SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

Posebno je značajno da odnos Ca 2+. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. u prvom redu gvožđa i mangana. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu.5%. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. U slučaju pojave plužnog đona. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka. optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače.5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. njihove mešavine. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-). U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. kalijum sulfat.Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1.35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara. 3 . ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. normalan vodnovazdušni režim. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. magnezijumom i fosforom. Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena. ili dolomit. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta. ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. rubi. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1. Dobro dreniran. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća. magnezijum sulfat . ili vinove loze. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje. Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. a efekat dugotrajniji.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću. ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. posebno manganom Mn i cinkom Zn. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. jer će u ornični. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta. Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim.

sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. crveni vijuk. gljivična i virusna oboljenja. npr. ali i streptomicina. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. 2. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. Solanaceae): krompir. Hoitink i Boehm. ili chlorpikrine-om. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. takođe. čime se razlaže ćelijski zid patogena. štira-Amarathus retroflexus.. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . Posebnu pažnju. podjednako od strane bakterija. 1999. ili pašnjaka. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. u prvom redu divlje kupine. 4 . koji direktno deluju bakteriostatično. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. podjednako na korenovom sistemu. 3. palamida Cirsium arvense. 4. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. batat. naročito nakon gajenja leguminoznih useva. hitinaze i celulaze.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije. proteinaze. Stone et al. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. čička-Xanthium strumarium. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. sprovodnim tkivima.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. paradajz. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. manipulacije i unošenja u zemljište. poponac Convolvulus arvensis. ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline. 2004) su: 1. ali i duvan i soja. itd. doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. visoke troškove transporta. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. onda se suočavamo sa velikim problemima. ili hraniva. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. što je obično u terminu druge dekade maja. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz. 1999. bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. što otežava kolonizaciju novounete organske materija. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. ili patogenih gljiva. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. Trichoderma harzianum. a u cilju prevencije. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. odnosno mineralizacije humusa. kao što su glukonaze. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. paprika i plavi patlidžan. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. u prvom redu grčica i žičnjaka. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr. ili u septembru. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. kao predominantni oblik mikoparazitizma. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. sa 3 do 4 lista. Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. poput pepeljuge-Chenopodium album. ili slačicu i kadifice. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. ili lisnoj masi. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu.

ili pak kvalitetnih peletiranih. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. kao i potrebne količine kalcijum nitrata. Ukoliko se koristi za nastiranje. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom.. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom. primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. porekla i kvaliteta đubriva.. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. Osim fizičkih i hemijskih osobina. najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa. kvalitetnim kompostom. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. kao i u interakciji ova dva faktora. onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. Ono što je prema Dean et al. ili stajnjak. ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija.. visokohumifikovanih mešavina konjskog. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. ili peletiranim. goveđeg i živinskog stajnjaka. 2006). onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa).. Količine zavise od sastava. odbija insekte i deluje antifidno. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja. odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice. ali i od brzine njihove mineralizacije. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. Ukoliko se piljevina 4 3 5 . Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. U novije vreme. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto. ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. odnosno organsko-mineralnim đubrivima. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost. ili šumsku stelju-lišće. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. visokohumifikovanim organskim.

što se veoma negativno odražava na porast i prinos.. 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota. dobili su korišćenjem piljevine četinara. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. 1960). Kritičan period za nedostatak 6 . ali i kvaliteta i čvrstine plodova. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode. Pedreros et al.5 m. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.inkorporira u zemljište. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. (2008). Po nekim drugim autorima. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada. 1986). što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. glavni koren dopire u dubinu do čak 2. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu. Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. 1973. Makosz. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage. Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara.

u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu.2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. a intervali između zalivanja kraći. Treba stalno imati na umu. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm.9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. krupnoće i kvalteta maline.4 do 19. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. solidno obezbeđenih organskom materijom. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima. Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji. 2006). Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo.. 2007). Stojanowska 1986. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm. porasta i sazrevanja plodova. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. sa nižim sadržajem humusa (1. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. 2002). da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. povećanju prinosa. Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982. Rechnio 1989. sadržaju šećera i vitamina. 7 . a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2. potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama. gde kod najkvalitetnijih proizvođača.vode u zemljišu jeste faza cvetanja. U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). Makosz 1986. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja.

Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. Zebarth et al. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta. čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. Jeffries et al. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. ali i od specifičnosti određenih sorti. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta. kao živinski stajnjak. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni. kako kod kiselih. tako i kod alkalnih zemljišta. neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva. (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. bilo da se unose mineralna đubriva. ali i krupnoću ploda. povećan vegetativni porast. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. neophodnih za normalan porast i razviće.Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima.. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. 8 . (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta.. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. ali i otpornost na bolesti. dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. ili pak na sušu I zimske mrazeve. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. ili pak neka mineralna đubriva. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata.

(Ali. 1994). (2007). a povećava koncentraciju u listu P2O5. Ca. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. ili obilne ishrane azotom. Povećanje koncentracije.5. smanjenje ukupne biljne mase. ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. Spiers et al. kalijumom I magnezijumom. plavo prskanje. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. ali i povećanju. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. P. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane. bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata. odnosno Neocleous i Vasilakakis. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. Fe i Cu. 1993).Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. odnosno otpornost na niske 9 . brže odumiranje listova. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. ali smanjuju usvajanje Ca. po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. K. odnosno gustine ćelijskog soka. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. tzv. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. Lenartowicz. Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. Krajem leta. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. Neocleous i Minas. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata. ili diamonijum fosfata. kišovitog leta. te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. onda će se smanjivati usvajanje Ca. su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu. a posle izvesne granice. Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl). Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. K2O. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu. Visoke doze kalijuma u ishrani. smanjene lisne površine. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Drugo tretiranje. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. ali i kod redovne mineralne ishrane. Pojave deficitaili pak toksičnosti.

. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti. ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija..temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala. Wang et al. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. pojave grada. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. 2008). niti hlor. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije.. (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. podjednako kod maline. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. Prema Palonen et al. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. poput toplotnih udara. tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora. 2008). Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. Polinacija i biološka zaštita maline 10 . Gudej i Tomczyk. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata. Veoma dobre rezutate. a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. elaginske kiseline i drugih polifenola. U proizvodnji maline u plastenicima. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. kako u folijarnoj primeni. flavonida i tanina (Hargreaves et al. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom. ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta. pa čak ni balastne materije. Primenom u borovnici. štetočina. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina). Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. ili druge štetne.. poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. ili nakon defolijacije usled napada patogena. (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. kao i kod kupine (Vrhovsek et al.

Posebno je izrazit efekat 11 . U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. 2006. Inače. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. ili zaštićenom prostoru. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. hladno vreme. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. Prašenje polena traje oko 35 sati. dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka. da bi prsten po prsten. a procenat rolenda relativno nizak. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom. Sasvim je jasno. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. one koji su lako uočljivi. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu. kao i starije cvetove. bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). ali i one koji su relativno sakriveni. kvalitet plodova je slab. kao što je Tulameen. ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni.Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih. posebno Osmia spp. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. Megahillidae . ili introdukovanih polinatora.6 do 1 milion). nikad ne dodiruju sa anterama. Kiša. ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. ceo složeni plod bio oplođen.. u više urbanim proizvodnim uslovima. Stanisavljević i Nedić.

Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0.5 gr. maslačka i sl. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. Takođe.povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. ali i od potencijala rodnosti.000 cvetova. Čine ih tri jake kolonije. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. trešnje i višnje. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode. bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. borovnice. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260. U polinaciji je veoma važan monitoring. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora. pa će i efekti polinacije biti bolji. Generalno. ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. Polinacija bumbarima. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. naročito ako uslovi nisu savršeni. bumbari odmah započinju polinaciju maline. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. Nakon orijentacionog leta. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici. dok drugi pak 12 . da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C.. radilice ne posećuju cvetove. kolonija je nešto starija. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. svaka sa maticom. upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja. To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. a bumbari krupniji.5 do 1 m. Osim većeg broja radilica.

2001) su. Dakle. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk). čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. lisne vaši (Aphididae). Nakon što predatorske vrste 13 . Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). npr. ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor. Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. Zbog obilne produkcije nektara. (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. Takođe. koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). pa do 2-3. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. Košnice koje se uklanjaju iz zasada. ili staklenicima. malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. Amblyseius cucumeris. a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita. Milenković i Stanisavljević. za razliku od paprike. modernim plastenicima. koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis. malinina grinja Phyllocoptes gracilis. Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite.. selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. malinina muva galica Lasioptera rubi. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. Amphorophora idaei. ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. koje produkuji i srazmernu količinu nektara. Malina. kao i drugi zasadi sitnog voća. malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. odnosno 7 dana. crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. 2004). a naročito jagodastih vrsta voća. malinin korebus (Coroebus rubi L). U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. Radi manipulacije košnicama. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. Ključna vrsta je velika malinina vaš. Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. malinina buba Bytirus tomentosus. majski gundelj Melolontha melolontha. malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). Aphidius colemani. pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. rutava buba Tropinota hirta. ili se spontano javljaju u prirodi. koji produkuje uglavnom polen. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp). kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. koje su krupnije. bilo da se oni unose. neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille).

Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana). ili biološke zaštite. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe.galica izlegu jaja u kolonijama vaši. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). nikako na direktnu sunčevu svetlost. najčešće 3 puta. mineralnih ulja. Takođe. Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. 1992). posebno tokom leta.). (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Kao i kod kod muve galice. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis. Veća energetska efikasnost. presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. a kod jačih napada do 5 cevčica. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. Rezultati koje navode Bylemans et al. tokom dve sedmice razvoja. uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. ili u papirne kutijice (dibox). Cabaleiro et al. iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. podjednako u kontroli standardne populacije. Korišćenje muva galica je jednostavno. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. mada se ponekad javlja i spontano.5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. korisni insekti se direktno posipaju na listove. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. a primena jevtina. Čim se uoči prvi napad grinja. jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. Jedna larva osolike muve. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. odnosno 2 bočice. Syrphidae. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju. 14 . ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. nikako pre cvetanja.. Obično se prvo javlja na starijem lišću. U kontroli pod lupom. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. Osolike muve Episyrphus balteatus. koje imaju veliki potencijal u malini. Bolji rezultati po Linderu et al. onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. su značajni predatori vaši. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. u intervalima od po 7 do 15 dana. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. odakle se pile odrasle jedinke. oleifera L. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . prosečno pojede 300 do 500 vaši. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a.

iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. uz koriščenje feromonskih atraktanata. Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. ili poluzaštićenom prostoru. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. kao i kod useva krastavca. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. a pošto se hrani polenom. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna. kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima. a dnevne pređu 20 oC. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). naročito kod dvorodih sorti. mogu se postaviti i rolertrap trake. a ne samo monitoring ove štetočine. kod jačih napada. pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. Moguć napad velikog broja vrsta. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. tako i kalifornijskog. koje služe za hvatanje. nakon berbe maline. koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. Tokom leta. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). a karenca nakon primene je veoma kratka. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima. ili abamectin (Vertimec). kurstaki (Bt). obično se koristi chlofentezine (Apollo). bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. kako duvanovog. obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti. 15 . Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus. u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju. čak i kupusara Mamestra brassicae. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije.

Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp. dok u slučaju gajenja maline na supstratima. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. jer nisu apsolutno perzistentni. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu. Tanacetum cinerarifolium). dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu. U slučaju jakog napada tokom leta. a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. Prema navodima Hristova-e.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al. treba primeniti deltametrhin (Decis).. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. maline i drugih vrsti jagodastog voća. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. a temperatra mora biti iznad 13oC. 2007). najčešće samo jednom pred samo cvetanje. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. potreban broj zavisi od zapremine supstrata. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. obavezno sat vremena posle mraka. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. u ovom momentu učestalost pojave. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. Primena je obično putem navodnjavanja. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana. kod razvučenog piljenja larvi. pošto se radi o noćnim insektima. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. 16 . parazitirajući 60 do 143 larvi bele. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. (2001). Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. (=Chrysanthemum eg. Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti. a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju. Dakle. S druge strane Inocenzi et al. U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra. kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama.. ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. Larve rilaša koje su več inficirane. Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida. što takođe smanjuje napad cvetojeda. acetamiprid/Tonus. Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. posebno u gajenju na supstratima. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši. ali se može primenjivati i prskalicama.

tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji. Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha. sušenje izdanaka 17 . Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite. Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl. posebno kod niskog pritiska štetočina. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. Postavljaju se sredinom aprila./Sacc). Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti. kod nas se ređe javlja. ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice. Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima.0 m. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera. blizu prolaza. posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala.0-1. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine.5 m. najpre na visinu 0. a kasnije se podignu na visinu 1. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima. kao na slici.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om.. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima.51.

Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema. et Weiss). 2006) npr. Iskustva iz Nemačke (Erich et al. sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. ili njegovo zatravljivanje. veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Locke et al. ili indukuje otpornost. Phragmidium rubiidaei. što je i sortna specifičnost. kako kod ribizle. vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth).. (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. kojim se povećava. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. Alternaria ssp. a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. antrakoza Elsinoe veneta.. pepelnica Sphaerotheca macularis. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline. kao i naknadna primena huminskih kiselina. Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. Streptomyces sp. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. Pencicilium ssp. i Mucor ssp. pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost. ekstrakta morskih algi. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. Prosimidone (Sumilex). Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha. 2003) ukazuju. Iprodion (Dional). Pyrimethanil (Mythos). Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene. plamenjača Peronospora rubi. Rhizopus ssp. a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. Hapalosphaeria deformans. Jorg et al. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus. tako i u zasadima maline. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris). Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). Boscalid (Cantus).(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk). razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. Cladosporium ssp. Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr. drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). Primena PE malč folija. u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom.. da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. ali i pojave fitotoksičnosti. Fenhexamid (Teldor). pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium.. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary. U konceptu integralne zaštite. Vinclozolin (Ronilan). brojne su i metode 18 . Takođe..

osim primene: fenhxamid. enzima izolovanog iz mleka i soli. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova. Adykaram et al.i. Bacillus subtilis. odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima. sekundarnih makroelemenata Mg2+. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. zatim biljne hormone i vitamine.. 2004). ali i mikroelemenata Fe3+. kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. obično sa kalcijumom. ispitivali su i biofungicid Polyversum (a.. Mn4+. ili adjuvantima. Aureobasidium pululans. Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. benomyl i pyrimethanil 2x. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje. Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al. 2008). čime je pristupačnost makroelemenata. (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja. posebno na mestima povrede epitela. diterpene. kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži. Primenjuje se 0. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca.kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. Tanović et al. proteinaze. Zn značajno veća. De Meyer et al. vinclozolin.15% rastvor i 19 . ili folijarnim tretiranjem.i.

polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline. Kod spojenih multi tunela. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem. Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima.5 m. Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. Ipak. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije. visina objekta treba da je najmanje 3. kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost. Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. temperature i vlažnosti 20 . Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru. unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m). Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%. kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. karakteristikama klime određenog područja. uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti. odnosno pod mrežarnicima. u redovnim nedeljnim intervalima. što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi.visoke količine vode (1000 l/ha). U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega.

Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. 2011). Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). čak i slučaju ograničenog provetravanja. stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži. Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. moderne zasade. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. Tzv. Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 . Kod gajenja dvorodih sorti. Osim toga. pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. kako u tamnoj fazi fotosinteze. ili pod protivgradnim mrežama. bele mušice. ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. tripsa. U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2. Momirović et al. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu.. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. zahtevaju nešto niže temperature. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji. ali i kontroli noćnih temperatura. vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama. 2010. korova i štetočina (Momirović et al. UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. tunelima. a u novije vreme petoslojnih. tako i u toku noći. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere. Fotoaktivne folije absorbuju. 1996). jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. kao i organizovana napredna proizvodnja.5 do 5. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja. te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije..5 m. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. lakim montažno-demontažnim konstrukcijama. Osim pružanja fizičke zaštite. i veronskim. Poznato je naime. čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva.5 m. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova. minera i drugih štetnih insekata. Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta. cveća i začinskog bilja (IPM). koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih.vazduha. 2002). Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta.. mrežarnicima. te efikasniju kontrolu biljnih bolesti. ali i pratilačkog kompleksa. odnosno željenih osobina. borovnice.. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). sa inovativnim sortimentom. postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti.5 m (Momirović. Osim u modernim plastenicima.

kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. zavisno od namene proizvodnje. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. armiranog betona.2 i 3. Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. podužne pocinkovane žice dijametra 2. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika. plastične kopče i dr. kvalitet. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al. ali sadržaj elaginske kiseline. ukus i aromu. 2008). Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. Za pokrivku se koriste mreže različite gustine. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti. koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. 2009). Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. polipropilenskim. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju. flavonida. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom.ulaganja. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe.. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR). PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna. Najpre. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina.4 mm. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. Polane. polutransparentnim folijama. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. ili pocinkovanog čelika. uključujući i održavanje matičnih zasada. izvršiti pinciranje vrhova. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. ili gotovo istih elemenata. zaštitne kape. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. olujnih padavina. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. kada su izdanci visine tridesetak centimetara. tkanim. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa. Da bi se kod Polke. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe. sa 30 % zasene. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. 22 . žabice za vezivanje.. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu. zatezači. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. ali i ružom vetrova određenog područja. konzole.

Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. jer se zemljište relativno brzo zagreva. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. 2011). ali obično se kreće 30 do 100 mikrona. srebrne-braon i bele malč folije. crveno-braon folije. a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa. Sazrevanje je nešto sporije. rubi na nešto težim tipovima zemljišta. U jagodastom povrću uopšte. ali i kvalitetu. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili . te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. belu leptirastu i tripsa.. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. termozaštitne barijere uklanjaju. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. ali su plodovi jako krupni.pepelnicom. treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. aromi i ukusu plodova. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama. Nakon tog perioda. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. 23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%. ali skoro približno brusnici (2000 sati). 2007). 2007). Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja. što je više od kupine (700 sati). Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R).

Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. praktično 2 useva u istoj godini. White et al. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde. (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. 2006). odnosno 3 godine u istoj saksiji. Osim visoke adsorptivne sposobnosti. Beccaro et al.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama. Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima. ili ekspandiranih minerala gline. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu.. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. Dijkstra i Scholtens.. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. dva kasnija berba. ili različitim vrstama kontejnera. transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju. S druge strane. sve do novembra. (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima. 1999). belog i delimično oksidisanog treseta. 24 . U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović. što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. poput crnog. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme. ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. ili zeolita. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. eventualno polovine juna. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom. 1965). Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju. ali i dan. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. Kasnije. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. perlita. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima. kokosovih vlakana ili kore. poput vermikulita. sezone gajenja. ali obično ne kasnije od polovine maja.. ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. odnosno projektovane veličine korenovog sistema. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. 2007). 2008). ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. Osim bržeg kretanja zasada. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. sa dodatkom bentonita. saksijama.

. C. G. J. Ben Joseph. R. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu. Beccaro..HACCP/ISO 9001. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans. Mor. Lapidot. G. Malloch. F.. L.M. K.COST-Action 836 Final Workshop. Y. S.. G. Demirci. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries.C. Zebarth. K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L. blackberry) for Europe. Allison...A. Vol 26(2): 197-202.G.. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline.. L. J.M. IIdistribution of total N. Terry.A.W. Vol.COST-Action 836 Final Workshop Berglund.. Pitsioudis. N.B. Nilsson. D.. 80(4): 849-860 25 . (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. Gordon. Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. Svensson. R. C. Dean. Janice E. R.D. and Cohen. Woodford. Jones.. Baudino.) as influenced soil treatments.. C. Giordano. E. Cabaleiro. N.. Thies.E. S. Bould. Ali.. E. Carcelan.. Janssen. G. Paul.. D. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects. Chipperfield.... (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. Thies. Griffiths. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. Norman Uphoff.W. C. G. C. Mitchell.. L.Thesis: 1-81.... In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. Joyce. P. G. M. Antignus. C. D.C.. Journal of Food Protection... B.T. B. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Meesters. IOBC Bull. 131 (8): 573-578. (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv. Vol. Clarke. Vol 26(2): 37-44. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. Bialka. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production.. Polana. Vol. B. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry. Garcia-Berios... A. Uselis. Y. Canadian Journal of Plant Science. Ed. Graham. Literatura Adikaram. D. Brennan. IOBC Bull..N. G. M. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece. Jack E.. Peusens. 31(3): 223-229.. Kowalenko. N. Australasian Plant Pathology. Wagelmans. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Latet. R..L..K. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . Ph. Vol. Bounous. 289-292. P. J. A. Bradfield. CRC Press: 453–466 Antignus.H. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops.T. A. G. J.. Journal of Applied Entomology.. Fenton. 71(1-2): 213-220.G.. 70(5): 10931098 Birch.. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses..J. K. Virus Research. Environmental Entomology 25: 919-924.

Section B . N. 26 . Vol. Chet. of Rubus and Ribes Hall. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. M. K. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon. A. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. Lorito. Dijkstra. Rubus and Ribes Symp. H. and Boehm. 27(11): 1114-1119 Gurovich.A.J. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink. U.R. Heiberg. Adl. ISHS Acta Horticulturae Vol. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Warman. H. Lunde.Plant Soil Science. Vol. J. Acta Agriculturae Scandinavica. Harzer..P. 262: V Int. ISHS Acta Horticulturae. G. 84(4): 377-393.A. (2004): Trichoderma species ...S.J. Vol. Salo.De Meyer.. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . A. Nes. a virulent plant symmbionts. Salo.. Symp. Y. Annual Review of Phytopathology . Harman. Heiberg. Elad.. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes. Gudej. (2004): Determination of flavonoids. J.. Rubus and Ribes Symp. Howell. Symp. ISHS Acta Horticulturae Vol. of Rubus and Ribes. species. Irrigation Science..S. T.oportunistic. 2: 43-56. K. Hageberg B.. 585: VIII Int.. Stephens. Vol. Bigirimana. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage.E. J. Rupasinghe. J. Höfte.K. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries. Archives of Pharmacal Research. Vol. Vol. 37: 427446.I. IOBC Bull. l. 25(4):401-409. ISHS Acta Horticulturae Vol. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook. T. Hoitink. Scholtens. ISHS Acta Horticulturae. J. Biocontrol Science and Technology Vol. Erich. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. G. 308(1-2): 213-226 Harman. G. M. (1993): Growing early and late raspberries in containers. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. Vol. 56(1): 60-64 Hoppula. N. M.J. Freyman. M. P.E. (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. A. Annual Review of Phytopathology. Viterbo.... (1999): Fruit firmness in raspberries. J. L. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival. tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. Vol. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. Ollig. European Journal of Plant Pathology. A.R.. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant.. A. M...I. 2: 235-245. Plant Disease. 505: VII Int. Heiberg. rubi in red raspberry. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. Vol 26(2): 139-146. Tomczyk. H.. ISHS Acta Horticulturae. Vol.. I. J. Vol. M. (1999): Effects of raised beds. (1999): Compost use for disease supression. H. Vol..V. W. Hoppula. N. 37: 427-446. M. R. J. Vol. C. 104(3): 279-286. Hargreaves.

(2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. 13(4): 175-184 Linder. 74(1): 103-107. Kasperbauer.. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil. U. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. N. Vol. Acta agriculturae Serbica. Uselis. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. J. Photochemistry and photobiology.. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma.. Locke. Jeffries. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. 5. Journal of Chemical Ecology.. 29(1): 29-38. D.Hristova. Carlen. Milenković. Klajić... P. Milošević. Valiuškalite. Vol. Povrtarski glasnik. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. Entomologia generalis. No. 810: IX International Vaccinium Symposium. Momirović. ISHS Acta Horticulturae Vol. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O. R. Vol. W. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. P... Vol. M.. M. 1203-1218. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. M. E... Vol. Momirović. Hunt. J. Kopytowski. Mouritzen. Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike. Muñoz. 67 (4):59-68. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola. M (2003): Raspberry pests in Serbia. ISHS Acta Horticulturae. Owen J. T. Agronomy Research... N. Lenartovicz. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. (Coleoptera: Curculionidae). 26(2): 153-160. & Cross. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. Hall. Stanisavljević. 26(2): 113-118. 3: 111-126. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. and organic acid concentrations. C. J. Bobbin.. IOBC Bull. S. Krunić. N. G. Olig. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia.. Viškelis... V. N. Hughes-Games. Pt. (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. Vol. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. Vol.1 (4): 5-11. Harzer. J. 27(6).1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt. Lj. Anthonomus rubi Herbst. Vol. Vol. C. M. Innocenzi. E. J. Sweeney. M. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. Vol. N. Atwood. J. Fruit science report.J. Momirović. 26(2): 23-27 Milivojević.. P. IOBC Bull. T. Vol. sugar.. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu. 2001. J. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. of Rubus and Ribes. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. C. W.. Mitazz. 4: 247-250. M. Nikolić.G. Wazbinska. Novi Sad. Vol. Symp.. 27 . A. (2001): Majznačajnije bolesti... 435-438 Jőrg. yield and berry quality. Zbornik abstrakta. Vol. Stanisavljević. 6 (12): 81-86. Journal of Scientific Agricultural Research. P. IOBC Bull.. Lanauskas. C. C. 2.. 777: IX Int. ISHS Acta Horticulturae.

(2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv. Technical Bulletin 50. Beljaev. Vol. 28 . Greenblat-Avron. Ž.Agr. S. ISHS Acta Horticulturae Vol. Giller. M.Coll. Polana grown in very light soil. Ž. of Rubus and Ribes. the causal agent of raspberry cane spur light. Vol. E. 28(2): 93-96. Gupton. 585: IX Int.. M. Stientia Horticulturae Vol. Vol. K. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. and some yield components in raspberry cultivars and selection. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. Novo Mesto. Oregon St. Quality and Health Pedreros. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. R.. Roberts... D. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre. (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. N... A. of Agricultural Logistics. C. T. Poštić.. V. Palonen. E. ISHS Acta Horticulturae.. Poštić.. G.) cultures. Or. Rubus and Ribes Symp. ISHS Acta Horticulturae. Sarig... J. M. Dolijanović. W. K. “Autumn Bliss”).E. VII Int. Valdes.. 772: 65-72. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. Heritage. Doron. Neocleous. J. Shahak.Station:1-34 Rolbiecki.. Alvarez. (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. Vol. Harcavi. (2008): Improving solar energy utilization. 505. Zur.R. J. P. J.D. Horticultura. Sustain. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. D. Rubus and Ribes Symp.M. Y. Raban. N.I. M. Shpatova.P. R. in a Global Economy Shternshis. cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca.. E. & Environ. Gonzales. Bio Control. Y. (1986): Winter survival. N. Conf. Ratner. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium. Stern. J. Heritage) European Food Research and Technology.. 585: VIII Int. Melenthin. Slovenia. M.N. P... Tortosa. Skou. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems.. Zoja I. Canet. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables. A. D.A:.E. G. Neocleous. 741: I Int.of Fruit Prod. Momirović.) cv. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry.. Manosalva. R.. (1999): Influence of P.B... E. A.Momirović. Vol. D.B.I. J. ISHS Acta Horticulturae.V. ISHS Acta Horticulturae Vol.. Y.. Exp. A. Rantanen. Panfilova. Duzhak. Braswell. Vol. Symp. Ca. W. M..M. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance.H.L.. Oljača.. I.E. M. Minas. Rolbiecki. Vasilakakis. 112 (3): 282-289. (2009): Vegetative growth. Sousa. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . Podgoršek. 16:143-149. M.. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. M.. Fitopatologia. ISHS Acta Horticulturae Vol.. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting. Z.V. Rzekanowski.J. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops... XXVII IHC Enhancing Econ. Dolijanović. Oljača. Redalen.. Symp. E.M. Pehkonen. variation in bud burst and fruit ripening. 51(3): 311322. Poceedings of IV Int. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L. Gussakovsky. 221(1-2): 132 Spiers. Vol.

E.W. Vol. Vol. J.. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies..P. Vol. Chen. J. K. Magdoff and R.W. S.. C. Vol. A.. Pgs 131-177.J. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. J. Plant Disease..T. Institut PKB Agroekonomik.R Eds. Canadian J. Ca. Birch.. juli 2008. IOBC Bull. Williamson. M. ISHS Acta Horticulturae.Y. Viola. R. Todorovic. J. Woodford. 226(4): 817-824. Vrhovsek. ISHS Acta Horticulturae.. I. Wang. 83 (12): 1149-1154. Vol. Ireland. S. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa.. Vol. C.F.. 12(3): 676-684. B. Wang C. VII Int. 777: IX Int.L.A. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration. McNicol. Treder.C. White. and other cultural practices. Robertson. 14(5): 89-96. IOBC Bull. U. Braswell. Spiers. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. Potocnik.. Pritts and M. and Darby..J..N. S. Canby. C. 25. Paul. of Rubus and Ribes. M. cover cropping.Y.. Griffiths.. C. Dean. Vol. E. New York. 2008.Stanisavljević Lj. Symp. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry.. Gupton.T. B. Chlebowska. G. D.. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use.. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology. Nedić N. W.H. (1999): Influence of P.G. 505. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries. Symp. 82: 355-364 29 . Gordon.. K. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia. Giongo..W. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. F. CRC Press. Soil Science.. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Scheurell. J. D. (2004. Rubus and Ribes Symp. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka.M.. 352: VI Int.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management. D. Hotownicki. ISHS Acta Horticulturae. F... Rekanovic. Mattivi. and soil test P and K. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Vol.L. Food Chemistry.M. A. C.. Stone. Chiperfield. ISHS Acta Horticulturae.R. Tanovic. Zbornik naučnih radova. Vol. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. W. of Rubus and Ribes. H. B. J. 26(2): 87-92. Vol. Kelly. B. Wainwright H.. Zebarth. 398 p.. Kowalwnko. G.M. Grocka. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study. 31. J W. Vol 26(2): 139-146.. Beograd.. (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful