lutein (neven, alge, spanać, kelj, zelena salata, praziluk), • koenzim Q-10 (skuša, losos, sardine, goveñe srce i jetra

), • glutation (avokado, lubenica, grejpfrut, jagode, kruške, karfiol, brokoli) i • kvercetin (grozñe). Ne smemo zaboraviti i veoma povoljan uticaj lekovitog bilja i biljnih preparata zahvaljujući njihovom imunostimulatornom dejstvu. U prvim redovima se nalaze: • Ehinacea (Echinacea angustifolia, Asteraceae), • Aloja vera (Aloe vera, Xanthorrhoeaceae), • Neven (Calendula officinalis, Asteraceae),

Osim usvajanja pravilnog režima ishrane potrebno je u svakodnevnu rutinu uključiti redovnu fizičku aktivnost. Psihička napetost i stres, koji su posledica modernog, ubrzanog načina života, isto tako ne mogu biti zanemareni.

ZNAČAJ PRAVILNE ISHRANE U

Apoteka Vranje, www.apotekavranje.rs Apoteka Vranje1, tel: 017/422-901, zdravljezasve@open.telekom.rs Apoteka Vranje2, tel: 017/423-340, apotekavr2@ open.telekom.rs Apoteka Vranjska Banja, tel: 546- 514 apotekavrbanja@open.telekom.rs Apoteka Surdulica, tel: 017/815-105 apotekasurdulica@ open.telekom.rs Apoteka Vladičin Han, tel: 017/473-023 apotekavlhan@ open.telekom.rs

Zeleni čaj (Thea sinensis, Theaceae), Ginseng (Ginseng, Araliaceae), i sve popularnija • Sibirska Aronia (Aronia, Rosaceae). Zastupljeni su u vidu kapi za peroralnu upotrebu i čajnih mešavina.

• •

Apoteka Bosilegrad, tel: 017/877-234 apotekabosilegrad@ open.telekom.rs Apoteka Preševo, tel: 017/660-108 apotekapresevo@ open.telekom.rs Apoteka Trgovište, tel: 017/452-536

PREVENCIJI MALIGNIH BOLESTI
MART 2012.

dolazi do sinergističkog toksičnog delovanja. grašak. breskva). jaja. lešnik. ribizle). a kada se uzimaju istovremeno. Pri sagorevanju ulja prilikom prženja namirnica. sojino. celozrne žitarice). • cink (jetra. ulje kikirikija. Jačanjem odbrambene sposobnosti organizma. veštački zaslañivači i arome. hrane koja se proizvodi na ekološki čistom i zdravom Preporučuje se povećan unos namirnica bogatih fibroznim vlaknima (voće. šipurak. zrnevlje). promenom životnog stila i navika. pasulj. • likopen (paradajz). holesterol. dolazi do oksidacije masnih kiselina pri čemu nastaju štetni produkti tipa aldehida i ketona. školjke. grkljana (larinksa). što manje termički obrañeno. jedljaka (ezofagusa). zemljištu. već poseduju i sposobnost absorpcije toksičnih materija na nivou digestivnog trakta i da ih eliminišu. pomorandža. nastanak maligniteta može se prevenirati. Poznato je da je za nastanak maligniteta neophodno delovanje spoljašnjih činilaca: fizičkih (radijacija). Naučno je dokazano da su slabo unošenje vlakana i ishrana bogata životinjskim mastima odgovorni za nastanak kancera debelog creva. jetre. U našoj zemlji je nedavno usvojen koncept organske hrane tj. u čistom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava. teške metale i pesticide. mleko. laneno. Treba izbegavati unos mesnih prerañevina. Svetska zdravstvena organizacija daje preporuke i vodič za zdravu ishranu. koje ne samo da pomazu regulisanje telesne težine. paprika. masline. Onog trenutka kada budu savladani odbrambeni mehanizmi organizma započinje malignitet. • beta-karoten (riblje ulje. čokolada). ostrige. Treba koristiti sezonsko. Organizam svojim odbrambenim mehanizmima uspeva da se ovim činiocima odupre. Prirodni antioksidansi su: • vitamin C (limun. jetra. zeleno lisnato povrće. srce. Ove supstance neutrališu slobodne radikale i na taj način pojačavaju odbrambenu moć organizma. a sve te supstance su potencijalni kancerogeni. so. Dokazano je da se u masnom tkivu mogu nataložiti kancerogene supstance rastvorljive u mastima. žumance. dojke. . bolje je bariti nego pržiti na ulju. a ako je obrada neophodna. • vitamin E (maslinovo. orasi. nezdravom ishranom. pšeničnih klica). pivski kvasac. gojaznošću i fizičkom neaktivnošću. šargarepa. donjeg dela debelog creva (rektuma). • selen (meso. Imajući u vidu ovo. Potrebno je povećati unos svežeg voća i povrća zbog relativno visokog sadržaja bioflavonoida koji su dokazano dobri antioksidansi. odnosno maligna transformacija ćelija i abnormalno bujanje tkiva. Ribe i morske životinje. jer su u njima koncentrisane zasićene masne kiseline. Gojazne osobe imaju oko 25% veći rizik da obole od kancera jednjaka (ezofagusa). spanać. bez obzira na visok sadržaj korisnih. donjeg dela debelog creva (rektuma) i dojke. • bakar (jetra.Maligne bolest su jedan od vodećih uzroka mortaliteta u savremenom društvu. konzervansi. riba. rasprostranjena upotreba velikih količina pesticida i insekticida dovodi u pitanje odnos koristi i štete od ovih namirnica. sveže voće i povrće. Meñutim. za razliku od osoba koje imaju telesnu težinu u granicama normale. povrće. Zato pri kupovini treba voditi računa i o ovim faktorima. nezasićenih Alkohol i duvan su izvor toksičnih slobodnih radikala. nitratna jedinjenja. ždrela (farinksa). Učestalo konzumiranje alkoholnih pića i duvana povećava rizik od karcinoma usne duplje. Za zaštitu organizma je neophodna suplementacija antioksidansima. benzopiren (dimljeno meso). masnih kiselina. mogu biti depo za toksine. paradajz. Skoro dve trećine svih umrlih od raka dovodi se u vezu sa četiri rizična faktora koji se mogu modifikovati: pušenjem. tvrdi sir. žitarice). riba. materice (endometrijuma) i bubrega. hemijskih (karcinogeni) ili čak mehaničkih. bubrezi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful