lutein (neven, alge, spanać, kelj, zelena salata, praziluk), • koenzim Q-10 (skuša, losos, sardine, goveñe srce i jetra

), • glutation (avokado, lubenica, grejpfrut, jagode, kruške, karfiol, brokoli) i • kvercetin (grozñe). Ne smemo zaboraviti i veoma povoljan uticaj lekovitog bilja i biljnih preparata zahvaljujući njihovom imunostimulatornom dejstvu. U prvim redovima se nalaze: • Ehinacea (Echinacea angustifolia, Asteraceae), • Aloja vera (Aloe vera, Xanthorrhoeaceae), • Neven (Calendula officinalis, Asteraceae),

Osim usvajanja pravilnog režima ishrane potrebno je u svakodnevnu rutinu uključiti redovnu fizičku aktivnost. Psihička napetost i stres, koji su posledica modernog, ubrzanog načina života, isto tako ne mogu biti zanemareni.

ZNAČAJ PRAVILNE ISHRANE U

Apoteka Vranje, www.apotekavranje.rs Apoteka Vranje1, tel: 017/422-901, zdravljezasve@open.telekom.rs Apoteka Vranje2, tel: 017/423-340, apotekavr2@ open.telekom.rs Apoteka Vranjska Banja, tel: 546- 514 apotekavrbanja@open.telekom.rs Apoteka Surdulica, tel: 017/815-105 apotekasurdulica@ open.telekom.rs Apoteka Vladičin Han, tel: 017/473-023 apotekavlhan@ open.telekom.rs

Zeleni čaj (Thea sinensis, Theaceae), Ginseng (Ginseng, Araliaceae), i sve popularnija • Sibirska Aronia (Aronia, Rosaceae). Zastupljeni su u vidu kapi za peroralnu upotrebu i čajnih mešavina.

• •

Apoteka Bosilegrad, tel: 017/877-234 apotekabosilegrad@ open.telekom.rs Apoteka Preševo, tel: 017/660-108 apotekapresevo@ open.telekom.rs Apoteka Trgovište, tel: 017/452-536

PREVENCIJI MALIGNIH BOLESTI
MART 2012.

jetre. Jačanjem odbrambene sposobnosti organizma. bubrezi. • beta-karoten (riblje ulje. masnih kiselina. a sve te supstance su potencijalni kancerogeni. šargarepa. grašak. Treba izbegavati unos mesnih prerañevina. Imajući u vidu ovo. čokolada). donjeg dela debelog creva (rektuma) i dojke. ulje kikirikija. već poseduju i sposobnost absorpcije toksičnih materija na nivou digestivnog trakta i da ih eliminišu. školjke. paradajz. žumance. Za zaštitu organizma je neophodna suplementacija antioksidansima. nitratna jedinjenja. hrane koja se proizvodi na ekološki čistom i zdravom Preporučuje se povećan unos namirnica bogatih fibroznim vlaknima (voće. povrće. odnosno maligna transformacija ćelija i abnormalno bujanje tkiva. holesterol. ostrige. sveže voće i povrće. šipurak. benzopiren (dimljeno meso). za razliku od osoba koje imaju telesnu težinu u granicama normale. • vitamin E (maslinovo. Potrebno je povećati unos svežeg voća i povrća zbog relativno visokog sadržaja bioflavonoida koji su dokazano dobri antioksidansi. jetra. Meñutim. • bakar (jetra. gojaznošću i fizičkom neaktivnošću. materice (endometrijuma) i bubrega. donjeg dela debelog creva (rektuma). Skoro dve trećine svih umrlih od raka dovodi se u vezu sa četiri rizična faktora koji se mogu modifikovati: pušenjem. pomorandža. lešnik. pasulj. • cink (jetra. paprika. Organizam svojim odbrambenim mehanizmima uspeva da se ovim činiocima odupre. Treba koristiti sezonsko. pšeničnih klica). jer su u njima koncentrisane zasićene masne kiseline. dolazi do sinergističkog toksičnog delovanja. Prirodni antioksidansi su: • vitamin C (limun. Pri sagorevanju ulja prilikom prženja namirnica. nezdravom ishranom. masline. a ako je obrada neophodna. jaja. hemijskih (karcinogeni) ili čak mehaničkih. • likopen (paradajz). Onog trenutka kada budu savladani odbrambeni mehanizmi organizma započinje malignitet. koje ne samo da pomazu regulisanje telesne težine. zeleno lisnato povrće. zemljištu. Naučno je dokazano da su slabo unošenje vlakana i ishrana bogata životinjskim mastima odgovorni za nastanak kancera debelog creva. U našoj zemlji je nedavno usvojen koncept organske hrane tj. što manje termički obrañeno. orasi. dojke. srce. nastanak maligniteta može se prevenirati.Maligne bolest su jedan od vodećih uzroka mortaliteta u savremenom društvu. Poznato je da je za nastanak maligniteta neophodno delovanje spoljašnjih činilaca: fizičkih (radijacija). Gojazne osobe imaju oko 25% veći rizik da obole od kancera jednjaka (ezofagusa). Svetska zdravstvena organizacija daje preporuke i vodič za zdravu ishranu. spanać. • selen (meso. riba. teške metale i pesticide. tvrdi sir. breskva). dolazi do oksidacije masnih kiselina pri čemu nastaju štetni produkti tipa aldehida i ketona. sojino. bolje je bariti nego pržiti na ulju. Zato pri kupovini treba voditi računa i o ovim faktorima. ribizle). Učestalo konzumiranje alkoholnih pića i duvana povećava rizik od karcinoma usne duplje. zrnevlje). Dokazano je da se u masnom tkivu mogu nataložiti kancerogene supstance rastvorljive u mastima. mogu biti depo za toksine. bez obzira na visok sadržaj korisnih. Ove supstance neutrališu slobodne radikale i na taj način pojačavaju odbrambenu moć organizma. nezasićenih Alkohol i duvan su izvor toksičnih slobodnih radikala. . a kada se uzimaju istovremeno. pivski kvasac. konzervansi. mleko. grkljana (larinksa). celozrne žitarice). laneno. žitarice). u čistom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava. riba. jedljaka (ezofagusa). ždrela (farinksa). rasprostranjena upotreba velikih količina pesticida i insekticida dovodi u pitanje odnos koristi i štete od ovih namirnica. promenom životnog stila i navika. so. veštački zaslañivači i arome. Ribe i morske životinje.