delom posla na izgradnji stadiona za pojedine gostujuće reprezentacije tokom Afričkog prvenstva u fudbalu (u organizaciji Gabona i Ekvatorijalne Gvineje). dok sam maločas stajao. valjda. plašio sam se da se ne izgubim. komunističke YU građevine odavno prepuštene zaboravu. priredio Branko Ćurčić o j a M Putovanje Frankfurtski aerodrom izgleda kao ogromna transportna stanica iz nekog budućeg vremena. pasoš. naš čovek doživljava egzotične predele i ljude. Ovako nenaviknut. tako su mi i pričali. Delimično. koji je na putešestvije u Gabon otišao 2011. steže grlo. da. veoma daleko. No. Glavni protagonista je Miki. ono što mi je neophodnije jesu neki saveti. brat bratu. Sve je u redu. Libervil Seli smo u zeleni džip bez krova i krenuli prašnjavim putem do pola sata-sat vremena udaljenog Libervila. Možda bi najviše ličio na neku našu lokalnu železničku stanicu. I snaga. avion za Libervil je trebalo da poleti za svega oko sat i po vremena. građevinski radnik iz Sombora. te je. Putevi su neprohodni. napamet naučio okolne puteve.svojeručni putopis AVANGRAD Afrika 1. Kako god. u jednom momentu ih samo nestane i pojavljuje se džungla u kojoj. očekivao sam nešto vrlo skromno. što se kaže. moje glavno odredište. sabrao utiske. U više nastavaka moći ćete da pročitate kako jedan običan. avion je glavno prevozno sredstvo u Gabonu. Dok se truckamo u džipu ja posmatram okoliš. Nisam imao vremena da ga obiđem čak ni površno. reče mi Dragan. Zato je nebo. spreman sam. Dakle. ali je zabranjeno i nema ga na menijima 28 . Majmuni su najzaštićeniji. Aerodrom Nakon dvanaestočasovnog leta – vremenska zona u Srbiji i mog odredišta je ista – avion je sleteo na pistu glavnog grada Gabona. za svaki slučaj. na aerodrom. nema avanturizma. Mogu reći da sam uplovio u mirni mrak. Vidiš. sigurica. ali sa pokušajem da interpretira originalni jezik putopisca koji. dočekao me je Dragan. u ovom slučaju. pratim dogovorenu rutu i ulazim u Er Fransovu grdosiju. vožnja ublažava nesnosnu januarsku toplotu. kaže. deo Od ovog broja Avangrad pokreće svoje putopisne strane. nije to postao sa namerom nego je kasnije. čuje se i vidi kolce egzotičnih ptica koje mi u Evropi držimo u kavezima. između ostalog. čovekova noga nije kročila. Pored puta su pitomi rubovi džungle. čovek zadužen za moj jednodnevni smeštaj u Libervilu (i koji poznaje. valjalo ranije ući u napravu. ali libervilski aerodrom prevazišao je po skromnosti one jednostavne kockaste. po pravilima. To oko mene su sve teleportovi koji te za određeno vreme prenesu gde god hoćeš. U njemu se nalazi propusnica za moju afričku avanturu – gabonska viza koju mi je obezbedila moja građevinska firma u dogovoru sa Sportskim savezom Gabona. afričku administraciju kao svoj džep). te u kakve se sve avanture upustio tokom boravka negde veoma. Libervila. Bio mi je potreban san. a iskreno. smeštam se na udobno sedištekrevet i čekam poletanje.. Taman sam to vreme iskoristio da proverim.

a to je. Pazi. brat bratu. Izašli smo iz vozila i zašli više u selo. reče mi Dragan. Eto. sigurno. a kamoli plave vode. U pitanju je njihova. one kao u Novom Beogradu. bili turistička atrakcija jer su gotovo svi iz koliba pored kojih smo prolazili izašli da nas vide. pigmeji.AVANGRAD u restoranima. Ne lezi vraže. ovo ti je. ovaj put po „dijagonali’’ Gabona. Dragan odvesti da probam neki gabonski specijalitet o kom smo već pričali. biće. domaća proizvodnja (na etiketi piše velikim fontom 33. Love nosoroge i slonove kao od šale. Vratili smo se u vozilo i izašli na „glavni’’ put. draža mi je naša divljač. sasvim priviknut na afričke ukuse. čak mnogo više nego kod „naših’’ Kineza. Konga. Slikovito. rekao bih. ali udobnoj sobici. Tu u centru su zgrade. za jedan evro moguće je kupiti četiri gabonska piva koja su zaista odlična. Mislim da se čak i namrštilo. svojeručni putopis skrene mi Dragan pažnju dok je zaustavljao vozilo. možeš da uživaš u pogledu na Atlantik. Skrenuo je sa „glavnog’’ puta na uski grbavi puteljak. sve je to ipak delo francuskog kapitala. Kao Slovenija kod nas. mali crni ljudi. Kao da se zemlja pokidala i kao da je papir. Sutra me je ponovo čekalo putovanje. jeste da je pre-prezačinjena.5 dcl. etno. pa nema greške. dok su između tih jednostavnih građevina trčkarali. možda najbolji u Africi! Pa samo po tim oštrim pogledima i žilavoći tela. Bilo je to kao da se krećemo kroz samu džunglu. Pogledaj ono. nego nekakva saunska. U Gabon na građevinsko fizikalisanje dolaze ljudi iz Gvineje. Tu shvatih da sam se prevario. regija i po. Tamo daleko izgleda da nema ničega. Izgleda da smo mi. za afričke prilike. Pigmeji Ujutro sam krenuo sa Draganom istim putem nazad. mešavini restorana i kockarnice) na meniju smo imali „regularnu’’ hranu: goveđe odreske. majmunetina i nije nešto. Svakako. Mada. Moj utisak na osnovu tog malog uzorka piletine kojeg sam pojeo. pivo se služi u flašama od 6. Ali. otišao sam na terasu da se uverim u Draganovu preporuku. kao bivša Juga. ali ti su mali ljudi vanredni lovci. Imamo vremena. Pozdravih se sa Draganom i uđoh u solidni. omanji avion francusko-afričke koprodukcije i uskoro uzleteh ka glavnoj pekari mog afričkog hleba – Fransvilu. Libervil 29 . izgledaju pitomo. Cene su dosta povoljne. u pansion. Mada nema puteve. beli ljudi. Ajde. rekao mi je Dragan. toplota nije ona naša toplota na koju smo navikli. piletinu i ribu na sve moguće načine. Da stvar bude još bolja. kako sam mogao da primetim. U Libervilu su putevi asfaltirani. Čak je i detence koje je visilo sa leđa majke poput pauka gledalo u nas kao da smo svetsko čudo. Okean se nije video od magle nastale od vlažnog vazduha koji kao da se lepi za kožu. Dragan me dovozi do jednog simpatičnog pansiona sa čije terase. poručio mi je Dragan uz smešak. par njih je radoznalo počelo da nas posmatra svojim svetluckavim očima. kada me je već pozvao. izvan te sobice. međutim u restoranu (tačnije. nego se može dobiti ispod ruke na nekoj od tezgi. nije to bilo vreme za dokoličarenje. čisto da vidiš te male ali veoma kuražne ljude. Ostali životinjski specijaliteti mogu se naći kad i gde god hoćeš. jedno sat i po vremena. zemljače. prenosi mi Dragan svoje gurmansko iskustvo. Mislio sam da će me. Odlazak iz Libervila Gabon ti je velik. mora da smo mu bili gadni. za razliku od nabacanih koliba na obližnjoj periferiji. Srećom. nisam ni imao želju da probam takav specijalitet. Aha. do Fransvila ćeš putoviti. Tim začinima oni čuvaju zdravlje od raznoraznih virusa. I inače. naziv samog piva). nalik na golokože mačke. daj da ti pokažem nešto. poručuje mi moj domaći domaćin Dragan na aerodromu. dok za „domaće’’ klima nije potrebna i nema svrhe uzalud trošiti struju. Onako u oskudnim kožama prebačenim preko malih tela delovali su kao nekakva turistička. Kada su nas spazili.atrakcija pored koje se ljudi slikaju da bi se pohvalili prijateljima i rođacima kakvo su čudo imali prilike lično da upoznaju. kaže. živ mi bio. ali se klimatizuju specijalno za radnike iz Evrope. Ubrzo smo krenuli nazad. Nakon što sam se osvežio u skromnoj. mogao sam da zaključim da se oni Boga ne boje. Gledaj i računaj onda. a postoje uređeni trgovi sa okrečenim objektima. Na čistini se nalazilo nekakvo kobajagi selo sa kolibicama od drveta. Kameruna. iskreno. sobe se klimatizuju. kaže Dragan. reče mi Dragan.

od jedanaest i četrnaest godina. lavande. Veseli pakao poezije. opet Alise i Vida Dinjaški. A poezija je. uz koju se toči crno vino i lakonske pesme iz Sna i kritike koje uz pantomimski nastup. Natašom Milojević kao prezenterkom kulture u negližeu i kultnim Mrtvim mišljenjem u izvođenju Alice in WonderBand. vezani za Tribinu mladih i novosadsku avangardu. Do gledanja! Ana Vrbaški 30 . poezija Slobodana Tišme obuhvata njegove rane radove i zbirke Marinizmi i Blues diary satkana je od muzičkih omaža Betovenu i Luni. Pesnici po čijim tekstovima smo zatim radili su. urnebesno začinjen haotičnim tenis – mečom kao pratnjom Penelopine politike. koji je i sam vokalno i scenski učestvovao u izvođenju svoje poezije. ali na konceptualniji način. članovi AWb-a. u saradnji i dogovorom sa urednikom književnog programa Nedeljkom Mamulom. svetim trojstvom balkanskih tema. Prvi nastup imali smo sa Sinišom Tucićem. izbor iz poezije ova tri pesnika. sažvakana. diplomatije i erotike. između ostalog i povodom svetskog dana poezije u beogradskom Kulturnom centru. a grupi se priključuju Alisa i Vid Dinjaški. Kosmos? Zaštosmos? predstavlja izbor iz poezije Vojislava Despotova. simbolički. uglazbljujući njihovu poeziju. možda.proesis osvrt AVANGRAD Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada Dotiče li poezija čoveka danas kao crno slovo na belom papiru/ekranu? Pod krivuljom znaka pitanja stoji tačka. Struganje mašte. izbor iz poezije Vujice Rešin Tucića. a istoimenu pesmu izvodi četrnaestogodišnjak pod budnim okom svoje majke. Ja sam mali mamin seksualac predstavlja izbor iz istoimene samizdat zbirke Branka Andrića Andrle u izvođenju umetničke porodice Dinjaški – Vrbaški. Ladik. Tolnai. u skladu sa poezijom ove pesnikinje. svojevrstan kolaž prethodnih ostvarenja premijerno je izveden na nedavan smak sveta. a promene muzičkih atmosfera i tekstova prate mirisi nane. Pošto smakova nikad dosta nema sumnje da će se uskoro ponovo izvoditi. uključuje i Poslao sam te da ne dođeš. bliža današnjem čoveku kroz teatar i muziku. predstavljena i otelovljena. vrlo opipljivo značenje. Iskrenost je najveća laž. izvodimo poetski teatar u Kulturnom centru Novog Sada. Domonkoš. koji su na svojim počecima nastupali zajedno. cimeta. Jedan nastup posvetili smo i mladim novosadskim pesnicima. Da li postoji Judita Šalgo? dotiče jednako duboke i životne teme. danas nam je nezamislivo da ta tačka još uvek nešto vredi. bavi se tematikom politike. poletarci – izvođači. Iako je ceo svemir nastao iz nje u Velikom prasku. eukaliptusa. Od jula 2011. Ivan Pravdićem kao konferansijeom u boksericama. dobijaju novo.

AVANGRAD lITERARNI SOKAK PROESIS foto Igor Vitomirov 31 .

Prelazim prugu. Daleko ispred mene. Tutnjalo mu je u slepoočnicama. topla krv će razneti horizonte . vunenih nakupina kondenzovane vodene pare. Lavež pasa preteći najavljuje lov. Nikad više neće stići do njenog. na mesto gde bi trebalo da budu noge. Miris joda. Ponekad bi samo daleki.Slutim. Poslednje svetlo kojeg se seća je lepo. Nalaziš se u bolnici. te večeri za njega. Znam. svojim nežnim telom.. Iza mojih leđa spava grad. pružila prema tragu zore provirujući iz beličastih. još malo. Pogled na prostrti pokrivač. Pijani.uostalom kao i ja. preteći zvižduk lokomotive razbio moju. nemoći. iza mene. Do radnog mesta me čeka još jedna. Dušane. odmaraj se. S velikim naporom okrećem pedale bicikla savlađujuću laganu uzbrdicu. Jedino se trska. kaže čovek u lekarskom mantilu. neka crvena. Snopovi magle lelujaju neposredno iznad krupnih brazdi na nepreglednoj njivi. Gola crnica u očekivanju belog pokrivača zaustavila svoje disanje. alkohola. Mlečna neonska svetlost se prosula između glatkih zidova. Čuje se gaktanje divljih gusaka. Kad bi se mogla uzneti do nje. Bojim se. Ne želim da stignem do osvetljenih prozora iza kojih rade ljudi bez osmeha. već hoće da ga ugasi. vikala je mlada sestra uplašeno. i vrela krv koja mu se popela i sjurila do mozga. Biće dobro. Ukorenjeni čvrsto u bolesnoj stvarnosti nesposobni su. otvorenog srca. poleteti krilima gusaka ili ovako zauvek biciklom jedriti kroz panonsku izmaglicu bez lažnog buđenja. Amputirali smo ti noge. u kućama koje su odavno pustile korenje u tešku bačku zemlju? Osećam. Nije osećao hladan dodir sterilne plahte. mnogo strmija. ljubomorni vršnjaci iz sela su se 32 .. Igle zabodene u svezane šake. snovima satkanu tišinu ili mi se to samo činilo. rascepila svetlost nebo i zemlju. Bol je raširio Dušanove kapke. da vide njenu prolaznost. Sve mi je teže da izbegavam i da ne čitam u njihovom pogledu neprijateljstvo prema mojoj nežnosti. Šta se događa. lice maturantkinje Kate uokvireno treptajem šarenih sijalica seoskog kafića . Doktore Laliću. nasmijano. dečak se probudio.proesis AVANGRAD PUCANJ Sviće. Otkucaji Dušanovog srca se ubrzavaju. Desno od mene crne senke se oslikavaju na tamnom horizontu. lokomotiva ti ih je smrvila. pre no što svane. Dobro jutro.

Branko sine. Kaplju Radojkine suze po mršavom. Začu se pucanj i jutro širom otvori svoje oči. jutro je . telefonirati mužu da Ruži stavi u njenu veliku torbu. komad biljne masti i gužvaru s makom. Ciganka Ruža otvara vrata na maloj kući i pušta šaku svetlosti koju su donele vrane.AVANGRAD proesis foto Siniša Trifunović noćas pobrinuli da zauvek ostane siromašni izbeglica bez budućnosti. napravljenu od kafanskog. kao i uvek. Nestajem u oblacima svojih vizija neprolazne stvarnosti. celu noć . Mama. Svratiće. Prodao ga je sinoć i za dobijeni novac kupio heroin. Budi se. Mora danas u grad. Dobro je. i do nas. Nošena tom mišlju pritiskam pedale i savladavam poslednju uzbrdicu. kreće praćena čoporom pasa. u zamrzivaču. Dobiće dečaci u Specijalnoj školi „Vuk Karadžić“ za doručak prženicu. Moram. sa zapada od Dunava. znajući da na stolu. dozivajući u jedan glas. ima samo kokice. kada stignem u firmu. između delimično smrznutih lokvi. prljave plahte obešene na velikoj rupi u kojima je nekad bio okvir prozora. nije se čuo krik a guske su nestale iza južnog horizonta. u jednoj kesi. u svojim gladnim kljunovima. Opet si sinoć uzeo drogu. Počeo je novi radni dan. Spavajte. gladni smo. desetogodišnji blizanci vraćaju Dušanku iz rumenih bašta oko Drave u kojima je brala krupne. kokice su danas za večeru. Leži na betonu prazne sobe u koju jedina svetlost ulazi ispod pocepane. kilogram pasulja. još je mrak. zaostalu kost. Biljana Benić 33 . bila je penzija. pamučnog stolnjaka. kaže tužno. na svoj dugački put. sočne jagode u svom spasonosnom snu. Uzima stari bicikli s probušenom gumom i oslanjajući se na njega. rano ostarelom licu mladića u izbledelim farmericama. u kuhinji. možda dobije novac za koju veknu hleba ili kakvu. Koliko ljubavi je potrebno da pružim pa da izbrišem ovo zlo? Pucanj ga je mogao samo uvećati.

ukusa. sanovni. pesnici razumski. somnabulički. opori.i kruške . alkoholički. pesnici čari. gluhotski. pesnici tam-tama (proafrički). . okretni. namerno-nevični. novorečiti (Sarajlija ). zanimljivi p. nadrealistički nadrealni i nadrealistični. pesnici jela pridevisani. disciplinski. andergraundu ulagivački. vistički. pesnici večeri trenutni. stički. nenarodski. pesnici u ratu (Dedinčev pesnički dnevnik zarobljenika nadlični. optimistički. nenacijski. evnusi. s-permanentni (Bukovski) ni. hedonistički. pesnici. posleratni. igrožanrovni. kreštavi. preosećajni pesnici. . smicalički. traistički. ekstatični. provodači. distihni. pevljivi. urbani. p. . pesnici psovki. ortografski. Po kriterijumu štimunga osećajne sfere artični. nesrični. protezijski. melanholički. vispreni. tupp. vokabularistički. apokaliptični. znakovski. mitološki. paraerotizovani. ni. narkomanski (američka pesnicibit generacija pesnika). naslovnistički i naslovnirajući. Šantić. konstrukcionistički. 60 . lapurlatistički. imenični. rapsodi. kritični. Jakšić i odbačeni. dosadni. istoričarski. zaljubljivački. anticipirajući. pakosni. ortoepski (Nastasijević). pripovedački. realistički. utilitaristički. 34 (Vijon). Čarls pesnici. abnormaloponentni. dvosmisleni. p. autoparodijski. pesnici noći. nacijski. jovovski reč-pesnici. melodički. imanentni. tragovni. čitelji). autohtoni. vitalistički. nemarni. prkosni. autoritativni. logički. pseudo. tonobaksuzni. trkački. hipnotičKnjiški pesnici. esejski. ( Simić). fragmetarni. duha. mašinerijski. književnoistorički. praznačni. p. istraživački. nedokučeni. belinski (majstor gluhota i belina je Nastasijević ). zamenični. Dučić. bunovni. pesnici tame. ( u svojoj pesmi o večeri). provokatori. učitelji. p. pesnici dana. permanentni. jarosni. .mnogolikni (sa više proesis stilova i atmosfernih pristupa). cik-cak-pesnici. . sveštavi. p. autopoetski. pejzažni ( Matoš ). udvorički. polemički. chill-ni. hrišćanski. neponavljajući. pesnici ulica i kvartova. militaristički.). pesnici rama. . jedvajasni (zovu ih hermetički). fotografski. ludistički. preznačni. . blještavi. uha. tečni. duše. sipajući. odlični. narodniji. otpusni. pacifistički. ki. pesnici uma. takmičarski. sudbonosni. opsesivni. hiljadupesamski (pikasovski). narkotički (Kolridž ). altruistički. ontološki. nihilični. šestočitajuće zanimljivi. memoarski. uveknovi. kružni. pesimistički. usnuli (Desanka Maksimović ). urbanizovani. poentiski. pesnici brojki. mehanički. tehnicistički. etički. melodični. tehnički. prepotentni. čulni. p. visokopariskričasti. čisti. pesnici dela. vizionarski. alogički. ubutatorskonarodni.). nadmeni. pesnici mašte. pesnici reči. okidači. . čežnjivi. simbolijski. ekslamativni. sređujući. VRSTE PESNIKA 1002 AVANGRAD Ilić . sluha. skeptični. buntovni. kancelarijski pesnici (knjiški je Miljković. dugostrofični. optički. beli. pištavi. onirički. ljubavni. prozračni. sirovi. eliptični. dorađujuće-prerađujući. lavirintski. satanistički. metapoetički. snežni. skulpturni. sneni. podvodači. pesnici o ratu. policijski. pesnici svetla. kovanički (Kostić Laza). kontrasta. dvolični. otkazni. etnografski pesnici. nežni. neologistički. simbolički. prični. pseudorbani. zagonetni. p. imaginatorni. lični. hrišćanoidni. pesnici apsurda. gradski. kvazimoderni (zovu ih i postmodernistički). antilični. raspusni. sablažnjivi. saživljenički i njima suprotni glagolisani. jednočitajućezanimljivi. ne-lični. kritičarski. normalnog. formalni. . moralistički. trenutni. parodijski. i kotarice u kojima nose šljive i .. i jabuke . fatalnog. pijačni (Dobrica Erić – Erica Dobrić . ruha (obla. odzvanjivi. p. vojisladokazni. fištavi. antagonikukavni. normalnog. p. navodnoluksuzni. poemski. tričarski. pesnici prihvaćeni. katrenski. mimetički. skučeni. fatalisti. nenabrojani. memorijski. boemski. pokazni. .. geografski. sumakancelarijski Nazor ). sentencijski. otkrivalački. tačni.

zločesti. busmrti. p. ogled-pesnici. narcisoidni (svi pesnici su u početku narcisi. pesnici na kratko (Rembo:mladost blasfemija. pesnici. gradski (Jesenjin). p. za ljubav (zavodnički). kamen (vidi groteskni. čega. vladara. posmatralački. oni koji neosmislenosti. dramski. retrospektivni. pesnici o ljubavi. p. petrarkisti. p. domišljati. različite kategorije). i prekid). stiska. plošni. visine. ga. biblijski. versifikatori. tajnoviti. fizički. p. ranoumrli. ptica. detinjstva. premišljatni. retorski. proviđenja. karikirajući. citatni. dnevnički. transformatori. nereda. p. frazni. senki. sažvakalački. legenda. vršenstva. p. haiku-pesnici. za svaslobodnog stiha. p. p. globalistički. simetrični. gavrapoezija puna metaforskih nivoa). p. mentalni. hora. ničega. vampirski. p. p. preživalački. p.. ukleti pesnici. kosa. p. kosmosa. barokni. p. upitp. dubine.osa. p. vedri. truda. dale. p. otadžbinski (i rod i oci roda su u centru p. neurozni. p. p. baljezgatori. antismisla. kiša. seoskoideali. moda. iživljajni. klasicistički. p. p. p. ženski pesnici. fantastični. jednokratni ateistički. danci sakontemplatori. interpolirajući. plahoviti. doživotni. umišljati. AVANGRAD Miloš Ristić 35 . antipatični. p. kolekcionistički. dijaloispitivački. p. basmoviti. pravolinijski. prah. vremena. filozofski pesmu BLApesnici. predsmrtpriznati. ni pesnici. vetra. p. očinski (oci roda). nesazreli. utiska. pesnici uz ljubav. p. banalnosti. Boga. p. avajni. slobode stiha. izvori. zreli p. majeutički. delirijumski. refleksivni. evocirajući. GOSLOV) i p. koda. pitalački. laj-laj-pesnici. pojmovi za prezir. besmisla. p. slavuja. istine. anaforski.koji su imena škoproesis la i ulica. metalni.. dijalekatski. p. nadražaja. apozicijski. ljubavi. voajerski. nacionalnih manjina. himnički. pesnici umesto čega vapaja. akcijski. smisla. ukrasni. p. p. klasifikatori. kafana (Jakšić). rok-pesnici. doživljajni. recepcionistički. uzvični. dionizijski i apolonski mošti. dara. tkački. misleni. Bodlerovu p. pritiska.. eksperimentalni. metaforski (Miljković se protivio metaforskom pevanju iako je njegova p. (rod). sena. p. klasični. fiziološki. starosti. p. vidri. dečji pesnici. nova. p. dočarajni. rodoljubivi gavranova. loši freskoidni. p. pesnici jeze. je dobro da p. slobode. simpatični. p. funkcionalistički.fantazmagorijski. iluzivni. pesnici krika. ruralni. socijalni pesnici. sintagmatski. kulovski. kosti. kiča. kondenzatori. bajkoviti. u zrelim godinama. p. kamenoreskni. mora. nasledni (Ilići-pesnici). p. p. koloritni. identifikatori. p. p. p. štosa. sarkastični. p. p. p. zlosti. ri. parafrazni. škrinja i starine. plastični. krošnjičavi (kitičavski). sunca. p. p. pesnici priviđenja. pri hodanju-vlastiti primer-šetanje gradom pišući u mobilnom telefonu). zdravički. gline. algoritni. antižandobronamernistički. kadra ( Prever). slobodni pesnici (četiri ko vreme. labuda. p. pažnje). lakoshvatični. štandovski. lunatički. p. logosa. ljubavni pesnici. p. bluz-pesnici. p. oživljajni. p. p. nagoveštajni. priznati. p. diktatori. p. preobražaja. (pročitaj Rađanje tragedije Fridriha Ničea). relacioni. perspektiva pesnici ( Zmaj). hiroviti. tužbalički. majka rodi antropološki. repgreške. p. p. p. misaoni. p.. nikad sazreli. nog. odsečni. promatralački.. p. p. babski. p. rovski. p. su dobri inovacijski. ono nije narcis nije pravi i veliki pesnik već lažoš). reakcioni (Majakovski ). epski. p. lirski. p. neočekivakletvični. htenja. destilatori. trošni. p. refrena. izpesnici. p. p. gora. auditivni. grobljanski pesnici. pesnici trzaja. pesnik koji sinovi. p. albatrosa.. hoda (koji pišu nečega. prozni. dubrovački. urbani. zamišljavalački. p. pesnici teze. mistifikatori. dijalektički. p. šunda. prašine. vere ( Kjerkegor ). p. recepcijski. otiska. aluzivni. prostora. moto p. uzodidaktički. otuđenja. pesnici o radu. pustolovni. pesnici rada. alegorijski. javnog mnjenja. za decu. p. vrana. p. mašina. sekunde ( Oktavio Pas). ekspresionistički. žustri. (jedna kvalitetna zbirka i nijedna posle). klišesti. obaveštajni. fantastički. ne-htenja. reda (Dučić). spomenici.

Živka Suvić Petrović. kombinovana tehnika.. 2006. .proesis AVANGRAD I’m feeling much. 36 . 100x70cm. much..

Možda kašika zna istinu? Mogla bih se ogledati u njoj beskonačno dugo. Lep je ovaj čelik. Imam i kašiku.... Nikada ne bi odale tajnu čistote... Koliko ću ih još podneti pre nego što moje reke prestanu teći? Hoće li neko znati da sam bila? Da moja esencija nije bila samo „žuta noć“ puna kašika. kašiku i ovaj vilinski prah. ćutale bi do kraja večnosti. samo kada mi ruka ne bi tako drhtala. Duša mi je puna. Trsla bih se od mira. U njemu sam okrenuta. Svaka od njih bi ispričala jednu istu „žutu“ noć zbog koje su bile kidane. oštro i duboko i pustila vodu kroz moje vene.. Nikada ne bi izdale prosvetljenje. živela i disala.. još jače. Nisam sigurna ni da je sijalica sposobna za rad. I ovi beli zidovi sa ponekom tamnom flekom ispovraćane žuči još od prvog puta. Ja bih se tresla. Koliko sam puta želela da upalim svetlo! Koliko sam puta poželela imati tu imitaciju dana ovde u svojoj sobi! Prestala sam brojati. Iz ćoška čujem kišu. sveća i vilinskog praha od kog se ne leti? Hoće li neko znati da sam i ja imala glas? Da mi je krv curila? Čista crvena krv? Da sam se smejala? Da nisam uvek drhtala? Da sam bila bez krastica. Sada imam samo ovu “žutu noć“. Kosa bi mi bila čista i to bi bio moj Saturnov vek. Ja sam srećna. Kada bih se pomerila u centar prostorije mogla bih zamisliti kišu kako pada na mene. Tada bih prizvala iskonsku životinju. Dakle. šta to imam ja? Imam ovu „žutu noć“. Takva noć je postala svaki moj tren. Podsećaju me na one senke prolaznih osmeha dok dam još hodala svetom.. Nema nameštaja o koji bih se spotakla kada bih ustala. oči bi mi bile svetle i širom otvorene i ne bih maštala... Onda bi one postale reke. samo bih živela. Čula bih taj tupi zvuk kada kapljica dotakne tlo. upaljenu sveću. Čula bih njen rabuđujući zvuk. Kada me je prestalo boleti? Jesam li ja već prešla reku i platila Haronu? San „žute noći“ sam odavno prestala sanjati. moje plave usne. moje usne bi postale rumene i neme. bile bi čiste i brze i moje bele usne.. Ovaj plamen sveće pravi čudne senke. Još jedna „žuta noć“. Ako bih se pomerila u centar sobe čula bih je još bolje. zarila bi mi se u svest duboko. Kada bih sela u centar prostorije možda plamen sveće ne bi bio toliko hipnotišući? Možda bih videla nešto? Možda bih bila okružena svetom? Terevenka 37 . svetlosti mi dajte. ali ne od hladnoće. Kako me obuzimaju kapi i slivaju se. od smirenosti i buđenja. ovih zidina na mojim rukama? Svaka od njih je jedna ista priča. Samo soba i ja. Ja sam čovek. I sad nalazim sebe kako bušim jednu.AVANGRAD proesis Terevenka Soba..

. Ja sam sve čistija kad god se predam „žutoj noći“. I kako da posložim ovaj tok svesti kad svest nije u stanju da stvori jasne misli i načini sliku? Kada sam to prodala život? Za šta sam ga prodala? Više se ne sećam onog prvog straha i smeha. Sve je tako bledo.. Moj svet je stao u kašiku. Dobro je to.. Šta će se desiti kada igla poslednji put napadne krasticu. Aleksandar Tanurdžić 38 Akt . Ja sam srecna. Kao da prisustvujem stvaranju akvarela. Možda je mekši tamo u centru? Da li će me neko okajati u detinjstvu? Da li sam zaslužila da se ponovo rodim? Kako je gluva ova soba. podseti me da bih trebala disati jer mogu čuti kad sam prestala.. a kašika potpuno pocrni? Hoću li i tada sedeti sama i gledati nemi film o svom životu? Da li ću tada u filmu videti sebe? Ja u glavnoj ulozi. Ostali su mi samo ovi zidovi i ova soba koja jeca sve što sam nekada znala i bila.. Prodire u podsvest. Negde sam pročitala da je najbolji način da se odupremo iskušenju taj da mu se predamo. Sve mi se nekako razliva.Milena Vermezović. bela kreda na papiru . prvog osmeha blaženstva u „žutoj noći“ punoj kašika i vilinskog praha od kog se ne leti. kada sveća izgori. Možda su mi noge utrnule? Možda bi mi bilo udobnije kada bih se ispružila? Kada ću ja doživeti epifaniju? Toliko sam puta gledala u iglu. samo je to mogla videti. Nekako je tvrd ovaj pod. Ja sam srećna. iako ne znam ko sam.. vlažno i sliva se. pretvara se. Glumim nešto što nije živo već se samo pravi. Osetim ga.. jer delanje je neka vrsta čišćenja.. Topim se zajedno sa voskom..proesis AVANGRAD Opet ta kiša. Hoću li se snaći u tom scenariju koji sam sama osmislila. Pitam se šta li je našla tamo? „Kao da je bilo nekad“. Nova terevenka samo što nije počela i tada me neće biti briga za centar prostorije i kišu iza prozora..

Uninunijumu su oči tužne. Preporuka svakom besmislu je tišina. Isihijo utihni-poslušaj svijet!!! Armin Stefanović Dragiša Damjanović 39 . Kruto Isihija Tišina se prolama kroz zube misli. Tišina se prelama kroz oči svijeta. Usnama iscrtana slika svijeta. Pada Ispuniti ljuske krhke Da ne bježi suha tema Dok sirena pjesmu pjeva Mladost svoju Nema.. Misli naginju pojilu Lete. Toliko buke. Svaki miris tišine spoznaje ono. Nema Da na ovom oku nema One trunke mraza ljutog Pa da kažem volim ovo Zore ruho Kruto.AVANGRAD proesis foto Igor Vitomirov Potreba Utkat u ove noći Potrebe divnoga jada Da on opet ko jesenas List za listom Pada. Nema ničeg neobičnog u Aristotelovim kontradikcijama. zubi zvekeću duhom! Molitva cosmosu jadnih duša najružnijeg tkanja. Tište krhko filozofsko pero. Svijete. radost skriva iskreni Arije. život ti ovisi o smislu! Vitgenštajnove izrecivosti..

Ana Komatina. 2010. Bojana Draganić 40 . e baš isto tako drugi žele tebe da vajaju kako im se prohtije. inače ćeš postati osobenjak. tuš i pero. nikad izdati. jer u svakom de novo pokušaju poneki tvoj dio se izgubi. Ne tuguj.proesis AVANGRAD Marionete II . 21x30cm. ako vidiš da te mnogi ne razumiju. ali ne svezani. Ali ne dozvoli sebi da se vežeš za njega. Prave oblik kakav im odgovara. I kako onda da budeš posle kao što si bio prije? Kako da sačuvaš sebe cijelog. jer sve je prolazno. Sa sobom si najsigurniji. Poneka mrva ostane na podu. razvale i prave nanovo. I ti budeš sav izgnječen i izmrvljen. a kad im više ne odgovara. Vežeš li se za njih izgubićeš sebe. To znači da postojiš. ali se ne trudi da se stopiš sa masom. I nikada nećeš biti isti. to znači da ti je srodna duša. pa ti sebe vajaš onako kako želiš. pašćeš. inače ćeš se izgubiti. Živi među ljudima. Kada si svoj možeš sa sobom raditi šta želiš i kada želiš. za stvari. vajar ni ne primijeti. Živi pored njega kao on pored tebe – spleteni u istu nit. Ići ćeš od jednog do drugog puta i svaki će ti biti isti. Masa proždire. Imaš sebe u sebi i ne može ti se desiti nešto nepredvidivo. ako pustiš da se vežeš? Nemoj biti ni usamljen! Jedinka sama ne može opstati. Vezati se Nemoj se vezivati za ljude. već slavi. Desi se i da je zgazi. za bilo šta na ovome svijetu. Moraš imati stavove. jer ti sebe nikada nećeš ostaviti. Moraš živjeti među ljudima. jer to je znak da si sebe sačuvao. Oni te gnječe kao glinu. Vežeš li se za bilo šta drugo slomićeš se. Jer isto kao kad si svoj. nemaš drugog izbora nego da im se prepustiš. Budu srećan ako te i jedan razumije. a ti kada si se već vezao.

mesto mlekom majke. grl tmina stvara. oj oduzmite sina izgubljen leči. glupošću tina te stvara. tin k`o loptu je dajte sve srni. Osluškujem poklič Evina rasa. mi om lekara. što nas eno hoće. Hajd`pevajte ruljo. no ves nedelima misao sve nes ima bez glasa. pos obe pesme: Ana Magda 41 . s obe vode izdajničke kće rase. to je rulja što pohlepnos ri gase. nebeske se zalupiše dve u. što ga zve ri. Klanjam ti se And ti silni bede. carevim odelom um ti veš ci oltara. ti g sjaja. Preko plama.AVANGRAD . ti li zato ždrao sveto voće.ele. tlu sve ar sa očima kud bak . odžača i što ječi. Te. jer zaista smo glupi. ga što . bil izo podanici tvoji t kljuca. krvlju slabe Adamove ri. iz Božjeg te isteraše raj v Jednocinka Oblačim crnu košulju Ne zakopčavam je do vrha Skidam lak sa noktiju šminku svilene čarape Glava me boli Reči su se takođe U obliku bola Skoncentrisale u ustima Vino više ne pomaže Kada mi se zaglave prsti u pisaćoj mašini ( stalno mi pada na pamet kako muškarci lako umiru čim im zabiješ jabuku u grlo) Loše se osećam Nezavisno od toga Kakva je situacija u svetu obe pesme: Marina Žebeljan Evinom porodu si dojen. vno dre svom lepotom tvoga ni bil izo kad planovi tvoji a. Pozdravljam te nosioče ga. ni. Klanjam ti se anđele. dobuje po praznoj strani silni. taš to skrojen. Klanjam ti se anđele. rog postaviše sa dva silna silni. tvo a sa naličjem postojanj . svo a anj toj tešitelju pos de. A ti Evin rode. amu preko lica ogavnu ti skr a. sa vešala rulja.. ti ca. razjar ri crni. mešen visi harlekina bednog. nisi Raduj se grehu čoveče. svom gordošću udari na proesis Predizborna tisina v Nikada nisam volela proleće Plakati se lepe Deca plaču i tuku se Ljudi umiru Studenti se bune Pomoću veza među moćnicima Umesto grlenim glasovima Prošlo je deset godina Oče Jede se prvi Krvavo crveni paradajz Isti kao krvavo zarađeni dinari I kvarni Oče Slani u protivrednosti Svačijih suza silni. Skinite mu glavu. stv red u haljama belim. ti pade u ognjenu jam ga. ble ote lep ti u zbiru pra Boga.

Bo li me gl av a kr v ob oj en a u bi je lo pr ed oč im a bi je lo sv je tl os t ma mi su ši se li šć e dr ve ta ži vo ta tk o dr vo na zv a ži vo to m ma js to r pi ta ho će mo li tu pf šv am te hn ik u gr oz na je ov a sm eđ a pu st i to je bo ja mo je kr vi di je la mo je tr ik ol or ne kr vi bo ja li su me i pr em az iv al i sa mo je kr eč fa li o.proesis AVANGRAD NEPRILAGODENA Ne snalazim se U sveopćem čoporu glumaca i raznorazih trgovaca dobrote i osjećaja ušima zveči tralalajka utrpavaju mi se svetitelji ljubavi bez pokrića smješkam se naopačke tako mi je ljepši svijet bez ružičastih naočala pjevušim ležerno I feel good odavno sam neprilagođena obojenja Bo li me gl av a da li su mi pr ed oč im a cv je to vi na ob ro nc im a il i ut ka no st za vj es a ne tk o do la zi mo žd a sa m to ja il i že na na kl up i il i za kl ju ča ni pa s za vi ja . Na um rl oj ži vo j og ra di ja pa ns ka pa go da se bi je li iz di gn ut a u zr ak u mo žd a je on a ot iš la mr tv o jo j ti je lo u za vj es i du h gl ed a re kl a sa m ne tk o um ir e st ar a že na se na sl ađ uj e ću k ću ka o ci je le no ći . Bo li me gl av a ra zg rč em za vj es u sa ži ml je m pa go de na um rl oj ži vo j og ra di po ne ki ze le ni li st ić is po d tr ij em a ve se la pt ič ic a im a na de pi je m as pi ri n. So vj et a Gr ub eš ić DUGUJEM TI konstantno ledom okovana zasipanjem kapi prašine pred sunčan dan preklapaju nam se duše empatično suprotnim putevima Pozdravljam samoću u vrbu se pretvorih Gnijezdo sakrivam Iscrtavam pogledom reanimaciju strasti Pulsira ritam u naprsnuću tišine dok osluškujem stakato naših srca Po tvojoj mjeri krojena dugujem ti sebe stvarnu Udomit ću te dlanovima obe pesme: Iva Damjanović 42 .

AVANGRAD proesis rad Tanje Mijanović 43 .

a svež ožiljak opet počne da ga peče. Sručio je štok niz grlo i povukao dim. Crveni odsjaj se prelivao po celom šatoru. Odatle je mogao da vidi svu mušku publiku koja je željno iščekivala sveže meso. „Prokleto leto“ progunđao je navlačivši košulju. reče i uputi se tamo. unutra nije bilo više ničega. Obuzela ga je ljubomora što ona ne pleše samo za njega. On je samo sedeo i gledao. Shvatio je da je u istoj poziciji kao i svi oni. Zapalio je cigaru da bi bar malo zabunio prazan želudac. Ubrzo siđe sa bine i uputi se u tu prostoriju. Bila je u običnoj beloj. On nije mogao da progovori. On je samo stajao. „ Jebem ti!“. Drago nam je što ste i večeras s nama. Prošlo je dosta vremena od njegovog poslednjeg džeparenja. taj bi tumarao. Pomoćnica je izašla na binu i najavila: „Željno iščekivan nastup zanosne kraljice pokreta počinje. Glava ga je nesnosno bolela. Skrenu pogled i poskokom se izgubi iz njegovog vidika. Na svu sreću. Prikaza od plesačice prođe ispred njega. oči su sevale duž šatora. Opsovao je i uhvatio se za posekotinu. Svetla su se zagušila. Progutao je još jedan štok i zavalio se u stolicu. Pitavši neku devojku za pravac. Odjednom se ukopa u mestu. Nadomak vašara je bilo veliko prirodno jezero. U procepu ugleda plesačicu sa zmijom oko vrata. Uleteo je u hladnu vodu. tumarao je polupraznim vašarom. Našao je slobodan sto blizu ulaza. čvrsto stegnut. Treba mu još cigara. Oprao je posekotinu i krenuo u šetnju. Od sve svetlosti koja je bila uperena u nju. Škripa zarđalog metala i žamor radnika naterala ga je da otvori oči. a oči su mu bile prikovane za njen struk. Orijentalna muzika mu se slivala u uši. On je želeo više. Nešto ga je gušilo đavolski. Pogleda ga stakleno-plavim očima i pusti pomoćnici da joj skine zmiju sa vrata. Preko sebe je imala crven čaršav od svile. Bilo mu je neverovatno što uopšte može i da stoji. te ga otvori. Začu se muzika i buka ljudi vašar je bio u blizini. Bio je gladan i bez para. 44 . letnjoj haljini: puštena divlja crna kosa. Iskoči iz vode i stade da grabi vazduh. Nije ni shvatio koliko krvi se stvorilo u njegovim rukama za tako kratko vreme. Sem štoka i katrana. Već pregladneo i besan. vreme je bilo takvo da i to malo odeće što je imao na sebi predstavljalo višak. izvuče joj novčanik iz torbe. opsuje i baci novčanik. koji je bio veći od skoro njega samog. naplaćivao je karte. Svi oni koji su došli da bi videli dobro parče mesa. Nju svi mogu da gledaju. Pred očima mu bljesnuše nebesko-plave oči one anđeoski vražje lepotice. opor miris kojim odiše i njene oči. Patuljak sa cilindrom na glavi.proesis Enlejin ujed AVANGRAD Šta bi čovek prvo uradio kada izađe na slobodu? Onaj koji nema ništa. Štok u stomaku mu se prevrne. Zapalio je cigaru. Kosa prebačena preko golih ramena. „Ne bi mi škodilo malo zabave“. Čuo je da predstava počinje za nekoliko minuta. ne shvati da se nalazi u crvenom šatoru. Njemu se nehajno preko usana provuče njeno ime. ali ga je oštar najlon zaderao po licu. Hteo je. Sišao je do njega. Noge su mu klecale i propadale kroz sveže blato. Ova se uvijala na njoj kao najveštije ruke. Večeras je izvukao novčanik sa taman toliko para da jede i da možda nađe prenoćište. Još bunovan. Znao je da će tek predveče moći da nabavi pare. Shvatio je da nema odeću na sebi. Molim jedan aplauz za otvrovnu Asju i još otrovniju Enleju!“ Izašla je na binu. a svež ožiljak na obrazu ga je pekao. Plesačica se izgubi pod crvenim zastorom. Gurnuo mu je pare u ruke i kao omađijan ušao u crveni šator. bez šminke i svoje pomoćnice. Šou je mogao počne. ali jednostavno – nije mogao. da im se zategnu pantalone i popiju neki alkohol. da vide svaki deo njenog tela. Uhvatio je njen prodoran pogled. Nije ni shvatio da je podne već daleko iza njega. Na čistom vazduhu osetio je kako smrdi na cigare i alkohol. Krenuo je iz šatora. Sakrije se iza nekog zastora.

Njen uzdah je odjekivao celim šatorom. struka. Okrenuo se. Enleja joj je sad bila na vratu i polako ispitivala njeno telo. „Kako je moguće da te uopšte ne znam.” Ščepa ga za kragnu i strasno uzvrati poljubac. Ona ga pusti da je ljubi po vratu i počne mu raskopčavati košulju. Spustila je pogled. Bacio je cigaru i uputio se ka stražnjem ulazu u šator. Njemu je pod hitno bio potreban još jedan štok. a ona nije obraćala pažnju. „Vredelo je”. koja je bila čvrsto vezana za struk i pokrivala sve ono što budi glad. Nije znao kada je sledeća predstava. veruj mi. prekide je on. Njih dvoje se pogledaše uplašeno. do njenog međunožja.. svuda krv. On je bio skamenjen. Moj muž drži ovaj cirkus i ako nas nađe. vremenu. Plenila je svojim sanjivim pogledom. Glava ga je bolela i želeo je samo još jednom da se okrene i vidi Asju. a u tim očima samo jedan cilj. Asja se izgubila sa bine. a on se već u sledećem trenutku našao ispred šatora. Upališe se svetla. Mora biti tamo. „Šta tražiš ti ovde?”. Zavirio je opet u deo gde je bila bina. Na njihovu žalost. Zmija se ubrzo prilagodila i dopustila Asji da radi s njom šta god poželi. Ona je i dalje igrala sklopljenih očiju dok se njeno telo otkrivalo. a Asja se postepeno zaustavljala. „Moguće je. Skroz rastrzana potrča za mužem koji je jednim šamarom onesvesti. „Ne smeš da budeš ovde. a njegove ruke sve veštije. Nastavila je da pleše. vičući i psujući. ne razumeš. Andrea Tiri 45 . On nije bio siguran da je dovoljno jak da bude na nogama. Krvoločni stvor je bio na samo par metara od njega. Krv. ali on nije mario. Njemu počne da zuji u ušima. Želeo je još. ovo je samo plesna tačka i tu se sve završava. Još uvek mu ništa nije bilo jasno. ali znajući da bi oboje platili glavom. Koliko god ona ličila na anđela. “šta može da se desi?” „On je lud. Sve što je ostalo na njoj je bilo crveno prsluče i marama u istoj boji. Upalila su se velika svetla i ljudi su krenuli napolje. Par životinjskih očiju ga prostreli. Zapalio je cigaru. Pade na kolena. krenu ka najdubljem mraku. Asja nije marila. promuca ona. mesto je definitivno prazno. Šutnuo je limenu kantu i krenuo napolje. ali je i dalje vladao sveopšti muk. Shvativši šta se dešava. Muškarci u šatoru su se promeškoljili. izusti. Zari mu nokte u leđa u trenutku kad je crveno prsluče palo na pod. Glava mu je bila prazna. Prostor je bio prazan. Za njim izleti ona. odbijajući ga od sebe.” „Šta?”. shvati šta je upravo doživeo. u njenoj kosi. ritmično se pomerala i mazila zmiju duž tela. Bila je svuda – oko njenog vrata.” Nasmešio se: „Pa? I ja sam. Stavila mu je ruku na grudi. Uzdah se prelomio po šatoru. Opsuje i krenu da trči. a on je iskoristio priliku da joj se približi. Pomoćnica se pojavi na sceni i objavi kraj predstave. Pribio ju je uz stub šatora i uhvatio čvrsto za butinu. ali da. gurnuvši ga iz šatora. ali je znao da mora nju da nađe. Ču se pucanj i metak propara vazduh.AVANGRAD Iz zamišljenosti ga prenu pomoćnica koja se pojavila na sceni. Ta žena ga je izluđivala. Zaista je počinjao da mrzi tu ženu. Nije se opirao. obmotana oko njenih ruku. Stihijski izguran napolje. Otrezni ga galama iz šatora. Pomoćnica je preuzela zmiju dok ju je Asja nežno mazila po glavi i dopuštala da je ova dodiruje jezikom. ustukne. reče on. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. Pažljivo je otkačila svilen čaršav i počela da ga odmotava sa Asje.. Zastane i uhvati se za stomak. Prođe joj prstima kroz kosu nežno je dodirujući vrhom nosa po licu i vratu. a muškarci su želeli više. „Idi čoveče. I ovog puta ga je mogao najlon poseći. Njegov dah na Asjinom vratu je bivao sve topliji.” Uhvati je divlje za vrat i poljubi. Buka postade tišina. za njegov ceo svet. a toliko te želim?” on upita. želeo je da on bude na mestu zmije. “Moj muž”. Enleja i ona su bile jedine u ovom prostoru. ubiće te!” prodere se. a ona je stajala ispred njega. začuo se glas. U ruci vruće oružje. znala je đavoljev zanat. Muzika se polako stišavala. Cepanje najlona natera ga da se okrene. Koliko god suludo zvučalo. Zapali cigaru ne pomerivši se. Ovaj videvši to poželi da se vrati. proesis Bio je ljut na sebe. dragi. „Tebe”. kao da se samo ovo što se desilo večeras računa.

U anus i usta. Mislim da se dodiruju – negdje oko pretkomora. u pauzi kupujemo njihove knjige razmenjujemo adrese i nudimo im pregršt stihova da možda koji objave u nekom od časopisa ili magazina čiji su vrli urednici. Napumpan i obrijan krastavac. Sale su redovno pune publika je disciplinovana ne zvone nam mobilni telefoni. Borislav Stanić Mesnica „ 46 . Naizmjenično ih nabijam.proesis AVANGRAD Bog pa pesnik U naš grad na Veternici često dolaze pesnici i čitaju svoje stihove. U našem gradu na Veternici Kažu: „Bog pa pesnik“. Posle programa. Organizator ih vodi na večeru tamo ćaskaju o svemu i svačemu Odlaze posle prespavane noći u nekom od lokalnih hotela hvaleći hranu i smeštaj. Dejan Djorđević Oktopod predstoje nam trenuci nesklada koji dragocjeno skladišti svoje pipke oko mojih zglobova ostavio sam ih nikad im neću reći šta mogu i koliko toga ne smijem a nemila zemljana glava probija zidove šake ništa se više ne razumije ne dešifruje ljudi gamižu zarad svoje muke ne slušaju ni danas im se riječi ne odlijepljuju od kore titraju na usnama bezobrazno strane zle same Vladan Šipovac „KOD DVA BRATA“ Oštar i jeftin čelik.

Klovn Ostareli klovn više nikom nije bio smešan u cirkusu. Imao je sivo odelo. Otišao je na popločani gradski trg i obesio se o spomenik palom borcu. 21. Okupila se masa naroda da urla od smeha. popi je. Slete beli golub. Na kraju je morao da izađe na besmislenoj stanici. i uginu. crtež. kombinovana tehnika. Bezobrazna devojčica Jedna pegava devojčica u autobusu neprekidno je gledala u lice starijeg čoveka koji se znojio i crveneo. Kap krvi kanu na crni trotoar. 47 . Slavko Mali Usamljeni . 2010.5x28cm.Ana Komatina.AVANGRAD proesis Ogorčeni pesnik Pijani pesnik je šakom polomio izlog.

– otac je bio vidno razočaran – sve te daske i eksere ćeš morati sam da zaradiš. Jer je njen. – Zdravo. – U redu. Drugari? Pozvao se na drugarstvo. doduše. Šerilin je prevrnula očima kad je ispalo da je to ona. Koliko još moram da ležim u ovoj piljevini? 48 . Šerilin se popela gore. Tražio sam kućicu na drvetu. tamo. Bila je moj tip. I malo našminkati. Taj dogovor je postignut krajem jeseni. Šta ćeš uraditi sa tim? – Prvo ćemo ga skinuti. ova fota. Trebalo je samo nešto da se desi i poljubac je bio tu. Moramo pozvati Šerilin. Završio sam šesti sa odličnim i otac mi je ponudio bicikl po dogovoru. Takva ideja mi se već nije dopadala. Zbog Šerilin i njene ljubavi prema stravi i užasu sam nedelju dana brao višnje za pare. – Nisi ga dobro nacrtao – istakao je Maksa. Rekao mi je da ga pratim do šupe.Otišao sam odavno odatle. Zvao sam je Šerilin i bila je nešto najlepše što se ikad doselilo u naš komšiluk. ali nisam nikad uspeo napustiti ni želje. u stvari.. Priča je istinita. Zatvorili smo sanduk. Osim Makse. Ušla je u sanduk i pripretila prstom: – Dva minuta. – Ova fota. Za dva dana. mis Horn – odgovorio sam joj. Šeri bejbi je. Maksa me je pozvao kod sebe pre sastanka.proesis Kućica na drvetu AVANGRAD Ovo se desilo pre dvadeset godina. sigurno jer ju je više podsećao na monstruma nego ja. dečko. Ali. Šerilin i ja smo bili sve bliži. Zbog nje.. Došla je lepša nego ikad. Definitivno. tajni agente Kuperu.. bili smo spremni da se uselimo. I palili sveće vrteći se unutar pentagrama. doduše. ako ste zamislili da mi danas vidite sise. valjda da joj pokaže da sam baksuz jer sam se penjao merdevinama. Bio sam pametniji. Ložila se. neposredno nakon događaja koji ću opisati. Tako nešto. Maksa je koristio lijanu da bi se popeo gore. U izgradnju su bili uključeni i Maksa i Šerilin. ni strahove. Čitali smo Dilan Doga. Šeri je volela stripove i filmove o monstrumima. – Vau – rekao sam ulazeći. Telo Maksinog brata smo ubacili u kućicu na drvetu. – Sigurno si napravio dobar račun u toj glavi. Koliko do juče gađali smo ga pirinčem. – Imamo tri sata dok se roditelji ne vrate. Pogledao sam u sanduk ispod svećnjaka i zažmurio. jer je bio sav ženskast… i sad je mrtav. – U redu. Krio sam suze od Makse i proklinjao tajni pakt koji smo imali. na mog druga Maksu. majka do sebe. ali je odigrao vešto. Njemu ionako neće smetati. Misliš da ćeš tako manje ići u nabavku. ne više. – Imam ideju kako da poplašimo Šerilin. Telo njegovog mlađeg brata koje se lelujalo obešeno o gredu u šupi mi se još manje dopalo.. namerno naglašavajući kako je krvavocrvena boja najbolji izbor. ali to je bilo zbog toga jer je ona devojčica. – Zdravo. više slikala po daskama. Maksa je predložio masne fote. skitnice. ali sve se to dalo promeniti. Bio je ljubomoran. Moja porodica i ja živeli smo u jednom od onih malih mesta dovoljno nadomak velikih da ostanu večno zarobljena u svoje želje i strahove. a mi pošteni momci. ali ja sam sazreo od tada. Daske i eksere sam kupio od oca. To su bila naša tajna imena. Okej. – Drugari. a Šeri. treba da ide u sanduk i leži tamo dva minuta. I desilo se. Maksa je već držao pirinač u ruci ne bi li je ismejao kad izađe. Trebalo je sačekati Šerilin. zaboravite. Maksa je predvodio sastanak. Pubertet je bio pred nama. To nije bilo pošteno i on je to znao. nisam mogao odbiti. Zvao bi je Frankenštajnova nevesta. Njen otac je držao gvožđaru. ali zapamti.

Ti odluči. ali sam uporno tražio svoju dušu.. osim svraka koje su ponekad tu dolazile. draga. ali je otišla zauvek iz mog života. Rekla bi mi da se samo šalila i da me voli više od svih sa kojima je bila. onda – rekla je dok je silazila dole. a Maksa moj prijatelj. Dok moj mlađi brat ne zavoli svoju princezu. Bila je tu samo da me podseća. ona više nije bila mis Horn. Dok se ljubimo u našoj kućici na drvetu. Glas je bio sve slabiji dok nije prerastao u pomireni jecaj. Kućica na drvetu je. Otac je spustio ruku na moje teme: – Ne treba. – Do kraja života. Tog dana sam srušio kućicu na drvetu. popela se ponovo sa mnom da mi pokaže nešto. – Hoću bicikl kao sva ostala deca. I da se ne bojim dečaka u snu koji nije smeo da odraste u ono što je hteo.. Otićiću do Makse. Braću i višnje ponovo. Počeo sam da plačem. Zatim panične udarce unutar kovčega i nju kako zapomaže: – Ostavi me. Tamo ti ne treba bicikl. niko od nas više nije bio isti. – Ako uđeš u sanduk. Šerilin. Kroz par sekundi začuli smo vrisak. Pa još jedan.AVANGRAD Maksa me pogleda i isceri se. Opipaj ispod sebe. koja se već ljubila sa dečacima. Ne verujem da je otišla do njega taj dan. on samo leluja i leluja. ostavi me! Molim vas! Maksa se smeškao. I da to nije ona ušla jedno veče u moja kola za novac. Ponekad je navraćala u moj san da palimo krišom cigarete i to obično kad sam se „skidao“. – Greška. I da ljubim najlepše. nije to od tvojih para da tako rušiš. Čulo se samo otegnuto „molim vas“. Mnoge stvari sam našao u velikom gradu za sve ove godine. Miloš Živanović proesis unutrašnji emigrant što sam stariji sve me više plaše zlokobni dani srećni ljudi pozitivni društveni kontekst jadna sebičnost dosadne gomile pružim korak zamaknem za ugao izgubim se u parku oslušnem reku zaključam vrata uključim radio otvorim knjigu isplovim što sam stariji sve mi se više gade razgovori i mišljenja pluralizam načela nezasita ispoljavanja koječega javno obožavanje čiste gluposti mrdnem brk okrenem list ozidam još jedan red spustim iglu na vinil udahnem nasmejem se živ sam i dižem sidro zima zima još nije ni počela a ja već zatvaram prozore brojim svaki list koji padne zovem mačku da uđe preturam po stvarima tražim kapu šal rukavice u izlozima gledam čizme štedim papirne maramice skuvam šolju tople utehe pokrijem se deprom od čiste runske patetike i čekam čekam hladne prste starosti obe pesme: Zoran Trklja 49 . Godinu dana kasnije. ako treba. pustiću te da mi pipneš sise. Kada smo je oslobodili. Sedeo sam zadihan na travi. ali je Maksa bio jači. Idemo u veliki grad. zvrjala prazna celo leto. Pokušao sam joj pomoći. Otac mi je namrgođeno prišao: – Dobro. Ja nisam bio više tajni agent Kuper.

npozoristeso. Dejan Bogojević. Vladimir Bogićević.gms. ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije. ali uvek spreman da profitira tako što će biti tiražniji i deblji. Nagradu za medij u rasejanju dobila je redakcija programa na mađarskom jeziku Radija Pančevo.org. Što se tiče elektronskih medija. (od Miloša do Maje). Ana Ristović.RS TIN APA Kulturni centar / Gale rija (Petefi Šandora 4) BEOPOLIS (TC EUROCENTAR. Književna radionica Rašić. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost. godine. Nenad Jovanović. U romanu Satori Srđana Srdića (intervju u desetom broju Avangrada) reč je o antišvejkovskoj anabazi jednog od prepoznatljivih srdićevskih likova.KCSOMBOR. Jasmina Topić. u romanu Sestre Karamazić Saša Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu. Gojko Božović. Danijela Bogojević. Alen Bešić.rs Trg Koste Trifkovića 2 biletarnica: 025/436-373 www. Sami priređivači kažu: Pred vama nije antologija. Fekete. Jelica Kiso.rs Venac Radomira Putnika 3 WWW. Maja Solar. Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost. nagrada je pripala Ištvanu Ternovacu (Ternovácz István). različit. Petar Matović. dobio je nagradu koju dodeljuje Udruženje novinara vojvođanskih Mađara. IZ ŠTAMPE je izašla knjiga Glasnici neviđenog . dok je za najboljeg početnika proglašen Arpad Virag (Virág Árpád) iz Mađar so-a. József). Siniša Tucić. Nikola Živanović. Goran Labudović Šarlo. od autora do autora. Slobodan Vladušić za Antologiju najboljih naslova Srđana V. na kojem autor ocrtava duhovit i gorak portret savremene Srbije. Mirjana Kovačević.rs JOŽEF J. Branislav Zubović. Dragana Bukvić. Olivera Vuksanović.rs Dunavska 35. društvenom i intimnom istorijom oštećenom čoveku koji u današnjici gubi tlo pod nogama. Bojan Samson. su romani Srđana Srdića. Jasna Stefanović. Tomislav Marković. Ivan Lalović. Viktor Radonjić. Ivana Veimirac. Dragan Radovančević. PRVE tri knjige koje objavljuje nova izdavačka kuća. Srđana V. Iskra Peneva. Danica Pavlović. FEKETE (Fekete J. koja se dodeljuje na osnovu predloga uredništva vojvođanskih medija na mađarskom jeziku.gbns. možda. Elizabeta Georgiev. uredniku Radija Novi Sad. polazi na paradoksalni put samooslobađanja. novinarki u penziji subotičkog Het nap-a (Hét Nap). Milena Marković. Marjan Čakarević. Jeste. Tešina kaže da je u pitanju zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu. donacije i sponzorstva. 50 Avangrad je neprofitni list.co.biblioso. Vladimir Stojnić. Nataša Žižović. U njoj se nalazi četrdesetak autora zastupljenih sa jednom pesmom koja treba da ih na adekvatan način predstavi. somborski književnik i novinar Mađar so-a (Magyar Szó). . Bojan Belić. do 1980.Antologija-zbornik autora rođenih od 1970. te je iz tih razloga otvoren za saradnju. koju su priredili Dejan Bogojević i Dušan Stojković. Marko Vuković. Zastupljeni autori: Dragan Hamović. Dejan Aleksić. Enes Halilović. a Godišnja nagrada za životno delo dodeljena je Ibolji Oros (Orosz Ibolya). antologija-zbornik. Udruženje novinara vojvođanskih Mađara objavilo je imena dobitnika Godišnje nagrade. Danijela Padejski. Cilj joj je da ukaže koji su pesnici i pesnikinje odskočili među onima koji su rođeni u intervalu od 1970. Tešina i Saše Obradovića. Dejan Čančarević. Nije ni zbornik. a laureat u kategoriji štampanih medija je Jožef J. Dragana Mladenović. do 1980. Goran Korunović.rs Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Kralja Petra I 11 www.org.muzejvojvodine. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija. Poetički pristup je. Nenad Glišić.vodič/vesti Uzmite Vaš primerak AVANGRADA na sledećim mestima: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki (Kralja Petra I 11) AVANGRAD Narodno pozorište PEDAGOŠKI FAKULTET i STUDENTSKI DOM DR ZORAN ĐINĐIĆ (PODgorička 4) GALERIJA KC LAZA KOSTIĆ (LAZE KOSTIĆa 5) biletarnica Narodnog Pozorišta (Trg Koste Trifkovića 2) Kafe Klub 2 (TRg Koste Trifkovića 4) Kafe Des ARTS (Kralja Petra I 18) Kafe Mali Akvarijum (Zmaj Jovina 3 pasaž) SO MB OR NOVI SAD RADIO KAFE (Miletićeva 45) IZBA (Železnička 4) Crna kuća CK13 (Vojvode Bojovića 13) Gradska biblioteka (Dunavska 1) Biblioteka Matice srpske (Matice srpske 1) Sombor repertoar: Gradski muzej Sombor Trg Republike 4 www. Novi Sad Gradska biblioteka u Novom Sadu Dunavska 1 www. Zoran Antonijević. Dečanska 5 /Makedonska 30) BEOGRA D Kulturno-etnolo ški klub ISKON (Bratstva i jedinstva 155) BAČ Art Pozorišni klub Pro ca 28) (Trg srpskih dobrovolja KIKINDA www.ORG.

kombinovana tehnika.rad Ivane Stanić.7x21cm . 29.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful