SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. 3 . ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. U slučaju pojave plužnog đona. a efekat dugotrajniji. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora.5%. njihove mešavine. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. u prvom redu gvožđa i mangana. čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. jer će u ornični.5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. Dobro dreniran. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. magnezijumom i fosforom. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta. kalijum sulfat. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1. posebno manganom Mn i cinkom Zn. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak. ili dolomit. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. rubi. normalan vodnovazdušni režim. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu. odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. Posebno je značajno da odnos Ca 2+. ili vinove loze. Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka. ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog.Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem. magnezijum sulfat . ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću.35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta. ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-).

. 1999. što otežava kolonizaciju novounete organske materija. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. kao što su glukonaze. kao predominantni oblik mikoparazitizma. koji direktno deluju bakteriostatično. paprika i plavi patlidžan. gljivična i virusna oboljenja. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. ili chlorpikrine-om. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr. npr. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm. podjednako na korenovom sistemu. sa 3 do 4 lista. poput pepeljuge-Chenopodium album. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. ali i streptomicina. Solanaceae): krompir. 4. 3. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. ili u septembru. ili lisnoj masi. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije. naročito nakon gajenja leguminoznih useva. ali i duvan i soja.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. a u cilju prevencije. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. podjednako od strane bakterija. doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. čička-Xanthium strumarium. paradajz. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. hitinaze i celulaze. ili hraniva. odnosno mineralizacije humusa. Stone et al. sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. ili slačicu i kadifice. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. Posebnu pažnju. Hoitink i Boehm. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. 2. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. itd. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda. Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. sprovodnim tkivima. palamida Cirsium arvense. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. ili patogenih gljiva. Trichoderma harzianum. crveni vijuk. 1999. takođe. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz. manipulacije i unošenja u zemljište. u prvom redu grčica i žičnjaka. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. proteinaze. čime se razlaže ćelijski zid patogena. ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. 4 . bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. ili pašnjaka. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. štira-Amarathus retroflexus. 2004) su: 1. batat. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. u prvom redu divlje kupine. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. poponac Convolvulus arvensis. što je obično u terminu druge dekade maja. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu. onda se suočavamo sa velikim problemima. visoke troškove transporta.

ili peletiranim. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost.. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. ili pak kvalitetnih peletiranih. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice.. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja.. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. visokohumifikovanih mešavina konjskog. Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta. ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. Ukoliko se koristi za nastiranje. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. U novije vreme. delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu.. onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. visokohumifikovanim organskim. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto. Osim fizičkih i hemijskih osobina. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. odnosno organsko-mineralnim đubrivima. primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. Količine zavise od sastava. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp. Ono što je prema Dean et al. kao i u interakciji ova dva faktora. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. ali i od brzine njihove mineralizacije.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa. kvalitetnim kompostom. kao i potrebne količine kalcijum nitrata. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. 2006). goveđeg i živinskog stajnjaka. porekla i kvaliteta đubriva. odbija insekte i deluje antifidno. najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. ili šumsku stelju-lišće. onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa). Ukoliko se piljevina 4 3 5 . ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. ili stajnjak. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima.

. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage. 1960). glavni koren dopire u dubinu do čak 2. 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. dobili su korišćenjem piljevine četinara. 1973. što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm. Makosz. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. ali i kvaliteta i čvrstine plodova. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. Po nekim drugim autorima. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. Kritičan period za nedostatak 6 . Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline.5 m. Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu. odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. (2008). Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. 1986). što se veoma negativno odražava na porast i prinos.inkorporira u zemljište. Pedreros et al. jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap.

Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm. Makosz 1986. U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova. Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema. Lipecki 1992). potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %. da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. 2002). Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu.. karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama. Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. Stojanowska 1986. dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. 2006). Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982.2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima. gde kod najkvalitetnijih proizvođača. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm. sa nižim sadržajem humusa (1. Rechnio 1989. prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. solidno obezbeđenih organskom materijom. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu. povećanju prinosa. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Treba stalno imati na umu. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti. 7 . u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. krupnoće i kvalteta maline. jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2. Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. 2007).4 do 19. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo. a intervali između zalivanja kraći. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih. sadržaju šećera i vitamina. kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline.9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja.vode u zemljišu jeste faza cvetanja.

čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda. neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. ili pak neka mineralna đubriva. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. 8 . Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. tako i kod alkalnih zemljišta. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. ali i otpornost na bolesti. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. povećan vegetativni porast. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum.. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta. bilo da se unose mineralna đubriva. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta. (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. neophodnih za normalan porast i razviće. kako kod kiselih. kao živinski stajnjak. Zebarth et al. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. Jeffries et al. korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. ili pak na sušu I zimske mrazeve. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni. ali i od specifičnosti određenih sorti. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima.Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. ali i krupnoću ploda..

kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. Pojave deficitaili pak toksičnosti. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. Krajem leta. te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. a posle izvesne granice. smanjene lisne površine. K2O. neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. plavo prskanje. Neocleous i Minas. K. smanjenje ukupne biljne mase. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. P. ali i povećanju. po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. Visoke doze kalijuma u ishrani. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje.5. 1994). Lenartowicz. brže odumiranje listova. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. tzv. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. ali i kod redovne mineralne ishrane. obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. Drugo tretiranje. Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. Ca. Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata. odnosno gustine ćelijskog soka. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. odnosno Neocleous i Vasilakakis. ili obilne ishrane azotom. Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. Fe i Cu. Povećanje koncentracije. (Ali. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. 1993). odnosno otpornost na niske 9 . nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. kalijumom I magnezijumom. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija. bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. Spiers et al. kišovitog leta. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg.Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl). Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu. ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. onda će se smanjivati usvajanje Ca. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. ili diamonijum fosfata. ali smanjuju usvajanje Ca. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. (2007). a povećava koncentraciju u listu P2O5.

Prema Palonen et al. Primenom u borovnici. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. ili nakon defolijacije usled napada patogena. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala. flavonida i tanina (Hargreaves et al. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. Veoma dobre rezutate. Wang et al. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. podjednako kod maline. ili druge štetne. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala.. pojave grada. (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. štetočina. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. U proizvodnji maline u plastenicima. ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. 2008).temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. pa čak ni balastne materije. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. 2008). Polinacija i biološka zaštita maline 10 . niti hlor. kako u folijarnoj primeni. poput toplotnih udara. elaginske kiseline i drugih polifenola. poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti. tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora. Gudej i Tomczyk. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom. (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. kao i kod kupine (Vrhovsek et al. ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta... shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije.. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina).

Megahillidae . one koji su lako uočljivi.6 do 1 milion). 2006. kao što je Tulameen. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. Sasvim je jasno. dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. posebno Osmia spp. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. da bi prsten po prsten. ili introdukovanih polinatora. a procenat rolenda relativno nizak. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. ali i one koji su relativno sakriveni. Inače. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom.Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih. U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova.. ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. nikad ne dodiruju sa anterama. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. Stanisavljević i Nedić. 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). kvalitet plodova je slab. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen. u više urbanim proizvodnim uslovima. polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. Prašenje polena traje oko 35 sati. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). Posebno je izrazit efekat 11 . hladno vreme. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. kao i starije cvetove. ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline. ili zaštićenom prostoru. Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. Kiša. Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. ceo složeni plod bio oplođen. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom.

u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Nakon orijentacionog leta. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. U polinaciji je veoma važan monitoring. a bumbari krupniji.000 cvetova. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja.5 do 1 m. kolonija je nešto starija. upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. Čine ih tri jake kolonije. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici).povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. trešnje i višnje. dok drugi pak 12 . svaka sa maticom. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. pa će i efekti polinacije biti bolji. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260. borovnice. radilice ne posećuju cvetove. ali i od potencijala rodnosti. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici. Polinacija bumbarima. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode.. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0.5 gr. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. naročito ako uslovi nisu savršeni. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna. Generalno. bumbari odmah započinju polinaciju maline. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. maslačka i sl. a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. Takođe. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C. Osim većeg broja radilica. bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima.

malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. malinin korebus (Coroebus rubi L). odnosno 7 dana. ili staklenicima. Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. Amphorophora idaei. malinina muva galica Lasioptera rubi. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita. Košnice koje se uklanjaju iz zasada. veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. koje su krupnije. Nakon što predatorske vrste 13 . neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis. selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti. Amblyseius cucumeris. pa do 2-3. U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. lisne vaši (Aphididae). ili se spontano javljaju u prirodi.. Aphidius colemani. Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. rutava buba Tropinota hirta. kao i drugi zasadi sitnog voća. 2001) su. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. koji produkuje uglavnom polen. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. Milenković i Stanisavljević. za razliku od paprike. Ključna vrsta je velika malinina vaš. majski gundelj Melolontha melolontha. malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). Zbog obilne produkcije nektara. Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. a naročito jagodastih vrsta voća. a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja. malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp). pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. bilo da se oni unose. koje produkuji i srazmernu količinu nektara. koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. npr.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk). crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. malinina grinja Phyllocoptes gracilis. 2004). Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille). a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. Malina. malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. Radi manipulacije košnicama. ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor. kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). modernim plastenicima. Dakle. čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. Takođe. Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. malinina buba Bytirus tomentosus. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja.

uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. ili u papirne kutijice (dibox). Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe. mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. Jedna larva osolike muve. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. Osolike muve Episyrphus balteatus. ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. U kontroli pod lupom.). mada se ponekad javlja i spontano. mineralnih ulja. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. odnosno 2 bočice. tokom dve sedmice razvoja. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. nikako pre cvetanja. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. prosečno pojede 300 do 500 vaši. odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. a kod jačih napada do 5 cevčica. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. koje imaju veliki potencijal u malini. Syrphidae. Kao i kod kod muve galice. su značajni predatori vaši. pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. Veća energetska efikasnost. Takođe. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . Čim se uoči prvi napad grinja. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. Bolji rezultati po Linderu et al. najčešće 3 puta. oleifera L.. Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana). 1992). Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. korisni insekti se direktno posipaju na listove. ili biološke zaštite. Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis. Korišćenje muva galica je jednostavno. ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. odakle se pile odrasle jedinke. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. a primena jevtina. jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. Cabaleiro et al. u intervalima od po 7 do 15 dana. podjednako u kontroli standardne populacije. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. Obično se prvo javlja na starijem lišću.galica izlegu jaja u kolonijama vaši. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. Rezultati koje navode Bylemans et al. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju. 14 . Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. nikako na direktnu sunčevu svetlost. posebno tokom leta.5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura.

naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. a pošto se hrani polenom. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. kurstaki (Bt). U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. Tokom leta. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju. kao i kod useva krastavca. ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. ili poluzaštićenom prostoru. bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima. kako duvanovog. čak i kupusara Mamestra brassicae. kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. tako i kalifornijskog. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus. Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. 15 . ili abamectin (Vertimec). mogu se postaviti i rolertrap trake. u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). naročito kod dvorodih sorti. kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna. koje služe za hvatanje. a ne samo monitoring ove štetočine. obično se koristi chlofentezine (Apollo). iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. Moguć napad velikog broja vrsta. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. uz koriščenje feromonskih atraktanata. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. kod jačih napada. nakon berbe maline. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. a karenca nakon primene je veoma kratka. a dnevne pređu 20 oC. odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima.

Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti. posebno u gajenju na supstratima. u ovom momentu učestalost pojave. U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu. jer nisu apsolutno perzistentni. Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. U slučaju jakog napada tokom leta. 16 . kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. dok u slučaju gajenja maline na supstratima. dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2.. Tanacetum cinerarifolium). Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida. Primena je obično putem navodnjavanja. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju. Larve rilaša koje su več inficirane. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. maline i drugih vrsti jagodastog voća. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. a temperatra mora biti iznad 13oC. pošto se radi o noćnim insektima. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra. Prema navodima Hristova-e. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. acetamiprid/Tonus. 2007). Dakle. S druge strane Inocenzi et al. najčešće samo jednom pred samo cvetanje. ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada. što takođe smanjuje napad cvetojeda. (=Chrysanthemum eg. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. obavezno sat vremena posle mraka. kod razvučenog piljenja larvi. Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu.. (2001). ali se može primenjivati i prskalicama. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. potreban broj zavisi od zapremine supstrata. treba primeniti deltametrhin (Decis). parazitirajući 60 do 143 larvi bele. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu. Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al. U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja.

/Sacc). Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja. Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi.5 m. Postavljaju se sredinom aprila. Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha. tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera. ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice. ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno. blizu prolaza.0 m. najpre na visinu 0. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti. a kasnije se podignu na visinu 1. Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite..51. kao na slici. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. kod nas se ređe javlja. posebno kod niskog pritiska štetočina. posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine.0-1. sušenje izdanaka 17 .

tako i u zasadima maline. ili indukuje otpornost. 2003) ukazuju. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). U konceptu integralne zaštite. Streptomyces sp. Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus. (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. et Weiss). Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema. ili njegovo zatravljivanje. Rhizopus ssp. kao i naknadna primena huminskih kiselina. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. antrakoza Elsinoe veneta. što je i sortna specifičnost. sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. Primena PE malč folija. Iskustva iz Nemačke (Erich et al.. Alternaria ssp. u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom. Boscalid (Cantus). Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. Jorg et al. da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. Iprodion (Dional). brojne su i metode 18 . (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. pepelnica Sphaerotheca macularis. Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. Cladosporium ssp. Phragmidium rubiidaei.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth). pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium. pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene.. Pencicilium ssp. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Locke et al. Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr. osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. kojim se povećava. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline. Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha. razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. Prosimidone (Sumilex). Hapalosphaeria deformans. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary. kako kod ribizle. ali i pojave fitotoksičnosti. 2006) npr.(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk). što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja.. značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris). Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja.. i Mucor ssp. Fenhexamid (Teldor). i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. Pyrimethanil (Mythos). drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina).. Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). ekstrakta morskih algi. Vinclozolin (Ronilan). Takođe. plamenjača Peronospora rubi. ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom.

ili folijarnim tretiranjem. 2004). oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. Zn značajno veća. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. sekundarnih makroelemenata Mg2+. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova. zatim biljne hormone i vitamine.. Tanović et al. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al.i. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja.kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. ispitivali su i biofungicid Polyversum (a. 2008). Aureobasidium pululans. zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. osim primene: fenhxamid. obično sa kalcijumom. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. Primenjuje se 0. Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte.. posebno na mestima povrede epitela. kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. benomyl i pyrimethanil 2x. ali i mikroelemenata Fe3+. diterpene. vinclozolin. ili adjuvantima. De Meyer et al.i. odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum. čime je pristupačnost makroelemenata. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca. Bacillus subtilis. enzima izolovanog iz mleka i soli. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje. Adykaram et al. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. Mn4+. kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži. Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika.15% rastvor i 19 . proteinaze. kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja.

Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru. visina objekta treba da je najmanje 3. Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. u redovnim nedeljnim intervalima. što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi. odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara).visoke količine vode (1000 l/ha). uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline. Kod spojenih multi tunela. Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%. Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima. karakteristikama klime određenog područja. Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana.5 m. unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m). U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije. Ipak. temperature i vlažnosti 20 . Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti. Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. odnosno pod mrežarnicima. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost.

. tunelima. a u novije vreme petoslojnih. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. odnosno željenih osobina. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. Poznato je naime. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2.5 m. jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. Osim pružanja fizičke zaštite. borovnice. ali i kontroli noćnih temperatura. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. Osim toga. tako i u toku noći.vazduha. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama. Osim u modernim plastenicima. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 . zahtevaju nešto niže temperature. 1996). folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta.5 m. vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama.. moderne zasade. Tzv. čak i slučaju ograničenog provetravanja. lakim montažno-demontažnim konstrukcijama. 2010. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. minera i drugih štetnih insekata. kao i organizovana napredna proizvodnja. koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. sa inovativnim sortimentom. Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši. Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta. stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži. Momirović et al. kako u tamnoj fazi fotosinteze. 2002). Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. ali i pratilačkog kompleksa.. te efikasniju kontrolu biljnih bolesti. UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji.5 m (Momirović. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije. bele mušice. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. korova i štetočina (Momirović et al. i veronskim. ili pod protivgradnim mrežama. cveća i začinskog bilja (IPM). pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća.5 do 5. Kod gajenja dvorodih sorti. tripsa. 2011). reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja.. ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. Fotoaktivne folije absorbuju. Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova. mrežarnicima. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere. neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva.

Polane.. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR). zatezači. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu. ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. uključujući i održavanje matičnih zasada. podužne pocinkovane žice dijametra 2. olujnih padavina. 2009). Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. plastične kopče i dr. polutransparentnim folijama. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. ali sadržaj elaginske kiseline. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. flavonida.. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina. kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. tkanim. propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti. konzole. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe.ulaganja. ili gotovo istih elemenata. PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. Najpre. zaštitne kape. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al. sa 30 % zasene. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika. zavisno od namene proizvodnje. Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. armiranog betona. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. ili pocinkovanog čelika. Da bi se kod Polke. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. kada su izdanci visine tridesetak centimetara. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline.4 mm. polipropilenskim. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. izvršiti pinciranje vrhova. Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. 2008). ali i ružom vetrova određenog područja. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. ukus i aromu. Za pokrivku se koriste mreže različite gustine.2 i 3. žabice za vezivanje. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. kvalitet. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. 22 .

treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. ali su plodovi jako krupni. aromi i ukusu plodova. ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama. ali i kvalitetu. ali skoro približno brusnici (2000 sati). jer se zemljište relativno brzo zagreva. Nakon tog perioda. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. ali obično se kreće 30 do 100 mikrona. kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili . kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. Sazrevanje je nešto sporije. belu leptirastu i tripsa. Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa. 2007). rubi na nešto težim tipovima zemljišta. Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. U jagodastom povrću uopšte. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%..pepelnicom. pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. 2011). a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. srebrne-braon i bele malč folije. Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. što je više od kupine (700 sati). Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R). termozaštitne barijere uklanjaju. crveno-braon folije. te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. 23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. 2007).

S druge strane. sve do novembra. transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama. odnosno 3 godine u istoj saksiji. kokosovih vlakana ili kore. 2006). pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. 2007). poput vermikulita. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima.. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. sezone gajenja. U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. praktično 2 useva u istoj godini. ili zeolita. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu. Kasnije. ali obično ne kasnije od polovine maja. (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. perlita. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. White et al. Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde. 1965). Osim bržeg kretanja zasada. 2008).. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda. Beccaro et al. podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. belog i delimično oksidisanog treseta. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima. Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. Osim visoke adsorptivne sposobnosti. ili različitim vrstama kontejnera. ili ekspandiranih minerala gline. 24 . sa dodatkom bentonita. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. odnosno projektovane veličine korenovog sistema. 1999). poput crnog. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. eventualno polovine juna. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. Dijkstra i Scholtens. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju. saksijama. Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. dva kasnija berba. ali i dan. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović.. ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom.

F. Bradfield. S. In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. and Cohen. G.. Chipperfield. M. Janssen. Virus Research. Canadian Journal of Plant Science.. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. Y.. K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L.W.. Vol. Giordano.B.H. Ali. Carcelan. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. Lapidot.M.. J. Cabaleiro.. Wagelmans. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry. K. Janice E. P. Y. Fenton. Antignus. Vol. B. Bialka. M. Vol.M. 70(5): 10931098 Birch. Bounous.Thesis: 1-81.. P.. Jack E.N.. Jones. R. Svensson. Bould. Peusens.. Demirci. blackberry) for Europe. R. Allison. Zebarth.K. N. Vol. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production. Ph. Thies... (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv. Beccaro. B.. L. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece. Garcia-Berios.G. Journal of Applied Entomology. G.. Joyce.. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene. L. Mor. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline. G. C.. S. Journal of Food Protection.. B.D. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . Latet.. Vol 26(2): 197-202. 80(4): 849-860 25 . Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans.COST-Action 836 Final Workshop. Kowalenko.. G.W. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu.J. J. Norman Uphoff. L. A. Ben Joseph. Dean. K. Graham. G.) as influenced soil treatments.. Environmental Entomology 25: 919-924. C. Nilsson.T. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel.. Terry. E.. IOBC Bull. E. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects.. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit.A. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.A. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops.. A. D. C. IIdistribution of total N. Clarke. Malloch. Brennan. 131 (8): 573-578. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium .HACCP/ISO 9001.C. R. Mitchell. Australasian Plant Pathology. G. Literatura Adikaram. Gordon. Pitsioudis...... G. J. C. Uselis.. D.C. IOBC Bull. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health.. D.T. CRC Press: 453–466 Antignus.E. Meesters.. N. 71(1-2): 213-220. C. G. 31(3): 223-229. Ed. N.. 289-292. Thies.. Griffiths... (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. A.G. C. J.. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries. Baudino. Polana. R. D...COST-Action 836 Final Workshop Berglund. Vol 26(2): 37-44. Paul. Woodford.L.

Vol. H. rubi in red raspberry. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. A..J.V. (2004): Trichoderma species . Gudej. 262: V Int. 37: 427-446. M. 56(1): 60-64 Hoppula. Archives of Pharmacal Research.. J. H. W. 585: VIII Int.E. and Boehm. Hargreaves.J. J.R. ISHS Acta Horticulturae. Harman. Vol.oportunistic. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. Vol... (1999): Effects of raised beds. A. P. M.J...R.. 27(11): 1114-1119 Gurovich. Harzer.. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. C. ISHS Acta Horticulturae Vol. N. ISHS Acta Horticulturae. Tomczyk. A.. J.. Y.I.. Vol.Plant Soil Science. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. of Rubus and Ribes Hall. Irrigation Science.. Heiberg. H. T. Vol. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. 2: 235-245. Hoppula. Salo. 26 . (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant.. Annual Review of Phytopathology. J. Adl. ISHS Acta Horticulturae Vol. 104(3): 279-286. M. (1993): Growing early and late raspberries in containers. R. Vol. I. Dijkstra. Annual Review of Phytopathology . Vol. 308(1-2): 213-226 Harman. Stephens.. Hageberg B. Erich. Elad. M. A. J. (2004): Determination of flavonoids. Höfte. Freyman. J. M. a virulent plant symmbionts. U. N. Plant Disease. species.S. Vol. ISHS Acta Horticulturae Vol. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon.A. A.P. G. Chet. L. K. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Nes. Howell. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage. ISHS Acta Horticulturae. Vol. Ollig. K. tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. of Rubus and Ribes. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink. Symp. Scholtens. Lorito. G.. 505: VII Int.. 2: 43-56. 37: 427446. (1999): Compost use for disease supression... M. Rubus and Ribes Symp. Salo. G.A. Lunde. M. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries.. Acta Agriculturae Scandinavica. Bigirimana. Vol. Rubus and Ribes Symp. T. 25(4):401-409. European Journal of Plant Pathology. Rupasinghe. Section B . Hoitink. Vol. Viterbo. Symp. (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. N. IOBC Bull. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes.. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. Heiberg. J. Vol 26(2): 139-146. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook. H. J.K. Vol. Warman.E.De Meyer. (1999): Fruit firmness in raspberries. l.. Heiberg. 84(4): 377-393. Biocontrol Science and Technology Vol. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival.I.S.

Momirović. D.. & Cross. IOBC Bull. Olig. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. N. Vol. E. Vol.. 435-438 Jőrg. of Rubus and Ribes. Pt. N. 26(2): 23-27 Milivojević.. (2001): Majznačajnije bolesti. Hughes-Games. M. P. C.. 27 . 1203-1218. Wazbinska. Atwood. Kasperbauer. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. A. Sweeney. N. R. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma. Mitazz. ISHS Acta Horticulturae Vol. ISHS Acta Horticulturae. V..... Owen J. T. Klajić. J. Vol. 777: IX Int. Vol. C. 27(6).. Symp. Novi Sad. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. G.. Zbornik abstrakta. C. J. Agronomy Research. 6 (12): 81-86. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite.. 5.. yield and berry quality. Hunt. Jeffries. Muñoz. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia. IOBC Bull.. (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. 4: 247-250. 3: 111-126. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Vol.Hristova... Lanauskas. W. M.. M. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops.. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. N. Harzer. Nikolić. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike.. J. Bobbin. E. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. 13(4): 175-184 Linder. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil. S.. M. No.1 (4): 5-11. 2001. Vol. J.G. Acta agriculturae Serbica.1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. Vol. Valiuškalite. Photochemistry and photobiology. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. M (2003): Raspberry pests in Serbia. Stanisavljević. ISHS Acta Horticulturae. C. Momirović. 26(2): 113-118. Locke. Krunić. Stanisavljević. Fruit science report. 74(1): 103-107. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt. (Coleoptera: Curculionidae). Vol.. 67 (4):59-68. Vol. IOBC Bull. 810: IX International Vaccinium Symposium. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. 2. Uselis. W. J. M. sugar. Entomologia generalis. 26(2): 153-160. P. Anthonomus rubi Herbst. Lj. Vol. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. Lenartovicz. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola.. Mouritzen. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. P.. U. Vol. Momirović. J. Innocenzi.. M. Vol. Vol. Journal of Chemical Ecology. C. P. and organic acid concentrations. Milenković. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. Hall. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu. Kopytowski. Journal of Scientific Agricultural Research. Carlen. T. Milošević. J. Viškelis.. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids.J. N. Povrtarski glasnik. 29(1): 29-38.

Minas. Y.L.. J. variation in bud burst and fruit ripening. 505. D. E. 51(3): 311322. Y.B. M. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. Dolijanović. A. E. Zoja I. (1986): Winter survival. Duzhak. Rubus and Ribes Symp. Manosalva. N. D. (2009): Vegetative growth.. 16:143-149. (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. Z. Pehkonen. ISHS Acta Horticulturae Vol. 112 (3): 282-289.R.E.E. ISHS Acta Horticulturae Vol. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre. P.. 772: 65-72.V. Beljaev.B. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting. S. A. Vol. Shahak.V.I. Novo Mesto. G... Neocleous. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. Heritage.M. E.. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. 28 . Greenblat-Avron. Sarig.. of Rubus and Ribes. 28(2): 93-96.. Ratner. Gonzales.. Symp.. Rubus and Ribes Symp. M. Vasilakakis. M. Heritage) European Food Research and Technology. Palonen. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. Vol. Canet. A. of Agricultural Logistics. R. Dolijanović.. R. Momirović.. Rantanen. Poštić. C. R. T. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L. Vol. N. Ž. 221(1-2): 132 Spiers.. Vol. A. Melenthin. V. VII Int.. Vol. Valdes.. D. Bio Control. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry.. M.. Technical Bulletin 50.. Harcavi. M. Gupton. 741: I Int.of Fruit Prod. cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca. Conf. Sousa. Giller. Panfilova. M.) cultures. Quality and Health Pedreros. “Autumn Bliss”). K. 585: VIII Int. Shpatova. XXVII IHC Enhancing Econ. J.. Poceedings of IV Int. G. Redalen. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance. Podgoršek. Vol. W. Symp. J.A:. I. Y. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . Or. Polana grown in very light soil. Horticultura.. Oregon St.Station:1-34 Rolbiecki. ISHS Acta Horticulturae.. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables.. Doron. (1999): Influence of P. ISHS Acta Horticulturae. Ž.. Gussakovsky. (2008): Improving solar energy utilization. Roberts. J. P.Momirović...H. Skou. the causal agent of raspberry cane spur light. Sustain. K. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Poštić.M. 585: IX Int. M. (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Neocleous. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. ISHS Acta Horticulturae Vol. Raban.. Vol. Rolbiecki.D. Rzekanowski.I.N.. J. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium..P. M..) cv. Tortosa. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv. Ca. Oljača.. Fitopatologia.Agr. Braswell. W. Stern. in a Global Economy Shternshis. N. D. J.J. Alvarez.M. and some yield components in raspberry cultivars and selection. Exp.Coll. Stientia Horticulturae Vol. E. & Environ.. Slovenia. Oljača. M... Zur. E.E. ISHS Acta Horticulturae.

Mattivi. Paul. J. J. C. M.R. S. Potocnik. cover cropping. 505. R.. 83 (12): 1149-1154. Treder. VII Int. Robertson. K. J W. Birch. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka. Viola. J. D.H.T.. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia.W. Kowalwnko.L.N.. 25... Plant Disease. Vol.E. Symp. Woodford.. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use. Scheurell. K. Ca. B... 352: VI Int. Wang C. 26(2): 87-92..Y. M.. Chiperfield. Canby. Spiers. C. (1999): Influence of P. J. G. A. Symp. and other cultural practices. Gordon. New York. 12(3): 676-684. Chen. ISHS Acta Horticulturae. Vol. Todorovic. Beograd.J. of Rubus and Ribes.W. S. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration. S. Zebarth. 398 p. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa. Vol.. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. C.. Gupton. Pritts and M. CRC Press. Williamson. Hotownicki.F. G. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry.. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries.G... A. W. ISHS Acta Horticulturae.. Giongo. J.C. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. F. McNicol. Chlebowska. Tanovic. juli 2008. 226(4): 817-824. Institut PKB Agroekonomik. Canadian J. 14(5): 89-96. B. Vol. Kelly.. Magdoff and R.P. Rubus and Ribes Symp. Vol 26(2): 139-146. 82: 355-364 29 . 2008. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. F.. and Darby. Rekanovic.L. ISHS Acta Horticulturae.J... Braswell.M. W. Ireland.A. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology. Grocka. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Vol.T.W. (2004.Stanisavljević Lj. B.. Vol. Vrhovsek. J. 31. C.Y. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies. B. E.. Vol. ISHS Acta Horticulturae. White. Soil Science.R Eds.M. IOBC Bull. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. of Rubus and Ribes. U.M. IOBC Bull. H. (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. I. D. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study.. Griffiths. Wang. Zbornik naučnih radova. Vol... Nedić N. Vol.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management. Stone. Wainwright H. D. and soil test P and K. Dean. Food Chemistry. Pgs 131-177.. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. Vol. C. 777: IX Int..