Savremena Tehnologija Gajenja Maline

SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1

Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima, malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih đubriva. Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu. Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u zemljište. Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehanički obrađene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost, ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom. Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim slučajevima i o mineralnom sastavu peska. Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota, koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim temperaturama, dovodi do toksičnog efekta. Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljišni rastvor. 2

U slučaju pojave plužnog đona.5 vrlo često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom. K+ i Mg2+ bude uravnotežen. posebno manganom Mn i cinkom Zn.Multi K pHast) sa niskom pH vrednošću. ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat. Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7. neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu. što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem. a efekat dugotrajniji. ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka. neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm. normalan vodnovazdušni režim. Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5. magnezijum sulfat . onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća. proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka. Optimalni uslovi za proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline. pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon izvršene pripreme za sadnju. posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. zbog česte pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata. pa je do adekvatne strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka. a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta. magnezijumom i fosforom. rubi. strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. 3 .Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti. odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline. kako bi se izbegla prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa (kalcijum sulfata). ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog. Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1. ili unošenjem osnovnih đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva. Podrivanje u slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu. dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat. njihove mešavine. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na težim tipovima zemljišta.5%. Povećana vlažnost zemljišta povećava infekciju zemljišnih patogena. čak i u veoma kratkom vremenskom periodu. U tom slučaju uz zapreminsku masu zemljišta od 1. U tom slučaju se koriste mleveni krečnjak. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljišta. ili dolomit. U ovom slučaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije. Za snižavanje pH vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora. kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima. Posebno je značajno da odnos Ca 2+. Dobro dreniran. u prvom redu gvožđa i mangana. ili vinove loze. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljišne kiselosti. ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljišta. kako bi se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je eventualnu pojavu deficita. kalijum sulfat.35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara. Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva. jer će u ornični. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje. kada je sadržaj vlage u zemljištu najniži. kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-). optimalna obezbeđenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače.

Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens. ili hraniva. dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. doprinose uvećanju inokuluma Verticillium spp. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline. proteinaze. 3. ili još bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline. ali i duvan i soja. kao i organske materije neophodne za kolonizaciju . a u cilju prevencije. čime se razlaže ćelijski zid patogena. ili slačicu i kadifice. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao što je npr. ili patogenih gljiva. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada. Mehanizmi na osnovu kojih unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink. hitinaze i celulaze. batat. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje. najčešće iz grupe izonitrila i seskviterpena. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova. ali i moguće negativne ekološke konsekvence. crveni vijuk. ili u septembru. 4 . palamida Cirsium arvense. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz. odnosno mineralizacije humusa. štira-Amarathus retroflexus. kao što su glukonaze. 1999.Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija. 2004) su: 1. kao predominantni oblik mikoparazitizma. treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i drugih zemljišnih patogena. poponac Convolvulus arvensis. u prvom redu ograničenu raspoloživost dobro negovanog stajnjaka. ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju dazomet-om. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada. manipulacije i unošenja u zemljište. naročito nakon gajenja leguminoznih useva. gljivična i virusna oboljenja. Solanaceae): krompir. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline. Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. onda se suočavamo sa velikim problemima. ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. Hoitink i Boehm. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija. Posebnu pažnju. čička-Xanthium strumarium. 2. paprika i plavi patlidžan. sa daleko najizraženijim nematocidnim efektom.poznato je da spore patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika. ili lisnoj masi. podjednako od strane bakterija. a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta. ili chlorpikrine-om. 4. itd. sprovodnim tkivima. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm. Trichoderma harzianum. što je obično u terminu druge dekade maja. ili pašnjaka. podjednako na korenovom sistemu. u prvom redu divlje kupine. što otežava kolonizaciju novounete organske materija. u prvom redu grčica i žičnjaka. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. Stone et al. 1999. visoke troškove transporta. paradajz. ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp. takođe. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska. kao useve za zelenišno đubrenje treba gajiti sudansku travu. bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata. Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda.. poput pepeljuge-Chenopodium album. ali i streptomicina. koji direktno deluju bakteriostatično. sa 3 do 4 lista. npr.

ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje. ispod koje se zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju. Osim fizičkih i hemijskih osobina. goveđeg i živinskog stajnjaka. Tada se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija. onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja žbunastih formi. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. kvalitetnim kompostom.. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije. Poređenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih rezultata u pogledu prinosa. Ukoliko se piljevina 4 3 5 . odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu. visokohumifikovanih mešavina konjskog. ili pak kvalitetnih peletiranih. onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota.. ili šumsku stelju-lišće. primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a. ili peletiranim. delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. 2006). Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije. Količine zavise od sastava.. Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao pojedinačni faktor bila statistički značajna. odnosno organsko-mineralnim đubrivima. najbolje one koje sadrže fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina.. Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno zgorelim stajnjakom. (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa. treba da posluži za izradu plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. ali i od brzine njihove mineralizacije. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen efekat. Ono što je prema Dean et al. Kada se primenjuju delimično zgoreli kompost. (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjače i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al. magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljišta. Najčešće se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka. posebno u gajenju maline namenjene svežoj potrošnji. pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja. odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. kao i potrebne količine kalcijum nitrata.Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan ašov. naročito u zaštićenom prostoru sve više se koriste visoka leja za gajenje maline. primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena (Allison et al. porekla i kvaliteta đubriva. dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom. kao i u interakciji ova dva faktora. Visina leje ima veoma važnu ulogu za postizanje visokih prinosa. ali je značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina. gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice. Ukoliko se koristi za nastiranje. ili stajnjak. onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa). odbija insekte i deluje antifidno. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto. visokohumifikovanim organskim. odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. U novije vreme. Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdušnog režima.

Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline. čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda. 1986). Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu. Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa maline. Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode. glavni koren dopire u dubinu do čak 2. 1960). što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Navodnjavanje i mineralna ishrana maline Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. a čitavih 90 % do dubine od 50 cm. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage.. na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota. Po nekim drugim autorima. što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege zasada.inkorporira u zemljište.5 m. Pedreros et al. Makosz. dobili su korišćenjem piljevine četinara. što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. (2008). Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz. jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja. ali i kvaliteta i čvrstine plodova. ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm. Kritičan period za nedostatak 6 . 1973. 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik. odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.

jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa. Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta. eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986. krupnoće i kvalteta maline. Treba stalno imati na umu. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2.4 do 19. tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo. Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. povećanju prinosa. Stojanowska 1986. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima. da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih.2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. gde kod najkvalitetnijih proizvođača. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema. Makosz 1986. 2006). a intervali između zalivanja kraći.. -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje). ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. 7 . Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo. dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu. potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje. postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. sa nižim sadržajem humusa (1. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale. 2007). solidno obezbeđenih organskom materijom. ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže. najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm. Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije. 2002). karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama. prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo. iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % . U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova. Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982. visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m. sadržaju šećera i vitamina. a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu.vode u zemljišu jeste faza cvetanja. Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji. Lipecki 1992). kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti.9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. porasta i sazrevanja plodova. Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Rechnio 1989.

agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju. ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja. onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja. ili pak na sušu I zimske mrazeve. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama. 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N. Jeffries et al. kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo. novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda. tako i kod alkalnih zemljišta. Prema ispitivanjima Jaroslavceva. tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim biljkama. u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red. katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni.. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap. suzbijanja korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu. Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima. povećan vegetativni porast. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli. ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor. Posebno voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku. (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda.Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu.. ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u površinskom sloju zemljišta. ili pak neka mineralna đubriva. 8 . korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva. u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata. u zoni sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine međurednog prostora. čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva. već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara. ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta. Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom. ali i od specifičnosti određenih sorti. neophodnih za normalan porast i razviće. onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. kako kod kiselih. kao živinski stajnjak. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda. ali i krupnoću ploda. norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage. Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljištu. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u trake. bilo da se unose mineralna đubriva. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta. Zebarth et al. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. ali i otpornost na bolesti. dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet. neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva.

Krajem leta. ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora. brže odumiranje listova. smanjene lisne površine. novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata. najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom. 1994). ili pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. smanjenje količine slobodne vode u intercelularima. Lenartowicz. 1993). odnosno otpornost na niske 9 . Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu. bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. Pojave deficitaili pak toksičnosti. hlor u biljnim tkivima počinje da deluje toksično. koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi. kišovitog leta. uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl). te ih treba izbegavati kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka. (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane.5. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani. ali i povećanju. nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet. odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće bolesti. ili obilne ishrane azotom. plavo prskanje. očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg. Drugo tretiranje. ili kompleksna granulisana đubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata. Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana. i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe. Visoke doze kalijuma u ishrani. obično zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6. su utvrdili negativan efekat pojačanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro. Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja vode. dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma. u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadržaj hlorofila u listu. K. a posle izvesne granice.Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija. ali smanjuju usvajanje Ca. (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata. kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. smanjenje ukupne biljne mase. prema nekim autorima doprinosi dužem čuvanju. (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. sa većim učešćem rolenda i sa većim sadržajem bojenih materija. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni uzrok štetnog delovanja hlora. Kada sadržaj hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje usvajanje nitrata. Fe i Cu. Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom usvajanju cinka i bakra. (Ali. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu. Ca. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes. Neocleous i Minas. onda će se smanjivati usvajanje Ca. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja. kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu. Ukolio se pak povećaju doze magnezijuma. stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. tzv. kalijumom I magnezijumom. P. Klasična mešana ili kompleksna đubriva rastvorljiva u citratima. Đubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom. odnosno Neocleous i Vasilakakis. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka. U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka. Na taj način doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta. po kome čak 10 do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. ili diamonijum fosfata. odnosno gustine ćelijskog soka. dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog aparata. (2007). Spiers et al. K2O. ali i kod redovne mineralne ishrane. Povećanje koncentracije. a povećava koncentraciju u listu P2O5.

Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i Muñoz.. Primenom u borovnici. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu. nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom. ili druge štetne. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. Gudej i Tomczyk. (2004) ističu da među flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom.. koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa. Veoma dobre rezutate. pa čak ni balastne materije. ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog povećanja prinosa. 2008). Polinacija i biološka zaštita maline 10 . (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina). Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika. U proizvodnji maline u plastenicima. čajni rastvori kompostiranog organskog materijala.temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije. ili nakon defolijacije usled napada patogena. niti hlor. kako u folijarnoj primeni. prebujan vegetativni porast je često veliki problem. 2008). (2009) ističu da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe. ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora. pojave grada. elaginske kiseline i drugih polifenola. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka. štetočina. shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata. koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti.. Prema Palonen et al.. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala. flavonida i tanina (Hargreaves et al. ali i duga izloženost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. Wang et al. kao i kod kupine (Vrhovsek et al. U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci. poput toplotnih udara. ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta. podjednako kod maline.

bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane populacije. za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. Sasvim je jasno. malina je veoma atraktivna pčelinja paša. Megahillidae . dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova. tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. Populacija solitarnih pčela iz spontane prirode je veoma visoka. ali i one koji su relativno sakriveni. bumbari više sakupljaju polen i podjednako posećuju tek otvorene. da bi prsten po prsten. mada kod lepog vremena 70-80% polena praši tokom prvog dana cvetanja. 2008) Kod gajenja maline u zaštićenom. a procenat rolenda relativno nizak. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću ploda maline.6 do 1 milion). ili introdukovanih polinatora. posebno Osmia spp. ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati. Kiša. hladno vreme. odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom. ili zaštićenom prostoru. U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. posebno na nekim sortama namenjenim pretežno svežoj potrošnji. Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom. Pri tome samo žigovi tučkova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika. u slučaju loše i nepotpune oplodnje. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim biodiverzitetom. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova).Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih. jer cvetanje traje duže i do 45 dana. kao što je Tulameen.. ceo složeni plod bio oplođen. U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar. mada određene vrste kao što su Osmia cornuta i O. što je desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). Razlog tome često leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno oplođen. Posebno je izrazit efekat 11 . u više urbanim proizvodnim uslovima. za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora. kao i starije cvetove. ili pak niska relativna vlažnost vazduha zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. 2006. tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana). Inače. nikad ne dodiruju sa anterama. Prašenje polena traje oko 35 sati. pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda. one koji su lako uočljivi. Stanisavljević i Nedić. rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu. kvalitet plodova je slab. dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0. U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova. polinacija bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%.

odnosno u užem opsegu 15 do 25°C. bumbari odmah započinju polinaciju maline. upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosečna masa ploda se povećava za 0. ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj koštunici. Čine ih tri jake kolonije. a bumbari krupniji. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIČINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRŠINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000 U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice.000 cvetova. ili 5 do 7 dana pred cvetanje. maslačka i sl. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. radilice ne posećuju cvetove. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta. ali i od potencijala rodnosti.5 gr. dok drugi pak 12 . To znači da će više vremena provoditi u sakupljanju polena. bumbari su u zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje. u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja. U polinaciji je veoma važan monitoring. svaka sa maticom. tako da mogu poslužiti u prethodnoj polinaciji jagode. Prema prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja. Izolovane košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. Nakon postavljanja košnice važno je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na košnici. treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom. U ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje. Takođe. Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol košnice. ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr. pa će i efekti polinacije biti bolji. onda košnice mogu biti otvorene par dana pred početak cvetanja zasada maline. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u košnicu. Ukoliko veličina plastenika ili staklenika dozvoljava. trešnje i višnje. borovnice. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C. Polinacija bumbarima. čiji broj i dinamika unošenja zavise od površine zasada. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora.5 do 1 m. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C. poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 časova i popodne od 16 do 19 časova.povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u košnicu. uostalom kao i drugim solitarnim vrstama. Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0. već ostaju u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim. Osim većeg broja radilica. a ista se pravilnom upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica. Generalno. obično dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna.. to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260. kolonija je nešto starija. naročito ako uslovi nisu savršeni. na mestima relativno zaštićenim od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive. Nakon orijentacionog leta. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr.

Hemijska kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki program zaštite. koje produkuji i srazmernu količinu nektara. malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp). malinina grinja Phyllocoptes gracilis. malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. lisne vaši (Aphididae). malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag). Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih društava. Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno. Košnice koje se uklanjaju iz zasada. veiše vremena provode van košnice i efekti polinacije su bolji. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine napada. čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C. Dakle. tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. selekcijom naprednih sorti maline moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti. malinina muva galica Lasioptera rubi. pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. 2004). koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis.. 2001) su. Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. rutava buba Tropinota hirta. Takođe. Zbog obilne produkcije nektara. Amphorophora idaei. pa do 2-3. Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim malinogorjima (Milošević. malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes). ili se spontano javljaju u prirodi. (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline: mala i velika malinina vaš Aphis idaei. malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi. za razliku od paprike. gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita. ili staklenicima. malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille). koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. Radi manipulacije košnicama. koji produkuje uglavnom polen. u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus urticae. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. malinina buba (Byturus tomentosus Fabr). Ključna vrsta je velika malinina vaš. Komercijalni preparati sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. modernim plastenicima. koje su krupnije. malinin smotavac (Notacelia udmanniana L). sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara šećernom vodicom. ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor.podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana. malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg). Milenković i Stanisavljević. bilo da se oni unose. ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan. Nakon što predatorske vrste 13 . kako ne bi došlo do uginuća larvi bumbara. Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza. crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja. Amblyseius cucumeris. koja se veoma često koristi u biološkoj zaštiti povrća. kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu. malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk). malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst). majski gundelj Melolontha melolontha. npr. neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora. sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima. odnosno 7 dana. što će sinergističkim delovanjem korisnih organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al. malinin korebus (Coroebus rubi L). kao i drugi zasadi sitnog voća. ranije tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita. Aphidius colemani. malinina buba Bytirus tomentosus. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zaštićenom prostoru. malinina muva (Pegomia rubivora Coqu). koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama. a naročito jagodastih vrsta voća. U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. Malina. a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella.

galica izlegu jaja u kolonijama vaši. sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina. jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. Osim što pokazuje manju zavisnost od temperatura. Veća energetska efikasnost. Čim se uoči prvi napad grinja. ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz bočica na malč foliju. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Korišćenje muva galica je jednostavno. podjednako u kontroli standardne populacije. 14 . Obično se prvo javlja na starijem lišću. a kod jačih napada do 5 cevčica. 1992). Jedna larva osolike muve. odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove vrste osolikih muva. U kontroli pod lupom.5 m uspešno možemo koristiti sve pomenute vrste predatora. ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline. Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla. mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus. ili biološke zaštite. larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način veličinu populacije vaši. mada se ponekad javlja i spontano. su značajni predatori vaši. u intervalima od po 7 do 15 dana. ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. nikako na direktnu sunčevu svetlost. ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta. oleifera L. nikako pre cvetanja. U žarištima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci. posebno tokom leta. Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis. te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima. Na temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne. Osolike muve Episyrphus balteatus. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksičnosti. ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis.. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja. Unosi se kod lakšeg napada 100 pupa/ha. Rezultati koje navode Bylemans et al. ili u papirne kutijice (dibox). prosečno pojede 300 do 500 vaši. Bolji rezultati po Linderu et al. u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. najčešće 3 puta. Syrphidae. ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook. iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka. odakle se pile odrasle jedinke. Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju. s’tim što je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko viši 20-27 0C. odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. Takođe. odnosno od mikroklime u zaštićenom prostoru. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. Cabaleiro et al. ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus. uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. tokom dve sedmice razvoja. Kao i kod kod muve galice. (2001) ukazuju da u kontroli običnog paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3. kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC . Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog uspostavljanja biološke ravnoteže. što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. odnosno 2 bočice. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču nalaze nimfe. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje. Veoma važna u uspešnoj integralnoj zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka).). a primena jevtina. korisni insekti se direktno posipaju na listove. koje imaju veliki potencijal u malini. mineralnih ulja. Kod blažeg napada grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana). Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela.

obično se koristi chlofentezine (Apollo). kako duvanovog. Praćenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča. uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa. treba obavezno pratiti korišćenjem feromonskih klopki. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem. dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća. 15 . Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC. jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj. čak i kupusara Mamestra brassicae. nakon berbe maline. kod jačih napada. pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. Populacija tokom zime takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima. S obzirom da najbolje deluje na mlađe larve. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna. Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus. tako i kalifornijskog. jer krajem avgusta i početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom. a dnevne pređu 20 oC. a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite). kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem. Obično se primenjuje 4000-5000 kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. kontrola tripsa u proizvodnji maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano. odakle rano tokom vegetacije povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron). mogu se postaviti i rolertrap trake. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana. onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploče žute boje. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima. bočnim stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava. ili abamectin (Vertimec). obično se svakih mesec dana obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti.U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna. Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser). Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C. saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa. a ne samo monitoring ove štetočine. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole populacije. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi biološka zaštita. koje služe za hvatanje. što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića. bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2). ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. uz koriščenje feromonskih atraktanata. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. kurstaki (Bt). Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju. naročito kod gajenja dvorodih sorti maline. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski značajnih šteta. ili poluzaštićenom prostoru. naročito kod dvorodih sorti. a pošto se hrani polenom. kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. iako je broj akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. kao i kod useva krastavca. a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2 odrasle muške jedinke. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju. Moguć napad velikog broja vrsta. a karenca nakon primene je veoma kratka. Tokom leta.

dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30 do 47 dana. U slučaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida. što takođe smanjuje napad cvetojeda. Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus. treba primeniti deltametrhin (Decis). Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2. kod razvučenog piljenja larvi. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju maline na otvorenom polju. dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljištu. a njihove larve grčice takođe mogu značajno da ugroze proizvodnju. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra. gde je veličina korenovog sistema maline značajno limitirana. dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem sistema kap po kap. Prema navodima Hristova-e. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu. zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih štetočina zasada maline. U slučaju jakog napada tokom leta. jer nisu apsolutno perzistentni. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana. menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana.. pošto se radi o noćnim insektima. a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). a temperatra mora biti iznad 13oC. S druge strane Inocenzi et al. Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama. maline i drugih vrsti jagodastog voća. sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al. (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši.U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem. sa visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada. 16 . U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. Često se zaštita agril folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu. (2001). obično se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp. štete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike. dok se ne uspostavi biološka ravnoteža. a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda korišćenjem feromonskih klopki. koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersičnoj crnoj boji. kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC. Tanacetum cinerarifolium). obavezno sat vremena posle mraka. Larve rilaša koje su več inficirane. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije. acetamiprid/Tonus. u ovom momentu učestalost pojave. Dakle. posebno u gajenju na supstratima. Kartonske pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. (=Chrysanthemum eg. intenzitet napada najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. 2007). dok u slučaju gajenja maline na supstratima. ali se može primenjivati i prskalicama. kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida. program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem. Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti. Mospillan) u konvencionalnom programu zaštite. najčešće samo jednom pred samo cvetanje. Primena je obično putem navodnjavanja. potreban broj zavisi od zapremine supstrata. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke zaštite ne mora da prođe izvesno vreme. parazitirajući 60 do 143 larvi bele.. Preživljava na optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa. što je obično u negrejanim objektima od maja do septembra. ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. Supstrat/zemljište pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti.

51. a kasnije se podignu na visinu 1. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om. posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima. tako da ne budu zaklonjene bočnim izbojcima. Bele lepljive ploče (Rebell®bianco. posebno kod niskog pritiska štetočina. kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno kontejnera.0 m. ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije može biti zabrinjavajuća. Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti. Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl. Zamena ploča se vrši kada je 15% površine prekriveno insektima. Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno. Postavljaju se sredinom aprila. Bele lepljive ploče koje se sastoje od dva elementa sastave se parčetom žice i postave u zasad pomoću kanapa. ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice.0-1. tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji.Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi. Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature vazduha. (2001) ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata. Dobre rezultate ističu i Woodford et al. što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem biološke zaštite. blizu prolaza. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine. Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. Mnogo veće štete nanosi u proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. sušenje izdanaka 17 . najpre na visinu 0. Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja. posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u biološkoj zaštiti..5 m. kod nas se ređe javlja./Sacc). ali je u pogledu uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno. kao na slici.

ali i pojave fitotoksičnosti. Boscalid + Pyraclostrobin (Signum). pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost. Phragmidium rubiidaei. Alternaria ssp. tako i u zasadima maline. Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus. značajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima. Pencicilium ssp. Streptomyces sp. kojim se povećava. a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. sve više je istraživanja koja ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na štetno delovanje na pojedine vrste predatora. Pyrimethanil (Mythos). Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od momenta kada se ostvari infekcija. ili indukuje otpornost. Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100 kg/ha. a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona. brojne su i metode 18 . vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline. ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom. 2003) ukazuju. Fenhexamid (Teldor).. što je i sortna specifičnost. osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku. u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth).. plamenjača Peronospora rubi. pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium. Hapalosphaeria deformans. siva plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary. Boscalid (Cantus). ekstrakta morskih algi. da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio. Vinclozolin (Ronilan). Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr. ili njegovo zatravljivanje. (2003) ističu da su u odnosu na Meeker. rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. antrakoza Elsinoe veneta. Jorg et al.. (2002) s druge strane ispitujući strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost. veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Takođe. Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja maline. takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. Cladosporium ssp. pepelnica Sphaerotheca macularis. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži: Captan (Captan). et Weiss). sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trulež. Locke et al.(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk). Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al. Takođe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema. Primena PE malč folija. i Mucor ssp. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene. Prosimidone (Sumilex). Cyprodinil + Fludioxonil (Switch). drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). U konceptu integralne zaštite. što ukazuje na efikasnu mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. 2006) npr. U zaštićenom prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. Rhizopus ssp. Iskustva iz Nemačke (Erich et al. prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris).. Iprodion (Dional).. kao i naknadna primena huminskih kiselina. a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. kako kod ribizle.

hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih gljiva. ili folijarnim tretiranjem. Mn4+. Adykaram et al. Zn značajno veća. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. sekundarnih makroelemenata Mg2+. Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa. enzima izolovanog iz mleka i soli. Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. ili adjuvantima. Naročito dobro delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim plodovima pre nego što započne zrenje. čime je pristupačnost makroelemenata. bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum.. salicilnu i jasmoničnu kiselinu). kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine. zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. ali i mikroelemenata Fe3+.i. Bacillus subtilis. Primenjuje se 0. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora. odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja.15% rastvor i 19 . obično sa kalcijumom.kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a. osim primene: fenhxamid. proteinaze. kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvašivačima. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al. 2004). benomyl i pyrimethanil 2x. (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive truleži plodova. (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika. Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte. Tanović et al. zatim biljne hormone i vitamine. ispitivali su i biofungicid Polyversum (a.i. Osim što produkuju različite enzime (glukonaze. čak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i ćelija kvasca. Aureobasidium pululans. kada je reč o uspešnoj kontroli sive truleži. vinclozolin. 2008). kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja.. diterpene. posebno na mestima povrede epitela. De Meyer et al.

U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije.5 m. Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata. odnosno potrebom za energetskom efikasnošću u određenom delu sezone. kao i preovlađujućom cenom na lokalnom tržištu ili u izvozu. Neophodno je da biljna masa ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata. dužina i širina ne bi trebalo da prelazi 40 m. kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja. Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%. uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. ili pod PE (polietilenskim) nastrešnicama. polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti. visina objekta treba da je najmanje 3. temperature i vlažnosti 20 . odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa snega. Kod spojenih multi tunela. odnosno pod mrežarnicima. daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u plastenicima. Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem.visoke količine vode (1000 l/ha). Najveći deo proizvodnje odvija se u pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). Karakteristike zaštićenog prostora i nivo tehnologije gajenja maline određene su samim zahtevima tržišta. Gotski tip sa okomitim stranicama (manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega. Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru Kao i ostalo jagodasto voće namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve više gaji u zaštićenom prostoru. kako bi se bržim spadanjem povećala osunčanost. sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline. u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. Ipak. karakteristikama klime određenog područja. u redovnim nedeljnim intervalima. onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun. što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi. Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m. unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina oko 5 m).

Osim pružanja fizičke zaštite. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podići nove. Osim toga. onda visina tunela u slemenu mora biti od 4. zahtevaju nešto niže temperature. moderne zasade. mrežarnicima.. kako u tamnoj fazi fotosinteze. cveća i začinskog bilja (IPM). Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povrća. Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta. folije za plastenike utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući intenzitet izračivanja iz zemljišta. tunelima. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u redovnu ishranu. ali i kontroli noćnih temperatura. da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća. Kod gajenja dvorodih sorti. lakim montažno-demontažnim konstrukcijama. 1996). odnosno željenih osobina. koji sadrže različite aditive sa termičkim i antikapajućim osobinama.vazduha. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem. Osim u modernim plastenicima. kao i organizovana napredna proizvodnja. što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji.5 m. ali i uštede mašinskog i ljudskog rada. Fotoaktivne folije absorbuju. stvara se više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne temperature tokom leta mnogo niže. Poznato je naime. te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije. čak i slučaju ograničenog provetravanja. a u novije vreme petoslojnih. Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode. te se pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na gripovima (klipsama). reflektuju ili emituju različit deo spektra sunčevog zračenja. Tzv. ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere.. 2002). vrlo uspešna proizvodnja maline u integralnim sistemima zaštite moguća je i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nastrešnicama. ali i pratilačkog kompleksa. U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši.5 m (Momirović. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2. Svaki od ovih sistema ima svoje specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih 21 . ili pod protivgradnim mrežama. UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši.5 m. korova i štetočina (Momirović et al. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al. jer se manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. tako i u toku noći.. 2010. sa inovativnim sortimentom. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2. kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. bele mušice. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom. u kojim će se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova. 2011). minera i drugih štetnih insekata.5 do 5. čak i sedmoslojnih folija i kombinovanje većeg broja aditiva. tripsa. kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. i veronskim. neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko naprednije. borovnice.. temperature i sadržaja vlage u zemljištu. Momirović et al. postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti. te efikasniju kontrolu biljnih bolesti. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat). koji je omogućio proizvodnju najčešće troslojnih.

ukus i aromu. ali i povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji. Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. izvršiti pinciranje vrhova. PE folija ima specijalnu izradu uz ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. Da bi se kod Polke.. Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos. plastične kopče i dr. ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. kada su izdanci visine tridesetak centimetara. armiranog betona. mreže crvene boje sa 30% zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa. kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. ili mreža za zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifičnog brendiranja na svetskom tržištu.ulaganja. Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. ili pocinkovanog čelika. Polane. dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj perforacija. U takvim slučajevima i plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje. Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola. ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline. Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe. koje uspešno štite zasad i od mogućih šteta od grada. 22 . Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta. Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih. ukoliko imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu. Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova. kvalitet. žabice za vezivanje. a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim rodom. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto vezivanje folije na podužne pocinkovane žice. sa 30 % zasene. zavisno od namene proizvodnje.2 i 3. Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti.. koji onemogućava kondenzaciju vodene pare. već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. polutransparentnim folijama. ali sadržaj elaginske kiseline. polipropilenskim. 2008). ali i ružom vetrova određenog područja. uključujući i održavanje matičnih zasada. Najednostavnije rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje. kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih. propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj antocijana. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve. Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna.4 mm. 2009). flavonida. poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm. antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al. ali i učešća izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo pucanje u fazi zrenja. zatezači. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika. olujnih padavina. konzole. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski aktivnog zračenja (PAR). Za pokrivku se koriste mreže različite gustine. onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju. zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada štetočina. podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe. Najpre. podužne pocinkovane žice dijametra 2. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je važno maksimalno odložiti vreme berbe. tkanim. ili gotovo istih elemenata. zaštitne kape.

te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. 23 Produženje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim grejanjem. kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama. ali i kvalitetu. u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%. kako ne bi povećanjem vlažnosti uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili . U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija. ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al. treba podvući da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. od suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. aromi i ukusu plodova. a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. jer za jesenje zrenje ima više reflektovane difuzne svetlosti. kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima (Momirović i Savić. što je više od kupine (700 sati).. 2007). rubi na nešto težim tipovima zemljišta. odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte). belu leptirastu i tripsa. Debljina malč folije zavisi od sistema gajenja. Mada smo značaj nastiranja već istakli u pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom polju. te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje virusnih oboljenja. Nakon tog perioda. ali skoro približno brusnici (2000 sati). 2007). jer se zemljište relativno brzo zagreva. termozaštitne barijere uklanjaju. Sazrevanje je nešto sporije.pepelnicom. a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica koriste se crne. pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje izračivanja tokom noći. ali obično se kreće 30 do 100 mikrona. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji. Deblji flis-agrotekstil se takođe manje oštećuje i cepa. mada se zemljište nešto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog prostora. ili se pak zasad maline pokriva paučinastim termozaštitnim barijerama. Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši. srebrne-braon i bele malč folije. Tipovi i boja polietilenske malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku. U jagodastom povrću uopšte. crveno-braon folije. ali su plodovi jako krupni. Pošto ova vrsta folije reflektuje više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom fotonskog snopa (FR/R). treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. u zavisnosti od planirane dužine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. 2011). Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji.

ali i za indukciju dužeg čuvanja u manipulaciji. savršenosti tehničkih sistema za navodnjavanje. Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke. Najveći deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom. Dijkstra i Scholtens. pošto se u suprotnom značajno smanjuje zametanje i prinos. supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. ali obično ne kasnije od polovine maja. onda se zemljište obično nastire belom PE folijom u kontinuitetu. 2007). Kasnije. koje se nakon defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al. ili zeolita. transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena. ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. 2006). podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za svežu potrošnju. White et al. odnosno projektovane veličine korenovog sistema. ali i dan. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjače. U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens. sezone gajenja. praktično 2 useva u istoj godini. u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom. saksijama. Na ovaj način se može dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju. Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju. Osim visoke adsorptivne sposobnosti. sa dodatkom bentonita. dva kasnija berba. a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou. 1965). Osim bržeg kretanja zasada. Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline. Beccaro et al. dok se od avgusta do septembra koriste žbunaste forme. kokosovih vlakana ili kore. 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija. 24 .. što infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al. poput vermikulita. eventualno polovine juna. Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda. ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate.Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voća odvija na supstratima u vrećama. 2008). S druge strane. osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP. 1999). poput crnog. ili različitim vrstama kontejnera. (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima. konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka. Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za proizvodnju maline u plastenicima. malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju. perlita.. ili ekspandiranih minerala gline. Supstratne smeše za proizvodnju jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima.. (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci. odnosno 3 godine u istoj saksiji. sve do novembra. belog i delimično oksidisanog treseta. Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde.

A... (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses.. (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv... K. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects. and Cohen.. Paul. Bounous.H. Beccaro. Mitchell. L. Canadian Journal of Plant Science.. CRC Press: 453–466 Antignus. Bould. Meesters.. Polana. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. Environmental Entomology 25: 919-924. IOBC Bull.. E. J. 70(5): 10931098 Birch. Griffiths.. Baudino. Uselis.. Bialka. Joyce. M. R. Ph... C. Woodford. 131 (8): 573-578. Kowalenko. A. IOBC Bull. Pitsioudis. Antignus. Allison. Latet. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health. Y. Mor. Vol 26(2): 197-202. Dean.Thesis: 1-81. Virus Research. G. 31(3): 223-229. Thies. M. Cabaleiro. R.N.W.. P. G. J.T. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. A. Demirci... L. Janice E.HACCP/ISO 9001..COST-Action 836 Final Workshop Berglund. Ali. L. B.W. Journal of Applied Entomology. D. J. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. Literatura Adikaram. Vol. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry. Terry. 80(4): 849-860 25 ..C..... Journal of Food Protection.. G. Jack E. R.L. Peusens. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans. Jones.T.D. Ben Joseph.G. N. Svensson.M.A. D. Bradfield. Vol. Garcia-Berios. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium . Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. Brennan. Gordon.) as influenced soil treatments. ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu. C. R. C. blackberry) for Europe. Australasian Plant Pathology. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene. Clarke.. Zebarth. P. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. C. C.B..J.K.C. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium .. G. 289-292. K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L. D. Vol. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. N. G. G. D. Malloch.. E. neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits.. Graham. G. J.. Vol.G. K.. B.. Y. Lapidot.COST-Action 836 Final Workshop.M. Vol 26(2): 37-44. B. Thies.... F.. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. S. C. Wagelmans. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece.A. Chipperfield. 71(1-2): 213-220. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops.E. In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems. Fenton. Norman Uphoff. IIdistribution of total N. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops. Carcelan. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries. N. Nilsson. Giordano.. S.. Ed.. Janssen. G.

Vol. A.K. N.J. A. Rubus and Ribes Symp. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink.I. Rubus and Ribes Symp. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. l. 26 . K. (2004): Determination of flavonoids. Dijkstra. 585: VIII Int. Vol. Vol. (1999): Compost use for disease supression. Harzer. 2: 235-245. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Hargreaves. M. Heiberg.. 262: V Int. Vol. 84(4): 377-393. Vol. J. Hageberg B.A. 104(3): 279-286. Hoitink. ISHS Acta Horticulturae Vol. Symp. Salo. M. Biocontrol Science and Technology Vol. Vol. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . M. Scholtens. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. Adl. of Rubus and Ribes. J. of Rubus and Ribes Hall.. 37: 427446. J. 56(1): 60-64 Hoppula. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival.. ISHS Acta Horticulturae. M. Stephens.E. Vol. Vol 26(2): 139-146.S. Plant Disease. 308(1-2): 213-226 Harman. W.A.. T. Irrigation Science. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook. (1999): Fruit firmness in raspberries. M.J. C. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. M. 27(11): 1114-1119 Gurovich. 2: 43-56. 37: 427-446. H. G. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. species.. Lorito.. Vol. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant. H. U. and Boehm. Rupasinghe. a virulent plant symmbionts. Annual Review of Phytopathology .. (1993): Growing early and late raspberries in containers.De Meyer.J. black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage. N. Warman. Gudej.. (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. G. A. Höfte. Elad. Howell. Y.S. Harman. N. P. IOBC Bull..R. M. 505: VII Int. ISHS Acta Horticulturae Vol.. Tomczyk. Vol. integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. Heiberg. Vol. Annual Review of Phytopathology. Nes. rubi in red raspberry. (1999): Effects of raised beds. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries. A. I..V. H. J. J. ISHS Acta Horticulturae.. A. Lunde. 25(4):401-409. Bigirimana. Section B .. J.I..P. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon.. Symp.E. European Journal of Plant Pathology. Viterbo.R. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil. H. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes. J. T. K. Archives of Pharmacal Research. L. Vol. ISHS Acta Horticulturae.. Salo.. Acta Agriculturae Scandinavica.. tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. Erich. Heiberg.. G. ISHS Acta Horticulturae Vol.. R. Chet. (2004): Trichoderma species .. J.oportunistic. Vol. Hoppula. Freyman.Plant Soil Science. Ollig.

(2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. P. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie. V. Vol. E. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. IOBC Bull.. Lenartovicz. Jeffries.. Vol. Krunić. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. 26(2): 113-118. Agronomy Research.G.. Vol. J. 810: IX International Vaccinium Symposium.. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. Locke. N. Milenković. J. M. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola.. Vol. M. 3: 111-126. Stanisavljević. Kopytowski.. Sweeney. M. Owen J. M. Momirović. Vol. 2001. Hall. C. Bobbin... Vol. J. 27(6). T. 4: 247-250. D. P. Vol. (2001): Majznačajnije bolesti. Vol.. N. Carlen. Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike.. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu. Hughes-Games. ISHS Acta Horticulturae.. Atwood. Lj. Harzer. yield and berry quality. IOBC Bull. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. 777: IX Int. M. of Rubus and Ribes. W. Vol. Muñoz. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness. Pt. Kasperbauer. Klajić. 27 . C. Journal of Scientific Agricultural Research.J. Vol. Uselis. J. Povrtarski glasnik. 26(2): 153-160.. Entomologia generalis. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt.. Stanisavljević. Innocenzi. Anthonomus rubi Herbst. Photochemistry and photobiology. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O. ISHS Acta Horticulturae Vol.. A. štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. 29(1): 29-38. IOBC Bull. E. M. Mitazz. 5. Hunt.. J. Novi Sad. Milošević. Zbornik abstrakta. R. Journal of Chemical Ecology. Momirović. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. N.. Valiuškalite. 1203-1218. S.. Momirović. G. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. P.. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. J. C. No. & Cross. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. 74(1): 103-107. U. W. J. 67 (4):59-68.1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. C. Vol. Vol. Viškelis..Hristova. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma. Lanauskas. T.. sugar. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu.. Mouritzen. and organic acid concentrations. P. Olig. Vol. N. N. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. (Coleoptera: Curculionidae). Fruit science report. 6 (12): 81-86. 13(4): 175-184 Linder. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil. Acta agriculturae Serbica. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. Nikolić. 2. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia.1 (4): 5-11. Symp. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. C. 435-438 Jőrg. Wazbinska. 26(2): 23-27 Milivojević.. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. M (2003): Raspberry pests in Serbia... ISHS Acta Horticulturae..

Vol.I. G. Stern.. E.. Neocleous. Rzekanowski. D. J. Shahak. P.. Rantanen. J. R. Braswell. ISHS Acta Horticulturae. Acta Agriculturae Serbica (u štampi) Montealegre. A. productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting. Podgoršek. Sarig.V. ISHS Acta Horticulturae.. Vol. “Autumn Bliss”). (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L. Conf. R. Rubus and Ribes Symp. Poštić. 112 (3): 282-289. D.E. Bio Control.P.. M.. Exp.. (1999): Influence of P. W.M. Doron. M. M.. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems. (2010): Uticaj načina primene različitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Poceedings of IV Int. Ž. Neocleous.E. Fitopatologia. Quality and Health Pedreros. E. Gussakovsky. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. Oregon St. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops. J.N. T. Heritage) European Food Research and Technology. M. Redalen. Y. Valdes. Tortosa.. 505. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L. Oljača. Momirović. N.. Gupton.. A.. 585: IX Int. Manosalva.. Zur. C.) cv.. E. M. Shpatova. M.. Ca. Skou. Vol. 28 . cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables.of Fruit Prod.B. Y. Duzhak. D. K. 16:143-149. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv.. E. in a Global Economy Shternshis.. S.Momirović. Poštić. Minas. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium. Pehkonen. M.M. Ratner. the causal agent of raspberry cane spur light. Rubus and Ribes Symp. Novo Mesto.V. Vol. & Environ. Beljaev.. K. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata . ISHS Acta Horticulturae Vol. ISHS Acta Horticulturae. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Zoja I. P.A:.. ISHS Acta Horticulturae Vol.. 741: I Int.B.M. Or. Canet. Melenthin. (1986): Winter survival. Stientia Horticulturae Vol. Palonen. Polana grown in very light soil. J. N. Heritage. Rolbiecki. Z. 772: 65-72. Sustain. variation in bud burst and fruit ripening. A. Oljača.Coll.J.R. ISHS Acta Horticulturae Vol. Harcavi. Horticultura. Panfilova. Greenblat-Avron. (2009): Vegetative growth.. Roberts. (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. Sousa.) cultures. (2008): Improving solar energy utilization.D.. Vol.Agr.. 51(3): 311322. XXVII IHC Enhancing Econ.I.. Slovenia.. Dolijanović. Gonzales. Giller. Technical Bulletin 50.H. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. and some yield components in raspberry cultivars and selection.Station:1-34 Rolbiecki.L. Raban. E. M. Y. Dolijanović. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. Symp. A. Ž. of Rubus and Ribes.. N.... I. VII Int.. Symp. V. 221(1-2): 132 Spiers. R. 585: VIII Int. Vol. of Agricultural Logistics. Vasilakakis. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance. J. J.. Vol. G. Alvarez. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. M.E. 28(2): 93-96... W. D.

C. Vol.. K. Canadian J. White. F. Woodford. Todorovic.P. juli 2008. S. (2004. Vol 26(2): 139-146. Vol. Wang C. cover cropping. Vol. Symp. M. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Vol. Grocka. B. Pgs 131-177. XXIII Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa.M. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study.. 777: IX Int. J. and soil test P and K.. J. Treder. Rekanovic. Gordon. Wainwright H. McNicol. R. (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. D. Stone.A.F. S.. Rubus and Ribes Symp. Wang. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries. Potocnik.. Spiers. New York. 82: 355-364 29 .J. E. and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry....Y. F. and other cultural practices. Chiperfield. 25.. ISHS Acta Horticulturae. in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies. Vrhovsek. Dean. 26(2): 87-92. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. ISHS Acta Horticulturae. Griffiths.L. W.M.. B. W. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Birch.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management. 2008..W. C.T.W. A. Chen. Gupton. J. J. S. of Rubus and Ribes. A.G. Scheurell. Kelly. 226(4): 817-824. I. Mattivi. Chlebowska.. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia.. Vol. Vol. IOBC Bull. Tanovic. Hotownicki.C. (1999): Influence of P.. 352: VI Int. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox. 505. Giongo. G.. Robertson. C. 398 p. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. C. B.. B. Vol. J. Vol. U... Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits. Plant Disease... ISHS Acta Horticulturae.E. Magdoff and R. M. CRC Press. Food Chemistry. D.. J. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology..J. Beograd. Ireland. Williamson..R.. and Darby. 14(5): 89-96. Viola.. VII Int.. D. Vol. ISHS Acta Horticulturae. Canby.H. Zbornik naučnih radova. G. K.W. Braswell. Paul. Pritts and M.N.M. Institut PKB Agroekonomik.. Vol. of Rubus and Ribes. Zebarth.. C. Nedić N.T.L.Stanisavljević Lj. Symp. Soil Science. Ca. 12(3): 676-684.R Eds. Kowalwnko. 31. IOBC Bull. J W. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka.Y. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use. H. 83 (12): 1149-1154.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful