lutein (neven, alge, spana, kelj, zelena salata, praziluk), koenzim Q-10 (skua, losos, sardine, govee srce

e i jetra), glutation (avokado, lubenica, grejpfrut, jagode, kruke, karfiol, brokoli) i kvercetin (groze). Ne smemo zaboraviti i veoma povoljan uticaj lekovitog bilja i biljnih preparata zahvaljujui njihovom imunostimulatornom dejstvu. U prvim redovima se nalaze: Ehinacea (Echinacea angustifolia, Asteraceae), Aloja vera (Aloe vera, Xanthorrhoeaceae), Neven (Calendula officinalis, Asteraceae),

Osim usvajanja pravilnog reima ishrane potrebno je u svakodnevnu rutinu ukljuiti redovnu fiziku aktivnost. Psihika napetost i stres, koji su posledica modernog, ubrzanog naina ivota, isto tako ne mogu biti zanemareni.

ZNAAJ PRAVILNE ISHRANE U

Apoteka Vranje, www.apotekavranje.rs Apoteka Vranje1, tel: 017/422-901, zdravljezasve@open.telekom.rs Apoteka Vranje2, tel: 017/423-340, apotekavr2@ open.telekom.rs Apoteka Vranjska Banja, tel: 546- 514 apotekavrbanja@open.telekom.rs Apoteka Surdulica, tel: 017/815-105 apotekasurdulica@ open.telekom.rs Apoteka Vladiin Han, tel: 017/473-023 apotekavlhan@ open.telekom.rs

Zeleni aj (Thea sinensis, Theaceae), Ginseng (Ginseng, Araliaceae), i sve popularnija Sibirska Aronia (Aronia, Rosaceae). Zastupljeni su u vidu kapi za peroralnu upotrebu i ajnih meavina.

Apoteka Bosilegrad, tel: 017/877-234 apotekabosilegrad@ open.telekom.rs Apoteka Preevo, tel: 017/660-108 apotekapresevo@ open.telekom.rs Apoteka Trgovite, tel: 017/452-536

PREVENCIJI MALIGNIH BOLESTI

MART 2012.

Maligne bolest su jedan od vodeih uzroka mortaliteta u savremenom drutvu. Poznato je da je za nastanak maligniteta neophodno delovanje spoljanjih inilaca: fizikih (radijacija), hemijskih (karcinogeni) ili ak mehanikih. Organizam svojim odbrambenim mehanizmima uspeva da se ovim iniocima odupre. Onog trenutka kada budu savladani odbrambeni mehanizmi organizma zapoinje malignitet, odnosno maligna transformacija elija i abnormalno bujanje tkiva. Jaanjem odbrambene sposobnosti organizma, promenom ivotnog stila i navika, nastanak maligniteta moe se prevenirati.
Skoro dve treine svih umrlih od raka dovodi se u vezu sa etiri rizina faktora koji se mogu modifikovati: puenjem, nezdravom ishranom, gojaznou i fizikom neaktivnou.

zemljitu, u istom okruenju i bez upotrebe hemijskih sredstava. Zato pri kupovini treba voditi rauna i o ovim faktorima. Treba koristiti sezonsko, svee voe i povre, to manje termiki obraeno, a ako je obrada neophodna, bolje je bariti nego priti na ulju. Pri sagorevanju ulja prilikom prenja namirnica, dolazi do oksidacije masnih kiselina pri emu nastaju tetni produkti tipa aldehida i ketona.

masnih kiselina, mogu biti depo za toksine, teke metale i pesticide.

Gojazne osobe imaju oko 25% vei rizik da obole od kancera jednjaka (ezofagusa), donjeg dela debelog creva (rektuma), dojke, materice (endometrijuma) i bubrega, za razliku od osoba koje imaju telesnu teinu u granicama normale. Dokazano je da se u masnom tkivu mogu nataloiti kancerogene supstance rastvorljive u mastima. Imajui u vidu ovo, Svetska zdravstvena organizacija daje preporuke i vodi za zdravu ishranu. Potrebno je poveati unos sveeg voa i povra zbog relativno visokog sadraja bioflavonoida koji su dokazano dobri antioksidansi. Meutim, rasprostranjena upotreba velikih koliina pesticida i insekticida dovodi u pitanje odnos koristi i tete od ovih namirnica. U naoj zemlji je nedavno usvojen koncept organske hrane tj. hrane koja se proizvodi na ekoloki istom i zdravom

Preporuuje se povean unos namirnica bogatih fibroznim vlaknima (voe, povre, celozrne itarice), koje ne samo da pomazu regulisanje telesne teine, ve poseduju i sposobnost absorpcije toksinih materija na nivou digestivnog trakta i da ih eliminiu. Nauno je dokazano da su slabo unoenje vlakana i ishrana bogata ivotinjskim mastima odgovorni za nastanak kancera debelog creva. Treba izbegavati unos mesnih preraevina, jer su u njima koncentrisane zasiene masne kiseline, holesterol, so, nitratna jedinjenja, konzervansi, vetaki zaslaivai i arome, benzopiren (dimljeno meso), a sve te supstance su potencijalni kancerogeni. Ribe i morske ivotinje, bez obzira na visok sadraj korisnih, nezasienih

Alkohol i duvan su izvor toksinih slobodnih radikala, a kada se uzimaju istovremeno, dolazi do sinergistikog toksinog delovanja. Uestalo konzumiranje alkoholnih pia i duvana poveava rizik od karcinoma usne duplje, drela (farinksa), grkljana (larinksa), jedljaka (ezofagusa), jetre, donjeg dela debelog creva (rektuma) i dojke. Za zatitu organizma je neophodna suplementacija antioksidansima. Ove supstance neutraliu slobodne radikale i na taj nain pojaavaju odbrambenu mo organizma. Prirodni antioksidansi su: vitamin C (limun, pomoranda, paradajz, zeleno lisnato povre, paprika, ipurak, ribizle), vitamin E (maslinovo, sojino, laneno, ulje kikirikija, peninih klica), beta-karoten (riblje ulje, jetra, umance, mleko, graak, spana, argarepa, breskva), selen (meso, riba, itarice), cink (jetra, koljke, ostrige, riba, tvrdi sir, lenik, jaja, zrnevlje), bakar (jetra, bubrezi, srce, orasi, pasulj, pivski kvasac, masline, okolada),
likopen (paradajz),