SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

ili dolomit.5%.35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. jer će u ornični. ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. Posebno je značajno da odnos Ca 2+. njihove mešavine. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-). odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. posebno manganom Mn i cinkom Zn.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću. 3 .5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). a efekat dugotrajniji. magnezijum sulfat . U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem. normalan vodnovazdušni režim. Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. rubi. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. kalijum sulfat. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta. kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. u prvom redu gvožđa i mangana. U slučaju pojave plužnog đona. čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka.Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1. optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu. ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. magnezijumom i fosforom. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora. ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. ili vinove loze. onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita. Dobro dreniran. ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena.

npr. čička-Xanthium strumarium. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. Trichoderma harzianum. sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom. a u cilju prevencije. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. 3. što je obično u terminu druge dekade maja. u prvom redu divlje kupine.. Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda. ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. gljivična i virusna oboljenja. kao što su glukonaze. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. čime se razlaže ćelijski zid patogena. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . paprika i plavi patlidžan. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. koji direktno deluju bakteriostatično. 2004) su: 1. Stone et al. ili patogenih gljiva. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. ili u septembru. batat. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. štira-Amarathus retroflexus. poponac Convolvulus arvensis. Hoitink i Boehm.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. ili lisnoj masi. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. podjednako na korenovom sistemu. 1999. kao predominantni oblik mikoparazitizma. doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. ili slačicu i kadifice. hitinaze i celulaze. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. poput pepeljuge-Chenopodium album. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. paradajz. Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. ali i streptomicina. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. itd. Posebnu pažnju. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. manipulacije i unošenja u zemljište. 2. ili chlorpikrine-om. u prvom redu grčica i žičnjaka. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. naročito nakon gajenja leguminoznih useva. podjednako od strane bakterija. takođe. što otežava kolonizaciju novounete organske materija. ili hraniva. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. Solanaceae): krompir. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. palamida Cirsium arvense. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr. ali i duvan i soja. visoke troškove transporta. bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. crveni vijuk. 1999. sprovodnim tkivima. odnosno mineralizacije humusa. sa 3 do 4 lista. ili pašnjaka. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. onda se suočavamo sa velikim problemima. 4 . proteinaze. 4. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz.

Ono što je prema Dean et al. ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. kvalitetnim kompostom. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. ili šumsku stelju-lišće. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. U novije vreme. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto. najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina. odbija insekte i deluje antifidno. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. Osim fizičkih i hemijskih osobina.. ali i od brzine njihove mineralizacije. ili stajnjak. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom. Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija.. onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa). goveđeg i živinskog stajnjaka... Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu. delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. ili peletiranim. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov. ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. kao i u interakciji ova dva faktora. Ukoliko se koristi za nastiranje. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima. ili pak kvalitetnih peletiranih. porekla i kvaliteta đubriva. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. 2006). Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. visokohumifikovanih mešavina konjskog. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. Količine zavise od sastava. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. visokohumifikovanim organskim. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. Ukoliko se piljevina 4 3 5 . odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. odnosno organsko-mineralnim đubrivima. kao i potrebne količine kalcijum nitrata. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja.

Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. Pedreros et al.. 1986). glavni koren dopire u dubinu do čak 2. 1973. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin.inkorporira u zemljište. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage. odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. dobili su korišćenjem piljevine četinara. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. Po nekim drugim autorima. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa.5 m. Kritičan period za nedostatak 6 . ali i kvaliteta i čvrstine plodova. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu. jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada. što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. (2008). Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm. 1960). što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Makosz.

Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. porasta i sazrevanja plodova. povećanju prinosa. U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova.9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. gde kod najkvalitetnijih proizvođača. 2007). S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm.2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. 2002). ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka.4 do 19. Treba stalno imati na umu. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji. Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Makosz 1986. 2006).vode u zemljišu jeste faza cvetanja. potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %. sadržaju šećera i vitamina. solidno obezbeđenih organskom materijom. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2. jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. Rechnio 1989. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. Stojanowska 1986. 7 . Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih. u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Lipecki 1992). kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982. a intervali između zalivanja kraći. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu. karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti. da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm. krupnoće i kvalteta maline. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje.. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. sa nižim sadržajem humusa (1. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova.

(2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O.. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. tako i kod alkalnih zemljišta. agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta. kako kod kiselih. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata. ali i od specifičnosti određenih sorti. 8 . U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva.Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. neophodnih za normalan porast i razviće. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda. ili pak neka mineralna đubriva. čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. kao živinski stajnjak. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu.. Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. povećan vegetativni porast. Zebarth et al. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta. korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. ali i krupnoću ploda. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. bilo da se unose mineralna đubriva. (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. Jeffries et al. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. ili pak na sušu I zimske mrazeve. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. ali i otpornost na bolesti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora.

po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. 1994). ili obilne ishrane azotom. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija. (2007). su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. Lenartowicz. odnosno Neocleous i Vasilakakis. Ca. Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe. odnosno gustine ćelijskog soka. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. plavo prskanje. ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. K.5. bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. smanjenje ukupne biljne mase. a povećava koncentraciju u listu P2O5. odnosno otpornost na niske 9 . Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. kalijumom I magnezijumom. kišovitog leta. K2O. ali smanjuju usvajanje Ca. Povećanje koncentracije. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). brže odumiranje listova. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. a posle izvesne granice. tzv. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. 1993). Krajem leta. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl). smanjene lisne površine. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. Spiers et al. ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. (Ali. kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata.Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu. Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata. Fe i Cu. (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. ili diamonijum fosfata. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. Visoke doze kalijuma u ishrani. Neocleous i Minas. Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. onda će se smanjivati usvajanje Ca. nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. Pojave deficitaili pak toksičnosti. Drugo tretiranje. ali i povećanju. P. ali i kod redovne mineralne ishrane. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu.

U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata... poput toplotnih udara. U proizvodnji maline u plastenicima. pa čak ni balastne materije. Gudej i Tomczyk.. 2008). Polinacija i biološka zaštita maline 10 . Veoma dobre rezutate. ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. pojave grada.temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. 2008). kako u folijarnoj primeni. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. kao i kod kupine (Vrhovsek et al. podjednako kod maline. (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. niti hlor. (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. Prema Palonen et al. flavonida i tanina (Hargreaves et al. ili druge štetne. ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. Primenom u borovnici. štetočina. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija. ili nakon defolijacije usled napada patogena. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina). a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora.. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti. Wang et al. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom. poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz. elaginske kiseline i drugih polifenola.

ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. kao i starije cvetove.. Inače. Megahillidae . dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. Kiša. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). one koji su lako uočljivi. Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. ili zaštićenom prostoru. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. posebno Osmia spp. rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu. polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. kao što je Tulameen. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom. ali i one koji su relativno sakriveni. kvalitet plodova je slab. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline. Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene. Sasvim je jasno.Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. 2006. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. da bi prsten po prsten. u više urbanim proizvodnim uslovima.6 do 1 milion). 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. Posebno je izrazit efekat 11 . Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen. nikad ne dodiruju sa anterama. a procenat rolenda relativno nizak. U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova. ili introdukovanih polinatora. ceo složeni plod bio oplođen. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). hladno vreme. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. Stanisavljević i Nedić. Prašenje polena traje oko 35 sati.

u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja.povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. radilice ne posećuju cvetove. ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici. Osim većeg broja radilica. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. borovnice. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. Čine ih tri jake kolonije. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. pa će i efekti polinacije biti bolji. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. a bumbari krupniji. naročito ako uslovi nisu savršeni.5 do 1 m. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. kolonija je nešto starija. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. trešnje i višnje. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. Nakon orijentacionog leta. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni. ali i od potencijala rodnosti. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice. dok drugi pak 12 . a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor.5 gr.000 cvetova. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0. U polinaciji je veoma važan monitoring. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Polinacija bumbarima. maslačka i sl. Takođe. svaka sa maticom.. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. Generalno. bumbari odmah započinju polinaciju maline.

veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. malinina grinja Phyllocoptes gracilis. 2004). kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. malinina buba Bytirus tomentosus. Amphorophora idaei. crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). ili staklenicima. koje produkuji i srazmernu količinu nektara. majski gundelj Melolontha melolontha. pa do 2-3. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. Milenković i Stanisavljević. Dakle. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. malinina muva galica Lasioptera rubi. a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja.. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite. Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. koji produkuje uglavnom polen. Amblyseius cucumeris. malinin korebus (Coroebus rubi L). malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk). malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). npr. U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. bilo da se oni unose. a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella. Košnice koje se uklanjaju iz zasada. Nakon što predatorske vrste 13 . Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. Malina. Zbog obilne produkcije nektara. koje su krupnije. 2001) su. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille). za razliku od paprike. koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. ili se spontano javljaju u prirodi. modernim plastenicima. malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. kao i drugi zasadi sitnog voća. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis. Takođe. Ključna vrsta je velika malinina vaš. sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. odnosno 7 dana. Radi manipulacije košnicama. Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp). malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor. a naročito jagodastih vrsta voća. čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. rutava buba Tropinota hirta. lisne vaši (Aphididae). Aphidius colemani. selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti.

pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. u intervalima od po 7 do 15 dana. tokom dve sedmice razvoja. ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. koje imaju veliki potencijal u malini.. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. Takođe. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. odakle se pile odrasle jedinke. Veća energetska efikasnost. Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. podjednako u kontroli standardne populacije. prosečno pojede 300 do 500 vaši. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. Osolike muve Episyrphus balteatus. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. Jedna larva osolike muve. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. najčešće 3 puta. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. ili biološke zaštite. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. nikako na direktnu sunčevu svetlost. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela. uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. mada se ponekad javlja i spontano. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju. nikako pre cvetanja.). su značajni predatori vaši. Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. Obično se prvo javlja na starijem lišću. Rezultati koje navode Bylemans et al. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. Bolji rezultati po Linderu et al. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana). Syrphidae.galica izlegu jaja u kolonijama vaši. U kontroli pod lupom. ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. 1992). a kod jačih napada do 5 cevčica. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. Čim se uoči prvi napad grinja. korisni insekti se direktno posipaju na listove. Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. 14 . jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. oleifera L.5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. mineralnih ulja. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. Cabaleiro et al. odnosno 2 bočice. ili u papirne kutijice (dibox). posebno tokom leta. Kao i kod kod muve galice. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura. presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. a primena jevtina. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. Korišćenje muva galica je jednostavno.

kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. nakon berbe maline. bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima. a karenca nakon primene je veoma kratka. pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. mogu se postaviti i rolertrap trake. 15 . kod jačih napada. u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus. uz koriščenje feromonskih atraktanata. koje služe za hvatanje. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. tako i kalifornijskog. kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. Moguć napad velikog broja vrsta. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. kurstaki (Bt). a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. ili abamectin (Vertimec). odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. naročito kod dvorodih sorti. bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. a dnevne pređu 20 oC. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. ili poluzaštićenom prostoru. Tokom leta. kako duvanovog. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. obično se koristi chlofentezine (Apollo). Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju. naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. a pošto se hrani polenom. čak i kupusara Mamestra brassicae. kao i kod useva krastavca. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. a ne samo monitoring ove štetočine. iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima.

koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. (=Chrysanthemum eg. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti. Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. kod razvučenog piljenja larvi. dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. najčešće samo jednom pred samo cvetanje. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu. maline i drugih vrsti jagodastog voća. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. Larve rilaša koje su več inficirane. a temperatra mora biti iznad 13oC. što takođe smanjuje napad cvetojeda. Primena je obično putem navodnjavanja. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. 16 . 2007). sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. dok u slučaju gajenja maline na supstratima. kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. (2001).. obavezno sat vremena posle mraka. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti. ali se može primenjivati i prskalicama. jer nisu apsolutno perzistentni. U slučaju jakog napada tokom leta. obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. posebno u gajenju na supstratima. a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). acetamiprid/Tonus. zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada.. Dakle. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. Tanacetum cinerarifolium). U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. pošto se radi o noćnim insektima. Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana. U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. u ovom momentu učestalost pojave. Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama. Prema navodima Hristova-e. treba primeniti deltametrhin (Decis). a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. parazitirajući 60 do 143 larvi bele. dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. S druge strane Inocenzi et al. ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. potreban broj zavisi od zapremine supstrata.

. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi. a kasnije se podignu na visinu 1. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om. ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice.0-1. Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa. blizu prolaza. najpre na visinu 0./Sacc). Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite.5 m. Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja. kao na slici. sušenje izdanaka 17 . posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima. Postavljaju se sredinom aprila. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha.51. posebno kod niskog pritiska štetočina. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl. posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala.0 m. Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. kod nas se ređe javlja. ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima.

Cladosporium ssp. Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). Primena PE malč folija. Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr. Rhizopus ssp. Takođe. drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. et Weiss). kao i naknadna primena huminskih kiselina. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. Streptomyces sp. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus.. Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha.(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk). ali i pojave fitotoksičnosti. kako kod ribizle. vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. Vinclozolin (Ronilan). što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. U konceptu integralne zaštite. veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om.. ekstrakta morskih algi. brojne su i metode 18 . 2006) npr. Iskustva iz Nemačke (Erich et al. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris). antrakoza Elsinoe veneta. što je i sortna specifičnost.. pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost. Hapalosphaeria deformans. a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. Iprodion (Dional). a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja.. pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium. Locke et al. plamenjača Peronospora rubi. ili njegovo zatravljivanje. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. Jorg et al. Prosimidone (Sumilex). u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom. tako i u zasadima maline. da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary. sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. 2003) ukazuju.. Phragmidium rubiidaei. (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. i Mucor ssp. pepelnica Sphaerotheca macularis. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene. Alternaria ssp. Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. Pencicilium ssp. razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema. kojim se povećava. Boscalid (Cantus). a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. ili indukuje otpornost. Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. Pyrimethanil (Mythos). Fenhexamid (Teldor). ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth).

Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. Adykaram et al. proteinaze. obično sa kalcijumom. Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte.. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. ali i mikroelemenata Fe3+. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum. benomyl i pyrimethanil 2x. enzima izolovanog iz mleka i soli. čime je pristupačnost makroelemenata. diterpene. Zn značajno veća. zatim biljne hormone i vitamine. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. ispitivali su i biofungicid Polyversum (a. Mn4+. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. De Meyer et al. (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). vinclozolin. posebno na mestima povrede epitela.15% rastvor i 19 . kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima. zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. 2004). odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca. osim primene: fenhxamid. ili folijarnim tretiranjem. 2008).i. kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. ili adjuvantima. sekundarnih makroelemenata Mg2+. Tanović et al. kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. Aureobasidium pululans.i. jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika. Primenjuje se 0. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze..kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. Bacillus subtilis.

što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi. sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana. karakteristikama klime određenog područja. odnosno pod mrežarnicima. Ipak. Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline. odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. Kod spojenih multi tunela. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu.5 m. odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m). kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost. visina objekta treba da je najmanje 3. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima. uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru.visoke količine vode (1000 l/ha). Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%. Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega. u redovnim nedeljnim intervalima. polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m. temperature i vlažnosti 20 . kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem.

mrežarnicima. 2010. Kod gajenja dvorodih sorti.5 do 5. ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova. stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži. Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2.. te efikasniju kontrolu biljnih bolesti. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. Tzv. bele mušice. reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. Momirović et al. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama.5 m. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. Osim toga. vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama. 2011). lakim montažno-demontažnim konstrukcijama. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). tripsa. ali i kontroli noćnih temperatura. te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije. tunelima.. folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta. korova i štetočina (Momirović et al. neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. ali i pratilačkog kompleksa. zahtevaju nešto niže temperature. Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta. ili pod protivgradnim mrežama.5 m (Momirović. Poznato je naime. čak i slučaju ograničenog provetravanja. Osim pružanja fizičke zaštite. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. kako u tamnoj fazi fotosinteze.. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. Osim u modernim plastenicima. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. minera i drugih štetnih insekata. i veronskim. odnosno željenih osobina. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. cveća i začinskog bilja (IPM). U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši. sa inovativnim sortimentom. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva. 2002). Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 .5 m. 1996). Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. tako i u toku noći. Fotoaktivne folije absorbuju. moderne zasade. borovnice. koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih. a u novije vreme petoslojnih. postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti..vazduha. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere. kao i organizovana napredna proizvodnja.

Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. zatezači. ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta.2 i 3. 2009). Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. izvršiti pinciranje vrhova. ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. polutransparentnim folijama. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom. Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. armiranog betona.. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu. ukus i aromu. kvalitet. koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al.ulaganja. zaštitne kape. konzole. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. kada su izdanci visine tridesetak centimetara. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. 22 . tkanim. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. zavisno od namene proizvodnje. Da bi se kod Polke. olujnih padavina. plastične kopče i dr. Najpre. ili gotovo istih elemenata. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina. uključujući i održavanje matičnih zasada. sa 30 % zasene.4 mm. ili pocinkovanog čelika. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR).. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe. Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. ali i ružom vetrova određenog područja. Polane. podužne pocinkovane žice dijametra 2. žabice za vezivanje. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. Za pokrivku se koriste mreže različite gustine. 2008). propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. flavonida. polipropilenskim. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika. ali sadržaj elaginske kiseline. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline.

23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R). Sazrevanje je nešto sporije. kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili . te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). ali obično se kreće 30 do 100 mikrona.pepelnicom. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja. a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. ali skoro približno brusnici (2000 sati). termozaštitne barijere uklanjaju. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. aromi i ukusu plodova. 2007). od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. 2007). crveno-braon folije. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. ali i kvalitetu. rubi na nešto težim tipovima zemljišta. ali su plodovi jako krupni.. kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. jer se zemljište relativno brzo zagreva. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. što je više od kupine (700 sati). jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. srebrne-braon i bele malč folije. Nakon tog perioda. a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne. 2011). ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama. kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. U jagodastom povrću uopšte. belu leptirastu i tripsa. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa.

Osim visoke adsorptivne sposobnosti. Kasnije. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. praktično 2 useva u istoj godini. Dijkstra i Scholtens. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. odnosno 3 godine u istoj saksiji. ili zeolita. White et al. ali obično ne kasnije od polovine maja. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu.. perlita. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. ali i dan. Beccaro et al. S druge strane. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom.. 1999). sa dodatkom bentonita. 2006). poput crnog. Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde. podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. dva kasnija berba. 2007). odnosno projektovane veličine korenovog sistema. saksijama. belog i delimično oksidisanog treseta. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima. Osim bržeg kretanja zasada. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. sezone gajenja. ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. 2008). kokosovih vlakana ili kore. ili ekspandiranih minerala gline. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. 24 . ili različitim vrstama kontejnera. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom. sve do novembra. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. 1965). poput vermikulita. (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima. transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme. Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima. U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode.. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju. pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. eventualno polovine juna. Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju.

Ben Joseph. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. Baudino. G.N. Ph. Woodford. Garcia-Berios. Canadian Journal of Plant Science. G. Mitchell... K. CRC Press: 453–466 Antignus.. In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. C. A.. Janice E. 131 (8): 573-578.. Thies. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline. Vol.C. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . Chipperfield.M. Meesters. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece.H. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. D.G. Y. G.. J. Svensson. Janssen. G. Vol 26(2): 37-44. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects. IIdistribution of total N. Journal of Food Protection. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries.K. R.. R.D.G. J. D. A.. L. Cabaleiro. C. Gordon. Vol. L. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health. Vol 26(2): 197-202. F. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops.A. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. Wagelmans. Virus Research. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu. Uselis. Jack E. C. Zebarth.L. Journal of Applied Entomology. Bounous.. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans. Polana. Demirci. G. 289-292. B. (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv.. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry. R. Y.. C. C.. Joyce. Lapidot. Antignus. Norman Uphoff. Terry. 80(4): 849-860 25 .E.W. Beccaro. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. N. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry.C. G.... P. A. Clarke. N... L. M... Jones. B. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. Bialka. 70(5): 10931098 Birch. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L. E. Malloch.T. Kowalenko. Nilsson. Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. R. Brennan. Literatura Adikaram. Australasian Plant Pathology. D. blackberry) for Europe.. S..HACCP/ISO 9001. Carcelan. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production. G. Peusens... 31(3): 223-229. J. E.T.. J.A. Bradfield.. Environmental Entomology 25: 919-924.. S.COST-Action 836 Final Workshop Berglund. Fenton..... Giordano. Dean. IOBC Bull.W. Paul. M. Ali. Griffiths. C. Bould.. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv.. IOBC Bull. 71(1-2): 213-220.. Ed. Allison. Graham.. D.COST-Action 836 Final Workshop. Latet...) as influenced soil treatments.M. Vol. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene.Thesis: 1-81. G. K. Pitsioudis.B... Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.J. Thies. Vol. and Cohen. N. Mor.. P. B.

of Rubus and Ribes Hall. Symp. (1993): Growing early and late raspberries in containers. (1999): Effects of raised beds. K. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant. Annual Review of Phytopathology. IOBC Bull. G.I. Irrigation Science. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int.. J. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage.. Heiberg. tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. 2: 235-245. A. Vol.. T. Scholtens... (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. Freyman. Höfte. ISHS Acta Horticulturae. Archives of Pharmacal Research. Vol.A. J. Vol.. l. K. Hargreaves. U. Section B .J. 505: VII Int. Salo. M. 27(11): 1114-1119 Gurovich. ISHS Acta Horticulturae Vol. (1999): Compost use for disease supression. Warman. W. T. rubi in red raspberry. 2: 43-56. Rubus and Ribes Symp. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink. Hoitink. N. (1999): Fruit firmness in raspberries. Salo. 84(4): 377-393.. Hageberg B. Hoppula. Tomczyk. N.P. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival. Heiberg.. Erich. (2004): Determination of flavonoids. M. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries. Vol. I. European Journal of Plant Pathology. (2004): Trichoderma species . Rupasinghe. A.. Symp. Stephens.. A. and Boehm. 37: 427446. Nes. Gudej. M.J. J. Biocontrol Science and Technology Vol. P. H. G. J. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. R. N. C. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook. Elad. H. ISHS Acta Horticulturae Vol. L. Vol. Howell. A.J. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. Heiberg. J. Y.De Meyer. J. Dijkstra. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon. Vol.. H. Vol 26(2): 139-146.E.. of Rubus and Ribes. G. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites.. 104(3): 279-286.oportunistic. Adl. M. Vol. Lorito. Vol.. Bigirimana. Harzer. M.A. Vol.Plant Soil Science. A.. Acta Agriculturae Scandinavica. M. ISHS Acta Horticulturae Vol. a virulent plant symmbionts. H. species.V... (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes. ISHS Acta Horticulturae. Ollig. Rubus and Ribes Symp. 308(1-2): 213-226 Harman. 25(4):401-409. 262: V Int. 585: VIII Int. Chet.S.R. 37: 427-446. 26 .. Vol.R. Vol. J. Annual Review of Phytopathology . Plant Disease. ISHS Acta Horticulturae.S.K.. Vol. 56(1): 60-64 Hoppula. Lunde. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. M.. Harman..I.E. Viterbo. J.

J. C. Vol. (Coleoptera: Curculionidae). IOBC Bull. Wazbinska. yield and berry quality. C. 2001. Hughes-Games.. ISHS Acta Horticulturae. Jeffries. M. J. A. P. M. Anthonomus rubi Herbst. Kopytowski. Hall. J. U. Vol. W. Entomologia generalis. Vol. C. Lj. IOBC Bull. & Cross. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw.. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. 74(1): 103-107. Mouritzen. Agronomy Research.. 27 . Stanisavljević. (2001): Majznačajnije bolesti. Fruit science report. Muñoz. Novi Sad. V. Mitazz. Uselis. Vol. R.. ISHS Acta Horticulturae. Hunt. 810: IX International Vaccinium Symposium. S. sugar. Vol.. Krunić. C.. Locke.. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Acta agriculturae Serbica. 26(2): 153-160. Journal of Scientific Agricultural Research. J. Vol.. Sweeney. N.Hristova. Vol.1 (4): 5-11. Momirović. Milošević. Valiuškalite. Povrtarski glasnik. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. T.. Bobbin. Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike. N. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. 1203-1218. 5. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola.. D. ISHS Acta Horticulturae Vol. M. Pt. 4: 247-250. M (2003): Raspberry pests in Serbia. 26(2): 23-27 Milivojević. 3: 111-126. Carlen. 13(4): 175-184 Linder. Vol. Vol. Nikolić. M. Symp. Momirović.. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits.. 26(2): 113-118. Atwood.J.. IOBC Bull... (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. M. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. J.. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia.. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. Viškelis. Stanisavljević. Vol. Milenković. Kasperbauer. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu... Photochemistry and photobiology. (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. Vol. Olig. Owen J. C. of Rubus and Ribes. 435-438 Jőrg. Harzer. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma. Klajić. J. No.. 67 (4):59-68. P. 2. 29(1): 29-38. Vol.. Innocenzi... Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil. T. 6 (12): 81-86. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. 27(6). E. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. E. N. Vol. Zbornik abstrakta. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. Lenartovicz. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O.. Journal of Chemical Ecology. 777: IX Int. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Lanauskas. W.. G. J.1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. P.G. N. and organic acid concentrations. P. M. N. Momirović.

Oregon St. XXVII IHC Enhancing Econ.Agr. Neocleous. D. M.L. J. Fitopatologia.. Exp. Beljaev. Y.. Novo Mesto. Gussakovsky. Conf. K. in a Global Economy Shternshis. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops. Sousa. J. Harcavi. N. Rubus and Ribes Symp. 28 . Dolijanović. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance. Bio Control. R. G. Ž. M. 16:143-149. Y. M.E. Valdes. J.. Oljača. J. V.M. Vol. A. Stern. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . A. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. R. Duzhak. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L. of Rubus and Ribes.B. Podgoršek.. Vol. (2008): Improving solar energy utilization.E. Zur. Ratner. P. E.I. N.Coll. ISHS Acta Horticulturae. J. of Agricultural Logistics. Heritage.. Panfilova. P.. Sustain.. Giller. Horticultura. & Environ. G. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. (2009): Vegetative growth..M. Technical Bulletin 50.. M. Symp.. E. 585: VIII Int. Vol. Or. 585: IX Int. M. VII Int.H.. Momirović. Quality and Health Pedreros... Vol. Vol.) cultures.Momirović. Braswell. 741: I Int. ISHS Acta Horticulturae Vol. Polana grown in very light soil. Doron.Station:1-34 Rolbiecki.. Redalen. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. the causal agent of raspberry cane spur light.V.V.B.. Sarig.. 772: 65-72.. (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. Rzekanowski.. D. Tortosa.. E. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables.. R. 112 (3): 282-289. Neocleous. D..E. ISHS Acta Horticulturae. C. A. J.M. Rubus and Ribes Symp. Vol. Gupton. W. Rolbiecki. W. E.. Alvarez. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. S. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv..D.. Roberts. Manosalva.. T. M. Raban.. Poštić. Melenthin. Vasilakakis.. M. Canet.. Ca. Poceedings of IV Int. ISHS Acta Horticulturae Vol. M. Minas. ISHS Acta Horticulturae Vol.of Fruit Prod. Poštić. Zoja I. Gonzales. “Autumn Bliss”). (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre. Slovenia. 28(2): 93-96. Z. (1986): Winter survival.A:. (1999): Influence of P.J. Pehkonen.. Shpatova. Greenblat-Avron.. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium.P. M. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. Oljača. Rantanen. D.) cv.N. Vol. A. 51(3): 311322. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems. I.. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Shahak.. Ž. Stientia Horticulturae Vol. and some yield components in raspberry cultivars and selection..R. ISHS Acta Horticulturae. cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca. 221(1-2): 132 Spiers. Heritage) European Food Research and Technology. Palonen.I. 505. variation in bud burst and fruit ripening. Skou. Dolijanović. N. K. Symp. E. Y.

Griffiths. Vol 26(2): 139-146. Vol. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Chiperfield. Canadian J. Ca.. Vrhovsek. Rubus and Ribes Symp.T. 505. Kowalwnko.Stanisavljević Lj.W. Paul. C..E. Symp. and other cultural practices. Braswell. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. A. C. K. K. (2004. M. C.J. Wang.N. Gupton. VII Int. CRC Press.. Vol. J. B. Rekanovic.W..J.. W.... Vol. 226(4): 817-824. Zebarth. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries. Gordon.F. I.L. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies. Potocnik. J W. B. Spiers. 25. ISHS Acta Horticulturae. McNicol. Vol. Stone. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. New York. Vol. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use. Hotownicki. Vol.A.M. D. J.W. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology.. Todorovic. cover cropping. Plant Disease.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management. B. Food Chemistry.C. IOBC Bull..R.. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. B.. J. 777: IX Int. J. Treder. A. S. Vol. G.. 82: 355-364 29 . (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. Wang C. of Rubus and Ribes. S. 2008. Ireland. W.M. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration. C. 83 (12): 1149-1154. Tanovic. Zbornik naučnih radova.. 31. D. Dean. S. Giongo. C. Kelly... Wainwright H. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia.H. Institut PKB Agroekonomik.T. R. juli 2008. (1999): Influence of P.Y.. Symp. ISHS Acta Horticulturae. of Rubus and Ribes.. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. Vol. Vol. IOBC Bull. 12(3): 676-684. 26(2): 87-92. ISHS Acta Horticulturae. Scheurell.. Beograd. Soil Science. Mattivi.. Canby.R Eds. Williamson. F. ISHS Acta Horticulturae.P.. D. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study. G.. 398 p. E..L. 14(5): 89-96. Birch.. J. J. Magdoff and R. Chen. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. Robertson. Chlebowska. H. and soil test P and K. M.. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Pgs 131-177.G. and Darby. Pritts and M.. Vol. U. F. Nedić N. Woodford.M. Viola. 352: VI Int. White... Grocka.Y. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful