P. 1
Savremena Tehnologija Gajenja Maline

Savremena Tehnologija Gajenja Maline

|Views: 137|Likes:
Published by Milan Skoric
SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE
SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

More info:

Published by: Milan Skoric on Jul 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/07/2013

pdf

text

original

SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću. Dobro dreniran. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. ili dolomit. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. njihove mešavine. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. 3 . jer će u ornični. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-). ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. Posebno je značajno da odnos Ca 2+.5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. rubi. magnezijum sulfat . ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog. optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače. odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. normalan vodnovazdušni režim. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak.5%. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. a efekat dugotrajniji.35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara. Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1. kalijum sulfat. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena. ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu.Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. ili vinove loze. U slučaju pojave plužnog đona. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta. posebno manganom Mn i cinkom Zn. onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća. kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. u prvom redu gvožđa i mangana. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. magnezijumom i fosforom. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje.

manipulacije i unošenja u zemljište. Hoitink i Boehm. Stone et al. itd. Posebnu pažnju.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. 2004) su: 1. štira-Amarathus retroflexus. 4. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. Solanaceae): krompir. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. podjednako od strane bakterija. ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline. odnosno mineralizacije humusa. 2. gljivična i virusna oboljenja. bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. koji direktno deluju bakteriostatično. naročito nakon gajenja leguminoznih useva. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. 4 . sa 3 do 4 lista. što je obično u terminu druge dekade maja. ili u septembru. hitinaze i celulaze. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz. Trichoderma harzianum. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. poput pepeljuge-Chenopodium album. ili patogenih gljiva. što otežava kolonizaciju novounete organske materija. visoke troškove transporta. poponac Convolvulus arvensis. ili pašnjaka. u prvom redu divlje kupine. ali i duvan i soja. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. palamida Cirsium arvense. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. a u cilju prevencije. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda.. takođe. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. onda se suočavamo sa velikim problemima. podjednako na korenovom sistemu. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom. 1999. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. batat. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. ili slačicu i kadifice. 3. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. ali i streptomicina. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. čime se razlaže ćelijski zid patogena. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm. 1999. npr. paprika i plavi patlidžan. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr. kao što su glukonaze. proteinaze. u prvom redu grčica i žičnjaka. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. kao predominantni oblik mikoparazitizma. čička-Xanthium strumarium. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. ili lisnoj masi. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. paradajz. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. crveni vijuk. ili hraniva. ili chlorpikrine-om. sprovodnim tkivima.

2006). odnosno organsko-mineralnim đubrivima. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu.. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja. onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. kao i u interakciji ova dva faktora. visokohumifikovanim organskim. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. U novije vreme. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. Ono što je prema Dean et al. kvalitetnim kompostom. najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina. Osim fizičkih i hemijskih osobina. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. visokohumifikovanih mešavina konjskog. goveđeg i živinskog stajnjaka. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. Ukoliko se piljevina 4 3 5 . delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice. odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. Količine zavise od sastava. ili stajnjak.. ali i od brzine njihove mineralizacije. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov.. ili peletiranim.. onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa). Ukoliko se koristi za nastiranje. kao i potrebne količine kalcijum nitrata. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima. ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. odbija insekte i deluje antifidno. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. porekla i kvaliteta đubriva. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. ili šumsku stelju-lišće. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto. ili pak kvalitetnih peletiranih.

(2008). Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu. dobili su korišćenjem piljevine četinara. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm. 1986). Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota.inkorporira u zemljište. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. što se veoma negativno odražava na porast i prinos.. Makosz. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. 1973. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage. ali i kvaliteta i čvrstine plodova.5 m. 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. glavni koren dopire u dubinu do čak 2. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline. 1960). odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. Po nekim drugim autorima. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. Kritičan period za nedostatak 6 . U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode. što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Pedreros et al.

dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. Treba stalno imati na umu. Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu. 2006). Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. sa nižim sadržajem humusa (1. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %. Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. Stojanowska 1986. Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu. a intervali između zalivanja kraći. porasta i sazrevanja plodova. Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . solidno obezbeđenih organskom materijom. povećanju prinosa. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm. karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama. Makosz 1986.9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. sadržaju šećera i vitamina. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. Lipecki 1992).vode u zemljišu jeste faza cvetanja. U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova. gde kod najkvalitetnijih proizvođača. u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže. da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. krupnoće i kvalteta maline. Rechnio 1989. Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982.4 do 19. 7 .2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema.. kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. 2007). Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. 2002).

dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. povećan vegetativni porast. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. ili pak neka mineralna đubriva. (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda. neophodnih za normalan porast i razviće. bilo da se unose mineralna đubriva. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta.. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda. Zebarth et al. Jeffries et al. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. 8 . Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O.Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. kao živinski stajnjak. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. ali i otpornost na bolesti. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. ali i od specifičnosti određenih sorti. ali i krupnoću ploda. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora. tako i kod alkalnih zemljišta. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta. ili pak na sušu I zimske mrazeve. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. kako kod kiselih.. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu.

1993). Pojave deficitaili pak toksičnosti. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu. obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. Spiers et al. Drugo tretiranje. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. odnosno otpornost na niske 9 . ili obilne ishrane azotom. Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). P. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. odnosno gustine ćelijskog soka. K2O. ili diamonijum fosfata. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. (Ali. a posle izvesne granice. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. Neocleous i Minas. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. 1994). ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl).5. ali smanjuju usvajanje Ca. (2007). Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. brže odumiranje listova. ali i povećanju. plavo prskanje. kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. Povećanje koncentracije.Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. smanjenje ukupne biljne mase. Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. tzv. ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata. odnosno Neocleous i Vasilakakis. Ca. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. onda će se smanjivati usvajanje Ca. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. smanjene lisne površine. ali i kod redovne mineralne ishrane. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. Krajem leta. Fe i Cu. kalijumom I magnezijumom. Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. K. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija. (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. kišovitog leta. Lenartowicz. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata. kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. Visoke doze kalijuma u ishrani. a povećava koncentraciju u listu P2O5. bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe.

ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta. elaginske kiseline i drugih polifenola. flavonida i tanina (Hargreaves et al. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom. podjednako kod maline. Prema Palonen et al. U proizvodnji maline u plastenicima. poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. kako u folijarnoj primeni. (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. ili nakon defolijacije usled napada patogena. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. pojave grada. kao i kod kupine (Vrhovsek et al. Primenom u borovnici. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom.. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. Wang et al. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika.. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina). 2008). Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije.. poput toplotnih udara. ili druge štetne. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. 2008). shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. Polinacija i biološka zaštita maline 10 . Veoma dobre rezutate. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala.temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka.. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. niti hlor. tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora. štetočina. Gudej i Tomczyk. pa čak ni balastne materije. a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran.

Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka. Kiša. ceo složeni plod bio oplođen.6 do 1 milion).. posebno Osmia spp. kao što je Tulameen. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. da bi prsten po prsten. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). Stanisavljević i Nedić. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. hladno vreme. a procenat rolenda relativno nizak. 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. Megahillidae . rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. Posebno je izrazit efekat 11 . u više urbanim proizvodnim uslovima. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. one koji su lako uočljivi. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline. Prašenje polena traje oko 35 sati. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. ili zaštićenom prostoru. ali i one koji su relativno sakriveni. bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. kao i starije cvetove. bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene. dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova. Inače. ili introdukovanih polinatora. 2006. Sasvim je jasno.Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih. dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. nikad ne dodiruju sa anterama. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom. kvalitet plodova je slab.

ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. naročito ako uslovi nisu savršeni. Čine ih tri jake kolonije. odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. kolonija je nešto starija.5 gr. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive.5 do 1 m. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. a bumbari krupniji. već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. trešnje i višnje. radilice ne posećuju cvetove. To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava. upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260.000 cvetova. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. U polinaciji je veoma važan monitoring. a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. maslačka i sl.. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Generalno. ali i od potencijala rodnosti. Osim većeg broja radilica. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova. pa će i efekti polinacije biti bolji. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici.povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. bumbari odmah započinju polinaciju maline. borovnice. Takođe. Polinacija bumbarima. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni. dok drugi pak 12 . svaka sa maticom. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode. podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. Nakon orijentacionog leta. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta.

U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. rutava buba Tropinota hirta. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. a naročito jagodastih vrsta voća. malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. pa do 2-3. Zbog obilne produkcije nektara. npr. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. koji produkuje uglavnom polen. Amblyseius cucumeris. za razliku od paprike. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). bilo da se oni unose. modernim plastenicima. Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk). lisne vaši (Aphididae). ili staklenicima. malinina buba Bytirus tomentosus. ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor. a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella. Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja. Takođe. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. Amphorophora idaei. 2001) su.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. Aphidius colemani. Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. Košnice koje se uklanjaju iz zasada. malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille). malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. 2004). ili se spontano javljaju u prirodi. Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite. Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. odnosno 7 dana. Radi manipulacije košnicama. Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis. koje su krupnije. malinin korebus (Coroebus rubi L). Milenković i Stanisavljević. pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. Nakon što predatorske vrste 13 . koje produkuji i srazmernu količinu nektara. majski gundelj Melolontha melolontha. sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp).. neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. malinina grinja Phyllocoptes gracilis. Ključna vrsta je velika malinina vaš. malinina muva galica Lasioptera rubi. kao i drugi zasadi sitnog voća. malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. Dakle. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. Malina.

su značajni predatori vaši. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. ili u papirne kutijice (dibox). jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. u intervalima od po 7 do 15 dana. Obično se prvo javlja na starijem lišću. mada se ponekad javlja i spontano. mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. Veća energetska efikasnost. podjednako u kontroli standardne populacije. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši.5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC.. Bolji rezultati po Linderu et al. Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. Korišćenje muva galica je jednostavno. Cabaleiro et al. ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. nikako na direktnu sunčevu svetlost. odakle se pile odrasle jedinke.galica izlegu jaja u kolonijama vaši. oleifera L. Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela. Kao i kod kod muve galice. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. korisni insekti se direktno posipaju na listove. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. Rezultati koje navode Bylemans et al. 14 . a primena jevtina. a kod jačih napada do 5 cevčica. ili biološke zaštite. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju. pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. Jedna larva osolike muve. koje imaju veliki potencijal u malini. U kontroli pod lupom. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. Čim se uoči prvi napad grinja. nikako pre cvetanja. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima.). onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. Syrphidae. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. posebno tokom leta. presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. tokom dve sedmice razvoja. Osolike muve Episyrphus balteatus. odnosno 2 bočice. Takođe. najčešće 3 puta. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. prosečno pojede 300 do 500 vaši. Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana). mineralnih ulja. 1992).

Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima. kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. uz koriščenje feromonskih atraktanata. koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije. 15 . a ne samo monitoring ove štetočine. nakon berbe maline. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. a dnevne pređu 20 oC. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. ili abamectin (Vertimec). a pošto se hrani polenom. a karenca nakon primene je veoma kratka. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju. ili poluzaštićenom prostoru. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. čak i kupusara Mamestra brassicae. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. koje služe za hvatanje.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. kod jačih napada. kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). naročito kod dvorodih sorti. obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti. Moguć napad velikog broja vrsta. kako duvanovog. Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). tako i kalifornijskog. onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. Tokom leta. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna. mogu se postaviti i rolertrap trake. obično se koristi chlofentezine (Apollo). Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. kurstaki (Bt). U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). kao i kod useva krastavca. ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima.

kod razvučenog piljenja larvi. jer nisu apsolutno perzistentni. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana. Larve rilaša koje su več inficirane. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. (2001). 2007).. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. Tanacetum cinerarifolium). (=Chrysanthemum eg. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši. obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp. posebno u gajenju na supstratima. 16 . kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. Dakle. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. maline i drugih vrsti jagodastog voća. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. Primena je obično putem navodnjavanja. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra. obavezno sat vremena posle mraka. pošto se radi o noćnim insektima. najčešće samo jednom pred samo cvetanje. a temperatra mora biti iznad 13oC. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu. koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. parazitirajući 60 do 143 larvi bele. što takođe smanjuje napad cvetojeda. u ovom momentu učestalost pojave. ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. acetamiprid/Tonus. S druge strane Inocenzi et al. ali se može primenjivati i prskalicama. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama. U slučaju jakog napada tokom leta. Prema navodima Hristova-e. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al. Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu.. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. potreban broj zavisi od zapremine supstrata. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). dok u slučaju gajenja maline na supstratima. treba primeniti deltametrhin (Decis). Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti.

posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. sušenje izdanaka 17 . kod nas se ređe javlja. Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. Postavljaju se sredinom aprila. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine. posebno kod niskog pritiska štetočina. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno.0-1. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa. kao na slici. posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima. Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu.0 m. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima./Sacc). ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice. tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji.. Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti. a kasnije se podignu na visinu 1. najpre na visinu 0.5 m.51. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. blizu prolaza. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl.

da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. Primena PE malč folija. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary. Fenhexamid (Teldor). Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. Prosimidone (Sumilex). a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. kao i naknadna primena huminskih kiselina. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. ali i pojave fitotoksičnosti. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. Streptomyces sp. Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus. ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom. Pencicilium ssp. Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema.. Alternaria ssp. što je i sortna specifičnost. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris). Pyrimethanil (Mythos). ekstrakta morskih algi. Rhizopus ssp. (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom. Jorg et al. Phragmidium rubiidaei. a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). Boscalid (Cantus). i Mucor ssp. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). Iskustva iz Nemačke (Erich et al.. Locke et al. Hapalosphaeria deformans. što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. plamenjača Peronospora rubi. kako kod ribizle. pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium. antrakoza Elsinoe veneta. sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. et Weiss). Vinclozolin (Ronilan). U konceptu integralne zaštite. brojne su i metode 18 . Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene. Takođe. Cladosporium ssp.. ili indukuje otpornost. ili njegovo zatravljivanje. pepelnica Sphaerotheca macularis.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth).. Iprodion (Dional).. 2006) npr.(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk). 2003) ukazuju. kojim se povećava. pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost. tako i u zasadima maline. Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr.

Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze. Adykaram et al. Bacillus subtilis. Aureobasidium pululans. vinclozolin. Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte. Primenjuje se 0. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje. kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži. diterpene. Zn značajno veća.i. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. posebno na mestima povrede epitela. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum. sekundarnih makroelemenata Mg2+. ili folijarnim tretiranjem. zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova. 2008). (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja. obično sa kalcijumom.kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. ispitivali su i biofungicid Polyversum (a. Tanović et al.. De Meyer et al. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima.15% rastvor i 19 . jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. enzima izolovanog iz mleka i soli. Mn4+. zatim biljne hormone i vitamine. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca. kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. ili adjuvantima. Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima. ali i mikroelemenata Fe3+. proteinaze. benomyl i pyrimethanil 2x. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al. odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja. 2004). osim primene: fenhxamid. čime je pristupačnost makroelemenata.i. kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja..

visina objekta treba da je najmanje 3. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu. polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti.visoke količine vode (1000 l/ha). unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m). Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%.5 m. Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije. Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru. kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima. Ipak. Kod spojenih multi tunela. odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. odnosno pod mrežarnicima. uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. karakteristikama klime određenog područja. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem. što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost. Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega. temperature i vlažnosti 20 . Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. u redovnim nedeljnim intervalima. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline.

Tzv. Fotoaktivne folije absorbuju. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. kao i organizovana napredna proizvodnja. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. 2011). kako u tamnoj fazi fotosinteze.vazduha. lakim montažno-demontažnim konstrukcijama. U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta. tripsa. ili pod protivgradnim mrežama. Poznato je naime. 2002). te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije. minera i drugih štetnih insekata. koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih.5 m (Momirović. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. Momirović et al. Osim u modernim plastenicima. čak i slučaju ograničenog provetravanja. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži.. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. borovnice. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. i veronskim. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. tunelima. Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 . Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva. moderne zasade. te efikasniju kontrolu biljnih bolesti..5 m. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu.. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. ali i pratilačkog kompleksa. Osim pružanja fizičke zaštite. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji. Kod gajenja dvorodih sorti. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere. reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja. odnosno željenih osobina. vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. korova i štetočina (Momirović et al. Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta.5 m. pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. Osim toga. UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši.5 do 5. bele mušice. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća. zahtevaju nešto niže temperature.. tako i u toku noći. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova. ali i kontroli noćnih temperatura. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. sa inovativnim sortimentom. ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. cveća i začinskog bilja (IPM). jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. 1996). a u novije vreme petoslojnih. 2010. postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti. mrežarnicima. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva.

kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika.ulaganja. konzole. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. kvalitet. 22 . tkanim. ili gotovo istih elemenata. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom. ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta.. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe. ukus i aromu. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. 2008). dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. flavonida. zaštitne kape. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. ali i ružom vetrova određenog područja. ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR). Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju. ili pocinkovanog čelika. polutransparentnim folijama. kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. sa 30 % zasene. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. ali sadržaj elaginske kiseline. Za pokrivku se koriste mreže različite gustine. podužne pocinkovane žice dijametra 2. Da bi se kod Polke. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina.. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. Polane. zavisno od namene proizvodnje. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al. zatezači. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. plastične kopče i dr. polipropilenskim. 2009). Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. Najpre. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti. propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. armiranog betona. izvršiti pinciranje vrhova. olujnih padavina. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. uključujući i održavanje matičnih zasada. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. kada su izdanci visine tridesetak centimetara.4 mm. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu.2 i 3. Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. žabice za vezivanje. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa.

pepelnicom. 2011). treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. jer se zemljište relativno brzo zagreva. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. belu leptirastu i tripsa. Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R). aromi i ukusu plodova. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. ali i kvalitetu. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. Sazrevanje je nešto sporije. te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji. termozaštitne barijere uklanjaju. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. crveno-braon folije. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja. ali skoro približno brusnici (2000 sati). U jagodastom povrću uopšte. srebrne-braon i bele malč folije. jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. što je više od kupine (700 sati). kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. Nakon tog perioda. a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne. rubi na nešto težim tipovima zemljišta. 2007). kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili . 2007). treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa.. Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). ali obično se kreće 30 do 100 mikrona. ali su plodovi jako krupni. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. 23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama.

praktično 2 useva u istoj godini. Osim visoke adsorptivne sposobnosti. transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. S druge strane. odnosno 3 godine u istoj saksiji. poput crnog. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju.. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima.. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. Kasnije. Dijkstra i Scholtens. sve do novembra. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. Beccaro et al. (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. sa dodatkom bentonita. Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović. 2007). (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima. Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde. poput vermikulita. Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima. ili zeolita. U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. ili različitim vrstama kontejnera. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. 24 . 1965). ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. eventualno polovine juna. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme. pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. dva kasnija berba. 2006). sezone gajenja. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. ili ekspandiranih minerala gline. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. Osim bržeg kretanja zasada. 2008). White et al. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. odnosno projektovane veličine korenovog sistema. perlita.. ali i dan. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom. belog i delimično oksidisanog treseta. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. 1999). što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. ali obično ne kasnije od polovine maja. saksijama. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu. kokosovih vlakana ili kore.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama.

(2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry.. 70(5): 10931098 Birch. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries.. Svensson... (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv. In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. 71(1-2): 213-220. G.C. Mor. IOBC Bull. Brennan. C.. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops. Norman Uphoff.B. R. Journal of Food Protection.) as influenced soil treatments. K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L. Latet. Pitsioudis.W. Ph. E. 131 (8): 573-578.. L. Vol. B. C. B. Zebarth. P. S. R. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. S. B.D. D.H. Demirci.. Allison. Thies.T. K. Dean. L.G.. L.. C.. Vol. Bould. Nilsson. G. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . N. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu.. N. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects.. D. G. Lapidot. Ben Joseph..A. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline.. A. Giordano. J.COST-Action 836 Final Workshop. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit.A. Paul. A. G. G.. IIdistribution of total N.E.T. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. Bialka. Peusens. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. Vol. Clarke. Vol 26(2): 37-44.. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. M. F. and Cohen. Chipperfield.L.. C. Woodford... Virus Research. Australasian Plant Pathology. J. D. Vol 26(2): 197-202. Antignus. P.HACCP/ISO 9001.Thesis: 1-81. Cabaleiro.. D. R. Kowalenko. Mitchell. Environmental Entomology 25: 919-924. Journal of Applied Entomology.. Ali. Polana. 289-292. Ed... Fenton. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece.. Y.COST-Action 836 Final Workshop Berglund. M.W. Canadian Journal of Plant Science. J.M. Malloch. Joyce... blackberry) for Europe. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene.... Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Griffiths. G. Carcelan... Wagelmans. Janssen.N.J.... Beccaro. R. IOBC Bull.. N. Literatura Adikaram. CRC Press: 453–466 Antignus. C. 80(4): 849-860 25 ..M. G. Janice E. Vol. Baudino. Terry. Meesters. E.. J. Y.. Jones. C. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. A. Bounous. Graham. G. Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. Bradfield.C. Thies.G. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. Gordon. 31(3): 223-229. K. Uselis. Garcia-Berios. Jack E.. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production.K.

(2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . Hageberg B.. Warman. (1993): Growing early and late raspberries in containers. Dijkstra. Vol. Biocontrol Science and Technology Vol. Hoppula. Rupasinghe. ISHS Acta Horticulturae. 26 . Heiberg. 2: 43-56..A. Heiberg. Freyman. ISHS Acta Horticulturae Vol.. J. Symp..E. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. Stephens. and Boehm. Archives of Pharmacal Research. of Rubus and Ribes. P.De Meyer. A. J. R. (2004): Determination of flavonoids..V. Höfte.. N. Vol. Rubus and Ribes Symp. 308(1-2): 213-226 Harman. Erich. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. Gudej.A.. A.I.. Bigirimana. Vol. J. M. Symp. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Lunde. Acta Agriculturae Scandinavica. J. Viterbo. L. Irrigation Science. C. T. M.R. K. 505: VII Int.J. Rubus and Ribes Symp. Salo. 262: V Int. M. 2: 235-245. N. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant. Section B .. Vol. (2004): Trichoderma species . (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. Harzer.P. G. Vol. Vol. I. Vol 26(2): 139-146. Y. M.Plant Soil Science. M. Heiberg. G. H.S. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink.I. of Rubus and Ribes Hall. Harman.oportunistic.. Vol.E. H. T. European Journal of Plant Pathology. J. Hoitink. G. l. Adl. H. Vol. species. tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. 84(4): 377-393. J.. N. J. Annual Review of Phytopathology. W. 56(1): 60-64 Hoppula. Vol. A. M. Salo. Howell. IOBC Bull. 104(3): 279-286. 37: 427-446. A.. Scholtens. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. ISHS Acta Horticulturae. Annual Review of Phytopathology . (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage. 585: VIII Int. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook.. (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. U... Hargreaves. Vol. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival.. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes.. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. (1999): Fruit firmness in raspberries. K. 37: 427446. a virulent plant symmbionts. ISHS Acta Horticulturae Vol. 25(4):401-409.. Tomczyk. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries.S. 27(11): 1114-1119 Gurovich.. Elad. H. Ollig.J. Lorito. ISHS Acta Horticulturae. Vol.J. Chet. Nes. rubi in red raspberry. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon. Plant Disease. ISHS Acta Horticulturae Vol. (1999): Compost use for disease supression. J.R. Vol.. M. (1999): Effects of raised beds. A.K.

IOBC Bull. P.. Milošević. 2001. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. Wazbinska.. 2. J.1 (4): 5-11. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. Fruit science report. Olig. Pt. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O. Hall. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt... Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike. J. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. T. M. Nikolić. Anthonomus rubi Herbst. 777: IX Int. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. Vol.Hristova. Vol. (Coleoptera: Curculionidae). 26(2): 153-160. D. Stanisavljević. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. Vol. Vol.. Klajić. J.1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. ISHS Acta Horticulturae Vol. V. N. Kopytowski.. P. E. of Rubus and Ribes. Harzer. ISHS Acta Horticulturae. sugar. Valiuškalite. U. Sweeney.G. Lj. G. Viškelis. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. J.. Journal of Chemical Ecology. IOBC Bull. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. 6 (12): 81-86. E. Momirović. Locke. Hughes-Games. M... Mouritzen.. Symp. J. Acta agriculturae Serbica. Owen J.... C. Kasperbauer. C.. Stanisavljević. (2001): Majznačajnije bolesti. Muñoz. P. 74(1): 103-107. M. R. T.J. & Cross. N. Bobbin. Milenković. C. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. N. Vol. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia. Novi Sad. Krunić. M. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu. Agronomy Research. Vol. Mitazz. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola.. Jeffries. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma. 29(1): 29-38. No. 810: IX International Vaccinium Symposium. J. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Povrtarski glasnik.. M (2003): Raspberry pests in Serbia. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. Atwood. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. Innocenzi. P.. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil. Carlen. ISHS Acta Horticulturae. Vol.. Vol. Vol. 435-438 Jőrg. Vol. Momirović. 27(6). (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. 26(2): 113-118. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. 5. Journal of Scientific Agricultural Research... yield and berry quality. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. S. M. IOBC Bull. Photochemistry and photobiology. Entomologia generalis. Lenartovicz. Uselis.. 67 (4):59-68. C. Hunt. W. Vol. A. 26(2): 23-27 Milivojević.. and organic acid concentrations.. J.. 3: 111-126. 27 . Lanauskas. Zbornik abstrakta. M. Vol. N. Vol. Momirović. C. 4: 247-250. N.. W. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. 1203-1218. 13(4): 175-184 Linder.

Dolijanović. Sustain..Momirović. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv. M. Rubus and Ribes Symp. and some yield components in raspberry cultivars and selection. Shahak. Neocleous. ISHS Acta Horticulturae Vol. 28(2): 93-96.H.. ISHS Acta Horticulturae. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. Gonzales. Neocleous.. M. the causal agent of raspberry cane spur light. Greenblat-Avron. J. E. Ratner. 741: I Int. Rolbiecki.. Stern. Conf. Heritage) European Food Research and Technology.. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Ž. Novo Mesto. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre. Panfilova. K. Beljaev.. Oregon St. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium. 221(1-2): 132 Spiers. Y.M. ISHS Acta Horticulturae Vol. ISHS Acta Horticulturae... D. A. M..D.Coll. Vol.. M... (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. J.. Polana grown in very light soil.E... Valdes. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems.. (1986): Winter survival. Oljača. 585: IX Int. 585: VIII Int..M. variation in bud burst and fruit ripening. E.M. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L.R. V. R. Rantanen. J. T. N. Harcavi. N. Technical Bulletin 50. A. Poceedings of IV Int. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. (2008): Improving solar energy utilization. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops. Gupton. Momirović. XXVII IHC Enhancing Econ..) cv. Zoja I. D. J.. Z.V. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. Fitopatologia. Zur. Poštić. 28 . Palonen. W. Podgoršek. (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Alvarez. R. R.N. J. D. Symp. of Agricultural Logistics. Roberts.. Stientia Horticulturae Vol. Braswell. M. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. M.B. Gussakovsky. Raban. Quality and Health Pedreros. Tortosa. C. M. & Environ. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . Pehkonen. A.L. A.B. 505. Exp. cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca. Giller. Vol.. Oljača.. Symp. (2009): Vegetative growth. Y. “Autumn Bliss”). Shpatova. D. Vol. Y. 112 (3): 282-289. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance. N. 16:143-149.. Duzhak. Dolijanović.Agr. P... ISHS Acta Horticulturae. Vol.V.E. K.. Vol. E.A:.Station:1-34 Rolbiecki. Minas.. Canet. Rzekanowski. in a Global Economy Shternshis. Horticultura. Heritage.. VII Int. ISHS Acta Horticulturae Vol. M. Vasilakakis. Skou. Ž. Sarig. (1999): Influence of P. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry.J. I. Ca.. G. Manosalva. E. Melenthin.) cultures.E.P. J. Or. 51(3): 311322.. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. S.. P.I. Slovenia. Vol. G. Rubus and Ribes Symp.of Fruit Prod.I. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting. Bio Control. of Rubus and Ribes. Sousa. M. E.. Vol. Doron. Redalen. Poštić.. 772: 65-72. W.

W. A. Stone. Symp. J.Y. Viola. E. B.T. 352: VI Int.. (2004.W. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. D. C. Magdoff and R. 2008.. Pgs 131-177.. 82: 355-364 29 . Potocnik. 26(2): 87-92. CRC Press. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries. McNicol.M. 777: IX Int. Canby. 505. F. Zbornik naučnih radova. Braswell.. Todorovic. IOBC Bull. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia. R. Ireland. B.W. J W.. Gupton.. cover cropping... Symp.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management..R Eds.Stanisavljević Lj. G.G.T. Hotownicki..L. Food Chemistry.. U. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa. Vol 26(2): 139-146. C... Spiers. D. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration. M. J. Tanovic. Vol. Vol. B. Vol. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. Vol. 83 (12): 1149-1154. 12(3): 676-684. A. S. F.. J. ISHS Acta Horticulturae. and other cultural practices. B.. C. Gordon. (1999): Influence of P. S. Vol. Wainwright H. Woodford. Vrhovsek. K. of Rubus and Ribes. Zebarth. Griffiths. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka. J.A. Pritts and M.. Chen. Vol. 25. and Darby.H. Vol. Plant Disease. New York. Nedić N. Dean. Canadian J.. of Rubus and Ribes.N.J. K. W. C. ISHS Acta Horticulturae. Giongo. Robertson.. 226(4): 817-824. Vol. VII Int.M. Williamson.. Institut PKB Agroekonomik. Treder.. S. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. ISHS Acta Horticulturae. C. White. ISHS Acta Horticulturae. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology. Vol. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use. Ca. (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. IOBC Bull. Paul.W. Chlebowska.F. Wang. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture.Y. Kowalwnko. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study. and soil test P and K... Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv.. 14(5): 89-96. G. Rubus and Ribes Symp. Scheurell. Birch. M. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. J.. Soil Science.L.. J. 398 p. Kelly..J. Mattivi. I. H. Beograd.. 31. Wang C.M. Grocka.. Vol.C.E. juli 2008.P. Chiperfield.R. Rekanovic. D.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->