SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. Posebno je značajno da odnos Ca 2+. Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. normalan vodnovazdušni režim. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka.Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu. Dobro dreniran. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. u prvom redu gvožđa i mangana. posebno manganom Mn i cinkom Zn. kalijum sulfat. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). njihove mešavine.35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-). Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita. rubi. ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta. ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. ili dolomit. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1. ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. U slučaju pojave plužnog đona. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. ili vinove loze.5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. 3 .5%. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora. magnezijum sulfat . kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. a efekat dugotrajniji. kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1. jer će u ornični. magnezijumom i fosforom. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika.

U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. poponac Convolvulus arvensis. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. što otežava kolonizaciju novounete organske materija.. Hoitink i Boehm. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. sa 3 do 4 lista. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. onda se suočavamo sa velikim problemima. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. sprovodnim tkivima. podjednako na korenovom sistemu. batat. paradajz.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. itd. 2. 4 . ili chlorpikrine-om. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. 3. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. koji direktno deluju bakteriostatično. Trichoderma harzianum. manipulacije i unošenja u zemljište. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. u prvom redu grčica i žičnjaka. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. ili patogenih gljiva. visoke troškove transporta. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. čime se razlaže ćelijski zid patogena. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. 4. što je obično u terminu druge dekade maja. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm. doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. ali i duvan i soja. hitinaze i celulaze. 1999. čička-Xanthium strumarium. palamida Cirsium arvense. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. ili slačicu i kadifice. podjednako od strane bakterija. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. ili u septembru. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. a u cilju prevencije. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. gljivična i virusna oboljenja. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz. kao što su glukonaze. Stone et al. ili lisnoj masi. poput pepeljuge-Chenopodium album. u prvom redu divlje kupine. naročito nakon gajenja leguminoznih useva.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije. npr. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. Posebnu pažnju. proteinaze. 1999. crveni vijuk. 2004) su: 1. Solanaceae): krompir. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. ili hraniva. Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. ili pašnjaka. paprika i plavi patlidžan. ali i streptomicina. takođe. štira-Amarathus retroflexus. odnosno mineralizacije humusa. sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu. kao predominantni oblik mikoparazitizma.

Ukoliko se piljevina 4 3 5 . Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija. kao i u interakciji ova dva faktora. Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa.. 2006). primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. visokohumifikovanih mešavina konjskog.. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu. ili peletiranim. kao i potrebne količine kalcijum nitrata.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov. visokohumifikovanim organskim. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta. goveđeg i živinskog stajnjaka. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp. ili šumsku stelju-lišće. porekla i kvaliteta đubriva. najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. ili pak kvalitetnih peletiranih. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. ali i od brzine njihove mineralizacije. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. odnosno organsko-mineralnim đubrivima. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. Ukoliko se koristi za nastiranje. odbija insekte i deluje antifidno. ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. ili stajnjak.. onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa). delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. Osim fizičkih i hemijskih osobina. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. Ono što je prema Dean et al. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja.. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom. kvalitetnim kompostom. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto. odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. U novije vreme. Količine zavise od sastava.

Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. 1960). 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. (2008). Kritičan period za nedostatak 6 . Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage. Po nekim drugim autorima. 1973. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode.inkorporira u zemljište. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm.5 m. ali i kvaliteta i čvrstine plodova. jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja.. glavni koren dopire u dubinu do čak 2. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. 1986). Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline. Pedreros et al. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. Makosz. dobili su korišćenjem piljevine četinara. što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota. Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni.

Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji.2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. gde kod najkvalitetnijih proizvođača. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm. sa nižim sadržajem humusa (1. prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. solidno obezbeđenih organskom materijom. karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama.9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. Lipecki 1992). sadržaju šećera i vitamina. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . Makosz 1986. U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu. potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %.4 do 19. Rechnio 1989 i Lipecki 1992). a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo. u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm. 2007).vode u zemljišu jeste faza cvetanja. Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima.. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže. Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. Treba stalno imati na umu. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. 7 . Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982. Stojanowska 1986. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. a intervali između zalivanja kraći. povećanju prinosa. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. 2002). Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. porasta i sazrevanja plodova. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. 2006). Rechnio 1989. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih. krupnoće i kvalteta maline.

ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. tako i kod alkalnih zemljišta. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta. agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. 8 .. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. povećan vegetativni porast. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu. neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva. ali i krupnoću ploda. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. kao živinski stajnjak. kako kod kiselih. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. ili pak neka mineralna đubriva. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora. što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. neophodnih za normalan porast i razviće. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta.. ili pak na sušu I zimske mrazeve. bilo da se unose mineralna đubriva. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor.Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu. ali i od specifičnosti određenih sorti. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. ali i otpornost na bolesti. Jeffries et al. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni. Zebarth et al. (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda.

(2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. (Ali. plavo prskanje. po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. K2O. kalijumom I magnezijumom. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl). P. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. brže odumiranje listova. Povećanje koncentracije.5. su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. tzv. ali i kod redovne mineralne ishrane. Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. Fe i Cu. a povećava koncentraciju u listu P2O5. Spiers et al. Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Pojave deficitaili pak toksičnosti. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. smanjenje ukupne biljne mase. onda će se smanjivati usvajanje Ca. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. Visoke doze kalijuma u ishrani. 1994). kišovitog leta. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane. 1993). Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. Drugo tretiranje. ili diamonijum fosfata. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. Krajem leta. bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. K. ali i povećanju. Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata. a posle izvesne granice. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). smanjene lisne površine. obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. Lenartowicz. ili obilne ishrane azotom. ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. Neocleous i Minas. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. Ca. Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. ali smanjuju usvajanje Ca. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. (2007). nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. odnosno gustine ćelijskog soka. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe. odnosno Neocleous i Vasilakakis. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu.Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. odnosno otpornost na niske 9 .

ili nakon defolijacije usled napada patogena. shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. Gudej i Tomczyk. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. Polinacija i biološka zaštita maline 10 . poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina). kako u folijarnoj primeni. podjednako kod maline. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala. poput toplotnih udara. ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. ili druge štetne. pa čak ni balastne materije. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. niti hlor. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. elaginske kiseline i drugih polifenola. 2008). U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata. Primenom u borovnici. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije. a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika. Veoma dobre rezutate. štetočina.. flavonida i tanina (Hargreaves et al.temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. 2008). Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. Prema Palonen et al. (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta.. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija.. Wang et al. pojave grada. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora. ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova.. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. kao i kod kupine (Vrhovsek et al. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. U proizvodnji maline u plastenicima. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom.

dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. u više urbanim proizvodnim uslovima. dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom. ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). a procenat rolenda relativno nizak. bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. Stanisavljević i Nedić. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. Megahillidae . ili zaštićenom prostoru. Sasvim je jasno. kao što je Tulameen. ili introdukovanih polinatora. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. Posebno je izrazit efekat 11 . nikad ne dodiruju sa anterama. 2006. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. Kiša. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. kvalitet plodova je slab. kao i starije cvetove. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni. da bi prsten po prsten. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. posebno Osmia spp. Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka.. 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. Inače. hladno vreme. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline. ali i one koji su relativno sakriveni. bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene.6 do 1 milion). rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. one koji su lako uočljivi. Prašenje polena traje oko 35 sati. ceo složeni plod bio oplođen. U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu.Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih.

upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. radilice ne posećuju cvetove. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260. a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. ali i od potencijala rodnosti. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. a bumbari krupniji. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Nakon orijentacionog leta.. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. dok drugi pak 12 .povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. naročito ako uslovi nisu savršeni. borovnice. u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja. bumbari odmah započinju polinaciju maline. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora.5 gr. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive. U polinaciji je veoma važan monitoring. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice. trešnje i višnje. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. Čine ih tri jake kolonije. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. Generalno. Takođe. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. Polinacija bumbarima. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. kolonija je nešto starija. maslačka i sl. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0. pa će i efekti polinacije biti bolji. To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C.000 cvetova. već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. Osim većeg broja radilica. svaka sa maticom. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite.5 do 1 m. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava.

modernim plastenicima. veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. malinin korebus (Coroebus rubi L). (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. rutava buba Tropinota hirta. selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti. malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk).. koje su krupnije. a naročito jagodastih vrsta voća.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. 2004). npr. pa do 2-3. sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). Dakle. pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. Aphidius colemani. malinina grinja Phyllocoptes gracilis. Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella. za razliku od paprike. Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite. lisne vaši (Aphididae). Košnice koje se uklanjaju iz zasada. malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). majski gundelj Melolontha melolontha. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. Milenković i Stanisavljević. malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp). ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. Zbog obilne produkcije nektara. kao i drugi zasadi sitnog voća. Amblyseius cucumeris. Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. koje produkuji i srazmernu količinu nektara. Takođe. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille). malinina buba Bytirus tomentosus. malinina muva galica Lasioptera rubi. bilo da se oni unose. sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). Radi manipulacije košnicama. koji produkuje uglavnom polen. odnosno 7 dana. Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. ili se spontano javljaju u prirodi. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). Ključna vrsta je velika malinina vaš. ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor. čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. Malina. 2001) su. Amphorophora idaei. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita. ili staklenicima. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis. koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. Nakon što predatorske vrste 13 .

presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. Kao i kod kod muve galice. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. u intervalima od po 7 do 15 dana. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju.galica izlegu jaja u kolonijama vaši. ili biološke zaštite. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe.5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. Rezultati koje navode Bylemans et al. Cabaleiro et al. Čim se uoči prvi napad grinja. Veća energetska efikasnost. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. koje imaju veliki potencijal u malini. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Obično se prvo javlja na starijem lišću. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. posebno tokom leta. korisni insekti se direktno posipaju na listove. prosečno pojede 300 do 500 vaši. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura. a kod jačih napada do 5 cevčica. oleifera L. ili u papirne kutijice (dibox). U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. Osolike muve Episyrphus balteatus. onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. Korišćenje muva galica je jednostavno. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). su značajni predatori vaši. Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana).. a primena jevtina. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis. Bolji rezultati po Linderu et al. 1992). Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. mineralnih ulja. odnosno 2 bočice. odakle se pile odrasle jedinke.). ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. podjednako u kontroli standardne populacije. Takođe. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. 14 . najčešće 3 puta. nikako pre cvetanja. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . tokom dve sedmice razvoja. Syrphidae. mada se ponekad javlja i spontano. U kontroli pod lupom. jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. nikako na direktnu sunčevu svetlost. Jedna larva osolike muve.

mogu se postaviti i rolertrap trake. a dnevne pređu 20 oC. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. ili abamectin (Vertimec). onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. ili poluzaštićenom prostoru. 15 . kao i kod useva krastavca. u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. uz koriščenje feromonskih atraktanata. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. a pošto se hrani polenom. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). čak i kupusara Mamestra brassicae. tako i kalifornijskog. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna. Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. naročito kod dvorodih sorti. jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. nakon berbe maline. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju. kod jačih napada. obično se koristi chlofentezine (Apollo). koje služe za hvatanje. kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. Tokom leta. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima. kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. kako duvanovog. uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. a ne samo monitoring ove štetočine. a karenca nakon primene je veoma kratka. pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. Moguć napad velikog broja vrsta. kurstaki (Bt). bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije. a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava.

ali se može primenjivati i prskalicama. Larve rilaša koje su več inficirane. Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti. Dakle. Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama. pošto se radi o noćnim insektima. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al. potreban broj zavisi od zapremine supstrata. u ovom momentu učestalost pojave. ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu. obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana. kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. maline i drugih vrsti jagodastog voća. treba primeniti deltametrhin (Decis). Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti. Tanacetum cinerarifolium). U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida. Prema navodima Hristova-e. S druge strane Inocenzi et al. što takođe smanjuje napad cvetojeda. a temperatra mora biti iznad 13oC. najčešće samo jednom pred samo cvetanje. (2001). a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. 16 . jer nisu apsolutno perzistentni. dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. acetamiprid/Tonus. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. 2007).. Primena je obično putem navodnjavanja. dok u slučaju gajenja maline na supstratima. a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. parazitirajući 60 do 143 larvi bele. (=Chrysanthemum eg. dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. obavezno sat vremena posle mraka. U slučaju jakog napada tokom leta.. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. kod razvučenog piljenja larvi. posebno u gajenju na supstratima. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju.

Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine.51. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno.0-1. sušenje izdanaka 17 . Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja.5 m. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji. kod nas se ređe javlja.0 m. Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa. ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice. posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala. najpre na visinu 0. posebno kod niskog pritiska štetočina. blizu prolaza.. Postavljaju se sredinom aprila. kao na slici. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl. a kasnije se podignu na visinu 1. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima./Sacc). Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera.

. Pyrimethanil (Mythos). Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). et Weiss). Alternaria ssp. razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. brojne su i metode 18 . veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom. tako i u zasadima maline. ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris).. Vinclozolin (Ronilan). kojim se povećava. kako kod ribizle. značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. 2006) npr. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. 2003) ukazuju. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene. i Mucor ssp. ili njegovo zatravljivanje. pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium. drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). Prosimidone (Sumilex). sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost. da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. Locke et al. Pencicilium ssp.. Primena PE malč folija. Rhizopus ssp. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha. Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). Iprodion (Dional). Jorg et al. Takođe. Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. Streptomyces sp.(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk).. ili indukuje otpornost. vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus. što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. pepelnica Sphaerotheca macularis.. antrakoza Elsinoe veneta. Hapalosphaeria deformans. a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. ekstrakta morskih algi. Iskustva iz Nemačke (Erich et al. osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. Boscalid (Cantus). Phragmidium rubiidaei. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline. (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. U konceptu integralne zaštite. Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema. a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. plamenjača Peronospora rubi. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. Cladosporium ssp. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth). kao i naknadna primena huminskih kiselina. Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr. što je i sortna specifičnost. ali i pojave fitotoksičnosti. Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. Fenhexamid (Teldor).

vinclozolin. 2004). zatim biljne hormone i vitamine. Aureobasidium pululans. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova.. ili adjuvantima. posebno na mestima povrede epitela. Mn4+. benomyl i pyrimethanil 2x. 2008). hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. Primenjuje se 0. Bacillus subtilis. odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja.i.15% rastvor i 19 .. jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika. Zn značajno veća. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis.kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al. kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. obično sa kalcijumom. Tanović et al. zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. De Meyer et al. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca. Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja. ali i mikroelemenata Fe3+. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. ili folijarnim tretiranjem. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). ispitivali su i biofungicid Polyversum (a. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima.i. Adykaram et al. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. čime je pristupačnost makroelemenata. diterpene. sekundarnih makroelemenata Mg2+. osim primene: fenhxamid. enzima izolovanog iz mleka i soli. proteinaze. kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum.

Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m). U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije. što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti. uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). Ipak. u redovnim nedeljnim intervalima. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline. karakteristikama klime određenog područja. polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice.visoke količine vode (1000 l/ha). odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m. kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%. odnosno pod mrežarnicima. Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. visina objekta treba da je najmanje 3.5 m. Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost. Kod spojenih multi tunela. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. temperature i vlažnosti 20 . Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima.

ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. te efikasniju kontrolu biljnih bolesti. lakim montažno-demontažnim konstrukcijama. jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. a u novije vreme petoslojnih. Osim pružanja fizičke zaštite. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama.5 do 5. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2.. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. kao i organizovana napredna proizvodnja. folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta.5 m. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova. reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja.5 m (Momirović. čak i slučaju ograničenog provetravanja. ali i kontroli noćnih temperatura. vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih. stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži.. 2002). 2010. tunelima. tako i u toku noći. postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti.. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. 2011). neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. Osim u modernim plastenicima.. Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta. Poznato je naime. borovnice. Momirović et al. cveća i začinskog bilja (IPM). Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. 1996). UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. zahtevaju nešto niže temperature. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva. Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. mrežarnicima. odnosno željenih osobina. tripsa. Kod gajenja dvorodih sorti. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). korova i štetočina (Momirović et al. kako u tamnoj fazi fotosinteze. minera i drugih štetnih insekata. moderne zasade. U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 . Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. Fotoaktivne folije absorbuju.vazduha. Osim toga.5 m. ali i pratilačkog kompleksa. i veronskim. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. bele mušice. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji. te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije. ili pod protivgradnim mrežama. Tzv. sa inovativnim sortimentom. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere.

polipropilenskim. sa 30 % zasene. Za pokrivku se koriste mreže različite gustine. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe. uključujući i održavanje matičnih zasada. Polane. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. kvalitet. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. 22 . Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti.4 mm. ali sadržaj elaginske kiseline. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. 2008). propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. zatezači. armiranog betona.. tkanim.. flavonida. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline. izvršiti pinciranje vrhova. ukus i aromu. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. ili gotovo istih elemenata. ali i ružom vetrova određenog područja. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. kada su izdanci visine tridesetak centimetara. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR). 2009). ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Najpre. plastične kopče i dr. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. olujnih padavina. žabice za vezivanje.ulaganja.2 i 3. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. zavisno od namene proizvodnje. podužne pocinkovane žice dijametra 2. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. konzole. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu. kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. polutransparentnim folijama. Da bi se kod Polke. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju. ili pocinkovanog čelika. zaštitne kape. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika.

U jagodastom povrću uopšte. Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji. 23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%. te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. 2011). od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja.. jer se zemljište relativno brzo zagreva. ali skoro približno brusnici (2000 sati). pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R). S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili . srebrne-braon i bele malč folije. Nakon tog perioda. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. ali i kvalitetu. što je više od kupine (700 sati). treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. rubi na nešto težim tipovima zemljišta. kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama. ali obično se kreće 30 do 100 mikrona. jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. crveno-braon folije. 2007). Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. 2007).pepelnicom. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa. termozaštitne barijere uklanjaju. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. ali su plodovi jako krupni. Sazrevanje je nešto sporije. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. aromi i ukusu plodova. belu leptirastu i tripsa. te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne.

(1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. sezone gajenja. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. 24 . transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima. S druge strane. ili različitim vrstama kontejnera. ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. ali obično ne kasnije od polovine maja. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde. Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima. ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. sa dodatkom bentonita.... Osim visoke adsorptivne sposobnosti. dva kasnija berba. Kasnije. što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. kokosovih vlakana ili kore. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda. 2008). ili ekspandiranih minerala gline. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom. praktično 2 useva u istoj godini. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. eventualno polovine juna. 1999). (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović. Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. White et al. poput vermikulita. poput crnog. Osim bržeg kretanja zasada. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. odnosno 3 godine u istoj saksiji. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. Beccaro et al. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. odnosno projektovane veličine korenovog sistema. 1965). perlita. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. ali i dan. 2007). sve do novembra. Dijkstra i Scholtens. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. ili zeolita. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. 2006). Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju. saksijama. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju. belog i delimično oksidisanog treseta. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama.

Australasian Plant Pathology.. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans. Brennan. Baudino.COST-Action 836 Final Workshop. Polana. A. Mitchell. J. Journal of Applied Entomology. M. Latet. Thies. Terry.E. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry.. Vol 26(2): 197-202.COST-Action 836 Final Workshop Berglund.. Gordon.. R.N. E.. G. Vol.W. Janssen.) as influenced soil treatments.. IOBC Bull. D. Janice E... (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv. Mor. Peusens. G. Woodford. Jones. S.D. Griffiths. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. Garcia-Berios. Chipperfield. Cabaleiro. F. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health.C.. K. Svensson. D.A. Y. Pitsioudis. M. Ph. J. Malloch...... Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece.. Clarke... Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates.T.. C. L.L. C. blackberry) for Europe. Jack E. G...M. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu.J.. C. G... R.. Kowalenko. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. Norman Uphoff. and Cohen. Carcelan..K. B. Paul. A. Vol. Zebarth.. 71(1-2): 213-220. Fenton. P.. Dean. Giordano.. N. E.B.G. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . Virus Research. Joyce. G. J.C.Thesis: 1-81.A. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . N. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries. Beccaro. IIdistribution of total N. G.T. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene. J. In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. 80(4): 849-860 25 . (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. Journal of Food Protection. L. 70(5): 10931098 Birch. 131 (8): 573-578. Bounous.. Graham. Ali. R.HACCP/ISO 9001. Bradfield. Ed.. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects.H. S. B. 31(3): 223-229.W. C. 289-292. Uselis. B. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. N. IOBC Bull.. Allison.. Meesters.. Thies. D.M. Lapidot.. Wagelmans. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. R. A. Ben Joseph. D. C. CRC Press: 453–466 Antignus..G. K. Vol 26(2): 37-44. G. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops. K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L. Vol. L... Demirci.. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. Bould. Bialka. Environmental Entomology 25: 919-924. C. P. G.. Nilsson. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry. Vol. Antignus. Y. Canadian Journal of Plant Science. Literatura Adikaram.

Biocontrol Science and Technology Vol. 585: VIII Int. Vol. P.. A.. ISHS Acta Horticulturae.. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. J. M. Harzer. H. J. Vol. l.S.R. J.E. (2004): Trichoderma species . 25(4):401-409.Plant Soil Science. IOBC Bull.J. Ollig. 27(11): 1114-1119 Gurovich.. Höfte. T. Salo. Heiberg. T. Vol. Symp.oportunistic. Bigirimana. Gudej. M. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. M. Hargreaves. Vol 26(2): 139-146.. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant.De Meyer. Lunde. 104(3): 279-286. ISHS Acta Horticulturae Vol. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. Viterbo. A. Nes. Rubus and Ribes Symp. Dijkstra. ISHS Acta Horticulturae. Vol. Vol.. M..P. Hoitink. Vol. H. I. Erich. rubi in red raspberry.I. Freyman. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes. A. Salo.... Chet. Y. N.. Annual Review of Phytopathology . Heiberg. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. Howell. ISHS Acta Horticulturae Vol. K.S. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites.. Lorito.. Elad. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink. N. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . R. of Rubus and Ribes. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. Vol. K. G. J.A. (1993): Growing early and late raspberries in containers. Rubus and Ribes Symp. Annual Review of Phytopathology. (1999): Compost use for disease supression. European Journal of Plant Pathology. 2: 43-56. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival.J.V. Warman. Scholtens. N.. W. U. Vol. C. J. 37: 427-446. L.. 37: 427446. Vol.E. of Rubus and Ribes Hall. Acta Agriculturae Scandinavica.J. H. a virulent plant symmbionts.K. 56(1): 60-64 Hoppula. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook. J. M. and Boehm. 2: 235-245.A. Vol. ISHS Acta Horticulturae. Tomczyk. Irrigation Science. Hageberg B. 26 . 308(1-2): 213-226 Harman. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon. A. (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. Plant Disease.. ISHS Acta Horticulturae Vol. Archives of Pharmacal Research. Stephens. Harman. G. M..R. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. G. Vol. Hoppula. Symp.. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage. A. J. (1999): Fruit firmness in raspberries. species. 262: V Int. H. M. 84(4): 377-393. Adl..I.. 505: VII Int. Heiberg. Vol. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. (1999): Effects of raised beds.. (2004): Determination of flavonoids. J. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries. Rupasinghe. Section B .

Muñoz... J. 777: IX Int. 810: IX International Vaccinium Symposium. Owen J. Carlen. D. (Coleoptera: Curculionidae). Lj. 2001. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O.. Klajić. 26(2): 23-27 Milivojević. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. Photochemistry and photobiology.. N. 27 .. ISHS Acta Horticulturae. Symp. Vol. Acta agriculturae Serbica..J. 27(6). 3: 111-126.. 13(4): 175-184 Linder. E. Valiuškalite. 1203-1218. Milenković. M (2003): Raspberry pests in Serbia. Bobbin. 435-438 Jőrg. J.. G. No. Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike. M. M. M. Hughes-Games. Lenartovicz. IOBC Bull.. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants.. IOBC Bull.. Innocenzi. Wazbinska. R. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. Nikolić. Krunić. C. 2. C.. E. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. Vol. Locke. Vol. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. Vol. P.1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. Vol. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. Kopytowski.. M. Sweeney. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia. P. 67 (4):59-68. Vol. Pt. Povrtarski glasnik. Vol. ISHS Acta Horticulturae. P. yield and berry quality. 4: 247-250. J. S. and organic acid concentrations. M.1 (4): 5-11.. Momirović. Vol. 74(1): 103-107. Mouritzen. Novi Sad. C. sugar. V. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma. Entomologia generalis.. W. N.. 26(2): 153-160. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola.. Journal of Chemical Ecology. Vol. of Rubus and Ribes. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. T. Lanauskas. W. N. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. N. (2001): Majznačajnije bolesti.. ISHS Acta Horticulturae Vol. Hunt. Atwood. 5. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. Stanisavljević..G. Mitazz. A. Vol. M. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. J. Agronomy Research. Milošević. Anthonomus rubi Herbst. Vol. Momirović. T. Zbornik abstrakta. Fruit science report. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil. C.. Olig. Uselis.Hristova. IOBC Bull. 6 (12): 81-86.. Journal of Scientific Agricultural Research. Stanisavljević. Hall. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. P. C. U... 29(1): 29-38. Viškelis. J. Vol. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. Vol. N. J. 26(2): 113-118.. & Cross. Momirović. J.. Kasperbauer. Jeffries. Harzer.

28(2): 93-96. Conf. & Environ. A. Vasilakakis. Momirović. Symp..H. Raban. Or. D. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Pehkonen. Minas. 51(3): 311322. A. Rantanen.M.. Doron. Neocleous. Poštić. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry.of Fruit Prod.E. Palonen. Symp. J. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems... Rubus and Ribes Symp...M. Oljača.N. T. Gonzales. 28 . Poceedings of IV Int. VII Int. Tortosa.. 585: VIII Int.I. N.I. Vol. A. Bio Control. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. Gupton.. ISHS Acta Horticulturae. M. Beljaev.. E. Melenthin. Sarig. J. N.. 221(1-2): 132 Spiers. Canet. ISHS Acta Horticulturae Vol... Shpatova. E. of Rubus and Ribes. in a Global Economy Shternshis. A.Station:1-34 Rolbiecki. Z. of Agricultural Logistics.Momirović. Ž. Vol.) cv.Coll.A:. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. Rzekanowski. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . M. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium. Vol. Vol. Skou.. 112 (3): 282-289.) cultures. Panfilova. W. C. G. E.L.. Sustain. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L. (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru.. N.P. “Autumn Bliss”). Neocleous. M. Sousa. 505. Shahak. M. D. Rolbiecki. M.. D. the causal agent of raspberry cane spur light. Alvarez.D. Stern. G. R. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting.V. Vol. Roberts.. J. Vol. (1986): Winter survival. XXVII IHC Enhancing Econ. 741: I Int... Duzhak. Dolijanović.E. cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca. S. I. J. 772: 65-72. Giller. E. Dolijanović. (1999): Influence of P.V. Quality and Health Pedreros.M. Heritage) European Food Research and Technology. (2009): Vegetative growth. ISHS Acta Horticulturae.. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. M. 585: IX Int. M. K. Poštić. Y. P. ISHS Acta Horticulturae. Greenblat-Avron. Manosalva. J. Y. J. variation in bud burst and fruit ripening. Rubus and Ribes Symp. R. M.B. D. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance.R. Heritage. (2008): Improving solar energy utilization. and some yield components in raspberry cultivars and selection. ISHS Acta Horticulturae Vol. P..E. Horticultura. Valdes. V.. Stientia Horticulturae Vol.. W. Ž.. Slovenia. K.. Polana grown in very light soil.. R. ISHS Acta Horticulturae Vol. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. Technical Bulletin 50. Oljača.. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. Harcavi. Podgoršek. Vol. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables.. Zoja I.. Exp.. Zur. 16:143-149. E. Novo Mesto. Y.B. Oregon St..Agr. Fitopatologia. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops. M. Ca. Redalen. Gussakovsky.J... Ratner. Braswell. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv.

A. Rubus and Ribes Symp. M. Stone. 25. Vol. (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. Braswell..J. F. Chlebowska. Ca.T. Gupton.. Vrhovsek. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia. Vol. Pgs 131-177. of Rubus and Ribes.P.W. Soil Science. D. Magdoff and R. Ireland. juli 2008. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study. Kelly.A. Potocnik.. White. J. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka.. Birch. ISHS Acta Horticulturae. R. Chen. C. IOBC Bull. J. Canby. M. Canadian J. Plant Disease... Vol. Spiers.W. Zbornik naučnih radova. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.... Rekanovic.F. Symp. Viola. A. G. B. J. J. Vol.E.. K. C. D.. Chiperfield. Food Chemistry. W.Y.. B. ISHS Acta Horticulturae..M. C. cover cropping. Mattivi. CRC Press. Todorovic.R.Y. 26(2): 87-92.H. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries. Gordon. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use.R Eds. Wang. 352: VI Int. Hotownicki. Beograd. 2008. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Nedić N.. 31. Williamson. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration. 777: IX Int. (2004. G.Stanisavljević Lj. New York. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. McNicol. Woodford.L. Vol 26(2): 139-146. and soil test P and K. Vol. Vol. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. and Darby. 12(3): 676-684. Wainwright H.. K. J. Tanovic... Giongo.. Vol. J.J. U. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa. S...W. H. Zebarth. Institut PKB Agroekonomik. Vol.. 83 (12): 1149-1154. ISHS Acta Horticulturae.N. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. F. (1999): Influence of P. D.C.T. Vol. ISHS Acta Horticulturae. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology. 14(5): 89-96. B. Kowalwnko. Symp. Robertson. S.M. C. Wang C.M. Griffiths. J W. C. B. Dean..): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management. Treder. S. VII Int. Paul. 226(4): 817-824.L.. Grocka. Pritts and M. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. and other cultural practices... 82: 355-364 29 ... 398 p. of Rubus and Ribes. 505. I. IOBC Bull. E.G. Vol. Scheurell. W. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful