SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

magnezijumom i fosforom. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta.5%. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. ili vinove loze. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. u prvom redu gvožđa i mangana. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1. normalan vodnovazdušni režim. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem. U slučaju pojave plužnog đona. U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. jer će u ornični. ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. njihove mešavine.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-).35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara.Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. Posebno je značajno da odnos Ca 2+. čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. ili dolomit. rubi. ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog. a efekat dugotrajniji. kalijum sulfat. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. posebno manganom Mn i cinkom Zn. ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. magnezijum sulfat . 3 . Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća.5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita. Dobro dreniran. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1.

Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. odnosno mineralizacije humusa. kao predominantni oblik mikoparazitizma. ali i streptomicina. 2004) su: 1. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. u prvom redu divlje kupine. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. visoke troškove transporta. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda. Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. paradajz. kao što su glukonaze. 1999. Trichoderma harzianum. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. ili chlorpikrine-om. podjednako na korenovom sistemu. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. sprovodnim tkivima. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. čička-Xanthium strumarium. hitinaze i celulaze. ili slačicu i kadifice. što je obično u terminu druge dekade maja. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. 4 . 4. poponac Convolvulus arvensis. 3. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. palamida Cirsium arvense. Solanaceae): krompir. proteinaze. ili hraniva. podjednako od strane bakterija. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz. koji direktno deluju bakteriostatično. poput pepeljuge-Chenopodium album. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. ali i duvan i soja. ili u septembru. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm. crveni vijuk. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. Stone et al. 2. ili patogenih gljiva.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije. naročito nakon gajenja leguminoznih useva. a u cilju prevencije. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr.. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. onda se suočavamo sa velikim problemima. 1999. što otežava kolonizaciju novounete organske materija. gljivična i virusna oboljenja. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu. batat. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. čime se razlaže ćelijski zid patogena.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. ili lisnoj masi. takođe. štira-Amarathus retroflexus. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. paprika i plavi patlidžan. sa 3 do 4 lista. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom. Hoitink i Boehm. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. Posebnu pažnju. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. npr. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. manipulacije i unošenja u zemljište. u prvom redu grčica i žičnjaka. itd. ili pašnjaka. ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline.

Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja... onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. Ukoliko se piljevina 4 3 5 . Ukoliko se koristi za nastiranje. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice. ali i od brzine njihove mineralizacije. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost. porekla i kvaliteta đubriva. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. U novije vreme. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto.. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom. goveđeg i živinskog stajnjaka. odnosno organsko-mineralnim đubrivima. odbija insekte i deluje antifidno. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa). Osim fizičkih i hemijskih osobina. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom.. ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. ili stajnjak. kao i u interakciji ova dva faktora. ili šumsku stelju-lišće. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov. odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. kao i potrebne količine kalcijum nitrata. ili pak kvalitetnih peletiranih. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. Ono što je prema Dean et al. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. kvalitetnim kompostom. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija. Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. ili peletiranim. 2006). najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina. visokohumifikovanim organskim. Količine zavise od sastava. visokohumifikovanih mešavina konjskog. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu.

(2008). jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu.inkorporira u zemljište. dobili su korišćenjem piljevine četinara. Makosz. odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. 1960). Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. 1973. Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. glavni koren dopire u dubinu do čak 2. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada. što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja.. Kritičan period za nedostatak 6 . Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage. 1986). ali i kvaliteta i čvrstine plodova. Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline. 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. Pedreros et al. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm. Po nekim drugim autorima. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. što se veoma negativno odražava na porast i prinos.5 m. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa.

2002). Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu.. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo. a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. 2007). ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji. 7 .9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. Treba stalno imati na umu. Stojanowska 1986. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. porasta i sazrevanja plodova. 2006).4 do 19. Makosz 1986. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže.vode u zemljišu jeste faza cvetanja. krupnoće i kvalteta maline. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih. jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. a intervali između zalivanja kraći. kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Rechnio 1989. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama.2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm. Lipecki 1992). solidno obezbeđenih organskom materijom. u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti. da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. povećanju prinosa. gde kod najkvalitetnijih proizvođača. prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima. sadržaju šećera i vitamina. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova. sa nižim sadržajem humusa (1. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu.

neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. kao živinski stajnjak. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. kako kod kiselih. ili pak na sušu I zimske mrazeve. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva. ali i krupnoću ploda. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata. ali i od specifičnosti određenih sorti. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima. ili pak neka mineralna đubriva. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. 8 . što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. ali i otpornost na bolesti. korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta..Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora. tako i kod alkalnih zemljišta. ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. povećan vegetativni porast. bilo da se unose mineralna đubriva. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Zebarth et al. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. neophodnih za normalan porast i razviće.. čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. Jeffries et al. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni. (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda.

(2007). bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. a posle izvesne granice. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata.5. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija.Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. ali smanjuju usvajanje Ca. su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu. ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. Fe i Cu. kalijumom I magnezijumom. ili diamonijum fosfata. odnosno otpornost na niske 9 . K2O. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. ili obilne ishrane azotom. P. a povećava koncentraciju u listu P2O5. ali i kod redovne mineralne ishrane. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. Povećanje koncentracije. onda će se smanjivati usvajanje Ca. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu. Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. Visoke doze kalijuma u ishrani. nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane. odnosno Neocleous i Vasilakakis. Ca. Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. Drugo tretiranje. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. 1994). neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. Krajem leta. te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe. tzv. ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl). očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. Pojave deficitaili pak toksičnosti. smanjene lisne površine. smanjenje ukupne biljne mase. Lenartowicz. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). Neocleous i Minas. plavo prskanje. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. K. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata. Spiers et al. brže odumiranje listova. ali i povećanju. odnosno gustine ćelijskog soka. Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. 1993). obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. kišovitog leta. (Ali. (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima.

tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora. Primenom u borovnici.. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. Prema Palonen et al. U proizvodnji maline u plastenicima. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. Wang et al. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. štetočina. 2008). Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina). ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata. ili nakon defolijacije usled napada patogena. (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. pa čak ni balastne materije.. Gudej i Tomczyk. pojave grada. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija. 2008). ili druge štetne. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije. niti hlor. flavonida i tanina (Hargreaves et al. podjednako kod maline. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom.. elaginske kiseline i drugih polifenola. poput toplotnih udara. (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala. poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz. ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. Polinacija i biološka zaštita maline 10 .temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta. Veoma dobre rezutate. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. kao i kod kupine (Vrhovsek et al. shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja.. a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. kako u folijarnoj primeni. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti.

6 do 1 milion). 2006. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova. Posebno je izrazit efekat 11 . ili introdukovanih polinatora. Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene. kao i starije cvetove. ali i one koji su relativno sakriveni.. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. Inače. u više urbanim proizvodnim uslovima.Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih. a procenat rolenda relativno nizak. Stanisavljević i Nedić. Prašenje polena traje oko 35 sati. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). kvalitet plodova je slab. Sasvim je jasno. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. Megahillidae . Kiša. dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. hladno vreme. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline. nikad ne dodiruju sa anterama. dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. da bi prsten po prsten. posebno Osmia spp. kao što je Tulameen. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom. polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. ceo složeni plod bio oplođen. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. ili zaštićenom prostoru. one koji su lako uočljivi. Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen.

trešnje i višnje. svaka sa maticom. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C. podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. a bumbari krupniji. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. Takođe. bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom.000 cvetova. ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. bumbari odmah započinju polinaciju maline. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. ali i od potencijala rodnosti. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. dok drugi pak 12 . Čine ih tri jake kolonije. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. radilice ne posećuju cvetove. a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive. Generalno.. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni.5 gr. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260. u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja. onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici.povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). kolonija je nešto starija. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava. maslačka i sl. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora. upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. borovnice. naročito ako uslovi nisu savršeni. Polinacija bumbarima. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Osim većeg broja radilica. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0.5 do 1 m. Nakon orijentacionog leta. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. U polinaciji je veoma važan monitoring. pa će i efekti polinacije biti bolji. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta.

malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor. koje su krupnije. kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis. malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. ili staklenicima. 2004). malinina buba Bytirus tomentosus.. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite. a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella. pa do 2-3. lisne vaši (Aphididae). veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. Takođe. tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti. Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk). malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille). Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. kao i drugi zasadi sitnog voća. koji produkuje uglavnom polen. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). Aphidius colemani. malinina grinja Phyllocoptes gracilis. 2001) su. malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. malinin korebus (Coroebus rubi L). Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja. Radi manipulacije košnicama. ili se spontano javljaju u prirodi. a naročito jagodastih vrsta voća. npr. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). odnosno 7 dana. malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp). (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. rutava buba Tropinota hirta. malinina muva galica Lasioptera rubi. Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. Nakon što predatorske vrste 13 . majski gundelj Melolontha melolontha. Ključna vrsta je velika malinina vaš. malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. za razliku od paprike. koje produkuji i srazmernu količinu nektara. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). Amphorophora idaei. Malina. modernim plastenicima. bilo da se oni unose. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). Košnice koje se uklanjaju iz zasada. ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. Milenković i Stanisavljević. crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. Dakle. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. Amblyseius cucumeris. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita. Zbog obilne produkcije nektara.

ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana). Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela. Syrphidae. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. Rezultati koje navode Bylemans et al. 1992). ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis. oleifera L. presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. koje imaju veliki potencijal u malini. Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. tokom dve sedmice razvoja. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. Takođe. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. ili u papirne kutijice (dibox). Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. odnosno 2 bočice. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. a kod jačih napada do 5 cevčica. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). Kao i kod kod muve galice. Osolike muve Episyrphus balteatus. mineralnih ulja. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju.. Čim se uoči prvi napad grinja. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2.galica izlegu jaja u kolonijama vaši. onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. mada se ponekad javlja i spontano. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. nikako na direktnu sunčevu svetlost. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . prosečno pojede 300 do 500 vaši. Bolji rezultati po Linderu et al. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. su značajni predatori vaši. iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. odakle se pile odrasle jedinke. mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. ili biološke zaštite. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. nikako pre cvetanja. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. Veća energetska efikasnost. korisni insekti se direktno posipaju na listove. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe. posebno tokom leta. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. Cabaleiro et al. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. Korišćenje muva galica je jednostavno.). Jedna larva osolike muve. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. Obično se prvo javlja na starijem lišću. odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. 14 .5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. podjednako u kontroli standardne populacije. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura. najčešće 3 puta. a primena jevtina. U kontroli pod lupom. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. u intervalima od po 7 do 15 dana. ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri.

jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. 15 . pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. kod jačih napada. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. naročito kod dvorodih sorti. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa. Moguć napad velikog broja vrsta. koje služe za hvatanje. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. a pošto se hrani polenom. ili abamectin (Vertimec). Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima. kurstaki (Bt). u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. čak i kupusara Mamestra brassicae. ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. kako duvanovog. nakon berbe maline. a karenca nakon primene je veoma kratka. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus. Tokom leta. obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti. koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. mogu se postaviti i rolertrap trake. bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava. Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. a dnevne pređu 20 oC. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. a ne samo monitoring ove štetočine. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. uz koriščenje feromonskih atraktanata. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. obično se koristi chlofentezine (Apollo). kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. kao i kod useva krastavca. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. tako i kalifornijskog. ili poluzaštićenom prostoru. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju.

Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama. dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti. Primena je obično putem navodnjavanja. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. Tanacetum cinerarifolium).. što takođe smanjuje napad cvetojeda. parazitirajući 60 do 143 larvi bele. dok u slučaju gajenja maline na supstratima. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. u ovom momentu učestalost pojave. Larve rilaša koje su več inficirane. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. (2001). U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. acetamiprid/Tonus. obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp. U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju. a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. potreban broj zavisi od zapremine supstrata. najčešće samo jednom pred samo cvetanje.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti. maline i drugih vrsti jagodastog voća. sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al.. zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada. (=Chrysanthemum eg. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. Prema navodima Hristova-e. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu. jer nisu apsolutno perzistentni. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. 16 . ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. kod razvučenog piljenja larvi. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. U slučaju jakog napada tokom leta. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. S druge strane Inocenzi et al. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra. Dakle. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. obavezno sat vremena posle mraka. treba primeniti deltametrhin (Decis). ali se može primenjivati i prskalicama. posebno u gajenju na supstratima. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu. pošto se radi o noćnim insektima. a temperatra mora biti iznad 13oC. 2007). Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida.

kod nas se ređe javlja. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha. Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. sušenje izdanaka 17 . Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa.. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno.0 m. posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno. kao na slici. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. blizu prolaza./Sacc).0-1. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima. tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji.51. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera. najpre na visinu 0. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om. Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine. posebno kod niskog pritiska štetočina.5 m. Postavljaju se sredinom aprila. ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice. Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja. a kasnije se podignu na visinu 1. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti. posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi.

Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). ekstrakta morskih algi. a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. ali i pojave fitotoksičnosti. a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). antrakoza Elsinoe veneta. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema. sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. 2006) npr. što je i sortna specifičnost. Fenhexamid (Teldor). pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost... Rhizopus ssp.(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk). značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. Pencicilium ssp. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. Alternaria ssp. Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha. Hapalosphaeria deformans. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris). Jorg et al. Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary. Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr.. Streptomyces sp. osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. ili njegovo zatravljivanje. brojne su i metode 18 . (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. kako kod ribizle. Prosimidone (Sumilex). U konceptu integralne zaštite. Iprodion (Dional). i Mucor ssp. kao i naknadna primena huminskih kiselina. razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth). kojim se povećava.. Locke et al. a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. Vinclozolin (Ronilan). tako i u zasadima maline. Phragmidium rubiidaei. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus. pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium. Takođe. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline.. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene. da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. ili indukuje otpornost. što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom. et Weiss). Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. pepelnica Sphaerotheca macularis. 2003) ukazuju. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. Primena PE malč folija. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). plamenjača Peronospora rubi. Pyrimethanil (Mythos). veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Boscalid (Cantus). Iskustva iz Nemačke (Erich et al. Cladosporium ssp.

Adykaram et al. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. Zn značajno veća. čime je pristupačnost makroelemenata. jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika. Aureobasidium pululans. hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. 2008). odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja. Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. benomyl i pyrimethanil 2x. kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži.. vinclozolin. kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. ili adjuvantima. osim primene: fenhxamid.kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. 2004). posebno na mestima povrede epitela.i. Primenjuje se 0. (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja. Tanović et al. Mn4+. enzima izolovanog iz mleka i soli. ili folijarnim tretiranjem.. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje.i. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. sekundarnih makroelemenata Mg2+. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum. Bacillus subtilis. ispitivali su i biofungicid Polyversum (a. diterpene. obično sa kalcijumom. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima. ali i mikroelemenata Fe3+. zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze. zatim biljne hormone i vitamine. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova. De Meyer et al. proteinaze. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al.15% rastvor i 19 . Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte.

odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). karakteristikama klime određenog područja. visina objekta treba da je najmanje 3. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega. polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi. Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. u redovnim nedeljnim intervalima. temperature i vlažnosti 20 . Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru.5 m. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. odnosno pod mrežarnicima. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m). Ipak. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. Kod spojenih multi tunela. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline. kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti. odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m.visoke količine vode (1000 l/ha). Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem. sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana. uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije. kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima. Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%.

ili pod protivgradnim mrežama. čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva. Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 . te efikasniju kontrolu biljnih bolesti. cveća i začinskog bilja (IPM). Fotoaktivne folije absorbuju. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2. odnosno željenih osobina. a u novije vreme petoslojnih. folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta. 2010. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. minera i drugih štetnih insekata. te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije. Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. Osim u modernim plastenicima. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova.. 1996). Momirović et al. borovnice. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. Kod gajenja dvorodih sorti. Osim pružanja fizičke zaštite... Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. zahtevaju nešto niže temperature. tako i u toku noći. vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. bele mušice.5 m (Momirović.5 m. lakim montažno-demontažnim konstrukcijama.. Osim toga. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. korova i štetočina (Momirović et al. UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši. sa inovativnim sortimentom. neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih. postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti. čak i slučaju ograničenog provetravanja.vazduha. 2002). Poznato je naime.5 do 5. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). tripsa. reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja. mrežarnicima. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. 2011). U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši. ali i pratilačkog kompleksa. pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). kako u tamnoj fazi fotosinteze. kao i organizovana napredna proizvodnja.5 m. Tzv. ali i kontroli noćnih temperatura. moderne zasade. stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži. Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. tunelima. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere. ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama. i veronskim.

sa 30 % zasene. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. ukus i aromu. Da bi se kod Polke.2 i 3.4 mm. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR). koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. 22 . olujnih padavina. Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. polutransparentnim folijama. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa. 2009). dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika. zatezači. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu. žabice za vezivanje. izvršiti pinciranje vrhova.. ili pocinkovanog čelika. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju.. 2008). ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. uključujući i održavanje matičnih zasada. ili gotovo istih elemenata. flavonida. Najpre. podužne pocinkovane žice dijametra 2. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. ali sadržaj elaginske kiseline. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. konzole. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti. tkanim. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. ali i ružom vetrova određenog područja. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe. zavisno od namene proizvodnje. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline. ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. kvalitet. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. plastične kopče i dr. propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. armiranog betona. Za pokrivku se koriste mreže različite gustine. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. Polane. kada su izdanci visine tridesetak centimetara. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al. zaštitne kape. kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. polipropilenskim.ulaganja.

belu leptirastu i tripsa. jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. U jagodastom povrću uopšte. pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var.. kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. ali obično se kreće 30 do 100 mikrona. termozaštitne barijere uklanjaju. 2011). treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. ali i kvalitetu. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. jer se zemljište relativno brzo zagreva. ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama. 23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. Sazrevanje je nešto sporije. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. 2007). Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji. kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili .pepelnicom. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%. crveno-braon folije. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). 2007). Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. aromi i ukusu plodova. od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. Nakon tog perioda. rubi na nešto težim tipovima zemljišta. kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. ali skoro približno brusnici (2000 sati). Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R). Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. srebrne-braon i bele malč folije. ali su plodovi jako krupni. što je više od kupine (700 sati).

U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. odnosno 3 godine u istoj saksiji. perlita. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu. 2006). eventualno polovine juna. odnosno projektovane veličine korenovog sistema. Kasnije.. Osim visoke adsorptivne sposobnosti. 2007). sezone gajenja. ili ekspandiranih minerala gline.. poput crnog. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme. ili različitim vrstama kontejnera.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama. Beccaro et al. dva kasnija berba. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. sve do novembra. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović. poput vermikulita. saksijama.. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. 1999). Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. sa dodatkom bentonita. kokosovih vlakana ili kore. ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. ali i dan. Dijkstra i Scholtens. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. 1965). Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima. Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju. (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima. Osim bržeg kretanja zasada. 2008). S druge strane. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom. ili zeolita. pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. praktično 2 useva u istoj godini. belog i delimično oksidisanog treseta. ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. White et al. ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. 24 . Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. ali obično ne kasnije od polovine maja.

. G. Woodford. Journal of Food Protection.. A. Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. M. E. G. S. Cabaleiro.E. R. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry.HACCP/ISO 9001. Australasian Plant Pathology. Lapidot.. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. Dean. Virus Research... R. Antignus. 70(5): 10931098 Birch. R..M. Mitchell.. C.G. Wagelmans. P. D. N.COST-Action 836 Final Workshop.K. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. Paul. Bould. F. Peusens. L. D. K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L...T.. Journal of Applied Entomology. Beccaro. Giordano. 71(1-2): 213-220. Bialka. Brennan. Ali. Latet. J.. 31(3): 223-229.T. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries.A. Ben Joseph. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. IOBC Bull. Meesters. N... Thies. Clarke. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health. A. Gordon.. C. G.A. Carcelan. G. Thies. In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. J. M. 289-292. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.M. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. D.Thesis: 1-81. D... Canadian Journal of Plant Science.. Literatura Adikaram... N..) as influenced soil treatments. Vol 26(2): 37-44. L. Y. A. Allison. Mor. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. Fenton. G.. R. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans. IOBC Bull.. Jones. Pitsioudis.. CRC Press: 453–466 Antignus. Terry. Vol. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece. Garcia-Berios. (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv. Nilsson. Bounous. S.. G..B. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu. Janssen. Zebarth.H. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. C.C..C. Uselis. Griffiths. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops. J. Chipperfield. Malloch. C. K. Joyce. IIdistribution of total N. Environmental Entomology 25: 919-924.. P.N. K. J.D. Janice E. Vol. Polana. G. Graham.J. L.. B.. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene. 131 (8): 573-578. Vol 26(2): 197-202.COST-Action 836 Final Workshop Berglund. G. Vol. Y.W.. Norman Uphoff. Svensson. blackberry) for Europe.G. and Cohen.L.. 80(4): 849-860 25 . B.. Jack E. Bradfield. B.W. C. C.. Baudino. Ph.. Vol.. Kowalenko. E. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects.. Demirci... Ed. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production.

Y. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant.. T... 26 . 2: 43-56. (1999): Compost use for disease supression. J.. L. Vol. 262: V Int. M.. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. Freyman. M. 308(1-2): 213-226 Harman. a virulent plant symmbionts. A. N. 37: 427446. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. 25(4):401-409. Section B . l. J. M. (2004): Trichoderma species . N. P. Heiberg. Warman.E. Vol. of Rubus and Ribes Hall. Vol.V.R. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. 505: VII Int. ISHS Acta Horticulturae Vol. ISHS Acta Horticulturae. C. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.J.. G. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation.I. A. Annual Review of Phytopathology . tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. Viterbo. Heiberg. A. (1999): Effects of raised beds. J. Harman.. A.A.. Chet.. Lorito. Annual Review of Phytopathology. G. Harzer.. Ollig. Hoppula. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink. Vol. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon. A. Lunde. Hargreaves. H. Heiberg. Vol. Vol. Elad.. Acta Agriculturae Scandinavica. and Boehm. 37: 427-446. J. Rubus and Ribes Symp. Adl.De Meyer. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage. Erich. (1999): Fruit firmness in raspberries. Archives of Pharmacal Research. J. Gudej. 27(11): 1114-1119 Gurovich.Plant Soil Science. H. ISHS Acta Horticulturae Vol. Vol. W. H. Biocontrol Science and Technology Vol. Vol 26(2): 139-146.P.. M.. 585: VIII Int.J. Dijkstra. Symp. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes. Salo. G. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook. Irrigation Science.. 104(3): 279-286. Hoitink. M.. Vol. N. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . J. U. species. Symp.. (1993): Growing early and late raspberries in containers. Plant Disease. ISHS Acta Horticulturae. Vol. Höfte. Vol.R. K. H. 84(4): 377-393. K. J. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Scholtens. Hageberg B. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries... M. Nes. Tomczyk. Rupasinghe. I. rubi in red raspberry. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival. of Rubus and Ribes. ISHS Acta Horticulturae Vol. IOBC Bull. 2: 235-245. ISHS Acta Horticulturae. M.S..S. European Journal of Plant Pathology. Howell. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. Salo. Bigirimana. J. (2004): Determination of flavonoids.oportunistic.I. R. Rubus and Ribes Symp. Vol. (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry..E.A.K. Stephens.J.. 56(1): 60-64 Hoppula. T. Vol.

Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. A.. Vol. J. N. Vol.G. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. Milošević. Acta agriculturae Serbica. Wazbinska. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. Vol.. (2001): Majznačajnije bolesti.. Valiuškalite. 4: 247-250. 3: 111-126. IOBC Bull. R.. of Rubus and Ribes. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma. Journal of Chemical Ecology. N. M. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. S. C. M (2003): Raspberry pests in Serbia. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Muñoz. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. Vol. 810: IX International Vaccinium Symposium. Mitazz. sugar. C. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. Momirović. Vol.. Owen J. Hughes-Games. Carlen. M. D. yield and berry quality. Innocenzi. 67 (4):59-68. Momirović. Vol. 5. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. ISHS Acta Horticulturae Vol. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil.J. & Cross. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt.. N. Hall. Photochemistry and photobiology. Krunić. 6 (12): 81-86. U.. Klajić. M. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O. Jeffries. J. P. E. P. Kopytowski. 29(1): 29-38. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. P. 2. 777: IX Int.. Vol.. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. Vol. Journal of Scientific Agricultural Research. Stanisavljević. J. 1203-1218.. J.. Agronomy Research. Uselis.. 26(2): 113-118. ISHS Acta Horticulturae. V. N. Vol. Vol. Viškelis. Olig. P. Nikolić. E. Fruit science report.. W. Lanauskas. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia.Hristova. C. N. Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike. Vol. C. G. Atwood.. 26(2): 23-27 Milivojević. Mouritzen..1 (4): 5-11. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi.. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu. Kasperbauer. 2001. 435-438 Jőrg.. Vol. Bobbin. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola. No. Harzer.. IOBC Bull. IOBC Bull. C. (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. 27(6). (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. Anthonomus rubi Herbst. Pt. Sweeney. M. M. and organic acid concentrations. M.. Locke. 74(1): 103-107.. T. ISHS Acta Horticulturae. 26(2): 153-160. Stanisavljević. J..1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt.. J.. Novi Sad.. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Milenković. Momirović. (Coleoptera: Curculionidae). 13(4): 175-184 Linder. Zbornik abstrakta.. Entomologia generalis. Vol. Symp. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. T. 27 . Lj. Lenartovicz. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. W. Povrtarski glasnik. Hunt. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. J.

Coll. XXVII IHC Enhancing Econ.. M. V. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium. in a Global Economy Shternshis. Rubus and Ribes Symp. “Autumn Bliss”). R. D. Symp.M. Heritage) European Food Research and Technology. J. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. ISHS Acta Horticulturae. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops. Neocleous. (1986): Winter survival.M..P. Palonen. Neocleous. Zoja I. P. 112 (3): 282-289. J.) cv. of Agricultural Logistics. M.. Manosalva. Melenthin.. Raban.H.E.. Horticultura. 28(2): 93-96. R. Heritage. Vol. Canet. D. M.Station:1-34 Rolbiecki. Bio Control. ISHS Acta Horticulturae Vol.B... Beljaev. M.B. Ž. Skou. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Vasilakakis.V... Zur. W. ISHS Acta Horticulturae Vol.E. the causal agent of raspberry cane spur light. Conf. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje.. Technical Bulletin 50. D. & Environ. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . Exp. Oljača. G.. Valdes. Rolbiecki. (2009): Vegetative growth. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L... on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance. Rzekanowski. Vol. Podgoršek. Gonzales. Roberts. (1999): Influence of P. M. N.. Quality and Health Pedreros.. Vol.. Sarig..Momirović. Ratner. Ca. Sousa. M. M. A. Rantanen. Ž. Y. K. Panfilova. of Rubus and Ribes. Symp. E. Sustain. 741: I Int. 772: 65-72.N. Poštić.J. Stern. Vol. Dolijanović. Z.A:. N. Momirović. R. Stientia Horticulturae Vol. ISHS Acta Horticulturae. Minas. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. Vol. Vol. (2008): Improving solar energy utilization. 221(1-2): 132 Spiers. and some yield components in raspberry cultivars and selection. Gupton.. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables.M.. Braswell. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. Poštić.D. S.. W. D. E. 585: IX Int. variation in bud burst and fruit ripening. Oljača. Redalen. Greenblat-Avron. ISHS Acta Horticulturae Vol. cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca.. Fitopatologia. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre.Agr. C. E. J. A. A. J.E. A. 505. 585: VIII Int. Giller.. 16:143-149. VII Int. 28 .of Fruit Prod.L.. 51(3): 311322. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. Oregon St.. P. E. ISHS Acta Horticulturae.I.. Gussakovsky. M. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems. E. Y. Y.. Shpatova.R.) cultures. (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3.. K. Vol. T. Poceedings of IV Int. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting.. M. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L. Novo Mesto. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv. Or. Pehkonen. J.. Duzhak. G. Harcavi.. N. J. I.I...V. (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Doron. Alvarez. Dolijanović. Rubus and Ribes Symp. Tortosa. Slovenia.. Shahak. Polana grown in very light soil.

Stone. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. Scheurell. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries.M. Woodford. 31. Symp.. Paul.F. Birch.Stanisavljević Lj. Vol 26(2): 139-146.M. Mattivi. Institut PKB Agroekonomik. Vol. ISHS Acta Horticulturae. S.. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use. C.. Zbornik naučnih radova. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia. B. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies. Hotownicki.. D. 352: VI Int. Kelly. Ca. B. Magdoff and R. W.. Soil Science.. C.. K.R Eds..M. ISHS Acta Horticulturae. Vol.. S.Y. J. ISHS Acta Horticulturae. Wang. 505. Chen..P. Williamson. 777: IX Int. Braswell. Todorovic. 12(3): 676-684. C. Symp. New York. G. Griffiths. Nedić N. Giongo. M.L. F. Vol.L.. Chlebowska. I. Rekanovic. D. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Robertson. U. Treder. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration.J.W. J. Pgs 131-177. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka. Vol. J.. and Darby. Vol. A.R. Vrhovsek.. Gordon. Wang C. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology.H. of Rubus and Ribes. Food Chemistry. (1999): Influence of P... Chiperfield. of Rubus and Ribes. 83 (12): 1149-1154. Rubus and Ribes Symp. Vol. Kowalwnko. B. Ireland.. J W. Beograd....W. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. K. cover cropping.. 2008. Vol.E. McNicol. juli 2008. C. J. 26(2): 87-92.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management.W.T. 398 p.N. S. IOBC Bull. Wainwright H. Potocnik. VII Int.. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Plant Disease. Canadian J. 14(5): 89-96. Zebarth. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. H. Vol. J. W... (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. A. B. Tanovic. and soil test P and K. 25.C. G.A. Viola... Vol. Spiers. R.J. J. 226(4): 817-824. D. (2004. Grocka. Dean. Canby. C. Gupton. E.G. White.. IOBC Bull.. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. M. CRC Press. Vol. and other cultural practices. Pritts and M. F. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry.T. ISHS Acta Horticulturae.Y.. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study. 82: 355-364 29 .